Zane Grey - �utokljunac

Predstaviæu se kao kauboj! - Ernest Selbi je bio toliko uzbuðen da je ovu misao glasno izgovorio. Brzo se obazreo da vidi nije li ga mo�da neko èuo. Njegovi saputnici nisu obraæali posebnu pa�nju na njega, pa je odahnuo. Ernestovo odu�evljenje je sve vi�e raslo otkako je vlak za�ao u Reton klanac. Sada je praktièno bio u Arizoni. Ovo je bio Zapad, stvarni Zapad, koji je oduvijek povezivao s pustolovinama, a sada mu se na èudesan naèin pru�ila prilika da bude dio njega. Otkako je napustio svoj dom u Ajovi, svaki Èas je vadio papire i pismo od advokata u Èikagu u kome je pisalo da je njegov stric Silas Selbi, koji je iznenada umro, ostavio svom neæaku u nasljedstvo ranè u Arizoni koji se zvao Crvena stijena. Advokat je, takoðe, obavje�tavao nasljednika da je gospodin Silas Selbi namjeravao otputovati na ranè da bi provjerio za�to je prihod opao. Izvje�taji upravnika Hepforda oèito su bili uredni. Obja�njavali su za�to je u posljednje tri godine broj goveda sa dvadeset hiljada spao na �est hiljada. Meðutim, gospodin Selbi je osjeæao da tu ne�to nije u redu. Sada je novi vlasnik, Ernest Selbi, trebao da nastavi istragu. Iako advokat nije direktno govorio o nepo�tenju tog Hepforda, same èinjenice bile su dovoljno jasne da bi se stekao taka^' utisak. I Ernest je o svemu porazgovarao sa ocem i majkom i onda, nimalo ne oklijevajuæi, smjestio se u voz koji je i�ao na Zapad. Bio je zahvalan stricu Silasu �to mu je ostavio ranè, a jo� vi�e �to mu se pru�ila prilika da napusti svoj prilièno ogranièen �ivot naaloj farmi u Ajovi i prepusti se romantici i pustolovini koje je obeæavao Zapad. Ali, mora biti razborit, govorio je sebi; mora malo obuzdati svoj �ar i potruditi se da iznaðe najbolji naèin kako sve to da provede. Znao je malo ili gotovo ni�ta o �ivotu na rancu i bio je potpuno nespreman da preuzme rukovoðenje imanjem. Morao bi da nauèi posao na licu mjesta, da stekne iskustvo u razlièitim poslovima vezanim uz uzgoj stoke, da otkrije �ta se dogaða. Nije èak znao ni kako da otkrije nepo�tenje ili lo�e rukovoðenje rancem. A onda mu je sinulo: za�to se ne bi pod nekim drugim imenom pojavio i zatra�io zaposlenje kao kauboj na vlastitom rancu? To bi, izvjesno, bilo vrijedno iskustvo. Naravno, za njega æe novina biti i status kauboja, ali je Ernest imao dovoljno iskustva s konjima i radom na farmi; bio je sna�an i �ilav i vjerovao je da æe biti u stanju da savlada poèetne te�koæe. Na taj naèin æe moæi uæi i u trag poslovanju imanju. Mo�da æe biti problema da ubijedi Hepforda da ga zaposli, ali Ernest se trenutno o tome nije brinuo. Vidjeæe �ta æe biti kada se naðe na licu mjesta. Sada kada je stvarno bio na Zapadu sa svim njegovim misterioznim i blistavim moguænostima, osjeæao se dorastao svakoj situaciji. Selbi je napustio voz u Holbruku. Pa�nju mu je privukla nekolicina kauboja koji su dokolièili preko puta stanice. Kauboji su bili mladi, rumenih obraza, o�trog pogleda, lijeno su se kretali i bili su obuèeni u uobièajenu odjeæu, nosili su velike �e�ire, flanelske ko�ulje i traperice uvuèene u ko�ne èizme s visokim potpeticama na koje su bile prikaèene nevjerovatno duge mamuze. Uputio se prema njima, zadovoljan �to je jednostavno obuèen. - Mo�e li se negdje ne�to pojesti? - upitao je. Moglo bi se reæi da su gledali kroz njega. - Kako da ne - odgovorio je ipak jedan od njih pokazujuæi preko ulice. - Tamo je hotel. A i u stanici se mo�e ne�to �vaknuti. Ako ti ni to nije dovoljno, mo�e� da svrati� kod jednog �utog na kraju ulice. - Kada kreæe koèija za Springertaun? - Ernest se usudi o da postavi j o� j ed n o pi ta nj e. - Pa, u jedanaest, a mo�da i neæe - dobio je odgovor. - Hvala na ljubaznosti - odgovorio je Selbi ne mijenjajuæi ni boju glasa, ni izraz lica. Njegov govor privukao je sumnjièave poglede. Ali, vi�e ni�ta nije reèeno i on je krenuo prema hotelu. Tamo je ostavio torbu i, nakon �to se jo� malo raspitao, po�ao u obilazak. Pogled mu je najprije privukla jedna crvenokosa djevojka. Dok je prolazio pored nje, malo se osvræuæi da bolje pogleda lice te djevojke, èuo ju je kako govori svom pratiocu: - �ao mi je, Poli, ali jutros se koèijom vraæam na Crvenu stijenu. Stari mi je rekao da iz banke podignem prilièno novca, te moram da �urim. Ova primjedba je zainteresovala novog vlasnika ranca Crvena stijena. Impuisivno se okrenuo i dotakao �e�ir. - Izvinite, gospoðice... - poèeo je, ali se naglo zaustavio shvativ�i da se htio predstaviti. Pogledale su ga radoznale zelene oèi. Mladiæ iz Ajove je zamucao, ali je nekako uspio da nastavi: Ho... hoæete li... mo�ete !i... da me uputite do prodavnice gdje bih mogao kupiti opremu za jahanje? - Zar ne znate èitati? - odgovorila je prilièno neuljudno dok je pokazivala prema natpisu sa krupnim bijelim slovima iznad izloga direktno preko ulice. Selbi joj se zahvalio i, dok je prelazio ulicu, èuo je opasku da je

zgodan �utokljunac. Ova podrugljiva primjedba mu se i dopala i nije. Bio je osjetljiv na to �to ga srnatraju �utokljuncem jer je bio svjestan svog izgleda i neiskustva. Odluèio se za restoran koji je dr�ao Kinez i tu doruèkovao. Bio je tu dugaèak �ank, iza kojeg je bila kuhinja i nekoliko stolova. Ernest je izabrao sto pored da�èanog zida koji je dijelio restoran od neke radnje na sljedeæem ulazu. Postoje pregrada oèito bila nedovoljno debela, njegove osjetljive u�i uhvatile su tihe glasove s druge strane. Svaka rijeè je bila razgovjetna. - Vidio sam da je Hepfordova cura uzela. - U banci? - Aha. I nosi veæ ovog jutra koèijom za Springer. - A ako bude drugih? - Hm, Bad æe se dokopati ako mi ne uspijemo. Oti�ao je naprijed. Ali, i mi æemo pokucati da iskoristimo �ansu. Zatim se æula �kripa stolica, pa koraci. Selbi je pogledao kroz prozor i trenutak kasnije vidio dvojicu koji su iza�li iz susjedne prostorije. Pa�ljivo ih je osmotrio. Ne bi ih mogao zaboraviti. Brzo su krenuli niz ulicu, a Ernestovo uzbuðenje je bilo toliko da je jedva mogao objasniti Kinezu �ta �eli da jede. A kada je konaèno dobio jelo, nije vi�e imao apetita. Pred njim je bila divna prilika! Djevojka kojoj se obratio bila je kæerka Heptorda, upravnika ranca Crvena stijena, i bilo je oèito da je namjeravaju orobiti. Po�to je za to znao, sa uzbuðenjem je shvatio da je njegova du�nost da sprijeèi pljaèka�e. Bandit o kome su govorili kao o nekom Badu sigurno je namjeravao da uleti u koèiju negdje usput, dok æe dvojica lupe�a koje je prislu�kivao krenuti koèijom i saèekati da im se uka�e povoljna prilika. Pa, on æe biti u koèiji i dobro paziti da osujeti zavjeru, po moguænosti bez rizika. Ako se s takvim podvigom predstavi na Crvenoj stijeni, biæe mu osigurani i dobrodo�lica i moguænost da se zaposli kao kauboj. Pokazaæe da nije �utokljunac! Ta misao ga je do te mjere zaokupila da je potpuno prigu�io unutra�nji glas koji mu je savjetovao da obavije 8 sti gradske vlasti. On je mogao sa ovim izaæi nakraj. Pustolovina bi privukla Ernesta i da djevojka nije bila upletena, pa èak i da ona nije tako zgodna. Nabaviæe revolver. Odu�evljen svim �to ga je oèekivalo, krenuo je da nade radnju. U radnji Ernest je bio uzbuðen velièinom i izborom robe koji bi se mogao mjeriti i sa veæim gradom. Pa�ljivo je razgledao, iduæi od police do police, sve dok mu napokon nije priSao prodavaè i upitao ga �ta �eli. Ernest je odgovorio: - Obiènu kaubojsku opremu. Nije mu trebalo dugo da kupi ono �to �eli. Prodavaè je, oèito, pretpostavljao da je njegova mu�terija �utokljunac, �to je nagnalo Ernesta da pokupuje i marame, æebe i, napokon, revolver, opasaè i metke. Nije �elio cia izaziva pa�nju i, u svojoj �urbi da �to prije nestane iz radnje sa velikim zamotuljkom, skrenuo je tako naglo iza ugla da se sudario s nekim na nogostupu. Bila je to djevojka koja se od sudara malo zateturala i gotovo bez daha sjela na vreæu s bra�nom. Na svoj u�as, prepoznao je Heptordovu kæerku. Njene prelijepe zelene oèi posmatrale su ga s neprikrivenom dosadom. Sjedila je rumenog lica, Iju ti to namje�tajuæi �e�iriæ. - }a... ja... izvinite - zamucao je Ernest. - Nisam gledao gdje idem. Ba� sam nespretan, jeste li u redu? Ustala je i o�inula ga pogledom koji mu je natjerao rumenilo u obraze. Dok je prolazila pored njega, Ernest je opazio da je i ona porumenjela. Instinktivno je htio da krene za njom i objasni joj da ga ni njegovo iskreno divljenje prema zgodnoj djevojci ne bi navelo da se s njom namjerno sudari. Odustao je. Ernest se vratio u hotel, uzeo sobu, obukao u kaubojsku odjeæu i postao toliko zadovoljan sam sobom da je potpuno zaboravio na neugodan susret. Pristajala mu je gruba odjeæa. Vi�e nije podsjeæao na kico�a. Odluèio je da za sada ne stavlja mamuze dok ne nauèi kako se hoda s njima. Ako bi ih sada stavio, bilo je izvjesno da bi se sapleo i tako se odao. Revolver je bio velik i te�ak. Napunio ga je i nadjenuo za pojas. Kada se spakovao, uputio se pre- y ma mjestu gdje su mu rekli da æe stajati koèija. Tamo je, i' '¦> pored pesimistièke obavijesti onog kauboja, saznao da koèija uskoro kreæe. Vozilo je Ernesta podsjeæalo na veliki vagon, sa èetiri �iroka sjedi�ta iza vozaèevog, umjesto krova nalazila se cerada koja je sada bila uvijena. Bila su upregnuta èetiri konja koja su nestrpljivo èekala da krenu. - Gdje ide�, kauboju? - upitao je vozaè, pedesetogodi�njak grubog lica, blistavih plavih oèiju. - U Springertaun - odgovorio je Selbi najkraæe �to je ' mogao. Osjeæao je zadovoljstvo �to ga je koèija� oslovio ' kao kauboja. - Deset... unaprijed - zatra�io je vozaè grubo, ne dovodeæi tako u pitanje svoje iskustvo sa gospodom na granici. - Èega deset? - upitao je Ernest. - Hej, momak, odakle ti dolazi�? - upitao je vozaè koèije pretvarajuæi se da je iznenaðen. - Deset somova! - Oh, mislio sam da je karta deset centi - odgovorio je Ernest naivno i izvadio novèanik iz kojeg je pa�ljivo izvukao zelembaæa. - Auh - progundao je vozaè uzimajuæi novac. - Sjedni na stra�nje sjedi�te, a torbe stavi ispod. Ernest je lijeno uèinio kako mu je reèeno, nakon èega se smjestio da u�iva u

situaciji. Sjedi�te ispred njega je bilo prazno, a sljedeæe su zauzimala ona dvojica grubijana èije je planove prislu�kivao. Na nogostupu je primijetio crvenokosu djevojku koju je onako nezgodno sreo dvaput tog jutra. Iza�la je iz hotela s jednom sredovjeènom �enom i kaubojem pretovarenim torbama i zamotuljcima. Kada su stigli do koèije, Ernest je okrenuo glavu, iako bi vi�e volio da vidi njen izraz lica kada ga prepozna. - Do viðenja, D�efe, i hvala ti na svemu - govorila je 10 djevojka. - Ba� mi je �ao �to ranije nisam saznao da si u gradu, jo� mi je zalije �to ide� - odgovorio je kauboj ote�uæi. - Ali, sigurno æe� doæi èetvrtog. - Bojim se da neæu, D�efe - odgovorila je sa �alem. - Au! Neæe� valjda propustiti igranku! - Mislim da æu propustiti mnogo vi�e. Da nisam morala obaviti posao za tatu, ne bih ovog puta ni do�la u grad... U stvari, D�ete, stra�no smo ovih dana uznemireni na rancu. - Ma, �ta mi ka�e�, Ana! A zbog èega? - Pa, vjerujem da mogu reæi svim mojim prijateljima rekla je djevojka rezignirano. Govorila je ti�e, ali su njene rijeèi ipak jasno doprle do Ernestovih u�iju. - Ti zna� da mi u stvari nismo vlasnici Crvene stijene, iako je uvijek izgledalo da jesmo. Tata samo vodi ranè za onog starog �krticu Selbija. I sada, èini se, Selbi je umro. Ni�ta nismo znali dok nije do�lo pismo od advokata. Ono nas je upoznalo sa èinjenicom da moramo oèekivati da u Arizonu stigne neko ko æe, prije ili kasnije, preuzeti ranè. - Prokletstvo! Ba� gadno - uzviknuo je kauboj. - Kome je stari Selbi ostavio ranè? - Advokat nije rekao. Vjerujem nekom �utokljuncu, sinu ili neæaku. Tata ne misli tako. Selbi ima i brata - odgovorila je djevojka s gorèinom. - Razvedri se, Ana - D�ef se nasmijao. - Sigurno æe sve opet biti po starom. Taj tip se neæe pojaviti, a ako doðe, mo�e� se udati za njega. Ha... ha... ha! - kauboj se zagrcnuo od smijeha. I �ene su se poèele smijati. - Tako me je posavjetovala i gospoda D�ons - nastavila je djevojka. - To nije smije�no. Zar mo�e� i zamisliti da bih se mogla udati za nekog bljedunjavog �utokljunca ili pak æelavog tipa sa Istoka? Ne bih ni po cijenu ranca! - Svakako, to je sreæa za nas kauboje - odvratio je D�ef �arko. - Pa, adios. Ipak se nadam da æe� doæi èetvrtog. I, slu�aj, pozdravi onu tvoju malu roðaku Dejzi Bruks. - Kako da ne, D�efe Martine - odvratila je. - Ah, vi kauboji!... Adios. Neæak Silasa Selbija se potpuno slo�io sa ovom crve- ;¦ nokosom curom da nimalo nije smije�no ovo sa nasljed- ( st'om. Ernesta je prilièno uzdrmala èinjenica da je j privlaèna djevojka, èiji se temperament mo�e mjeriti s njenom kosom, kæerka D�ona Hepforda, koji je godinama vodio ranè Crvena stijena za njegovog strica Silasa. Na prvi pogled privukla ga je Ana Hepford, ali na drugi ga je veæ prilièno odbijala. Vagajuæi njenu zajedljivu opasku o Silasu Selbiju, zakljuèio je da mu se uop�te ne dopada. Kada je sa svojom pratiljom sjela ispred njega i vidjev�i iz blizine njenu plamenu kosu i vitak bijeli vrat, shvatio je da, ipak, pobuðuje njegovo zanimanje. Prepoznao je simptome. Napadali su ga povremeno sve dok nije napunio dvadeset i jednu godinu, i jednom ili dvaput tokom naredne tri godine. Ovo je bilo ne�to drukèije. Pa, kada je uop�te vidio neko tako divno stvorenje kao stoje Ana Hepford? - Ana, nisi mi isprièala te novosti o rancu - obraæala se starija �ena djevojci uzbuðenim glasom dok se smje�tala. Zaboga, svi u Springeru gledaju na ranè kao da je va�... po�to si ti jedino dijete. A toliko dugo je tvoj dom! - Pa, sada je sigurno da nije ni moj, ni tatin - djevojka je kratko odgovorila. - Pobjesnila sam kada sam èula novosti, a tata mi je odmah rekao na èemu smo. Oh, bio je uznemiren! Sada su poèele da �apuæu i, mada je Ernest besramno prislu�kivao, vi�e nije mogao uhvatiti ni rijeè. A kada je koèija krenula, tandrkanje toèkova i udaranje kopita potpuno su ga onemoguæili da prislu�kuje. Ernest se predao sanjarenju koje nije iskljuèilo ni njegov problem, ni budnu pa�nju na dvojicu zavjerenika na sjedi�tu iza vozaèa. Ipak je iskreno u�ivao u pejza�u. Konji su brzo odmicali, a izgledalo je da svaka nova milja vo 12 di u jo� fascinantniji kraj. Zeleni pa�njaci, sivkasta polja naèièkana stokom, pokoja ranèerska kuæa smje�tena u dolini ili na �umovitom bre�uljku, valovita brda s kedrovima godili su pogledu momka iz Ajove, ali su ga jedva pripremili na ovo gorje. Bio je navikao na neogranièen vidik. Ovo prostranstvo valovitog sivila sa ivicama bijelog i crvenog, oduzimalo mu je dah. Arizona! Sve do sada to ime je za njega bilo mit. Nije se sjeæao strica Silasa, iako su mu kod kuæe prièali da ga je njihao na krilu i govorio da æe jednog dana od njega napraviti zapadnjaka. Koèija se kotrljala. I dame ispred njega vi�e nisu razgovarale. Gospoðica Hepford je bila zami�ljena. Bio je siguran da ga nije primijetila. Radoznalo je oèekivao trenutak kada æe ga prepoznati; nije znao za�to je zami�ljao da bi se iz toga moglo ne�to izroditi. Sluèaj je spojio stvarnog vlasnika ranca Crvena stijena i djevojku koja je sanjala da ga posjeduje. Ovdje je Ernest, dokazujuæi da je i sam sanjar, zami�ljao sebe kako je inko

gnito krenuo na Crvenu stijenu i kako je, kao siroma�an kauboj, spasio crvenokosu curu od pljaèka�a i na kraju zadobio njenu ruku i kao vjenèani dar poklonio joj ranè koji je toliko voljela. Taj san ga je dr�ao miljama, daleko preko doline koja ga je oèarala i uz dugu strminu do neravnog vrha. Prizor koji mu se na tom mjestu ukazao raspr�io je Ernestovo sanjarenje. Sa strahopo�tovanjem je zurio u daleke visoravni i ta zaèaranost ga nije napu�tala sve dok se koèija nije spustila u drugu dolinu. Zaustavili su se u malom naselju ispred niske krème. - Konaèno - najavio je vozaè. - Pauza za ruèak. Gospoða D�ons se probudila, a i gospoðica Hepford se trgnula iz sanjarenja. Ernest je navukao obod sombrera preko oèiju. Kada se djevojka okrenula, naslutio je da æe se njemu obratiti. II Ispod �irokog oboda svog sombrera Ernest je mogao 13 vidjeti jedino ruku u rukavici na èijem se dlanu nalazio srebrni novèiæ. - Hoæete li mi, molim vas, donijeti sendviè sa �unkom - rekla je. Ernest je uzeo novac, mrmljajuæi da mu je zadovoljstvo i, iskoèivSi iz koèije, u�ao u krèmu. Sredovjeèna �ena bujnih grudi dala mu je sendvièe, ali uputila i znaèajan pogled. Mladiæ je razmi�ljao o tome kako vi�e ne bi trebalo da obmanjuje djevojku u koèiji, pa je iza�ao sa podignutim �e�irom i �irokim osmijehom na licu. Gospoðica Heprord nije ga primijetila sve dok joj nije pru�io sendvièe. Tada su joj se zelene oèi �irom otvorile. Izraz iznenaðenja zamijenila je ozarenost. - Hej! - uskliknula je i nasmijala se. Laskalo je njenoj ta�tini. Ernest je odmah shvatio da ona zami�lja da je on prati i da je ne�to slièno uobièajeno u njenom �ivotu ovdje. To ga je naljutilo. Posmatrao ju je kako �apuæe ne�to svojoj dru�benici koja je uskliknula: - Zaboga! - Nakon toga je gospoda D�ons zainteresovano pogledala Ernesta. Selbi je uzvratio kompliment sa osmijehom, namignuv�i. U tom trenutku dvojica lupe�a na drugom sjedi�tu pobudili su Ernestovu pa�nju. Sinulo mu je da je njegov povratak do�ao u za njih nezgodan èas. Po�to su bili odsutni i on i vozaè koèije, vjerovatno su smislili da je pogodno vrijeme za njihov plan. Krupniji od njih dvojice, tvrdih oèiju i s bradom koja nije skrivala tanke usne i kvrgavu bradu, gurnuo je dolar prema Ernestu. - Hej, sinak, donesi i nama isto - rekao je. - Ernest je odgurnuo prljavu ruku. - Slu�aj ti! - javio se sada drugi tip. - Kakvo je to pona�anje. Natjeraj ga da donese sendvièe, Bile, ili razbij njegovu zgodnu nju�ku. Na to je Bil bacio srebrni dolar na Selbija, koji je stajao pored stra�njeg toèka. Sna�no ga je pogodio i otkotrljao se na tvrdu zemlju. 14 - Pokupi to i donesi sendvièe - naredio je. - Hej, vas dvojica ste lijeni tvorovi - odgovorio je Er~ nest bijesno. Bil je preskoèio preko toèka umjesto da proðe pored �ena koje su postale svjesne prepreke i pa�ljivo posmatrale trojicu mu�karaca. Selbi je krajièkom oka vidio da ga gospoðica Hepford gleda i ta èinjenica je bila dovoljna da ne ustukne. Potpuno je zaboravio da ima revolver, inaèe bi ga u tom trenutku izvukao. Nasluæivao je bitku i, po�to ga je djevojka posmatrala, jedva je èekao da ovoj dvojici oèita lekciju. Èim je si�ao, Bil je pokupio dolar i stavio ga u d�ep. Zatim je naglo ispru�io ruku da zgrabi Ernesta za ko�ulju. - Pokazaæu ja tebi ko je tvor - zare�ao je i onda se okrenuo da svom drugaru uputi znaèajan pogled. Ovaj je shvatio i ustao. Bio je nizak, nabijen tip, �utih oèiju i isturenih zuba. - Pu�taj - o�tro je naredio Selbi i sna�nim trzajem se oslobodio. Isto tako brzo je ispru�io pesnicu. Pogodio je Bila u vilicu i ovaj je tresnuo na zemlju s tupim izrazom na bradatom licu. Le�ao je trenutak s rukom na licu, oèiju ispunjenih mje�avinom �oka i mr�nje. - Jesi li to ti mene udario, ulickani? - zaurlao je. - Ha, kako je bilo? - Ernest se smijao. - Hoæe� li da ti pomognem da ustane� i da ovo ponovim? Kavgad�ija je skoèio i pojurio kao razjareni bik, vièuæi ne�to svom drugu. Selbi je, jednostavno izmaknuv�i se, izbjegao divlji napad. Sna�an udarac ljevicom zaustavio je Bila, a jo� sna�niji zamah desnice bacio ga je meðu toèkove koèije. - Uzmi lovu, Bile - vikao je tip iz koèije. - Ja èu se pobrinuti za tog mangupa. Zatim je skoèio iz koèije, baciv�i se na leda momka iz Ajove i oboriv�i ga na zemlju. Da li je namjeravao da samo zadr�i Ernesta ili da ga prebije, to dvije �ene u koèiji nikad neæe saznati. Jer, sna�ni i pokretni mladiæ se otkotrljao s 15 njim i, brzo se osloboðiv�i stiska, uspravio se. Bil se upravo di^jo, ali prije nego �to se i sna�ao, Selbi ga je ponovo bacio na zemlju. Uto je i onaj ni�i tip opet skoèio na Ernesta. Uslijedila je �estoka borba i mladiæ iz Ajove je imao podosta posla izbjegavajuæi banditove ruke dugaèke kao kod gorile. - Bile... uzmi curi... ta�nu! - dahtao je Selbijev napadaè. - Koèija� je... Ernest se otrgnuo i sna�no zamahnuo nogama. Razbojnik se zavrtio i tresnuo. Mladiæ je èekao da se ovaj podigne. Izgledalo je da je njegov protivnik za sada o�amuæen. - Daj tu ta�nu! - Ernest je èuo kako Bil re�i. Okrenuv�i se brzo, ugledao je Anu Hepford, koja je vri�teæi ustala sa svog sjedi�ta dok je objema rukama èvrsto dr�ala torbicu koju joj je otimao bradon

ja. - Pu�taj... lopove! - bijesno je vikala. U tom trenu Selbi se sjetio svog oru�ja. Naglo ga je izvukao iz d�epa i naciljao u razbojnika. - Ostavi to! - povi kao je. Prije nego �to se èovjek okrenuo, revolver je sna�no odjeknuo. Pucanj. Neiskusni Selbi je èvrsto stisnuo obaraè, a uop�te nije imao namjeru da puca. - Ne pucaj! - povikao je razbojnik promuklim glasom, ispustiv�i djevojèinu torbicu i podi�uæi ruke. Njegove zakrvavljene oèi divlje su buljile u Ernesta. - Kidaj, Bile - povikao je oni�i tip kada se uspravio. I ne osvrnuv�i se, pojurio je kao da ga svi ðavoli gone. Uto se i Bil sna�ao i skoèio s koèije jurnuv�i prema grmlju iza stijene. Selbi, upla�en koliko i razbojnik, ponovo je, naciljao prema dvojici bjegunaca koji su upravo ula-; �ili u grmlje i povukao obaraè. Beng! Beng! Beng! Meci su? pogodili zemlju i uskovitlali pra�inu i natjerali razbojnike; da br�e potrèe. Prije nego �to je Ernest uspio i èetvrti put> da opali, nestali su. Na zvuk pucnjave, iz krème je izjurio vozaè koèije u ' 16 pratnji sna�nog mu�karca u èizmama. Na vratima se poja- . vila i �ena. Ni�e na ulici prolaznici su se brzo sklanjali s puta. - Kakva je to pucnjava? - pitao je vozaè pribli�avajuæi se Selbiju èiji se revolver jo.� pu�io. - Ona dvojica su poku�ali da me opljaèkaju - izjavila je gospoðica Hepford ljutito, pru�ajuæi torbicu u znak dokaza. - Prokletstvo! - uzviknuo je èovjek koji je istrèao za vozaèem. Ernest je vratio revolver u d�ep i nije vadio ruku da ne bi primijetili da drhti. Inaèe, uspio je da na licu poka�e ravnodu�nost. - Prokletnici! Nisu me mogli zavarati - govorio je vozaè. - Nisu mi platili vo�nju! Gospoðica Hepford je smireno sjela, iako je bila blijeda. Zelene oèi, sada blje�tave, radoznalo su poèivale na mladiæu u novom kaubojskom odijelu. - Hvala, kauboju - rekla je usiljeno. - Uèinili ste mi uslugu. Za�to ste pucali? - Pa, izgledalo mi je da je to jedini naèin - objasnio je Ernest. - Nisam ih obojicu mogao savladati. A onaj tip je dr�ao va�u torbicu. - Oh, ali vi ste savladali obojicu - javila se i starija �ena. - Da li ste pucali da ubijete? - pitala je gospoðica Hepford sve radoznalija. - Nisam, zaista. Samo... samo sam htio da ih upla�im... Ali, da nije pustio, mislim da bih ga napunio olovom - Ernest je zavr�io prilièno hladnokrvno. - Oh - uskliknula je. - Ipak mi je drago da ih niste zbog mene morali napuniti olovom. -1 da jeste, trebalo bi da bude� zahvalna - �ivahno je dodala njena pratilja. - Gospodo D�ons, dosta mi je kauboja koji koriste i najmanju priliku da pucaju jedan na drugog samo zbog 17 mene, to mi se ne dopada. - Ana, ovo je ne�to drugo - gospoða D�ons je bila zapanjena zbog djevojèinog dr�anja. - Ona misli da sam nezahvalna, gospodine RevolveraSu - obratila se gospoðica Hepford Ernestu, a topao, blistav osmijeh iznenada joj je obasjao lice - ali zaista nisam. Tako izgleda samo zato �to mrzim ogovaranja, a sada æe opet krenuti nova prièa o meni. - �ao mi je ako sam vas, èini se, kompromitovao - odgovorio je Ernest ukoèeno. - Ana, ovo ti nimalo neæe na�koditi - nasmijao se krupni mu�karac. - Èika Bruk, kladim se da vjeruje� da je ovaj kauboj unajmio dvojicu tipova da me kao bajagi opljaèkaju - bunila se djevojka. - Ha! Ha! Ha! - Ah, ti kauboji! - uzviknula je gospoða D�ons odmahnuv�i nemoæno rukama. Selbi je, ipak, uhvatio pogled divljenja starije �ene. Hepfordova kæerka je gledala u pravcu u kojem su se izgubila dvojica razbojnika. Ponovo je u�ao u koèiju, na posljednje sjedi�te. Krupni mu�karac, neobrijan i s mirisom uzoranih polja i konja, prijateljski je odgurnuo Ernesta i sjeo pored njega. - Samo se vi raskomotite - rekao je Ernest sa osmijehom. - Dragi moj mladiæu, starost ispred ljepote - bio je od govor, ljubazne oèi dobro su osmotrile momka. Vozaè je o�inuo bièem i koèija se otkotrljala iz Konce, crvenokosa djevojka je naslonila glavu na rame gospoðe D�ons, a krupni mu�karac pored Ernesta pokazao je �elju da se sprijatelji. - Gdje si se uputio, mali? J - Springertaun : odgovorio je Ernest, zainteresovanj da otkrije koliko odjeæa èini Èovjeka. j - Nisi dugo u ovim krajevima i pored tvoje igre s pu~f 18 caljkom? - Nisam. - Odakle si? - Iz Ajove. Dodao je da tra�i posao. Bilo mu je drago �to mo�e da razgovara, osjeæajuæi se pomalo nesiguran sada kada je uzbuðenje i�èezlo. Ko�a na rukama mu je bila zguljena, osjeæao je o�tar bol i napipao èvorugu na zatiljku, a novo odijelo bilo mu je prljavo od pra�ine i krvi. - Pa, vjerujem da æe to biti lako. Hok Sibert, predradnik na rancu Crvena stijena, tra�i jahaèe. Ima problema sa dru�inom. Hepford ne mo�e da zadr�i ljude. Ako tamo ne uspije�, ja æu te uzeti. Naravno, ne mogu platiti mnogo, ali va�an je posao. - Hvala - odvratio je Ernest, kojeg je privlaèio ovaj jednostavni, ljubazni ranèer. - Ipak æu prvo poku�ati kod Hepforda... èuo sam dosta o Crvenoj stijeni. Za�to ne mo�e da zadr�i ljude? - Pa, davno nekad je bio drugaèiji, ali posljednjih godina postao je stoèar za kojeg kauboji ne ja�u ako ne moraju. I sam æe� to otkriti. - Nije ba� ohrabrujuæe... a novajlija sam na Zapadu. U stvari, i ja sam èuo neke... hm... nezgodne stvari o

tome kako vodi ranè. - Hm. On je zaista uni�tio ranè, �to svako ovdje veæ zna - odgovorio je ranèer, s prilièno gorèine. - Bio je to veliki ranè kada sam ga ja vodio. Ernest je uspijevao da prikrije zaprepa�tenje. Ne pokazujuæi preveliku radoznalost, nastojao je da poka�e prirodno interesovanje ka u boj a bez posla. Saznao je da se njegov poznanik zove Sem Bruks i da je godinama radio za Selbija. Rekao je da je nekad bilo �ezdeset hiljada grla stoke. Bruksova �ena bila je roðaka Hepfordovih. Kada je Selbi kupio ranè, dao je Bruksu stotinu ari zemlje u dnu doline koje se Hepford, kada je oslobodio Bruksa od posla, nije mogao dokopati. 19 - Nikad nije prestao da me zastra�uje - nastavio je Bruks. - Ja imam tu zemlju i jednog dana æe biti vrijedna. Zna�, potok izvire na mojoj zemlji i u vrijeme su�e Crvena stijena bi usahnula da nije mog izvora. Nikad Heptordu nisam pravio probleme. Selbi mi je dao zemlju i ne bi valjalo da sam uskraæivao svoju vodu. Ali, jednog dana... Bruks nije zavr�io reèenicu, lice mu je zato otvrdnulo. A onda, nagnuv�i se prema Ernestu, prstom je pokazao na Anu Hepford i �apnuo: - To je Hepfordova mala. Ona misli da posjeduje Crvenu stijenu. Ernest je, zbog Bruksove blizine, osjetio da je ovaj prilièno popio èemu je i mogao zahvaliti na njegovoj razgovorljivosti. Èinilo mu se da je imao sreæe stoje upoznao Bruksa. Tokom sljedeæeg sata saznao je jo� vi�e o rancu i okolici. Èak je Bruks nagovijestio da ne�to nije u redu sa poslovanjem D�ona Heptorda i u njegovom glasu se osjeæala gorèina, tako da je novi vlasnik ranca Crvena stijena sada bio ubijeðen da je neèemu na tragu. Milje su brzo odmicale uz Bruksovo prièanje i promicanje zanimljivog pejza�a sve dok koèija nije do�la do vrha dugaèkog uspona s kojeg se pru�ao pogled u dolinu. - Èudesno! uzviknuo je Ernest. - Vidi� li one crvene stijene i litice tamo pod onim drveæem? - pitao je Bruks. - Pj, kada ih je Selbi vidio, nazvao je svoj ranè Crvena stijena... Jo� ne mo�e� vidjeti moju zemlju. - Koliko ove doline posjeduje Hepford... htio sam reæi... pripada rancu Crvena stijena? - Svaki djeliæ i jo� vi�e, osim mojih stotinu ari! - Uh! - uskliknuo je mladiæ �ureæi zadivljeno. Pogled na veliki ranè oèito je imao sna�an efekat i na Bruksa, drukèiji pak nego na Ernesta. Mo�da je i Bruks nekad gajio nadu da posjeduje Crvenu stijenu. Zaæutao je. Koèija se kotrljala �irokom cestom koja je krivudala niz planinu i kroz pojase borovine, kedra, hrasta i javora do doline. Ernest je vidio blistavi potok koji je jurio kroz ze» 20 : lene pa�njake i polja i vodio do bijele kolibe ispod crvenog grebena, gdje se dolina su�avala. Koèija se zaustavila na stazi koja je vodila pravo do kolibe. Tada je Ernest ugledao djevojku koja se naginjala preko kapije. - Stigao si, Seme - povukao je vozaè koèije. - Izlazi. Bruks se te�ko izvukao i Ernest mu je pru�io pakete. Pa, mali, ovdje silazim. �ta ono reèe kako se zove�? - Zaboravio sam da vam ka�em. Ja... zovem se Ernest Hauard - odgovorio je mladiæ, sretan �to se sjetio i svog srednjeg imena. - Ja sam Sem Bruks. Doja�i do mene ako se zaposli� u susjedstvu. - Bogami, hoæu. A mo�da æe mi i zatrebati taj posao... ako me ne uzme gospodin Hepford - odvratio je Ernest, malo preglasno zbog gospoðice Hepford, koja se bila trgnula iz drijeme�a i sada se obazirala oko sebe. U meðuvremenu se djevojka s kapije polako pribli�avala koèiji. Imala je oko sedamnaest godina i stidljive, krupne i tamne oèi. Bila je bosonoga. - Zdravo, Dejz, evo me, natovaren sam kao mazga pozdravio ju je Bruks i poèeo da joj dodaje zave�ljaje. - Kako si, Dejzi - javila se i gospoðica Hepford. - Nisam te odavno vidjela. - Kako si, roðako - odgovorila je djevojka. - Ne izlazim mnogo u posljednje vrijeme. Slu�ajuæi ih i posmatrajuæi, Ernest je zakljuèio da meðu roðakama nema mnogo ljubavi. 1 upravo kada je koèija ponovo krenula, Bruksova kæerka je podigla glavu i susrela njegov radoznao pogled. Sna�no se zarumenjela da je po�alio �to je tako zurio. Gospoðica Hepford je opazila djevojèinu zbunjenost, pa se veselo nasmijala. Kada se koèija malo odmakla, mladiæ se ponovo osvrnuo. Ovog puta se nasmije�io, kao da je �elio ubla�iti malopreða�nju uvredu. Dolina je bila du�a i �ira nego �to je to izgledalo s 21 vrha. Prirodno, nakon prvog posjednièkog uzbuðenja, Ernest je poèeo detaljnije i pa�ljivije da osmatra imanje koje mu je pripadalo. Da nije bilo papira u njegovoj torbi, sigurno bi posumnjao u svoja èula. Cesta je zavijala ispod po�umljene padine kroz �umarak i uz bistri brzi potok èija ga je velièina, po�to se prisjetio Bruksove tvrdnje da ide od malog izvora na njegovoj farmi, uveliko èudila. U isto vrijeme, Ernest je razmi�ljao o tome da je stric Silas pogrije�io �to se odrekao izvora. Pomislio je da bi mo�da mogao otkupiti taj komad zemlje ili se dogovoriti sa Bruksom oko kori�tenja vode. Otkrio je mali broj goveda s obzirom na prostranstvo i zakljuèio da stoka vjerovatno pase i iza brda. Nije vidio nikakvu ogradu sve dok nisu do�li do samog ulaza u dolinu. Tada je postalo oèito da je dolina prelazila u jedan od prostranih val

ovitih perivoja po kojima je ovaj dio zemlje bio poznat. Vjerovatno je to bilo pravo carstvo za uzgoj stoke. Sve stijene i litice na suprotnoj strani �irokog perivoja stajale su u zapanjujuæim sjenama i nijansama crvenila iznad zelenila gorja. U zaobljenoj okuci doline, gotovo kao u amfiteatru, koèoperila se èistina, a izmeðu ra�trkanih borova i èvornovatih starih hrastova stajala je niska, dugaèka ranèerska kuæa, smje�tena u slikovitom ambijentu uz ambare, sjenike, korale, sve do ispod padine. Ernest je uzdahnuo duboko, gotovo bolno. Ovo sve nije moglo da bude njegovo! Ali bilo je! I veæ je osjeæao da æe iskusiti i zabavu i pustolovinu prije nego �to otkrije da je stvarni vlasnik. Pitao se �ta bi ova drska djevojka, ova zelenooka Ana Hepford, rekJa da to zna. Gledajuæi je kako sjedi ispred njega, lica okrenutog prema ranèerskoj kuæi, pitao se kako æe ovo oholo stvorenje reagovati kada sazna istinu. - Hej! - povikao je vozaè i zaustavio koèiju na ivici puta gdje je gusti �umarak zaklanjao pogled na dolinu u oba pravca. 22 Na cesti se iznenada pojavio neki mu�karac. U istom trenu Ernest se sjetio razgovora pljaèka�a koji su nagovijestili da æe treæi èlan njihove dru�ine po imenu Bad doæi do novca koji je nosila gospoðica Hepford, ako oni u tome ne uspiju. Selbi se naglo uspravio, a ruka mu je sama po�la ka d�epu. Lupe�ima na granici oèito nije nedostajalo drskosti. Ovaj tip je bio mlaði od svojih drugara, a lice mu je bilo tamno, vilice sna�ne. Po izgledu bi mogao biti ranèer ili kauboj, mislio je Ernest, ali je imao tvrde oèi �to ga je podsjetilo na one kauboje koje je tog jutra vidio na stanici. - �to hoæe�? Otkud si ovako naglo izbio? - upitao je vozaè sumnjièavo. - Moram do Springera. Konj mi je povrijeðen - dobio je smiren odgovor. - Gdje ti je konj? - Vezan malo ni�e - odvratio je nepoznati glavom pokazujuæi unazad. - Vratiæu se po njega. - Pa, u redu, upadaj - nevoljko je odgovorio vozaè. Mladiæ je skoèio na stepenik i u tom trenutku Ernest je osjetio da je podvrgnut najprodornijem pogledu koji je ikad sreo. To je mladiæ iz Ajove protumaèio kao drsku procjenu njega kao �utokljunca, �to ga je zapalilo. �tavi�e, to ga je ubijedilo da je tip koji se upravo ukrcao na koèiju treæi razbojnik. Hladno je prihvatio izazov u oèima nepoznatog. Nije spustio pogled. Bio je sretan �to u revolveru ima jo� dva metka. Gospoðica Hepford bi uskoro mogla vidjeti ne�to �to nije bilo sraèunato da potakne njenu sumnjièavu ta�tinu, oko trikova koje koriste kauboji da bi pridobili njenu naklonost. Selbi se nagnuo naprijed kako bi �to prije reagovao kada je tip zakoraèio kao da �eli sjesti izmeðu �ena. Ipak, nije sjeo. Brzo, poput munje, nagnuo se nad gospoðicu Hepford i zgrabio joj torbicu koju je dr�ala u krilu. - Pustite! - vrisnula je. - Upomoæ! - Pomamno se otimala da vrati torbu. Nije u tome uspijevala. Ernest je skoèio sa izvuèenim revolverom tako da se 23 razbojnik, kada se okrenuo, na�ao pred njegovom cijevi. - Stani ili pucam! - Selbi je povikao promuklo i sam se naje�iv�i dok je dr�ao prst na okidaèu. Tamno lice razbojnika se promijenilo, vi�e od iznenaðenja i zlovolje nego od straha. - U redu je - promrmljao je. Ernest nije napravio pogre�an korak. Znao je �ta radi kada je lijevom rukom istrgnuo torbicu od lopova. - Okreni se... Sada sjedi... Ne spu�taj ruke! Njegova nareðenja su izvr�ena. Zatim je Selbi naredio �enama da preðu na sjedi�te ispred njih. - Mo�da æu morati da pucam na ovog razbojnika - dodao je - i ne �elim da reskiram da pogodim jednu od vas dvije. Nisu gubile vrijeme. Gospoða D�ons se gotovo onesvijestila i klonula na rame gospoðice Hepforð. Lice crvenokose djevojke bilo je blijedo i ljutito. - Nemojte ga... ubiti! - povi kala je, ali u njenom glasu nije bilo sa�aljenja. - Ako budem morao, pripaziæu da mu se mozak ne raspe po vama - Ernest je hladno odgovorio. Zatim je sna�no pritisnuo cijev revolvera na zatiljak lopova. - Dakle, ti si Bilov drugar - promrmljao je. - Mo�da te interesuje da je ova pucaljka prije izvjesnog vremena sama od sebe opalila. Uto se i vozaè sna�ao i poèeo da psuje. - Izgleda da su �ume pune ovih jeftinih razbojnika! Kauboju, ti si pravi! Pazi ga dobro! - Vozi na ranè! - o�tro je naredio Ernest. Veæ u sljedeæem trenutku koèija je krenula. Kada je zaokrenula nadesno, konji su do�li do blage strmine iznad koje je bio borik sa ranèerskom kuæom. Vozaè je, zatim, zaustavio koèiju na zelenom travnjaku ispred kuæe. Psi su zalajali u znak dobrodo�lice. Niz �iroke stepenice si�ao je visok mu�karac u ko�ulji kratkih rukava, tamne �picaste brade i o�trih oèiju. Nosio je visoke ko�ne èizme s mamu 24 ' -tama i Ernest je odmah pomislio da je to D�on Hepford. - Kog ðavola... - iznenaðeno je rekao buljeæi u putnike. - Oh, tata, dvaput su me orobili - povikala je njegova kæerka. - Orobili? O èemu govori�? Je li ovo jedan od tvojih drumskih razbojnika? - upitao je pokazujuæi prema Ernestu i njegovom zarobljeniku. - Bogami, Hepforde, dvaput su napali - progovorio je i vozaè bijesno. - U Holbruku sam primio dva tipa. U Konci bi uzeli ta�nu gospoðice Ane da nije bilo ovog mladiæa

ovdje. On ih je otjerao. A onda nas je tamo iza �umarka presreo ovaj lupe� koji je takoðe uzeo ta�nu. Kako vidi�, ovaj momak ga je omeo. - Smiri se, kauboju - rekao je ranèer hladno. - Prsti su ti nervozni. - Jesu - odgovorio je Selbi. - Evo torbice koju su ti razbojnici tako �eljeli. - Ernest je dobacio ta�nu Hepfordu. - Rekla sam ti da me ne tjera� da uzimam toliko novca - procijedila je djevojka silazeæi. - Doðite i vi, gospoðo D�ons. Kasnije æemo vas odvesti u Springer. Neke od mojih ljudi poslaæu sa ovim lopovom kod �erifa. I dok su upla�enoj gospoði D�ons pomagali da siðe iz koèije, nekoliko radnika dotrèalo je na ranèerov poziv. - �ta je bilo, gazda? - Ana je napadnuta. Momci, odvedite ovog tipa u Springer i predajte ga �erifu Vokeru. Tri momka su se odmah popeli na koèiju i zauzeli razlièita mjesta. - Nije bilo lako, ha? - rekao je jedan. - Pa, mo�e� se opustiti. Mi æemo se sada pobrinuti za njega. Ernest je vratio oru�je u d�ep i iskoèio iz koèije. Vo zaè mu je pritekao u pomoæ. - Velika hvala, kauboju. Ovdje silazi�. Èuo sam �ta si rekao Semu Bruksu... Ne zaboravi svoje stvari. 25 Mladiæ iz Ajove je iznenada postao svjestan èinjenice da ga posmatraju hipnotièke zelene oèi. - �elim da se izvinim, gospodine Revolvera�u - rekla je gospoðica Hepford. - Mislila sam da je to trik kauboja... Ja sam Ana Hepford. Ovo je moj tata. - Kako se zove�? - pitao je ranèer. - Ernest... Hauard - zamucao je Ernest. - Odakle? - Ajova. - Jesi li pratio moju kæerku otuda? - nastavio je ne spu�tajuæi pogled svojih hladnih i o�trih oèiju sa Ernesta. - Nisam, gospodine - odgovorio je Ernest ukoèeno. Ba� me briga za va�e aluzije. Sasvim mi je svejedno, ali imali ste sreæe �to sam se na�ao u koèiji. - Svakako. - Nestalo je sumnjièavosti u ranèerovom glasu. - Neæu to zaboraviti. Vjerujem da tra�i� posao. - Da, gospodine. - Pa, potra�i Hoka Siberta i vidi da li æe te uzeti - zakljuèio je ranèer mahnuv�i rukom. - Gospodine Erneste Hauarde - zacvrkutala je Ana mo�ete reæi Sibertu da sam mu ja poruèila da vam naðe posao. III Selbi je pokupio svoje stvari i �urno krenuo u pravcu koji mu je pokazao Hepford. Pro�ao je pored kuæe, ne usuðujuæi se da pogleda stepeni�te koje je vodilo prema �irokom trijemu. Na stazi koja je vodila do kaubojske spavaonice sreo je zgodnog d�ina nemirnih oèiju. - Gdje mogu naæi Hoka Siberta? - upitao je Ernest. - Samo bog zna - otegao je visoki kauboj i oti�ao dalje. Ernest je zastao neodluèan. Bilo mu je te�ko da shvati ravnodu�nost, nepovjerenje, èak otvoreni antagonizam tih zapadnjaka. Instinkt mu je govorio da bi bilo najbolje da okrene leða ovom negostoljubivom mjestu. Ali, izgledalo je da su mu noge veæ srasle s tlom koje mu je pripa26 dalo. Valjda i èudna oèaranost Anom Hepford ne bi ga pustila da ode. Krenuo je. Mladiæ iz Ajove veæ je poèeo da shvata da kauboj �utokljunac ne u�iva nikakav ugled na velikom rancu. Ovo je bilo upravo ono �to je �elio, ipak je reagovao na ovu situaciju sa osjeæajima Ernesta Selbija. Mo�da Ana Hepford neæe biti onakav snob kada sazna ko je on u stvari. Slutio je da ona neæe pokazati mnogo zadovoljstva kada sazna da je on vlasnik ranca Crvena stijena. Nije znao �ta mu je manje va�no - njeno sada�nje snobovsko pona�anje ili osjeæaj mr�nje i neraspolo�enja koje æe, bio je siguran, pokazati kada otkrije ko je on. �talski momak je uputio Ernesta do spavaonice i rekao da æe tamo naæi Siberta. Stigav�i do duge jednospratne zgrade, primijetio je da na trijemu sjedi nekoliko mladih kauboja i jedan stariji. - Tra�im Hoka Siberta - poèeo je Selbi. - Tu sam. Ne sjeæam se da sam ikad i�ta imao s tobom - odgovorio je predradnik sumnjièavo. Ernestu se dopalo njegovo lice i oèi. - Tra�im posao - rekao je Ernest. - Gdje? - pitao je Sibert, sada pa�ljiviji. I drugi kauboji postali su svjesni stranèevog prisustva. - Ovdje... na rancu Crvena stijena. - Kakav posao? - Bilo kakav. Nisam izbirljiv. - Nadam se da nisi jedan od onih teksa�kih jahaèa koji nose pucaljke? - Ja sam iz Ajove... Da, nosim pucaljku. U tom trenutku, visoki zgodni kauboj kojeg je Ernest prvog sreo, stigao je na scenu pjevajuæi: - Revolvera� iz Ajove Moju curu ukrao je... Sada je Hok Sibert malo pa�ljivije zagledao momka koji tra�i posao i nakon nekoliko trenutaka, kada se pjevaè odgegao preko trijema i u�ao u spavaonicu, upitao. 27 - Dojahao si sa gazdinom kæerkom? - Ona je bila u koèiji - odgovorio je Ernest. - Njen si prijatelj? - Ja? Nikad ranije nisam vidio gospoðicu Hepford. Po sumnjièavim pitanjima i pogledima Hoka Siberta, Selbi je zahvaljivao sretnoj zvijezdi �to se nije predstavio onako kako mu je Ana Hepford naredila. Sibert je procjenjivaèkim pogledom osmatrao prido�licu. Ernest se nije pla�io rezultata tih pogleda. Udaljeni i uporni pogled kauboja, meðutim, natjerali su ga da poène da se rumeni. - Izgleda da si bio u gu�vi - primijetio je Sibert. " - Hm. Ali, nije za prièu. - Auh. Zavisi kako na to gleda�. - Slu�aj, Hok - javio se kauboj koji je u�ao u spavaonicu. - Ajova je plodno tlo za lutalice, kavgad�ije, revolvera�e i udvaraèe koji unajmljuju grubijane da bi organizovali la�nu pljaèku. Sibert se nije obaz

