zapaljive tecnosti

8/10/2019 zapaljive tecnosti

1/27

I GRUPA

P R A V I L N I K

O IZGRADNJI POSTROJENJA ZAZAPALJIVE TENOSTI I O

USKLADITENJU I PRETAKANJUZAPALJIVIH TENOSTI

("Slubeni list SFRJ", br. 20/71 i 23/71)

lan 1.

Izgradnja postrojenja za zapaljive tenosti iuskladitenje i pretakanje zapaljivih tenosti ija jetaka zapaljivosti ispod 100C vri se na nain odreenTehnikim propisima o izgradnji postrojenja za zapaljivetenosti i o uskladitavanju i pretakanju zapaljivihtenosti, koji su odtampani uz ovaj pravilnik i inenjegov sastavni deo.

lan 2.

Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na uskla-ditavanje i pretakanje:

1) produkata i poluprodukata od piritusa desti

lacijom, koji sadre manje od 82% alkohola a upotrebljavaju se u domainstvu i kozmetici;

2) organskih peroksida i njihovih rastvora;3) ulja za loenje kod potroaa;4) zapaljivih tenosti koje se upotrebljavaju u rudar

stvu i za vojne potrebe;5) rastvora i homogenih smea u nelomljive reze

rvoare ija je taka zapaljivosti 23C ili vea, iz kojih se unormalnim uslovima ne odvajaju zapaljive tenosti, a kojeprema odobrenom viskozimetru imaju sledee vremeisticanja:

- najmanje 90 sekundi;- najmanje 60 do 90 sekundi, ako ne sadre vie od

60% zapaljivih tenosti;

- najmanje 25 do 60 sekundi, ako ne sadre vie od20% zapaljivih tenosti.

lan 3.

U postojeim postrojenjima za zapaljive tenostimoraju se mere obezbeenja odredbama ovogpravilnika sprovesti u roku od tri godine od dananjegovog stupanja na snagu.

lan 4.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana

objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".

TEHNIKI PROPISI

O IZGRADNJI POSTROJENJA ZAZAPALJIVE TENOSTI I O

USKLADITENJU I PRETAKANJUZAPALJIVIH TENOSTI

1. OBJANJENJE POJMOVA

1.1 Nie navedeni pojmovi, u smislu ovih propisa,imaju sledea znaenja.

1.2 Zapal jive tenosti ije se pare pale u dodirusa izvorom paljenja, i koje na temperaturi od35C nisu u vrstom ili testastom stanju, a natemperaturi od 50 C imaju parni pritisak do3 kp/cm

3.

1.3 Nestabilne tenosti su tenosti koje u istomstanju kao finalni proizvodi ili zbog transportamogu da polimeriziraju, raspadaju se,kondenzuju ili da postanu samoreaktivnepotresanjem ili pramenom pritiska itemperature.

1.4 Tenosti sa karakteristikom izbacivanja(prekipljenja) su tenosti koje prilikom gorenjau rezervoaru stvaraju toplotni talas koji se iri

prema dnu rezervoara, usled ega prisutnavoda prokljua i izbacuje tenost izrezervoara.

1.5 Temperatura zapaljivosti je najniatemperatura na kojoj se iznad povrinetenosti nalazi toliko pare da u dodiru savazduhom stvara zapaljivu smeu, a odreuje seprema jugoslovenskim standardima B.H8.601od 1962. godine, B.H8.047 od 1966. godine iB.H8.048 od 1966. godine.

1.6 Postrojenje za zapaljive tenosti sastoji se odrezervoara ili drugih zatvorenih posuda,ureaja za pretakanje i drugih ureaja, kojiine tehnoloku celinu.

1.7 Uskladitavanje zapaljivih tenosti je svakotrajno ili privremeno dranje ovih tenosti urezervoarima ili zatvorenim posudama (boce,kante i burad) kod proizvodnje (skladita proizvoaa), distribucije (skladita distributera) ipotronje (skladita potroaa).

1.8 Otvoreni plamen je plamen koji se stvara upokretnim ili nepokretnim ureajimasagorevanjem vrstih, tenih ili gasovitihgoriva, kao i usijavanjem elektrinihprovodnika na mestima koja nisu izolovanaod neposrednih spoljnih uticaja.

1.9 Zona opasnosti od izbijanja i irenja poarapodruje na kome postoji mogunoststvaranja zapaljive ili eksplozivne smee

pare tenosti sa vazduhom tako da jesposobna za sagorevanje

1.10 Atmosferski rezervoar je rezervoar iji je radnipritisak jednak atmosferskom pritisku i neprelazi vrednost 0,5 kp/cm

2natpritiska.

1.11 Rezervoar niskog pritiska je rezervoar iji jeradni pritisak najmanje 0,5 kp/cm

2natpritiska.

1.12 Posuda pod pritiskom je posuda ili rezervoariji je radni pritisak vei od 1,0 kp/cm

2

natpritiska.1.13 Nelomljivi rezervoar je rezervoar koji pri

uskladitenju, transportu i rukovanju ostajenepropusan pod uobiajenim mehanikimuticajima.

1.14 Lomljivi rezervoar je rezervoar izraen odlomljivog materijala, kao to su keramika,staklo i drugi slini materijal.

1.15 Oprema rezervoara je sva ona oprema koja jeneposredno ugraena u rezervoar i na rezervoaru i koja sa rezervoarom ini funkcionalnucelinu.

1.16 Zadrai plamena su naprave koje titerezervoar od prodora plamena u njegovuunutranjost.

1.17 Boca za zapaljive tenosti je prenosivazatvorena posuda ija zapremina nije vea od 51.

1.18 Kanta za zapaljive tenosti je prenosivazatvorena posuda izraena od elinog limaili drugog odgovarajueg materijala rezi

stentnog na tenost koja se u njoj nalazi, aija zapremina nije vea od 501.

31


2/27


3/27

I GRUPA

4.1.5 Nadzemni rezervoar u pogledu svojekonstrukcije moe biti sa:

- vrstim krovom;- oslabljenim spojem izmeu krovnog lima i

plata;- plivajuim krovom;- sigurnosnim oduenim ventilom koji ne

doputa pritisak vei od 1.750 mm V.S.;- sigurnosnim ventilom koji doputa pritisak

vei od 1.750 mm V.S.4.1.6 Nadzemni rezervoar koji, pored unutranjeg

plivajueg krova, ima i vrsti krov, saodgovarajuom ventilacijom izmeu vrstog iplivajueg krova, smatra se kao rezervoar saplivajuim krovom.

4.1.7 Nadzemni rezervoar, zavisno od radnogpritiska moe biti:

- atmosferski;- niskog pritiska;- posuda pod pritiskom.

4.1.8 Rezervoar niskog pritiska moe se koristiti ikao atmosferski rezervoar.

4.1.9 Nadzemni rezervoar i prikljuci moraju pre

upotrebe biti ispitani (ispitivanje nepropus-nosti, rendgensko ispitivanje varova, merenjedozvoljenih odstupanja od koninosti ivertikalnog plata, sleganje terena i dr.) priemu se sastavlja zapisnik koji se uva kaotajni dokument

4.1.10 Ispitivanje nepropusnosti atmosferskog rezervoara i rezervoara pritiska vri se merenjemhidrostatskog pritiska internog gasa, pri emunajmanji ispitni pritisak u atmosferskomrezervoaru mora iznositi 0,5 kp/cm

2za vreme

od 3 asa, a najmanji ispitni pritisak u rezervoaru niskog pritiska 1,0 kp/cm

2za vreme od

6 asova.4.1.11 Podzemni rezervoar je nepokretni sud sa svih

strana zatien nekorodivnim materijalom(zemljom, peskom, ljunkom), postavljenodnosno izgraen ispod povrine zemlje zasmetaj zapaljivih tenosti.

4.1.12 Podzemni rezervoar moe, po pravilu, bitileei i cilindrinog oblika sa sigurnosnimodunim ventilom. Sigurnosni oduni ventilmoe biti takve konstrukcije da onemoguujepritisak vei od 1.750 mm V.S. odnosno daomoguuje pritisak vei od 1.750 mm V.S.

4.1.13 Posuda pod pritiskom mora ispunjavati usloveiz Pravilnika o tehnikim propisima za izradu iupotrebu parnih kotlova, parnih sudova,pregrejaa pare i zagrejaa vode. ("SI. list

FNRJ", br. 7/57 i 3/58) i Pravilnika o tehnikimpropisima za izradu i upotrebu pokretnih

zatvorenih sudova za komprimirane, tene ipod pritiskom rastvorene gasove ("SI. listFNRJ", br. 6/57 i 3/58).

4.1.14 Posuda pod pritiskom moe se koristiti kaoatmosferski rezervoar ili kao rezervoar niskogpritiska.

4.1.15 Rezervoar i njegovi cevovodi moraju bitizatieni od korozije za vreme koje jeprojektom odreeno kao vek trajanjarezervoara. Zatita od korozije obezbeuje seprema jednoj od sledeih metoda:

1) upotrebom zatitnih omotaa ili traka;2) katodnom zatitom;3) materijalima rezistentnim na koroziju;4) antikorozivnim bojama ili premazima, ako

je u pitanju nadzemni rezervoar.

4.1.16 Na rezervoarima koji su zavareni ne srnese vriti mehaniko zaptivanje pukotina, osimpukotina na krovu nadzemnih rezervoara.

4.2 NADZEMNI REZERVOARI

4.2.1 Zone opasnosti

4.2.1.1 Zona I obuhvata unutranjost nadzemnogrezervoara

4.2.1.2 Zona II obuhvata;

1) prostor unutar zatitnog bazena rezervoarado 1 m visine iznad gornje ivice njegovogzida ili nasipa;

2) vazduni prostor iznad krova rezervoaravisine 3 m, mereno od najisturenijeg delakrova ukljuujui armaturu i prstenastiprostor oko rezervoara irine 3 m, merenood plata rezervoara - ako je rezervoar savrstim krovom ili sa oslabljenim spojemizmeu krovnog lima i plata;

3) vazduni prostor iznad gornje ivice platarezervoara visine 1 m, ceo prostor unutar

plata rezervoara iznad plivajueg krova,kao i prstenasti prostor oko rezervoara irine3 m, mereno od plata ako je rezervoar saplivajuim krovom;

4) vazduni prostor irine 3 m, mereno odplata rezervoara, ako je rezervoar uhorizontalnom poloaju.

4.2.1.3 Zona III obuhvata prostor iznad okolnogterena irine 10 m od zone II, mereno horizontalno i visine 1 m, mereno od tla.

4.2.2 Lokacija i postavljanje

4.2.2.1 Nadzemni rezervoari se, zavisno od njihove

konstrukcije, vrste tenosti koja se u njimauskladitava i sistema zatite od poara,moraju locirati u skladu sa uslovima iz tabele1. i 2. koje su odtampane uz ove propise iine njihov sastavni deo. Odstojanje se merihorizontalno u svim pravcima od gabaritarezervoara do gabarita objekta.

4.2.2.3 Odstojanja Ai iz tabele 1 mogu kod rezervoara bez sistema zatite biti smanjena do 30%,ako je ispunjen jedan od sledeih uslova:

1) da zid objekta nema otvor premarezervoaru i da ima vatrootpornostpredvienu za najmanje 4 asa;

2) da na objektu koji moe ugroziti poarna rezervoaru postoji sistem za

hlaenje;3) da se izmeu rezervoara i javnog puta ili

objekta postavi zid ija je vatrootpornost predviena za najmanje 4asa.

4.2.2.4 Odstupanje izmeu dva rezervoara ne srnebiti manje od 1/3 zbira njihovih prenika, aako je prenik jednog rezervoara manji odpolovine prenika susednog rezervoara,odstojanje ne srne biti manje od 1/2 prenikaveeg rezervoara.

4.2.2.5 Odstojanje izmeu dva rezervoara zauskladitavanje nestabilnih tenosti ne srnebiti manje od polovine zbira njihovih prenika.

4.2.2.6 Odstojanje izmeu dva rezervoara ija jeukupna zapremina do 300 m

3ne srne biti

manje od 1 m.

33


4/27

I GRUPA

4.2.2.7 Odstojanje izmeu dva rezervoara zauskladitavanje tenosti sa karakteristikomizbacivanja ija je zapremina do 500 m

3ne

srne biti manje od 1 m.4.2.2.8 Odredbe ta. 4.2.2.4 i 4.2.2.5 ovih propisa

mogu se primenjivati i na rezervoare drugihoblika, s tim da se pri izraunavanju odstojanja izmeu rezervoara kao osnova uzimaprenik cilindrinog rezervoara zapremine

rezervoaraija se udaljenost izra

unava ivisine:

1) 10 m za rezervoare zapremine do1.000 m

3;

2) 13 m za rezervoare zapremine preko1.000 do 5.000 m

3;

3) 15 m za rezervoare zapremine preko5.000 m

3.

4.2.2.9 Nadzemni rezervoari se postavljaju u najviedva reda. Izuzetno, ako to odobri nadleniorgan nadzemni rezervoari se mogupostavljati u tri ili vie redova, ili unepravilnom obliku, pod uslovom da suprethodno odreena vea odstojanja izmeurezervoara ili preduzete druge propisanesigurnosne mere.