irao na ovu iznenaðujuæu primjedbu. - Kako se zove�? J - Ernest Hauard. - Pa, nije mi potreban jahaè, ali bi mi trebao momak koji je uvijek pri ruci. '. - Sigurno sam taj - odgovorio je Ernest sa osmijehom. - Kopati rupe za ogradu, stavljati bodljikavu �icu,; skupljati sijeno i tako to? - otegao je predradnik. Selbi tada nije znao da kauboj koji dobrovoljno pristane da obavlja proste poslove na rancu odmah detini�e svoj status kao najni�i. - Treba mi posao i ne biram - odgovorio je osmjehujuæi se. I nije bio siguran da li njegov �ar i osmijeh pale kod Hoka Siberta. - Primljen si. Èetrdeset mjeseèno. Smjesti se kod Nebraske Kempa - zakljuèio je predradnik pokazujuæi na otvorena vrata u dnu trijema. Ernest mu se zahvalio i okrejiuo.se da uzme stvari. Je 28 dan od kauboja je zacvilio. - Zaboga, Hok, �to si mene izabrao? Ubaci ga kod Duda ili Lenkija. - Èuo se protest i drugog kauboja i, prije nego �to je Ernest odmakao, u�i su mu gorjele. Uz crvenokosu Hepfordovu curu i ove kauboje imaæe dosta neugodnosti ovdje na Crvenoj stijeni. Ipak, i pored nadmenog dr�anja djevojke i oèite antipatije kauboja, priðo�lica je poèeo da sagleda i zanimljive okolnosti u svojoj ulozi najamnog radnika na vlastitom rancu. Ernest je do�ao do kraja spavaonice, kako mu je reèeno, i otkrio da su vrata sobe otvorena. Kauboj djeèaèkog lica mrzovoljno je bacao svoje stvari. - Ti si Nebraska Kemp? - upitao je Ernest �iroko se osmjehujuæi. - Ja... ba� sam imao sreæe - odgovorio je drugi. - Bogami, ja sam sretan. Pla�io sam se da æu za cimera dobiti onog ljepu�kastog pjevaèa. Ti mi lièi� na ljudsko biæe. - Pa, nisam siguran da ti mogu uzvratiti kompliment zagundao je Nebraska, ipak je krupnim plavim blistavim oèima odmjeravao svog novog cimera. - Slu�aj, ako ovdje nisam dobrodo�ao, radije æu spavati u ambaru. Nisi ba� bio duhovit... mislim ono �to si rekao Sibertu kada sam oti�ao. U stvari, otkud zna� ko sam ili �ta sam? - U pravu si - slo�io se Nebraska. - Ali, morao sam da... nema veze. Hajde, ulazi. Ernest je unio stvari i spustio ih. Mislio je da je najbolje da sa ovim kaubojem bude naèisto. - Staviæu karte na sto. Ja jesam neiskusan. Gadno mi je potreban posao... ali i prijatelj. Vjerovatno æu na ovom rancu biti jagnje medu vukovima. Ali... otkud zna� da nisam vrijedan da bude� uz mene? - Ne znam. I odao si se onako kako se ne bi odao ni kauboj, ni zapadnjak kada ti je Sibert dao posao koji poni�ava kauboja. Nijedan stranac nije dobar dok ne doka�e suprotno. 29 - U redu, ne tra�im vize - odgovorio je Ernest jednota no i pru�io ruku. Zbunjeni Nebraska ju je nerado prihvatio. - Lo�e si startao, momak. Kad god neki tip doja�e sa gospoðicom Anom ili za njom... pa, baca crvenu maramu u lice Dudu Hajslipu. A Dud je odmah iza Hoka. - Kladim se da je Dud onaj uobra�eni kauboj �to pjeva - primijetio je Ernest. - Bogami jeste. Ali, nemoj da te Dud èuje da ga zove� pjevaè. - Nebraska, nisam do�ao sa gospoðicom Hepford niti za njom. Niko nije æorav da ne vidi da je zgodna cura. Ali, ja sam do�ao zbog posla i molim te da to ne ka�e� Hajslipu. Neka misli �ta god hoæe. Samo... ako i dalje bude pjevao onu pjesmu o revolvera�u iz Ajove... biæe nevolje. - Auh. �ta reèe kako se ono zove�? - Ernest Hauard. - Pa, ostaæe ti nadimak Ajova kao �to je meni Nebraska... I, Ajova, mo�e� se kladiti u svoj slatki �ivot da æe Dud i dalje pjevati onu pjesmu. - Onda æu morati da ga nalemam - odluèno je rekao Ernest. - �ta æe�? - prasnuo je Nebraska. - Izlemaæu ga. I nemoj misliti da to ne mogu? Mo�da je on dobar na konju, ali hoda k'o da su mu bagave noge. A ja se dobro snalazim na zemlji. - Ajova, ako ti izlema� Duda Hajslipa, bogami æe biti za tebe �anse da du�e ostane� na Crvenoj stijeni. - Ne brini. Ostaæu ja dovoljno dugo - rekao je Ernest slatko se nasmijav�i. - Do vraga, èini mi se da mi se dopada� - uzvratio je Nebraska mrzovoljno. - Dobro, uzmi gornji le�aj i slo�i svoje stvari. Deset minuta kasnije, dok je Ernest raspakivao stvari, u sobu je u�ao predradnik Sibert. - Hauarde, mogu li slobodno da govorim pred Nebra 30 I skom, ha? - upitao je. - Svakako. Nebraska æe biti moj prijatelj. - Pa, sretan si ako hoæe... Veæ se uveliko prièa ovuda. Ili je Dud Hajslip negdje saznao, ili je izmislio. Kakva su to trojica napala koèiju? Selbi je ovo oèekivao i jedva je doèekao ovo nimalo neljubazno pitanje. - Sve je èisto k'o suza - izjavio je otvoreno gledajuæi predradnika i radoznalog kauboja. - Slu�ajte. Evo kako se sve dogodilo. - Ernest im je detaljno sve isprièao, ne bje�eæi od priznanja za�to nije upozorio �erifa u Holbruku. - Znaèi, tako je bilo - rekao je Sibert, oèito ubijeden. Èini mi se da ti vjerujem, Hauarde, ali, ako si se na�alio, j budi sada iskren. > - Rekao sam istinu... èasna rijeè - izjavio je Ernest raz- , i dra�ljivo. - Hok, nema smisla, ali, do vraga... ja mu vjerujem rekao je Nebraska. - Pa, i ja mu vjerujem. O tome neæemo trubiti... Ha- uarde, Hajslip je isprièao da si u Holbruku unajmio trojicu l kavgad�ija da kao bajagi opljaèkaju gospoðicu Hepford > kako bi je ti mogao spasiti. Ona ka�e da su momci tako

i ranije èinili. - Hajslip je prokleti la�ljivac - uzbudio se Ernest. - Rekao sam Nebraski da æu izlemati Hajslipa ako jo� jednom zapjeva onu pjesmu. Nije mu potrebno da pjeva. Idem odmah... - Stani, momak - prekinuo ga je Sibert. - Ne treba da �uri�. Ako namjerava� da se ovdje zadr�i�, onda mora� malo prièekati... A �to se tièe prepada, sluèaj sam saznao ne�to �to æu jednog dana morati isprièati gospoðici Ani. Tip kojeg si zgrabio u koèiji bio je Bad Miler, a on je, bogami, pravi lupe�. - Za�to mi ne date da se pobrinem za ovu smije�nu optu�bu? - pitao je Ernest. 31 - Pa, sve u svoje vrijeme. Ti si nagao momak... �ta ti ka�e�, Nebraska? - Mislim da bih sada malo popustio - odgovorio je Kemp zami�ljeno. - U svakom sluèaju, niko ti neæe vjerovati da ovdje nisi do�ao zbog Ane. Sljedeæeg jutra, u cik zore, novi radnik je najprije poèeo da poma�e Meksikancima da pokriju sjenik. Kauboji su jahali pored njih i Dud Hajslip je pjevao iz dubine pluæa: "Revolvera� iz Ajove". U vrijeme obroka nisu prestajali sa izazivanjem, ali se Ernest pravio gluh. Taj dan bio je samo uvod. Sljedeæi, a i oni naredni, bili bi mora za Ernesta Selbija da nije osjeæao unutra�nje zadovoljstvo �to radi za sebe i uèi o rancu i �to je svakog dana mogao da vidi Anu Hepford. Ernestovom pogledu ni�ta nije promicalo. Trikovi koje su kauboji izmi�ljali da mu napakoste rasli su proporcionalno s njegovim naporima da ih ignori�e. Neki su bili bezazleni i smije�ni, drugi ni jedno, ni drugo. Ernest je sve prihvatao dobrodu�no. Mogao je sebi dozvoliti da bude strpljiv, ne samo zato �to nije �urio da poka�e ko je nego i zbog crvenokose djevojke. Ako je bila privlaèna u obiènoj putnièkoj odjeæi, pla�io se i d^ pomisli kako izgleda kada je, recimo, obuèena za igranku koja se trebala odr�ati u Springertaunu. Selbi je odluèio da ode, makar da posmatra. Onaj nepodno�ljivi Dud Hajslip! Iz govorkanja kauboja saznao je da Dud ozbiljnije razmi�lja o ljepotici sa Crvene stijene. Vi�e od nedjelju dana novi radnik nije imao prilike da uzja�e konja, a i kada mu se ukazala, nije to bio jedan od rasnih konja koji su pasli na pa�njacima ili jurcali u ko-' ralu. Ernest je volio konje i morao je da skreæe pogled kad god bi pored njega, dok je obavljao neki sitni posao, projahao neki kauboj. Nije mogao prikriti uzbuðenje �to svaki od tih predivnih konja pripada njemu. Kako æe se samo 32 provesti gospodin Dud Hajslip onog dana kada otkrije da je revolvera� iz Ajove njegov gazda! Ernest nije dozvolio da ga èe�nja za Anom i Hajslipova ljubomora ometu u njegovom glavnom cilju - da otkrije kako to D�on Hepford vodi ranè. Springertaun je bio nekoliko milja udaljen od ranca Crvena stijena. Bio je sredi�te grupe ranèeva i veæi nego Stoje Selbi zami�ljao. Projahao je glavnom ulicom pa�ljivo gledajuæi natpise iznad duæana, salune i prolaznike. Bila je subota i dosta gu�ve na ulici. Nebraska mu je rekao da kauboji imaju slobodno popodne, ali da se ta privilegija nije odnosila na najamnike medu koje je spadao i Ernest. Ajova je sjahao i vezao konja za preèku, osjeæajuæi veliko zadovoljstvo zbog toga. Imao je zadatak da preda narud�bu u jednu radnju i, dok je èekao, pro�etao je ulicom zagledajuæi u salune, zaustavljajuæi se da prijateljski poprièa s nekim farmerom ili mladiæem. Izbjegavao je kauboje jer je primijetio da su Stiv Monel, Bouns Megil i �ep Dejvis iz dru�ine sa Crvene stijene veæ prilièno pod gasom. Predveèe, po rijeèima Nebraske, ti kauboji æe urlati po gradu. Ispred jednog duæana sreo je djevojku pretrpanu paketima. Ispao joj je jedan zave�ljaj dok je stavljala stvari u kola i popela se na prednje sjedi�te i ne primijetiv�i to. Ernest je brzo podigao paket i pru�io joj ga rekav�i: - Gospoðice, ne�to ste ispustili. - Hvala - odgovorila je zbunjeno. Za trenutak, Ernest se pitao gdje ju je vidio. Onda se sjetio tamnih oèiju. Bila je to Dejzi Bruks. Ovdje su mu se pru�ile dvije prilike u jednoj, pomislio je Ajova, i to nije smio propustiti. - Skoro vas nisam prepoznao - rekao je ljubazno, svjestan koliko je drukèiji utisak zbog zgodne haljine i �e�ira. - Ja sam Ernest Hauard. Nisam li vas sreo onog dana kada sam stigao koèijom i upoznao va�eg oca? Zamolio me je da doðem da ga posjetim, ali do sada nisam imao vremena. 33 Volio bih da mu ka�ete da smo se sreli. Mo�da æu prihvatiti onaj posao koji mi je ponudio. Ubijaju me na Crvenoj stijeni. - Èuli smo o tome - rekla je stidljivo. - Oh? Onda ne treba da vas gnjavim svojim �alopojkama - odgovorio je smijuæi se. - Nisam znao da se o meni veæ prièa. - Pa, kauboji obièno prièaju... kada idu na Crvenu stijenu -rekla je. Ernest je primijetio ne�to duboko i skriveno u njenim tamnim oèima prije nego �to je spustila pogled. Uto im je pri�ao njen otac i srdaèno potap�ao Ernesta. - Ha, uhvatio sam te kako se udvara� mojoj curi, ha? nasmijao se i sjeo u kola. - Isti si kao Dud Hajslip. - U stvari, gospodine Bruks, nisam joj se ni predstavio. Ali, ne mo�ete okriviti momka ako razgovara sa zgodnom djevojkom. Ja sam toliko usamljen... i ugledav�i gospoðicu Dejzi sjetio sam se... kako ste bili ljubazni p

rema meni od Holbruka. - Ne ljuti se, momak. Samo sam zadirkivao Dejz - rekao je pokazujuæi na djevojku koja se zarumenjela. - Mo�e� li doæi sutra na ruèak? Nedjelja je. Sibert æe te pustiti. - Hoæu. Velika hvala - odgovorio je mladiæ gledajuæi u Dejzi. Ernest se s njima pozdravio i krenuo niz ulicu prilièno nezadovoljan. Nije li cijeli kraj mislio da je postao radnik na Crvenoj stijeni samo da bi bio u blizini mlade gospodarice? Nije mu se dopadala ta pomisao, ali je znao da u njoj ima pola istine. Nije bio previ�e ta�t, ipak, bio je siguran da nije uèinio neki naroèit utisak na Anu Hepford. Stoga se nakon susreta sa Bruksovim i ovih misli vratio na ranè prilièno neraspolo�en. U ambaru je sreo Hoka Siberta. - Mogu li sutra dobiti slobodan dan? - upitao je Ernest. 34 - Svakako. Za�to nisi ostao u gradu na igranci? - upitao je predradnik dobrodu�no, pa�ljivo osmatrajuæi svog novog radnika. - Ma kakvi. Va�i ljudi bi me izbacili iz sale - odgovorio je Ernest gorko. - Bogami i bi - odvratio je Sibert. - Hauarde, ne izgleda� mi kao neko ko bje�i. Mo�da nisi shvatio, ali sve mi se èini da æe� ovdje imati neprilika. Tako je sa svakim obo�avateljem gospoðice Ane... Pa, nisi ba� visoko stao kod te mlade dame. A nisi dobro stao ni kod mojih kauboja. Meni se dopada�, mladiæu. I u ponedjeljak idemo u obi- lazak imanja. f IV U nedjelju ujutro Ernest se malo vi�e posvetio svom izgledu, prvi put nakon dolaska na ranè, �to nije promaklo o�trom pogledu Nebraske. - Oho! Ide� danas sa Anom u crkvu? - upitao je sa mje�avinom iznenaðenja, radoznalosti i ljubomore. - A htio bi da zna�, je li? - bockao ga je Ernest. - Pa, to nema veze sa mnom nego pripazi na Duda. Jutros je ne�to nao�tren. Ana ga je sinoæ izradila za ples. Ako ta cura nije najveæa namigu�a u Arizoni, poje�æu ko�ulju. - Nebraska! - uzviknuo je Ernest, zapanjen zbog uvrede predmeta njegovom divljenja. - Nemoj ti mene obmanjivati. Zar te sinoæ nije tra�ila: "Gdje je moj novi kauboj?"... Ne bih da ti solim pamet, Ajova, ipak okanio bih se te cure. Ernest je bio kivan na Nebrasku, ali je u isto vrijeme bio u oblacima. Znaèi, gospoðica Heptorð ga nije zaboravila! Selbi je pje�aèio do farme Bruksovih, punih pet milja, i ne primjeæujuæi daljinu. Da mu Nebraska nije spomenuo Anu, vjerovatno bi bio vi�e impresioniran s Dejzi Bruks. Uredna koliba i ukusan ruèak svakako su svjedoèili o sposobnosti domaæice 35 Sema Bruksa. Osim toga, u svakoj drugoj prilici sigurno bi obratio vi�e pa�nje na Dejzinu ljepotu. Oèi su je izdavale i jednom, dok ga je poslu�ivala za stolom i dotalda ga rukom, brzo se odmakla, porumenjev�i. U poreðenju sa procvaJom ru�om na Crvenoj stijeni, ona je izgledala samo kao skromni razlièak. Nakon ruèka Bruks je poveo Selbija da mu poka�e ranè, posebno izvor koji je navodnjavao dolinu i tokom su�nog perioda spa�avao stoku. Ernest nikad nije vidio takav izvor. Izbijao je ispod mahovinom obrasle stijene i bilo je oèito da nikad neæe presu�iti. - Kada bih imao ne�to gotovine, mogao bih mnogo uèiniti s tom vodom - govorio je Bruks. - Mo�da jednog dana... - Bruks, da Ji biste ikad prodali... ako bi vam bila ponuðena dobra cijena? - Ernest je nemarno upitao. - Ni�ta ne bih prodao - odvratio je Sem. - Misli� dayne znam Sta imani? jednog dana mo�da æu biti partner D�ona Hepforda ili nesretnog kauboja koji konaèno ugrabi Anu. - Za�to nesretnog? - Hej, Hauarde, neæe� mi reæi da za sve ovo vrijeme otkako si na Crvenoj stijeni jo� ni�ta ne zna�? - Bojim se da je tako. - Pa, jedino mogu da ka�em da si slijep i dobrodu�an momak. Ernest je obilazio mali rani sa Bruksom pokazujuæi takvo interesovanje da je ranèer bio odu�evljen i, kako je raslo njihovo prijateljstvo, tako je i on postajao razgovorIjiviji. Razgovor je tako skrenuo i na Hepforda i Crvenu stijenu. Semov gost je otkrio da je vjerovatno jedini radnik koji ne zna da æe uskoro biti otjerano veliko krdo. Izgleda daje Hepford prodavao veliki broj stoke, ali je samo nekoliko puta tokom posljednjih godina gonio toliko krdo. Selbi je bio radoznao, kako i prilièi zelembaæu. Kakva je razlika izmeðu tjeranja manjeg i veæeg broja stoke? Bruks nije otvoreno govorio o nepravilnosti, ali je njegova 36 aluzija bila nepogre�iva. - Hepford �alje dvogodi�njake u Holbruk - objasnio je Bruks. - Ali, kada prodaje iz ovako velikog krda, onda ne ide na �eljeznicu, idu izvan Pajna, do Blu Rid�a, do rezervata. Vladin kupac po imenu D�ons. posljednji put su tjerali stoku u junu prije godinu dana. Èudno je to... Ba� bih volio da vidim kakve je izvje�taje slao vlasniku, Selbiju. - Seme, èuo sam da je Sihis Selbi umro - rekao je Ernest ne gledajuæi u njega. - �ta? Ma nemoj! Pa: Gdje si to èuo? - uzvikivao je Bruks uzbuðeno. - Zna se na rancu. Sibert je to spomenuo... govoreæi kaubojima da æe mnogi otiæi kada se pojavi novi vlasnik. - Hauarde, bogami i ne moram da ti govorim da na rancu ima i poganih ljudi. Na primjer, onaj Dud Hajslip. Proklet bio! Volio bih da ga isibam, ako ne i ne�to vi�e. - �ta vam je uradio, Seme? - Povrijedio je osjeæanja Dejzi. Bila je djevojka Kempa Nebraske dok ga

Dud nije otjerao. A Nebraska je mislio ozbiljno, dok je Dud samo tjerao kera. - Nebraska!... OhoL. Seme, upamriæu to kada budem izmlatio Duda - rekao je Ernest ozbiljno. - Nadam se da hoæe�. Hauarde, pazi da izabere� trenutak kada je Hajslip bez revolvera. Izgledalo je da je Bruks uznemiren vije�æu o Selbijevoj smrti, jer je postao zami�ljen. Ernest se, stoga, pozdravio i krenuo natrag, sretan zbog samoæe i moguænosti da razmi�lja. Kada je do�ao u spavaonicu, jo� je bilo sat vremena do sumraka. Ernest je otkljuèao svoju torbu, izvadio dragocjene papire nad kojima se dobrano udubio i, sakriv.�i ih ispod ko�ulje, iza�ao iz sobe, uspeo se uz strminu do po�umljenog grebena - jednog od crvenih stijena. Pogled odatle je bio velièanstven, ali u tom momentu Ernest nije bio raspolo�en da u�iva u ljepoti doline. Ponovo je 37 proèitao zakonske papire, korespondenciju, godi�nje izvje�taje. Neki su bili stari i deset godina. Bilo je zanimljivo, meðutim, nije bilo izvje�taja iz godine kada je Hepford preuzeo upravu nad ranèom. A, jo� znaèajnije, uop�te nije bilo izvje�taja o velikim prodajama stoke. Ovdje je bio dokaz kako se brojka od dvadeset hiljada grla spustila na sada�nju od �est hiljada. Oèito, Hepford je bio kradljivac stoke. Hepford je vjerovatno raèunao da nikad neæe posjedovati ranè, ali æe zato, dok je u njegovim rukama, iskoristiti sve �to mo�e. Posljednjih deset godina nisu bile jalove, naprotiv, cifra od dvadeset hiljada grla, raèunajuæi i èeste prodaje dvogodaca, mogla se jo� uvijek vrtjeti, pa èak biti i veæa. Tako se D�on Hepford oslobodio petnaest hiljada grla i sigurno je negdje sakrio najmanje dvije stotine hiljada dolara. Da li je mogao prikrivati svoje tragove ili je raèunao da bolesni Selbi nikad neæe posjetiti ranè? Ako je bio nepo�ten, �to je bilo jasno, da li je Hok Sibert namjerno zatvarao oèi pred onim �to je moralo biti jasno svakom starom stoèaru? S druge strane, bilo je moguæe da Sibert nikad nije vidio izvje�taje koji su upuæivani na istok. Vjerovatno ih je pisao sam Hepford. Ernest je sjedio na stijeni razmi�ljajuæi i do�ao do jedinog moguæeg zakljuèka uèiniæe sve kako bi poku�ao sprijeèiti tu posljednju proda-;' ju stoke. Prije nego �to optu�i, morao je imati ne�to u ru-? kama, a za sada nije mogao reæi �ta je to. I Svanuo je ponedjeljak, dan odluke za Selbija. Zbacila su ga tri konja prije nego �to je na�ao jednog na kome se -: mogao odr�ati, a tog je sam izabrao. Ponedjeljkom ujutro, I nakon pijanèevanja preko vikenda, kauboji su gadno ma- i, murali. Èak je i njihova �elja da se tuku bila ogranièena. Ernest je imao izuzetnu priliku da se potuèe s Dudom, ali i je odustao po�to je bio prilièno ugruvan nakon �to ga je ;, 38 }l prvi konj zbacio. Stoga se zadovoljio glasnim zadirkivanjem. - Hajslip, ti si spretan jahaè, i to ti priznanjem. Ti si i zgodan momak, ali te to samo uljuljkuje u praznim snovima koji te nigdje neæe odvesti. Shvata� li �ta govorim? Kladio bih se u milion dolara da æu te vidjeti kako dobija� otkaz na ovom rancu. - Ha! Ha! Slu�ajte ga samo - rugao se Hajslip, iako mu je zgodno lice plamtjelo. - Ne mo�e� ponuditi ni dvije glave, ti bijedni seljaèiæu iz Ajove. - Pazi da ne vrijeða� Ajovu - rekao je mladiæ. - A otkud zna� da nemam milion? - Momci, on je �enuo - prasnuo je Hajslip u smijeh, a ostali kauboji su mu se pridru�ili. Ernest je æutao shvativ�i da bi mogao izazvati kavgu kad god po�eli i mrgodno krenuo na posao. A bilo ga je dosta. Ne bi bilo prijatno jahati na vrelom junskom danu u pra�ini i da nije trebalo prebrojavati stoku. Stoga nije bilo èudno �to je ovog prvog dana, ganjajuæi junad, mladiæ bio iscrpljen. U veæe se samo svalio na krevet i zaspao kao zaklan. Nebraska ga je ujutro morao dobro prodrmati da ga probudi. Drugi dan je bio jo� gori. Treæi je bio isti. Nakon toga, situacija je poèela da popu�ta. Trebalo je svakog dana okupiti �to vi�e èetverogodaca i s pa�njaka ih dotjerati na ranè. Kada je to izgledalo prirodno, Ernest je upitao ko provjerava broj grla? Nebraska je odgovorio: - Niko. Mislim da ih Hepford prebrojava kada prodaje. Selbiju nije trebalo govoriti za�to se stoka ne prebrojava na rancu. Stoga je on brojao �to je taènije mogao. Ovo je bila pukotina u Hepfordovim proraèunima. Nijedan kauboj se nije mogao, i da je htio, sjetiti koliko je grla otjerano. Ernest je to provjerio postavljajuæi tu i tamo naoko naivna pitanja. Krajem juna na ogromnom pa�njaku ranca Crvena stijena bilo je vi�e od petnaest stotina èerverogodaca spremnih za pokret. Selbi je èuo kada je Hepford rekao Si 39 bertu: - Ovo æe biti dovoljno do iza èetvrtog. Neke æemo posla:! u i iolbruk. D�onsovi ljudi æe doæi po ostatak. Na osnovu ovog, Hepfordove muæke se ne bi mogle otkriti kada bi pro�lo izvjesno vrijeme. U ovom sluèaju Ernest je imao dovoljno podataka ako bi do�lo do suda, u stoje sumnjao. Selbi je prilikom pada povrijedio ruku, �to mu je bilo opravdanje da dobije dozvolu za odlazak u Holbruk. Putovao je koèijom, koja se zaustavila pored ranèerske kuæe dok ga je Ana Heptord radoznalo pratila pogledom. U posljednje vrijeme ona je poèela primjeæivati E

rnesta, i zbog to malo pa�nje on je bio prilièno ushiæen. Zbog Ane je odluèio da ne tra�i hap�enje Heptorða, ali je �elio da doðe do onog �to je bilo njegovo. U Holbruku je na�ao advokata kome je povjerio sluèaj. Advokat po imenu D�etorð Smit bio je zapadnjak i stoèar. Advokatura mu je bila sporedna i prihvatao ju je kao ne�to �to je potrebno za okrug. Smit je klimao glavom i zviznuo kada je pregledao Ernestove papire. - Jasno kao na dlanu - rekao je kratko. - Sluèajno znam da Heptord ima u Holbruku novaca vi�e nego �to je ikad platio Selbiju. Hepford je ovdje direktor banke. Takoðe, ima udjela u banci u Globu, a sigurno i u drugim gradovima... Mladiæu, izvjesno je da æete ga stjerati u æo�ak ako budete mogli sve to da doka�ete. Pametno ste uèinili �to ste ovdje do�li kao nepoznat kauboj da biste se .sami uvjerili. Ali, ne �urite. Nastojte da naðete dokaze. Budite oprezni. Ako naðete dokaze, Hepford æe polomiti noge da se sporazumije... da ovo zata�ka, da ne ka�em da kupi nekog da bi izbjegao zatvor. Ernest je osjetio bubnjanje u u�ima i morao je duboko da udahne prije nego �to je mogao govoriti. Trenutno je u rukama dr�ao sudbinu Ane Heptord. Sada je osjeæao samo nje�nost prema djevojci sa zelenim oèima. Sigurno je da nije �elio uni�titi joj sreæu i vi�e nego ikad bio je sklon da joj uz sebe podari i ranè. Ali, vi�e je volio da je pridobije 40 kao Ernest Hauard, kauboj iz Ajove. - O ovome, nadam se, neæete nikome govoriti - rekao je advokatu. - Upamtiæu va� savjet. Neæu �uriti. Selbi je noæ proveo u Holbruku i sljedeæeg jutra krenuo nazad. Vrijeme mu je brzo odmicalo. Èinilo mu se da i nema vremena za razmi�ljanje. Uglavnom je sanjario. Na povratku, zastao je na stazi koja je vodila do Sema Bruksa. f Nimalo nije bio iznenaðen �to je na kapiji zatekao Dejzi. f Doèekala je koèiju da bi uzela stvari koje je naruèila iz [ Holbruka. Njeno rumenilo i Ernestova zbunjenost �aba- i. vljali su vozaèa, a da i ne spominjemo druge putnike. Tako se desilo da je krenuo sa Dejzi do njihove kuæe. t Nije bio neosjetljiv na njen �arm i naivno zadovoljstvo �to je u njegovom dru�tvu. Ne�to nije bilo u redu i, prije nego �to su stigli do kolibe, njena �ivahnost je pre�la u sjetu. i Nejasno nezadovoljstvo samim sobom muèilo je posjetio- [ ca. Nije mogao zaboraviti na èinjenicu da æe jednog dana f biti gospodar Crvene stijene. ; Kada su stigli do kolibe, Bruks nije krio zadovoljstvo �to ih vidi, tako da je ponovo osjetio neugodnost. - Bio sam u Holbruku - poèeo je Ajova bez uvoda. Bojim se da sam u nevolji i �elio bih da vas pitam da li æete biti uz mene ako mi bude potrebna pomoæ. - Ne�to u vezi sa Heprordom? - upitao je Bruks, èije su oèi odjednom otvrdnule. - Mo�da. Sve mi se èini da æu izgubiti posao. Hoæete li me vi uposliti? - Svakako. I ne pitaj vi�e ni�ta - odgovorio je ranèer toplo. - Velika hvala. Dobro je znati da imam prijatelja na koga mogu raèunati. Do viðenja, Seme, idem - rekao je Ernest naglo i okrenuo se. Nije daleko odmakao kada je èuo Dejzin glas. Pratila ga je do ograde. Bio je zabrinut, ali ga je interesovalo �ta djevojka �eli. Lice joj je bilo rumeno kada se okrenuo i blijedo kada ga je dostigla. 41 - Ja... nisam mogla da govorim pred ocem... ali imate dva prijatelja - rekla je odva�no. - Upamtiæu to, Dejzi - odgovorio je, suzdr�av�i se da je ne uzme za ruku. I budala je mogla primijetiti kako su njene tamne divne oèi rjeèite. - �ao mi je, Erneste. Ja... mislim da znam o kakvoj nevolji govorite - nastavila je Dejzi. - Juèe smo se odvezli na ranè i ja sam srela Nebrasku. Ja... on... mi smo se... pa, tata vam je rekao. Èini mi se da vas Nebraska ne mrzi. Vas ne vole drugi kauboji, posebno Dud Hajslip. Nebraska mi je kazao... kada je Ana rekla da s vama ide na ples u Springer... pa, Dud je pobjesnio... Najmanje �to mo�ete oèekivati jeste tuèa. To se i prije de�avalo zbog nje. Ja... voljela bih... da... ali, nema veze. Ernest je bio zbunjen. Oèito se za njegovog odsustva sva�ta de�avalo. A onda je odu�evljenje zamijenilo èuðenje, �to je jedva prikrivao. - Hvala vam �to ste me upozorili, Dejzi - rekao je zahvalno. - Nadam se da æemo se vidjeti na igranci. - Mislim da æu doæi. D�o Springer me pozvao - odgovorila je. - On je... tek momèiæ. Biæe to velika igranka... Ali, ja... nisam trèala za vama da vam to ka�em. - Dejzi, �ta hoæete da ka�ete - upitao je Ernest blago, iznenada shvativ�i koliko joj znaèi to �to je imala da ka�e. Uzeo ju jeza ruku. - Ako oni... oh, doðavola... ne dopustite mojoj roðaki da od vas... napravi budalu! - strasno je uzviknula i istrgnuv�i ruku pojurila nazad. - Oho! - uskliknuo je Selbi. �ta li je to prijetilo njegovom raju? Nije mogao da odgonetne. Oèito se ne�to spremalo, i to vrlo nepovoljno. Za njega je bilo iznenaðenje Dejzina stidljiva uzdr�anost. Nasluæivao je njenu iskrenost. Samo, staje znaèila ta njena aluzija? Prije nego �to je i shvatio, do�ao je do kraja puta. Sunce na zalasku pozlatilo je crvene grebene. Bio je umoran od putovanja i razmi�ljanja. Kada je zaobi�ao veliki 42 ambar, primijetio je �arca ispred trijema spavaonice. Ernest se naglo zaustavio jedva vjerujuæi svo

jim oèima. Ana Hepford je sjedila na trijemu pored Nebraske. Mahnula mu je i pozvala ga: - Zdravo, Ajova. Doði odmah ovdje! V Selbi je odgovorio na veseli Anin poziv kao na poziv vojnièke trube. Bez daha, sa sombrerom u ruci, do�ao je do nje i potpuno zaboravio da pozdravi Nebrasku. - Nebraska je rekao da æe� se vratiti koèijom. Ali nisi... a ja sam cijelo vrijeme èekala - rekla je prijekorno. - Svratio sam kod Bruksovih... i vratio se... pje�ke odgovorio je Ernest. - Primijetila sam da èesto svraæa� kod Bruksovih drsko ga je pogledala. Ajova je potpuno zaboravio na Dejzino upozorenje. Meðutim, primijetio je nezadovoljstvo Nebraske. - Bio... bio sam samo nekoliko puta - promucao je porumenjev�i. - Bruks je... jedini prijatelj kojeg ovdje imam... osim Nebraske... - Bruks? Pih, sigurno misli� na Dejzi Bruks. Nemoj da la�e�. Moja roðaka je slatka mala. Nadam se da je nisi pozvao na ples. - Ne, nisam - odgovorio je Ernest i, uprkos naporu da bude ravnodu�an, i njemu samom je izgledalo da gleda i govori poput kakvog nestrpljivog ðaka. - �elim da me povede� - rekla je slatko. I, ako je dotad bilo imalo nade da bi Ernest razumno reagovao na takvu situaciju, ta nada je zamrla pred njenim osmijehom. - Ja... biæe mi... zadovoljstvo - promucao je. - Hvala, Ajova - odgovorila je �iroko se osmjehujuæi. Kasno je, znam. Zaista nisam oèekivala da æu iæi na taj ples. Nagovarala sam tatu da me pusti u Holbruk, zbog velike igranke. On mi je rekao: "Ne." Ovih je dana ljut... Molim te, nemoj obuæi kaubojske èizme. - Neæu... ni mamuze - rekao je nasmijav�i se. Skliznula je s trijema i zastala pred njima u svom pu 43 nom sjaju i, milo se nasmijav�i, pogledala Nebrasku. Zatim je uzjahala. - U srijedu uveèe... i, ah, skoro sam zaboravila. Doði rekla je. Selbi je pri�ao do njenog konja. Ana se sagnula tako daje svojim �e�irom okrznula njegovo uho. Dotakla mu je rame. - Ako �eli� da me zabavi�, pjevaj onu pjesmu "Revolvera� iz Ajove" da Dud èuje. - Hoæu - povikao je Ernest glasno. Stisnula mu je ruku i uspravila se u sedlu sa sjajem u oèima. Zatim je odjahala. Ernest ju je pratio pogledom sve dok nije i�èezla. Èesto je to isto èinio, ali nikad sa osjeæajima koji su ga sada bili obuzeli. Zatim se spustio pored namr�tenog Nebraske, i tek tada primijetiv�i njegov kiseo izraz lica. - SJabiæ. Ako nisi najveæi koji se pojavio na ovom rancu, onda æu progutati svoje mamuze. Do vraga, razoèarao si me, Ajova. - Ja... prokleto mi je �ao, Nebraska - odgovorio je Ernest iskreno zbunjen. Njegov cimer je stvarno izgledao �alostan. - Nisam znao da me toliko voli�. - Pa, volio sam te. I ba� danas sam stao na tvoju stranu i svu dru�inu zgranuo. - Jesi li? Nebraska! Èasna rijeè!? - Kunem se da jesam. Mo�e� pitati Hoka. I on se zakleo u tebe. To je uzdrmalo Hajslipa. Pa, morali smo. Sada æe� se morati potuæi s njim ili otiæi odavde. - Nebraska, ja æu ovdje ostati - rekao je Selbi polako ali odluèno i ispru�io ruku. - Ti si najbolji èovjek ovdje i, ako si moj prijatelj, svi mogu da odu do vraga. - Pa, sprijateljio sam se s tobom, Ajova - odvratio je Nebraska kao da priznaje stra�nu slabost i nerado je prihvatio ruku. - Ti si, bogami, dobar drugar. Avaj, da bar nisi dopustio ovoj zelenookoj namigu�i... - Nebraska! Pazi... ako si mi prijatelj - prekinuo ga je Ernest. 44 's - Prokletstvo! Crno mi je pred oèima zato �to sam ti prijatelj. Ja ozbiljno mislim to o njoj. Zna� li to? Od tebe je napravila slabiæa. A sve sam se nadao i vjerovao da joj neæe� popustiti... Slu�aj, Ajova, Ana Hepford nas, kauboje, koristi samo za svoju zabavu. A Dudu je dopustila vi�e nego ostalim. I ba� me briga za tog uobra�enog tipa. Trebalo je da ide na igranku u Holbruk s tipom iz Sent Luisa. Stari je to sprijeèio. Zatim se porjeèkala s Dudom. A kako svi mi imamo curu za ples... pa, zato je izabrala tebe. I bogami, bilo joj je lako!... Zato je ovdje u spavaonici sinoæ i bila svaða. Izgleda da je Ana rekla Dudu da æe te pitati, a Dud je pomahnitao. Ustao sam i rekao da te Ana Hepford neæe smotati. Dobro smo se posvaðali. Uto je i Hok Sibert stao na tvoju stranu. Hajslip nas je ismijao. "�ta?" - urlao je. "Zar æe taj seljaæiæ iz Ajove odbiti Anu? Momci, vi ste ludi. Taj æe slomiti vrat da bi joj jeo iz ruke!" - Znaèi tako - zare�ao je Selbi. - Ne mogu da vjerujem, Nebraska. - Pa, Hok i ja smo rekli da ima� snage da je odbije� odvratio je Nebraska. -1 stoga si me razoèarao. Ernest se digao. - Zaista mi je �ao - rekao je. - Nemoj biti suvi�e razoèaran u mene. - Ispunilo ga je posebno zadovoljstvo kada su se kraticom iza ambara pojavili Dud Hajslip, Bouns Megil i Lanki Polard. - Bolje ti je da se uvuèe� - posavjetovao ga je Nebraska. Ernest nije bio raspolo�en ða prihvati savjet. Èekao je da trojica razdraganih drugara stignu na trijem, pa ih je veselo pozvao. - Hej, momci, kako ste. Vratio sam se i sigurno æu iæi. - Èuli smo te - odgovorio je Bouns zajedljivo. - A gdje æe� to iæi? - Pa, zaboga... na ples, naravno. Dud Hajslip je izgledao smrknut, a rumenilo na licu mu nije bilo od sunca. Nije ni pogledao Ernesta, na

cerio se svojim prijateljima: - Pa, mo�da i ide na ples, ali æe se si 45 gumo epotaæi prije nego �to zasvira. Na to je Nebraska oti�ao do vrata svoje sobe i osvrnuo se preko ramena. - Samouvjeren si, Dud. - Nebraska, ti si sinoæ svoje rekao - prosiktao je Hajslip. - Izjasnio si se za Hauarda. I svi su ti na tome zamjerfli. Kada otjeramo stoku, obojica æete biti otpu�teni. - Ma �ta mi ka�e�! - odvratio je obièno smireni Nebraska. Selbi se pridru�io Nebraski na dovratku. - U pravu si, Hajslip - rekao je veselo. - Uskoro æe sa ranca otiæi neki lo�i kauboji, sluèajno to znam. Onda je u�ao i poèeo da pjeva: - Revolvera� iz Ajove... Moju curu ukrao je Onda je ponovio jo� glasnije: - Revolvera� iz Ajove Moju curu ukrao je... Nebraska se skamenio nakon prve strofe, nakon druge pokazao je Ernestu da stane. Treæi put, meðutim, ovaj je zapjevao iz sveg glasa. Ajova se presavio od smijeha. Pucanj i lomljava stakla brzo su se uti�ali. Nebraska se zavukao ispod le�aja. Ernest je za trenutak mirno stajao, a kada je drugi metak pro�ao kroz vrata, skupio se iza dimnjaka. Beng! Treæi metak proletio je kroz prozor i probio tanki drveni zid. Uto su Hajslipovi drugovi poku�ali da zaustave ovu pucnjavu, ali je pobje�njeli kauboj nastavio da prazni revolver. - Slu�aj, Hauarde, pusti ovo za sada - Nebraska se izvukao ispod le�aja, zapla�en i ljut. - Ja primam metke umjesto tebe. - Nebraska, neæe proæi dugo i mi æemo sami imati ovu brvnaru i neæemo morati odbijati metke - rekao je Selbi. - Bogami, ti si �enuo. Sada bar prestani da pjeva�. - Neæu - rekao je Ernest. - I, drugar, kada uhvatim onog naduvenka bez pucaljke, sravniæu ga sa zemljom. 46 Ernest je nakon toga nastavio da pjeva, ni melodièno ni preglasno, ali dovoljno drsko. Ti�ina je doèekala ovaj njegov izazov. Oèito, drugovi su odvukli Hajslipa. Uslijedila su dva dana napornog rada, tokom kojih je Ernest radio kao u transu. Zatim je osvanuo dan plesa, sunèan i topao. Ajova je sebe ubijedio da su Dejzine i Nebraskine sumnje bez osnova. Gotovo je uspio da uti�a tihi, nezadovoljni glas. Mora da je bio te�ak strpljivom Nebraski tog toplog ljetnjeg dana. Oko èetiri sata, dok je ljenèario na svom le�aju èekajuæi da proðu predugi sati, Nebraska je u�ao po deseti put tog popodneva. - Slu�aj, Ajova - poèeo je. Ernest je osjetio lo� predosjeæaj. - Pa, mrzim �to ti moram ovo reæi, ali sam te upozorio. Pojavio se onaj Anin kico� iz Sent Luisa i odvezao je u Springer. Obukla se da ti stane dah... ili, taènije, skinula. Nikad je takvu nisam vidio. Imala je �al kada je iza�la, pustila je da joj sklizne pa smo je dobro vidjeli. - Sent Luis? Kico�! �al! - dahtao je Selbi, ne shvatajuæi. - Zavuæi se pod krevet. Zar ne shvata� da si pora�en? Ana Hepford te izradila, kao �to je svako predvidio... èim je dobila nekog drugog da je odvede na ples. U Ernestu je ne�to puklo. Nebraska je s gorèinom saop�tio ove vijesti i ne gledajuæi prijatelja. Ajova se digao bez rijeèi i iza�ao krenuv�i prema ranèerskoj kuæi. Misli i emocije su mu se ispreplitali. Uspeo se uz stepenice i pokucao. Vrata su bila otvorena i slu�avka ga je pozvala da ude. U dnevnoj sobi je ugledao gospodina Hepforda u razgovoru sa nekim tipom. - Hej, Ajova, �ta �eli�? - upitao je Hepford. - Do�ao sam da pozovem gospoðicu Anu na veèera�nju igranku - odgovorio je Ernest. - Ana je oti�la maloprije s mladim Sinklerom iz Sent Luisa. 47 - Hoæe li se vratiti? - Neæe. Obukla se za ples. Ruèaæe u gradu. - Gospodine Hepforde, oèekivao sam da æu povesti gospoðicu Anu na ples. Ona me zamolila da poðem s njom. - Tako? �ao mi je �to si ispao iz igre, Hauarde - odgovorio je Hepford razdra�ljivo. - Ana se samo zabavljala. Uvijek se �ali, �to bi vi ka u boj i trebali da znate. Sigurno nikad nije ozbiljno ni pomislila da pode s tobom. - Kako biste vi to prihvatili, gospodine, da ste na mom mjestu? - upitao je Ernest o�tro. Hepford se nasmijao. - Priznao bih da sam �utokljunac. - Ali, gospodine Zapadnjaèe, i �utokljunac je ljudsko biæe - uzvratio je Ernest, prvi put dopustiv�i sebi, otkako je do�ao na ranè, da iska�e svoja osjeæanja. Kako ga je samo ovo pogodilo! - Mo�ete reæi va�oj kæerki da se bojim da æe me ipak morati shvatiti ozbiljno. Dok je govorio, nije skidao prodoran pogled sa zbunjenog Hepforda, a onda je iza�ao iz kuæe. Njegova iluzija se raspala. I u tom trenutku je shvatio za�to nije nikad vjerovao da mo�e biti stvarna. Bio je gadno povrijeðen, ali se sve moglo izlijeèiti. Malo je nedostajalo da se do u�iju zaljubi u Anu Heptord. Sada je shvatio daje samo bio zanesen zalenim oèima i crvenom kosom. Kada je malo kasnije poput vjetra naletio na Nebrasku, ovaj je rekao ote�uæi: - Dobro! Sada vi�e lièi� na mu�karca. - Zave�i, blesane, ili æu te zviznuti - povikao je Ajova. Zatim je brzo spakovao tamno odijelo, crne cipele i druge stvari i iza�ao. - Bolje ti je da spakuje� revolver - povikao je Nebraska za njim. Po�to nije dobio odgovor, dodao je: - Vidjeæemo se na igranci, Ajova, i biæu uz tebe dok se ovo ne ohladi. Ernest se nije mogao oduprijeti takvom izljevu oda 48 nosti, pa je odvratio: - Mebraska, drugarèino, nikad zbo