4.2.2.10 Ako se rezervoari lociraju na trusnimpodrujima ili podrujima podlonim plavljenjumoraju se preduzeti propisane graevinskemere zatite.

4.2.3 Konstrukcija

4.2.3.1 Konstrukcija nadzemnih metalnih rezervoaramora biti u skladu sa odgovarajuimpropisima o elinim konstrukcijama.

4.2.3.2 Metalni nadzemni rezervoari mogu biti zavareni, zakivani, lemljeni, spojeni zavrtnjima ilikombinovane izrade.

4.2.3.3 Plivajui krov nadzemnih rezervoara mora bitinepropustan i izgraen tako da se moekretati nagore i nadole, a da pri tom ne doedo okretanja ili iskliznua iz leita, kao da senjegova sposobnost kretanja ne umanjujeusled sopstvene teine odnosno teineatmosferskog taloga nakupljenog na njemu.

4.2.3.4. Rezervoar sa plivajuim krovom mora imatispoj za odvoenje statikog elektriciteta,postavljen izmeu plivajueg krova i platarezervoara tako da ne umanjuje pokretljivostplivajueg krova, a da je zatien odoteenja.

4.2.3.5. Plat nadzemnog rezervoara mora biti

nepropustan i postojan u odnosu na uskladitene tenosti i njihove pare u rezervoaru iizgraen od materijala otpornog namehanika i termika naprezanja, i na hemijskadejstva, koja se mogu pojaviti prilikomupotrebe rezervoara. Za izgradnju plataupotrebljava se elik ili drugi materijal koji jepostojan na dejstvo uskladitene tenosti.

4.2.3.6 Ako su betonski rezervoari neobloeni unjima se mogu uskladitavati samo zapaljivetenosti ija je specifina teina vea od0,825 gcrrr

4.2.3.7 Temelj nadzemnog rezervoara mora seizvoditi tako da onemogui neravnomernosleganje rezervoara.

4.2.3.8 Podmetai rezervoara moraju biti od betona,opeke ili elika zatienog od dejstva visokihtemperatura (vatrootpornosti predviene za

najmanje 2 asa) i korozije, i postavljeni natemelj rezervoara radi spreavanja njegovognaginjanja ili pomeranja. Izuzetno, podmetai .rezervoara mogu biti i od drveta, s tim da sepostavljaju horizontalno i da njihova visinanije vea od 30 cm mereno od najnie takerezervoara.

4.2.3.9 Podmetai rezervoara moraju biti takvi da nedoe do prekoraenja dozvoljenih optereenja

na poduprtom delu plata rezervoara.

4.2.4 Zatitni bazeni i drenani sistem

4.2.4.1 Radi prihvatanja sluajno isputenih zapaljivihtenosti i radi zatite okolnog zemljita,vodenih tokova, puteva i drugih objekata,moraju se oko rezervoara izgraditi zatitnibazeni. Izuzetno, umesto zatitnog bazenamoe se izgraditi drenani sistem ako toodobri nadleni organ.

4.2.4.2 Zapremina zatitnog bazena koji obuhvatasamo jedan rezervoar jednaka je najveemdozvoljenom punjenju rezervoara.

4.2.4.3 Ako zatitni bazen obuhvata vie od jednogrezervoara, njegova zapremina se dobija kadse od ukupne zapremine svih rezervoaraodbiju zapremine rezervoara ispod visinenasipa ili zida ne raunajui zapreminunajveeg rezervoara.

4.2.4.4 Zapremina zatitnog bazena koji obuhvatavie od jednog rezervoara ne srne biti manjaod zapremine tenosti u najveem rezervoaruosim ako su u pitanju tenosti iz take ovihpropisa.

4.2.4.5 Zapremina zatitnog bazena koji obuhvatajedan ili vie rezervoara koji sadre tenostisa karakteristikom izbacivanja, ne srne bitimanja od ukupne zapremine svih rezervoara

koji su obuhvaeni bazenom.4.2.4.6 Rezervoar ija je zapremina vea od 20.000 m

3

mora biti smeten u posebnom zatitnombazenu.

4.2.4.7 Zatitni bazeni u kome su smetena dva ilivie rezervoara sa oslabljenim spojemizmeu krovnog lima i plata odnosnorezervoara sa plivajuim krovom u kojima seuskladitavaju stabilne tenosti ili sirovanafta, mora biti pregradnim zidovima idrenanim kanalima podeljen tako da svakirezervoar zapremine vee od 1.500 m

3 ili

grupa rezervoara ukupne zapremine do 2.500 m3

bude u jednom pregraenom delu, s tim da

zapremina bilo kog rezervoara odnosnegrupe ne prelazi 1.500 m3.

4.2.4.8 Zatitni bazen u kome su smetena dva ilivie rezervoara za uskladitavanje stabilnihtenosti, a na koji se ne odnose odredbetake 4.2.4.7 ovih propisa, mora bitipregradnim zidovima i drenanim kanalimapodeljen tako da svaki rezervoar zapreminevee od 350 m

3ili grupa rezervoara ukupne

zapremine do 500 m3bude u jednom pre

graenom delu, s tim da zapremina bilo kogrezervoara odnosne grupe ne prelazi 350 m

3.

4.2.4.9 Zatitni bazen u kome su smetena dva ilivie rezervoara za uskladitavanje nestabilnihtenosti mora izmeu svakog rezervoara, bez

obzira na konstrukciju i zapreminu, imatipregradni zid i drenane kanale.

34


5/27

I GRUPA

4.2.4.10 Zidovi i unutranja povrina zatitnog bazenamoraju biti izgraeni od nepropusnogmaterijala i projektovani tako da podnesu punhidrostatiki pritisak.

4.2.4.11 Zidovi zatitnog bazena ne smeju imatiotvore, osim za cevovode, s tim da prostorizmeu zidova i cevovoda bude zaptivenmaterijalom postojanim na visoku temperaturu. Zidovi zatitnog bazena moraju biti naj

manje 10 m udaljeni od ograde skladita.4.2.4.12 Zidovi zatitnog bazena moraju u proeku

imati visinu do 2 m, a pregradni zidovi visinuod 40 do 75 cm mereno do dna bazena. Izuzetno, za rezervoare zapremine preko10.000m

3, visina zidova zatitnog bazena

moe iznositi preko 2 m ako to odobri nadleni organ.

4.2.4.13 Dno zatitnog bazena mora se izgraditi sanagibom najmanje 1% od rezervoara premazidovima zatitnog bazena, radi odvoenjaatmosferskog taloga.

4.2.4.14 Sakupljanje atmosferskog taloga u talonike,separatore ili druge sigurnosne ureaje vrise nepropusnim kanalima koji mogu biti otvo

reni ili prekriveni reetkama.4.2.4.15 Talonici, separatori ili drugi sigurnosni ure

aji za skupljanje atmosferskog taloga, moraju biti locirani tako da ih poar na rezervoarune moe ugroziti.

4.2.4.16 U zatitnom bazenu nije dozvoljeno isputanje zapaljivih tecnosti iz rezervoara ili dranjeposuda i buradi.

4.2.4.17 U zatitnom bazenu mogu se, pored rezervoara, nalaziti armature, cevovodi i prelazni mostovi.

4.2.4.18 Ako funkciju zatitnog bazena vri drenanisistem, otvor iz rezervoara u pravcu tog sistema mora imati nagib od najmanje 1 %.

4.2.4.19 Drenani sistem mora se zavravati naslobodnom zemljitu, nekoj drugoj povrini iliu zatvorenom bazenu, ija je zapremina veaod zapremine najveeg rezervoara. Podrujena kome se zavrava drenani sistem morabiti na takvom odstojanju da se onemoguiirenje eventualnog poara premarezervoarima i susednim objektima.

4.2.4.20 Drenani sistem, ukljuujui i automatskedrenane pumpe, mora biti izgraen tako dane izbacuje tenost na susedno zemljite, uprirodne vodene tokove, otvorene kanale ijavnu kanalizaciju, osim ako je to bezopasnoili ako je sistem izgraen tako da nedozvoljava oslobaanje tecnosti.

4.2.5 Oprema

4.2.5.1 Nadzemni rezervoari moraju imati sledeuopremu:1) normalni oduak;2) sigurnosni oduak;3) odune cevovode;4) zadrae plamena;5) pokazivae nivoa;6) ureaje za punjenje i pranjenje i ureaje

za obezbeenje protiv prepunjavanja;7) otvore za ulaz i pregled.

4.2.5.2 Radi spreavanja stvaranja natpritiska ili

potpritiska za vreme punjenja i pranjenjarezervoara, kao i promene spoljne tempera

ture, rezervoar mora imati odgovarajuinormalni oduak.

4.2.5.3 Oduak mora imati dimenzije veeg prikljukaza punjenje ili pranjenje, s tim to njegovnormalni unutranji prenik ne sme biti manjiod 320 mm.

4.2.5.4 Ako rezervoar ili posuda pod pritiskom imavie od jednog prikljuka za punjenje ilipranjenje, veliina oduka se odreujeprema predvienom najveem istovremenom

protoku.

Izlazni otvor oduka mora biti izveden tako dase u sluaju paljenja para rezervoar zatiti odlokalnih pregrejavanja.Oduak rezervoara i posude pod pritiskom u

kome se uskladitavaju tecnosti I grupe morabiti zatvoren,^ osim ako je pritisak vii odradnog pritiska ili u sluaju potpritiska, a zatecnosti podgrupe b i b ove grupe i u sluajuda oduak ima odobreni zadra plamena.Oduak ili zadraplamena nisu potrebni akobi njihova upotreba mogla da izazove tetu urezervoaru.

Rezervoar zapremine do 10 m3 u rafinerijama, u

kome se uskladitava sirova nafta i atmosferskirezervoar zapremine do 4 m

3 u kome se

uskladitavaju tecnosti podgrupe U. moguimati otvorene oduke.Radi zatite od prevelikog pritiska koji moe

nastati zbog ugroenosti od poara, rezervoarmora imati sigurnosni oduak odnosno morabiti konstruisan tako da ima jedan od sledeihelemenata: plivajui krov koji se moe dizati ilioslabljeni spoj izmeu krovnog lima i plataodnosno neku drugu odobrenu konstrukciju

oduka.Ako se oduivanje u sluaju ugroenosti od

poara vri putem sigurnosnog oduka,kapacitet oduivanja oba ventila (normalnog isigurnosnog) mora biti toliki da zatiti plat ili

dno vertikalnog rezervoara odnosno da zatitiod loma plat ili glavu horizontalnogrezervoara.

4.2.5.10 Sigurnosni oduak moe bitipoklopac sa automatskimulaznog otvora, kao vodilicapodizanje krova rezervoara pod unutranjimpritiskom, ili kao dodatni vei oduni ventil

odnosno neka druga odobrena konstrukcija.Ukupni kapacitet oduivanja svake zapaljive

tecnosti odreuje se na osnovu obrasca:

gdeje:V - ukupni kapacitet oduivanja u m /h,Vi - protok vazduha u m

3/h iz tabele 3, L

- latentna toplota isparavanja date te-cnosti u Kcal/kg,M - molekulska teina date tecnosti.Tabela 3. iz stava 1. ove take, odtam-pana je uz ove propise i ini njihov sas-tavni deo.

4.2.5.12 Ukupni kapacitet oduivanja iz take 4.2.5.11ovih propisa moe se smanjiti mnoenjemodgovarajuim faktorom posebno za svakirezervoar, i to ako je predviena sledeazatita:1) drenaa prema ta. 4.2.4.18 do 4.2.4.20

ovih propisa za rezervoar preko 20 m3izloene povrine - sa 0,5;

2) odobrena vodena magla - sa 0,3;

35

4.2.5.5.

4.2.5.6

4.2.5.7

4.2.5.8

4.2.5.9

izveden kaozatvaranjem

koja doputa

4.2.5.11


6/27

I GRUPA

3) odobrena izolacija - sa 0,3;4) odobrena vodena magla sa izolacijom -

sa 0,15.

4.2.5.13 Na ureaju sigurnosnog oduka mora bitinaznaen kapacitet oduivanju m3/h i pritisakna koji je badaren.

4.2.5.14 Krajevi odunih cevovoda moraju se nalazitina visini od najmanje 4 m iznad okolnogterena i na odstojanju najmanje 1,5 m od

otvora na okolnim objektima.4.2.5.15 Krajevi odunih cevovoda moraju imati kosiotvor koji omoguuje ekspanziju isputenihpara, vertikalno na gore ili horizontalno usuprotnom pravcu od objekta odnosno javnogputa, ako se nalaze u blizini nekog objekta ilijavnog puta.

4.2.5.16 Ako je oduak kolektorskog tipa, mora bitidimenzionisan tako da omogui normalnooduivanje para u okviru pritiska sistema, kaoi u sluaju da je sam podloan ugroenosti odpoara.

4.2.5.17 Kolektor kao oduak rezervoara koristi se, popravilu, za oduzimanje pare, za konzerviranjeparom ili kontrolu zagaenosti vazduha, i za

oduivanje vie rezervoara u kojima suuskladitene tenosti iste grupe odnosnopodgrupe ili tenosti koje meusobno nemogu stvarati opasne spojeve.