g toga neæe� za�aliti. Tri milje do Springera uèinile su se Ernestu prekratke. Kada je stigao u grad, veæ se bio pribrao. Ba� je ispao pravi magarac! Springer je bio ukra�en za praznik Èetvrti juli i u gradu je bilo mnogo ljudi. Radnje su bile otvorene, iako je bilo pro�lo �est i djeèaci su jo� bili zabavljeni bacanjem prskalica. Oti�ao je u jedini hotel u gradu i prijavio se kao Ernest Hauard sa ranca Crvena stijena. U�ao je u sobu i zadovoljno zbacio sa sebe sombrero, ko�ulju, kombinezon i èizme. Zatim se posvetio svom izgledu. VI Ernest se sam sebi nasmijao. Ta�tina nikad nije bila njegov uroðeni grijeh. Istina je bila da ne �eli dopustiti Ani Hepford da ga smatra seljaèiæem iz Ajove. Kod kuæe je u�ivao popularnost kod djevojaka. I zami�ljao je da æe se prije ili kasnije utje�iti kada gospoðicu Hepford upozna s pravom istinom. Kakvo æe mu biti zadovoljstvo da vidi njeno lice kada shvati da je on Ernest Selbi! Kasno je iza�ao iz sobe. Foaje je bio prepun. Poèeo je bal za praznik Èetvrti juli. Hladan i smiren, Ernest je oti�ao na veèeru. Prvi put otkako je do�ao u Holbruk osjeæao se kao onaj stari Ernest. Trpezarija je bila poluprazna. Njegova sreæa se promijenila. Skoro istog trena ugledao je Anu Hepford, koja je za susjednim stolom sjedila u dru�tvu jedne djevojke i dvojice mladiæa. Za djevojku koja �ivi na selu i to na Zapadu, na sebi je imala haljinu sa prilièno smjelim dekolteom i bez rukava. To je sada jo� v'�e isticalo njenu ljepotu. Ernest je progutao pljuvaèku i zahvaljivao svojim sretnim zvijezdama da ju je prozreo prije nego �to ju je vidio u ovom izdanju. Brzo se opet pribrao i poèeo nemarno da gleda oko sebe. 49 Oèito ga Ana u prvom trenutku nije prepoznala i to je bio melem za Ernestovu ranjenu du�u. Kada joj je pogled ponovo skrenuo prema njemu, vidio je kako je od iznenaðenja razgoraèila oèi. Porumenjev�i, lako mu je klimnula. Ernest se pravio da je uop�te ne primjeæuje. Veèerao je, iza�ao i pro�etao buènom ulicom, provirio u plesnu dvoranu gdje su se mladi skupljali, a onda se vratio u hotel. Noæ je bila topla. Sjedio je na terasi oko jedan sat i u�ivao. Konaèno je oti�ao na ples, nimalo uznemiren �to dolazi sam. Igra je bila u punom jeku. Na vratima ga je zaustavio jedan mu�karac koji je sjedio za stolom i tra�io dolar za ulaz. Ernest bi rado dao sav novac koji ima kod sebe. Selbi je sebi krèio put u dvoranu. Bila je to graðevina poput ambara, ali ukra�ena zastavicama i zelenim granjem. Prozori su bili �irom otvoreni, pa nije bilo zagu�ljivo. Prolazio je pored plesaèa i na�ao mjesto odakle je mogao da posmatra. Jedan dio dvorane otvarao se prema natkriljenom trijemu koji je vodio u vrt. Ajova je na�ao sjedi�te pored vrata. Primijetio je da su djevojke ne samo zgodne nego i izuzetno obuèene. Kauboji su bili upadljivi po sjajnim licima, zalizanoj kosi, blistavim maramama i struganju èizama. Plesali su poput razigranih nilskih konja. Ernest je ugledao Anu i njenog partnera. On nije bio lo� plesaè, iako ju je èvrsto dr�ao. Ona je bila izuzetno zgodna. U istom trenu Ernestu je pala divlja pomisao na um. Zamoliæe je za ples. I kada se valcer zavr�io, a parovi oti�li prema stolicama poredanim uz zidove, Ernest je krenuo prema AniVidjela ga je kako prilazi i njena zbunjenost je bila oèita. Galantno se poklonio i upitao da li bi mogao imati èast da ple�e s njom. - Ajova, za�to mi se nisi obratio u hotelu? - upitala je tupo. - Niste me prepoznali... nisam bio u kaubojskom odi 50 jelu... a osim toga... - Znam da nisam. 1 sada te jedva prepoznajem - rekla je gledajuæi ga blistavim pogledom. - Da, plesaèu s tobom. Nakon ove igre. Selbi se zahvalio promrmljav�i ne�to, potpuno Svjestan iznenaðenja njenog partnera i vratio se na svoje mjesto. Sljedeæi ples bila je igra iz Vird�inije �to mu je dalo priliku da malo bolje osmotri igraèe. Jedan od njih bio je i Dud Hajslip i Ernest je morao priznati da dobro izgleda. Lice mu je, ipak, bilo suvi�e crveno, radost prenagla�ena, ruke previ�e slobodne, a èizme suvi�e �ivahne. Dud se oèito dru�io s bocom. Plesao je s vitkom djevojkom u bijelom èija je skromna gracioznost privlaèila poglede. Bio je iznenaðen kada je prepoznao Dejzi Bruks. Do kraja plesa i za vrijeme pauze, dok je hodao uokolo, i tokom sljedeæeg plesa nikog drugog nije vidio osim Dejzi. Nekoliko puta uèinilo mu se da je uhvatio njen pogled, ali se prevario. Brzo je primijetio da je stidljivost koja joj je toliko pristajala jo� upadljivija u ovoj plesnoj dvorani. Sljedeæi ples bio je valcer i, kada su violine zasvirale, � Ajova se pripremio za te�ko isku�enje. Ana se nalazila u jednom uglu okru�ena udvaraèima i prijateljicama koje je Ernest jedva primijetio. - Moj ples, gospoðice Heptord? - rekao je, gledajuæi je u oèi. U njima je proèitao ne�to �to ranije nije primjeæivao. - Nisam zaboravila, Ajova - odgovorila je ustajuæi. Osjetio je kako je uzdrhtala od uzbuðenja kada je zaplesao. Ernest je bio talentovan igraè i sada se, vi�e nego ikad ranije, trudio da prevaziðe samog sebe dok je èvrsto dr�ao crvenokosu djevojku sa dubokim dekolteom. - Oh... Ajova! Odl

ièno ple�e� - pro�aputala je, gledajuæi ga blistavim pogledom. - Tako su mi rekle i djevojke u Sent Luisu, De Moenu, riji i mnogim drugim seljaèkim gradovima - odgovorio )e nemarno gledajuæi je. - Ne kvari sve ovo hvalisanjem... Pitam se...- eoèela je 51 nesigurnim glasom. Ernest ju je gledao i vidio njeno lice kao cvijet naslonjeno na njegovo rame. Kroz guste duge trepavice uhvatio je izraz njenih oèiju i u tom trenu �elja za osvetom potpuno se ugasila. Postepeno se predavala u�ivanju u igri. Upravo tada i muzika je utihnula. Kroz �irom otvorena vrata pozivala ih je mjeseèina. Poveo je Anu u blagu noæ, pod srebrnastim sjajem koji je, tako mu se èinilo, uhvatila i dr�ala njena kosa. - Ana, postupili ste prema meni prilièno ru�no, zar ne? - upitao je malo ukoèeno. Trgnula se iz sanjarenja. - Rðavo sam se poigrala s tobom. �ao mi je. To sam vi�e uèinila stoga da bih naljutila Duda Hajslipa nego da budem sa Sinklerom. U stvari, nimalo me ne privlaèi, priznajem... Ti mi se dopada�. Radije bih plesala s tobom nego s nekim drugim. Kao da si noæas drukèiji... Hoæe� li opet sa mnom plesati? - Svakako. Biæe mi zadovoljstvo - odgovorio je oklijevajuæi. Nije znao kako da opi�e ovu djevojku. Njena privlaènost je bila stvarna, neodoljiva. Imala je mnogo raspolo�enja i mu�ica. Da li ju je ikad vidio zami�ljenu, iskrenu, �alosnu? A mo�da je samo glumila? Ta pomisao je bila samo dodatak njegovoj gorèini. Vidjeæe. Kada su ulazili u sjenu ispod mjesecom obasjanih stabala, smjelo, ali ipak sa strepnjom, obuhvatio ju je oko pasa znajuæi da ga je potakla njegova sumnja. Na njegovo iznenaðenje nagnula se prema njemu, nije ga odgurnula. 1 izgledalo je da su njih dvoje sami. - Ana, od prvog trena znate da vas volim zar ne? glasno izgovori misao koju je htio sakriti. - Mislim da je tako - rekla je kratko se nasmijav�i. -1... samo ste se igrali? - nastavio je s gorèinom. - Mislim da je tako. Ali, nisi me smio pustiti. - Dakle, ja sam kriv... Ana, htjeli ste da me ponizite, kako mi reèe Nebraska. 52 - Nisam - odvratila je. - �ta sam mogla ako juri� za mnom... kao svi drugi? - Oh, budite po�teni! Mu�karac mo�e oprostiti djevojci sve osim neiskrenosti. - Oh, Ajova, ne mogu da budem iskrena prema sebi, a kamoli prema nekom mu�karcu - priznala je. - Kako to? Odmahnula je glavom. Osjeæao je da mora priznati da sada ne koketira s njim. Okrenula je lice. Primijetio je njeno ubrzano disanje. Iznenada je odgovorio na impuls roðen iz strasti ali i poruke, zgrabio ju je u naruèje i privio uz grudi. 1 - Stani malo... kauboju... oti�ao si predaleko - uskliknula je ostav�i bez daha. Objema rukama se oprla o njegove grudi, ne i dovoljno sna�no da bi se i oslobodila stiska. On sam je sigurno poludio, mislio je, u njenim oèima nije vidio vragolasto izazivanje. - Ovo za tebe... nije predaleko - rekao je. - Ni jednom kauboju nisam ovoliko dopustila - odvratila je. - Zelenooka la�ljivice! - Ajova! Izgledalo je da je vi�e iznenaðena nego ljuta ili uvrijeðena. Ernest ju je èvr�æe stisnuo, obasipajuæi joj poljupcima oèi, obraze i onda usne. Sam nije bio toliko zanesen da ne bi primijetio njeno popu�tanje. Bila je nje�na i podatna u njegovom naruèju. Oèi su joj bile zatvorene. Glava joj je le�ala na njegovom ramenu. On se prvi trgnuo iz ovog zamamnog trenutka. Smijeh i koraci koji su se pribli�avali natjerali su ga da je pusti, da je malo prodrma. Nasmijala se. - Ajova, ti si veèeras neobièan... Zaslu�ila sam to. Nemoj o ovome prièati. - Za koga me dr�i�? - upitao je. - Nisam ja od onih koji nekog poljube i to odmah rastrube. - Hajdemo prije nego �to nas neko vidi. Æutke su se vraæali mjeseèinom obasjanom stazom. Ernest je bio kao u 53 vatri. Samo kada bi ona manje flertovala! Prolazili su pored drugih parova, koji su bili zabavljeni sobom. - Ajova - rekla je. - Vjerujem ti �to si rekao da neæe� nikome prièati. - Hvala - odgovorio je ukoèeno. - Kada bi bila potrebna ikakva potvrda tvoje povr�nosti, ta bi opaska poslu�ila. Na stepenicama se okrenula i radoznalo ga pogledala. - Veèeras si za mene potpuno nov. Pokazaæu ti, gospodine, da nisam povr�na. I te kako sam duboka. Ti si uèinio da se tako... uh... osjeæam. Nisam navikla da dopu�tam kaubojima da me grle i ljube. A tebi jesam. Nisam podigla ni prst... Eto, gospodine Erneste Hauarde. Ustrèala je uz stepenice i ostavila ga na mjeseèini, poput �rtve prepune konfliktnih misli i emocija. Tek nakon nekoliko trenutaka Ernest je uspio da se dovoljno pribere da bi mogao razmi�ljati povezano. Shvatio je da je oti�ao predaleko. Prekoraèio je preko ambisa. Da dr�i Anu u naruèju, da osjeæa kako se ona opu�ta, da je ljubi bez protivljenja - to je bila slabost. Kakva god da je bila, on je sada bio ludo zaljubljen u nju. �ta s njenim rijeèima i pona�anjem? Ona je priznala neiskrenost, zloæu... a onda se slatko popravila. Morao je priznati da flertuje ali, kada je bila s njim nasamo, pokazala je da joj se dopada. Ernest se nije usuðivao da dalje o tome razmi�lja. Da li je zaista imao neku moæ nad Anom Hepford? Ne�to je tu bilo pogre�no. Obrisao je vl

a�no èelo i polako odmahnuo glavom. Izgledalo je kao da je iz tave iskoèio u vatru. Samo je u jedno mogao biti siguran - u njen �arm i fizièku privlaènost kojima nije mogao odoljeti. Okrenuo se od trijema i opet krenuo ka vrtu. �elio je da bude na otvorenom kako bi mu svje�i povjetarac rashladio krv. Izbjegavao je plesaèe i skrenuo na drugu stazu, ka klupi skrivenoj u sjeni. Vidio je vitku priliku u bijelom gotovo obavijenu visokom prilikom u crnom. A onda poznato otezanje. - Pa, Dejz, ne mo�e� tako sa mnom. 54 - Ne... nemoj... - dahtala je djevojka otimajuæi se od svog pratioca. Ernestu je trebalo samo nekoliko koraka da doðe do njih. Sna�nim pokretom razdvojio ih je i stao pred HajsliPa - Hej, nije li to Ajova! - uzviknuo je kauboj iznenaðeno. A onda mu je do mozga doprlo �ta je ovaj uèinio. - Vidi ti, nalickana seljaèino... Ni ne razmi�ljajuæi, Ernest je skoèio na njega. Udario ga je preko brade. Hajslip je pao natra�ke, slomio naslon na klupi, tresnuo na zemlju i vi�e se nije maknuo. - Eto ti, kico�u! - promrmljao je Ajova beskrajno zadovoljan. Zatim se okrenuo prema Dejzi. Skljokala se na klupu, a oèi su joj bile neprirodno velike i tamne na blijedom licu. - Oh, to si ti, Ajova. Bilo je to... - htjela je da nastavi, ali nije mogla od jecaja. - Idemo, Dejzi. Pro�etaæemo - odgovorio je i pomogao joj da ustane. Iza�li su na mjeseèinu i dalje od tog dijela vrta. - Mo�da bi bilo bolje da uðemo - rekao je kada je bolje razmislio. - Hajslip mo�e doæi sebi i onda... Hoæe� li da ple�emo, Dejzi? - Molim te - odgovorila je veselo. - Moj partner, Nebraska, veèeras nije od plesa. Pije i svadljiv je. Ovo sa Dudom, bilo je posljednji put... Ajova, ja... morala sam triput da te pogledam prije nego sto satrt te prepoznala. Drukèiji si! Izgleda da su te svi primijetili... vidjela sam kada si plesao sa Anom. Bila je sretna da je on jo� Ernest Hauarð, iako nekako drukèiji. Umije�ali su se meðu plesaèe. Dejzi je bila tako nje�na i laka da je jedva osjeæao njeno tijelo uz sebe i stoga ju je mo�da jaèe privio. Nije prièala dok je muzika svirala. Kasnije, kada su iza�li na trijem, primijetila je: - Ti si najbolji plesaè kojeg sam upoznala. - Hvala, Dejzi, �elim da ti ne�to priznam - poèeo je. Ana Hepford je napravila budalu od mene. Nisam slu�ao 55 ni tebe ni Nebrasku i... pa, uvalio sam se u ne�to i ne znam kako æe se sve svr�iti. - Ne brini, Ajova. Sve je u redu... - rekla je saosjeæajno. - Ne, nije u redu - bio je uporan. - �elim da ti ka�em da veæ vidim svoju gre�ku i... slabost. Ana je... pa, ona je divno stvorenje, ali nije za mene. - Zaboga, Ajova! - uzviknula je. - Nisi se valjda nadao... da ona misli ozbiljno. Ona ne zna da bude ozbiljna... ni s jednim mu�karcem. - Sada sam zaboravio. Zanosio sam se. I sada sam bijesan kada pomislim kakav sam ispao magarac dopustiv�i joj da se igra sa mnom. Ernest je opet s njom plesao i kasnije �etao okolo, naoèigled sviju. Dejzi je blistala. Oèi su joj sjale poput zvijezda. Sjedio je pored nje na pauzama i poklanjao joj pa�nju. Poslije jo� jednog plesa poveo ju je do otvorenog prozora. Sjela je na stolicu pored njega i zagledala se u mjesec. - Dejzi, bojim se da je Dud Hajslip �enskaro� - poèeo je Ernest. - Ajova... nemoj mene kriviti - molila ga je. - Nebraska je dovoljno lo�. - Nebraska je ljubomoran. On je zaljubljen u tebe, zar ne? Okrenula je glavu i kada ju je Ernest blago vratio, bio je iznenaðen �to nije otkrio stidljivost, kako je oèekivao, nego suze. $ - Dejzi! �ta ti je? -Ja... mo�da æu ti jednom isprièati. Ali nemoj... ne mogu sada... ne ovdje - pro�aputala je. -Ja sam prijatelj Nebraske. �elim da budem i tvoj. - Znam. Nebraska se kune u tebe. Ali odnedavno te optu�uje da... juri� za mnom. - Hm! Svadljivac jedan!... Budi iskrena sa mnom, Dejzi. Zar se ti i Nebraska ne simpati�ete? 56 - Pa, jesmo... dok Dud... - rekla je oklijevajuæi. - Ajova, sada ti vi�e ni�ta neæu reæi. Ako si mi stvarno prijatelj, odvedi me odavde. Nadi Nebrasku. Mora me vratiti kuæi. A bolje da i ti pode�. Dud Hajslip je veæ dvaput pro�ao kroz salu. Dud Hajslip nije jednom napravio d�umbus na plesu. - Je li? Pa, nisam raspolo�en da se sada s njim kaèim. Uèinio je to neki dan. Ali, Dejzi, osjeæam da æe uskoro ostati bez posla. - Mislila sam da dobro stoji kod Hepforda. A i da nije tako, moja roðaka bi ga zadr�ala na rancu... Erneste, molim te, izvedi me odavde. - Svakako. Ne krivim te �to hoæe� da ide�. Uzeæemo tvoj �e�ir i mantil. Onda æu naæi Nebrasku. Ernest je odahnunisu nai�li ni na Hajslipa ni na Anu, zato su naletjeli na Nebrasku Kempa. VII Djeèaèko Nebraskino lice bilo je crveno kao krv i smrknuto. Njegove krupe plave oèi gorjele su neprirodnom vatrom. Isprsio se ispred Ernesta i Dejzi i podboèiv�i se pogledao ih kao da su najveæi krivci. - Hajdemo odavde, drugar - rekao je Selbi. - Pih! Ti nisi moj drugar, Ajova Hauarde. Ti si guja, ba� kao �to sam i pomislio kada sam te prvi put vidio - odgovorio je Kemp s gorèinom u glasu. Njegove rijeèi privukle su pa�nju i ostalih. - Dosta s tom glupom prièom, kauboju. Izgleda da si dobro potega- od

vratio je Ernest o�tro. - Nebraska, pijan si. Izaði ovog trena... ili æu zamoliti Ajovu da me odvede kuæi - rekla je Dejzi oèajna. Nervoznu ruku stavila je Kempu na rame kao da se pla�ila da bi mogao navaliti na svog prijatelja. Njen gest je imao opravdanja. - Razbiæu tu tvoju ljepu�kastu... nju�ku - mrmljao je Nebraska zapliæuæi jezikom. 57 Selbi se nasmijao. Bilo mu je smije�no �to inaèe dobroæudnog Nebrasku vidi tako ratobornog, iako je oèito prizor bio neprijatan za Dejzi. Èvrsto je uhvatio Nebrasku. - Uhvati ga, Dejzi. izvuæi æemo ga. Drugi su se smijali dok su ga vukli. Prilièno su se namuèili dok su izvukli Kempa na ulicu. Kada su do�li do parka, istrgnuo im se. - Sada æemo ovo ra�èistiti... evo, ovdje - rekao je kauboj. - U redu, ako �eli� da se tuèe�. Ali, zbog èega? - odvratio je Ernest strpljivo. - Ti si mi ukrao curu. - Zave�i, ti velika ludo! - povikala je Dejzi. - Vidi... vidi... ona vièe na mene - podigao je mlitavu ruku prema Dejzi. Ernest se osvrnuo uokolo, zadovoljan �to nema nikog na ulici. Spustio je prijateljsku ruku na Kempovo rame. - Drugar, ja sam tvoj.i Dejzin prijatelj. - Auh. Njen jesi, to se vidi. Mo�da si i njen dragan. Vidio sam kako ple�ete. Sramota kako si je stisnuo... Proklete �ene... Sve su iste... Odmah lete za ljepotanima... Hauarde, moram te udariti. Mrzim to, ali... -1 ja to mrzim, Nebraska, i veæ gubim strpljenje. Dejzi hoæe da ide kuæi a ti se ovdje prsi�... Hej, stani!... Fazi... Kemp je zamahnuo, ali ga je Dejzi brzo uhvatila za ruku. - Nebraska, ako udari� Ajovu, ja... nikad vi�e s tobom neæu progovoriti - rtkJa je sa suzama u oèima. - Optu�uje� svog najboljeg prijatelja. Pa, samo prije pola sata on je... nokautirao Duda Hajslipa zato �to... zato �to me je uvrijedio. Kakav Hajslip? - pobjesnio je Kemp. - Nisi ga valjda opet pogledala? - Ja... jesam. Ja... plesala sam s njim - priznala je Dejzi. - Znam, obeæala sam ti. Ali, nisam mogla odbiti. Pozvao me je pred Anom i... i drugim. Nije èekao... poveo me je. 58 Nakon toga... - Nebesa... �ta ti o ovome misli�? - povikao je okrenuv�i se Selbiju. - �ene su pokvarene! Ernest je poèeo da shvata da postoji ne�to vi�e od apsurdne ljubomore pijanog kauboja. Dejzi je poèela da plaèe. Ovo je bilo oèito vi�e nego �to je Nebraska mogao podnijeti. - Dejz, ne cmizdri. To ne mogu izdr�ati. Neka te Hauard odvede kuæi. A ja æu pronaæi onog hvalisavca. - Ne... ne... �elim da ode� iz grada. Ako vidi� Hajslipa... - Auh! Pla�i� se da æu ga ustrijeliti, je li... Dejzi je jecala. - Oh, Ajova... mo�e� li... uèiniti..-. ne�to? Ljudi... dolaze... ja... ja... ne mogu ovo podnijeti. Hoæu... kuæi. i Ernest je klimnuo smrknuv�i se i poèeo da vuèe Kem- .1 pa niz ulicu, psujuæi ga i grdeæi. Kauboj je poku�avao da se otrgne ili zastane, govoreæi nepovezano, oni su ga sve br�e i sna�nije vukli. Noæni vazduh, koji se spu�tao sa planina, bio je hladan i o�tar. Dejzi je zakopèala kaput. Prestala je da plaèe. Ernest je pomislio kako izgleda veoma tu�no i nesretno. Opet se pitao. Konaèno su stigli do korala. - Nebraska, pomiri se s Dejzi dok ja dovedem konje rekao je Ernest. - Nemam ja �ta da se mirim - re�ao je Kemp. - Nikad vi�e. Previ�e sam popu�tao. - Ne truæaj vi�e - planuo je Selbi - inaèe mi se èini da æu te odalamiti kao �to sam odalamio Duda Hajslipa. - Odalamiti! �ta to govori�? - Pa, Dejzi ti je veæ rekla. Razbio sam ga. - A za�to? - Oti�ao sam u vrt i èuo plaè djevojke. Bila je to Dejzi. Sjedila je na klupi sa Hajslipom. Poku�avao je da je privuèe, a ona se opirala... ili tako ne�to... pa sam je odmaknuo od njega... i tresnuo ga... Pogledaj moju pesnicu... 59 Natekla je! ' Nebraska je gledao u nateèenu ruku pa u Ernestovo lice, a onda u Dejzi. Poèeo se trijezniti. - Dejz, ako si oti�la s njim... - Rekla sam ti kako se desilo... nisam �eljela da idem... on me je odvukao. Sna�an je. Nisam �eljela da vièem. �ta sam mogla drugo?... Kada je poku�ao... ja sam vrisnula... - Èasna rijeè, Dejzi? - Èasna rijeè. - A zar je bilo normalno da... da ode� s njim u vrt... kada to nisi htjela? - Oh, ja sam blesava! - povikala je djevojka strasno. Mogla sam to izbjeæi. Ali ja... bila sam van sebe. Dud uvijek tako... - Slu�aj, Dejz - prekinuo ju je Kemp mrko - mogao bih ti oprostiti zbog te male �etnje po mjeseèini. Ako je Dud stavio svoju ruku na tebe... protiv tvoje �elje... Na to je Kemp zgrabio djevojku za ramena i prodrmao je, �ureæi joj u lice. - Nebraska... nemoj... boli me drhtala je. - Ne brini zbog Ernesta. Ako mi je prijatelj, kako se oboje kunete, ba� me briga ako zna za nas... Sada mi reci... - Naravno da sam ti prijatelj - prekinuo ga je Selbi. Prokletstvo, Nebraska, ne sviða mi se kako postupa� s Dejzi. Pijan si, èovjeèe. - Nisam vi�e pijan! Ernest nije htio da se dalje upliæe. Iako je osjeæao sa�aljenje prema Dejzi, bilo mu je jasno da je djevojka zbog neèeg kriva. Nebraska ju je napokon pustio. - Idem po konje - rekao je i odgegao se. Ernest je posmatrao tu okretnu priliku kako se kreæe na mjeseèini, preko tamne strane korala, gdje su ograda i drveæe bacali sjene. Okrenuo se, zatim, Dejzi. - �ta sve ovo znaèi, Dejzi? - upitao je ozbiljno. - Je l

i Nebraska bio u pravu �to je onako s tobom govorio? - Jeste. Ima pravo i da me istuèe... i voljela bih da to i 60 uèini - odgovorila je s gorèinom. - Dejzi Bruks? Kako mo�e� to da ka�e�? - To je taèno. Poni�avala sam Nebrasku - nastavila je �urno. - On je najbolji momak kojeg sam... Bili smo vjereni. A onda... onda se umije�ao Dud Hajslip... I ja sam prekinula. - Otkud, onda, Nebraski pravo da se onako pona�a? - Pa, Nebraska jo� dr�i do mene iako ga nisam dostojna. - Gluposti. Da li ti je jo� stalo do Nebraske? - Oh, to me i boli. Jeste, stalo mi je. Vi�e nego ikad! - Fino! Sada budi iskrena prema njemu, Dejzi. I onda æe se sve srediti. - Bojim se da neæe. Ja bih da nisam sigurna da æe ubiti Duda. - Ubiti Duda?... Zaboga! Dejzi, govori� li to ozbiljno? - Svakako. - Onda tu ima i ne�to vi�e od obiène ljubomore? Nije odgovorila, �to je bilo dovoljno Ernestu da potvrdi njegovu zebnju. Zaista je �alio ovu bespomoænu djevojku. - Zar neæe� ne�to vi�e da mi ka�e�? - upitao je blago, uhvativ�i je za ruku. - Neæu sada. Dgi put. Uto je kloparanje kopita prekinulo njihovo �aputanje i trenutak kasnije tamne prilike izronile su na mjeseèini. Nebraska je vodio tri konja. - Ajova, ve�i svog konja iza kola i odvezi Dejzi kuæi, hoæe� li? - pitao je. - Ja æu ti donijeti stvari iz hotela. - Svakako. Ali mislim da i ti treba da poðe� s nama odgovorio je Ernest. - Imam nekog posla - rekao je i upregnuv�i konje bacio uzde u kola. Lice mu je bilo mraèno ispod �irokog oboda sambrera. Èekao je. - Nebraska, povedi me kuæi - molila je Dejzi. - Penji se, curo. Ajova æe se za tebe pobrinuti. 61 - Molim te, nemoj ostati. - Slu�aj, Dejz. Bio sam ljut na tebe. Ali me je pro�lo, ba� kao �to sam se i otrijeznio. Ako �eli� da zna�, vi�e neæu piti. Potrebna mi je bistra glava ako �elim da uèinim ono �to ram. Dosta mi je vi�e tog Hajslipa i njegove petljavine oko tebe. - �ta æe� uraditi, Nebraska? - tiho je upitala. - Pa, sve zavisi od Duda. Ako povuèe, u redu. Poka�e li se kao kukavica, isprebijaæu ga. - Dud je kukavica. Nikad se neæe sukobiti s tobom iako ga bije glas revolvera�a. Ne pla�im se toga. Znam tvoju narav. Mo�da ima� dobru namjeru, ali bi mogao ne�to uprskati kada ga vidi�. Nemoj ostajati, Nebraska. Zbog mene. I Ernest ga je zadr�avao. - Mislim da neæu pogrije�iti - rekao je Kemp gledajuæi Dejzi. - Vjerujem da imam dobar razlog da izlemam Duda, ako ne i vi�e. - Ima� dobar razlog, Nebraska. Ali, nemoj zbog mene. - Auh. Slu�aj, Dejz. Zini veæ jednom. Imaæu bolje mi�ljenje o tebi, a i Ajova. Djevojka je jadno izgledala. Ipak je hrabro odgovorila. - Nebraska, on mo�e da me vrti oko malog prsta kada je sa mnom. Samo tada. Kada nije blizu, mrzim ga. Mrzim ga. Mora� mi vjerovati. -Jeli? - Mrzim ga - ponovila je. - Igra se sa mnom. Dolazi kuæi i tatu potkupljuje s bocom piæa. Ti zna� tatinu slabost. A onda... onda se igra sa mnom. - Dejz, ako ti nije stalo, mogla bi se ukloniti s puta kada je on u blizini - mr�tio se kauboj. -1 sklanjam se... èesto. Nekad mu ne mogu izmaæi... I kada me zgrabi ja... ja... - Ti ga voli�, je li? - Ne! Ne!... Mo�da jesam u poèetku. Ali vi�e ne. To nema veze. Ja sam kao ptiæ sa zmijom i mislim da on to 62 zna. Zato i dolazi. Oh, stidim se. - AuuhL. Pa, Dejz Bruks, kakvi su tvoji osjeæaji prema meni? - Nikad se nisam promijenila, Nebraska. I pored svega... stalo mi je... sve vi�e i vi�e... i sada... Opet je bila blizu plaèa. Nebraska ju je privio na grudi. Sombrero mu je skliznuo kada je podigao glavu. Lice mu je blistalo na mjeseèini. - Drugar, èuje� li? - upitao je prijatelja. - Da, èuo sam, Nebraska. 1 mislim da je sada sve u redu - rekao je Ernest sa olak�anjem. Nebraska je nagnuo glavu nad nje�nom prilikom u naruèju. - Dejz, hvala ti �to si bila iskrena. Mislim da sve ba� i ne shvatam, ali nije va�no. Ti si jo� dijete. Obeæaj mi i ja æu se dr�ati dalje od Hajslipa. - Da... �to god hoæe� - pro�aputala je djevojka. - Od sada budi iskrena prema meni. - Oh, Nebraska, kunem se da hoæu. Stidljivo ju je poljubio u obraz i onda je podigao u kola. Zatim je pru�io ruku Ernestu. - Pa, nisam se ne�to pokazao noæas, Ajova. Odsad æe biti drukèije. - Nebraska, drago mi je zbog vas oboje - Ernest je prihvatio ruku prijatelja. - I zbog mene. Trebaæe mi prijatelji. Krenuli su prema rancu Crvena stijena. Ernest je kaskao za kolima. Uskoro su iza�li iz grada i jahanje je za Ajovu bilo prijatnije. Vazduh mu je zagrijao krv. Noæ je bila tiha, hladna i vedra. �alosni urlik kojota dolazio je s brda. U poèetku, Ernest nije volio te pustinjske zvijeri. Sada je osjeæao da su i one dio ove samotne zemlje. Dok su i�li putem, daleki urlici povremeno su dopirali do njih. Divlji zeèevi su poput sivih zraka pretrèavali cestu. Postepeno se ravnica pretapala u klanac kroz tamne, neravne bre�uljke. Daleko iza njih uzdizali su se blijedi vrhovi. I oni su poèeli ostavljati neobja�njiv utisak na Ernesta. 63 Sada je svrnuo pogled prema kolima ispred sebe. Nebraska je slobodnom rukom zagrlio Dejzi, a ona se sva privila uz njega. Ovaj prizor ga je dirnuo, a u isto vrijeme bocnuo. Samo prije sat ili dva i on je u svom n

aruèju dr�ao Anu Hepford. Preplavio ga je talas vreline. Osjetio je da se gubi. Pa, zar je mogao imati razuma kada je u pitanju bila Ana? �elio je da se jasno sjeæa, da analizira njenu reakciju na njegovo pona�anje, da naðe ne�to opipljivo �to bi pothranilo njegovo apsurdno ubjedenje da je Ana bila iznenaðena njegovim �arom i po prvi put prisiljena da bude iskrena. Mo�da je to bila samo pusta nada. Uzalud je Ernest �alio Sto je i�ao na ples. Predao se. Bilo je prekasno. Strasno je u sebi poricao da je zaljubljen u Anu. Znao je da je suprotno. Nije se mogao sjetiti �ta je bilo prije tog ludog trenutka: bio uhvaæen u mre�u strasti, gore nego ikad dosad, i to zbog �ene u koju nije mogao vjerovati. To saznanje mu je u obraze nagnalo krv od stida. Vrijeðalo je njegov ponos, ta�tinu. Morao je stalno da se bori za Anu. Da tra�i izvinjenja za nju! Da se zavarava uvjerenjem da je duboko u srcu ipak dobra! Ernest je jahao kroz noæ kao plijen konfliktnih emocija. Nebraska je èekao na okuci. Stigli su do Crvene stijene. Zvijezde su blijedjele. Zora nije bila daleko. Kojoti su prestali da zavijaju. Mjesec se spustio iza planina. - Gotovo je svanulo, drugar - rekao je Nebraska tiho. - Uh, kakav dan! Najgori i najsretniji u mom �ivotu!... Dejzi je zaspala. Jadno dijete. Morala je dosta toga da izdr�i. Mu�karci nisu dobri, Ajova... Vratiæu se rano ujutro. Zdravo, prijatelju. - Zdravo, prijatelju - rekao je i Ernest. Uèio je dosta i ono �to je nauèio te noæi jo� ga je vi�e pribli�ilo prijatelju. Gledao je kako Nebraska posmatra malu glavicu na svom ramenu i grlo mu se steglo. Kauboj je krenuo i nestao meðu kedrovima. Ernest je poveo svog konja prema koralu. 64 VIII Cijeli sljedeæi dan kauboji su se dovlaèili na ranè, svaki otkrivajuæi vi�e ili manje posljedice veselog Èetvrtog jula. Dud Hajslip se uop�te nije pojavio, niti nekolicina jahaèa koji su do�li preko Plavih planina da preuzmu tjeranje velikog krda za Hepforda. Kasno popodne Nebraska je jo� spavao na svom le�aju. Ernest nije ni oka sklopio i na licu su mu se vidjeli i fizièki i duhovni zamor. Bio je nemiran, nervozan, oprezan i veliki dio vremena proveo je na trijemu. Predveèe ga je tu sreo Sibert. - Hej, Ajova, praznik je pro�ao a ti jo� mamura� - rekao je iznenaðeno odmjeravajuæi Ernesta. - Da, gazda, ali ima jo� stvari koje nisu - odgovorio je Ernest, trudeæi se da se osmijehne. - �ta, na primjer? - Problemi. - Ajova, kladio bih se u deset somova da si ti zatvorio Dudu oko - rekao je Sibert odjednom se razvedriv�i. - Nisam mu vidio oko. jesam ga dovoljno sna�no odalamio da mu zatvorim oba oka, samo �to mi se èinilo da sam ga zakaèio po bradi. - Pogledao je oteèenu �aku. - Mislio sam da je to uèinio Nebraska. Pa, Ajova, prikaèi svoju pucaljku... Dud je sinoæ bio gadno popio. Bjesnio je i psovao uokolo tra�eæi tipa koji ga je tresnuo. Najsmje�nije je �to ne zna. - �ta? Obratio mi se po imenu prije nego �to sam ga udario - rekao je Ernest ne vjerujuæi. - Pa, izgleda da je zaboravio. I ako mu ti ne ka�e�, nikome neæe ni pasti na um da si to ti bio. Nadam se da nikome nisi rekao. - Samo Nebraski. - Pa, on æe æutati. Onda skloni revolver. - Hok, zar iskreno mislite da bih odsad nadalje trebao da spakujem revolver i vje�bam gaðanje kad mi se za to 65 uka�e prilika? - Hm, Ajova, nadao sam se da na rancu imam bar jednog èasnog kauboja - izjavio je Sibert sa �aljenjem. - A tebe sam zavolio. - Ja sam èastan, gazda. I slu�ao sam vas i prihvatao va� savjet u svemu. Uz Nebrasku, vi ste mi ovdje jedini prijatelj. - Pa, ako je tako... u redu onda - predradnik je nevoljko priznao. - Osjeæam da je nevolja blizu. - U pravu ste, gazda. Ne mogu vam se potpuno povjeriti, reæi svu svoju nevolju - rekao je Ajova ozbiljno. - Sinoæ sam malo provirio na ples. Vidio sam da ple�e� sa zamamnom Anom. Ajova, oèito je da si sviju pretekao i... - �ta i, gazda? -Ajova, jesi li pio? - Ni kapi. Nije mi bio potreban nikakav stimulans da bih se odva�io. - Prokletstvo! Sviða mi se tvoja hladnokrvnost... Ajova, ima� li nekog bliskog... nekog kome je stalo do tebe? - Nemam. Sam sam na svijetu - lagao je Ernest ni ne trepnuv�i. - Momèe, �ao mi je �to je ovako krenulo. Jer, ta cura æe te navesti i da pije� i da puca�. I, bogami, neæe� se onda ovdje zadr�ati. - Neæe me ona ni na �ta navesti - Ernest je gotovo povikao i osjetio kako mu krv oblijeva obraze. U tom poricanju odgovorio je na drugu optu�bu. - Hoæe. Ako postoji ijedna cura koja uzima mu�ke skalpove, onda je to Ana Hepford. Pa, Ajova, ona je bila bacila oko i na mene. Ali, ja sam stari lisac. - Auuh! Hok, zar ne govorite s nepo�tovanjem o kæerki na�eg poslodavca? - Mislim da si u pravu, Ajova. I sigurno je da ni pred kim drugim ne bih ovako govorio. Stvarno te puno volim i sve se nekako nadam da te mogu izvesti na pravi put. 66 ..:; Reæi æu ti jo� ne�to. Ne sla�em se sa Hepfordom. Uskoro odlazim i, kada krenem, volio bih da ti i Nebraska poðete sa mnom. - Hvala, Hok. To je fino od vas. A i priznajem da sam iznenaðen. �ta nije u redu izmeðu vas i ranèera? - Ne sviða mi se �to radi sa stokom - odgo

vorio je Sibert namr�tiv�i se. - Auuh. Pa, ne znam mnogo o stoci. Vratimo se djevojci... niste li malo prestrogi prema njoj? - Pa, proklet da sam ako znam - odgovorio je Sibert. Mo�da u njoj ima i ne�to drugo. Naèin kako se oblaèi... ili bolje reæi razgoliæuje... pa, kako flertuje s momcima... bogami, to je skandalozno. A ljuljkao sam tu curu u krilu kada sam tek do�ao na ranè. Èini se da je bilo davno, a nije. Cak i tada je znala da obrlati svakog onim svojim zelenim ti okicama. Samo se nadam, Ajova, da ne misli� ozbiljno. II Ako misli�, onda idi kod nje i zaprosi je. Zvuèi ludo, ali "1 poslu�aj me. Jednom mi je rekla da joj svi momci izjavljuju ljubav, ali je nijedan nije zaprosio. - Hm. Nisu se usudili. Bili su svjesni da nije ozbiljna. - Svakako, i zato ih nije mogla prihvatiti ozbiljno. Uèini kako sam ti rekao. I ja bih to isto uèinio. Biæe to za nju ne�to novo. A, bogami, nikad se ne zna sa �enama... Mo�da æu vas i poslu�ati, Hok. - Idi odmah. Upravo sam do�ao od kuæe. Ona je na trijemu, lje�kari. Stari je sa Andersonom, onim kupcem s druge strane planine. Ne�to, bogami, kuhaju. Hepford me odmah otjerao. Poslu�aj me, Ajova, i odmah kreni. Ernest je skoèio kao oparen. Nije imao pojma �ta ga je ubijedilo da prihvati savjet Hoka Siberta. - Hok, kreæem - rekao je i po�urio. - Cekaæu te - povikao je Sibert za njim. Ernest je i�ao prema ranèerskoj kuæi kao u transu. Uop�te nije razmi�ljao. Samo je �elio da je vidi. Najvi�e rou se dopadalo �to æe se razlikovati od drugih kauboja koji su obo�avali Anu, ali je znao da je situacija bezna 67 de�na. Bilo je kasno popodne i postajalo je svje�ije. Zlatni sunèevi zraci probijali su se kroz borove. Jedan orao je nadlijetao iznad crvenih stijena. Ajova je bio potpuno nesvjestan okoline. Stigao je do kuæe. Prednji dio i lijeva strana trijema bili su pusti. Ernest se tiho uspeo uz stepenice. Vrata su bila otvorena pa je mogao èuti o�tri Hepfordov glas. - To je moja cijena, Andersone. I mo�e� tjerati stoku. Ernest je zaobi�ao lijevo krilo trijema odakle je vidio Arru kako le�i u mre�i pod dubokom sjenom borova koji su rasli odmah uz kuæu. Pribli�io se i vidio da spava. U istom trenu kada ju je pogledao, po�elio je da je ljubi dok se ne probudi. Bila je obuèena u bijelo, �to je jo� vi�e isticalo njenu zlatastu boju ko�e i blje�tavilo crvene kose. Odjednom je primijetio da zuri u �irom otvorene sanjive zelene oèi. �mirkale su. Sanjivost je ustupila mjesto laganom èuðenju. - Zdravo, Ajova. Otkud ti ovdje? - Samo... sekundu - odgovorio je Ernest te�ko progutav�i. Skinuv�i sombrero, sjeo je u pletenu stolicu pored mre�e. Najvi�e se èudio �to ona nije ni uvrijeðena, niti zapanjena njegovim prisustvom. Mo�da se jo� nije sasvim razbudila. A onda je Ernesta odjednom preplavilo osjeæanje hladnoæe i dostojanstva, a ni sam nije shvatao otkud to odjednom. - Ana, do�ao sam da se izvinim zbog mog sinoænjeg pona�anja i da objasnim - èuo je sebe kako govori. - Oh, je li! Ba� zanimljivo - rekla je ote�uæi. Ali, slabo rumenilo koje joj je oblijevalo obraze poricalo je ravnodu�nost njenih rijeèi. Ernest nikad nije vidio takvu Anu Hepford i po prvi put otkako ju je upoznao gledao ju je bez imalo sumnjièavosti. - Nisam bio pijan - nastavio je. - Jednostavno sam dao odu�ka neodoljivoj ljubavi prema tebi. To nisi znala. Nisam ni ja... tada. Ali, mora� shvatiti da nisam mislio da te 68 I uvrijedim. Nisam htio da iskoristim situaciju. Izvinjavam se zbog moje plahosti... I molim te da se uda� za mene. Zurila je u njega. Sada joj je boja lica postala ru�ièasta. Oèi su joj se jo� vi�e ra�irile i postale ljep�e od misli i emocija koje su ih zatamnile. - Erneste Hauarde! - promrmljala je. - To je �ok, znam. Ali se zbog toga ne izvinjavam. Samo zbog mog pona�anja pro�le noæi. - Ti... ti me voli�, Ajova? - Bojim se da je tako - odgovorio je kroz èvrsto stisnute usne jer je tek sada shvatio beznade�nu istinu i prirodu svoje zaslijepljenosti. -1 hoæe� da se o�eni� sa mnom? - nastavila je gotovo sanjivim glasom. - Upravo tako. A onda se naglo preobrazila u Anu Hepford koju je poznavao. - Luckasti kauboju! Da te tata èuje, bacio bi te preko ograde - odgovorila je, veselo se nasmijav�i. - Vjerujem. Kakav je tvoj-odgovor, Ana? - Jesi li poludio, Ajova? Da se udam za tebe, bezveznog kauboja s platom od èetrdeset dolara!? - Nije rijeè o mojoj finansijskoj situaciji - odgovorio je s dostojanstvom. - Pitao sam te jer to dugujem i tebi i sebi. Vjerovatno to ne mo�e� da razumije�. - Ja razumijem da si ti najneobièniji kauboj koji je ikad jahao na rancu Crvena stijena. A to je kompliment, Ajova. - Hvala i na tome - odgovorio je Ernest ustajuæi. - Do viðenja, Ana. Vi�e ti neæu dosaðivati. - Ko je rekao da mi dosaðuje�? Sjedi, Ajova. Hoæu da te ne�to upitam. - Oèi su joj blistale i samo uloga koju je odabrao da igra spreèavala ga je da im se potpuno preda. Nije sjeo nego je ostao na nogama i gledao je. - Reci mi jesi H se sinoæ potukao sa Dudom Hajslipom? - Nisam. - Do vraga! - uzviknula je iskreno �aleæi. - Nadala sam 69 se da si to bio ti. Neko mu je divno zatvorio oko. - Pa, zatv