4.2.5.18 Izlazi svih oduaka i odunih kanala narezervoaru koji ima sigurnosni oduak, a kojidozvoljava pritisak vei do 1.750 mm V. S,moraju biti postavljeni tako da isputaju paruu pravcu u kome su rezervoari zatieni odmestiminih pregrejavanja bilo kog delarezervoara u sluaju paljenja pare iz takvogoduka.

4.2.5.19 Zadrai plamena su armature protiveksplozije, poara i detonacije, koje se smeju

upotrebljavati samo ako su odobrene i morajubiti u neposrednoj blizini rezervoara.

4.2.5.20 Armature protiv eksplozije i poaraspreavaju prodor plamena pri eksploziji priemu moraju izdrati nastali pritisak, aarmature protiv poara i direktan plamen zavreme od 10 minuta.

4.2.5.21 Armature protiv detonacije spreavaju prodorplamena pri detonaciji u cevovoduprikljuenom ispred zadraa plamena priemu moraju izdrati nastali pritisak.

4.2.5.22 Koji e zadra plamena biti upotrebljenzavisi od konstrukcije rezervoara, kao i odkarakteristika uskladitene tenosti.

4.2.5.23 Zadrai plamena postavljaju se na otvorerezervoara kroz koje bi mogao prodretiplamen unutar rezervoara, osim na otvore zamerenje nivoa tenosti

4.2.5.24 Na armature protiv eksplozije i poara, kao ina spojeve tih armatura sa rezervoarom nesmeju se prikljuivati drugi cevovodi.

4.2.5.25 Rezervoar mora imati pokaziva nivoatenosti koji mora biti odobren.

4.2.5.26 Otvori za merenje nivoa tenosti moraju bitiizvedeni tako da se mogu zatvarati kapama ilipoklopcima nepropusnim za tenosti pare. Teotvore ne mogu otvarati neovlaena lica.

4.2.5.27 Pokazivai nivoa tenosti koji rade mehanikiili na nekom drugom principu ali kontinuirano

smeju se upotrebljavati samo ako suodobreni.

4.2.5.28 Ureaji za punjenje i pranjenje morajuomoguiti siguran prikljuak stalno poloenihcevovoda ili savitljive cevi i iskljuitimogunost nastajanja varnica pri privrivanju ili skidanju cevovoda i opasnost zbogpranjenja statikog elektriciteta.

4.2.5.29 Prikljuak na rezervoaru kroz koji protietenost mora sa unutranje ili spoljne stranerezervoara imati ventil. Prikljuak ventila sa

spoljne strane rezervoara mora biti odelika,osim ako uskladitene tenosti imaju takva

svojstva da reaguju na elik. Ako prikljuakventila nije od elika, ventil mora biti otporanna hidrauliki pritisak i na pritiske konstrukcijei temperaturu koji bi nastali zbog poara nasusednom rezervoaru.

4.2.5.30 Prikljuak ispod nivoa tenosti kroz koji zavreme punjenja ili pranjenja rezervoara neprotie tenost, mora imati nepropusnizaporni organ u obliku ventila ili zasuna,slepe prirubnice odnosno, njihovekombinacije.

4.2.5.31 Napojni cevovod za tenost iz podgrupe I2 i I3kao i za sirovu naftu, benzin i asfalt, mora biti

instaliran tako da smanji na minimummogunost nastajanja statikog elektriciteta.Ako napojni cevovod ulazi preko krova, krajcevovoda mora biti 15 cm udaljen od podarezervoara i instaliran tako da ne doe doprekomernih vibracija.

4.2.5.32 Prikljuci za punjenje i pranjenje koji nisu ustalnoj upotrebi moraju kao takvi biti oznaenii moraju biti nepropusni i zatvoreni za vremedok nisu u upotrebi. Ti prikljuci se smetajuna otvorenom prostoru na kome nema izvoratoplote, i to na udaljenosti najmanje 1,5 m odotvora na objektima.

4.2.5.33 Ako nadzemni rezervoar ima ureaj za

obezbeenje od prepunjavanja, takav ureajmora biti odobren i ispunjavati sledeeuslove:

1) da ne smanjuje sigurnost rezervoara odprodora plamena kroz cevovod za punjenje;2) da u cevovodu za punjenje ne nastanuopasnosti od statikog elektriciteta.

4.2.5.34 Nadzemni rezervoar mora imati najmanjejedan otvor za ulaz i pregled. Prenik otvoraza ulaz i pregled mora za rezervoarezapremine do 16 m

3iznositi najmanje 500

mm, a za rezervoare zapremine preko 16 m3-

najmanje 600 mm. Ako je prenik rezervoaramanji od 1 m, dovoljni su otvori kroz koje se

moe nadzirati unutra

njost rezervoara.4.2.5.35 Ako postoje spojni delovi izmeu nadzemnih

rezervoara, ti delovi moraju biti izvedeni takoda ne ugroavaju sigurnost rezervoara ispojnog cevovoda, a spojevi moraju bitinepropusni.

4.2.6 Zatita od poara

4.2.6.1 Nadzemni rezervoar mora biti zatien odsvih izvora toplote hidrantskom mreom isistemom zatite od poara koji mora bitiodobren.

4.2.6.2 Pod sistemom zatite od poara smatra sesistem za gaenje i sistem za hlaenje plata

rezervoara vodom ili rasprenom vodenommaglom, radi zatite od poara sa susednihrezervoara.

36


7/27

I GRUPA

4.2.6.3 Sistem za gaenje mora imati svaki nadzemnirezervoar zapremine preko 300 m

3, kao i

svaki nadzemni rezervoar zapremine do300m

3 ako se u njemu uskladitavaju

nestabilne tenosti ili tenosti sa karakteristikom izbacivanja i rezervoar lociran ugusto naseljenim podrujima. Sistem zahlaenje mora imati svaki nadzemni rezervoar.

4.2.6.4 Za nadzemne rezervoare kod kojih nije

predvien sistem za ga

enje mo

e sezahtevati postavljanje odgovarajueg broja

prevoznih aparata za gaenje poara.4.2.6.5 Za hlaenje plata rezervoara u sluaju

poara potrebno je najmanje 1,2 l/min vodena m

2plata u trajanju od najmanje 2 asa.

4.2.6.6. Ako je rezervoar sa konusnim krovom,koliina vode za hlaenje krova mora iznositinajmanje 0,61 min na m

2 povrine krova u

trajanju od najmanje 2 asa.4.2.6.7 Za hlaenje leeih cilindrinih nadzemnih

rezervoara, koliina vode mora iznositinajmanje 1,61 min na m

2povrine rezervoara

u trajanju od najmanje 2 asa.4.2.6.8. Sistem za gaenje moe biti stabilni

automatski odnosno poluautomatski ureaj ilistabilna instalacija sa prikljucimapostavljanim na dostupnim mestima zaprikljuenje vatrogasnih vozila.

4.2.6.9 Hidrantska mrea mora za jedan nadzemnirezervoar imati najmanje dva standardnahidranta. Za dva ili vie rezervoara brojhidranata se odreuje prema rasporedurezervoara, i to tako da udaljenost izmeuhidranata nije vea od 50 m odnosno manjaod 25 m od rezervoara.

4.2.6.10 Hidranti se ne smeju postavljati nasuprotpodnice cilindrinih nadzemnih rezervoara.

4.2.7 Posebni uslovi za nadzemne rezervoareu graevinskim objektima

4.2.7.1 Nadzemni rezervoari smetaju se ugraevinske objekte, namenjene za:1) industrijska postrojenja u kojima je

upotreba zapaljivih tenosti povremenaodnosno od sporednog znaaja za glavnudelatnost;

2) tehnoloke operacije kao to su: meanje,suenje, isparavanje, filtriranje, destilisanjei si.;

3) servisne stanice;4) postrojenja u kojima se u radnom procesu

javljaju hemijske reakcije, kao to su

oksidacija, redukcija, halogenizacija,hidrogenizacija, alkilacija, polimerizacija i si.;

5) rafinerijska postrojenja i destilaciju.

4.2.7.2 Prikljuci nadzemnih rezervoara ugraevinskim objektima moraju bitinepropusni za paru i tenost i ispunjavatiuslove iz ta. 4.2.5.29, 4.2.5.31 i 4.2.5.32 ovihpropisa, radi zatite kontinuiranog proticanjau sluaju izbijanja poara u blizini rezervoara.

4.2.7.3 Nadzemni rezervoari smeteni su ugraevinskim objektima, osim u objektimaprojektovanim kao skladita za zapaljivetenosti, moraju imati automatske zaporneventile na svakom prikljuku za pranjenje

ispod nivoa tenosti, koji se aktivirapramenom temperature ili ventilom iz take4.2.5.29 ovih propisa.

4.2.7.4 Otvor za priruno merenje na rezervoarumora pomou oprunog zapornog ventila ilidrugih odobrenih sredstava biti zatien odprelivanja tenosti i mogueg otputanja pare.Ako otvor za priruno merenje nije zavisan odnapojnog cevovoda, mora imati nepropusnukapu za pare ili poklopac.

4.2.7.5 Na nadzemnom rezervoaru koji sadritenosti grupe I, ne srne se vriti runo

merenje.4.2.7.6 Oduivanje nadzemnih rezervoara u

graevinskim objektima mora se vriti uskladu sa odredbama ta. 4.2.5.2 do 4.2.5.13ovih propisa.

4.2.7.7 Nadzemni rezervoari sa oslabljenim spojemizmeu krova i plata ne mogu se smetati ugraevinske objekte.

4.3 PODZEMNI REZERVOARI


4.3.1.1 Zona I obuhvata unutranjost podzemnog

rezervoara, pristup na okna sa pripadajuomarmaturom i betonsko korito ukoliko je onoizvedeno.

4.3.1.2 Zona II obuhvata prostor do 1 m visine iznadpristupnog okna, odunih cevovoda i ventila upreniku od 5 m mereno od gabarita pristupnog okna odnosno odunog cevovoda iventila.

4.3.1.3 Zona III obuhvata prostor iznad okolnogterena irine 2 m od zone II, mereno horizontalno i visine 50 cm mereno od tla.

4.3.2 Lokacija

4.3.2.1 Odstojanje od gabarita podzemnogrezervoara u kome se uskladitava tenost IIgrupe od podzemnog dela bilo kog objekta,ne srne biti manje od 1 m odnosno manje od1,5 m od ivice postrojenja.

4.3.2.2 Odstojanje od gabarita podzemnog rezervoara u kome se uskladitava tenost II grupeili grupe III do podzemnog dela bilo kogobjekta i ivice postrojenja ne srne biti manjeod 1 m.

4.3.2.3. Odstojanje izmeu podzemnih rezervoara nesrne biti manje od 60 cm.

4.3.3 Konstrukcija

4.3.3.1 Konstrukcija podzemnih metalnih rezervoaramora biti u skladu sa odgovarajuimpropisima o elinim konstrukcijama.

4.3.3.2 Podzemni rezervoari zapremine do 10 m3

mogu se koristiti i kao nadzemni rezervoari.4.3.3.3 Ako se rezervoar postavlja pored nekog

objekta, mora se rezervoar obezbediti odprenoenja optereenja sa objekta a temeljobjekta zatititi od potkopavanja.

4.3.3.4 Pre sputanja u zemlju mora se pregledati iutvrditi da li su rezervoar i izolacija rezervoara neoteeni.

4.3.3.5 Ako se rezervoar sastavlja iz delova u zemlji,na svakom delu pre sputanja u zemlju mora

se postaviti zatitna izolacija sa mogunoupouzdanog spajanja izolacije pojedinih delovaposle konanog sastavljanja rezervoara.

37


8/27

I GRUPA

4.3.3.6 Postavljanje rezervoara vri se sputanjemrezervoara na leita za rezervoar ugraenana temeljima bez pada i kotrljanja da bi sespreilo oteenje rezervoara ili zatitneizolacije. Metalni delovi koji su sluili zamanipulaciju sa rezervoarom a nalazili su seizvan zatitne izolacije, moraju se zatititi odkorozije.

4.3.3.7 Pre prekrivanja zemljom rezervoar se mora

obloiti slojem opranog i nabijenog suvogpeska ili ljunka debljine najmanje 15 cm, s

tim da se prilikom postavljanja takvog sloja neoteti zatitna izolacija.

4.3.3.8 Ako je potrebno spreiti zagaivanjepodzemne vode, rezervoar se izrauje takoda ima dvostruki plat, s tim da spoljni platbude najmanje u visini najveeg dozvoljenogpunjenja rezervoara, ili se postavlja unepropusno betonsko korito ija se gornjaivica mora nalaziti najmanje 20 cm iznadnajveeg nivoa podzemne vode. Zapreminabetonskog korita mora biti takva da moe daprimi svu tenost iz rezervoara u sluajuizlivanja.

4.3.3.9 Betonsko korito i rezervoar iz take 4.3.3.8ovih propisa, postavljaju se tako da uzduninagib iznosi najmanje 1%.

4.3.3.10 Prostor oko rezervoara iz take 4.3.3.7 ovihpropisa mora izvan sloja peska odnosnoljunka biti ispunjen zemljom u kojoj ne srnebiti praznog prostora da ne bi dolo dosakupljanja tenosti ili para u sluajuproputanja rezervoara.