orio sam mu oko, ali nije bilo tuèe. Samo dva udarca. Jedan kada sam ga pogodio i drugi kada je tresnuo na zemlju. - Ajova! Znala sam da si to ti uèinio. I znala sam za�to. - Jesi li? - upitao je Ernest kome je bilo jasno da ona ni�ta ne zna. - Bilo je to zbog mene. Bio si tamo u vrtu. Kladila bih se da si nas pratio. Zna�, Dud je bio polupijan. Mora da si vidio kada je postao nasrtljiv. I kada sam otrèala, sigurno si skoèio da mu poka�e�. - Vrlo dobro, ako zna� �ta se desilo, za�to me pita�? - Sada sam sigurna da si to uèinio ti... Osim toga, Ajova... mo�e� me poljubiti ako �eli�. - Pru�ila je ruku. Nije opazio nikakav znak osjeæanja osim lakog nadimanja njenih grudi, ali )e u tom trenutku bila prelijepa. Vatra koja mu je jurila venama upozorila je Ernesta na opasnost tog trenutka. Ne�to ga je upozoravalo da to nije trenutak da se Ernest Selbi preda Ani Hepford. - Plemenita si, Ana - odgovorio je boreæi se da obuzda emocije. - Samo, ne bih ugro�avao tvoje dobro ime po drugi put. Sinoæ je bilo dovoljno. Nisam do�ao da tra�im jo�. Do�ao sam da te zaprosim. Vidim da te tako ne�to ne interesuje. - Ajova, u pravu si. I ja sam prokleto blesava. Hvala ti. - U redu je. Do viðenja. Sada idem - rekao je Ernest i, nakloniv�i se, krenuo natra�ke. - Ajova... ti... - nije zavr�ila. Ajova je vjerovao da vidi kako se ugrizla za jezik. Njene krupne oèi su plamtjele. Okrenuo se. - Ajova... - pozvala ga je vragolasto - ponuda ipak va�i. Ernest je osjeæao da bi po�elio da trèi. Brzim korakom je si�ao niz stepenice i krenuo stazom. Usporio je kada se na�ao u �umarku. Uh! - pro�aputao je. - Kakva cur?!... Sada mi je jo� gore. Ali sam sretan... tako mi svega! Ako Ana Hepford nije be�æutna koketa, ovo æe je natjerati da raz 70 misija. - I dok je do�ao do trijema spavaonice, gdje ga je èekao Sibert, izgledao je potpuno pribran. -1, �ta bi, kauboju? Jesi li imao sreæe? - pitao je blago, sa sjajem u oèima. - Ma kakvi! Mislim da sam imao sreæe �to sam �iv utekao - odgovorio je Ernest sa �arom. - Hej, Ajova, ti nisi pitao Anu, je li? - nastavio je Sibert ne vjerujuæi. - Bogami jesam. Nasmijala se. Hok, drago mi je �to ste me u ovo uvukli. Èasna rijeè. Bilo je to iskustvo koje neæu nikad zaboraviti. - Auuh! Slu�aj, Ajova, tjera� me na razmi�ljanje. Ima ne�to èudno s tobom u vezi. U to se na vratima sobe pojavio Nebraska. Njegovo rumeno lice razvuklo se u topao osmijeh, krupne plave oèi su s ljubavlju gledale Ernesta. - �ta se to ovdje dogaða? - upitao je. - �ta si pitao Anu Hepford i za�to nosi� tu pucaljku? - Sibert se kratko nasmijao dok je silazio s trijema. Ajova, mislim da æu te sutra poslati sa Andersonovim ljudima. - To bih volio - odgovorio je Selbi brzo. - �efe, moj drugar ne mo�e nigdje bez mene. Jasno? - U redu, poslaæu obojicu. Andersonu nedostaju jahaèi. Polazak je u cik zore. - Odlièno, Hok. To nije lo�a ideja - primijetio je Nebraska. - A i za nas dvojicu je bolje da se malo uklonimo. Koliko æemo ostati? - Pa, tri dana tamo i dva za povratak - odvratio je predradnik. Nakon toga je Nebraska dohvatio Ernesta i gotovo ga unio u njihovu malu sobu, a onda zatvorio vrata. - Ejr^gar, le�ao sam ovdje i èuo svaku rijeè �to si rekao Hoku - rekao je. - I �ta onda, Nebraska? - upitao je Ernest, lukavo se 71 smje�kajuæi. - Oh... ti pokvarenjake jedan! Bogami, divim ti se. Ernestu je sinulo da treba da uzvrati osjeæanja Nebraski. - Zaista mi je drago da smo napokon pravi prijatelji rekao je Ajova duboko u to ubijeðen. Dva dana kasnije, u sumrak, Ernest Selbi je èuèao uz logorsku vatru sa Nebraskom i Andersonovim ljudima na pola puta preko Plavih planina. Iako je jahanje bilo naporno, Ajova je postajao sve zaljubljeniji u divljinu Arizone i �ivot koji je vodio. Veæ se navikao na sedlo i zavolio svog konja iako je bio i spor i star. Andersonovi ljudi su bili uljudni, ali suzdr�ani. Nisu se smijali Ernestu, niti se rugali njegovim naporima ili izmi�ljali trikove, te je putovanje bilo sve ugodnije. Tokom ovih nekoliko posljednjih sati on i Nebraska zbli�ili su se kao braæa. - Pa, Erni, mogu reæi da si pravi drug - Nebraska je stalno ponavljao. Anderson je jahao sa svojim ljudima. Bio je predradnik za veliku stoèarsku kompaniju s druge strane Planina i Ernest je u njemu gledao tvrdokornog i æutljivog gazdu, uvijek opreznog i budnog. Nikad se nije obraæao momcima sa Crvene stijene osim da im izda naredbu koja je uvijek znaèila najgori zadatak. Nebraska se uveliko �alio i davao odu�ka svom nezadovoljstvu psovkama, ali je izgledalo da je njegov drugar izuzetno zadovoljan. U stvari, uvijek je izgledao bezbri�an i sretan osim kada bi mu misli bile zaokupljene Anom Hepford. Lukavstvo koje ga je dovelo na ranè Crvena stijena bilo je bolje nego �to je oèekivao. Gotovo je i sam povjerovao u ono �to su drugi o njemu mislili - da je kauboj �utokljunac a ne Ernest Selbi, vlasnik Crvene stijene. Ponekad i nije �elio da doðe do neizbje�nog otkriæa. Nastojao je da o tome �to manje misli. Saznao je dosta toga �to kao vlasnik ranca sigurno ne bi otkrio. I bio je na tragu Hepfordovim ma

hinacijama. 72 Stoka je mukala. Vazduh je bio topao i te�ak i grmljavina je prijetila iza Plavih planina. Vrhovi su bili sakriveni crnim oblacima. Nisko na zapadu zlatni i purpurni sunèevi zraci su gorjeli. Noæ se spu�tala i hladan povjetarac se privlaèio sa zelenih padina. Kojoti su zavijali oko podno�ja. - �efe, koga �alje� na stra�u - upitao je jedan od jahaèa. - Dogovorite se izmeðu sebe. Mo�ete odrediti Hepfordove ljude da stra�are u tri - odgovorio je Anderson. - Izgleda da æe oluja - primijetio je jedan drugi jahaè. Stoka je nemirna. Moguæ je i stampedo. - Sigurno, ako doðe do grmljavine i sijevanja - dobio je odgovor. - Sve mi se, ipak, èini da neæe biti. Èuv�i nareðenja, Ernest i Nebraska su se odmakli od vatre do stabla omorike gdje su namjestili le�aj. Nebraska je sjeo na svoje æebe i poèeo da skida èizme. - Drugar, ne dopadaju mi se ni ovaj Anderson ni njegova dru�ina. �ta ti ka�e�? - Uh, meni izgledaju u redu - odgovorio je Ernest. Onaj Li je dobar tip. - Pa, sla�em se da je Li drukèiji. Ali, ostali... Erni, ti si novi na Zapadu. Ti misli� da je sve onako kako vidi�. Pravi kauboj kao tvoj èika Nebraska vidi malo bolje. - Ja sam sigurno glup, Nebraska - priznao je Selbi smijuæi se. - Ti treba da me poduèi�. -1 jesi neko èudno èeljade. Zbog toga te i volim. Da si iskusniji i radoznali) i, vidio bi da ovaj posao smrdi. - Smrdi? �ta hoæe� da ka�e�, drugar? - pitao je Ajova. �ta nije u redu? - Pa, i sam se malo upitaj. Za�to Hepford tjera ovoliko krdo, vi�e od hiljadu pet stotina grla, koliko mi se èini, kada je u Springertaunu mogao da proda za èetrdeset dolara po glavi ili èetrdeset i pet na �eljeznici? Tamo preko ne mo�e dobiti tu cijenu. Naravno, ja to ne znam, ali bih se mogao opkladiti. I otkud ovoliki zaobilazni put da bi pro 73 dao stoku? - Kada ti tako ka�e�, onda i izgleda èudno - odgovorio je Ernest zami�ljeno. - Jo� ima èudnih stvari na rancu. - Ja sve dobro vidim - Nebraska je bio ozbiljan. - Moj otac je bio ranèer. Cijelog �ivota �ivim sa stokom. I kada bih imao dovoljno novaca da kupim barem nekoliko stotina grla... siguran sam da bih brzo uspio. Ali, do ðavola, nemam dovoljno novaca ni da kupim prsten za Dejz. - Imaæe� jednog dana, Nebraska. Ili æu ti ja posuditi. - Uh! Od tvojih èetrdeset pi�ljivih dolara! Ali, zakleo bih se da bi mi dao ako bi se jednog dana obogatio. -1 bih, drugar. I �ta misli� za�to Hepford prodaje ovdje ako je u gradu mogao dobiti vi�e? - Osjeæam ne�to. A poku�ao sam da isku�am i Hoka neki dan. Èudno me je pogledao, ali ni�ta nije rekao. - Ranèeri tu i tamo poma�u jedni drugima, zar ne? pitao je Ernest. - Svakako. Ovo je �esti put da Hepford tjera veliko stado otkako sam s njegovim jahaèima. I mogao bih se kladiti u sve �to imam da ne poma�e nikom drugom osim sebi. - U �ta sumnja�, prijatelju? - nastavio je Ernest. - Vjerujem da se Hepford slu�i trikom koji je star koliko i kraða stoke. Samo je sigurniji. Prikriva prodaju, �to je prokleto lako ako vlasnik ranca nije u blizini. - Prikriva prodaju? �ta to znaèi? - Pa, to znaèi da prodaje mnogo stoke a izvje�tava da je prodao manje. Sigurno da Hepford mora da izvijesti nekog. Èuo sam da je taj negdje na istoku. - Oh - rekao je Ernest sumnjièavo, kao da mu nije jasno. - Pa, �ta tu nije u redu? - Te�ko je povjerovati, naroèito nakon izvjesnog vremena. Na primjer, i ja sam dvaput bio meðu momcima koji su tjerali krdo i proklet da sam ako bih se mogao sjetiti koliko je bilo grla. Pretpostavimo da moram svjedoèiti na sudu, ne bih se mogao zakleti da li je bilo dvije stotine ili 74 hiljadu grla tom prilikom. A veæina kauboja u tome bi bili jo� gori od mene. Shvata� li sada, Erni? - Jasnije mi je. Ako je tvoja pretpostavka taèna, Hepford æe prodati ovo krdo i poslati izvje�taj da je prodao manje i razliku strpati u svoj d�ep. - Taèno. - Znaèi, Hepford tako radi. - On petnaest godina vodi ranè, otkako je Bruks oti�ao. Pravi gazda nikad nije dolazio. Vjerujem da neæe mnogo ostati od Crvene stijene kada konaèno doðe. Ernest je pognuo glavu da sakrije lice. - Nebraska, hajde da onako, iz �ale, prebrojimo ovo krdo - predlo�io je. - Nemam niSta protiv. Ipak, moram ti reæi da je to opasno. Oni ubijaju momke zbog toga... Uostalom, ne bi bilo ni svrhe osim ako se ne dokopamo citara koje æe Hepford poslati u izvj e�taj u. - Svejedno, mo�emo to uèiniti zbog sebe. - Sibert æe povesti nas dvojicu kada krene. Biæe ti te�ko, Erni, da se oprosti� od zelenooke cure. - Hoæe, bogami, prijatelju moj. - Zar si se toliko zatreskao? - Ne mogu ti opisati. Nebraska je uzdahnuo i ostao zami�ljen dok je polako zamotavao cigaretu i palio je. Konaèno je progovorio: Ljubav je stra�na boljka. Ponekad se osjeæam kao bolesna krava koja se prejela. Ali se uvijek oporavim. To je jedino dobro u ljubavi. Uvijek preboli� i odmah si spreman za nova osvajanja. - Da li bi mogao voljeti neku drugu djevojku osim Dejzi? - Sada ne znam. Ali sam prokleto svjestan toga da bih mogao. - Onda je ne bi ni smio koriti zbog njenog pona�anja. - Pa, neæu joj prigovoriti sljedeæi put - odgovorio je Nebraska smrknuv�i se - ali æu je tako izdevetati

da æe vid 75 jeti sve zvijezde. - Fino! To je originalna ideja. �ta misli� da isto poku�am sa Anom? Nebraska je sinuo. - Oho, to bi bilo ono pravo! I mo�da bi uspjelo, Erni. Bojim se jedino da bi ti Ana mogla uzvratiti. A bogami, sna�na je... S njom mora� upotrijebiti drukèiju taktiku. Samo budi iskren prema njoj, Erni. - Ona nije iskrena. Siguran sam u to. - Ne zavaravaj se. Ta cura je iskrena. Ne mislim u flertovanju. Ne tako zgodna cura. Ona je u stanju da obmane stotinu momaka i ismije ih. To je �enama u krvi. Siguran sam da Ana nema pojma da Hepford ne�to muti. - Nebraska, drago mi je da tako misli� - rekao je Ernest toplo dok je savijao svoj kaput da ga stavi kao jastuk. - Jer, kada se o�enim sa Anom, ne bih te pozvao u na�u kuæu ako si imalo u nju sumnjao. - Hej, ti, blesane, spavaj - rekao je Nebraska prezrivo. - Sanjaj o ljubavi i Ani i velikom rancu i drugim glupostima. A kada te u tri ujutro bubnem da ustane�, shvatiæe� da si samo siroma�ni kauboj. Ernest se nasmijao. Nije mogao prihvatiti prijateljev savjet. U glavi mu je brujalo. Noæ se spustila. Oluja vi�e nije prijetila. Blijede zvijezde svjetlucale su kroz tamno granje iznad njegove glave. Ljetna toplina odlepr�ala je na krilima noænog vjetra. Stoka se smirila, a kojoti su jo� �alosno zavijali u daljini. Vjetar je bio pun mirisa borovine. Tamne prilike kauboj a sa velikim sombrerima prolazile su tamo amo izmeðu njega i treperave vatre. Glasovi su im bili tihi, a poneki je glasno zijevao. Sve je bilo èudesno stvarno i primamljivo za neiskusnog mladiæa iz Ajove. A ipak je nekako bio siguran da bi mogao biti sretan u ovom kraju èak i kada bi mu Ana Hepford slomila srce, ako je to namjeravala. Odjednom je odluèio da jo� vi�e odgodi preuzimanje ranca. Tako bi mogao malo du�e da �ivi u varljivim iluzijama. Zatim je tok njegovih misli sa Ane skrenuo na njenog 76 oca i primjedbe Nebraske. Moraæe se dobro potruditi da zadr�i mir ako �eli da sprijeèi od propasti ranè koji mu je stric ostavio. �ta li æe mu donijeti sljedeæe sedmice? Prije nego �to padne snijeg sigurno æe doæi do velikih promjena na Crvenoj stijeni. Ernest je razmi�ljao o tome da bi volio da zadr�i Hoka Siberta i, naravno, Nebrasku. Kako æe se razvijati Nebraskina ljubav? A tek njegova? I opet je bio na istom mjestu kada je poèeo da razmi�lja o ljepotici, njenom �armu, sumnjivim vrlinama, neogranièenim moguænostima Ane Hepford. IX Grubo drmusanje nasilno je prekinulo Ernestove snove. - Di�i se, Ajova - otezao je Nebraska. - Probudi se da vidim kako ti se sviða ustajanje u hladno i mraèno jutro. Selbi se trgnuo ni ne primjeæujuæi mrke oblake, niti osjeæajuæi ledeni vazduh. Navukao je èizme, kaput i rukavice, ali nije mogao da naðe sombrero. - Jesi li ti ukrao m...m...moj �e�ir? - upitao je �krguæuæi zubima. - �uti! Ako probudi� one tipove, ubiæe te - upozorio ga je Nebraska. - Sigurno si ga stavio u �ifonjer. Ernest se uzdr�ao od odgovora na ovu zajedljivost. Na�ao je sombrero nedaleko od mjesta gdje je spavao. - Hej, popio bih kafu i ne�to gricnuo - rekao je, zaboravljajuæi da je ovakvu stra�nu zoru veæ dvaput iskusio. - Ha! Ha! - nasmijao se Nebraska. - Ti si stvarno lud. I ja bih pitu od jabuka i... Hej, �ta ti je? Di�i se! Uskoro se Ernest na�ao sam, u divljem sivilu gdje su se u jutarnjoj izmaglici vidjele samo nepomiène sablasne prilike stoke. Stra�ario je u zavjetrini. Nebraska je zaista bio plemenit. Ipak, vjetar mu je prolazio kroz kosti. Sjahao je i vodio konja gore-dolje. Stoka se skupila i nije davala glasa od sebe. I zvijezde su ugasle. Ernest je zaboravio da 77 ponese deblji kaput i neko vrijeme se ba� bijedno osjeæao. Meðutim, entuzijazam ga nije napu�tao iako mu nikad u �ivotu nije bilo tako hladno. Jedan sat je jedva pro�ao. A onda se na istoku poèelo pomaljati slabo bljedilo. Dan je svitao. Odnekud je doprla i pjesma kauboja. Nije to bila vesela pjesma, nego jadikovka kauboja zbog neuzvraæene ljubavi. Pro�ao je jo� jedan sat i Ernest je bio ushiæen ljepotom izlaska sunca u Arizoni. Pomaljalo se polako, preko beskrajnih gorja, kao da nerado odjednom otkriva svu svoju ljepotu. Ru�ièasti i ljubièasti tonovi oslikavali su se na horizontu. Veliki zlatni luk svjetlosti uslijedio je nakon pojave blje�teæeg sunca. Sjene su se iskrale. O�tri vazduh bio je pun svje�e slatkoæe, pjesme ptica i mukanja stoke. Nebrasku i Ernesta su posljednje pozvali na doruèak, pa su se morali zadovoljiti mrvicama. I dok su pojeli ono malo �to im je ostavljeno, stoka je veæ bila u pokretu. Po�urili su i uskoro dostigli posljednje jahaèe. Nalazili su se u velièanstvenoj dolini, posivjeloj od izblijedjele trave i naèièkanoj zelenim skupinama drveæa. Iza doline su se izdizale planine i bilo je lako shvatiti za�to se zovu plave. Ernest je uskoro ugledao ranè koji se nalazio nekoliko milja dalje i ocijenio da æe im trebati nekoliko sati da doðu do njega. Preko �iroke doline krivudavi put, bijel na sunèevoj svjetlosti, vodio je prema jugu u klanac kroz planine. Znao je da iza tog gorja le�i jo� jedna, drukèija stoèarska oblast. Uskoro su sunc

e, vrelina i pra�ina, ne raèunajuæi naporno jahanje, natjerali Ajovu da zaboravi na sve osim na umor koji je tog trenutka osjeæao. Pitao se za�to su on i Nebraska stalno podalje od ra�trkanog krda. Ipak, bio je siguran u jedno; neæe imati priliku da se uvjeri u njihov broj kada stoka proðe kroz �iroke kapije u ogromni ograðeni pa�njak. Stavi�e, znao je da ni Nebraska neæe biti u boljoj situaciji. Putovanje je okonèano kasno popodne. Ernest je do 78 jahao do Nebraske i zajedno su do�li do kuæa ranca koje su se uveliko razlikovale od onih na Crvenoj stijeni. Zgrade su bile stare, sive i oronule, kaubojske spavaonice bile su neuredne brvnare, dvori�ta i korali suhi, bez zelenila. Na vidiku nije bilo tekuæe vode. Nebraska je primijetio da je to veliki ranè, ali ne i mjesto za dvojicu Romea. - Pa, ovdje, izgleda, nismo nimalo dobrodo�li - nastavio je. - Prokleti bili, morati barem da nas nahrane. - Hoæemo li ovdje prenoæiti? - pitao je Ernest. - Momèe, ponovo æemo spavati pod zvijezdama, to ne smije� zaboraviti. A meni to vi�e odgovara. Vrtiæemo se ovuda dok nam se konji ne odmore, a onda se povuæi èim se smrkne. Ernest je opona�ao Nebrasku i nije pokazivao da primjeæuje izdvojenost Andersonove dru�ine. Izuzetak je bio kauboj Li, koji je izgledao prijatno i prijateljski. Uvijek je bilo ljubavi izmeðu Crvene stijene i Plave doline primijetio je Li suho, znaèajno se osmjehnuv�i. - Ne bih znao o tome ni�ta reæi. Novi sam ovdje - rekao je Selbi osmijehnuv�i se. - Primijetio sam - otegao je Li. - Prvi put sam sa kaubojima koji tjeraju ovoliko krdo nastavio je Selbi odu�evljen. - Mora da ima preko dvije hiljade grla. - Kauboju, nisi ba� dobar u brojanju - nacerio se Li. - Ne bih volio da ja�em za tebe ako bi ikad postao ranèer - upao je Nebraska, koji je sjedio s njima naslonjen na ogradu korala ispred koliba. - Pa, �ta ti misli� koliko ima? - upitao je Li. - Ne bih znao reæi. Ni jednom nisam bio u prilici da vidim cijelo stado. - Taèno petnaest stotina osamdeset i �est grla - izjavio je Li. - Èuo sam kada je to Boldi rekao Andersonu. Dot je raèunao da ih je oko petnaest stotina �ezdeset i dva grla. Ali, Boldijev raèun æe uzeti novac, u to se mo�ete kladiti. Ernest je pognuo glavu, �to mu je u�lo u naviku kada 79 se nije pouzdavao u svoje oèi. - Oh, bilo bi sjajno imati toliko stoke. - Li, ko je onaj tip u ko�noj jakni �to razgovara sa Andersonom i Vilkinsom? - interesovao se Nebraska, pokazujuæi na grupu mu�karaca u pra�njavim èizmama ispred ranèerske kuæe. - Èuo sam da je to kupac iz Maripoze. Nisam saznao njegovo ime. Ovdje je bio i ranije. Vjerujem da æe se Vilkins brzo osloboditi veæeg dijela krda koje smo dotjerali. Ernest se vi�e nije uplitao u razgovor. Njegove misli ponovo su se uskovitlale, a srd�ba na Hepforda poveæala. Ipak je bio dovoljno priseban da slu�a sve ono �to se oko njega prièalo, posebno kada su bili pozvani na veèeru koja je jahaèima bila poslu�ena u velikoj kuhinji ranèerske kuæe. Kuhar je bio Meksikanac, a hrana odlièna. Ernest je bio pregladnio. Nebraska takode. Poslije veèere, Li se od njih oprostio rekav�i da ima djevojku i oni su ostali sami. Selbi je predlo�io da malo procunjaju oko ranèerske kuæe. Nije bilo trijema. Vrata prema dnevnoj sobi su bila otvorena. Po�to se veæ uveliko smrklo, Ernest nije mogao nikog da prepozna u sobi, ali je mogao da èuje glasove. - Nebraska, privuæi æu se tamo i malo osluhnuti - rekao je. - Za�to? - Ne znam. Mo�da sam radoznao. - Uh, jo� ima svjetla. Èekaj dok se smrkne. Samo, dobro osmotri uokolo, kako bi prepoznao okoli�. I ja sam nekako radoznao... Oti�li su do korala, lijeno natovarili mazgu i osedlali svoje konje. U meðuvremenu se i smrklo. Brvnare su postale nejasne. Odveli su konje do kraja staze. - Pametnije ti je da skine� èizme - posavjetovao je Nebraska. - Dobro pazi. Trèi k'o sam vrag ako te vide ili èuju. Ovo nije zdravo mjesto za kauboja s Crvene stijene koji prislu�kuje. 80 - Budi siguran da me neæe uhvatiti - odgovorio je Ernest. Skinuo je èizme i �e�ir i poèeo da se prikrada stazom, dobro otvoriv�i oèi i naæuiiv�i u�rovukao se kroz ogradu prije nego �to je dospio do korala i onda odluèno krenuo do prednjeg dijela kuæe. Ovdje se osjeæao prilièno siguran. Blje�tava svjetlost izvirala je kroz otvorena sobna vrata, a isto tako i kroz prozor koji Ernest ranije nije bio primijetio. Kako nije bilo zvijezda, noæ je bila mrkla. Bilo je i tiho i morao se osigurati da napolju nema nikoga. Polako se privukao do duboke sjene kuæe. A onda se spustio i èetverono�ke dovukao do otvorenog prozora. Nije mogao odoljeti. Nastojao je da suzdr�i disanje dok je oslu�ki- . vao. - Mogao sam mu se nasmijati u lice kada me je upozorio na kradljivce stoke - govorio je Anderson. - Nema razloga za smijanje - èuo se osoran odgovor. Ima dosta kradljivaca. - Svakako. Ti zna� na �ta mislim - nastavio je Anderson. - Hepford je nastojao da mi usadi u glavu gubitak koji u stvari ne postoji, i to zbog uèestalih kraða. - A �ta je sa onim tipom Sibertom? - Pitanje je uputio neko treæi, tip �irokih prsa i promuklog glasa. Vjerovatno kupac

iz Maripoze. - Zaboravi na njega - odgovorio je Anderson o�tro. Nije mi se svidjelo kako me gleda. A nije bio uètiv, èak ni pred Hepfordom. r - Taj Sibert je dobar stoèar. Èuo sam za njega. i - Andersone, nema� razloga za brigu - rekao je Vil- kins. - Ako ima neke muæke, mi sigurno nismo u to uplete- j ni. Mi kupujemo stoku od Hepforda. Da. Pa �ta ako za nju ( dajemo manje nego �to bi on mogao dobiti u Maripozi ili ¦ Holbruku? i - Ne znam o tome, D�one - odvratio je Anderson. Mogli bismo doæi do suda. Nikad nisam bio zadovoljan sa ' Hepfordom do ovog posljednjeg razgovora s njim. Spre 81 tan je. I predlo�io je jo� jedno, posljednje veliko krdo u oktobru. -Jeste vraga! - Nisam smio biti iznenaðen - nastavio je predradnik. - Kada sam bio u Springeru, èuo sam govorkanja o Crvenoj stijeni. Hepford je zapustio ranè. Nikad ga i nije posjedovao. A mislim da on ne posjeduje ni stoku. Bio je tamo godinama prije nego �to sam do�ao u Arizonu. Sada mi se sve èini da je do�lo ili æe uskoro doæi do promjene vlasni�tva. Mogu se kladiti da æe Hepford klisnuti. - Aha. Takvi poslovi su i ranije obavljani u Arizoni. To neæe nikome dobrog donijeti. Savjest mi je èista �to se tièe kupovine ove stoke. Sve mislim da neæu prihvatiti onu u oktobru. - Za�to, èovjeèe? �ta te briga? Ako ti neæe�, onda æe u�iæariti neki drugi stoèar. - Mo�da grije�im. Hepford svuda stra neprijatelje umjesto prijatelje. Mo�da ima svoje razloge �to ne prodaje u Holbruku ili na istoku... Hej... koji je to vrag? O�tar glas trgnuo je Andersona kao �to je okamenio i Ernesta koji je bio toliko zainteresovan za razgovor da nije èuo pribli�avanje koraka. - Nju�ka�, kojotu! - grmio je o�tar glas. Sna�na ruka podigla je Ernesta na noge. Onda se ne�to tvrdo zabilo u njegova leða. - Di�i �ape, kauboju... Sada, mar� naprijed! Sa tako odluènim nareðenjem prislu�kivaè se trgnuo iz svog transa i ne gubeæi vrijeme podigao ruke. Bio je uhvaæen na djelu. Strah je zamijenio èuðenje kada je gurnut preko praga pred trojicu ljudi koji su bili zapanjeni koliko i on. Po�to je bio prisiljen da se suoèi s njima, uspio je da povrati moæ rasuðivanja. - �ta ovo treba da znaèi, Boldi? - zare�ao je predradnik. - Proklet bio ako znam, �efe - odgovorio je medvjed iza Ernesta. Otezao je u govoru. - Pu�io sam dolje na stazi kada sam opazio ovog tipa kako se �unja poput sjene. Sto 82 ga sam ga slijedio. Izgubio sam ga u mraku, ali sam hodao uokolo sve dok nisam nai�ao na njega. Le�ao je ispod prozora i prislu�kivao. - Dakle! - povikao je ranèer Vilkins dok mu se lice smraèivalo. Treæi èlan te dru�ine, krupni kupac iz Maripoza, naglo je problijedio. - Slu�aj - odjednom je procijedio Anderson - to je jedan od kauboja sa Crvene stijene. Pomogao nam je tokom putovanja. Zovu ga Ajova. - Ukloni revolver, Boldi - upao je ranèer i crne prodorne oèi upravio na Ernesta. Selbi je odahnuo kada je popustio sna�an pritisak na njegova leda. - Mladiæu, kako se zove�? - Ernest Hauard - odgovorio je gledajuæi svog sagovornika pravo u oèi. - Odakle si? - Iz Ajove. - Ja�e� za Hepforda? - Da, gospodine. - Sigurno nisi pijan. A ne lièi� ni na lopova... I za�to si, onda, �pijunirao ispod mog prozora? - Nisam ni�ta lo�e mislio, gospodine. Samo sam bio radoznao - odvratio je Ernest sa" naivnim osmijehom na licu. - Radoznao, zbog èega? - Zbog vas zapadnjaka. - Ovdje je Ernest odluèio da nade izgovor. - Sa mnom ne postupaju dobro na Crvenoj stijeni. I tra�im novi posao. - Pa, nama ovdje ne trebaju takvi radoznalci - odvratio je ranèer hladno. Kupac iz Maripoze je pokazivao prstima u kojima je podrhtavala cigara. - Gospodine, jeste li primijetili da je ovaj posjetilac samo u èarapama? - Ne, nisam. - Prokletstvo! 83 Uslijedila je ti�ina. Ernestu nisu promakJi rjeèiti pogledi trojice prisutnih, lako situacija nije bila ugodna, Ernest nije bio upla�en. Dobro ih je prouèio. Nijedan od njih ne bi mogao naslutiti da je on lièno zainteresovan za prodaju stoke sa Crvene stijene. - Gazda, trebalo bi ga zatvoriti i neka onda obja�njava �erifu - rekao je Anderson. - Vjerovatno je tako najbolje. Na to je Ernest spustio ruke i �uèno prorestvovao da to ne uèine. Bio je odluèio da izjuri ako iko uèini ikakav pokret da ga zadr�i. - Pa, dragi moj radoznali �utokljunèe, svakako æu te zatvoriti i onda ti pokazati �ta ti sljeduje - otegao je jahaè koji je uhvatio Emesta. - Hej, vi tamo! Neka niko ne mrda! - èuo se bijesan, ali poslovan glas kroz prozor. Ernest ga je odmah prepoznao. Bio je to Nebraska. Drugi su se ukoèili, a oèi su im nemirno lutale. - Baci revolver na pod, Boldi... Brzo, ti smrdljivi kradljivce stoke, ili æu poslati metak! Glas je bio ubjedljiv. Boldi je brzo ispustio revolver. - A sada, Ajova, izlazi! Ernest nije gubio vrijeme prolazeæi preko praga. Sa stepenica je ugledao blje�tavo lice Nebraske, koje se sijalo na svjetlosti �to je dopirala kroz prozor. - Boldi - nastavio je o�trim tonom - nije neka hrabrost uperiti pucaljku u �utokljunca. Ovaj momak ovdje nije lopov. On je samo radoznali momèiæ iz Ajove. Sigurno je bio radoznao zbog va�e negostoljubivosti. Zaista ste bili neprija

tni prema dvojici radnika koji su vam pomogli tokom puta. - Neprijatni! - prasnuo je Boldi. - Ne mo�e� mi to pri�iti a da mi ne plati� zbog toga! - Eto ti Andersona... I, gospodine Vilkinse, vjerujem da æe ova mala Boldijeva igra malo pogor�ati odnose izmeðu na�ih i va�ih ljudi. 84 - Pobrinuæu se da Hepford obojicu otpusti - odvratio je Vilkins bijesno. - Samo naprijed. Selbi je pojurio u tamu zaustaviv�i se nekih desetak metara dalje da saèeka Nebrasku. Èuo je opor smijeh, a onda te�ki bat èizama. - Nju�kala! - vikao je Anderson s vrata. - Da se vi�e nikad niste ovdje pojavili! - Idi do ðavola, pokvarenjaèe jedan! - grdio je Nebra- ska. Ernest je ugledao crvene odbljeske. Revolver je grmio. Pa jo� jednom. Beng! Beng! Meci su udarali u zemlju nedaleko od mjesta gdje je stajao. Srce mu je zastalo, a onda je naglo zatutnjalo od olak�anja kada je izronila vitka prilika Nebraske. Jezik kauboja bio je nepovezan, ali oèito prost. - Ovuda, Nebraska - pozvao ga je Ernest. Dok mu se Nebraska pribli�avao, iz ranèerske kuæe odjeknulo je jo� nekoliko pucnjeva. Dva metka su, izvjesno, do�la iz saèmarice. A ki�a metaka dala je krila Ernestovim bosim nogama. Do�ao je do staze prije Nebraske i pojurio do otvorene kapije gdje se zaustavio i navukao èizme. Èuo je nji�tanje konja. Onda je doteturao Nebraska te�ko dahæuæi. - Uh... pun sam... saème - dahtao je sipljivo. - Hajde, drugar. Nisi pogoðen! - tje�io ga je Ernest dok se naginjao da pogleda prijatelja. - Ona saèmarica... zabiberila me je... uh... Ajova!... Pratio sam te... jer sam... pla�io se da æe�... uèiniti ne�to... ludo... Zamalo... nisi... dospio iza re�etaka. - Neka te to ne brine, prijatelju - brzo je odvratio Ernest. - Zahvalan sam ti �to si do�ao. Ali, ako si pogoðen... - Nije to ni�ta. I ranije sam dobijao. Dodu�e, nikad u stra�njicu. Ha! Ha! A i ti si ba� morao da prislu�kuje�... ErniL. Skaèi na konja! Ernest je morao da prièvrsti sedlo, te je u poèetku 85 zaostao za Nebraskom, koji je brzo odjahao vukuæi i tovarnu mazgu. Ipak, brzo ga je dostigao. Nekoliko milja su dobro napredovali, sve dok nisu do�li do uspona. - Konji su umorni - rekao je Nebraska. - Moraæemo do potoka, onda æemo se ulogoriti... Prokletstvo, Erni, u cijelom kraju æe se proèuti da smo otjerani s Plave doline. - Pa, �ta? - Èudan si ti stvor. Ponekad se pitam jesi li sav èitav. - Otpustiæe nas... to je sigurno - slo�io se Ernest sa �aljenjem. - Ba� se pitam. Mo�da bi nas Vilkins potjerao, ali æe ga Anderson zadr�ati... �ta si èuo, ha? Nakon �to je malo razmislio, Ernest je zakljuèio da bi Nebraskino mi�ljenje bilo vrijedno, pa je pa�ljivo ponovio razgovor stoèara, gotovo doslovno. - Pa, èini mi se da stari Nebraska nije pogrije�io - uzviknuo je kauboj zadovoljno. - Ajova, na� gazda je pokvarenjak. - Izgleda tako. Kako æemo to dokazati? - Zaboga, kauboju, za�to bi �elio da to doka�e�? Nije na�e da se mije�amo. Osim ako to neæe� da iskorti� da ti crvenokosa cura padne pred noge. Ha! Ha! - Nebraska! Zar misli� da sam toliko kvaran? - Sve je dozvoljeno u ljubavi. Prijatelju, kada dobro razmislim, ne bi to bila lo�a ideja. Mogao bi spasiti Anu od sramote. - Kako to? - Pa, samo mi je palo na um. Da vidim... Prvo, rasvijetli Hepfordovo poslovanje. Onda isprièaj djevojci. Tada ga oboje prepla�ite da mora otiæi s Crvene stijene pije nego �to neko ne doðe sa istoka i potpuno ga uni�ti. Ako voli� Anu, onda tako i uèini. Ha, �ta ka�e�? - Nebraska, ti si pravi Makijaveli - rekao je Ernest zadivljeno. - Ko ti je sad taj? - upitao je kauboj sumnjièavo. - Prijatelju, ne bi mi smetalo da Anu dobijem i na taj 86 naèin - rekao je Ernest odluèno. - Zna�, momak, nije va�no kako æe� pridobiti �enu, va�no jda je dobije�. Dok su jahali kroz noæ, Ernest je razmi�ljao. Kako god gledao i zakljuèivao, shvatio je da æe se uskoro sve saznati. U njegovim proraèunima nije bilo mjesta za naèin kako stvarno pridobiti srce Ane Hepford. Na prvom mjestu, sve mu je izgledalo besmisleno, a s druge strane, nije bio sigu ran da je sada �eli. Imao je lo�e slutnje. Mogao je preæi preko nesumnjive zloæe djevojèinog oca, mogao joj je oprostiti na ta�tini, na koketeriji, ako je oti�la predaleko s drugim momcima kako se govorkalo, onda ona nije bila djevojka o kojoj bi trebalo ozbiljno razmi�ljati. - Bolje bi bilo da se dr�im dalje od nje - glasno je re kao. - �ta to? - upitao je Nebraska. - Do vraga, govorim sam sa sobom. - Pa, èini mi se da si govorio istinu... Evo potoka, Ajo va. Nanju�io sam vodu prije nego �to sam je èuo. Skre nuæemo meðu kedrove, rasedlati konje i prièekati da svane. I Ernest se budio nekoliko puta tokom noæi, svaki put sa nejasnim osjeæajem zadovoljstva zbog dogaðaja od prethodne noæi. Stajao je pred revolverom kauboja; gaðali su ga, znao je kako zvuèi fijuk metka. A postojala je i moguænost da njihovim tragom sutra krene i potjera. Nije èudo �to je Ernest ustao prije zore i brzo osedlao konje. Dok je pripaljivao vatru, probudio se i Nebraska. Sjeo je. Namr�tiv�i se, pa�ljivo je dotakao stra�njicu i uzviknuo: - Do ðavola, nekoliko zrna se zaustavilo. Moraæe� mi ih izvaditi kada doðemo kuæi. - Po�uri, ljenèugo - veselo je pjevu�i

o njegov prijatelj. - Svanulo je, a mo�da æe za nama krenuti i potjera. - Zaboga, ti samo ne�to sanjari� - otegao je Nebraska. 87 - Ba� je pravo èudo da se Ana nije do u�iju zacopala u tebe. A kladim se da hoæe. - Nebraska, zaboga, daj mi priliku da zaboravim tu curu - Selbi je planuo. - Hajde, drugar, smiri se... Gdje smo, do vraga? Ah, znam. Nebraska je spavao obuèen i samo je trebao da na glavu stavi sombrero. Smotao je svoj le�aj, vezao ga i stavio na mazgu. I ne oprav�i lice ili ruke poèeo je da guli krompir. Ernest je to odmah primijetio. - Operi ruke - posavjetovao ga je. - E, pa da sam proklet! - Nebraska se zabuljio u njega. - Postao si mi nekako probirljiv. - Izbacio je krompir iz lavoriæa i oti�ao do potoka zvi�duèuæi. Doruèkovali su pr�ene krompire, kafu i tvrd hljeb koji su namoèili u svojim limenim �oljama. Zatim je Nebraska stavio stvari na mazgu, dok je Ernest oprao posuðe. Nekoliko minuta kasnije veæ su jahali meðu kedrovima u susret suncu. Kada su pre�li uzvisinu, krenuli su br�e. Nebraski nije ni padalo na pamet da se osvrne, ali je Ernest to uèinio vi�e nego jednom. U dugom klancu nije se pojavio ni oblaèiæ pra�ine. Prije nego �to je sunce ugrijalo, u�li su u �umu, iduæi lijevo od puta kojim je i�la stoka. - Ajova, mo�emo jahati i noæas ako �elimo - rekao je Nebraska prekinuv�i dugu ti�inu. - Èemu �urba? - usprotivio se Ernest. - Imamo dva dana. A onda æe me Sibert poslati u Holbruk po �ito. - I to mi je neki posao - nacerio se Nebraska. - Cijeli dan i noæ u gradu... Cure... Hej, zna� �ta... Mo�e� odnijeti pismo Dejz. Hoæe� li, drugar? - Svakako. I natjeraæu je da me zbog toga poljubi - rekao je Selbi zadirkujuæi ga. - Erni, molim te, ne igraj se s mojom curom. Ona je jo� dijete. A ti si zgodan ðavolak, to dobro zna�. Kada bi htio, u tome bi mogao preteæi i Duda. - Pa, dobro onda. Nastojaæu da se oduprem isku�enju. 88 �ao mi je zaista �to nisam ranije upoznao Dejzi. -1 meni. Onda ne bih imao toliko problema. - Problema? Slu�aj, Nebraska, tvoji problemi se i ne mogu porediti s mojim. - Zar nisi èuo Dejz kada je priznala kakav uticaj ima onaj ljepu�kasti smrdljivko na nju? - Èuo sam i, da ti pravo ka�em, to me brine. Razgovaraæu s Dejzi. Moramo se potruditi da je izvuèemo iz Hajslipovih kand�i. On je zaista lupe�. - Èudno, ali izgleda da se veæini �ena sviðaju ba� lupe�i. Selbi je upravo htio da to porekne kada se sjetio da je prvi i jedini put upotrijebio silu prema Ani �to je donijelo iznenaðujuæe i nezaboravne rezultate. Mo�da je Nebraska bio u pravu. On se zbog te svoje grubosti i postidio. Ali su nekako Nebraskine neotesane rijeèi imale snagu da ga pokrenu naprijed. I kada je to sebi priznao, shvatio je da æe ponoviti svoje silovito pona�anje prema Ani Hepford ako doðe u sliènu situaciju. Jahali su dalje, uz sjenoviti put, ispod visokih grebena i niz kanjone gdje je voda milozvuèno zapljuskivala obale i gdje je sve bilo svje�e i mirisno. Zatim su jahali preko suhog prolaza gdje su po�utjeli borovi bili ra�trkani i srne promicale poput crvenih aveti preko èistine. Od klanca put je vodio uz cn'ene litice, odakle se pru�ao pogled preko crvenih stijena ispod njih, sve do prostranog zelenog ranca, snenog na suncu. Ernest je zaustavio konja i zagledao se u prizor koji se pred njim pru�ao. Da, on je volio ranè Crvena stijena. To osjeæanje ga je postepeno osvajalo. �elio je da tu radi cijelog �ivota. Ali, �ta æe sa. Anom? Da li je tu mogao biti sretan bez nje? Odgovor mu je bio tvrdokoran, bolan, i govorio je da ima nade i izvjesnosti da negdje postoji i neka druga zgodna djevojka, mo�da s crvenom kosom i zelenim oèima, djevojka koja mo�e biti iskrena koliko je Ana nepostojana. U srcu je znao da za njega postoji samo jedna 89 crvenokosa cura. Na zalasku sunca ulogorili su se kod izvora Zlatna voda, koji je za Ernesta predstavljao najdivljije ali i najljep�e mjesto koje je vidio. - Kako je ovo mjesto dobilo ime? - pitao je. - Pa, neki ka�u da je jedan Meksikanac tu na�ao zlato. A drugi da je izvor dobio ime po boji vode - odgovorio je Nebraska. - Nije daleko od ranca? - Oko milju, ako bi skoèio s litice. A tri putem. - Zaboga, onda pripada Hepfordu, u stvari rancu Crvena stijena? - Naravno. - Pa, za�to, zaboga, Hepford nije sproveo vodu do kuæe, spavaonica i konj usnice? - Veliki je to tro�ak, a Hepford nije zainteresovan za pobolj�anje zemlje. Èinjenica je, Ajova, da upravnici rade u svom vlastitom interesu. - Nebraska, ako bih ja... ako bih ja posjedovao taj ranè, odmah bih sproveo tu divnu vodu do kuæe. - Hmmm.... Izvini, drugar, �to se s tobom ne sla�em. Prvo bi morao da klekne� pred svoju crvenokosu ljepojku. A to bih ba� volio da vidim. Ha! Ha! Na to je Ernest bacio prvi predmet �to mu je bio pri ruci, a bila je to kantica za mlijeko. Pogodio je Nebrasku, koji je �estoko opsovao. A onda su obojica prasnuli u srnijeh Ruèali su, nahranili konje i onda opet krenuli ivicom litice odakle su mogli posmatrati dolinu. Suton je ispod njih bacao tajanstvene sjene. Obronak je bio tamnoplave boje. A preko, na drugoj strani, uzdizale su se

crvene stijene obasjane rumenilom sunca na zalasku, nevjerovatno lijepe. Ti�ina je bila duboka. Ernest nije mogao otkriti nijedan zvuk osim udaranja vlastitog srca. Slatka samotnost te visine ovijala ga je poput najnje�nijeg ogrtaèa. Odluèio je da èesto dolazi na to mjesto - da mu on sam da 90 ime. - Pravo mjesto za ljubavne sastanke - primijetio je Nebraska. - Prijatelju, u pravu si. Jedino nikad ne mo�e� spojiti i vrijeme, i mjesto, i voljeno biæe. - Nije to gre�ka djevojke. Kauboj je oèito izra�avao dosta drskih i izazovnih pomisli. Ali, u tom trenutku Ernest je �elio samo da posmatra, osjeæa i sanjari, pa je uæutkao Nebrasku tu�nim proroèanstvom da ni Dejzi ni Ana nisu za njih. Iz sanjarenja ga je trgnuo Nebraskin glas. - Hej, misli� li ti sanjariti cijelu noæ? - Nevoljko se vratio svom prijatelju i uskoro se uvukao pod æebad, vi�e se ne odupiruæi snu. Sljedeæeg jutra Nebraska ga je pretekao jer je ustao ranije i, kada se izvukao ispod æebadi, ugledao je osedlane konje, kafa se pu�ila na ognji�tu a slanina cvrèala. - 'bro jutro, mali - otegnuo je Nebraska. - Razbudi se i poèuj ptice. Savi svoj le�aj i doði da �togod pojede�. A onda æemo po�uriti da otkrijemo koji se mangup posljednji I udvarao Ani. t - Samo se ti zavitlavaj - dobio je odgovor. Bili su veæ na pola krivudavog puta kada se sunce uz- :, diglo iznad istoènih bre�uljaka. 1 do�li su upravo u vrijeme kada je kuhar D�et pozivao dru�inu na doruèak. - Prijatelju, ti rasedlaj konje dok ja naðem Hajslipa rekao je Nebraska kada su se zaustavili ispred spavaonice. - Uh - progundao je Selbi. Poèeo je osjeæati da se njegov drugar u posljednje vrijeme promijenio. Vi�e nije bio bezbri�an jahaè. Mo�da su problemi izvukli iz njega skrivenu snagu njegove liènosti. Shvatio je da bi Nebraska mogao biti i ljut neprijatelj. Ne �ureæi, rasedlao je konje i pustio ih u koral. Kada se vratio, Nebraska ga je èekao. - Izgleda da nema razloga za brigu - rekao je. - Ali je dru�ina ne�to napeta. Hok nije raspolo�en. Èini se da ih je Hepford dobro naribao. 91 U�li su da doruèkuju i sjeli na drugu klupu za drve nim stolom. Ernest je sasvim veselo za�elio dobro jutro. Sep Dejvis i Stiv Monel su odgovorili, kao i Sibert. Hajslip i njegovi pajda�i Lanki Polard i Bouns Megil nisu ni okom trepnuli. Hajslip nije ni mogao trepnuti po�to mu je jedno oko bilo skoro zatvoreno. Pravilne crte tog zgodnog lica bile su tu�no pomjerene. Ajova je bio zadovoljan, pa se sa gnuo nad svoj tanjir. - Hej, Nebraska, izgleda da je ova dru�ina presretna �to smo se vratili - primijetio je malo glasnije da bi nad jaèao zveckanje posuða. - Naravno da smo sretni - odvratio je �ep. - Danima nismo vidjeli nasmije�eno lice. Hok Sibert je upravio svoj prodorni pogled prema Er nestu. - Ti uzmi velika kola i odmah poslije doruèka kreni u Holbruk. Poslaæu narud�bu Bebitu. - Odlièno, gazda. Ba� se radujem. Biæe fino opet vidje ti grad. I radnje... i sve one zgodne cure. - Ha! Ha! - nasmijao se Hajslip nasilu, ne di�uæi po gled. Bio je to hladan, usiljen smijeh, pun prezira. Krv se odmah uzburkala u Ernestovim �ilama. Nasmijali su mu se i neki drugi kauboji, ali bez uvrede. - Nebraska, �ta ti misli� o ovome? - upitao je prijatelja. - Prilièno gadno. Ti si kriv. Ne raduj se previ�e. - Ne�to ste se uzjogunili, je li? - upitao je Sibert o�tro. - Sta se desilo tamo na Plavoj dolini. - Pucali su u nas i otjerali nas s ranca - odgovorio je Selbi lakonski, poprimajuæi ulogu koju su on i Nebraska smislili. - Eh, mali, ti si zaistav blesav - optu�io ga je predrad nik. - O èemu on to prièa, Nebraska? - Istinu, gazda. A ako ne vjeruje�, pokazaæu ti o�iljke na mojim nogama. - O�iljke od saème! - Pa da. A prije toga smo èuli lajanje pravog kolta. Ti I " pozna� taj zvuk, Hok. Hok se nagnuo prema njima. Sada su i svi drugi kauboji bili zainteresovani. - Za�to? Ko je pucao u vas? - Ni zbog èega, gazda - odgovorio je Nebraska hladno. - Anderson i njegovi ljudi bili su gadni prema nama tokom cijelog puta. I kada smo veæ tamo stigli pa... nisu nam èak dali ni da èestito jedemo. Ne�to slièno u gostoljubivom kraju bilo je za stoèare nezamislivo. Èule su se prigu�ene psovke. - Pa, �ta ste oèekivali? - upao je Hajslip znaèajno. - Dud, ja ovdje pitam. Stoga uæuti - rekao je Sibert o�tro. - Nastavi, Nebraska. - Pa, Ajova i ja smo ipak upali u kuhinju i sjeli. Morali su da nas nahrane. Poslije smo hodali po rancu, pu�ili i prièali o na�im curama... a to se mom drugaru i te kako sviða - i do�li smo do otvorenih vrata ranèerske kuæe. Ajova je zastao da oslu�ne, a i ja sam isto uèinio... I uhvatili su nas, pa je bilo ili uteæi ili potezati revolvere. Mi smo potrèali... Jesu li pucali u nas? Bogami, jesu. Sibert je �akom lupnuo o sto da su sve èa�e poskoèile. Oèi su mu gorjele kao �eravice. Ali to njegovo osjeæanje nije skrivalo znati�elju i iznenaðenje. - Nebraska, �ta ste to èuli? - pitao je. - Pa, gazda - otegao je kauboj - izvini, to je na� posao. Tièe se gospodina Heprorda i, ako mu pridoðe da nas otpusti, onda æemo mu mo�da reæi. brnest je primijetio kako je Sibert neznatno poblijedio. Krv mu je uzavrel