4.3.3.11 Rezervoar mora biti prekriven slojem zemljedebljine, najmanje 60 cm odnosno slojemzemlje debljine najmanje 30 cm iznad kog semora postaviti armirano-betonska ploadebljine najmanje 10 cm.

4.3.3.12 Ako se iznad rezervoara vri promet vozila,rezervoar mora biti zatien slojem zemlje

debljine najmanje 1m, odnosno slojemnabijene zemlje debljine najmanje 50 cm iarmirano betonskom ploom debljinenajmanje 15 cm.

4.3.3.13 Rezervoar koji se postavlja na mesto nakome je mogua pojava podzemne vode,mora se zatititi od potiska vode posebnimprivrivanjem (ankerovanjem) u temelje.

4.3.3.14 Pristupno okno na rezervoaru mora bitiizraeno od elika, betona ili cigle iobezbeeno od sakupljanja atmosferskihpadavina i pristupa neovlaenih lica. Veliinapristupnog okna mora biti takva da se u

njemu mogu nesmetano vriti svi potrebniradovi cevni prikljuci moraju biti pristupani.

4.3.3.15 Temelj i podmetai rezervoara moraju bitiizgraeni u skladu sa odredbama ta. 4.2.3.7i 4.2.3.8 ovih propisa.

4.3.4 Oprema

4.3.4.1 Oduni cevovodi podzemnih rezervoaramoraju se zavravati na udaljenosti odnajmanje 1m od zida bilo kog objekta, ako sena njemu nalazi otvor prema odunimcevovodima.

4.3.4.2 Izlaz odunog cevovoda mora biti na visini odnajmanje 30 cm iznad okolnog terenaodnosno iznad visine viegodinjeg proeka

, snega, ali ne srne biti na visini nioj od otvoracevovoda za punjenje rezervoara.

4.3.4.3 Na oduni cevovod iji je unutranji prenikdo 50 mm ne smeju se ostavljati ureaji kojibi mogli prouzrokovati prekoraenje pritiska urezervoaru. Izuzetno, ako je duina odunog

cevovoda manja od 3 m a unutranji prenikje do 50 mm, postavlja se za draplamenaili na izlazu odunog cevovoda ureaj kojispreava stvaranje natpritiska ili potpritiska ucevovodu.

4.3.4.4 Na izlazu odunog cevovoda iji je unutranjiprenik vei od 50 mm, bez obzira na duinucevovoda, postavlja se ureaj koji spreavastvaranje natpritiska ili potpritiska u rezervoaru, odnosno zadra plamena naudaljenosti ne veoj od 4,5 m od izlazaodunog cevovoda.

4.3.4.5 Veliina unutranjeg prenika odunog cevovoda zavisi od dimenzija prikljuka za

punjenje ili pranjenje rezervoara (odprikljuka koji je veeg unutranjeg prenika),

duine odunog cevovoda i predvienogpritiska rezervoara, ali ne sme biti manjaod 32 mm.

4.3.4.6 Za rezervoare kod kojih nije dozvoljen pritisakvei od 1.750 mm V.S. unutranji prenikodunog cevovoda mora ispunjavati uslove iztabele 4. koja je odtampana uz ove propise iini njihov sastavni deo.

4.3.4.7 Oduni cevovod rezervoara postavlja se nanajvioj taki rezervoara i mora biti zatienod mehanikih oteenja.

4.3.4.8 Na rezervoare kod kojih je dozvoljen pritisak

vei od 1750 mm V.S. postavlja se sigurnosniventil ije se dimenzije odreuju na osnovuprorauna.

4.3.4.9 Zadrai plamena, pokazivai nivoa, ureajiza punjenje i pranjenje, obezbeenje protivprepunjavanja i otvori za ulaz i pregledrezervoara, moraju biti u skladu saodredbama ovih propisa koje se odnose nanadzemne rezervoare.

4.3.4.10 Ureaji za otkrivanje propusnih mesta smejuse upotrebljavati samo ako su odobreni.


4.3.5.1 Rezervoar mora biti zatien od svih izvoratoplote hidrantskom mreom i prevoznimaparatima za gaenje poara.

4.3.5.2 Hidrantska mrea skladinog prostora rezervoara mora biti izvedena u skladu saodredbama take 4.2.6.9 ovih propisa.

4.3.5.3 Broj prevoznih aparata koji je potreban zagaenje poara odreuje se zavisno odzapremine rezervoara.

4.3.5.4 Vatrogasna oprema mora se svakodnevnovizuelno kontrolisati.

38


9/27

I GRUPA

5. USKLADITAVANJE POSUDA SAZAPALJIVIM TENOSTIMA ZAPREMINE DO250 LITARA

5.1 OPTE ODREDBE

5.1.1 Posude, kao to su boce, kante i burad ukojima su zapaljive tenosti smetene pod

atmosferskim pritiskom, mogu se uskladitavati na otvorenom prostoru ili u graevinskimobjektima.

5.1.2 Posude za zapaljive tenosti moraju imatitakav oblik koji nee uticati na njihovuvrstou i stabilnost pri uskladitavanju.

5.1.3 Na posudama u koje se smetaju zapaljivetenosti moraju se nalaziti oznake o vrstitenosti, kapacitetu posude, nazivu proizvoaaili distributera i natpis: "Zapaljivo - ne prilazi savatrom".

5.2 ZONE OPASNOSTI

5.2.1 Zona I obuhvata unutranjost posude sazapaljivom tenou.

5.2.2 Zona II obuhvata:

1) prostor na kome se uskladitavaju posudeirine 3 m mereno horizontalno od krajnjihposuda i visine 1 m iznad ivice najvieposude, mereno od tla;

2) prostor oko posude, poluprenika 3 m,mereno horizontalno od plata;

3) prostor u kome se vri pretakanje zapaljivih tenosti, poluprenika 5 m merenood najistaknutijeg mesta pretakanja;

4) zatvorena prostorija koja se koristi zapunjenje posuda ili za uskladitavanje

posuda.

Zona III obuhvata prostor visine 1 m iznadpovrine okolnog terena i 12 m mereno hori-zontalno od ivice zone II.

USKLADITAVANJE POSUDAOTVORENOM PROSTORU

Uskladitavanje posuda na otvorenomprostoru vri se slaganjem posuda u grupeprema uslovima iz sledee tabele:

Podgrupaodnosno

grupa

zapaljivosti

Najveakoliina po

jednoj

grupiposuda Qm

(I)

Ukupna

dozvoljena

koliina Qs

(I)

Udaljenostizmeu

grupa po-

suda (m)

Udaljenostod javnihputevai

ivicezemljita

kojepripada

postrojenjukao i odobjekata

nasusednomzemljitukoji ne

pripadajupostrojenju

Udaljenostod puteva

unutar

strojenja(m)

li 4.000 24.000 2 20 3

l2 8.000 48.000 2 20 3

I3 16.000 96.000 2 20 3

II 32.000 192.000 2 15 1,5III 64.000 384.000 2 15 1,5

5.3.2 Ako se zajedno uskladitavaju dve ili vietenosti razliitih grupa zapaljivosti, ukupnakoliina svih tenosti ne srne biti vea odzbira najveih dozvoljenih koliina Qs zasvaku tu grupu, pridravajui se odnosakoliina navedenih za Qm i Qs u taki 5.3.1ovih propisa.

5.3.3 Za pristup vatrogasnih vozila grupi uskla

ditenih posuda mora postojati najmanjejedan prilaz irine najmanje 3,5 m.

5.3.4. Ako grupa uskladitenih posuda nema odgo-varajue ureaje za zatitu od poara, a nasusednom zemljitu postoji objekt sa otvorenimplamenom, udaljenost uskladitenih posuda odivice susednog zemljita, navedena u tabeli iztake 5.3.1 ovih propisa, mora biti dva puta vea.

5.3.5 Na odstojanju 1 m od objekta namenjenog zauskladitavanje zapaljivih tenosti moe sedrati najvie 4.000 litara zapaljivih tenosti, ito ako je objekt prizeman, iskljuivo namenjenza uskladitavanje posuda i nema nikakavotvor na udaljenosti 4 m od uskladitenih posuda.

Zid takvog objekta mora imati vatrootpornostpredvienu za najmanje 2 asa.

5.3.6 Zapalj ive tenosti u koliini veoj od 4.000 Imogu se uskladitavati uz objekt iz take5.3.5 ovih propisa, ako udaljenost izmeunajblie uskladitene posude u grupi i objektaiznosi najmanje 4 m.

5.3.7 Udaljenost najblie uskladitene posude ugrupi od objekta koji nije namenjen zauskladitavanje zapaljivih tenosti, moraiznositi najmanje 15 m.

5.3.8 Povrina na kojoj se uskladitavaju posudeza zapaljive tenosti ija koliina prelazi 1.000litara mora biti ograena nepropusnim zidom

visine najmanje 15 cm, a odvoenje eventualno prosute tenosti mora se obezbeditiputem drenanog sistema ili tehnolokekanalizacije.

5.3.9 Prostor za uskladitavanje posuda, prostorizmeu grupa posuda i puteva unutarpostrojenja odnosno javnog puta moraju bitistalno ieni od korova i ostalih zapaljivihmaterija, kao i oznaeni vidljivim natpisom:"Zapaljivo - ne prilazi sa vatrom".

5.3.10 Posude se postavljaju sa otvorom premagore, na prethodno pripremljene temelje, betonske grede ili palete uzdignute iznad terenanajmanje 15 cm, i one moraju biti obezbe-

ene od nekontrolisanog pokretanja. Ako seposude postavljaju na drvene grede, takvegrede moraju biti zatiene vatrootpornimpremazima.

5.3.11 Povrina na kojoj se uskladitavaju posudemora biti zatiena od dejstva sunevih zrakanadstrenicom ili sistemom za polivanjevodom i na njoj se ne srne nalaziti drugimaterijal.

5.3.12 Na poljoprivrednim dobrima, seoskim imanjima i usamljenim gradilitima ukupna koliinauskladitene tenosti bez obzira na grupu zapaljivosti, ne moe biti vea od 2.000 litara.

39

5.2.3.

5.3

5.3.1

NA


10/27

I GRUPA

5.4 USKLADITAVANJE POSUDA SA ZAPALJIVIMTENOSTIMA U GRAEVINSKIM OBJEKTIMA

5.4.1 Uskladitavanje posuda sa zapaljivim teno-stima u zatvorenoj prostoriji vri se premasledeoj tabeli:

Podgrupaodnosno

grupazapaljivosti

Predvienavatrootpornost

zidova

Jedinino optere-enje i skladine

povrine 1/m2

Dozvoljena

najvea koliina

(1)

I,do 6 asova

preko 6 asova

200

400

2.000

8.000I2

do 6 asova

preko 6 asova

200

600

2.000

12.000I3

do 6 asova

preko 6 asova

200

800

2.000

16.000II do 6 asova

preko 6 asova

400

8008.000

32.000III

do 6 asova

preko 6 asova

600

800

18.000

48.000

5.4.2 Graevinski objekt za uskladitavanje posudamora ispunjavati sledee uslove:1) da je vatrootpornost zidova, podova i

stropova predviena za najmanje dvaasa;

2) da je krov izraen od laganog materijala(najvea teina konstrukcije krova50 kg/m

2);

3)da je obezbeena efikasna prirodnaventilacija odnosno, izuzetno, vetakaventilacija u "S" izradi s tim da uklju-ivanje takvog ventilacionog sistemamora b i t i van pros tor i je za

uskladitavanje;da se prozori i vrata otvaraju prema vani;da je elektrina instalacija izvedena uskladu sa odredbama Propisa 0 ele-

ktrinim postrojenjima na nadzemnimmestima ugroenim od eksplozivnih

smea.Pod prostorije u kojoj se uskladitavaju posude

mora biti nepropustan od spoja poda i zida dovisine koja odgovara najnioj taki ulaza,izraen od materijala koji ne varnii sanagibom od najmanje 1% od ulaznih vrataprema suprotnom zidu du koga se moranalaziti kanal sa nagibom 2% u pravcu mesta

prikupljanja prosutih tenosti u posebni sud ilitehnoloku kanalizaciju. Izlazna vrata izprostorije u kojoj su uskladitene posude ne

smeju za vreme boravka zapoljenog osobljabiti zakljuana odnosno izlaz ne srne biti

zakren. U prostoriji u kojoj su uskladiteneposude mora se obezbediti glavni prolaz irine

najmanje 2 m i potreban broj sporednihprilaza irine najmanje po 1 m. Podnoja itemelji na kojima se postavljaju burad

zapremine do 250 I i zapaljive tenosti, moraju bitiizgraeni od betonskih ili drvenih greda

postavljenih horizontalno a uzdignutih iznadpoda prostorije najmanje 15 cm. Drvenegrede ili palete moraju biti zatienevatrootpornim premazom.

5.4.7 Ako se posude postavljaju na police, stalke ilisline konstrukcije od drveta, debljina konstrukcije odreuje se zavisno od predvienogoptereenja ali ne srne biti manja od 2,5 cm.Drvena konstrukcija mora biti zatienavatrootpornim premazom.

5.4.8 Hermetiki zatvorene posude (limenke) moguse slagati jedna na drugu do visine koja neugroava njihovu vrstou i stabilnost

naslage, ako se u njima nalaze zapaljivetenosti iste vrste. Hermetiki zatvoreneposude sa zapaljivim tenostima razliitihvrsta moraju biti na meusobnom odstojanjuod najmanje 50 cm.

5.4.9 Posude se ne smeju uskladitavati u bliziniulaza, izlaza, stepenita i prolaza.

5.4.10 Zagrevanje prostorije za uskladitavanjeposuda moe se vriti samo toplom vodom,parom niskog pritiska ili toplim vazduhom, stim to se ureaji za zagrevanje medijuma zaprenos toplote moraju nalaziti izvan zonaopasnosti odreenih ovim propisima.Temperatura prostorije za uskladitavanje

posuda ne srne biti vea od plus 18 C.5.4.11 Hermetiki zatvorene posude zapremine do

20 litara moraju se u pogonima i radionicamauskladitavati u posebno za to izgraenimmetalnim ormariima, s tim da ukupnakoliina zapaljivih tenosti u tim posudama nesrne biti vea od 200 I.

5.4.12 Metalni ormariiz take 5.4.11 ovih propisamora biti udaljen najmanje 3 m od otvorenogplamena - mereno od gabarita i imatinepropusne spojeve, prag na vratima visinenajmanje 10 cm, bravu i ventilaciju sa izlazomvan prostora u kome se nalazi ormari.

5.4.13 Prostorije u kojima se uskladitavaju posude

sa zapaljivim tenostima ije su pare tee odvazduha, ne smeju imati drenane kanale kojivode u javnu kanalizaciju ili u druge otvoreispod nivoa terena.

5.4.14 Za odravanje opreme u hotelima, robnimkuama, trgovinskim radnjama, motelima idrugim slinim objektima moe se pored uljaza loenje, drati u posudama najvie do 20litara druge vrste zapaljivih tenosti.

5.4.15 U apotekama i laboratorijama mogu se dratizapaljive tenosti u posudama zapremine do20 I a u ukupnoj koli ini po 200 I, i to uprostoriji koja mora ispunjavati uslove iz take5.4.2 pod 1.3.4 i 5. ovih propisa.

5.4.16 Posude sa zapaljivim tenostima se uapotekama i laboratorijama mogu drati samou ormariima predvienim u odredbama ta.5.4.11 i 5.4.12 ovih propisa.

5.4.17 U prizemnim i jednospratnim zgradama ukojima se nalaze trgovake radnje i robnekue koje se bave prometom zapaljivihtenosti kao svojom osnovnom delatnou i ugaraama i radionicama koje koriste zapaljivetenosti, a ispunjavaju uslove iz take 5.4.2ovih propisa, osim uslova navedenog pod 2)te take mogu se drati zapaljive tenosti, uposudama, a u koliinama navedenim usledeoj tabeli, ako to odobri i nadleni organ,

i to:

40

4)

5.4.3

5.4.4

5.4.5

5.4.6


11/27

I GRUPA

Podgrupa

odnosnogrupa

tenosti

Mesto

prostorijeSa sistemom

zatite od poaraBez sistema zatite

od poara

Maksimum MaksimumKoliina 1 visina

naslageu grupi

m

Koliina1

visinanaslag

e ugrupi

1, prizemlje isprat

1.000 1 ne dozvoljava seuskladitavanje

podrum ne dozvoljavaseuskladitavanje

l2 prizemlje isprat

podrum

2.000ne dozvoljava

seuskladitavanj

e

2 ne dozvoljava seuskladitavanje

------

I3 prizemlje isprat

podrum

6.000ne dozvoljava

seuskladitavanj

e

2 ne dozvoljava seuskladitavanje

II prizemlje isprat

6.000

2.000

2,75 1.500 2,75

podrum 2,75 ne dozvoljava se

uskladitavanje

III prizemlje isprat

podrum 20.000

3.000

4,50 5.000 3,60

2,75 ne dozvoljava seuskladitavanje

5.4.18 Ako se trgovinska radnja, robna kua, garaaili radionica nalazi u sklopu stambene zgradeuskladitavanje zapaljivih tenosti moe sevriti samo u prizemlju a u koliinama i poduslovima koji su navedeni u taki 5.4.17. ovihpropisa.

5.4.19 Ako je udaljenost izmeu objekta iz take5.4.17. ovih propisa i zida objekta na

susednom zemljitu koji nema istu namenumanja od 15 m, taj zid mora imati vatrootpo-rnost predvienu za najmanje 2 asa i nesrne imati otvore.

5.4.20 Ako su posude uskladitene u grupi, najbliaposuda ne srne biti manje od 1 m udaljenaod nosivih greda objekta, elinih uadi,nosaa i od sistema za rasprskivanje vode ilidrugih sistema za gaenje.

5.4.21 Rastojanje izmeu grupa uskladitenihposuda u objektu mora iznositi najmanje 1m.

5.5. KONSTRUKCIJA I ZAPREMINA POSUDA

5.5.1 Posude sa zapaljivim tenostima moraju upogledu konstrukcije i najvee zapremineispunjavati uslove iz sledee tabele:

Konstrukcijaposude

Grupa zapaljivosti

1 II III

li I2 l3 - -

litara litara litara litara litara

Stakleneboce

0,5 1 5 5 5

Kante odlima ilidrugog

materijala

5 20 20 30 50

Metalnaburad

250 250 250 250 250

5.6 ZATITA OD POARA

5.6.1 Zatita od poara skladita posuda naotvorenom prostoru sastoji se od hidrantskemree i vatrogasne opreme.

5.6.2 Vatrogasna oprema moe biti stabilnainstalacija za rasprenu vodu ili bacai vodepostavljeni na hidrantskoj mrei, runi iprevozni aparati za gaenje poara pomoupraha ili drugog odgovarajueg sredstva zagaenje,

5.6.3 Broj hidranata odreuje se prema rasto-janjima izmeu hidranata koja mogu iznositinajvie 30 m, s tim to broj hidranata ne srnebiti manji od 2.

5.6.4 Broj runih aparata za gaenje poara,kapaciteta punjenja 9 kg praha odnosnodrugog odgovarajueg sredstva, odreuje setako da rastojanje izmeu dve grupe aparataiznosi najvie 10 m.

5.6.5 Na svaku grupu uskladitenih posuda kojasadri preko 20.000 litara tenosti mora seobezbediti najmanje jedan prevozni aparat zagaenje poara kapaciteta punjenja 50 kg

praha ili drugog odgovarajueg sredstva.5.6.6 Na mestu pretakanja mora se postaviti

najmanje jedan aparat za gaenje poarakapaciteta punjenja 9 kg praha ili drugogodgovarajueg sredstva.

5.6.7 Zatita od poara skladita posuda u objektupostie se upotrebom prinkler-ureaja, rasprene vode, ugljendioksida, ili nekog drugogsistema koji odobri nadleni organ.

5.6.8 U prostoriji za uskladitavanje posuda moraju sepostaviti runi aparati za gaenje poarakapaciteta punjenja 9 kg praha ili drugogodgovarajueg sredstva tako da rastojanjeizmeu takva dva aparata ne bude vee od 10 m.

5.6.9 Vatrogasna oprema se mora svakodnevnovizuelno kontrolisati.

6. PRETAKANJE ZAPALJIVIH TENOSTI

6.1 PRETAKALITE


6.1.1.1 Zona II obuhvata:1) armaturu i elemente koji ine celinu ure

aja za pretakanje (pretovarnu ruku,automat za punjenje, savitljivu cev sa

prikljukom, merae protoka i dr.);2) prostor oko ureaja za punjenje ili otvor

kroz koji se puni prikljuna transportnacisterna poluprenika 5 m mereno od

gabarita i visine 1 m iznadgornjeg otvorakroz koji se puni mereno od tla.

Zona III obuhvata prostor iznad okolnogterena irine 15 m od zone II, merenohorizontalno i visine 1 m mereno od tla. Auto-cisterne i lokomotive sa dizel-motorom koje sekreu u zonama opasnosti, moraju na izduvnojcevi imati hvatavarnica.

Lokacija

Ureaji za pretakanje zapaljivih tenosti

moraju biti udaljeni od nadzemnih rezervoara

41

6.1.1.2

6.1.1.3

6.1.2

6.1.2.1


12/27

I GRUPA

u skladu sa odredbom take 4.2.2.1. ovih propisa, a odostalih objekata koji nisu u sklopu pretakalita i javnihputeva - najmanje 30 m. 6.1.2.2 Kad se pretakalite zavagon-cisterne nalazi van skladinog prostora,pristupni kolosek mora biti od ostalih kolosekaudaljen najmanje 60 m ako se upotrebljava elektrinalokomotiva ili lokomotiva sa otvorenim loitem. Akose upotrebljavaju drugi tipovi lokomotiva, pristupnikolosek mora biti od ostalih koloseka udaljen

najmanje 10 m mereno od simetrale koloseka.

6.1.3 Izgradnja

6.1.3.1 Delovi pretakalita koji slue za prikljuenjetransportnih cisterni moraju biti iznad zemlje.

6.1.3.2 Za prilaz transportnih cisterni do mestaprikljuenja na pretakalitu radi pretakanjazapaljivih tenosti, mora postojati pristupniput ili pristupni kolosek koji je sastavni deopretakalita.

6.1.3.3 Pristupni put odnosno pristupni kolosek nesrne biti u krivini, a duina njegovog horizontalnog dela manja od 12 m sa jedne i drugestrane ureaja za punjenje. Duina pristu

pnog puta odnosno pristupnog koloseka morabiti dva puta vea od ukupne duine prikljunih cisterni.

6.1.3.4 Povrina na kojoj se vri pretakanje i pristupniput moraju biti betonirani, vidljivo oznaeni idimenzionisani prema planiranom prometu, akretanje vozila mora biti u jednom smeru.

6.1.3.5 Pristup vozilima, koja nisu namenjena zatransport zapaljivih tenosti u zonu pretakalita, onemoguava se rampom, lancem,iskliznicom na eleznikom koloseku i naslian nain koji se postavljaju na udaljenostinajmanje 10 m od gabarita prikljuenecisterne sa obe strane pristupnog puta

odnosno pristupnog koloseka.6.1.3.6 Ureaji za punjenje auto-cisterni moraju senalaziti na prostoru izdignutom najmanje 15 cmiznad nivoa pristupnog puta i moraju bitividljivo oznaeni ivinjakom obojenimnarandastom i belom bojom.

6.1.3.7 Ureaji i objekti na pretakalitu za auto-cisterne moraju biti udaljeni od ivinjaka najmanje 60 cm i izvedeni tako da je iskljuenamogunost udara auto-cisterne pri normalnimuslovima kretanja vozila.

6.1.3.8 Ako su ureaji za pretakanje postavljeni u dvareda, irina pristupnog puta izmeu tihureaja mora da iznosi najmanje 7 m.

6.1.3.9 Ureaji za pretakanje moraju biti izvedeni

tako da je iskljuena mogunost prosipanja iliproputanja zapaljivih tenosti prilikompretakanja van prostora u kome se vri pri-hvatanje prosutih tenosti.

6.1.3.10 Izbaene ili na bilo koji nain prosutezapaljive tenosti smeju se odvoditi samo utehnoloku kanalizaciju, a njihovo prihvatanjemoe se obezbediti posebnim sudovima izkojih se prosuta tenost odvodi u za tu svrhuureeni prostor.

6.1.3.11 Za smetaj osoblja na pretakalitu moe seizgraditi poseban objekt koji se mora nalazitiizvan zone II.

6.1.3.12 Ako se objekt iz take 6.1.3.11 ovih propisa

koristi i za smetaj zapaljivih tenosti pako-

vanih u hermetiki zatvorenim posudama do 5 litara,takve posude moraju se nalaziti u posebnoj prostorijikoja se smatra zonom II. 6.1.3.13 Prostorija objekta iztake 6.1.3.11 ovih propisa moe se zagrevati samotoplom vodom, parom niskog pritiska, toplim vazduhomili posebnim zatvorenim elektrinim grejaem.

6.1.4 Oprema

6.1.4.1 Pod opremom pretakalita podrazumevaju seprikljuni cevovodi sa ugraenom armaturom,prikljune savitljive cevi, sigurnosni ureaji,pumpe merai protoka, oprema pristupnogputa odnosno pristupnog koloseka, elektrineinstalacije, vatrogasna oprema hidrantskamrea.

6.1.4.2 Savitljiva cev ili pretakaka ruka mora biti nasiguran nain uvrena i zatvorena zapornimorganom, ako nije u upotrebi.

6.1.4.3 Oduak cevovoda ne srne se postavljati nastub na kome se nalazi pretakaka ruka ili nakoji se prikljuuje savitljiva cev.

6.1.4.4 Pumpa i njena oprema moraju biti izraene iodobrene za pretakanje zapaljivih tenosti,

a postavljaju se na otvorenom prostoru ili ugraevinskom objektu posebno opremljenomza tu svrhu, unutar skladinog prostora ilipretakalita.

6.1.4.5 Pumpa koja nije pokretna mora se postaviti iprivrstiti na betonski temelj iji je nivonajmanje 10 cm izdignut od okolnog terena.