a. Znaèi da ni predradnik nije bio slijep kada je u pitanju bio Heprord. Mo�da je i on u svemu imao udio. Na to se Ernest ra�alostio. Sviðao mu se Sibert i nije �elio da ga izgubi. - Ah, tako - odvratio je Hok polako i bilo je izvjesno da je uspio da se suzdr�i. - Pa, ako se to ne tièe mene, nemam vi�e �ta da ka�em. Pola sata kasnije naglo je otvorio vrata Ernestove so 93 be, u�ao i brzo zatvorio vrata. - Gdje je Nebraska? - Kod konja. - Ajova, da stavimo karte na sto - poèeo je Sibert bez ikakvog uvoda. - Kakve karte, gazda? - pitao je Ernest naivno. - One karte o kojima je Nebraska blebetao. - Hok, dobar ste mi prijatelj i sviðate mi se - rekao je Ernest trudeæi se da ocijeni predradnika i da malo razmisli kako da rije�i ovu situaciju. Sibert se svalio na klupu. Bio je uznemiren. Ernest je skrivao iznenaðenje. - Svakako da sam ti prijatelj, i vi�e od toga. Ostavio sam te ovdje iako je dru�ina bila protiv tebe. I sigurno æu povesti tebe i Nebrasku, kao �to sam vam veæ jednom rekao. - Gdje æemo? - Jo� ne znam, ali, vjeruj mi, biæe to podalje od ovog mjesta. - Auli! Za�to nas vodite, Hok? - Pa, vi ste dobri momci. Sviðate mi se. A ovdje ima zle krvi. Bogami æe biti i prolivena ako ostanete ovdje. - Hoæete reæi da su Hajslip i njegovi pajda�i protiv nas? - Jo� juèe se Dud zakleo da vas moram otpustiti ili æe on, Bouns i Lanki otiæi. - �ta ste vi rekli, Hok? - Rekao sam mu da ide do ðavola. Ne bi bilo koristi da ga otpustim, Ajova, Heptord bi ga odmah vratio. - Znaèi tako? Toliko ga voli? - Nije to ljubav. Dud dr�i ranèera u �aci. - Mislite preko Ane? - Nisam na to mislio. U tom trenutku Ernest je odluèio da otkrije karte. Uporno gledajuæi u Hoka naglo je upitao: - Da li napu�ta^ te ranè zato �to je Heptord lopov? 94 Bio je to pun pogodak. Sibert je bio stari lisac odrastao u ovom kraju. Bio je siguran da Ernest ne�to zna. - Otkud ti ta ideja, kauboju? - upitao je hladno, a onda je sa smije�kom poèeo da zamotava cigaretu. - Nebraska mi je rekao. - Ma nemoj!... Znaèi, vas dvojica ste pametnjakoviæi? Rekao sam gazdi da je grdno pogrije�io �to je otjerao ovo posljednje krdo. Prekorio me i rekao da je moje da vodim ljude a ne da njega savjetujem. - Hepford je svakako gadno pogrije�io s ovim posljednjim poslom. Jo� je veæu gre�ku napravio Sto je poslao mene i Nebrasku. - AuuhL. Pa, �ta ste tamo èuli? - Pitajte Nebrasku kada odem. Ako on �eli da ka�e, nemam ni�ta protiv. - Ajova, drago mi je �to slu�a� Nebrasku. On nije blesav. I on pozna stoèare. Na tankom si ledu ako misli� da æe� zapla�iti Hepforda ili ga izraditi. Mudar je i brzo misli, i pucaæe u tebe prije nego �to i zine�. A u ovom poslu tvoje rijeèi neæe imati mnogo te�ine protiv njegovih. r i - Hvala, Hok. Cijenim va� savjet. Siguran sam da neæu JI pogrije�iti... Koliko je tanak led po kojem vi gazite? "' Ernest je munjevito postavio to pitanje. Hok nije ni trepnuo. Zadivljeno je gledao svog mladog jahaèa. - Sada znam za�to si mi se dopao. Jednostavno sam osjetio da nisi obièan kauboj. Mislim da bi najbolje bilo da ti, Nebraska i ja odmaglimo odavde dok smo jo� èitavi. - Èemu �urba, Hok? Postaje interesantno. - Pa, prokleto interesantno... Ajova, led ispod mene jo� nije otvrdnuo. - Hok, nemojte mi reæi da ste sa Hepfordom u ovom poslu sa stokom - rekao je Ernest staviv�i ruku na Hokovo rame. Taj gest i njegov pogled dokazali su ne�to Sibertu. - Nisam, bogami, ne brini - rekao je tonom koji je otkrivao da su rijeèi dugo, predugo bile zadr�avane u njemu. - Ovdje sam nekoliko godina. I Hepford je poèeo da 95 sumnja u mene. Naravno, ako novi vlasnik Crvene stijene iznenada doðe, Hepford æe mene okriviti. I? Ajova, trebaæe mi prokleto dugo vremena da doka�em suprotno. Ne vjerujem da bih rizikovao da izaðem pred sud. - �ta biste uradili, Hok? - Pa, jednom sam veæ potegao revolver da ne bih zavr�io u zatvoru. Uèinio bih to opet. - Hok, �ta vas je ovdje zadr�alo ako ste veæ bili sigurni da Hepford nije ranèer koji se mo�e po�tovati? Sibert se nasmijao, a rumenilo mu je preplavilo inaèe tamno lice. - Ajova, bio sam stara budala. Kao i svi ostali, i ja sam bio zanesen Anom. - Zaboga! Zar i vi? - Svakako. Bila je djevojèica kada sam do�ao, ali kada je napunila �esnaestu... Nemoj me tako prezrivo gledati. Pro�lo je to mene, Ajova. I, eto, tako sam ostao. - Mnogo volite Crvenu stijenu? - nastavio je Ernest prilazeæi prozoru. - Veoma, Ajova. Svejedno, moraæemo da odemo. Ernest se okrenuo, potpuno stalo�en i siguran u sebe. - Nadam se da neæemo morati odmah otiæi. Volio bih da jo� koji put vidim Anu. - Zaboga, �ta li æe na to reæi crvenokosa? - Hok, da li mislite... da li je ona kvarna? - pitao je Ernest gotovo ne di�uæi. - Ana je u redu. Samo je luda za momcima. Ako ikad nade pravog, biæe �ena kakva se na Zapadu samo mo�e po�eljeti. - Uh kako bih volio da ja budem taj - uzdahnuo je Ernest. - Ali, priberimo se malo... Nebraska i ja smo dosta razgovarali. Mi smo jednostavno dvojica kauboja koji su nai�li i shvatili neke nepravilnosti. Stoga mi recite da li je ikako igdje moguæe iznijeti to �to Hepford muæka? - Pa, sumnjam da bismo i�ta

mogli dokazati - odgovorio je predradnik neodluèno. - Kada se doðe do suda, sve 96 ode u vjetar. �ta mo�e sud zakljuèiti ako se jedan svjedok i I zakune da je bilo prodato ili ukradeno dvije stotine grla, a j drugi se zakune da nije. Ali, siguran sam da bi za Hepfor- Vi da bilo veoma gadno kada bismo mogli uporediti njegov izvje�taj upuæen na istok sa brojkama koje su sada nama poznate. Propisao bi krv. Uto je u�ao Nebraska blistavih oèiju. - Izlazite odavde, smutljivci. Moram da pi�em mojoj curi. Erni, odreðen si da bude� Anin pismono�a. Poruèila je D�efu da doðe� i uzme� njena pisma. neke narud�be. - Ana! - Da, to sam i rekao. Ne bulji kao da sam te zviznuo u gubicu. Sibert se nasmijao i iza�ao. I dok se Nebraska spremao da pi�e pismo, Ernest je brzo poèeo da se umiva i brije. Obukao je novu ko�ulju i stavio svijetlu traku, i po�to se zaèe�ljao, izjurio na trijem. Sibert je tamo razgovarao s nekim kaubojima meðu kojima su bili Dejvis i Hajslip. - Hej, �ep, �ta to gospoðica Hepford �eli da uèinim? upitao je ravnodu�no, kao da je i inaèe bio kurir te mlade dame. - Da po�alje� pisma i ne�to pokupuje� u gradu. A sve to ti je u stvari mig da joj donese� kutiju slatki�a - odgovorio je Sep kome nije nedostajalo smisla za humor. Ernest je èuo kako je Hajslip izustio psovku. Nikad za kraæe vrijeme nije pre�ao put do ranèerske kuæe. Èim je iza�ao iz borika, opazio je Anu kako sjedi na stepenicama. Srce mu je poskoèilo. Nije podigla pogled sve dok nije stao ispred nje. Osmijehnuo se po�eljev�i joj dobro jutro, kao da od nje uop�te ni�ta ne oèekuje. - Dobro jutro, Ajova - odgovorila je, pomalo zami�ljeno. - Po izgledu ne bi se reklo da si previ�e radio. - Oh, odlièno sam. Putovanje je bilo divno. Ovo je èudesna zemlja. Da li si ikad vidjela izvor Zlatne vode? - Jesam, ali nisam odavno odlazila tamo. Tamo je zaista divno. Voljela bih da opet ponekad tamo odja�em. 97 Otiæi æemo kada tata negdje ode. - Znam da ne spadam medu njegove miljenike - odgovorio je Ernest suho. -1 nisi. Meni si drag - rekla je zagonetno se smje�kajuæi. Zatim je klimnula da joj priðe. - Voljela bih da po�alje� ova moja pisma. 1, naravno, donesi pisma iz po�te ako ih bude. Druga po�ta i nije va�na. Tata je osjetljiv na svoju po�tu. On æe otiæi sljedeæe nedjelje. A ovdje je i lista stvari koje bih �eljela da mi kupi�. Tu je i novac. Ernest je uzeo sve�anj pisama i podeblju kovertu prijatno se naje�iv�i kada su Anini hladni prsti dotakli njegove. -1 jo� ne�to? - upitao je gledajuæi je. - Pa, �ta ti misli�? Ti ide� u grad - rekla je ote�uæi, ne spu�tajuæi pogled s ngovog lica. Zaista nije bilo pomoæi, Ernest je tiho zajeèao. - Vidjeæu... ako ne�to bude - odgovorio je tiho. Za�to nije bio smjeliji? Kad god bi se na�ao pred Anom, bio je upravo onakav kakvim ga je smatrala. - Da se nisi usudio da svrati� i oèijuka� s mojom roðakom Dejzi - upozorila ga je. - Moraæu joj odnijeti pismo od Nebraske. - Je li jo� lud za njom? - Vjerujem da jeste. Nije èudo. Mila je i slatka. - Da, primijetila sam da si to zapazio dok si neku noæ s njom plesao - rekla je razdra�ljivo i porumenjela. - Pa, zbog toga se ne sramim - odvratio je odva�no. - Trebalo bi... nakon onog kako si sa mnom postupao. Sto vi�e o tome razmi�ljam, sve sam vi�e ljuta. - Izvinio sam se i poku�ao da objasnim. - Jesi i... malo sam ti oprostila, ali... Ajova, vjerujem da se poigrava� s mojim nje�nim osjeæajima. U oèima joj je bilo nesta�luka i smijeha, tako da je njena primjedba izgubila ozbiljnost. Po�elio je da joj se nasmije u lice. - Tvoje nje�ne osjeæaje! Bogami, ova ti je dobra! - �ta hoæete da ka�ete, gospodine? - upitala je iznenada, sumnjièava i ohola. - Mora� da zna� da postoji velika razlika izmeðu mukanja mnogih kauboja i mojih osjeæaja. - Nadam se. Pa, ja ionako nisam mukao - odvratio je vragolasto. - Ka�e� da nisi. Pogledaj samo ovo! - Zavrnula je rukav jakne i otkrila prelijepu ruku, oblu i èvrstu, èija je bjelina bila umrljana crnim i tamnim modricama. - Ovo si ti uèinio! - Ne!... Nisam mogao biti toliko grub - bunio se. - Pobrkala si me s nekim drugim... - Erneste Hauarde! Reci da tako ne misli�... da u to ne mo�e� vjerovati! - Njene strasne rijeèi nisu ubijedile Ernesta jer je nekako uvjeravao sam sebe da je sve ono �to je rekla neiskreno. Ovog puta ubijedile su ga njene oèi. Bile su krupne, bijesne, srdite. - Izvini... ne vjerujem u to - odgovorio je Ernest �urno. - Ti si jedini kauboj koji se usudio da me uvrijedi - rekla je drhtavim usnama. - To sam dobila zato... zato �to te nisam otjerala... Ti vjeruje� da svaki kauboj mo�e tek tako da mi se pribli�i. - Vjerovao sam - odvratio je oprezno, susrev�i njen pogled. - A ipak si me zaprosio - nastavila je puna èuðenja i prezira. - Naravno, trebalo je da pomislim da ne bi po�elio djevojku koja je slobodna s drugim mu�karcima. -1 ne bih. Ali, tebi bih mogao oprostiti i zaboraviti. - Pa, gospodine, pogrije�ili ste �to se tièe mene, koliko i ja �to se tièe vas - odvratila je. - Pa, �ta ste, gospoðice Hepford, mislili o meni? - upitao je ozbiljno. - Znam da sada govorite o na�em susretu u Holbruku. - Mislila sam da si obièan �utokljunac ko

ji se pretvara da je kauboj. -1 bila si savr�eno u pravu. 99 - Pa, barem si iskren - odgovorila je i opet otkrila svoje interesovanje za njega. 1 opet je ovaj èudni mladiæ iz Ajove dobio rundu. Nije bilo te�ko primijetiti da Ana nije bila navikla na iole obrazovane kauboje. - A �ta si ti onog dana mislio o meni? - Da si èudesna djevojka, iskrena i slobodna koliko i lijepa. - Hm! Pa, ni�ta slièno nisi pokazao... A kakvo je tvoje mi�ljenje bilo nakon dolaska na Crvenu stijenu... nakon svih onih govorkanja? - Da si nezasita koketa! Naduta kao paun! �eljna da natjera� svakog mu�karca da pu�e pred tobom! Cura koja nimalo ne �tedi svoje èari za onog pravog ljubavnika koji bi mogao doæi i probuditi ono najbolje u njoj!... Mlada �ena koja jednostavno ne misli! Dok je Ernest dr�ao ovaj drzak govor, opazio je kako je rumenilo oblijeva od vrata do sljepooènica, a vatra zahvata zelene oèi. - Nikad ti ovo neæu oprostiti. Mrzim te - povikala je bijesno i skoèiv�i, kao da ju je guja ujela, utrèala u kuæu. Ernest je bio toliko zbunjen da je krenuo zaobilaznim putem oko kuæe, udvostruèiv�i tako razdaljinu do korala gdje su bila kola. To je bilo i dobro jer je mogao izbjeæi susret sa kaubojima. Ne bi mu bilo milo da ih sretne. Srce mu je bubnjalo. Lice mu je blistalo od znoja, a krv mu je kljuèala. Kako je samo Ana bila bijesna... i kako lijepa u tom bijesu! Nikad mu neæe oprostiti... mrzi ga! Da je pogled mogao ubiti, on bi sada le�ao pod borovima. Pa, sada joj je rekao istinu i tako zavr�io svoju malu romansu. Nastojao je da ubijedi sebe kako mu je zbog toga drago. Bilo je to jadno ubjeðivanje. Ernest je do�ao do velikih kola i popeo se na visoko sjedi�te. Nebraska je dotrèao do njega. - Evo ti moje pismo, prijatelju - rekao je pru�ajuæi zapeèaæenu kovertu. - Daj to Dejzi odmah, a na povratku joj kupi kutiju slatki�a. Hoæe� li? - Svakako. Reæi æu i koju dobru rijeè za tebe, Nebra 100 ska. - Dobro... Hej, ti si mi ne�to slab s curama. Auh... upravo sam vidio Anu!... Razvedri se, drugar. Ima i drugih riba, ako ovu ne prizemljimo. I to crvenokosih. Sretno i brzo se vrati. Pet milja puta do Bruksovih pro�lo je prebrzo za Ernesta èije su misli bile uzburkane i i�le èudnim nekim tokom. Prije nego �to je stigao do kraja staze, opazio je Dejzi koja je potrèala preko dvori�ta èim ga je primijetila. Ernest se zaustavio i sakrio pismo iza leða. Kako je bila mila! Oèi kao u srne, tamne, meke, velvetne, sada nisu bile melanholiène nego pune �elje i predivne. - Zdravo, Ajova - pozdravila ga je veselo. - Ide� u grad? - Da, Dejzi, i imam ne�to za tebe. Pogodi. - Te�ko pogaðam. - Jedno va�no pismo od Nebraske. �ta æe� mi dati za njega? - �ta �eli�? - Pa, ne bih mogao uzeti ne�to manje od poljupca. Da li pismo toliko vrijedi? - Vjerujem, s obzirom na glasnika - odgovorila je porumenjev�i. Pa, i Dejzi je voljela da koketira. - Hvala - odgovorio je Ernest, veselo se nasmijav�i dok joj je pru�ao pismo. - Pokupiæu moju nagradu nakon �to vidim Nebrasku. - Onda je nikad neæe� dobiti - odvratila je ljupko. Do viðenja, Ajova. Krenuo je stazom i sa svog sjedi�ta osmotrio Dejzi, koja je sjedila na ogradi. Mahala je pismom. Ernest joj je uzvratio. - Slatka mala. I voli Nebrasku... onog sretnika. Pa, mogla mi je dopustiti da je poljubim! Do vraga sa �enama! Dosta mi ih je! XI Selbi je vozio do sumraka i onda zaustavio u jednom 101 gaju gdje je bilo dovoljno trave i vode. Stoèari i vozaèi zaprega obièno su se, na putu u grad, zaustavljali na usputnim ranèevima. Kapije su uvijek bile otvorene. Ernest je vi�e volio da bude sam; nije �elio da slu�a ogovaranja, niti mu je bilo do prièe. Da je imao i dvostruko vi�e vremena, ne bi mu bilo dovoljno za razmi�ljanje. Bio je siguran da nijedan mladiæ nije bio u sliènoj situaciji kao on. Ispregao je konje i dao im �ito. Njegov sljedeæi zadatak bio je da potpali vatru i otvori paket koji mu je Sibert spremio. Pojeo je obilnu veèeru i ubrzo nakon toga namjestio le�aj u kolima, ali jo� nije bio spreman da zaspi. Tama se spustila nad pustinju i bilo je veoma tiho. Vazduh se jo� nije bio ohladio. Ernest je sjeo pored vatre. Volio je ovu samoæu i osjeæao se va�nim zbog odgovornosti �to vozi sam zapregu. - Svaki farmer iz Ajove treba da bude u stanju da sam goni zapregu - rekao mu je Sibert. Miris dima od kedrovog pruæa bio je prijatan, ali su mu oèi suzile. Dok je tu sjedio, oslu�kujuæi kapanje vode preko kamenja i povremeno tapkanje kopita, kroz kedrove je doprlo uzdisanje. Vatra se rasplamsala i varnice su poèele da lete uokolo. Izgledalo je da se podi�e topli sanjivi vazduh i ustupa mjesto hladnom vjetru s bre�uljaka. Ernest se popeo u kola, skinuo èizme i zavukao pod æebad. Nebeski pokrivaè iznad njega bio je svjetlucava mre�a zvijezda. Nastojao je da �to du�e ostane budan, ipak, napokon je usnuo. Kada se probudio, nebo je bilo sivoplavo i prazno. Èinilo mu se da je spavao samo koji minut. Sjeo je. Na istoku se pomaljalo rumenilo. Hladna svje�ina i miris pustinjskog vazduha bili su ne�to najvedrije �to je iskusio. Problemi koji su ga pro�le noæi muèili kao da su

i�èezli. �ivot je bio bogat, sladak, pun obeæanja. Izgledalo je kao da se Zapad oko njega odmotava i pokazuje svoj sjaj i slavu. Sredinom treæeg dana Ernest se dovezao u grad i, ra spitav�i se uokolo, brzo na�ao radnju gdje je trebalo oba102 viti kupovinu za Siberta. Kola su uskoro bila natovarena. Zatim se Ernest odvezao do korala izvan grada, ispregao i nahranio konje, nakon èega se ponovo vratio u grad. Njegov sljedeæi zadatak bio je da posjeti advokata Smita, koji ga je primio s velikim interesovanjem. Razgovarali su oko jedan sat, nakon èega se Smit slo�io da pi�e Ernestovom advokatu u Ajovi i nalo�i mu da Hepfordu uputi hitan zahtjev za izvje�taj o prodaji stoke i o svim potrebnim detaljima va�nim za novog vlasnika koji æe uskoro preuzeti ranè. Zatim je krenuo da obavi kupovinu za Anu. U koverti je bilo èetrdeset dolara i dugaèka lista artikala od kojih se Ernestu dizala kosa na glavi. Mo�da æe naiæi na prodavaèicu koja æe mu pomoæi. Ispod posljednje rijeèi Ana je ostavila malo prostora, zatim je stavila podu�u crtu i uz nju znak pitanja. - Sta li joj ovo znaèi? - pitao se. Ubrzo je Ernest povezao te izazovne znake sa Aninim odgovorom kada ju je upitao mo�e li jo� ne�to za nju uèiniti. "Pa? Ide� u grad." Kakav odgovor. Providan kao staklo! Nasmijao se. Ona je napisala listu i to rekla prije nego �to ju je uvrijedio. Ipak æe udovoljiti njenim �eljama iako ga je sada mrzila. Ernest nikad nije obavio tako neugodan zadatak kao ovaj �to mu je nametnula Ana. Imao je pun naramak zave�ljaja prije nego �to je do�ao do radnje sa tekstilom gdje mu je pri�la zgodna djevojka kose boje lana koja je odmah shvatila da je ono �to i jeste - neiskusan. Najgori je bio prvi sat. Ova cura ga nije ba� ismijavala i, kada su se pojavile njene prijateljice, bila je dovoljno pristojna da po�tedi mu�teriju, ali se sama izuzetno zabavljala. Konaèno je Ernest postao oèajan. - Da li se veèeras mo�e negdje otiæi na igranku? - upitao je. - Ja... ne znam - odgovorila je iznenaðena. 103 - �ao mi je. Volio bih da vas pozovem. Mislim da sam vidio sve djevojke u gradu, ali vi ste najljep�i. Sna�no je porumenjela i od tog trenutka Ernest je vladao situacijom. Kada je platio raèun i pokupio stvari, djevojka je vragolasto rekla: - Igranka je u subotu uveèe. - Zaista mi je �ao, neæu biti ovdje - odgovorio je i iza�ao, zadovoljan �to je preokrenuo karte. Odnio je pakete do kola i pa�ljivo ih smjestio ispod sjedi�ta. Zatim se vratio da dovr�i svoju kupovinu. Potro�io je sav Anin novac, èak je bio u isku�enju da svojim novcem plati ono �to je naruèiJa. Nebraski nije ni palo na pamet da mu da novac da kupi slatki�e za Dejzi. U treæoj radnji Ernest je na�ao dvije ogromne kutije Èokolade umotane u �areni papir i vezane crvenim trakama. Kupio je obje i ponovo oti�ao do kola. Popodne jo� nije bilo odmaklo. Prilièno brzo je obavio sve poslove. Stoga je odluèio da pro�eta gradom, da veèera i da krene èim sunce zaðe. Najednom uglu Ernest je sreo dvojicu kauboja njegovih godina koji su ga prijateljski pozdravili. - Vozim zapregu za Hepforda sa ranca Crvena stijena. Vraæam se veèeras - rekao je Ernest upoznavajuæi se s njima. - Èuo sam da je tamo gadna dru�ina. Najgori je neki jahaè po imenu Hajslip - rekao je jedan od kauboja. - On je iz Teksasa. I ja sam otud. Ernest se zainteresovao i sjeo s njima, slobodno razgovarajuæi i postavljajuæi naizgled naivna pitanja. Nastojao je da otkrije �togod iz Hajslipove pro�losti. - Pa, strance, saznao bi dosta o Hajslipu kada bi oti�ao do Milforda ili Brazosa - odgovorio je Teksa�anin prilièno osorno. Ernest je uoèio da je radoznalost opasna. Pro�etao je malo s kaubojima, napustio ih je kada su u�li u salun. Zatim je sam krenuo uokolo i razgovarao sa svakim ko bi ga pogledao ili mu se obratio. Tako je oslu�nuo i razgovor iz 104 I meðu dvojice stoèara, jedan je bio u dvokolici a drugi na al konju. Zastali su da izmijene pozdrave ba� u blizini mjesta SI gdje je Ernest sluèajno zastao i naslonio se na stub. r, I - Dobio sam èetrdeset i osam po grlu - govorio je onaj na konju. - Najbolja cijena ove godine - odgovorio je drugi. - Dobro bi se zaradilo kada ne bi bilo kradljivaca. - Zar ih ima? Pa, kod nas nema mnogo kraða. Mo�da zato �to kod nas i nema mnogo stoke. Èujem da je u Plavu dolinu dotjerano poveliko krdo. Ukradeno, naravno. Ranèeri su se pozdravili, a Ernest je ostao zami�ljen. Bio je ranèer i gubio je stoku. Trebalo je uzeti u obzir kradljivce. Bio je to rizik za svakog ranèera. Uvijek ga je zbunjivao termin kradljivac. Bili su to lopovi, a ipak je shvatio da su neki kradljivci i stoèari koji vode ranèeve; drugi su bili i kauboji koji su krali od poslodavaca; a bilo je grupica razbojnika koji su upadali tu i tamo. Pitao se da li i Hepforda mo�e nazvati kradljivcem, ali je zakljuèio da ne mo�e. On je bio proraèunat lopov. Zakleo se da æe ga razotkriti prije nego �to i pomisli da u oktobru ponovo potjera stoku. Tada se sjetio Ane. Ako njenog oca izvede na sud, hoæe li je to uni�titi? Ova pomisao ga je uznemirila, pa je odluèio da se vrati �to prije. Do�av�i u ko

ral, uhvatio je svoje konje, napojio ih, upregao i krenuo iz grada dok je sumrak padao. Put je vodio nizbrdo tako da je i�ao èetiri do pet milja na sat. Dobro je odmakao prije nego �to je odluèio da se ulogori. Sljedeæeg dana vozio je èetrnaest sati, nekoliko puta se kratko odmarajuæi. Sljedeæeg dana, rano popodne, s vrha dugog brda s kojeg se vidjela predivna dolina Crvena stijena opazio je dvokolicu u koju su bili upregnuti njemu poznati crni konji. Kroz glavu su mu pro�le razne misli. Hepford sigurno nije na rancu i mogao bi vidjeti Anu samu. Odmah je odbacio tu pomisao. Nije htio da vidi Anu samu. Zaustavio je zapregu na �irem dijelu puta da bi pro 105 pustio Hepforda. Ranèerov vozaè je bio mladi Meksikanac, koji je poslu�ao ranèera i zauzdao konja. - Zdravo, Hauarde. Brzo si se vratio. Sibert te nije oèekivao prije sutra uveèe - rekao je Heprord sa zadovoljstvom osmotriv�i konje. Ernest je bio sretan �to �ivotinje nisu pokazivale da su brzo tjerane. - Nisam se zadr�avao u gradu, gospodine. - Ima li po�te za mene? - Nema, gospodine. Reèeno mi je da tra�im samo po�tu za gospoðicu Anu - odgovorio je Ernest. - To je u redu. A sada po�uri - rekao je Hepford i okrenuo se ostavljajuæi Ernesta pred isku�enjem s kojim se trebalo suoèiti kada se vrati na Crvenu stijenu. Toliko je razmi�ljao o Ani da je pro�ao pored puta za kuæu Bruksovih prije nego �to se sjetio da ima paketiæ za Dejzi. Zaustavio je zapregu i, uzev�i kutiju sa slatki�ima, iskoèio iz kola i krenuo prema kuæi. Misli su mu opet bile prijatne. Poku�aæe isti trik - sakriæe kutiju iza leda i tra�iti istu nagradu. Sada vi�e nije bio siguran da neæe izvuæi poljubac. Neko je ostavio otvorenu kapiju. Ernestov o�tar pogled brzo je uoèio svje�e konjske tragove u pijesku. Tuda je nedavno pro�ao jahaè i nije se vratio. Mo�da je to bio Nebraska. A onda je pored potoka, u gaju, ugledao bijelog mustanga. Mogao bi ga prepoznati i na milju udaljenosti. Bio je to konj Duda Hajslipa! Ernestu se ovo nije nimalo dopalo. Ubrzao je korak, nestalo je njegovog malopreda�njeg zadovoljstva. Nije trebalo kriviti Dejzi, ali ju je trebao urazumiti. Nije sebi smjela dopu�tati da bude sama sa onim zgodnim lupe�om. Vrata sobe bila su otvorena. Ernest je pokucao i pozvao. Nije dobio odgovor, pa je pre�ao preko praga. Na prvi pogled, pomislio je da je soba prazna. A onda je èuo sna�no disanje. U�ao je. Soba je bila neuredna. Zaudarala je na viski. Na stolu su bile dvije prazne boce, a pored njih treæa, dopola puna. Ajova se osvrnuo po sobi. Na podu je 106 ugledao Bruksa obamrlog od piæa. Ernest je �elio da ga �utne, brzo se pribrao i poèeo sna�no da ga drmusa. Bruks je samo gunðao i mrmljao. - Prokleta pijanduro! Gdje je Dejzi? - upitao je zabrinuto. Nije ni mogao dobiti odgovor. Iza�ao je iz sobe namr�ten i pozvao Dejzi. U kuæi su bile samo tri prostorije. Provirio je u kuhinju koja je bila prazna. Treæa soba je imala zastor preko dovratka. Ernest je ponovo pozvao, a onda provirio. Bila je to uredna sobica koja je sigurno pripadala Dejzi. Govorila je o njoj. Ali, i ona je bila prazna. Iza�ao je vani. Mo�da je oti�la do Crvene stijene. Nije! Ernest je odbio da se zavarava. Vazduh je bio pun napetosti i nagovje�taja. Uhvatio je sebe kako opona�a obièaj kauboja koji su uvijek gledali u zemlju da otkriju tragove. Ispred kuæe je vidio samo svoje i �iroke otiske Bruksovih èizama. Tada je oti�ao iza kuæe. Na tlu u blizini kuhinjskih vrata opazio je jasne tragove koji ostaju od peta kaubojskih èizama. Sagnuo se da bolje pogleda. Hajslip! Bio je to otisak komadiæa metala u obliku srca koji je Hajslip prikovao za svoje èizme. Svuda u okolini znali su ga po tom znaku. Ernest se namr�tio i poèeo da slijedi tragove èizama. Ljutio se na Dejzi �to je sebi dopustila da krene uz potok ili u �umu sa Hajslipom. Ta zvijer je bio u stanju da je silom odvuèe od kuæe. Ernest je osjetio kako u njemu bijes polako raste zbog Hajslipa. Uvjeravao je sebe da se to tièe i njega po�to je bio Nebraskin prijatelj, a Nebraskina sreæa, ako ne i èast, bili su ugro�eni. Ernest je vi�e puta sa Bruksom obilazio imanje. Dobro ga je upamtio zbog ljepote. Kedrovi i smreka du� obale pru�ali su ugodnu sjenu. Ali, Dejzi nije bila u blizini kuæe. Nastavio je dalje, okolo i iznad izvora gdje je voda huèala ispod sive mahovinom pokrivene stijene i sve do bre�uljka sa borovima. Iza�av�i naglo iz gu�tika na proplanak posut cvijeæem, ugledao je par koji je tra�io. 107 Ernest je stao ispred njih. Dejzi je sjedila na mahovinom pokrivenoj stijeni. Lako je kriknula kada ga je ugledala. Bljedoæa njenog zgodnog lica bila je obilje�ena prljavim tragovima. Kosa joj je bila neuredna, a jedno rame otkriveno. Ali, njene oèi su jo� jasnije o svemu govorile. Bio je dovoljan jedan pogled na Hajslipa. Njegovo ljepu�kasto lice bilo je zajapureno i oznojeno.. Brada opu�tena. S prezirom izustiv�i psovku zbog neuspjeha, okrenuo je leda Ernestu. - Dejzi, ovo su slatki�i koje sam ti donio jer me je Nebraska zamolio - progovorio je Ernest pru�ajuæi joj kutiju. Nije se pokrenula da je

uzme, iako je promrmljala zahvalnost. Ajova je ispustio paketiæ. Bio je ljut i pomalo zgaðen na djevojku koja je bila drukèija sa Nebraskom, a potpuno njemu nepoznata sa ovim zgodnim i pokvarenim kaubojem. Od pogleda na Dejzino lice, bilo mu je zlo od sumnje, tuge, razoèarenja. Osjeæao je da treba da se okrene i ostavi je s tim lupe�om. Zbog prijatelja uèinio je jo� jedan poku�aj da je dozove razumu. - Dejzi, pogazila si rijeè datu Nebraski - rekao je bla Klimnula je. - Ti... treba da se srami�! - nastavio je. Bile su to smije�ne rijeèi, jer djevojka nije mogla pokazati dublji stid. - Erneste... ja... ja... nisam mogla - zamucala je, kr�eæi ruke. - Kada je do�ao... nisam htjela da ga vidim. Oti�la sam u kuhinju. On i tata su poèeli da piju... ja... trebalo je da pobjegnem... ali nisam mislila na to... kada... U�ao je u kuhinju... zgrabio me... pokupio me... Oh, Erneste... �ta sam mogla da uèinim? Ernest je osjeæao kako mu se zate�e svaki nerv. Sna�no je spustio ruku na Hajslipovo rame i okrenuo ga. - Da imam revolver, ubio bih te kao psa, �to i jesi - rekao je hladno. - Bah! Ti ne bi ubio ni kojota. �utokljunac! Odlazi 108 odavde! Hajslipovo prvobitno iznenaðenje pretvaralo se u bijes. - Hoæu vraga. Tebi treba ne�to utuviti u glavu, Dude Hajslipe. A onda... - �ta se tebe sve ovo tièe? - prekinuo ga je Dud sav crven u licu. - Nebraska je moj najbolji prijatelj. -1 onda? �ta ako Dejzi vi�e voli mene nego njega? Izgledalo je da se Ernest povlaèi. - Pa, prijatelj ili ne, ako je tako, onda nemam razloga da se mije�am. Ali, ne vjerujem ti. - Pa, pitaj nju, pametnjakoviæu. Ernest se okrenuo Dejzi. Nije morao da pita. Lice joj je plamtjelo, oèi su pokazivale strah i tugu. - Jednom je... imao je... moæ nada mnom - drhtala je. Ja... nikad nisam... voljela... njega.... 1 sada... ja... ja ga mrzim! Oh, Erneste, drago mi je da si do�ao na vrijeme... - Èuje� li ovo, Hajslipe? - procijedio je Ernest. - Ah, gluposti. Ona ne zna �ta govori. Pa, kada sam je pokupio... i ljubio... uzvratila mi je poljupce... �ta ka�e� na to, Dejzi Bruks? - jesi li ga poljubila, Dejzi? - upitao je Ernest mirno. Pognula je glavu. - Ja... ja... priznajem da jesam... Jaja... rekla sam ti... ima neku moæ... Ernest se vi�e nije brinuo o njoj. Mislio je da je sada shvatio situaciju. I dao je sebi odu�ka. Oduvijek je pri�eljkivao da se sukobi sa Hajslipom. - Dud, ljepotan! Grmalj �to slama �enska srca! Ti si mi neka mustra. Zaboga, ti si smrdljiva kukavica! - Hauarde, neæu vi�e da slu�am - odvratio je Hajslip, dok mu je lice postalo jo� rumenije. - Dosta sam ti veæ dopustio. - Èuæe� ti jo� vi�e od mene, Dude Hajslipe - odvratio je Ernest. - Prije nego �to ti dam ono �to zaslu�uje�, �elim da ti ka�em, kao mu�karac mu�karcu, da je tvoje pona�a 109 nje prema ovoj djevojci suvi�e kukavièko da bih te pustio neka�njenog. Kada se o ovom proèuje, sa psima æe te protjerati u Teksas. - Ona voli batine i grubosti. Isto kao i druge cure. -1 ti si mi neki mu�karac! Ma, ti si samo gomila kostiju i mesa koja pru�a prijatan efekat. Dopada� se �enama i' misli� da ti to dozvoljava da uzima� sve �to ti doðe pod ruku. - Pa, znam ono �to znam - Hajslip je bio tvrdoglav i èinilo se da je iznenaðen sam sa sobom �to ni�ta nije uèinio da se odbrani od ovih napada. - Okomio si se na djevojku kakva je Dejzi koja nema snage vi�e od kakvog maèeta. �ta bi dobio kada bi isto poku�ao sa Anom Hepford? Hajslipovo zgodno lice je buknulo. - �ta bi dobio? - nastavio je Selbi bezdu�no, koristeæi svoju prednost. - Znam �ta si dobio. Ana mi je rekla! Morao sam da se nasmijem, Dude Hajslipe. A kladim se da znam �ta æe� dobiti ako jo� jednom na nju spusti� ruku. �tavi�e, i sam to zna�. Èinilo se kao da rasprava sa Ernestom poèinje da trijezni Hajslipa. Jer, zaista je bio pripit. A posljednja Ajovina reèenica ga je uæutkala. Pogled na njegovo lice poticao je u njegovom tu�iocu �elju da ga udari. Da nije bilo njegove ogromne �elje da ka�e istinu ovom uobra�enom kauboju, odavno bi skoèio na njega. - La�e�! - povikao je Hajslip bijesno. - Kako bih znao da mi Ana nije isprièala? - Doka�i to... ti... ti... - planuo je Hajslip koji nije mogao sakriti sram i bijes. Bilo je jasno da je Selbi pogodio njegovu najbolniju taèku - ta�tinu. Ernest je sada bio odluèan da ga dokrajèi. -1 �ta? - odvratio je Hajslip kada je Selbi zavr�io. - Misli� da mi je stalo do tvojih rijeèi?... Doka�i to o Ani Hepford... ili æu to izvuæi iz tebe. - Aha! �ta ka�e� na ovo? - Ernest se nageo prema kau 110 boju èije su usne pomodrile. - Ja sam ti zatvorio oko kada si jednom ranije navalio na Dejzi... one noæi na igranci. To sam bio ja. I ja sam isprièao Ani... A ona se toliko zabavljala... pa, �ao mi je �to nisi mogao èuti kako se smije... Hajslip je poskoèio kao da ga je neko iglom ubo. - Na to je, dakle, mislila kada mi je jutros rekla! - procijedio je zapanjen, a onda je planuo. - Proklet bio, Hauarde! I ti si me udario?... 1 tebe je ona... Zagu�io se, a tanina ruka koju je ispru�io podrhtavala je od bijesa i uzbuðenja. - Ba� ja - procijedio je Ernest. - A da nisam ja... ubio bi te Nebraska! I ako neæu ja... u

biæe te Nebraska! - Govori� o ubijanju, ha? - �krgutao je Dud. Ernest nije imao revolver pa je brzo poput munje skoèio i zgrabio Hajslipa za ruku. - Dejzi, dograbi njegovo oru�je! - povikao je Ernest promuklo. Dejzi se okrenula lica blijedog, drhtavih ruku. Zagrebala je Hajslipovu desnu ruku koja je zgrabila dr�ku revolvera. - Prokleta maèko! Platiæe� mi za ovo! - bjesnio je Hajslip nastojeæi da se oslobodi. - Ugrizi ga, Dejz... ugrizi ga! - vikao je Ernest svom snagom, zavræuæi ruku Hajslipu. Kauboj nije mogao da oslobodi desnu ruku, ali je poèeo da lijevom nogom udara Ernesta. Dejzi je pala na koljena. Tada je Hajslip kriknuo. Aaaah... Dejzi je pala, ali je u ruci dr�ala revolver. - Trèi s tim, Dejz. Trèi! - naredio je Ernest. Dejzi nije bila od onih koji trèe. Bacila je oru�je daleko od sebe. Ernest je vidio kako se okreæe u vazduhu, blje�teæi na suncu i nestaje preko stijene. Pustiv�i Hajslipa, odskoèio je u stranu. Kauboj, èije je lice bilo iskrivljeno, ispru�io je okrvavljenu ruku. - Dejz Bruks, sljedeæi put æe� mi za ovo platiti - procijedio je. 111 - Dude, neæe biti sljedeæeg puta - povikao je Ernest i zamahnuo svom snagom. Godinama je vje�bao sa vreæom s pijeskom i udarao mnoge, na ringu i inaèe. Mogao je udariti i pogoditi kada bi po�elio i gdje bi po�elio. A ovaj udarac se spustio na Hajslipovo jo� modro oko. Kauboj se prevrnuo preko stijene. Zarikao je kao bik. Vukuæi se na koljenima polako se uspravljao plamteæi. Iznad oka mu je veæ rasla pogolema èvoruga. - Ho... ho! Da samo vidi� svoje lijepe oèi, Dude!... A sada æemo i drugo - vikao je Ernest divlje se smijuæi. Izgledalo je da je ovaj susret u njemu oslobodio samog ðavola. Hajslip je odbio ovaj udarac i onda je nastao pravi pakao. Selbi bi inaèe mogao odbiti i zaustaviti udarce kauboja. Ali je njegov bijes bio tako ogroman da je izgledalo da ih ne �eli izbjeæi. Rado ih je primao. Samo je �elio da svog protivnika �to br�e porazi. Ovo je iskljuèivalo znanje, prednost koju je imao nad Dudom. Hajslip je prvi pao na zemlju. Dvaput je pao naglavaèke i podigao se okrvavljenog lica, ali nije posustajao. Treæi put je pod sna�nim udarcem tresnuo o stablo bora �to ga je spasilo od pada. Ernest je mogao vidjeti da je ovaj udarac bio odluèan. Njegovo samopouzdanje bilo je ne�to oslabljeno po�to je Hajslip pokazao snagu. Sada je bio siguran da mo�e savladati kauboja. Hajslip je prestao da se bori na uobièajeni mu�ki naèin - da prima i zadaje udarce. Pognuo se i pojurio, nastojeæi da sru�i Ernesta koji ga je udarao po licu i ljevicom i desnicom. Hajslip se zaletio meðu Ajovine noge, oèaj-. nièki nastojeæi da ga obori. Ernest se ritnuo i izbjegao medvjeði juri�. Opet je navalio. Ernest, èiji su udarci poèeli da gube snagu, poèeo je da se povlaèi; tako su se borili preko cijelog proplanka, pod borovima, do ruba brijega koji se spu�tao prema izvoru. Odjednom je Hajslip dohvatio jednu golemu granu. Zavitlao ju je svom snagom. Pogodio je Selbija u glavu i 112 grana se raspala. Sreæom, drvo je bilo trulo. Da je bilo Èvrsto, taj udarac bi oznaèio kraj njegovog protivnika. Ipak je neèemu poslu�io - Ernest je �ivnuo. Umjesto da uzmièe pred Hajslipovim napadima, doèekao ga je ki�om udaraca pred kojima je kauboj morao da ustukne. Zateturao se za trenutak i onda te�ko pao. - U redu... bori se... na svoj naèin - dahtao je Ernest i nastavio da udara Hajslipa koji je le�ao na zemlji. Dejzin glas je postao kre�tav. - Udari ga... smo�di ga... ubij ga! Taj divlji povik blage Dejzi Bruks natjerao je Ernesta u posljednji pomahnitali napad. Bitka je sada prerasla u valjanje, rvanje i konaèno zavr�ila sa kolapsom Hajslipa na rubu obronka gdje je Ajova, kleèeæi, pesnicom udarao i udarao u okrvavljeno lice pred sobom sve dok Hajslipovo tijelo nije omlitavilo i skliznulo niz strminu. Sjurio je kroz grmlje i tresnuo na stijene. I Ernest je posustao i ostao le�eæi na zemlji iscrpljen i poluzaslijepljen krvlju i znojem. Dejzi je kleknula pored njega plaèuæi od straha, nastojeæi da ga podigne, vukuæi ga za ramena. Ernest se konaèno pridigao i sjeo. - Prebijen sam... Dejz - rekao je gotovo jecavim �apatom. - Ne, nisi!... Oh, Erneste, pokazao si mu. Vjerujem da je mrtav, tresnuo je... Ba� se nadam da je mrtav. -1... ja. Gdje je? Hajde... da vidimo. Ajova je posræuæi ustao i krenuo niz padinu preko koje se otkotrljao Hajslip, ali ga je Dejzi odvela do staze i onda do izvora. Hajslip je le�ao sa èizmama u vodi i glavom na kamenu. Njegova kovrd�ava plava kosa umrljana krvlju bila je prilijepljena uz glavu. Te�ko je disao. - Nije mrtav, Dejzi. I mislim da mi je zbog toga drago - rekao je Ernest sa olak�anjem i naginjuæi se nad Hajslipom podizao mu ruke i noge da vidi jesu li mu kosti èitave. Bilo je oèito da je kauboj samo ugruvan. - Prokletstvo, mora da i sam isto izgledam! - uzviknuo 113 je Selbi. Jakna mu je bila izderana, a ko�ulja krvava pa je Ernest oboje bacio u grmlje. Ruke su mu bile izgrebane i krvave. - Dejz, ne vidim lice - rekao je skru�eno - ali mogu zamisliti na �to lièi. - Oh, Erneste... - suze su joj jurile

niz obraze. - Ali oèi su ti u redu... Ta posjekotina na usnama... da oèistim... Uh, koliko samo ima posjekotina i èvoruga! Skvasila je maramicu u potoku i oprala mu lice. Ernest je jasno vidio da maramica ostaje krvava. Dao je Dejzi svoju maramu i dopustio joj da mu polako opere i obri�e lice. - Biæe u redu, Dejz. Hvala. Sada hajdemo odavde - rekao je i uhvatio je za ruku. Jedva da su napravili jedan korak kada je Ernest opazio Hajslipov revolver na obali. Gotovo je le�ao u vodi. Selbi ga je podigao i stavio u d�ep. - Pucao bi u tebe - pro�aputala je Dejzi. - Vjerujem da bi... Neka le�i tu gdje je. Otjeraæu njegovog konja kuæi. I ako bude u stanju, neka se vrati... pje�ke. Zakljuèaj se u kuæu... i nikad vi�e ovom tipu ne dopusti da ti se pribli�i. Bilo bi dobro da uzme� Hajslipov revolver. Zna� li pucati? - Znam, Erneste - rekla je, nastojeæi da odr�i s njim korak - ali mi neæe trebati. - Ne govori ocu o ovome. - Neæu, Erneste. Pre�li su pola puta do kuæe kada se Ernest sjetio kutije sa slatki�ima. Zamoliv�i Dejzi da prièeka, po�urio je da je donese. Kada je do�ao do mjesta gdje je ispustio kutiju, mogao je da vidi kako je mali proplanak izrovan od skora�nje bitke. Odozdo, od potoka, èulo se jecanje. Podigao je Nebraskin poklon i vratio se Dejzi. Uzela je paketiæ i zahvalila se. Nakon �to joj se zagledao u oèi, Ajova je rekao: - Dejzi, ma �ta da se desilo izmeðu tebe i Hajslipa... ostaæe na�a tajna. 114 - Ne, Erneste. Reæi æu Nebraski - odgovorila je bez oklijevanja. - Ne... nemoj. Ubiæe Hajslipa - molio je. - Moram mu reæi. Ne bi bilo po�teno... Sigurno mi vi�e nikad neæe oprostiti. Ali to vi�e nije va�no... Mora� poku�ati da ga sprijeèi� da ubije Hajslipa. - Poku�aæu, DejzKada pobjesni, Nebraska je tvrdoglav kao bik. Neæemo rizikovati. Neæe ga povrijediti ono �to ne zna. Neka ovo ostane na�a tajna. - Dragi Erneste, u pitanju je i moja èast. Selbi je osjetio knedlu u grlu. Osjeæao je sna�nu �elju da je zagrli i za�titi. Ovoj djevojci je potrebna za�tita, ne i sa�aljenje. - �ta god da odluèi�, raèunaj na mene - rekao je. - Sada moram da krenem. Vjerujem da vi�e neæe� morati da strahuje� od Hajslipa. Bar ne tako brzo. Ali, zakljuèaj se dok tvoj otac ne doðe sebi... Uzeæu onu bocu viskija. To je dokaz koji æe nam mo�da biti potreban. Selbi je po�urio u sobu da uzme bocu i ne osvrnuv�i se na Bruksa. - Reci Nebraski da doðe veèeras - rekla je Dejzi gotovo preklinjuæi. - Ako... ako budem morala da èekam... pla�im se... pla�im se da bih mogla izgubiti nerve. - Poslaæu ga, Dejz. Neæe� morati dugo da èeka�. Kasno je - odvratio je Ernest �urno. - Dr�i se. Ajova je gotovo potrèao stazom, usporiv�i tek kada je izvadio revolver iz d�epa. S tim i s bocom viskija koraèao je brzo prema kolima. Kada je sjeo, osvrnuo se, Dejzi je u�la u kuæu. Vrata su bila zatvorena. XII Nikad onih pet milja od Bruksove farme do Hepfordove kuæe nisu mu izgledale du�e. Konji su bili umorni i nije ih po�urivao jer je �elio da doðe kasnije. Programirao je dolazak u sumrak kada kauboji budu za veèerom. Ako se to moglo nazvati sreæom, nikog nije bilo na vi 115 diku kada je po�ao do korala. Iskoèiv�i iz kola brzo je na travu spustio svoje stvari i Anine zave�ljaje i po�urio u spavaonicu, skrivajuæi u jakni revolver, bocu i èokoladu za Anu kada su Nebraska i Sibert iza�li iz trpezarije i opazili ga. - Hej, prijatelju - veselo ga je pozvao Nebraska. - Bogami si po�urio. - Brzo si se vratio, Ajova. Zadovoljan sam - dodao je Sibert. Ernest ih je èekao motreæi da li jo� neko ide za njima. Nebraska je do�ao do njega ispru�ene ruke, a onda je naglo ustuknuo. - Za boga miloga! - uskliknuo je - Ulazi unutra. I vi, Hok. - �ta se, do vraga, desilo? - pitao je predradnik. Krenuli su za njim u sobu gdje je jo� bilo dovoljno svjetlosti, barem pored prozora, tako da su mogli dobro da ga vide. - Drugar! - povikao je Nebraska o�tro. - Ajova, tukao si se - rekao je Sibert istim tonom. Ajova se nasmijao. Ovo nije ispalo tako lo�e. Nije oèekivao nikakvo uzbuðenje pri susretu s njima. U njihovim oèima i glasu bilo je topline i prijateljstva. - Zaboga, èovjeèe, sav si izubijan - nastavio je Nebraska. Prije nego �to je odgovorio, Selbi se pogledao u ogledalo. Jedan pogled mu je bio dovoljan. Onda je na sto stavio sve osim revolvera. - Hajslipov revolver! Poznam ko�tanu dr�ku - progovorio je Sibert. - Svakako, Dudovo oru�je... Erni, mogu se zakleti da su tvoji dani ovdje okonèani. Ernest je oru�je pru�io Sibertu. - Hajslip je poku�ao da puca u mene - poèeo je, boreæi se da doðe do daha. - Ja... ja sam ga uduzeo od njega... i onda smo se potukli. 116 - Ma �ta ka�e�? - predradnik je zablistao. - Zbog èega? - pitao je Nebraska razdragano, tap�uæi Ajovu po leðima. - Uh. Ne diraj me. Svaka me kost boli... E, pa, èuj... oti�ao sam do Bruksovih da bih Dejzi odnio tvoje slatki�e. Na�ao sam kuæna vrata otvorena. Bruks je le�ao pijan na podu. Dvije prazne boce i ova - napola puna - bile su na stolu. Dejzi nije bila u blizini. Zaboravio sam da vam ka�em da sam ugledao Hajslipovog konja vezanog u gaju... Mora da je sada ovdje. Potjerao sam ga kuæi... Pa, iznenadio sam Dejzi i Hajslipa