6.1.4.6 Graevinski objekt iz take 6.1.4.4 ovihpropisa mora ispunjavati sledee uslove:

1) zidovi i krov moraju imati vatrootpornostpredvienu za vie od jednog asa;

2) krov mora biti od laganog materijala;3) otvaranje vrata i prozora mora biti

prema vani;

4) ventilacioni otvori moraju biti izvedenipri podu i tavanici prostorije i morajuonemoguavati stvaranje zapaljive ieksplozivne smee;

5) unutar prostorije ne smeju se nalazitimaterijali koji mogu izazvati poar.

6.1.4.7 Nezavisno od mesta postavljanja, pumpa semora propisno uzemljiti, a ako je na elektrinipogon, instalacija mora biti izvedena premaodredbama propisa o elektrinim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenimod eksplozivnih smea.

6.1.4.8. Cevovodi za transport zapaljivih tenosti odskladinih rezervoara do pretakalita i obrnu-to mogu se postavljati iznad ili ispod zemlje i

po mogunosti najkraim putem.6.1.4.9 Cevovodi se moraju odgovarajuim ureajima

zatititi od prekomernog zagrevanja.6.1.4.10 Ako cevovodi prelaze preko pristupnog puta

ili pristupnog koloseka, moraju biti postavljeniiznad normalnog gabarita prevoznogsredstva.

6.1.4.11 Nadzemni cevovodi moraju biti propisnouzemljeni, zatieni od korozije i postavljenitako da im je omogueno toplotno irenje.

6.1.4.12 Spajanje nadzemnih cevovoda moe se vritizavarivanjem, prirubnikim spojem, navojnimspojem i ostalim vijanim vezama.

6.1.4.13 Podzemni cevovodi ukopavaju se u zemlju do

dubine od najmanje 80 cm, s tim da delovicevovoda na mestu ulaska u zemlju buduizvedeni bez preloma.

42


13/27

I GRUPA

6.1.4.14 Kad se polae ispod eleznikog koloseka iliputa, cevovod se mora postaviti u betonskekanale ili u cevi veeg prenika na dubini odnajmanje 80 biti ispod kolovozne konstrukcijeodnosno koloseka, a obloiti suvim peskom.

6.1.4.15 Ukrtanje cevovoda sa kanalizacijom poduglom od 90 dozvoljeno je samo ako jecevovod zatien cevima veeg prenika ijikrajevi moraju biti zaliveni bitumenom. Duina

zatitnih cevi mora iznositi najmanje 2 m najednu i drugu stranu od spol jnjeg zida kana-

lizacione cevi.6.1.4.16 Ako se ukrtanje cevovoda iz take 6.1.4.15.

ovih propisa vri pod otrim uglom, katetanormalna na kanalizacionu cev mora iznositinajmanje 2 m.

6.1.4.17 Cevovodi se ne smeju polagati u rovovepredviene za polaganje uzemljenja,parovoda, elektrinih vodova, vodova zatransport kiselina i si.

6.1.4.18 Pri ukrtanju cevovoda sa vodovima iz take6.1.4.17. ovih propisa mora se izvestimimoilaenje na visinskoj razlici od 1 m icevovod zatititi cevima veeg prenika.

6.1.4.19 Podzemni cevovodi moraju biti zatieni odoteenja i korozije.

6.1.4.20 Pre prekrivanja zemljom podzemnih cevovoda, odnosno pre postavljanja zatitneizolacije nadzemnih cevovoda, mora seizvriti ispitivanje nepropusnosti u skladu satakom. 4.1.10. ovih propisa, i o tome sastaviti zapisnik koji se uva kao trajan dokument.

6.1.5 Posebne odredbe o pretakalitu

6.1.5.1 Pretakanje se, po pravilu, vri danju. Ako sepretakanje vri nou, pretakalite mora bitiosvetljeno elektrinim osvetljenjem prema

odredbama Propisa o elektrinim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenim

od eksplozivnih smea.6.1.5.2 Na pretakalitu se moraju nalaziti sledei lako

uoljivi natpisi koji se postavljaju na poetkupristupnog puta, odnosno pristupnogkoloseka: "Zabranjeno puenje i pristupotvorenim plamenom", "Nezaposlenimapristup zabranjen", "Opasnost od poara ieksplozije", "Stop - cisterna prikljuena" i"Obavezna upotreba alata koji ne varnii".

6.1.5.3 Za ienje i ispiranje transportnih cisternimora se izgraditi poseban prostor udaljennajmanje 30 m od ostalih delova postrojenja,objekata i javnih puteva.

6.1.5.4 Ako se u transportnoj cisterni i rezervoarupretae tenost nie grupe zapaljivosti odgrupe zapaljivosti koja se ranije nalazila ucisterni odnosno rezervoaru, mora seposebno voditi rauna da transportna cisternaodnosno rezervoar i pripadajui cevovodibudu potpuno ispranjeni.

6.1.5.5 Pod elektrinom instalacijom pretakalitapodrazumevaju se rasveta, uzemljenje svihureaja pretakalita, uzemljenje pristupnogkoloseka, uzemljenje auto-cisterne odnosnoplovila za vreme pretakanja, elektromotornipogon, prikljuna elektrina instalacijasklopke za motore i rasvetu.

6.1.5.6 Prilikom pretakanja, vagon-cisterna mora bitizakoena i obezbeena od pomeranja papuama postavljenim sa obe strane tokova, a

pristupni kolosek obezbeen od nekontroli-sanog prilaza vagona sa ostalih koloseka.

6.1.5.7 Na pristupnom koloseku ne srne se koristitielektrina vua za manipulaciju. Ako sepristupni kolosek nalazi u blizini drugiheleznikih koloseka na kojima se koristielektrina vua, mora se izvesti sigurnazatita od lutajuih struja.

6.1.5.8 Na rezervoarski prostor koji se nalazi izmeu

ureaja za pretakanje tankera i rezervoara zauskladitavanje zapaljivih tenosti primenjuju

se odredbe ovih propisa koje se odnose nanadzemne rezervoare.

6.1.5.9 Ako se pretakanje vri sa obale u plovilo astrujanje zapaljive tenosti postie gravitacionim padom, na prikljunom mestu mora bitiugraen ventil koji se automatski zatvara radi

" spreavanja isticanja tenosti pri prekidu vezeizmeu ureaja za pretakanje i plovila.

6.1.5.10 Rukovanje ureajima na pretakalitu mora bitipovereno samo licima koja su posebnoosposobljena i obuena za taj posao.

6.1.6 Posebni uslovi za pretakalite i pretakanje

zapaljivih tenosti iz plovila i u plovilo namoru

6.1.6.1 Objekti i ureaji za pretakanje zapaljivih tenosti moraju biti locirani u luci ili na ploveojplutai i smeteni tako da predstavljajuposebno luko postrojenje ili posebnu luku,ija udaljenost od objekata koji nisu sastavnideo pretakalita ne srne biti manja od 80 mmereno od gabarita.

6.1.6.2 Udaljenost objekata i ureaja za pretakanjeod rezervoara za uskladitavanje zapaljivihtenosti ne srne biti manja od 70 m.

6.1.6.3 Luke u kojima se iskljuivo vri punjenje plovila

moraju imati ureaje za prihvatanje balasta.6.1.6.4 Ureaji za pretakanje mogu biti spojeni sa

rezervoarom, nadzemnim cevovodima u luci,cevovodima poloenim na dnu mora doureaja na obali ili plivajuim cevovodima napovrini mora do ureaja u luci. Cevovodimoraju biti zatieni od mehanikogoteenja i vremenskih nepogoda.

6.1.6.5 Ureaji za pretakanje moraju imati zaporneorgane ugraene neposredno iza prikljunogmesta tako da pri vremenskim nepogodamaomoguavaju brzo odvajanje od plovila.

6.1.6.6 Ako je pretakalite izgraeno samo zaistakanje zapaljivih tenosti iz plovila, iza prikljunog mesta mora se ugraditi protiv-

povratni ventil.6.1.6.7 Pretakaka ruka ili savitljiva cev, ako nije

spojena sa plovilom, mora biti uvrena izatvorena zapornim organom i postavljenatako da ne ometa pristajanje, vezivanje ilisidrenje plovila.

6.1.7 Posebni uslovi za pretakalite i pretakanjezapaljivih tenosti iz plovila i u plovilo na

rekama

6.1.7.1 Objekti i ureaji za pretakanje moraju bitilocirani na posebno za to odreenom kanalu ilibazenu, a izuzetno i na otvorenom vodotoku i

smeteni tako da predstavljaju posebnopristanino postrojenje ili posebno pristanite,ija udaljenost od objekata koji nisu sastavnideo pretakalita ne srne biti manja od 30 m.

43


14/27

I GRUPA _____________________________________

6.1.7.2 Objekti i ureaji za pretakanje na pristanitu,koje je izgraeno na otvorenom vodotoku anije iskljuivo namenjeno za pretakanjezapaljivih tenosti, moraju biti lociraninizvodno od ostalih postrojenja.

6.1.7.3 Ako su objekt i i ureaji za pretakanje postavljeni na pristanitu koje je na otvorenomvodotoku, moraju se zatititi od otpadaka ileda zaustavnom branom.


6.1.8.1 Pretakalite mora biti na siguran nainzatieno od izvora toplote pomouvatrogasne opreme i hidrantske mree.

6.1.8.2 Ureaji za pretakanje moraju imati samostalnisistem za gaenje poara. Taj sistem moebiti i u sklopu celokupnog lukog odnosnopristaninog sistema za gaenje poara.Sistem za gaenje poara moe biti stabilniautomatski odnosno poluautomatski sistem ilistabilna instalacija, sa prikljucima nadostupnim mestima, a izuzetno, moe seizvesti i pomou topova za penu.

6.1.8.3 Hidrantska mrea pretakalita sastoji se od

najmanje dva hidranta. Kapacitet jednog hidrantaiznosi 200 l/min u trajanju od najmanje 2 asa.

6.1.8.4 Uz svaki hidrant mora se postaviti ormarisadva creva od po 50 m, opremljena mlaznicom.

6.1.8.5 Ukupan broj runih aparata za gaenjepoara kapaciteta punjenja 9 kg praha ilidrugog odgovarajueg sredstva zavisi odpovrine koja se titi i oni se moraju postavititako da udaljenost izmeu dva aparata nebude vea od 15 m.

6.1.8.6 Za vreme pretakanja mora se uz transportnucisternu nalaziti najmanje jojedan prevozniaparat za gaenje poara kapaciteta punjenjanajmanje 50 kg praha ili drugog odgo

varajueg sredstva za ga

enje.6.1.8.7 Vatrogasna oprema pretakalita mora se

svakodnevno vizuelno kontrolisati.

6.2 PRETAKANJE ZAPALJIVIH TENOSTI UPOSUDE

6.2.1 Pretakanje zapaljivih tenosti iz jedne posudeu drugu vri se gravitacionim sistemom iliposredstvom pumpe na za to odreenommestu.

6.2.2 Ako se pretakanje zapaljivih tenosti vrigravitacionim sistemom, posude mogu imatiotvore na dnu ili na jednom svom kraju imoraju biti uzdignute na odgovarajuu visinu.

6.2.3 Pretakanje zapaljivih tenosti ne srne se vritisistemom koji bi mogao izazvati stvaranjenatpritiska ili potpritiska u posudi.

6.2.4 Pri punjenju posude zapaljivom tenouposredstvom pumpe iz rezervoara, mora seomoguiti nesmetano oduivanje i odvoenjegasova na nain koji omoguava bezbedanrad zaposlenog osoblja.

6.2.5 Cevovodi, cevni spojevi, armatura i opremaza punjenje moraju biti odravani i obe-zbeeni od oteenja i nekontrolisanog

isticanja zapaljive tenosti.6.2.6 Pristup uskladitenim posudama dozvoljen je

samo zaposlenom osoblju, a pretakanjezapaljivih tenosti iz posuda moe vriti samolice koje je za to obueno.

6.2.7 Pretakanje zapaljivih tenosti ne srne se vritina odstojanju bliem od 2 m od objekta kojinije iskljuivo namenjen za uskladitavanjeposuda.

6.2.8 Na poljoprivrednim dobrima, seoskim imanjimai usamljenim gradilitima, pretakanje zapaljivih tenosti moe se vriti na prostoruudaljenom najmanje 12 m od bilo kog objekta.

6.2.9 Posude sa zapaljivim tenostima ne smeju se

prilikom pretakanja me

usobno spajaticevovodima.

6.2.10 Ureaji i oprema za pretakanje zapaljivihtenosti u posude moraju biti uzemljeni iobezbeeni od stvaranja statikog elektriciteta.

Tabela 1Konstrukcija rezervoara Rezervoar sa

plivajuimkrovom

Rezervoar savrstim krovom

Vertikalni rezervoar saoslabljenim spojemizmeu krovnog lima iplata

Horizontalni i vertikalni:rezervoar sa sigurnos-nim ventilom koji nedozvoljava pritisakveiod 1750 mm V.S.

Horizontalni i vertikalnirezervoar sa sigurnos-nim ventilom kojidozvoljava pritisak veiod 1750 mm V.S,

sa sis-tem,

zatite

bezsistemazatite

sa sis-tem,

zatite

bezsistemazatite

sa sistem,

zatitebez

sistema

zatite

sa sistem,zatite

bez sistemazatite

asitem;zatite

besistemazatite

Zapaljive tenosti urezervoaru pritiska

do 1750mmV.S.A, 0,50 D 1,00 D -

-0,50 D 2,00 D 1,00 a, 2,00 a.