. Ona je izgledala prilièno uznemirena. Upitao sam je za�to je sama s njim. Isprièala mi je... pa, Nebraska, ono �to æe tebi isprièati kada veèeras ode� kod nje. Psovao sam ga, izazivao. Konaèno sam priznao da sam mu ja zatvorio oko na igranci. Potpuno je poludio... Onda sam... onda sam spomenuo Anu Hepford... i kako ju je taj moj udarac razveselio. - Bogami igrao si se sa smræu - provalilo je iz Nebraske, koji je sna�nom pesnicom udario o sto. - Ako ti nisi dokrajèio tu guju, onda æu mu ja zavrnuti �iju! - Nastavi, Ajova - poticao ga je Sibert. - Rukom je dohvatio revolver - nastavio je Selbi. Zgrabio sam ga i zavrnuo mu ruku. Onda sam doviknuo Dejzi da mu uzme oru�je. Hajslip se luðaèki otimao. Dejzi ga je ugrizla za ruku pa je morao da ispusti revolver. Oh, hrabra je ona cura! Dograbila je revolver, a ja sam gospodina Hajslipa pogodio u ono povrijeðeno oko... Nakon toga... Pa, bio sam suvi�e ljut i suvi�e siguran u sebe. Gadno i me je izlemao prije nego �to sam ga sru�io niz obronak na ' stijene pored izvora. Pomislio sam da sam ga ubio. Spustili smo se i zatekli ga �ivog. Jo� tamo le�i. - A Dejz? - upitao je Nebraska promuklo. - Ona se pribrala. Oti�li smo u kuæu. Rekao sam joj da se zakljuèa. Zamolila me je da te odmah po�aljem kod nje. Ona �eli da ti svojim rijeèima isprièa �ta se desilo. - Idem odmah - rekao je Nebraska ledenim glasom. 117 r - Stani - pozvao ga je Ernest kada je Nebraska do�ao do vrata. - Prije svega mora� da misli� na Dejzi. -1 mislim, prijatelju - odgovorio je promuklo. - Bez revolvera, Nebraska - dodao je Sibert - osim ako te Hajslip ne priklije�ti. Bilo bi gadno za tebe ako bi ga ubio. Ne bi bilo nikoga da doka�e da je borba bila ravnopravna. A Dud je Hepfordov miljenik. To bi okaljalo djevojèino dobro ime, a da i ne govorimo kako bi joj slomilo srce. Muæni glavom, kauboju. - Hoæu, Hok. I obeæavam tebi, Ajova - rekao je i iza�ao u noæ. - Prokletstvo, kako je samo problijedio! - uzviknuo je Ernest zapanjen. - Hok, hoæe li on odr�ati rijeè? - Mislim da hoæe, osim ako se ne�to drukèije ne desi. Zavisi od Hajslipa. A po onome �to si isprièao, nije u stanju da se sukobi ni s kim, a kamoli sa Nebraskom. - To je sigurno, bar za veèeras. Ipak, zabrinut sam, Hok. - Pa, i ja sam. Sve je to gadno. - Molim vas, neka neko drugi istovari �ito i pobrine se za konje - rekao je Ernest prisjetiv�i se svog puta. - Moram Ani odnijeti po�tu i pakete. - Bolje ti je pusti mene. Ne mo�e joj promaæi da si se tukao. - Da pustim vas? Ne pada mi na pamet - nasmijao se Ernest i povukav�i æebe sa Nebraskinog kreveta po�urio napolje. Bilo je dovoljno rrfraèno da bi ga mogao primijetiti neki od kauboja, a nije mario ako Ana otkrije kako je iznaka�en. Ra�iriv�i æebe stavio je na njega brojne zave�ljaje, nasmijav�i se kada je do�ao do kutije sa èokoladom. Bio je siguran da æe ih pojesti èak i ako ga jo� mrzi. Povezao je krajeve æebeta, podigao teret preko ramena i krenuo, odahnuv�i �to nikog usput nije sreo. Kako su bili odsutni i Anin otac i Hajslip, nije bilo �anse da æe ikog zateæi i u kuæi. Teret je bio te�ak, a on umoran. Ipak, nije se usput 118 odmarao sve dok nije stigao do stepenica trijema. Velika kuæa je bila tamna, samo je iz sobe na desnoj strani hodnika dopiralo blago svjetlo. �iroka vrata su bila otvorena. - Eheej - pozvao je Ernest i saèekao. Odmah je èuo lagane korake. -Koje to? Bio je to Anin glas koji je tako sna�no uticao na Ernesta daje oklijevao, pomisliv�i koliki je magarac. - Niko, samo tvoj tovarni konj i po�tanski kurir - odgovorio je Ernest. - �ta! - iz tame je izronila bijela Anina prilika. Iza�la je na trijem. - Po�tanski kurir?... Nije valjda Ajova? - Da, sve ono �to je ostalo od njega - odgovorio je skru�eno i podigav�i improvizovanu vreæu odnio je na trijem i spustio. - Vratio si se dva dana ranije! Oh, toliko mi je drago da bih... da bih mogla da te zagrlim! Ernest je jedva vjerovao vlastitim u�ima. Samo prije nekoliko dana rekla mu je da ga mrzi. A sada... pa, nije oèekivao ovakav prijem. - Nemoj. Mogao bih se prelomiti na dvoje. - Glas ti je slab... umorio si se na putu? Pretpostavljam da si se kratko odmarao usput kako bi mogao �to prije da doðe� da bi meni ugodio? - Da, prilièno sam �urio... sve do danas popodne, kada sam posustao. - Hvala ti, Erneste - rekla je. Srce mu je poskoèilo nakon ovih njenih rijeèi. Sigurno je zaboravila da ga mrzi! - Hoæe� li da ti ovo unesem u kuæu? - Da, budi ljubazan. Otpratila ga je u hodnik gdje su neki zave�ljaji poispadali iz æebeta. Na to je Ernest ispustio i ostalo, izvukao æebe i odnio ga na trijem. Zatim je podigao s poda kutiju sa slatki�ima i sakrio je iza leda. - �ta to krije�, Erneste? - brzo je upitala primijetiv�i njegov pokret. Pri�la mu je bli�e. U polutami hodnika nje 119 ne zelene oèi izgledale su crne. Ernest je odjednom bio ubijeðen da nema razloga da strepi zbog tih krupnih oèiju. - Oh, ne�to. �ta... �ta æe� mi dati za ovo? - upitao je odva�no. Ono �to je uspjelo kod Dejzi, mo�da æe imati isti efekat i na Anu Hepforð. - Da ti dam za to? Pa, nije li to moje? - Pa nije. Nije jo�. Nije do

k ti ne dam... ako ti uop�te dam. - Erneste Hauarde!... Ma èuj ti njega... �ta je to? Molim te. - Kutija slatki�a... Svje�e... iz Kanzas Sitija - odgovorio je izazivajuæi je. - Za mene? - pljesnula je rukama. - Ni za kog drugog... osim... - �ta bi volio da ti dam za to? - prekinula ga je uzbuðeno. Smijao se, ali sada je stajao æutke dok mu se njeno lice sve vi�e pribli�avalo. Milo se osmjehnuv�i spustila je hladne usne na njegov obraz, suvi�e blizu usana. Odmakla se staviv�i ruku na usnice. - Erneste, �ta ti je to s licem? - upitala je bez daha. Nije mogao izmisliti brz odgovor. Ostao je nijem, ne zbog njenog otkriæa nego zbog tona njenog glasa. Koraknula je do mjesta gdje je dopirala svjetlost iz sobe i pogledala ruku koju je sklonila sa usnica. - Ah! Krv.'... Osjetila sam èudan ukus. Ne�to slankasto, Erneste, kako si posjekao lice? - Pa, mogao sam pasti s kola, ali nisam - poku�ao je da se �ali. - Kauboju, da li si pio? - Nisam - odgovorio je, brzo uhvativ�i notu nesvjesnog �aljenja u njenom pitanju. Pomnije ga je pogledala. - Izgleda� nekako drukèije... Doði ovamo. Nije mogao izbjeæi njen dodir i, kada ga je ne ba� bla 120 go uhvatila za povrijeðene ruke, primjetno se trgnuo i brzo ih izvukao. To ju je nagnalo na odluèniju akciju. Zgrabiv�i ga za mi�icu, povukla ga je u osvijetljenu sobu. Èim ga je jasno vidjela, kriknula je. - Oh, zaboga!... Ajova, lice ti je u modricama i nateèeno... I krvari�. - Auuh - bio je zadovoljan �to nije ustuknula zbog njegovog izgleda. Ovo je bilo prvi put da je vidi u jednostavnoj i skromnoj bijeloj haljini. Na igranci njena haljina je bila izazovna i odbijala ga je. - Opet si se potukao - ustanovila je dok su joj oèi bljeskale. -1 jesam - otegao je. - Dud Hajslip? -Da. - Oh, Ajova!... Samo da se vidi�! Sutra te niko neæe ni prepoznati... Da ti vidim ruke... Ne trzaj se... Okreni ih da bolje vidim... I ruke su mu jadno izgledale. Ko�a zguljena, nateèene i crvene kao sirovo meso. - Oh, Erneste, za�to si dozvolio da te isprebija? - uzviknula je. Suze su blistale u njenim tamnim oèima. Nije ni shvatila da nje�no dr�i njegove ruke. - Bojim se da jesam - odgovorio je po�teno. - Proklet bio! Vi�i je od tebe. Jaèi. Ovaj trenutak je za Ernesta bio oèajnièki drag. Jedva je mogao povjerovati i oèima i u�ima. Koraci u stra�njem dijelu kuæe vratili su ga u stvarnost. - Ana, molim te, hajdemo napolje. Ne smeta mi �to me ovakvog vidi�, ali bih radije... - Ovdje nema nikog ko bi te mogao vidjeti - prekinula ga je. - To je Marija. Pusti da ti oèistim posjekotine. Èini mi se da si suvi�e ponosan. Biæe ti lak�e. Izvela ga je vani, dr�eæi ga èvrsto za ruku i povela oko �irokog trijema do krajnjeg ugla gdje se u nejasnoj sjeni njihala velika mre�a. Gurnula ga je na sjedi�te medu jastuke i onda tiho sjela pored njega. 121 - Sada mi sve isprièaj - pro.�aputala je. - Radije ne bih, Ana - rekao je zagledav�i se u noæ. - Mora�. Sigurno si se tukao zbog mene? - Pa, tvoje ime je ubrzalo tok. Psovali smo jedan drugog. A onda sam se sjetio kako si se zabavljala kada sam ti rekao da sam mu ja zatvorio oko. I to sam mu rekao. - Erneste, blesavi djeèaèe! Pravo je èudo da te nije ubio. - Poku�ao je. Lako je uoèiti da je lud za tobom. Posegao je za revolverom... Ana je iznenada upla�eno kriknula i onda ovila ruke oko njegovog vrata. Sjedio je savr�eno miran. Iznenaðenje i strah treperili su u njenom glasu; i da nije bio toliko emocionalno uznemiren, otkrio bi ne�to milo i dirljivo u njenom pona�anju. - Oh, Erneste! Nisam ni sanjala da je to tako... tako ozbiljno - rekla je stresav�i se. - Hajslip nije jednom ubio. Kad samo na to pomislim... srce mi zastaje... - Pa vrijedilo je iskrvariti ako si... ako ti... ako ti je zaista �ao. - �ao! Svakako, a i bijesna sam. Mrzim tog Duda Hajslipa. Ako ga tata neæe otjerati, ja æu... ja æu ga sama otjerati s ranca. Ernest je sada bio siguran da sanja. On je u svojoj ma�ti slu�ao ove mile i drage rijeèi. Pa dodir njene ruke oko njegovog vrata i blagi dah na njegovom groznièavom obrazu - mora da su snovi saèinjeni od toga. Ali, ipak je izgledalo da se ta ruka jo� vi�e privija uz njega. Glava joj je sada gotovo bila na njegovom ramenu i nastojala je da mu vidi lice u tami. - �ta se desilo... kada je poku�ao da izvuèe revolver? upitala je drhtavim �apatom. Ernest je odjednom shvatio da je upao u �kripac. Nije mogao odati Dejzinu ulogu u ovoj avanturi. Ana bi to mo�da i saznala, ali bolje da ne èuje od njega. S druge strane, vi�e nije �elio da la�e Ani. Izgledalo je da se ona 122 mijenja, postaje drukèija, onakva kakvu je on �eli. Poku�ao je da o njoj razmi�lja onako kako je ranije razmi�ljao - da je gruba i povr�na i neiskrena. Iznenada je morao sebi priznati da ga stvarno voli - da, da je zabrinuta zbog njega, da je postala mila, blaga i nesebièna. A ipak ga je muèilo pitanje �ta æe biti sutra ili sljedeæe sedmice - kakva æe biti kada nestane èarolije noæi? - Ja... ja... obuhvatio sam ga oko pasa - odvratio je. Nije mogao uzeti oru�je. Skoèio sam da ga klepnem preko onog oka koje je jo� uvijek bilo rovito. Moj udar

ac ga je oborio. Tada se digao i krenuo... Nisam ni na �ta vi�e mislio. Pa, uskoro smo obojica bili obliveni krvlju. Tukli smo se preko cijele... - Ernest je naglo zastao. Ana je æutala. Ernest je osjetio kako podrhtava. Osjeæao je da bi u tom trenutku dopustila da je uzme u naruèje kada bi to poku�ao. �udio je da je privije uz grudi. Ali, hrabrost ga je napu�tala. I tako je pro�ao i taj slatki trenutak! - Vjerovatno misli� da je stra�no �to jedna djevojka kao �to sam ja ne smatra tvoju tuèu sa Hajslipom odvratnom - rekla je. - I sigurno ne bi trebalo da se toliko radujem. Ali, Ajova, on... on... moram ti to reæi i ne smije� reæi nikome... èak ni Nebraski... on me je uvrijedio... i to na tako nizak naèin. Nikad nije ni sanjao da su njegova udvaranja ... jeftina i uvredljiva. On misli da svaku djevojku mo�e obrlatiti. Od one noæi... bilo je to ba� ovdje... nikad nisam bila s njim sama. Pla�ila sam se njega kao kuge. - Trebalo je da ka�e� ocu - odvratio je Ernest mrko. - Nisam. Tata je lud za njim. Da sam ga mogla ubijediti u istinu... on bi ubio Duda. Zato sam æutala. Samo ti to zna�, Ajova... - Molim te, ne zovi me vi�e tako - prekinuo ju je Ernest razdra�ljivo. Nervi su mu bili napeti i osjeæao je da se ljuti na sebe stoje propustio priliku... mo�da zauvijek. - Pa, mogu ti dopustiti - nastavio je, trudeæi se da bude veseo - samo ako bude� govorila "dragi Ajova". 123 Malo se trgnula, kao da se iznenada na�la iznad ponora. - Oh, zaista. U tom sluèaju, moraæu da te zovem Ernest - odvratila je takvim tonom da je za�alio �to ju je upozorio da je spremna da otkrije prava osjeæanja. Zakleo se da vi�e neæe praviti sliène gluposti. I zakljuèio je da bi sada bilo najmudrije da razbije èaroliju, da ode. - Ana, stra�no sam umoran. Mislim da je bolje da sada odem. Ti ima� svoju po�tu - mora da ima tuce pisama - i tolike pakete. Po�eljeæu ti laku noæ. Uzvrpoljila se i uèinila pokret kao da æe ustati, ali je iznenada opet ovila ruku oko njegovog ramena. - Erneste, ba� sam sebièna �to te zadr�avam. Ali, ja... ne mogu podnijeti da me sa4a napusti�. Nikad nisam bila tako sretna kao noæas. Molim te, vjeruj mi!... Ali, pustiæu te ako æe� mi obeæati da æe� me sutra odvesti do izvora Zlatne vode. - Ja... moraæu da radim - promucao je. - Ne mo�e� raditi kada su ti ruke tako izranjavane pobunila se. - Reæi æu Sibertu. I ja æu ti ih oèistiti i povezati. Hoæe� li doæi? - Naravno, bio bih presretan. Ana, da li stvarno misli� da bi trebalo da doðem? - Za�to ne? Èesto odlazim na jahanje s kaubojima, iako rijetko samo s jednim, to moram priznati. Ali, tata je na putu. - Ono �to su drugi kauboji radili ili rade ne tièe me se. - Misli� da æe nas neko vidjeti i da æe onda biti govorkanja? - Upravo tako. - Erneste, hvala ti �to o tome misli�. Niko nije bio takav. I ba� zbog toga nije me briga ko æe nas vidjeti. I reæi æu tati kada se vrati. A ako te otpusti, naæi æemo se u brdima. Eto, tako ti je to, Erneste Hauarde! - Ana, tako se ponosim - rekao je promuklo. - Ali, malo me i pla�i�. Osjeæao bih se kao kukavica kada bih osjetio da ne bih nigdje mogao da odem s tobom ili da ne mogu 124 ni�ta uèiniti za tebe... nakon ovog �to si rekla. - Ja sam kukavica - promrmljala je i ustala sa le�aljke. Tada je ustao i Ernest, znajuæi da je èarolija prekinuta. Zajedno su oti�li do stepenica. Si�ao je stepenicu-dvije i onda se okrenuo. Stajala je iznad njega, lica blijedog na mjeseèini, nedokuèivih tamnih oèiju. - Ja... ja te volim - ozbiljnost kojom je to rekla uzdrmala ga je vi�e nego i�ta u �ivotu. - U istom smo èamcu - rekao je �urno i ostavio je. - Ne zaboravi, sutra ujutro! - viknula je za njim. XIII Kao èovjek kojeg gone furije, Ernest je trèao kroz �umarak do spavaonice. Otkrio je da njegova usamljenost i i tamni ogrtaè nisu dovoljna za�tita protiv konfliktnih pli- i ma njegovih osjeæaja. i Tek kada se poèeo skidati, odjednom je postao svjestan koliko ga sve boli. Zatim je le�ao u tami, nastojeæi da " u red dovede haos u svojim mislima. Ali nije bilo reda. Iz- � gledalo je da nema ni�ta osim ljubavi kojoj se nije ! usuðivao ili nije mogao prepustiti. Satima se prevrtao na ' le�aju, kao u ko�maru. Napokon je zaspao od iscrpljeno- ¦ sti, i fizièke i duhovne. { Probudio ga je Sibertov razdragan pozdrav kroz pro- u zor. - Hej, sine, jesi li �iv? Odavno te zovem. I - Jeste li to vi, Hok? - zajeèao je Ernest. ' - Glavom i bradom. Hoæe� li ustati i doruèkovati? Svi < drugi su oti�li. - Naravno da æu ustati... to jest, vjerujem da hoæu... .¦ Joj!... AuhL. Djavolski me sve boli. ' - Ha! Ha! Nemoj se gledati u ogledalo, Ajova. Nikad . nisam vidio u�asniju nju�ku. i I pored upozorenja, Ernest je od�epao do ogledala od } kojeg je tako naglo ustuknuo kao da je nai�ao na utvaru. f - Zaboga! - zacvilio je. - Ajova, danas æu te osloboditi jahanja - rekao je pred 125 radnik tje�eæi ga. - Ali, moram da ja�em. - Dajem ti slobodno, glupane. Vratio si se iz grada dva dana ranije, tako da ima� dovoljno vremena. - Hok, jasno mi je. 1 velika hvala. Ali, danas ja�em do Zlatne vode. - Oho! Kladim se da ide� sa kæerkom na�eg gazde. Bogami, hrabar si, iako te nije pr

ijatno gledati usred dana. - Hok, osjeæam da je Ana sita ljepotana. - Pa, bilo je i vrijeme... Ajova, vjerujem da ne bi slu�ao savjete. - Ne bih, ako je protiv ove �etnje. - Ne bih ni ja da sam na tvom mjestu. Samo ne bih volio da od sebe napravi� magarca. Mi sa zapada to mo�emo i da podnesemo. Ti si drukèiji, Ajova. To æe te samo uni�titi. - Ali �ta to? - pitao je Emest, muèeæi se da navuèe nove traperice. - Zna� ti dobro o èemu ja govorim. Nastojim da te lijepo upozorim. Vrlo brzo æe� se zaljubiti u Anu. I onda æe poèeti nevolje. - Zaljubiti?... Ha! Ha! Ha! Ha!... Neæu, Hok, starino. Ne, nikada! Neæu se zaljubiti! - Pa, moram ti reæi da sam sretan zbog toga - odgovorio je Sibert zbunjen, ali ne i potpuno siguran. - Neæu. Neæu ni kada bih na Crvenoj stijeni ostao godinama. Ja sam se veæ zaljubio. Zabrinuti predradnik je samo podigao ruke. - Toga sam se i pla�io. Ni ti nisi ni�ta pametniji od drugih... Ajova, mi smo propali. Juèe ujutro sam se �estoko posvaðao sa Hepfordom. Zakleo se da æe me otpustiti, a ja sam rekao da se tome i nadam. Odjahao je u grad bijesan kao ris. Hajslip se nije vratio. Njegov konj jeste. Nije do�ao ni Nebraska. Bouns Megil i Lanki Polard se �estoko oko neèeg prepiru. Izgleda kao da mi je dru�ina oti�la doðavola. - Bilo bi to prokleto dobro - odgovorio je Ernest veselo. - Razlog æu vam reæi jednog dana. 126 i Sibert je samo odmahnuo glavom i iza�ao iz spavaonice. Dok je Ernest oblaèio èizme, oblio ga je leden znoj. Jo� jednom se usudio da se ogleda. Oèi su mu bile �irom otvorene i nisu bile upaljene, a ni nos, iako izgreban, nije izgledao tako ru�an. Ali, posjekotina i modrica bilo je na svim drugim mjestima; lijevo uho mu je bilo ogromna nateèena masa, jedna usna je bila opu�tena a druga rasjeèena, prednji zubi veoma osjetljivi. - Pa, sve �to mogu da ka�em jeste; ako Ana Hepford mo�e da me pogleda u lice usred bijela dana, onda me voli - promrmljao je. - Prokletstvo, ne mogu se ni umiti. Ni obrijati, ni poèe�ljati. A kladim se da ne mogu zakopèati ni ko�ulju. Ruka ga je ipak najvi�e boljela. Ukoèeni prsti bili su mu kao smrznuti udovi. Bio je u pravu kada je govorio o kopèanju ko�ulje - ostavio ju je nezakopèanu. Uspio je da zakopèa dva donja dugmeta na jakni. Muèio se oko ma�ne i onda je ostavio i uzeo maramu. Zatim je oti�ao da doruèkuje. Ovog jutra D�ef je bio nevjerovatno uljudan prema njemu, vrlo bri�an i vrlo radoznao. Nije mu bilo lako ni da jede i konaèno je odustao i oti�ao do �tale i zamolio Pedra da mu osedla konja. Vodeæi konja, oti�ao je do ranèerske kuæe. Ana ga je èekala na trijemu. Njen poni je stajao pored ograde. - Erneste, èekam te èitav sat - poèela je razdra�ljivo kada je do�ao do stepenica. - Dobro jutro, Ana. Izvini �to sam zakasnio. Ali, zaista nisam bio u stanju - odgovorio je Ernest bolno se osmjehnuv�i. - Doði ovamo. Da vidim - rekla mu je. Ernest se polako peo uz stepenice. Ana je izgledala veoma vitko u plavom jahaæem kompletu, èizmama i mamuzama. Bluza joj je bila siva, a nosila je i crvenu maramu. Nekako je u ovakvoj odjeæi izgledala manje opasna. - Izgleda� u�asno - povikal'a je. 127 - Osjeæam se jo� gore - odgovorio je. - Èini mi se da æu morati da te lijeèim. Trebalo je da to uèinim jo� sinoæ. Ulazi. Ernest ju je pratio do trpezarije gdje mu je rekla da sjedne za sto. Napustila je sobu, ali se brzo vratila s rukama punim boèica, kutijica i pe�kira. Meksikanka prijatnog lica unijela je lavor tople vode. Ana je zbacila sombrero i zavrnuv�i rukave do lijepo oblikovanih laktova, uozbiljila se. - Ba� neki mu�karci nemaju sreæe - rekla je suho. - Auuh. Pitam se gdje je Hajslip. - Ne bih voljela da ka�em gdje je... Hajde, da prvo pogledamo tvoje ruke. Ernest je ispru�io iznaka�ene prste na sto. I bez dalje prièe Ana se bacila na posao. Isprala je pra�inu i pijesak iz sasu�enih ranica na njegovim èlancima. Boljelo ga je i na sam dodir i Ana bi odmah postajala nje�nija kada bi osjetila da se trgnuo. - Izgleda da boli. - Nije tako stra�no kao neke unutra�nje rane - rekao je. - Je li te Dud udarao u rebra...? - slatko je pitala. Ali je savr�eno razumjela o èemu je Ernest govorio. - Nije. Govorio sam o emocionalnoj rani. O neèem �to ti ne bi shvatila, Ana Heprord. - Mo�da zato �to sam neotesana, cura sa zapada, bez nje�nih osjeæaja... - Izvini. Nisam ni�ta slièno mislio - rekao je ukoèeno. - Pa, �ta si onda mislio? - Ti nema� srca, bezdu�na si. Uzdahnula je. - To je sve �to ti zna�. Pa�ljivo je stavila melem na povrijeðena mjesta i nje�no ovila zavoje. Zatim je nastavila da mu umiva lice i stavlja mirisno ulje na brojne posjekotine i modrice. - Doktore, pogledajte i ovu èvorugu na mojoj glavi predlo�io je Ernest. - Auh! Velika je kao gu�èije jaje. I tu je posjekotina, 128 Erneste. Krv se sasu�ila... Ovo te sigurno neæe mnogo boljeti... Bol, kao �to je rekla, nije bio nepodno�ljiv, ali prolazio je kroz pravi pakao dok je osjeæao njene ruke na svojoj glavi. - Ipak, ima� zgodnu glavu, Ajova... Izvini, zaboravila sam ono �to je trebalo da upamtim. Da, vrlo zgodnu glavu i lijepu valovitu kosu. - A ipak praznu, zar ne misli� tako? - Uop�te ni�ta nisi po

godio, Erneste - rekla je zami�ljeno. - Pa, mogao bih ti pomoæi u pogaðanju? - Ne. Prijatnije je pogaðati... Dakle. Mogla bih dosta toga pogoditi dok ti ubla�avam rane, Erneste. Stavio je ruku na srce. - A �ta je sa ovom povredom? upitao je. Spustila je pogled. - Nisam doktor za srce, Erneste. - Kauboji te nazivaju curom koja slama srca. - Laskavo!... Vjerujem da ti nisi u takvoj opasnosti. - Hvala ti na ljubaznosti, Ana. Sada se osjeæam bolje. I ruke me manje bole. - Erneste, bolje bi bilo da danas ne ja�emo - predlo�ila je. - Odgodimo to za prekosutra. - U redu - odgovorio je pomalo zbunjen. - Dotad æe mi biti bolje. Jesi li sigurna da odla�e� izlet samo zato �to ne bi mogla podnijeti da me gleda�? - Ba� si dijete!- nasmijala se. - Hoæe� li jahati sama? - Ne, Aj... Stalno zaboravljam da te ne smijem zvati Ajova... idi odmori se, Erneste. Ako Sibert �eli da radi�, a on je, bogami, strog, reci mu da si slobodan dok tata ne doðe. Izjahaæemo u ponedjeljak ujutro. Adios. Otpratila ga je do hodnika i zastala. Ernest je oti�ao pitajuæi se �ta ju je to odjednom spopalo. Iznenadilo ga je �to je odgodila jahanje. Mislio je da stvarno �eli da ide. Nije bilo lako razumjeti �ene, posebno ne Anu Hepford. 129 Kada se vratio u svoju sobu i skinuo èizme i ko�ulju, izvalio se na krevet i otkrio da je nevjerovatno umoran i da èak ima i manju groznicu. Mo�da je Ana uoèila njegovo stanje. Bio se spremio za du�i odmor i razmi�ljanje, uskoro je utonuo u san. Kada je ponovo otvorio oèi, ugledao je Nebrasku, koji je na prstima hodao po sobi nastojeæi da bude �to ti�i. Dan je veæ bio dobro odmakao, �to je Ernest mogao zakljuèiti po suncu koje je provirivalo kroz prozor. - Zdravo, Nebraska. Drago mi je da si se vratio. - Au, drugar, mora da sam te probudio - odvratio je kauboj i sjeo pored Ernesta. - Kako si? - Dobro sam se naspavao. Mnogo mi je bolje. - Ko ti je tako fino povezao ruke? - Ana. - Oho. I �ta je rekla za tvoj izgled? - Pa... bila je tako prokleto umiljata da sam opet po�a�avio. - Slu�aj, prijatelju, nikad vi�e i neæe� doæi sebi. Ali, bogami, drago mi je. Uvijek sam vjerovao da poznajem Anu bolje od svih onih mulaca u spavaonici. Oni misle da je... pa, zna�. Ka�em ti, Erni, Ana Hepford æe te iznenaditi kada se bude� najmanje nadao. Mo�e od nje ispasti prava �ena. - Hm, ba� si me utje�io - odvratio je Ernest. - Gotovo da joj i vjerujem. - Biæe� lud ako ne bude� vjerovao. Ni jedan mu�karac neæe daleko odmaæi sa curom ako misli da je ona onakva kako drugi o njoj misle. - Nebraska... da li si vidio Dejzi... je li u redu? - upitao je Ernest oklijevajuæi. - Jeste, ali je uzdrmana. Nisam joj dozvolio da mi i�ta ka�e. Rekao sam joj da mi nimalo nije va�no �ta se desilo. - Nebraska, nigdje nema takvog momka! - uskliknuo je Ernest zadivljeno. -1 �ta je Dejzi na to rekla? - Zaklela se da æe mi jednom isprièati. Onda mi je pala 130 u naruèje i zaplakala. Zaboga... kako je samo ta djevojèica plakala! Upla�ila me je, ali mislim da joj je to pomoglo. Samo sam je dr�ao, a kada se smirila, odveo sam je u njenu sobu i spustio na krevet. Zatim sam iza�ao i poku�ao da ne�to uèinim sa Bruksom. Jo� uvijek je bio obeznanjen. Spavao sam na njegovom krevetu dok je on hrkao na podu. Probudio se trijezan i razdra�ljiv. Rekao sam mu da pode u potragu za Hajslipom. Pa, oti�ao je i prilièno dugo ga nisam vidio. U stvari, Dejz ga je prva ugledala. Probudila se i oti�la u kuhinju. Oti�ao sam kod nje kada ga je pozvala i pokazala kroz prozor. Bruks je pomagao Hajslipu da uzja�e na njegovog konja. Bilo je prilièno daleko ali, Erni, dobro sam vidio �ta si uèinio tom lupe�u. Mogao sam kliknuti kao Indijanac. Dejz se samo stresla kada ga je vidjela. To me i brine... Pa, posmatrali smo kako Hajslip odlazi pognut na sedlu, a odjahao je u grad umjesto na Crvenu stijenu. Sigurno nije bio u stanju da odja�e u Holbruk. Mo�da je oti�ao do Fi�erove brvnare. Tamo æe se sakriti. Nakon toga Bruks se iskrao, crven u licu i posramljen, a ja sam ostao sa Dejz... - Nebraska, da te odavno nisam zavolio, uèinio bih to sada zbog tvoje odanosti prema toj djevojci - rekao je Ernest toplo. - Pa, bogami, imamo nevolje s na�im curama, ali sve æe biti dobro... Hoæemo li na veèeru? - Hoæemo. Jutros se nisam rano probudio pa nikog nisam vidio. Sibert mi je isprièao da se posvaðao sa Hepfordom, koji mu je zaprijetio da æe ga otpustiti kada se vrati �z Holbruka. Ka�em ti, Sibert je uznemiren. Rekao je da su Megil i Polard razdra�ljivi i da je, u stvari, cijela dru�ina oti�la do ðavola. Oti�li su na veèeru. D�ef, koji je stajao iza kuhinjskih vrata, dao je Ernestu mig upozorenja. Svi kauboji su zurili u njega osim Bounsa Megila, koji je pognuo mrko lice iznad jela. Prije nego �to je po�teno sjeo za sto, Megil je skoèio. 131 - Momci, ja æu ovo s njim sada ra�èistiti - izjavio je kivno. - Pa, ti naduveni pjetliæu, ako �eli� da se tuèe� sa sliènim Dudu, ne mo�emo te zaustaviti - rekao je Polard prezrivo. - Slu�ajte, momci, mi hoæemo da jedemo - rekao je Nebraska suho, lako gurnuv�i Ernesta. - Nakon toga biæemo spremni na sve �to �elite. Megil je zap

rijetio �akom preko stola. - Hauarde, isprebijaæu te tako da neæe� znati za sebe. - Zaista? Ne�to novo za mene. Mogu li da pitam za�to? - upitao je Ernest iskreno iznenadan. - Zato �to si iznenadio mog prijatelja Hajslipa dok je bio pijan i na smrt ga isprebijao - odgovorio je Bouns ratoborno. - Koje to rekao? - Svi znaju, a D�eri Blejk je dojahao da nam to ka�e. Vidio je Hajslipa i èuo kako si to uèinio. - Bouns, ti si la�ljivac. Isto tako i D�eri Blejk. A neæu ni da govorim �ta je Hajslip - odvratio je Ernest. - U redu. Idemo napolje. - Vrlo rado, Bouns. Ali æe� morati saèekati dok veèeram. U�ao je kuhar noseæi hranu èiji je sam miris pobudio glad u Ernestu. - Neæu jesti dok te ne izlemam - povikao je Megil nagnuv�i se preko stola. Ernest, brz kao munja, ispru�io je dugaèku ruku. Otvorenim dlanom je tako tresnuo Bounsa preko jednog obraza da je kauboj zateturao natra�ke preko klupe i pao na pod. U to je Sibert u�ao. - Hej, �ta je ovo? Nebraska je pokazao na Megila koji se koprcao na podu. Kada se podigao i otkrio zarumenjen obraz, bilo je potrebno postaviti nekoliko pitanja. 132 I - Ko te je udario, Bouns? - Onaj... onaj �utokljunac Ajova - povi kao je Megil. Obrisaæu pod s njim. - Oh, to æe biti zanimljivo - odvratio je predradnik podrugljivo. Zatim je pogledao Ernesta. - Hauarde, jesi li ga udario? - O�amario sam ga, gazda. - Za�to? - Optu�io me je da sam prebio Hajslipa kada je bio pijan. I inaèe je poèeo vrijeðati. Uètivo sam mu rekao da æemo se tuæi nakon veèere. Onda je nasrnuo na mene preko stola pa sam ga o�amario. - Auh... Pa, jesi li pretukao Hajslipa kada je bio pijan? - Nisam - odgovorio je Ernest srdito. - Da li si ga inaèe pretukao? - To je veæ ne�to drugo. Osim toga, to se nikog drugog ne tièe. Ovdje je Megii pokazao da se to tièe njega i poèeo je gadno da psuje. Ernest je ustao. - U redu, ako tako hoæe�. Idemo napolje. Megil je krenuo za njim. Dru�ina je po�la za obojicom. Ono �to je uslijedilo na travnjaku ispred kuhinje, zavr�ilo se brzo kao �to je i poèelo. Ajova se vratio u trpezariju opipavajuæi svoje umotane ruke i sjeo. - E, pa, momci, da sada jedemo u miru. Iz kuhinje je dopro zvuk, kao da se neko smijao. Nebraska se sageo nad tanjir. Trojica ostalih kauboja tupo su zurili od Ernesta do vrata. Bouns Megil se nije pojavio. Sibert je o�tro gledao Ernesta, a u oèima mu se vidio zbunjen izraz. I on se jednom osvrnuo da vidi ima li traga od Megila. - Pa, da me ðavo nosi... Mo�da æemo imati mira... D�efe, daj mi da ne�to pojedem. Veèera je nastavljena bez daljnih prekida i izmijenja 133 no je i nekoliko rijeèi. Ernest je upravo jeo pitu od jabuka kada su trojica Megilovih drugara zavr�ili jelo i ustali. - Ako saèekate dok pojedem pitu, biæe mi drago da udovoljim �elji jednog ili mo�da sviju - rekao je Ernest ljubazno. - Naravno, u sluèaju da jo� mislite da sam imao prednost nad va�im zgodnim drugarom Dudom. - Idi do ðavola, Hauarde - odgovorio je Polard. �ep Dejvis mu je uputio opasan pogled. - Hauarde, vjerujem da si ti neki va�arski rvaè ili ne�to slièno. Ako ne ode� odavde, biæe i pucnjave. - Dejvis, zave�i - naredio je Sibert. - Da vi�e nisam èuo ne�to slièno, inaèe æu te otjerati. - Ti æe� nekog otjerati? - nacerio se Stiv Monel. - Trebalo ti je odavno dati nogu u stra�njicu. - Je li tako? - procijedio je Sibert skoèiv�i. - Pa, otpu�tam vas prije nego �to izgubim autoritet. Ovog èasa! I da vi�e nisam ni jednu èuo! Trojica kauboja su iza�li. Èuli su kako Polard psuje. - Prokleti bili. Da tako popustite... Kada su dovoljno odmakli i vi�e ih nisu èuli, Sibert se vratio na svoje mjesto i popio kafu. Ernest je zagrizao posljednji komadiæ pite. Onda su se sva trojica zgledali. - Hok, biæe gu�ve - primijetio je Nebraska. - Izgleda - odgovorio je predradnik zami�ljeno. - Ali, i ranije sam èuo sliène prièe. - Erni, �ta si tamo uèinio sa Bounsom? - Nisam mnogo. Jedan ili dva udarca. Izduvao je odmah - nasmijao se Ernest. - Polard ja zao. Ali, ne mora� se ni zbog njega mnogo uzbuðivati - nastavio je Sibert. - �ep Dejvis je gadan tip. Nije mi se dopao njegov pogled. - Ni meni - odvratio je Ernest kratko. - Pa, upozoren sam i to je mnogo. XIV Hok Sibert je jo� dugo nakon veèere ostao sa Erne134 stom i Nebraskom. Bilo je oèito da je obeshrabren i neraspolo�en, iako je nastojao prikriti osjeæanja. Konaèno je ustao. - Pa, neæe biti mnogo posla dok se Hepford ne vrati. A onda, nelfe ga uop�te biti za nas. Kada je predradnik oti�ao, Ernest je upitao Nebrasku �ta on misli o sada�njoj situaciji. - Hm! - izustio je dobrièina. - Ovo sam viðao i ranije. Hajslip je oklevetao Siberta kod Hepforda. A Hajslipovi pajda�i su to èuli i nisu mogli da to zadr�e u sebi. Vrlo brzo æemo ti, Hok i ja morati potra�iti novi posao. �ao mi je. Jer, postali smo dobri prijatelji. -1 ja ne bih volio da se raziðemo - odvratio je Ernest. - Ali, ne vjerujem da æemo morati. - �ta hoæe� da ka�e�, prijatelju? - Zajedno æemo dobiti posao. - Volio bih da znam gdje. Svakako, ja mogu otiæi kod Bruksa. Potreban sam mu. Ali, on ne mo�e uzeti i tebe i Siberta. A ni Bruksu nije sve ru�ièasto. Zabrinut je. Hepford odavno prijeti da

æe ga otjerati s ranca. A èini mi se da je sada spreman za svaku svinjariju. - Gluposti. Hepford ne mo�e otjerati Bruksa - rekao je Ernest ljutito. - Za�to ne bi mogao? �ta ti zna� o stoèarima u ovom kraju? Ako Bruksa ne mo�e zapla�iti, ovaj ne mo�e ni�ta dobiti ni na sudu. Dejz mi ka�e da nema nikakve papire za onih stotinu ari zemlje. A ima pravo na vodu. - Nebraska, ne znam mnogo o stoèarima i Zapadu priznao je Ernest namr�tiv�i se. - Ja... jednostavno osjeæam da æe sve ispasti dobro. - Erni, ti si po�ten momak - rekao je Nebraska ozbiljno. - Nekako mi ulijeva.� nadu. Nikad odlazak nikome nije pomogao. A mo�da i nije tako lo�e kako Hok i ja mislimo. Barem se nadam. Ernest je imao utisak da mu Nebraska nije otkrio glavni izvor svojih problema. Bio je zami�ljen i tu�an. Er je uskoro krenuo za njim na spavanje, ali je dugo 135 le�ao budan. Ponovo je razmi�ljao o tome kako bi vrlo lako mogao ubrzati èas preokreta ovdje na rancu, �to bi bilo sudbonosno za njegove protivnike, a dobrodo�lo za njegove prijatelje. Situacija meðutim jo� nije bila sazrela, jo� nije dovoljno znao o Hepfordovim poslovima. Ako ne obezbijedi dokaz o nepo�tenom poslovanju, sigurno æe izgubiti znatnu sumu novca. Ernest je odluèio da jo� izvjesno vrijeme pusti da stvari miruju. Tek ako bi Hepford poku�ao da se oslobodi veæeg dijela stoke, onda bi po�urio da otkrije identitet. Bio je siguran da bi to sada mogao sprijeèiti. Osim toga, nije �elio nikakvu promjenu u sada�njem odnosu prema Ani Heptord. Vjerovao je u nju i pored njenog pona�anja i rijeèi koje bi mogle pojaèati nepovjerenje. �elio je da ta vjera opstane i pojaèa se. Prije ili kasnije, biæe stavljena na ispit. Osjeæao je da bi ponovo mogla postati hladna i zla, koliko je sada mila i ljubazna, kada otkrije ko je. �elio je da odgodi taj odluèan dan. Ona sebe nije znala. Bio joj je potreban �ok. Ernest je to pri�eljkivao, ali je oklijevao da ubrzava tok stvari. Osjeæao je da æe se situacija sama razvijati. Znao je da je ljubav slijepa i, priznao je, naroèito u njegovom sluèaju. Sljedeæi dan oznaèio je èekanje na Crvenoj stijeni. Kauboji su radili ono �to su htjeli. Selbi je posebno zapazio da se Stiv Monel nije odvajao od ranca. Meðutim, on i njegovi prijatelji izbjegavali su kontakt sa Ernestom i Hokom. Nebraska je rano odjahao prema rancu Bruksovih. Nakon �to je du�e vrijeme razbijao glavu oko toga �ta da radi, Ernest je na�ao valjan razlog da ode do ranèerske kuæe. Ideja mu se toliko dopala da se zakikotao. Pokucao je na �irom otvorena vrata i pozvao: - Ima li ikog kod kuæe? - Ko je to? - javila se Ana iz male sobe s desne strane hodnika koja je Hepfordu slu�ila kao kancelarija. Ernest je u�ao, gologlav i, ako mu oèi nj,su blistale prije nego �to je vidio Anu, sigurno je da su zablistale tog trenutka. Izgledala je svje�a kao ru�a. - Oh, to si ti, ljepotane! To sam i pretpostavljala - rekla je vedro. - �ta �eli�? Posjetilac je iznio razlog svog dolaska. Bio je toliko providan da se nasmijala, ali nije izgledala ljuta. - E, ba� si zgodan kauboj - rekla je zadivljeno. - Kladim se da æe� mi jednog dana donijeti i prsten. - Nadam se da hoæu - odvratio je Ernest gorljivo i nasmijao se od olak�anja. - �ta sada radi�? - Neka dosadna pisma i raèune za tatu. - Znaèi da danas neæe� sa mnom na jahanje? - Ne mogu. Tata æe se uskoro vratiti a ja sa ovim prilièno kasnim. Mo�da sutra, Erneste. - Stvarno? Ali, ti bi voljela da poðe�, zar ne Ana? Osmjehnula mu se. Bio je to jedan od onih trenutaka kada se nesvjesno otkrivala. Ernest je pogledao po kancelariji, kroz prozore i vrata i onda se brzo sageo da je poljubi. - Erneste! Ti... ti... - bunila se, porumenjev�i i odmaknuv�i stolicu. - Morao sam. Izgleda� tako... tako... slatko. Odmahnula je glavom sumnjièavo. - Nikad kauboju ne treba pru�iti prst, jer on odmah zgrabi ruku. ' - Ana, ako ne grije�im, ti si mi dala vi�e od prsta - Ernest je bio ozbiljan. - Mo�da jesam - rekla je spustiv�i pogled. - Ali, meni nije �ao... ako je �ao tebi. - Meni? Ja sam na sedmom nebu. Pru�ila je ruku prema njemu. Ajova je osjeæao da joj njegovo prisustvo nimalo ne smeta iako je rekla: - Odlazi, Erneste. Zaista nisi normalan. A imam i dosta posla da zavr�im. - Reci da me voli�, pa æu otiæi. - Ma nemoj! Ne mo�e� me na taj naèin potkupiti! Trebalo bi da ka�em "ne"! - Da li to znaèi da neæe� da mi ka�e� ili da me ne vo 137 li�? - Oboje. Molim te, Erneste, odlazi. Naljutiæu se. - To mi neæe smetati. Dopusti da ti pomognem. Razumijem se u raèune. Zar ti vodi� oèevo knjigovodstvo? - Ne ba� sve - odvratila je. - On je posebno pedantan. Pogledaj ovu plavu svesku. Zaboravio je da je zakljuèa kada je krenuo. Ne bih se usudila da zavirim u nju. - Za�to? - Zato �to mi je zabranio, a ima povjerenja u mene. Ernest je dohvatio plavu svesku povezanu gumenim trakama. Ruke su mu podrhtavale. Predosjeæao je da ova sveska sadr�i informacije koje su mu bile potrebne da demaskira Hepfordove poslove. Ana je otrgla svesku iz njegovih ruku. - Ti si radoznao i bezobrazan kauboj. Odlazi! - povikala je gotovo ljutito. - Ne ljuti se, Ana. Samo sam se �alio.