- -

A2 0,35 D 0,35 D - - 0,35 D 0,50 D 1,00 a2 1,50 a2 - -

Zapaljive tenosti u rezervo-aru pritiska preko 1750 mmV.S.

A, 1,50 a, 3,00 a. 1,50 a. 3,00 a, 1,50 a, 3,00 a. - - 1,50 a, 3,00 a,

A2 1,50 a2 1,50 a2 1,50 a2 1,50 a2 1,50 a2 1,50 a2 - - 1,50 a2 1,50 a2

Tenosti sa karakteristikomizbacivanja (kljuanja)

A, 1,00 D 2,00 D 1,00 D 4,00 D - - - - -

A2 0,35 D 0,35 D 0,35 D 0,70 D - - - - - -

Nestabilne tenosti A, - - - - - - 1,00 a, 5,00 a. 2,00 a. 8,00 a,

A2 - - - - - - 8,00 m 100,00 m 15,00 m 45,00 M

A, = najmanja udaljenost od javnog puta i ivice zemljita koje pripada postrojenju, kao i od objekata na susednom zemljitu koji ne pripadaju postrojenju;A2 = najmanja udaljenost od puteva unutar postrojenja i objekata koji pripadaju postrojenju;a1:i a2, h vrednost iz tabele 2; D= prenik rezervoara.

44


15/27

I GRUPA

Tabela 2Kapacitet rezervoara u

m3

Najmanja udaljenostod javnog puta i ivicezemljita koje pripadapostrojenju, kao i od

objekata na susednomzemljitu koji ne pripa-daju postrojenju (ai) m

Najmanja udaljenost odputeva unutar pos-

trojenja i objekata kojipripadaju postrojenju

(a2)m

1 ili manje 1,5 1,5

1 -3 3 1,5

3 - 4 5 4,5 1,5

45-100 6 1,5

100-200 10 3

200 - 350 15 4,5

350 - 2000 25 8

2000 - 4000 30 10

4000 - 7500 40 14

7500-10000 50 17

10000 ili vie 55 20

Tabela 3Zavisnost protoka vazduha (V,) u m A/h pri pritisku od 760mm Hg i temperature od 15,5C - od povrine rezervoara kojamoe biti ugroena poarom na susednom rezervoaru,korigovana koeficijentom K:

m m /h V, m m /hV,

m m /h V,

1.858 0,5957 18,581 5,9749 92,903 14.8381

2.787 0,8948 23,226 6,7678 111.484 15.7726

3,716 1,1921 27,871 7,5040 130.064 16.6221

4.645 1,4923 32,516 8.1553 148,645 17,3866

5,574 1,7896 37,161 8,8349 167,225 18.0946

6,503 2,0870 46,452 10,0242 185.806 18,7459

7,432 2.3843 55,742 11,1003 222,967 19,9352

8,361 2.6845 65,032 12.1197 260,128 21,0112

9,290 2.9733 74,322 13.0825 i iznad

11,148 3.5679 83,613 13.9603

13,006 4,1626 92,903 14.8381

14,864 4,7573

16,722 5,3802

18,581 5,9749

Koeficijent K - 0,55 za sfere i sferoide.Koeficijent K - 0,75 za horizontalne i vertikalne rezervoare.

Napomena: Meuvrednosti se dobijaju interpolacijom. Zavertikalne rezervoare ukupna ugroenost povrinaizraunava se samo za prvih 10 m iznad zemlje.

Tabela 4Najvei protok

punjenja ilipranjenjarezervoara

l/min

Unutranji prenik odunog cevovoda u mmzavisno od njegove duine

do 15 m preko 15do30m

preko 30do60m

350 32 32 32

750 32 32 32

1.150 32 32 38

1.500 32 38 502.000 32 38 50

Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tenostii o uskladitenju i pretakanju zapaljivih tenostiobjavljen je u "Slubenom listu SFRJ" br. 20/71, aispravke u "Slubenom listu SFRJ" br. 23/71. Sastavnideo ovog Pravilnika ine Tehniki propisi o izgradnjipostrojenja za zapaljive tenosti i o uskladitavanju ipretakanju zapaljivih tenosti.

Predmet ovog Tehnikog propisa su samo one

zapaljive tenosti koje imaju taku zapaljivosti do 100Cs obzirom na realne opasnosti od nastanka poara ilieksplozije prilikom manipulacije njima. Ovo tumaenjese meutim ne moe u potpunosti primeniti i za tenosts karakteristikom izbacivanja i nestabilne tenosti, sobzirom na njihove osobine pri zagrevanju odnosno pripotresanju, promeni pritiska i temperature. Zbog togase za ove tenosti primenjuju odredbe ovog Tehnikogpropisa bez obzira na to kolika im je taka zapaljivosti.Zapaljive tenosti na koje se ne odnose ovi Tehnikipropisi obuhvaeni su lanom 2. ovih propisa.

Bez obzira na to, to prema definiciji zapaljivihtenosti, veina ulja za loenje i pojedine vrste dizel-go-riva spada u zapaljive tenosti, na njih se odredbe ovog

Pravilnika ne odnose bez obzira to im je takazapaljivosti do 100C. Lo ulja i dizel-goriva suobuhvaena Pravilnikom o smetaju i dranju ulja zaloenje ("Slubeni list SFRJ", br. 45/67).

JUS Z.C0.007 izvrio je klasifikaciju zapaljivihtenosti prema temperaturi paljenja i temperaturikljuanja.

Zapaljive tenosti su tenosti ije se pare pale udodiru sa izvorom paljenja i koje na temperaturi od35C nisu u vrstom ili poluvrstom stanju, a natemperaturi od 50C imaju parni pritisak 3 bara.

Koncentracija para iznad povrine zapaljive tenostimenja se sa promenom temperature. Na niskimtemperaturama koncentracije para su tako male da sepri prinoenju izvora paljenja iste nee zapaliti.Poveavanjem temperature koncentracija para e rasti,a kod odreene temperature ta koncentracija e bititolika da e se uz prinoenje izvora paljenja ista zapaliti.

Taka zapaljivosti kao vrednost, unosi se u atest oispitivanju zapaljive tenosti.

Prema temperaturi paljenja, zapaljive tenosti sedele u osnovne grupe, i to:

-1 grupa - tenosti ija je temperaturazapaljivosti ispod 38C,

- II grupa - tenosti ija je temperaturazapaljivosti od 38C do 60C, i

- III grupa - tenosti ija je temperaturazapaljivosti od 60C do 100C.

Tenosti iz I grupe dele se na tri podgrupe, i to:- h podgrupa - tenosti ija je temperatura

zapaljivosti ispod 23C, a temperaturakljuanja ispod 38C,

- b podgrupa - tenosti ija je temperaturazapaljivosti ispod 23C, a temperaturakljuanja preko 38C, i

-13 podgrupa - tenosti ija je temperaturazapaljivosti od 23C do 38C.

Da bi dolo do paljenja zapaljive tenosti smeizapaljivih para sa zrakom treba dodati izvor paljenja kojimoe biti otvoreni plamen, pregrejana povrina nekogtla, iskra i si.

Zapaljive tenosti ne gore, dok su u te

nomagregatnom stanju, nego gore pare zapaljive tenosti.

Dakle, tenosti gore plamenom iznad svoje povrine.Prema tome, ukoliko je zapaljiva tenost zagrejana na

45


16/27

I GRUPA

njenu temperaturu zapaljivosti, unoenjem izvorapaljenja u sferu njenih para, iste e otpoeti goreti, aosloboena toplota koristie se za zagrevanjepovrinskog sloja sa kojega e se isparavati dovoljnakoliina zapaljivih para i na taj nain odvijati kontinuiraniproces gorenja.

Da bi dolo do procesa gorenja, potrebno je ispunitiodreene uslove.

Tako su za gorenje potrebna tri uslova:

- prisustvo gorive materije;- prisustvo materije koja potpomae gorenje(kiseonik iz vazduha), i

- toplotna energija, koja je potrebna da se zapaljivimaterijal zagreje na njegovu temperaturu paljenja.

Navedena tri uslova ne samo da su neophodni zapoetak gorenja, nego su neophodni i za odravanjeprocesa gorenja.

Eksplozija koja nastaje kao rezultat brzog, odnosnotrenutnog sagorevanja moe nastati samo pod uslovomda se para zapaljive tenosti u vazduhu nalazi uodreenoj koliini, odnosno ove dve komponentemoraju biti u odreenom odnosu. Ako je ovaj uslovispunjen, smesa e eksplodirati samo onda ako doe u

dodir sa izvorom paljenja.Minimalna koncentracija para u smesi s vazduhom

ispod koje ne dolazi do eksplozije sagorevanja, nazivase donja eksplozivna granica.

Postoji i maksimalna koncentracija para u smesi savazduhom iznad koje, takoe, ne dolazi do eksplo-zivnog sagorevanja. Ova maksimalna koncentracijanaziva se gornja granica eksplozivnosti.

Normalno je oekivati da su opasnije one parezapaljivih tenosti koje imaju niu donju granicueksplozivnosti, viu gornju granicu, odnosno irepodruje eksplozivnosti.

Podruje u kojem postoji mogunost pojavekoncentracije zapaljive ili eksplozivne smee parazapaljivih tenosti sa vazduhom su "zone opasnosti".Njihova podela je izvrena prema stepenu opasnostina:

- zona najvee opasnosti (zona I), koja obuhvataprostor u kome su pare zapaljivih tenosti trajnoprisutne u vazduhu kao u koncentraciji izmeudonje i gornje granice zapaljivosti ili eksplozivnosti(unutranjost nadzemnog rezervoara, unutranjostpodzemnog rezervoara sa pristupnim oknom ipripadajuom armaturom kao i unutranjost manjihposuda sa zapaljivom tenosti zapremine do 250litara),

- zona poveane opasnosti (zona II) koja obuhvataprostor u kojem se ponekad mogu oekivati parezapaljivih tenosti prisutne u vazduhu ukoncentraciji izmeu donje i gornje graniceeksplozivnosti ili u normalnim pogonskim uslovimaili naroito usled nekih smetnji u tehnolokomprocesu proizvodnje (kad doe do proputanja iliprolivanja zapaljivih tenosti),

- zona opasnosti (zona III) koja obuhvata prostor ukome se u normalnim pogonskim uslovima samo uizuzetnim sluajevima moe oekivati pojava parazapaljivih tenosti u vazduhu u koncentracijiizmeu donje i gornje granice zapaljivosti i lieksplozivnosti.

Nekoliko karakteristinih sluajeva zona opasnostidato je na sledeim crteima.

S obzirom na definiciju zone opasnosti i kriterijumakojima se one odreuju po pravilu je doputenopreklapanje podruja istih zona opasnosti.

Zone opasnosti kod stabilnih rezervoara

Predmet izvora opasnosti:OARI

zone Redn7

brojREZERV

0 1

Izvori opasnosti: Otvorirezervoara, oduci

slika prostor7 otvoreni

Medij: Zapaljive tenosti s temperaturom zapaljivosti - ispod (*) sobaveznim zatitnim bazenom za sluaj

Volumenm

3UGRO ENI PROSTOR (m)

ZONA0 ZONA1 ZONA 2r I I, h L L, h

< 100 Unutranjost rezervoara

1 1,5 1,5 hi 6 4,5 >h,100- 1000 3,0 3,0 h, 7,5 5,0 2,5

> 1000 5,0 3,0 h, 15 5 5,0Mediji: Svi qasovi i pare bez zatitnog bazena

Gustoa UGRO ENI PROSTOR m)ZONAO ZONA1 ZONA 2

r ) li L L,(-) h< 0,5 (A) Unutranjos

t rezervoara1,5 5 oo - 5 -

0,5- 1,50 1,5 7,5 4,5 15 >10 4,5

>1,5(B) 1,5 7,5 3,0h, 20 >10 3,0

NAPOMENA: - Za gasove lake od vazduha grupe A, prostorispod rezervoara moe biti samo zona 2.

- Za gasove i pare grupe B zone opasnosti I se proteu naprostor ispod rezervoara i na sve prostore ispod nivoa, koji usluaju nedovoljne ventilacije, mogu biti i zona 0.

- Visina h ima znaenje samo ako rezervoar ima zatitnibazen, kao i veliina L . (*) 65 za nenatkrivene rezervoareizloene suncu, a 40 C za rezervoare zatiene od delovanjasunca.

NAPOMENA: (1) Kod otvorenih nenatkrivenih punilita zonaopasnosti se upisuje oko cisterni. U tom sluaju smatra sezonom opasnosti 2 prostor koji obuhvata I m oko kolona za

punjenje.

46


17/27

I GRUPA

Zone opasnosti na pretakalitimaZone opasnosti kod uskladitenih posuda

NAPOMENA: (1) Unutranjost pumpnog agregata je zona I, aako je agregat (potpuno) zatvoren, treba primeniti ogranienja

za upotrebu elektrinih ureaja u zatvorenom prostoru zone 1.

Zone opasnosti kod ukopanih rezervoara

NAPOMENA: Na tabelama i crteima zone opasnosti su ozna-ene kao O, 1 i 2. Uporeujui ovako oznaene zone sa zo-nama 1, 2 i 3 u Pravilniku o izgradnji postrojenja za zapaljivetenosti i o uskladitavanju i pretakanju zapaljivih tenosti, zoniO odgovara zona 1 iz Pravilnika, zoni 1 odgovara zona 2 izPravilnika, a zoni 2 odgovara zona 3 iz Pravilnika.

U zonama opasnosti sve elektrine instalacije ielektrini ureaji moraju biti izabrani u odgovarajuoj zatiti.U zonama opasnosti od izbijanja poara zabranjeno

je:- dranje otvorenog plamena,- rad sa otvorenim plamenom (zavarivanje i si.) i sa

uarenim predmetima,- puenje i upotreba sredstava za paljenje (ibice,

upaljai i si.),- upotreba lokomotiva i drugih sredstava koja imaju

vatreno loite,- rad sa alatom koji varnii,- postavljanje nadzemnih elektrinih vodova, bez

obzira na napon,- rad motora vozila za vreme utakanja, pretakanja ili

istakanja zapaljivih tenosti, ako takvo vozilo naizduvnim cevima nema hvatavarnica. Kod skladitazapaljivih tenosti potrebno je voditi rauna da sezapaljiva tenost ne isputa u otvore javne

kanalizacione mree ili kanale koji slue za smetajinstalacija.

Zabrane vae i onda kada se u postrojenjima zaskladitenje i pretakanje ili njihovim delovima nalaze josamo ostaci zapaljivih tenosti ili samo njihova para.Zabrane prestaju onog trenutka kad je izvreno ienjepostrojenja za skladitenje i pretakanje u skladu saPravilnikom o tehnikim normativima za zatitu odpoara i eksplozija pri ienju sudova za zapaljivetenosti ("SI. list SFRJ", br. 44/83).

Lokacija nadzemnih rezervoara u odnosu nasusedne objekte, tako i u odnosu na susednerezervoare, odreuje se, pre svega, na osnovukonstrukcije rezervoara, vrste tenosti koja se u njima

dri, kao i na

ina projektovane za

tite od po

ara. Sviovi elementi ukomponovani su u tablici 1. tehnikih

propisa.S obzirom da su opasnosti od izbijanja poara na

podzemnim rezervoarima neuporedivo manji od izbija-nja poara na nadzemnim rezervoarima, to su i uslovilociranja i zatite znatno blai.

Praksa je pokazala da se opasnost od izbijanjapoara kod uskladitavanja zapaljivih tenosti ipodzemnim rezervoarima relativno male, ali se nesmeju ispustiti iz vida. Realne opasnosti od izbijanjapoara mogu se najee oekivati (u ili) oko ulaznogokna, odunih cevovoda i ventila, gde moe doi dostvaranja smese para sa vazduhom u granicamaupaljivosti.

47


18/27

I GRUPA

Podzemni rezervoari ukopavaju se na meusobnomrastojanju od najmanje 60 cm, dok udaljenost do bilokog podzemnog objekta za tenosti I grupe iznosiminimum 1 m, a 1,5 m od ivice postrojenja.

Kod izbora lokacije rezervoarskog prostorainvestitor je duan da pribavi reenje o odobrenjulokacije od nadlenog organa za unutranje poslove.Investitor je duan da nadlenom organu za unutranjeposlove shodno republikim ili pokrajinskim propisima ili

zakonima uz zahtev za odobrenje lokacije priloipotrebna dokumenta, kao npr., shodno lanu 29.

Zakona o eksplozivnim materijama, zapaljivimtenostima i gasovima ("SI. glasnik SRS", br. 44/77,45/84 i 18/89).

1. Situacioni plan terena na kome namerava graditiobjekat za koji trai odobrenje, mesta sa ucrtanimgabaritima vepostojeih objekata.

2. Tehniki opis terena prikazanog na situacionomplanu.

3. Tehniki opis objekta koji namerava graditi i opistehnolokog procesa sa ucrtanim zonama opasnosti.

4. Popis vrste i koliine zapaljivih tenosti kojenamerava skladititi sa svim potrebnim karakteristikama(temperatura zapaljivosti) temperatura paljenja, kao i da

li je u pitanju stabilna, nestabilna ili zapaljiva tenost skarakteristikama izbacivanja.

Korisnici zapaljivih tenosti uskladitenih u njihovimpostrojenjima moraju imati atest o temperaturizapaljivosti tenosti izdat od proizvoaa, odnosnoisporuioca. Ukoliko korisnik zapaljivih tenosti nemaatest ili ga u datom roku ne dostavi nadlenom organu,nadleni organ sekretarijata unutranjih poslova moezahtevati sprovoenje mera bezbednosti odreenih zatenost iz grupe I podgrupe h, (tenosti satemperaturom zapaljivosti ispod 23 C, a temperaturakljuanja ispod 380 C).

5. Dokaz da je izvreno prilagoavanje objektapotrebama narodne odbrane u skladu sa propisima iz

oblasti narodne odbrane.6. Projekat sistema za zatitu od poara.7. Tip i konstrukciju rezervoara kao i njegov prenik.

Kao objekat u kojima se smetaju zapaljive tenostizapremine do 500 m

3 reenje o odobrenju lokacije

izdaje nadleni optinski organ uprave za unutranjeposlove, dok za objekte ukupne zapremine preko 500 m

3

reenje o odobrenju lokacije izdaje Republiki organuprave za unutranje poslove.

Iznad lokacije stanice za snabdevanje gorivom mo-tornih vozila ne smeju da prolaze nadzemni elektrinivodovi bez obzira na napon. Sigurnosno rastojanjeizmeu nadzemnih elektrinih vodova i stanice premaPravilniku o tehnikim normativima za izgradnju

nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog naponaod 1 kV do 400 kV ("SI. list SFRJ", br. 65/88) iznosiminimalno 15 m, a u sluaju kada je visina stuba veaod 15 m, iznosi visina stuba plus 3 m.

Graevinska dozvola za poetak izgradnje postro-jenja ne moe se dobiti dok se ne pribavi Reenje oodobrenju lokacije i saglasnost na investiciono-tehnikudokumentaciju. Saglasnost na investiciono-tehnikudokumentaciju sa aspekta zatite od poara daje organuprave nadlean za unutranje poslove.

Upotrebna dozvola za putanje objekta u pogonmoe se i dobiti tek nakon obavljenog tehnikog pre-gleda i prijema.

Predstavnik nadlenog organa uprave za unutranje

poslove je lan komisije ako se radi o objektima ukojima se smetaju ili proizvode zapaljive tenostiukupne zapremine do 500 m

3.

Predstavnik Republikog organa uprave zaunutranje poslove je lan komisije ako se radi oobjektima u kojima se smetaju ili proizvode zapaljivetenosti ukupne zapremine preko 500 m

3.

Prilikom korienja take 4.1.13 u kojoj se govori ouslovima koje moraju ispunjavati sudovi pod pritiskommora se uzeti u obzir da je izlaskom Pravilnika o tehni-kim normativima za stabilne posude pod pritiskom

("SI. list SFRJ", br. 16/83), prestao da vailan 3a Pra-vilnika o tehnikim propisima za izradu i upotrebu par-

nih kotlova, parnih sudova, pregrejaa pare i zagrejaavode ("SI. list FNRJ", br. 7/57 i 3/58). Ovo prakti noznai da posude pod pritiskom moraju sada ispunjavatiodredbe Pravilnika o tehnikim normativima za stabilneposude pod pritiskom. Posude pod pritiskom morajuispunjavati i uslove odredbi Pravilnika o tehnikim nor-mativima za pokretne zatvorene sudove, za komprimi-rane, tene i pod pritiskom rastvorene gasove ("SI. listSFRJ", br. 25/80), kojim je stavljen van snage Pravilniko tehnikim propisima za izradu i upotrebu pokretnihzatvorenih sudova za komprimirane, tene i pod pritis-kom rastvorene gasove ("SI. list FNRJ", br. 6/57 i 3/58).

Prema odredbi take 4.2.2.9 nadzemni rezervoarise u pravilu postavljaju u dva reda. Meutim, u praksimoe biti sluajeva da se zbog konfiguracije terena ilinekih drugih opravdanih razloga investitor mora odluitiza postavljanje rezervoara u tri ili vie redova, ili pak unepravilnom obliku. S obzirom na to da se ovakvopostavljanje tretira u tehnikom propisu kao izuzetak,preputeno je nadlenom organu da u svakom konkre-tnom sluaju oceni opravdanost ovakvog postavljanja,ali pri tom mora voditi rauna o tome, da osigura "veuudaljenost izmeu rezervoara". Kod postavljanjarezervoara u tri ili etiri reda, ili u nepravilnom oblikuudaljenosti izmeu redova bi morale iznositi baremdvostruku vrednost udaljenosti izmeu rezervoara

predvi

enih u taki 4.2.2.4, s tim

to rasporedrezervoara kad su postavljeni u etiri reda mora biti u

dva dvojna reda, izmeu kojih je predviena dvostrukovea udaljenost od one navedene u taki 4.2.2.4.

U vezi sa praktinom primenom tablica 1 i 2tehnikih propisa treba svakako istai i to, da je u njimasadran i princip potovanja prioriteta izgradnje, koji jesadran u veliini A1, odnosno a1. Naime, premadefinicijama ovih veliina proizilazi da je, ukoliko napredvienom zemljitu za izgradnju rezervoara nepostoje izgraeni objekti, investitor rezervoara duanosigurati potovanje potrebne udaljenosti rezervoara doivice zemljita koje mu pripada, i taj se prostor vie nemoe koristiti kao gradilite. Prema tome i nadleni

organ za izdavanje dozvole za izgradnju objekata, kojinisu u sklopu skladinog prostora, mora voditi rauna oblizini rezervoara za zapaljive tenosti. U obrnutomsluaju, kad su takvi objekti ve izgraeni, investitorrezervoara mora garantovati predvienu sigurnuudaljenost raunajui od ve izgraenog objekta nasusednom zemljitu do rezervoara, s tim da se na tojudaljenosti predvidi i ograda skladita u skladu stakom 4.2.4.11.

Izuzetak naveden u taki 4.2.2.3 moe se primenitiu vrlo malom broju sluajeva, odnosno moe se prime-niti samo pri utvrivanju uslova lokacije rezervoara obi-ma do 300 m

3, i to onda kad se u njima ne uskladita-

vaju nestabilne tenosti ili tenosti s karakteristikomizbacivanja (prekipljenja) odnosno kad rezervoar nijelociran u gusto naseljenim podrujima.

48


19/27


20/27

I GRUPA

Osiguraod eksplozije u potpunosti spreava pro-dor plamena pri eksploziji i otporan je prema stvorenompritisku.

Osiguraod detonacije spreava prodor plamenapri detonaciji i otporan je prema nastalom pritisku itoploti.

Ugradnja osiguraa za spreavanje prodoraplamena u prostor koji se titi je obavezna, a izborzavisi od pogonskih uslova i materije koja se titi.

Prema mestu ugradnje, osigurai za zatitu odprodora plamena dele se na:

1. osigurae postavljene kao vrni (krajnji) osigurai,2. osigurae postavljene kao osigurai na cevovodu.

Vrni osigurai stavljaju se na kraj otvora koji seosigurava, dok se osigurai u cevovodu postavljaju napojedinim njegovim delovima (najee odvojcima), ilina spoju cevovoda sa sudom iji se sadraj titi.

Ako doe do paljenja para u okolini vrnog osigura-a sa spoljne strane suda, osigura mora da spreiprodor plamena u unutranjost suda i da izdri pritisaknastale eksplozije.

Vrni osiguramora biti tako konstruisan da i poslezagrevanja sa spoljne strane ne stvori takvu temperatu-

ru u unutranjosti suda i dovede do paljenja para unjemu.

Osigurai postavljeni na cevovodu moraju biti sigur-ni protiv eksplozije i detonacije.

Osiguraprotiv prodora plamena sadri zaustavljaoplamena koji spreava prodor zapaljenih gasova u pros-tor koji se titi.

Zaustavljai plamena moraju biti sposobni da ap-sorbuju toplotu nastalu pri gorenju i razbiju pravac pro-dirueg plamena, odnosno da gas ohlade ispod tempe-rature paljenja.

Zaustavljai plamena moraju imati tano odreenegranice razbijanja, odnosno cepanja plamena pri kojimadalje prodiranje plamena nije mogue za odreenu vrstu

zapaljive tenosti.Zaustavlja plamena mora da bude namenjen za

odreeni medijum i kao takav tipski ispitan.Zaustavljai plamena moraju biti otporni prema

mehanikim naprezanjima i u pogledu sigurnosno-tehnikih uslova moraju biti provereni, naroito upogledu otpora pri strujanju i opasnosti od zapuavanjaelija.

Osigurai od eksplozije tite prostor od spoljne eks-plozije meavine lakozapaljivih para sa vazduhom i akodoe do eksplozije u zatvorenom prostoru, osiguraprotiv eksplozije mora omoguiti smanjenje pritiska uza

Documents

zapaljive tecnosti