Ipak, mislim da bi trebalo da malo vi�e sazna� o oèevim poslovima. - Za�to? - upitala je o�tro. - Pa, zato �to je netaèan... nemaran u svojim metodama. Mogao bih èak reæi da je neodgovoran. To mo�e da vidi i svaki blesan. - Ti nisi blesan - rekla je zami�ljeno dok ga je prouèavala blistavim oèima. - Hvala! To je zaista kompliment kada dolazi od tebe. Sada idem - odgovorio je i krenuo. - Erneste! - pozvala ga je. Okrenuo se, ali se nije vratio. - Nadam se da si se predomislila �to se tièe jahanja u mom dru�tvu - rekao je. - Nisam. Bilo je to samo... nema veze. Reæi æu ti sutra odgovorila je i nagnula se nad sto dok joj je rumenilo oblijevalo obraze. - Fino. Znaèi da mi neæe biti potreban izgovor da doðem sutra. - To ti nikad nije potrebno, Erneste. Samo... ne mo 138 gu... ni�ta vi�e... obeæati. - Ana, i to je obeæanje. I znaèi mi mnogo. - Ti od sitnica vidi� previ�e - bunila se. - Zar je poljubac sitnica? - Ti si ga ukrao. - Jesam danas. A neki dan? - Ja... ne sjeæam se... Molim te, odlazi. Ernest je oti�ao. Krv mu se uzburkala, u glavi mu se vrtjelo. Oti�ao je do �umarka i sjeo ispod velikog stabla nastojeæi da shvati zelenooku djevojku i - sebe. Ako joj nije bilo stalo do njega, ako je nije uznemiravalo njegovo prisustvo i rijeèi, onda je on najveæa uobra�ena budala ili se ona tako vje�to pretvara. Jednostavno, nije mu izgledalo razumljivo da bi se ona tako mogla pona�ati sa svim momcima. A zar, ipak, nije imao dokaz za to? Osjetio je ljubomoru. Kada ga je popustila ta uznemirenost, sjetio se plave sveske u koju Ana nije smjela da zaviri. Naravno, Hepfordu nije ni palo na pamet da bi njegova kæerka mogla otkriti njeno postojanje. Ajova je odluèio da vidi �ta ima u toj plavoj svesci, pa ako bude morao, poslu�iæe se i nedozvoljenim sredstvima da doðe do nje. Zar mu nije pripadala kao i sve ostalo na rancu! �elio je da mu pripada i Ana Hepford. Sve misli uvijek su se vraæale njoj. Cijelo sljedeæe jutro Ernest je bio kao na iglama èekajuæi popodne. A rano popodne vidio je kako �talski momak vodi osedlanog Aninog �arca prema ranèerskoj kuæi. Ernest je po�urio da osedla svog konja koji je bio spreman u koralu. Morao je proæi pored spavaonice gdje su Monel i Dejvis sjedili na trijemu, mrkih pogleda, drskog dr�anja. - Ja�e� u propast, �utokljunèe - primijetio je Monel. - Misli da je pametnjakoviæ - dodao je Dejvis. Ajova ih je dobro osmotrio i zaustavio konja da im 139 dovikne: - Slu�ajte, vi usijane glave! Pogledajte malo Megilovu nju�ku. I ne zaboravite da sam uvijek spreman da i vas tako ukrasim. Nisu mu odgovorili, ali Ernestu nije promakao opasan sjaj u oèima �epa Dejvisa. Krenuo je zami�ljen i sve dok nije opazio Anu na stepenicama trijema, nije uspio da zaboravi zlovoljne kauboje. Po�urio je do kuæe i sjahao. - Stigao si, dakle. Mislila sam da si opet zaboravio rekla je pretvarajuæi se da je ljuta. - Nema �anse da ikad zaboravim ne�to �to ima veze s tobom. - Erneste! Blijed si... �ta se desilo? - brzo je upitala razrogaèiv�i zelene oèi. - Naljutili su me tvoji kauboji Monel i Dejvis. - Oni nisu moji kauboji. Mrzim obojicu. �ta su rekli? - Nema veze. Nije sada va�no. �ao mi je �to me je lice izdalo. Vi�e nisam uznemiren, Ana. - Erneste, molim te, reci mi - povikala je zapovjednièki. Prvo je mislio da joj ne govori ni�ta o svojim nedavnim svaðama, ali se predomislio i isprièao joj �ta se desilo. Porumenjela je. - Ne krivim te. �ta oni misle o meni... - zastala je, a onda se brzo okrenula prema konju. - Zaboravimo sve to, Ana - po�urivao ju je. - �elim da u�ivamo u �etnji. Mo�da mi se vi�e nikad neæe pru�iti nova prilika da bude s tobom. - Za�to? - Prièa se da æu dobiti otkaz. - Zaista. Znaju mnogo... Erneste, zabrinuta sam. Ovdje se dosta toga promijenilo. Ne razumijem ni tatu. I on se promijenio. Dosta toga se krije od mene... Èujem i neke stvari koje ne razumijem. Hajdemo! Ernest joj je pomogao da uzja�e iako se bunila. - Koliko sam ti puta rekla da sam ja djevojka sa Zapada? - upitala je napuæiv�i usnice. 140 - Znam da se ti bolje razumije� u konje od mene, ali ne mogu da se uzdr�im da ti ne pomognem, bez obzira na to koliko sam nespretan. Vragolasto ga je pogledala. - Pitam se... nije li to razlog �to... mi se sviða�. Jahali su jedno pored drugog kroz �umarak. Ana je postavljala pitanja o njemu, njegovoj porodici i njegovom �ivotu u Ajovi. Sreæom, Emest nije morao da la�e ili da izbjegava odgovore, jer ga nije pitala ni�ta �to bi ga moglo zbuniti - na primjer za�to je do�ao u Arizonu. - Znaèi da tvoja porodica i prijatelji nisu tako siroma�ni kao kod veæine momaka koji pobjegnu od kuæe da bi se obogatili? - Ne, nisu tako... Ali, ja nisam pobjegao. - Sigurna sam da nisi, Erneste Hauarde. Sigurno ima� divnu porodicu. - Da. Vjerujem da æe ti se dopasti moja majka i sestra kad ih jednog dana upozna� - odvratio je gledajuæi je krajièkom oka. - �ta to govori�! - uskliknula je. Mamuznula je konja i odgalopirala ispred njega. Izvjesno vrijeme nije mogao da je dostigne. Otkrio je da joj se raspolo�enje opet promijenilo. Ponovo je bila èudna i kapriciozna. Nije joj se j

ahalo do izvora. Nije htjela ni da sja�e da se odmori. Izgledalo je da ne �eli èak ni da razgovara. Ernestu se ipak dopadalo ovakvo njeno raspolo�enje. Osjeæao je da ju je dirnulo ne�to �to je rekao i da se stidjela divlje, plitke, ta�te strane svoje prirode. Na povratku - a i to se desilo za njega prilièno brzo jahali su kroz tamni borik gdje je Emest uspio da je uhvati za ruku. Otimala se, ali je on nije pu�tao. Naglo je odustala i izvjesno vrijeme jahali su dr�eæi se za ruke, æutke - ona je bila zami�ljena, a on se pitao da li mo�e vjerovati i ovoj njenoj blagosti. U svakom sluèaju, ohrabrio se i u najveæoj sjeni borika zagrlio ju je i privukao sebi. Konji su zastali. Ana se njihala tako da joj je glava poèivala na njego 141 vam ramenu, lica podignutog prema njemu, oèiju zatvorenih a usnica poluotvorenih. Ernest ju je nje�no poljubio. Pro�ao je dugi trenutak ti�ine. Ernest je znao da ne bi trebalo da ga prekida, ali je morao da progovori. - Ana, volim te - rekao je osmjehujuæi joj se. - To sigurno veæ zna�. Ako ne, onda ti je sada jasno! Malo se trgnula i onda brzo uspravila u sedlu. - Oh, prekinuo si èaroliju! - povikala je i mamuznula konja. Ovog puta Ajova je nije mogao sustiæi. Bio je zadovoljan �to je pora�en u ovoj trci, po�to je u srcu osjeæao da je gotovo pobijedio u drugoj. Kada je do�ao do trijema, bio je zapanjen videæi Anu sa ocem i Dudom Hajslipom. Hepfordovo lice bilo je zabrinuto, a kada je ugledao Ernesta, jo� vi�e se smrknuo. Kico� je bio, kao i uvijek, uredan, �to se ne bi moglo reæi za njegovo lice. Selbi je brzo shvatio da je to pobudilo Anino sa�aljenje. Zbog oèite Anine simpatije, ukoèeno se naklonio Hepfordu. - Hauarde, nisam li ti rekao da ne smije� jahati sa Anom? - pitao je ranèer. - Ne sjeæam se, gospodine. - Tata, nije va�no da li si rekao ili ne. ja sam ga pozvala - progovorila je Ana. - Dovoljno sam stara da mogu birati svoje pratioce. - Okrenula se prema Ernestu. - Jesi li ti odgovoran za Hajslipov izgled? - Naravno da nisam - odgovorio je Ernest jetko. - Da jesam, onda bih se sam sebe stidio. - Ali on ka�e da si ga pretukao! - Tukli smo se. On je odgovoran za to. Ajova nije mogao da shvati Aninu oèitu ljutnju. Ne�to joj je reèeno prije njegovog dolaska. Zatim je na trijemu opazio Megila, Dejvisa i Mont'a. Osjeæao se kao da je uhvaæen u kradi i zbog toga ga je obuzeo hladan bijes. - Hajslip tvrdi da si ga.zatekao kako spava, nakon �to je pio, i da si ga isprebijao do besvijesti - nastavila je Ana optu�ujuæim tonom. 142 - Gospodin Hajslip je uvijek u besvjesnom stanju. Takav je i roðen - rekao je Ernest o�tro. - Izbjegava� odgovor. - Ni�ta ja ne izbjegavam!... Ana Hepforð, da li to �eli� reæi da treba da porièem takvu besramnu optu�bu? Tebi? Ne bih se tako nisko spustio. Vjeruj �ta god hoæe� o meni odvratio je strasno - èak i gluposti koje ti prièa ovaj Teksa�anin! Hepford je si�ao s trijema i stao pred Selbija. - Hauarde, da nisi malo previ�e digao nos! Mo�da si hvalisavac, a mo�da si samo divlji �utokljunac. Ako hoæe� da ostane� èist, onda ti je bolje da govori�. - Od èega treba da se oèistim, gospodine? - Pa, prije svega od uve Hepfordove optu�be. - To je prljava la� - procijedio je Selbi ukoèeno sjahav�i. - Neka Hajslip doðe ovdje. Sada nije ni pijan, niti spava. Biæe mi zaista drago da ponovim onaj tretman koji sam mu veæ dvaput priu�tio. Hajslip se me�koljio, mamuze su mu zazveckale. U oèima mu je sijevala svjetlost mr�nje. - ]a nisam rvaè - bunio se. - A kada se sljedeæeg puta pobijemo, onda æe to biti sa oru�jem. - Pih! Ti si blefer. Veæ si jednom pucao kada nisam imao revolver kod sebe. Uèinio bi ti to i opet. Ti si kukavica, Hajsltpe - zavr�io je Ernest. Uto se i Hok Sibert pojavio iz borika. Nije mu mogla promaæi Selbijeva optu�ba. - �ta se to de�ava? - upitao je hladnim glasom koji je oporavio Ernesta. Nije mu trebalo govoriti da je Sibert njegov prijatelj. - Izgleda da sam na sudu - odgovorio je, trudeæi se da povrati kontrolu nad sobom. Hepford se okrenuo i ponovio Hajslipovu optu�bu, natuknuv�i da mo�e razrije�iti sukob i bez mije�anja svog predradnika. - Pa, sve dok ja vodim ovu dru�inu... - poèeo je Sibert 143 mrko. - Ti vi�e ni�ta ne vodi� - prekinuo ga je Hepford. Mo�da je to novost za tebe. - Pa, i jeste. - Hajslip je sad predradnik. Naimenovao sam ga juèe, u gradu. - I ne obavijestiv�i mene? - pitao je Sibert èije je tamno lice postalo crveno kao krv. - Nisi bio prisutan kada sam to odluèio. Osim toga, nije ni va�no. - Hvala, Hepforde - otegao je Sibert pribli�iv�i se rancem u kojeg je upravio prezriv pogled. - Drago mi je �to sam slobodan, iako moj otkaz nije regularan. A kada je o tome rijeè, Hepforde, ima dosta toga �to tebi nije va�no. I ka�em ti to u lice. Uvijek si bio neka èudna mustra stoèara i odnedavno sam te prozreo, isto kao i tvoje mraène poslove sa Andersonom. Stoga mi i jeste jasno za�to si stavio Hajslipa na moje mjesto. Hepford je pomodrio. Ana je prekinula neugodnu ti�inu. - Tata! Kako mo�e� dozvoliti njemu... ili bilo kome drugom da tako s tobom govori? - povikala je. - Hepforde - nastavio je Sibert - ne

vidim ima� li uz sebe revolver. Ako ima�, ni ne poku�avaj da ga izvuèe�. Metkom bih ti otkinuo ruku. Mora� progutati to �to sam ti rekao. I jo� vi�e. Dru�ina se raspala. I to treba da zahvali� tom svom kico�u. On je rastjerao na�u dru�inu. Ako misli� opstati ovdje na Crvenoj stijeni uz Hajslipa koji treba da vodi ljude i stoku... pa, bogami si lud. Kladio bih se da ti to nije namjera. To je sve �to sam imao da ka�em. Zadr�i ono malo crkavice �to si mi du�an. Biæe ti potrebno ako bude� morao da pola�e� raèune. Ha! Ha! Sibert se prezrivo smijao. Zatim je poèeo da se povlaèi natra�ke sa rukom na opasaèu i onda nestao. Nakon toga uslijedila je duga neprijatna ti�ina. Bilo je oèito da se Hepford i te kako trudi da prevaziðe �ok. Pri 144 rodna boja poèela je da mu se vraæa u lice. Kada je pogledao u�asnutu kæerku, veæ je gospodario situacijom. - Eto, vidi� - rekao je mahnuv�i rukom. Ernestovom o�trom pogledu nije promaklo da mu ruka podrhtava. Moja dru�ina se zaista raspala. Zato treba kriviti Siberta, a ne Hajslipa. Odavno ovdje postoje neslaganja. Sibertu se nije dopadao moj naèin upravljanja rancem. �elio je kontrolu. A sada, kada sam ga otpustio, pokazao je pravo lice i poèeo sa ru�nim optu�bama. - Trebalo je da ga ubije� - izjavila je Ana èije su oèi bljuvale zelenu vatru. Hepford se neveselo nasmijao. - Sibert je vje�tiji s revolverom od mene. Odjednom je izgledalo da se Ana sjetila Ernestovog prisustva. Okrenula^se i upravila u njega pogled pun hladnoæe i optu�bi. - Vjerujem Hajslipu. - rekla je, Ajova se naklonio. - To je prirodno... za djevojku kakva si ti. - A kakva sam to ja? - Ta�ta, prazna cura i Dud ti je po mjeri. To mi je bilo jasno od samog poèetka. - A �ta si ti to oèekivao? - Oèi su joj bile ponosne, tamne, pune bijesa. - Bio sam budala, naravno. Vjerovao sam da si po�tena, iskrena, dobra. Trebalo je da poslu�am govorkanja. To ju je, izgleda, porazilo, i spustila je pogled. Sada je Hajslip progovorio i Selbi je mogao vidjeti da se koèoperi. - Gospodine Hepforde, ovaj tip Hauard je slatkorjeèiv. Obilazio je oko Ane, isto kao �to je to èinio i sa Dejzi Bruks. Ernest je skoèio naprijed kao da ga je neSto ubolo. Hepford mu je preprijeèio put. Stajao je tamo kao plijen bijesa i boli. Ono �to se desilo izgledalo mu je nestvarno koliko je bilo i nepravedno. Nakon jednog trenutka ipak je uspio da izvuèe posljednje atome snage i dostojanstva. 145 Dovoljno je povratio kontrolu nad emocijama tako da nije morao otkrivati identitet i istog trenutka postupiti prema ovim ljudima onako kako zaslu�uju. �to se vize obuzdavao, to æe biti veæi njegov gnjev kada doðe èas da udari! - Gospodine Hepforde - rekao je smireno - rado prihvatam otkaz, ba� kao i Sibert. Moram vam jo� samo reæi da ni pod kakvim uslovima ne bih vi�e radio za èovjeka kakav ste vi. Njegove rijeèi ili mo�da ton kojim su izreèene ili njegov izraz lica ostavili su oèit utisak i na Hepforda i na njegovu kæerku. Kao da je mladi Ajova odjednom postao neka druga osoba. Sa�aljivo je pogledao Anu, a onda se ponosno okrenuo vodeæi konja. Kada je izmakao iz njihovog vidokruga, Ernest je gotovo zaslijepljen posniuo na stazi - èvrsto je dr�ao uzde, jer je bio gotovo obnevidio, grlo mu je bilo suho. Nakon neprijatne scene gotovo je obamro. Sibert ga je èekao u spavaonici i, kada se Ajova skljokao, primijetio je: - Auh. Èini mi se da si i ti svoje dobio. A to sigurno oèekuje i Nebrasku... Slu�aj, momèe, blijed si... - Blijed sam, Hok. Zlo mi je. Toliko sam bijesan da bih mogao da ubijem... - Ne lupetaj. Neko bi mogao da te èuje. Smiri se. Pobrinuæu se za tvog konja. Ernest se izvalio na trijemu. Osjeæao se kao da je sve Stoje va�no i�èezlo iz njegovog �ivota. Sve njegove nade i planovi vrtjeli su se "oko Ane Hepford. I pored svih ranijih sumnji, zatvorio je oèi i otvorio joj svoje srce. Sada kada je uæutkao sve svoje sumnje i uklonio ograde, ona gaje izdala. A samo prije sat vremena predavala mu se! Samo prije jedan sat! Njeno zaneseno lice, sklopljene oèi, otvorene crvene usne, slatke, izazovne. I sad...! Sta ju je u trenu spopalo da se potpuno promijeni, da podr�i nacerenog, la�ljivog kukavicu Hajslipa pred ocem i grubim kaubojima? Sta ju je moglo spopasti ako ne njena prava narav? Kako je sam sebi gorko prebacivao �to je sebi dozvolio da i za tre 146 nutak vjeruje u raj! Sibert se vratio. - Hej, Hauarde, izgleda da te vi�e grize to �to nisi izgubio samo posao, je li tako? - Posao! Ba� me briga za posao! - Auh! Zatreskao si se u Hepfordovu curu... a ona se s tobom pakleno poigrala? - Jeste. Bili su u pravu svi oni prokleti, nacereni kauboji - priznao je Ernest. - Rekli su da ja�em u propast... da sam roðeni �utokljunac! Znali su kakva je djevojka o kojoj su govorili. - Pa, ne znam. Ali su otkrili tvoju boljku. A Ana je lo� lijek. Ipak, ne vjerujem da je skroz pokvarena. Mora� i sebe da krivi�. Sada jednostavno sve to mora� nekako sam da podnese�. Ernest je sjeo. Raspolo�enje mu se malo popravilo zato �to je ovaj stari zapadnjak malo i hvalio Anu. Dok je sebe prezirao �to je jo� beznade�no voli, osjeæa

o je stid umjesto nje zbog njene izdaje. - Ajova, mogli bismo se spakovati i posuditi konje i _. onda put pod noge - poèeo je Sibert. - Noæas mo�emo II svratiti kod Bruksa. Vjerujem da je Nebraska sada tamo. Ne bi valjalo da èeka da ga otpuste... A onda... pa, mo�emo o svemu porazgovarati sa Semom, ako bude trijezan. Ali sada u ovim krajevima nema poslova... - Ha! Nema posla za tebe i Nebrasku! - provalilo je iz Ernesta. - A mo�da æe i naivko kakav sam ja uskoro doæi do posla... èim po�elim da ga prihvatim. - Pa, momèe, prirodno je �to sada prièa� kao da nisi pri sebi - odgovorio je Sibert filozofski. Blago je spustio ruku na Ernestovo rame. - Omilio si mi, Hauarde. I, bogami, moram na tebe da pripazim. Mogao bi ubiti Hajslipa ili uèiniti jo� neku veæu glupost. A zna� da nas trojica ne bismo mogli dobro proæi kod �erifa u Springertaunu. - Hok, vi ste moj prijatelj... je li tako? - Naravno da jesam. A isto tako i Nebraska. -1 mogu vam vjerovati? ( 147 - Meni! To je glupo pitanje, sine. - Ne�to æu vam povjeriti ako mi svojom èa�æu obeæate da neæete reæi Nebraski? - Svakako, Erni. sve �to �eli�. Ali, suvi�e si uzbuðen pa... - Jesam, priznajem. Svejedno znam �ta govorim. - Govori, onda, kauboju - otegao je zapadnjak toplo se osmjehnuv�i. . j - Hok, ja sam Ernest Hauard Selbi... vlasnik ranca Crvena stijena! XV Ajovino otkriæe izgovoreno je gotovo �apatom. Alko je oèekivao da æe oboriti Siberta, prevario se. Predradnik je poèeo da se smije, a onda se naglo uozbiljio. - Sine, ti si skrenuo - rekao je blago. - Prokletstvo! Glupi ste kao i svi drugi zapadnjaci uzviknuo je Ernest ustajuæi. - Udimo! Ernest je zatvorio vrata iza Siberta i zakraèunao ih; zatim je kleknuo i ispod le�aja izvukao torbu. Otkljuèao ju je i izvukao gomilu podebljih koverata i ugurao ih u Sibertove ruke. - Evo! U svakoj æete naæi dokaz - rekao je. Sibert je otvorio jednu, preletio pogledom, pa zatim pogledao Ernesta, a onda brzo poèeo da pregleda i sadr�aj drugih. - Neka sam proklet!... Ja sam lud... Erneste Hauarde Selbi! - Ne govorite tako glasno. Da, ja sam Selbi. I sada znate za�to, nakon svega, vi i Nebraska niste nesretni. - Pa, ako ti prijateljstvo ne�to znaèi... kao �utokljuncu Erniju Hauardu ili kao ranèeru Selbiju! Bogami si me oborio, Erneste. Kako ti je palo na pamet da ovako izigra� Hepforda? - Hok, u poèetku nisam mislio ozbiljno. Kada sam poèeo da sumnjam u njegovu krivicu, onda sam odluèio 148 da odigram ulogu �utokljunca na Zapadu. «i Sibert je tiho zviznuo. Sada je sve poèelo da mu po- Jal staje jasnije. Poèeo je da hoda gore-dolje po sobi. Povre- r meno bi pljesnuo �akom o dlan druge ruke. Zatim bi se zakikotao. Nakon nekog vremena ponovo je sjeo. - Pametan si ti! Uvijek mi je bilo ne�to èudno u vezi s tobom. I sada vidim jasno kao dan. �elio si da naðe� dokaz da Hepford krade tvoju stoku? - Da... Imam neke dokaze, ali mi to nije dovoljno. Obojica znamo da je varalica, Hok, vi mo�ete shvatiti za�to jo� ne mogu zatvoriti zamku sve dok nemam crno na bijelo dokaz koji æu iznijeti pred sud. - Pa, biæe te�ko dokazati. Prikrivao je tragove. Nikad nisam radio za lukavijeg stoèara. Vjerujem da mogu objasniti kako vodi svoje poslove. Samo, ovdje na sudu rijeèi ne poma�u. Njegovim rijeèima æe uvijek vi�e vjerovati nego mojim. Tebi su potrebne èinjenice. - Kunem se da se vi�e neæe dokopati nijednog mog dolara! Ili goveda! A to me podsjeti da moram uzeti svoju platu. - Svakako. Idi do kuæe i zatra�i. Nemoj opet gubiti glavu, Ajova. Sada je ovo drugaèija igra. Hepford bi te ubio dok trepne� okom, posebno ako sazna ko si. A tek Hajslip... dobro pripazi na njega! - Hoæu. Spremiæu revolver, nastojaæu da budem hladnokrvan i motriæu na njih poput maèke - odvratio je Selbi zakopèavajuæi opasaè. - Zaboga! - odjednom je povikao Hok. - �ta je sada? Ka�em vam da se mogu brinuti o sebi. - Nije to, sinak. Samo sam se sjetio kako se sada mo�e� poravnati i sa Hepfordom i sa Anom. Gadno su ti se zamjerili. Ani æe biti gore. Kunem ti se, ona ima dobro srce. A uvijek je mislila da je Crvena stijena njen ranè. - Pa, nije - odvratio je Ernest namr�th �i se. - Dobro, dobro... ako se stvarno s tobom poigrala, onda je i zaslu�ila da bude uni�tena. 149 Ako je... Zaboga, Hok, �ta vi �elite? - odvratio je Ernest �arko. - Samo pola sata, ma ne, èetvrt sata prije nego �to smo se vratili - ona je dopustila da je poljubim. Ona je to �eljela. I to nije prvi put... Minut kasnije - kada je naletjela na oca i Hajslipa - promijenila se. Bila je hladna i gruba. Vjerovala je njegovim la�ima. Pona�ala se prema meni kao da sam gubav. Izdala me je pred ocem i pred njim. - Èuo sam, Erneste, jer sam bio u boriku. I vidio sam sve. Zato sam se i pojavio. Svejedno, momèe, ja bih to polako. Ti si vlasnik ranca - i svega �to je na rancu. Kad god po�eli�, mo�e� ih otjerati. Jedino prije nego �to njega uni�ti� i nju ponizi�, mora� saznati da li joj je stalo do tebe. - Hok, i vi mi savjetujete da ne �urim! - povikao je Ernest. - Niko ne zna za�to �ena èini ovo ili ono. Mo�da te je Ana danas i izdala zato �to te voli i ne �eli da to oni saznaju

. - Mo�da, ali nije tako - odvratio je Ernest gorko. - Saèekajte ovdje i razmislite o svemu. Brzo æu se vratiti. - Upamti moj savjet. I kada bude� tamo, zamoli ih da nam posude konje. - Ha! Ha! Da posudim vlastite konje. Svakako, uèiniæu tako, Hok. Ernest je brzo koraèao prema ranèerskoj kuæi, sigurniji i samopouzdaniji. Ipak, gorèina ga nije napu�tala. Dok je i�ao izmeðu borova, odjednom je osjetio ubod u srcu. Nikad vi�e neæe moæi da proðe kroz borik. Trijem je bio pust. Vidio je da su vrata kancelarije otvorena i u isto vrijeme je Èuo glasove. Odva�no se uspeo i pokucao. - Ko je to? Ulazi - pozvao je Hepford. Ernest je u�ao. Ranèer je sjedio za stolom, a Hajslip je stajao pored njega. Kada su ugledali Ernesta sa opasaèem, obojica su se trgnuli. - Do�ao sam po svoju platu - smireno je rekao. 150 - Naravno, Hauarde - odgovorio je Hepford �urno. - Koliko ti pripada? Ajova je izrekao sumu, osmjehujuæi se. Hepford je izbrojao novac i pru�io mu. - Velika hvala. Sibert i ja bismo posudili konje, bar do Bruksovog ranca. - Ti i Sibert mo�ete i pje�ke - Hajslip se ru�no nasmijao. - Ne posuðujem svoje konje. - Tvoje konje! - Ernest se brzo ugrizao za jezik. - Hajslipe, kladim se u deset hiljada dolara da æe� u roku od sedam dana sam otiæi pje�ke sa ovog ranca ako te prije ne odnesu. Hepford se nasmijao, ali se i zagledao u ovog kauboja koji je nekako bio drugaèiji. - Deset hiljada? Ha! Ha! A ima� samo dvadeset i �est koje si sada uzeo! - cerio se Hajslip. Selbi je osjeæao da je beskorisno tro�iti rijeèi na ovu dvojicu, barem dok im ne ka�e �ta misli o svemu. Samo je uputio èudan pogled Hepfordu, a onda je znaèajno pogledao Hajslipa. Pogled mu se zatim zaustavio na stolu na kome su le�ali papiri i novac. Srce mu je poskoèilo kada je ugledao plavu svesku. Tada se polako povukao iz kancelarije. Kada se okrenuo, pogledao je niz hodnik po�to je èuo korake. Ana je stajala u sjeni. Za trenutak je bio kao paralizovan. Lice joj je bilo blijedo, a za�arene krupne oèi bile su ispunjene kajanjem. Brzo se okrenuo i strèao niz stepenice, a onda kroz borik do spavaonice. Sibert je sjedio na le�aju gdje ga je i ostavio. - Zaboga... brzo si to obavio... Ernest je pokazao novac koji je èvrsto dr�ao u ruci. - Hajslip ka�e da mo�emo i pje�ke - rekao je. - Pa, nisam iznenaðen. �ta si ti odgovorio? - Ponudio sam opkladu od deset hiljada dolara da æe ga za nedjelju dana ili odnijeti s ranca ili æe sam otiæi pje�ke. - Fino. Ni ja ne bih to bolje uèinio. Pa, idem po svoje 151 stvari. - Ja imam dvije torbe, Hok... Ba� me interesuje �ta æe Bruks reæi. Kladim se da æe Nebraska praskati. Ne�to prije zalaska sunca dvojica otpu�tenih kauboja sa Crvene stijene umorno su se vukli stazom koja je vodila do Bruksove kuæe. Dejzi ih je prva primijetila i mahnula im kapicom. Veæ sljedeæeg trena na vratima se pojavila krupna Bruksova prilika. Polako je krenuo prema njima. Zatim se pojavio i Nebraska i zaurlao. - Seme, mo�e� li nas prihvatiti? - upitao je Sibert kada im je pri�ao Bruks. - Naravno, hoæu. �ta se desilo? Ili su vas otjerali ili ste sami oti�li? - �ta je ono bilo, Erneste? - Sve mi se ne�to èini da smo otjerani i da nam je novi predradnik Hajslip rekao da idemo pje�ke. Uh, ba� su ove torbe te�ke! Do�li su do kuæe gdje ih je doèekala zajapurena i zabrinuta Dejzi. Izgledala je ljupko, primijetio je Ernest. Nebraska je stajao naslonjen na dovratak, smijuljeæi se. - Samo se ti smij, pametnjakoviæu - zaprijetio je Ernest. -1 ti si ostao bez posla. Tako su otjerani kauboji bili prihvaæeni i nahranjeni. Naravno, pitanja nisu nedostajala. Ernest je pustio da Sibert govori, a nakon svega Bruks je bio uveliko zabrinut. - Biæe mi te�ko da izgubim ovu kuæu - rekao je tu�no. - Da izgubite kuæu? - planuo je Ernest. - Niko sa Crvene stijene ne mo�e vas odavde otjerati, Seme. - Seme, ne obraæaj pa�nju na momka - otegao je Sibert. - Malo je �enuo, ali srce mu je jo� u redu. Prièali su dugo u noæ. Dejzi, koja je u kuhinji prala sude sa Nebraskom, iza�la je da im ka�e da je vrijeme za spavanje. 152 - Imamo dosta æebadi - rekao je Bruks. - Vi momci, mo�ete sa Nebraskom spavati na trijemu. Kada su svjetla uga�ena i kada se sve smirilo, Nebraska se dovukao do Ernesta i �apnuo: - Prijatelju, sigurno ti je bilo te�ko zbog Ane. -1 te kako! - Zaista mi je �ao. Bila je sva med i mlijeko, a kada ti je zatrebao prijatelj, odbacila te je zbog Hajslipa? - Nebraska, stari prijatelju, bilo je ba� tako. - Proklete joj bile one zelene oèi! Uvijek sam se nadao da Ana ima dobru du�u. - Obmanula je i tebe i Hoka. Ana nije dobra. Nebraska je uzdahnuo. - Je li ti te�ko, prijatelju? - Bogami, gadno je. Isto kao �to je bilo tebi sa Dejzi. - Pa, proklet bio ako bih odustao - Nebraska je rekao promuklim glasom i, okrenuv�i se na drugu stranu, odmah zaspao. Ernest nije mogao dugo da usni. U poèetku je razmi�ljao o ljubaznosti ovih dobrih prijatelja i kako ih voli i kako æe ih nagraditi kada preuzme ranè. Nakon toga misli su mu se vratile dogaðajima od tog dana, sve je ponovo pre�ivljavao, nastojao da stvari drugaèije sagleda, da pronaðe

uzroke i posljedice. Uzalud je tra�io traèak nade kada je u pitanju bila Ana. I svaka misao ostajala je bez rje�enja. Satima je le�ao budan, na kraju ga je umor ipak savladao i on je upao u privremeni zaborav. Ujutro su Nebraska i Sibert oti�li s Bruksom u obilazak ranca, a Dejzi je bila zaposlena u kuhinji. Ernest se vrtio tamo amo i konaèno se uspeo uz obronak gdje je sjeo ispod jednog stabla i zagledao se u predivnu dolinu. Pa�njaci, valovita polja, zeleni grmovi gra�ka, crne padine koje su vodile do crvenih stijena - sve je to svojom ljepotom i mirom, svojom samotno�æu i divljinom donekle ubla�ilo njegovu du�u. Dan je pro�ao a da nije do�ao do nekog rje�enja svog problema. Za veèerom je jedva ubijedio Nebrasku da ne 153 ide na Crvenu stijenu. Nije mu se dopadao njegov hladan ton, niti sjaj u oèima. Ernesta nisu mogle prevariti njegove rijeèi da �eli da ode po stvari koje su mu ostale na rancu. I Sibert se pridru�io Ernestu kako bi ga odvratio od namjere. - U redu. Dragi moji, jednog dana ipak æu morati da odem. Da uzmem platu, sedlo i æebad. I, naravno, da ukazem svoje po�tovanje novom predradniku. - Nebraska Kempe! - povikala je Dejzi gorljivo. I ona je s pravom strepila kao i Ernesr. - Do vraga! Jo� nisi moj gazda! - �alio se Nebraska. - Pa, vrijeme je da postanem... zbog tebe - odgovorila je Dejzi. Sve do sredine sljedeæeg popodneva situacija se nije mijenjala. A onda je Ernest, koji je sjedio napolju, opazio dvojicu jahaèa. Nije mu mnogo trebalo da prepozna Hajslipa i Anu. Za trenutak mu je bilo neugodno. A tada ga je obuzela ljubomora. Uletio je u kuæu. - Dejzi, vidio sam Hajslipa. Biæe bolje da se s njim suoèim. - Hajslip! Oh... ja... ne mogu ga vidjeti - zamucala je. -1 ne treba da ga vidi� - odgovorio je kratko. - Zatvori vrata za mnom. Iza�ao je uznemiren �to se Dejzi toliko uzbudila i zbog samog pomena Hajslipovog imena. Mala glupaèa ga sigurno voli. Obuzet vlastitom ljubomorom i mr�njom brzo je zaboravio Dejzi. Hajslip je, naravno, izmislio izgovor da doðe do Bruksa. Za�to Ana ide s njim? Jo� jedan od njenih niskih trikova. To nije moglo biti sluèajno. Zastala je kod kapije a Hajslip je krenuo prema kuæi. Nije pokazivala nikakav znak, da je vidjela Ernesta. A bilo je nemoguæe da ga nije vidjela. Jer, nije bilo daleko, a nije bilo ni drveæa koje bi skrivalo pogled. Hajslip se zaustavio ispred vrata. - �elim da vidim Bruksa - va�no je rekao. - Niko nije kod kuæe. Svi su u polju. 154 ' - Je li i Dejzi s njima? - Jeste. A i Nebraska. Poslu�aj me. Ne idi tamo - odgo vorio je Ernest. - Osim toga, sudeæi po tvom izgledu, to za tebe ne bi bilo zdravo mjesto. - Ja nemam posla sa takvim bijednicima kao �to si ti odgovorio je Hajslip dok ga je oblijevalo rumenilo od bije sa. - Mo�e� Semu Bruksu poruèiti od mene da se spremi da ide sa ranca. - Kakvog ranca? - odmah je upitao Ernest. - Pa sa Crvene stijene. - Ali ovaj ranè nije Crvena stijena. Ovo je Bruksov ranè. - On za to nema nikakve papire. - Tako sam i ja èuo. Ali, moj... stari Selbi mu je dao zemlju. Stotinu ari. Bruks ima papire za prava na vodu. - Dosta toga ti zna�, Hauarde - cerio se Hajslip. Bruks ne mo�e koristiti vodu ako ne posjeduje ili nema dozvolu za zemlju. Hepford mu je dozvolio da ostane. Sa da sam ja predradnik na Crvenoj stijeni. I on mora da seli! - Je li to Hepfordovo nareðenje? - pitao je Ernest jed va prigu�ujuæi bijes. - To je moje nareðenje i to je dovoljno - odgovorio je Hajslip okrenuv�i konja. Ernest je iskoristio priliku da poðe za njim do kapije. - Prenijeæu mu poruku, iako nerado. - Mo�e� mi u�tedjeti vrijeme da ne dolazim opet. - Svakako... Znam da bih ti mogao u�tedjeti dosta to ga... - Zdravo, Dejz - prekinuo ga je Hajslip mahnuv�i pre ma prozoru gdje je Ernest opazio djevojèinu blijedu prili ku. Brzo je nestala. - Vjerujem da znam - nastavio je Hajslip, a njegov iz gled i ton bili su vi�e nego dovoljni da Ernest plane. Stigli su do otvorene kapije. Hajslip je izjahao, a Er nest je stavio preèku. Zatim je pogledao prema Hajslipu i djevojci iza njega. 155 - Znam dosta toga, Hajslipe - potvrdio je, a glas mu je podrhtavao. - Bruks nikad neæe otiæi sa ove zemlje. A savjetujem ti da se i ti dr�i� podalje... ako �eli� da saèuva� svoju stra�ljivu stra�njicu. Ana je naglo mamuznu konja. Ernest je samo za trenutak ugledao njeno lice, ali je i to bilo dovoljno da primijeti da je zapla�ena. Hajslip je krenuo nji�uæi se u sedlu i podrugljivo zapjevao: - Revolvera� iz Ajove moju curu ukrao je... Njegov smijeh je dugo odzvanjao. Uskoro je dostigao Anu i ja�uæi uz nju nagnuo se da je uhvati za ruku. Izgledalo je da mu se rado prepu�ta. Zatim su, dr�eæi se za ruke, odjahali niz stazu. Ernest je stajao u nemoænom bijesu. Napokon je promrmljao: - Ko bi povjerovao da bi to ona mogla uèiniti?... Ona je sve ovo smislila! Zbog ljubomore i izdaje odluèio je da ne odgaða ono �to je odavno trebao da dovr�i. XVI Te veèeri, Nebraska je dojahao ranije nego obièno. Sa sobom je donio miris �ume, a odjeæa mu je bila puna borovih iglica. - Ne izg

leda� kao da si kopao rupe za ogradu - primijetio je Ernest. - Sem i Hok su to obavili - odgovorio je Nebraska. - Pa, gdje si ti bio? - Jahao sam uokolo. Ernest se pitao za�to je Nebraska to radio. A onda je ovaj nemarno pitao ko su bili jahaèi koji su i�li prema Crvenoj stijeni. - Hajslip i Ana - odgovorio je Selbi, isto tako nemarno. Kauboj je soèno opsovao. - Ona crvenokosa namigu�a! 156 Igra li ona Hajslipovu igru? - Ne znam, Nebraska. Bio sam iznenaðen kada sam vidio kako odose dr�eæi se za ruke. Zaista je kvarna. - Prokleta bila. Mo�da samo tebe izaziva i ne zna koliko je Hajslip u stvari zao. Neko bi morao da joj ka�e. Naravno, tatica ne mo�e. Zato i Dejz uvijek zadrhti kadgod se spomene Hajslipovo ime. To me, bogami, ljuti. Ali, Dejz je po�tena. Isprièala mi je. Rekla mi je da ju je hipnotisao kao �to zmija hipnoti�e ptice. Da nije tako, dragi moj prijatelju, dao bih joj veæ sutra nogu. Srce joj je dobro. Moram ostati uz nju. Brine me to da bi Hajslip jednog dana mogao dojahati ovdje i uhvatiti Dejzi samu. Vjerujem da je zato danas dolazio da malo osmotri i zato doveo Anu. - Mo�e biti. Rekla je da ka�em Bruksu da se seli odavde. - Ma �ta mi ka�e�! 1 uèiniæe to, Erni, ako mu dopustimo. Zakon je na Hepfordovoj strani. Bruks nema ni�ta napismeno. - Pa, Nebraska, biæe ti drago da èuje� da neæemo pustiti gospodina Hajslipa - odgovorio je Ernest radosno. - To su prave rijeèi. Bogami, tebe je lijepo imati za prijatelja, Erni. Zaista ne znam �ta sam radio i kako sam �ivio prije nego �to si do�ao! - Hvala. Sretan sam �to mogu uzvratiti kompliment... A sada da malo razmotrimo sve ovo. Neka se Bruks i Sibert pozabave ogradom. Nas dvojica æemo naizmjenièno paziti na kuæu. Odozgo, iz �ume, odakle se pru�a pogled u oba pravca. - Auuh. To je pametno. Neka doðe i zatekne Dejzi samu ha?... Erni, nekako slutim da æe doæi. - Naravno da æe doæi. Kada su danas do�li, Ana je ostala kod kapije. Vidio sam ih i rekao Dejzi da zatvori vrata. Kada je Hajslip dojahao, lagao sam... rekao sam da nije ovdje. Rekao sam mu da je Dejzi s tobom i da mu je bolje da se ukloni. Dejzi, luðaèa jedna, pojavila se na prozoru. Hajslip ju je vidio. 1, bogami, udarilo mu je u glavu! 157 Odjahao je pjevajuæi onu o Ajovi. - Auuh. Drago mi je da si mi rekao, Erneste. To je ono èega sam se i pla�io. Odgegao se u kuæu, ostavljajuæi Selbija. Trenutak kasnije Ernest je èuo strogi glas, a zatim Dejzin plaè. Ne �eleæi da prislu�kuje, ustao je i krenuo do klupe ispod bora. U to je iza�ao Nebraska, bijel kao kreè. - Gdje si, Erneste? - pozvao je. Onda ga je opazio, oti�ao kod njega i sjeo u sjenu velikog bora. Maramom je obrisao znojavo lice. Inaèe, izgledalo je da je miran. - Jo� je gore, Erni - poèeo je smireno. - Zaskoèio sam Dejz. Zaklela se da se ne sjeæa da je provirila kroz prozor da vidi Hajslipa i ne bi znala reæi za�to je to uèinila. Priznala je da se pla�ila da bi je mogao uvaliti u nevolju. To mi je morala priznati i izgledalo je kao da joj je laknulo. A onda je ne�to promrmljala i ja sam se ukoèio. Upitao sam je voli li Hajslipa. Rekla je da ga mrzi i tako je izgledala. Onda sam je upitao voli li mene. I zaklela se da me voli... Onda sam joj rekao da mi je to dovoljno. Uskoro æemo u grad da se vjenèamo. Onda æe je Hajslip ostaviti na miru. Ajova je tiho opsovao i primijetio: - To isto æu i ja uèiniti, Nebraska. - Svakako, znao sam da hoæe�... A sada, kada sam ja svoje sredio, brinem se zbog tebe. - Nema problema, Nebraska. I ja æu sve brzo srediti. Dva dana nakon tog razgovora Ernest je sjedio na brijegu i osmatrao put kada je opazio Hepfordovu dvokolicu. Ubrzo je prepoznao i putnike. Bili su to Hepford i Hajslip, koji je dr�ao uzde. Ernest je prvo pomislio da dolaze na Bruksov ranè, ali su pro�li stazu i brzo nestali iz vida. - Idu u grad - glasno je rekao Ernest. I zamislio se. Iznenada je skoèio, uskliknuv�i: - Pa, to mi je �ansa! Otiæi æe do Crvene stijene i pod okriljem tame, po�to 158 nema Hepforda i njegovog skutono�e, dokopaæe se plave sveske koja æe, bio je u to ubijeðen, potkrijepiti njegove sumnje u ranèera. Ernest se nije vratio u kuæu. Dr�eæi se �ume, napravio je �irok krug oko Bruksove farme i do�ao do puta koji je vodio do zapadne strane doline. I�ao je polako, oprezno. Mogao je naiæi na nekog od Hajslipovih jahaèa, a Ernest nije �elio da ga iko vidi. Sunce je za�lo kada je do�ao do suprotne taèke i iznad ranèerske kuæe. Tu je saèekao. Njegov pogled je s ponosom lutao preko prostrane zemlje po kojoj su se prikradale dugaèke purpurne sjene. Prostrani zeleni pa�njaci bili su pro�arani sa stotinjak konja, daleko iza ovih bili su jo� �iri pa�njaci na kojima je pasla stoka. Tamo negdje krave su mukale, blejanje jagnjadi dolazilo je iz ravnice iza kuæe. Bila je to izuzetna scena i Ernestovo srce se napinjalo od ponosa. Sve to je bilo njegovo. U tom trenutku u njegovom srcu nije bilo milosti. Varao ga je otac, ismijavala ga je kæerka. Pro�lo je vrijeme kada je izmeðu njega i njegovog posjeda stajala kruna crvene kose i sjaj zelenih oèiju. Daleko iznad suprotne padine posljed

nji zlatasti zraci obasjavali su planinske vrhove. Ernest je posmatrao kako se produ�uju purpurne sjene, kako sumrak prelazi u tamu, tama u noæ. Tada je krenuo iz svog zaklona, do borika koji je, okru�ivao kuæu. Postao je oprezniji. Zaustavilo ga je lajanje psa; gotovo se zaledio kada je èuo neèije korake niz stazu. Napokon je do�ao do gustog grmlja �to je raslo sa sjeverne i istoène strane kuæe i odmah osjetio veæu sigurnost Izvirio je iz sjene i primijetio samo svjetlo u kancelariji. Njegovo o�tro uho uhvatilo je lake korake. To je, bez sumnje, bila Ana, jer je bio siguran da ne mogu biti ni Hajslip, ni Hepford. Ernest nije mario ni za kog drugog, ali se pla�io i od same pomisli da sretne Anu. Ako bi se desilo da naleti na Hajslipa ili Hepforda, to bi znaèilo pucnjavu. Pripremio se i kada mu je ruka dotakla hladnu dr�ku revol 159 vera, osjetio se sigurniji. Ovo nije bila djeèija igra. Èuènuo je i pripremio se da èeka dok se ne ugasi svjetlo u maloj sobi. Sjedio je sve dok mu se udovi nisu ukoèili. Vrijeme se oteglo, a on nije imao osjeæaj da treba �uriti. Ipak je ustao i krenuo preko èistine ispred kuæe, pazeæi da ne proðe ispod jedinog otvorenog prozora. Sjena je bila neprobojna. Morao je da opipava oko sebe i pomalo se pribojavao da ga ko ne primijeti. Napokon se dovukao do stepeni�ta trijema i zastao da proviri kroz prozor. Prvo je vidio kako se Anina crvena kosa presijava na svjetlosti. Osjetio je o�tar ubod. Jo� vi�e se primakao. Sada je vidio da Ana sjedi za stolom s glavom oslonjenom na prekr�tene ruke. Bio je to polo�aj koji je odavao oèaj. I najtvrðe srce bi bilo dirnuto pred tom tugom i klonulo�æu. Pitao se �ta se to moglo desiti. Nije ni radila, ni pisala. Opet se Ernest pridigao da malo bolje pogleda. Pognuta djevojèina ramena poèela su da podrhtavaju od jecaja. Sve je ukazivalo na osobu koja se predala tuzi i beznaðu. Ernest je napustio svoj polo�aj i skliznuv�i u zaklon odluèio da jo� osmatra, èeka i misli. Ne�to se desilo �to je donijelo tugu toj oholoj i svojeglavoj djevojci. Da li je to bilo u vezi s njenim ocem? S njim? S Hajslipom? Bio je siguran da ni to ne bi ni za tren moglo poljuljati njegovu odluku. Ipak je osjeæao da ga bijes popu�ta. A znao je da je i to moglo biti moguæe. Djevojèina narav imala je æudi aprila. Èak je sebe uhvatio kako se nada da ona pati. Ako nije tada patila, znao je da æe patiti uskoro. Postao je nemiran, nervozan, a zatim nesiguran. Uznemirila ga je Anina nesreæa. Gorko je sebe optu�ivao da je slabiæ. Ali nije bilo pomoæi. Gotovo da je po�elio da odustane. Da ode i njoj ostavi Crvenu stijenu. Ali, ipak, ostalo mu je dovoljno zdravog razuma da mu ka�e da su to sentimentalne gluposti. Jo� se borio sa sobom kada je svjetlo uga�eno. Napo 160 kon! Ernest je èuo kako se vrata zatvaraju i koraci udaljavaju. Saèekao je jo� izvjesno vrijeme. Minuti su mu se èinili dugi kao sati. U svakom sluèaju nije vi�e mogao èekati. Sskinuo je èizme. Be�umno je iskliznuo iz grmlja, obaziruæi se uokolo, oslu�kujuæi kao jelen kojeg gone. Zatim se uspeo uz stepenice. Vrata kancelarije bila su zakljuèana. Poku�ao je s prozorom. Bio je èvrsto zatvoren. Bilo je to nezgodno, ali je bio i na to spreman. Njegov lovaèki no�, koji je nosio za pa�om, imao je otpornu o�tricu. Uvukao ju je izmeðu okvira i praga i podigao. Trgnuo se kada se èula �kripa. Ponovo se ukoèio dok je oslu�kivao, spreman na sve. Ni�ta se nije desilo. Opet se nagnuo prema prozoru. Lako ga je otvorio, ali je imao problema da ga pridr�ava dok je ulazio unutra. Zatim ga je spustio. Nakon toga je oti�ao do vrata, napipao bravu i polako i oprezno otvorio vrata. Na prstima je oti�ao do stola i nagnuo se nad njega pa�ljivo pipajuæi. Odjednom su mu prsti dohvatili ne�to meko i vla�no. Maramica! Ana ju je ostavila. Ernest je osjetio dobro poznati miris. To ga je uzbudilo gotovo vi�e nego pogled na nju. Maramica je bila vla�na od suza. Impulsivno ju je strpao ispod ko�ulje. Zatim se dao na posao. Sto je bio prazan. Opipavao je po malim ladicama jedan predmet za drugim dok mu prsti nisu dotakli svesku omotanu gumenim trakama. Svesku je stavio u d�ep. Da bi provjerio, jo� jednom je opipao svuda po stolu i po ladicama. Imao je ono �to je �elio. Njegov zanos naglo je zamro. Brzo udaranje kopita gotovo ga je paralisalo. Konji su se pribli�avali. Zatim je èuo povik, tako blizu da mu se krv zaledila u �ilama. Oti�ao je do vrata. U tami je primijetio dvokolicu. Jedan èovjek je iskoèio. - Odmah sve momke pozovi - zvao je Hepford promuklim glasom. - Po�alji Pedra po dvokolicu. Ali, reci mu da ne ispre�e konje. Po�uri. 161 Èovjek je otrèao. Heprord je izlazio iz kola. Ernestov mozak radio je brzinom munje. Prvo je pomislio da smjelo siðe niz stepenice i suoèi se sa Hepfordom. Ranèer je bio uzbuðen. Ne�to se desilo. Ernest bi morao da ga ubije. Zatim je odluèio da preðe preko trijema i iskoèi u sjenu. Ni to ne bi uspjelo. Ostalo mu je samo jedno. Skliznuo je u tamni hodnik. Namjeravao je da proðe kroz kuæu i izaðe na stra�njem dijelu. Naletio je na vrata koja se nisu otvarala. Osjeæao se kao

u zamci. Na trijemu su odjeknuli brzi Hepfordovi koraci. Ernest je i�ao du� zida, tra�eæi vrata s lijeve strane. U istom momentu èuo je udaljene povike. Odjednom je njegova ruka ne�to napipala. Vrata! Na�ao je ruèku. Polako je okrenuo, izvirujuæi niz hodnik prema trijemu. Vrata su se otvorila i na�ao se u osvijetljenoj sobi. Ernest je naglo uletio u sobu i zakljuèao vrata iza sebe. Tek tad je podigao glavu i - ugledao Anu Hepford koja se uspravila na krevetu. XVII Ernest je brzo stavio prst na usne. Ali to nije sprijeèilo Anu da povièe: - Erneste! - �apnuo joj je da bude mirna. - �ta ovo znaèi? - uskliknula je, a izraz iznenaðenja prelazio je u gnjev. Pribli�io se dugaèkim koracima do njenog kreveta. Svjetlost noæne lampe ga je cijelog obasjala. Anine krupne oèi postale su jo� krupnije kada ga je odmjerila od gole glave do bosih nogu, njegovo prijeteæe dr�anje, revolver. Klonula je te�ko uzdahnuv�i. - Zaboga!... �ta radi� u mojoj sobi? �ta æe� mi uèiniti? Njen strah pomogao je Ernestu. Nije mu bilo ni�ta drugo na umu osim da je uti�a. - Pa, zavisi - procijedio je bijesno. Opet je sjela, a crvena kosa joj je padala preko blijedog lica i golih ramena. Strah i uznemirenost uèinili su je jo� ljep�om. Ernest je pomislio da ona vjerovatno misli ka162 ko su njegov iznenadan upad i dr�anje mogli znaèiti samo jedno - da je do�ao da joj se osveti zbog njene izdaje i grubosti. - Erneste... ti... ti ne bi... - poèela je i podigla drhtavu ruku. - Uèinio bih sve, Ana Hepford - pro�aputao je prijeteæi, naginjuæi se nad krevet i gledajuæi je pravo u oèi. Imao je namjeru da je stra�i sve dok mu ne pomogne kako da rije�i ovu dilemu. - Natjerala si me da te zavolim do mahnitosti. Onda si me izdala... prezrela me pred ocem... i onim prokletim lopovom! - pro�aputao je promuklo. - Oh... ali, prièekaj... saslu�aj! Erneste! - poèela je divlje. - Nisam toliko opaka kako misli�. Kada smo se vratili... iz one �etnje... svi su me ismijavali. Bila sam bijesna... jer sam... poèela shvatati da mi je stalo do tebe. Nisam smjela da popustim. Ponovo sam ohrabrila Hajslipa... I kada sam te vidjela kod Bruksa, �eljela sam da se osjeæa� bijedno kao i ja... Bilo mi je �ao. To me je potreslo. Veèeras sam ti pisala... o tome koliko sam pogrije�ila �to sam te povrijedila... koliko mi je �ao �to sam ti sve to uèinila. Mora� mi vjerovati, Erneste. - Ana Hepford, ti la�e� - odvratio je, nimalo se ne pretvarajuæi daje ljut. - Ne la�em, Erneste. Imam pismo ispod jastuka. Okrenula se i ispod jastuka izvukla pismo i pru�ila mu. �urno se nagnuo preko kreveta da ga dograbi. Jedan pogled bio mu je dovoljan da vidi da je adresirano na njega. Koverta je bila debela i nesumnjivo je sadr�avala nekoliko stranica. Polako je pismo spustio u d�ep. Sumnja u nju bila je velika koliko i bol koji mu je zadala. Silio se da ne podlegne njenim èarima i njenim la�ima, da ne bi ponovo bio poni�en. A ipak je ostao bez daha pred tom slatkoæom dok je bespomoæna le�ala u krevetu. - Dakle, sada si poèela da pi�e� pisma? Za�to ne pozove� Duda da ih uruèi mjesto tebe? - upitao je o�tro. 163 - Molim te, Erneste - preklinjala ga je. - Znam da zaslu�ujem... oh, Erneste, bila sam bezdu�na. Znam da sam pogrije�ila. Ne tra�im da mi oprosti�... samo da mi vjeruje�. Sve je u pismu. Ispovjedila sam se. Napokon sam rekla istinu... kako sam otkrila da te zaista volim... kako mrzim sebe zbog svoje zaslijepljenosti, tvrdoglavosti... preklinjala te da æu sve uèiniti �to tra�i�. - Ana, to �to ka�e� je nemog - Zaista nije. Sve je u tom pismu... i ako ne mo�e� da mi vjeruje�, proèitaj ga sada, ovdje. Ne krivim te. Ja... lagala sam... flertovala... bila sam kukavica. Erneste, ja sebe nisam poznavala... nisam. - Ako je to taèno... onda je prekasno! - rekao je okrenuv�i se da mu ne vidi lice. Uspravila se i dohvativ�i ogrtaè izvukla se ispod jorgana i krenula prema dnu kreveta gdje je sjedio. Gledala je u pod. Lice joj je bilo crveno. - Nije prekasno, Erneste. Ne reci to... ne ako me jo�... Uæutkali su je te�ki koraci i kucanje na vratima. Ernest se povukao. Iznenada je shvatio u kakvom je polo�aju i kako je ovo kompromitujuæa situacija za djevojku. - Ana, jesi li budna? - èuo se glas njenog oca. - Oh! Jesi li to ti, tata? Da, budna sam, ali sam u krevetu - odgovorila je tonom koji se Ernestu uèinio neprirodnim. - Pusti me da uðem. Tek tada se lako promijenila. Zapla�en pogled napustio je njene oèi. - Ali, tata, rekla sam ti. U krevetu sam. Ne �elim da ustajem. - Mislim i da ne treba�. Onaj novac je kod tebe? - Da. Sakrila sam ga. - U redu. Sada nije va�no. Vjerovatno æu biti vani cijelu noæ... Ana, ne�to stra�no se desilo. -�ta? - Mladi Hauard je ubio Hajslipa... Kauboji misle da je 164 I to èisto ubistvo. Anin u�asnuti pogled ga je ukoèio. - Oh, tata... to je I stra�no! - povikala je promuklo. - Pa, bilo je stra�no za Hajslipa i biæe stra�no za Ha uarda ako ga uhvatimo - odgovorio je Hepford bijesno. Biæe to linè. �ao mi je, Ana, �to ti to moram reæi, ali i ti si kriva. Rekao sam ti da se okani� onog �utokljunca. Od sa mog poèetka sam slutio da je drukèiji. Nije uop�te kauboj, nije èak

ni zapadnjak. Bio je do u�iju zacopan u tebe... Ne ma sada koristi od prièe. Prekasno je. Ovo æe ti poslu�iti kao lekcija. Sada spavaj, ako mo�e�. Sve æu ti sutra isprièati. Njegovi te�ki koraci udaljavali su se hodnikom. Èuli su se glasovi s trijema. Mnogo njih. Ernestovo srce koje mu je bilo do�lo u grlo, vratilo se na mjesto. Njegovo zaprepa�tenje, a zatim strah, bili su upuæeni Nebraski. U trenu je shvatio �ta se desilo. Hep ford i Hajslip nisu oti�li u grad. Bez sumnje se Hajslip vra tio na Bruksov ranè i tamo naletio na Nebrasku. A onda je Hepford, a mo�da i neko drugi, namjerno uvukao Erne stovo ime u cijelu gu�vu. Odjednom je Ernest postao svjestan Aninog prisu stva. Dok su mu te misli prolazile kroz glavu, potpuno je zaboravio na nju i gdje se nalazi. Do�la je nesigurno do I Ernesta i ledenim rukama obuhvatila njegove. Lice joj je bilo avetinjski bijelo, oèi �irom otvorene i pune straha. " - Oh, bo�e, sada znam... za�to si rekao da je prekasno ' - jeèala je. - Ja sam te na to navela. Ne krivim te. Ja sam kri- va. Oh, Emeste, za�to, za�to nisi èekao? Za�to nisi prije I do�ao kod mene? Sada mi je sve jasno. Hajslip je navalio na tebe. Zbog mene! Uobra�ena luda! 1 ti si ga ubio! Oh, bo�e, oprosti mi! Ernest ju je zagrlio i privio na grudi, ne vjerujuæi vla stitim èulima. Ali, mogao je da osjeti udaranje njenog srca, mogao je da vidi tragièni oèaj u njenim krupnim oèima. - Ana, æuti. Tvoj otac... ili neko drugi mogu te èuti. 165 I �ivot mi je u opasnosti - pro�aputao je. - Èula si �ta je rekao o linèu. - Jesam... jesam. - Privila se uz njega drhteæi. Htio je da joj ka�e da nije on ubio Hajslipa, da je uvjeri u svoju nevinost, ali nije imao snage da odoli ovom trenutku. �ta bi vi�e mogla da ka�e? �ta bi mogla da uèini? I opet je otkrio da je siguran da ga ova predivna djevojka, i pored svega �to se desilo, istinski voli. Izgledalo je nemoguæe, nerazumljivo, a ipak... Malo se odmakla od njega i vidio je kako prikuplja snagu. - Moramo odmah napustiti Crvenu stijenu - pro�aputala je. - Ti bi po�la sa mnom? - Neka nam nebo pomogne! Da, iæi æu. Èim preðemo granicu, biæe� siguran. Ako te uhvate sada... tata i njegovi ljudi æe te objesiti. Oh, oni te mrze, Erneste, zbog neèeg �to ne shvatam... Moramo odmah krenuti. - Ana, ti bi stvarno... pobjegla sa mnom? - upitao je zadivljeno. - Rekla sam ti. Da, da, hoæu. Moram. Nikad te neæu pustiti samog. - Ali za�to? - Jer sam te uni�tila... I jer ja... volim te, Erneste. Ovila je ruke oko njegovog vrata i poljubila ga. - Ali, Ana. Razmisli. Ne èini to samo... zbog grize savjesti ili sa�aljenja. Moraæe� da se uda� za mene. - Pa, to bih i voljela, Erneste. Ali, ja bih po�la bez obzira na to hoæe� li se sa mnom o�eniti ili neæe�. Daæu svoj �ivot. Platiæu. Ja sam nova Ana Heptord. I znam �ta radim. Ubio si èovjeka zbog mene. Ali, on je zaslu�io da umre. �elim da �ivi� zbog... mene. - Biæemo veoma siroma�ni, Ana. Nauèila si da ima� sve �to �eli�. Mo�da æe� za�aliti. - Ja �elim samo da te odvedeni od njih.este, ti me voli�? Nisi me prezreo? Ni jedan ljubavni san koji je sanjao nije mu nudio to 166 liku milinu i strast u njenom glasu, molbu na njenom licu. - Ana, volim te vi�e nego ikad. A ipak, jo� jednom razmisli �ta radi�. - Poljubi me - prosaputala je nudeæi mu usnice. A onda se naglo odmakla od njega. - Pustiæu te kroz prozor - rekla je brzo. - Dr�i se mraka. Naði svoje cipele. Ja æu se obuæi, spakovati nekoliko stvari i naæi æemo se za petnaest minuta. Proæi æu kroz �umarak, niz put. Èekaj me pored velikog bora. Moram poku�ati da uzmem konje, ako budem mogla. Smanjila je svjetlost, tako da je u sobi bilo gotovo mraèno, i podigla zastor. Prozor je bio otvoren. Napolju je bilo mraèno i tiho. - Sada - �apnula je - i, molim te, pazi da te ne vide. Ne rekav�i vi�e ni rijeèi, Ernest se izvukao. Poljubila ga je u obraz i rekla: - Mili. - Ernest je pao na meku travu. Nejasna prilika s prozora je i�èezla. Za trenutak je stajao kao opèinjen. Kako je bila tamna noæ! Kako tiha! Drhtao je. Oslu�kivao je. Do u�iju mu je doprlo lupkanje konjskih kopita. Krenuo je. Razmicao je li�æe grmlja i kretao se be�umno dalje od kuæe, u �umarak. Na�ao je cipele i obukao ih. Morao je da opipava debla borova. Promicao je izmeðu njih postepeno vraæajuæi kontrolu nad svojim èulima dok se prikradao cesti. Na ivici �umarka je zastao da se orijenti�e. Preko èistine nalijevo vidjela se svjetlost na prozorima spavaonica. Pre�ao je �iroki tamni prostor do desne strane �umarka i do�ao do visoke ograde obrasle divljom lozom. Kliznuo je do kraja gdje je skretala pod pravim uglovima, formirajuæi jedan zid ambara. Trebao je jo� samo da obiðe ambar pa da doðe do staze. Èuo je udaranje kopita, prilièno blizu, i �kripu toèkova na �ljunku. Neko je od kuæe dovozio dvokolicu. Iznenada je te zvuke prigu�ila jurnjava konja iz drugog pravca. Projurilo je nekoliko jahaèa prema ranèerskoj kuæi. Ernest je vidio samo tamne prilike. Nije imao vremena da razmi�lja i planira. Dr�aèe Anu 167 za rijeè, pobjeæi æe s njom, o�eniti se i neka... Zanos mu je ispunio srce. Ali, nisu mogli otiæi pje�ke. Mora nabaviti konje. Mo�da ne bi valjalo da èeka dok mu se Ana pri

dru�i. Ipak je èekao. Uskoro su se u tami pojavile nejasne prilike. Pedro je vodio dvokolicu. Meksikanac je pjevuSio. Pro�ao je pored njega. Ernest je iskoristio priliku i brzo zaobi�av�i ambar po�urio niz stazu. Izgledalo je da je uobièajeni mir u ovo doba na rancu poremeæen. Do u�iju mu je dopro zvuk udaljenih glasova i udaranje èizama na drvenim podovima. Kauboji su i�li gore-dolje, Ernest se brinuo zbog trojice jahaèa koji su projahali. �elio je da se vrate. Ipak, razmi�ljao je, mo�da su oti�li prema Springertaunu. Nije pro�ao vi�e od pola puta do velikog bora koji je bio uz sam put, ali èekao je podalje od ambara i oslu�kivao, nestrpljivo izvirujuæi u tami. Bio je siguran da æe Ana doæi. Nestalo je i najmanje sumnje. Zahvaljivao je bogu �to je i pored svega uspio da joj vjeruje. A kako je samo pogrije�io onog dana na Bruksovoj farmi. Ona je bila samo smu�ena. Njena ta�tina i ponos podlegli su pred ljubavlju prema naivku koji se pretvarao da je nespretan kauboj. Ernest je bio presretan zbog uloge koju je igrao. Inaèe je mo�da nikad ne bi osvojio. Bilo je potrebno Hajslipovo ubistvo da bi ona postala �ena. Odjednom je njegovo o�tro uho uhvatilo zvuk lakih i brzih koraka. Krv mu se uzburkala. Dolazila je. Dolazila je da bude s njim, da ode s njim, da dijeli s njim njegovu sudbinu. Iz tame je izronila tamna sjena. Na sebi je imala crni kaput i nosila je malu torbu. Ernest je iza�ao iz svog skrovi�ta. Trgnula se kao zapla�eno �drijebe. Blago je izustio njeno ime, umirujuæi je. Do�ao je do nje i uzeo joj torbu. - Kasnim. Ali... bilo je lako - �aptala je. - Tata je tamo sa svojim ljudima. Ja... za trenutak sam oslu�kivala... Sada moramo naæi konje. - Pedro je upravo uveo dvokolicu. 168 - Odlièno. Dove�æu je. Èekaj me na kapiji. Otvori je. - «j Poslu�ao ju je po�uriv�i niz stazu. Mogla je da se snaðe sa Pedrom. Prije nego �to je stigao do kapije èuo je toèkove. Potrèao je da otvori kapiju. Ana je usporila, ali nije zastala. - Upadaj! - pozvala ga je kratko se nasmijav�i. Ernest je uskoèio. - Rekla sam Pedru da ni�ta ne govori dok ne odmaknem. I da idem u Springertaun. To æe tatu navesti na pogre�an trag. Pobjesniæe... ali ni upola toliko kao kada otkrije gubitak jo� neèeg. Ernest ju je obuhvatio oko vitka pasa. - Krenuli smo. Nije va�no gdje. Oh, Ana, predivno je da bi bilo istinito. - Pa, dovoljno je istinito - odgovorila je o�tro. - Nekako èudno govori� za èovjeka kojeg tra�e zbog ubistva. - �ta si mogla oèekivati? Ispalo je da me ne mrzi� nego da me voli�. - Erneste, odsad mora� da malo vi�e razmi�lja� - odgovorila je ozbiljno. - Nekako se nadam da kauboji neæe krenuti za na�im tragom, nego pravo u Springertaun. Ali i ako krenu, neæe nas uhvatiti. - Gdje idemo, Ana? - Skreæemo oko deset milja iza Bruksovog ranca. To je prilièno dobar put, ali se mnogo ne koristi. Kratica do Snouflejka, �oudauna, do granice Novog Meksika. Mislim da æe biti bezbjedno. Do tih gradova ne mo�e doæi glas o tvojoj... tvojoj borbi sa Hajslipom prije nego �to mi tamo doðemo. A kada jednom preðemo granicu, biæemo sigurni od tatine dru�ine. - Tvoj otac nikad nije bio za mene. Ne znam za�to. - Nikad mu se nisi dopadao. U poèetku je bio sumnjièav. Zaklinjao se da nisi kauboj. Mislio je da mo�da nju�ka�. Uvijek je raèunao na Hajslipa. �elio je da se udam za njega! Zamisli samo! I naravno, Hajslipovi pajda�i æe polomiti noge da te se doèepaju. Ne bi èekali �erifa nego bi te linèovali, Erneste. A tata bi gledao kako oni to obavljaju. 169 - Bez dokaza da sam... da sam ja ubio Hajslipa? - pitao je Ernest. - Dokaz? Mora da ga imaju... Kada æe� mi reæi �ta... kako se desilo? - Kada se vjenèamo i budemo sigurni. - Mo�da je bolje da mi nikad i ne ka�e�... Slu�aj, uskoro æemo biti na Bruksovom putu. Moramo biti oprezni. Vje�to je upravljala konjima i Ernest je bio zadivljen. Noæ je bila vedra i hladna; zvijezde su sjale bijelom svjetlo�æu; hladni vjetar je rashlaðivao njegovo za�areno lice. - Sigurno æe kasnije biti i hladnije - primijetio je. -1 hoæe. Ispod sjedi�ta je debelo æebe. Izvuci ga. Nema� kaput. Biæe hladna noæ. Ernest je izvukao æebe i ra�irio preko njihovih krila. Ispod sjedi�ta je vreæa sa �itom. - Dobro. Ba� je èudno. Tata je oti�ao u Holbruk u namjeri da ostane nekoliko dana i... - Ana je zastala, a Ernest je nije ni�ta pitao. Neko vrijeme su se æutke vozili. Ernest je pa�ljivo gledao okolo. - Pro�li smo stazu. Preèka je spu�tena. Neko je zaboravio. Bruks nikad ne ostavlja spu�tenu preèku - primijetio je Ernest zami�ljeno. Sada su konji i�li sporije. Ernest je osjeæao hladnoæu po�to je æebe stalno klizilo. Misli su mu skrenule na Hajslipovo ubistvo i vi�e je bio zabrinut zbog Nebraske nego zbog sebe. Ali je bio i zadovoljan po�to je Nebraska sigurno morao imati opravdanje za svoje djelo. Kada se istina sazna, niko neæe �aliti, niti èak braniti Hajslipa. Hepford je morao imati neki lièni razlog za svoje simpatije prema kico�u i uplitanje Ernesta u ubistvo. Sibert je to nagovijestio otvoreno u svom govoru ranèeru. Ernest je to za sada odbacio. Uèinio je sve �to je mogao da odigra ulogu. �elio je da svoju obmanu ne otkriva sve do vjenèanja sa Anom a,

ako bude moguæe, ni nakon toga sve do trenutka kada æe moæi da stane pred Hepforda i poka�e mu dokumente o 170 I vlasni�tvu Crvene stijene. Biæe to uzbudljiv trenutak kada Ani otkrije svoj pravi identitet. Poku�ao je da zamisli njeno iznenaðenje kada sazna da se udala za bogatog ranèera a ne siroma�nog kopaèa rupa za kolje za ogradu. A kada se oporavi od �oka, mo�da neæe mnogo za�aliti �to je supruga Ernesta Hauarda Selbija. Brinulo ga je kako æe izbjeæi to otkriæe dok se budu vjenèavali. Biæe te�ko osim ako ne ubrza ceremoniju i ako se ne pouzda u uzbuðenje nevjeste koja mo�da neæe èuti da joj se mu� preziva Selbi, a ne Hauarð. Povremeno bi se Ana okrenula i zagledala u njegovo lice. Mogao je vidjeti njene tamne oèi i smije�ak na blijedom licu. - Ne brini, Erneste. U ovo sam te ja uvalila i ja æu te i izvuæi. - Ne brinem se. Suvi�e sam sretan da bih se sada sekirao... niti se imalo brinem za ono �to æe se desiti kasnije. - �ta kasnije? - Nakon vjenèanja. A to æe biti sutra. Nasmijala se. - Znaèi, vi�e �uri� da se sa mnom o�eni� no da pobjegne� ljudima mog oca ili �erifu? - Priznajem da je tako. Rado æu i na vje�ala samo da mi bude� �ena bar jedan dan. - Pa, ja to neæu. �elim te zauvijek... Zaboga, Erneste, nije li divno �to se volimo! Da smo bar ranije to znali! - Ja jesam. Rekao sam ti. Molio te. Mo�da si mislila da nisam mu�karac s kojim se treba petljati? - Pogre�no sam te ocijenila. 1 svi ostali, posebno Hajslip. -1 jesi. Ja sam lo� - odgovorio je Ernest hladno. - Jo� æu te iznenaditi. - Nemoj, molim te. 1 ovo mi je bilo dovoljno. Ka�njena sam za sva vremena. Tako su razgovarali, povremeno bi uæutali a milje su promicale pod brzim toèkovima dvokolice. Skrenuli su s glavnog puta i nakon toga Ana je odahnula. �tedjela je konje i nije ih zaustavljala sve do iza ponoæi. Zastali su u 171 borovoj �umi. Odnekud iz tame dopirao je �ubor potoka, a vjetar je uzdisao u kro�njama. - Odmoriæemo konje i zapaliti vatru da se malo ugrijemo - predlo�ila je Ana. - Ima� li �ibice? - Nemam, ali ti sigurno ima�. - Ni drvce. Tako se Ernest na�ao pod istim pokrivaèem sa Anom, glave naslonjene na vreæu sa �itom. Ana je glavu naslonila na njegovo rame. U stvari, bila mu je u zagrljaju i njena kosa mu je milovala lice. - Pa i nije tako lo�e za bjegunce - rekla je blago. - U�tini me da vidim sanjam li. - Spavaj sada. Nije vrijeme za romantiku, mili Erneste. Za to æemo imati dovoljno vremena kada se izvuèemo iz omèe tatinih ljudi. Ernest vi�e ni�ta nije rekao. Le�ao je presretan, suvi�e svjestan Aninog prisustva. Samo se jednom prome�koljila, i to kada je skidala rukavice. Lijevu ruku prebacila je oko Ernestovog vrata, a prsti su joj bili hladni kao led. Ubrzo je zaspala. Selbi je vidio blistave zvijezde kroz tamno li�æe i oslu�kivao uzdisaje vjetra u li�æu iznad glave. Pitao se �ta æe donijeti sljedeæi dan, iako, zbog svoje uloge, nije �elio da ikad osvane. Satima kasnije uèinilo mu se da je zvjezdani pokrov izblijedio, a onda je i umilna blizina Ane pre�la u zaborav. XVIII Kada se Ernest probudio, nebo je bilo sivo. Njegovo me�koljenje uznemirilo je Anu, koja je naglo sjela divlje gledajuæi oko sebe. Ali, trebao joj je samo tren da sada�njost pove�e sa pro�lim dogadjajima. Zbacila je æebe, veselo se smijuæi. - Ba� mi je bilo udobno i toplo. Izvuci se, kauboju. Nisi ne�to veseo za mlado�enju. Ernest se brzo izvukao. - Gdje su moje rukavice?... Uf, le�ala sam na svom 172 �e�iru... Erneste, moramo nahraniti konje i krenuti iako æemo sami ostati bez doruèka. Ovdje ima vode, ali sumnjam da æe konji piti. Ernest je uspravio vreæu sa �itom. - Nikad nisam spavao na tvrðem jastuku. - Oh, zato je moj bio mekan... nakon �to se unutra�nja ma�ina sti�ala. Erneste, u poèetku ti je srce kao ludo lupalo. - Hm! Za�to ne bi? Nikad ranije nije slu�ilo kao jastuk tako zgodnoj i èarobnoj glavici. - Èasna rijeè? - Èasna rijeè! - Imam mnogo razloga �to te volim, a to je jo� jedan vi�e. Znala sam, iako mi nisi rekao. - Ko je sada sentimentalan? Èime æemo nahraniti konje? - Uzmi zobnice. Sigurno su ispod zadnjeg sjedi�ta. Uveliko je svanulo kada su konaèno bili spremni da krenu. Kada je Ana skrenula kola na put, otkrila je ne�to na zemlji. - Erneste, mi nismo napravili one tragove - primijetila je. I on je primijetio tragove toèka i konjskih kopita u ji pjeskovitom tlu. - Izgledaju prilièno svje�i - rekao je. I - Sigurno su od juèe. Ko je to mogao krenuti prije " nas?... Erneste, ovo mi se nimalo ne dopada. - Nije va�no sve dok su ispred nas. - Mo�da je to neko ko æe da razglasi novosti. - �ta da radimo? - Reskiraæemo. Idemo dalje. Tako su i uèinili, dok se nebo rumenjelo na istoku, sunce blistalo na mrazom pokrivenoj travi a predivna �uma budila. Ernest je vidio jelene i konje za koje je bio siguran da su divlji. Njegovo odu�evljenje nije dijelila i Ana koja je izgledala ozbiljna i srame�ljiva sada kada je svanu 173 lo. Ernest je nakon izvjesnog vremena uzeo uzde od nje. A kako je, bez sumnje, bio dobar vozaè, konji su uskoro �ivnuli pod njegovim upravljanjem. Ana je primijetila da bi od njega mogla ipak napraviti zapadnjaka. Napokon su stigli do po

toka gdje su se konji napojili. I Ernest je si�ao i napio se vode. Ali, Ana je izjavila da vi�e voli da bude �edna i da jedva èeka toplu kafu i tost. Uspinjali su se uz dugaèku padinu preko po�umljenog brda i onda se spustili na èistinu. Selbi je uzalud tra�io ograde i ranèeve, èak nije vidio ni znaka od goveda. Zatim su poèeli da se spu�taju jo� ni�e, gdje su i�èezle stijene i borovi i gdje su poèeli da se pojavljuju pustinjski kedrovi. Ovdje je stoka pasla i uskoro su do�li i do prvog ranca. - Ne znam koliko jo� ima, ali sigurno æemo uskoro biti u Snouflejku - rekla je Ana zabrinuto. - Ovim putem sam i�la jednom prije vi�e godina. Njena zabrinutost pre�la je i na Ernesta, koji je po�urivao konje. Izgledalo je da konji uop�te nisu umorni. - Koliko smo pre�li? - upitao je jednom. - Oko �ezdeset, ako ne i vi�e. Sutra u ovo vrijeme preæi æemo granicu. - Ana, samo ako naðem sve�tenika, mi æemo danas preæi braènu granicu. Porumenjela je. - Ti ba� �uri� da postanem gospoða Ernest Hauard. - Malo je reæi da �urim. - Pla�i� se da æu se omisliti? - Moram priznati da si najæudljivija djevojka. Neæu vi�e da reskiram. - Erneste, ne pla�i se. Nikad me neæe� izgubiti - rekla je èe�njivo. S vrha brda opazili su naselje u dolini. Ana je objasnila da je to Snouflejk. Bilo je dosta zelenila iz kojeg su izvirivale bijele i sive kuæe i crkveni toranj i jedna dugaèka 174 zgrada od crvenih cigala. - Odlièno! Vidim crkvu - povikao je Ernest i potjerao br�e konje. - Ali, mili, tamo je... tamo je i zatvor - zamucala je Ana. - Pa �ta? Mo�emo i ovdje dovesti sve�tenika i vjenèati se kao i na svakom drugom mjestu. - Ba� me iznenaðuje� - odvratila je zbunjena njegovom bezbri�no�æu i veselo�æu, a u isto vrijeme i zahvalna. Tako su u�li u Snouflejk i Ernest je bio iznenaðen njegovom velièinom. Nije to bilo malo naselje, kako je oèekivao. U�li su u grad glavnom ulicom s èije su se obje strane uzdizale brojne zgrade. Na periferiji su bile manje kolibe smje�tene medu drveæem i s vrtovima. - Hej, deèko, gdje mogu naæi sve�tenika? - Ernest je upitao jednog djeèaka na magarcu. - Nedavno je do�ao novi �upnik. To je gospodin Parson. Stanuje tamo... u onoj kuæi preko... odmah pored crkve. - Hvala ti, sinak. Evo ti dolar - odgovorio je Ernest zahvalno i bacio srebrnjak djeèaku koji ga je vje�to dohvatio. - Oho! Velika hvala, gospodine. Sigurno æete se �eniti. Ernest se trudio da se pripremi za ono �to ga oèekuje. Zabavio se konjima i nije gledao Anu sve dok nisu do�li do kuæe koju im je djeèak pokazao. Upravo je htio da side s kola kada ga je Ana zgrabila za ruku. - Pogledaj! - pro�aputala je odjednom uzbuðena. Ernest je pogledao niz ulicu, oèekujuæi da vidi potjeru koja je krenula za njima. Ali, ulica je bila pusta i dremljiva na popodnevnom suncu. Izgledalo je da cijeli grad drijema. - Nebraska i moja roðaka Dejz Bruks! - povikala je Ana. Ernest se brzo okrenuo. Od kuæe su dolazile tri prilike od kojih su dvije bili njegov prijatelj i Dejzi. Nebraska 175 je bio obuèen u svoju najbolju odjeæu i nije trebalo mnogo da shvati da je isto i sa Dejzi. Ernest se spustio na sjedi�te i zabuljio, kao gromom o�inut. Tada je i Nebraska pokazao iznenadno uzbuðenje. Otkrio je prisustvo poznate dvokolice i putnika u njoj i potrèao do kapije. Ernest ga nikad nije vidio tako blijedog. - Za ime boga, Erni, jesi li to ti? - upitao je. - Mislim... da je tako, Nebraska... ali vi�e ni u �ta nisam siguran - odgovorio je Selbi polako. -1 s tobom je Ana? - Da, mislim da je tako. Bila je - odgovorio je Ajova okrenuv�i se da vidi da li se Ana krije iza njega. - Jesi li èuo �ta se desilo... sa mnom? - Nisam. Ni�ta nisam èuo - odgovorio je Ernest, prouèavajuæi ozbiljno lice prijatelja. - Pa, za�to ste nas onda pratili? - Nebraska, mi nismo i�li za tobom. Nismo pojma imali da ste ovdje - odgovorio je glasom koji nije dozvoljavao nikakvu sumnju. - Prijatelju, ako ja nisam lud, onda ti moram reæi da sam tu dvokolicu vidio juèe oko èetiri popodne. I sada je u Snouflejku. - Mo�e biti, Nebraska. Ali, to ne dokazuje da si lud. - �ta, do vraga... izvinite, �upnièe - provalilo je iz Nebraske kada su im se pridru�ili Dejzi i treæi èlan grupe. Erni, za�to si onda ovdje? - Samo zbog jedne stvari, Ana i ja �elimo da se vjenèamo - odgovorio je Ernest ponosno. - Jupi! - povikao je kauboj. - Zato smo do�li Dejzi i ja, i to smo uèinili! Vjenèali smo se! Ernest je iskoèio iz kola i oti�ao do kapije. Blijedo lice Dejzi, koje nikad nije skrivalo osjeæaje, postalo je rumeno. - Èestitam, prijatelju. Zaista mi je drago... Dejzi, poljubiæu te. Zna�, to sam oduvijek �elio. 1 Ernest je to zdu�no obavio. - Ima� najboljeg mu�a na svijetu... Ana, doði. Tvoja 176 roðaka i moj najbolji prijatelj su se vjenèali. - Ja... nisam slijepa - promucala je Ana dok se nesigurno izvlaèila iz kola. Lice joj je bilo blijedo, a krupne zelene oèi ispunjene èuðenjem i zadovoljstvom. - Dejz, sretna sam zbog tebe. �elim ti svu sreæu - rekla je i zagrlila je. - Oh, Ana!- povikala je Dejzi, gotovo se gu�eæi, i privila uz roðaku. Ernest je naslutio da su obje djevojke i te kako uzbuðene, i to ne samo zbog vjenèanja. - Hej, dolazi

ovamo, Ana - prekinuo ih je Nebraska. Erni je poljubio Dejz i, bogami, ja æu tebe. Isto kao i on, to sam oduvijek �elio. 1 dobrano je iskoristio priliku. Ipak, napetost nije popu�tala. Ernest je to osjeæao i nasluæivao razlog, iako je zaista bio zbunjen Nebraskinim dolaskom u Snouflejk. Ali, i to æe se brzo razjasniti. Trebalo je sa ovim �to prije okonèati. - �upnièe, hoæete li nas vjenèati? - upitao je Ernest okrenuv�i se èovjeku prijatnog lica i blagih oèiju koji je sa zanimanjem pratio �la se dogaða. - Naravno, ako je mlada dama napunila osamnaest bio je odgovor. - Danas je drugi dan otkako sam u Snouflejku. A ovo je veæ druga braèna ceremonija. - Ana, ja æu prvi uæi i... srediti sa �upnikom - rekao je Selbi ne trudeæi se da sakrije uzbuðenje. Glas ga je gotovo izdao. - Ti uði kada te pozovem... Nebraska, prijatelju, budi uz nju. Ne daj joj d^ pobjegne. - Ne brini, Ajova - odgovorio je ka u boj i zagrlio Anu. Ernest je po�urio sa �upnikom u kuæu. - Veoma ste nestrpljivi, mladi èovjeèe - primijetio je �upnik osmjehujuæi se. - Kada biste samo znali �ta sam sve pro�ao dok sam zadobio onu djevojku! - rekao je Ernest. - Ali, po�urite, dajte mi vjenèani list da ga ispunim... Evo vam dvadeset dolara. Sve �to imam uz sebe... Ah! Hvala vam. Ernest je zgrabio papir, sjeo za sto i poèeo da popunjava. �upnik se nagnuo nad njim. - Obièno to ja radim, mladiæu. Ali, u redu je... Gospoðica Ana Heptord, stara T7 dvadeset... 1 Ernest Hauard Selbi... star dvadeset i èetiri. Vrlo dobro. Pozovite ostale. Ernest je oti�ao do vrata. - Doðite, Nebraska. Ti i Dejzi treba da je uvedete. Nebraska i dvije djevojke po�urili su u �upnikovu kuæu. Iako je bio uzbuðen, Ernest je uspio da ih smireno doèeka. Ana vi�e nije bila blijeda. Kada su im se pogledi sreli, osjetio je kako ga preplavljuje talas miline. - Imate li spreman prsten? - upitao je �upnik, uzimajuæi Bibliju. - Nemamo - odgovorio je Ernest tupo. Srce mu je stalo. Odlaganje bi moglo biti fatalno, ne samo za brak nego i za identitet koji je �elio prikriti. Dejzi je pritekla u pomoæ. - Uzmi moj, Erneste... Nebraska je zaboravio da nabavi, pa smo koristili ovaj. - Bogami, prijatelju, moramo kupiti prstenje kada doðemo u Flegerstaun. �upnik je uzeo prsten i odmah poèeo da èita slu�bu. Ernestu su se usta sasu�ila, srce je htjelo da mu iskoèi dok je èekao da �upnik poène. Brzo je uslijedilo pitanje: - Da li ti, Erneste, uzima� ovu �enu... - Da! - uzviknuo je i na njegovu radost �upnik je pre�ao preko ovog prekida i nastavio. Kraj je do�ao brzo. Ana je ispru�ila drhtavu ruku da primi prsten i njeno "Da" iza�lo je iz same dubine srca. Sve je bilo gotovo. Ona je bila njegova �ena. Izgledalo mu je kao da se soba okreæe oko njega. Poljubio je Anu ne obaziruæi se na prisutne. - Oh, suvi�e je dobro da bi bilo istinito! - rekao je nje�no. - Ana, sjedi ovdje i potpi�i se... Po�uri, najdra�a... Ovdje! Potpi�i! - Nagnuo se nad nju i ona je upisala svoje ime i ne pogledav�i sta pi�e na papiru. Zatim ju je Ernest podigao i uzeo dokument iz njenih ruku, pa se i sam potpisao i pru�io uvjerenje �upniku. Cijela ceremonija je zaèas bila okonèana. Selbi je presavio dragocjeni papir i mahnuo Ani. - Ti si moja �ena. Ovdje je dokaz. A ja sam najsretniji 178 .. èovjek na svijetu. - Da. I ja sam... i ja sam sretna, ali, Erneste, moramo da idemo... zna�. Moramo po�uriti. - Svakako - odgovorio je Ernest sretan �to u svom d�epu ima tako va�an papir. - Ali, prvo moramo ne�to pojesti. Umirem od gladi. To ranije nisam ni osjetio, ali sada... -1 ja - pridru�io mu se Nebraska. - Èemu �urba? Sada smo svi vjenèani i ni�ta se ne mo�e desiti. Ovdje je i hotel. Hajde da jedemo. Izgledalo je da je Ana jo� uvijek pomalo o�amuæena. Poveli su je vani. �upnik ih je otpratio do kapije za�eljev�i im jo� jednom mnogo sreæe i pozdravio ih. Kada su ponovo sjeli u dvokolicu, Ana je poèela da moli: - Erneste, nemoj da se ovdje zaustavljamo. Moramo po�uriti. - Ali, dijete, nema opasnosti. Osim Nebraske i Dejzi niko drugi ne zna da smo ovdje. - Neko mo�e svakog èasa da se pojavi. - Svakako. Samo �to to nije sigurno. Ne mo�emo bez jela nastaviti. Ubijedio ju je i odvezli su se do hotela. Kada su djevojke u�le, Ernest i Nebraska su odveli konje u konju�nicu. - Mo�e� ih ispregnuti, prijatelju - rekao je Nebraska. Ovdje æemo prenoæiti. - To mi odgovara - odgovorio je Ernest kratko. - Slu�aj, ti si svakako lud - nastavio je Nebraska o�tro gledajuæi prijatelja. - �ta te grize? - Mnogo toga. - Èuo si za mene? - Ni rijeè. Rekao sam ti - procijedio je Ernest. - Pa, ne mora� mi skakati za vrat. Prokletstvo, uèinio sam ti uslugu. Pobrinuli su se za konje, a onda je Nebraska odvukao Ernesta u jedan ugao i obazrev�i se da ih ko ne èuje, pro�aputao: - Hajde, zini, glupane! 179 Ernest je duboko uzdahnuo. - Juèe popodne... ili kada je to bilo?... vidio sam kada su se Hepford i Hajslip provezli pored Bruksove farme. 1 iskoristio sam priliku da... da odem do Crvene stijene. Oti�ao sam. Èekao sam da se smrkne. Tada sam se uvukao u kuæu. Ja... upao sam u Aninu sobu... - Kog si vraga èekao? Zaboga, Erni, zabrinut sam za te

be - prekinuo ga je Nebraska, crven u licu. - Zave�i. Sada je na mene red da govorim - nastavio je Ernest. - Upao sam u Aninu sobu. Bila je u krevetu. Èitala je. Umrla je od straha... Pa, to sam �elio. Namjeravao sam da je upla�im... izmeðu ostalog. Bila je sigurna da sam do�ao da je ubijem... ili jo� ne�to gore... jer me je ponizila... kada je Hepford pokucao na njena vrata. Dobro je da sam ih bio zakljuèao. �elio je da ude, ali ga nije pustila. Tada je rekao da sam ja ubio Hajslipa... da æe me linèovati. Oti�ao je... i onda... pa, Nebraska, ne mogu ti reæi �ta se zapravo desilo. Ispalo je da me Ana stvarno voli i zaklela se da æe pobjeæi sa mnom... prevesti me preko granice. Nisam uspio da joj ka�em da ja nisam ubio Hajslipa. Znao sam da si ti to uèinio i bio sam zabrinut zbog tebe. Pustio sam je da vjeruje jer sam �elio da vidim kako æe ona to prihvatiti... Bila je sjajna, Nebraska. Pomogla mi je da izaðem, ukrala dvokolicu, vozila cijelu noæ... i evo nas ovdje! Nebraska ga je zgrabio ukoèenim prstima. Oèi su mu bile sjajne kao vatra. - Nisam li ti rekao da je ona drukèija. Da æe ispasti da je cura u redu? Èovjeèe, ne smije� dopustiti da i dalje vjeruje da si ubica. Jer, ja sam ubio Hajslipa i ponosim se zbog toga. - Isprièaj mi! - povikao je Ernest gorljivo. - Vratio sam se na ranè oko èetiri - poèeo je Nebraska hladno i polako. - Sem i Hok su bili sa mnom, ali su ostavili konje dalje dok sam ja krenuo kuæi. Èuo sam kako Dejzi vièe. I pojurio sam kao bez glave. Vrata su bila zatvorena. Provirio sam kroz prozor i ugledao Duda Hajslipa kako 180 dr�i Dejz. Dobro sam se zagledao i vidio da se ona otima. I, prijatelju, hvala nebesima... bila je... bila je kao divlja maèka! Hajslip je uvijek zaludivao Dejz, ali kada je prigustilo, pokazala se... Pa, pogledao sam uokolo da uzmem ne�to da bih provalio vrata kada su se pojavili Sem i Hok. "�ta je bilo?", pitali su i ja sam rekao: "Brzo, provalimo ta prokleta vrata!" Sva trojica smo navalili i... kvrc! Popustila su. Sem je jo� jednom udario u dovratak, ali je Hok uletio unutra. I onaj luðak je pucao u njega. Bio sam dovoljno priseban da ne stanem na otvorena vrata. Otrèao sam do prozora. Pucao sam kroz staklo, ali sam Hajslipa nisko pogodio. Izletio je vièuæi. Pucao je u Sema bas kada sam ga ja ponovo pogodio. Bio sam nervozan, prijatelju. A Hajslip je mahao revolverom prema meni kada sam ga ubio. - Prokletstvo! - izustio je Ernest s mje�avinom olak�anja i u�asa. - Nemoj mi reæi da je ubio Hoka? - Ni govora. Hok je dobio metak u rame i pobjesnio. Dejz se onesvijestila. Pa, Hoka smo na brzinu previli. U meðuvremenu je Dejz do�la sebi. Bruks je pripremio kola i odveo Hoka u Holbruk rekav�i nam da krenemo za njim. Dejz i ja smo dobro razmislili i odluèili da doðemo ovdje i vjenèamo se, tako da i to bude gotovo kada se vratimo u grad... Ostavili smo Hajslipa tamo gdje je pao... Eto kako se sve desilo. Hajslip i Hepford su se zbog neèeg razi�li. Hajslip se vratio do Bruksove tarme i izgubio glavu kada je Dejz zatekao samu. Mora da se kasnije Hepford vratio i onda svu krivicu bacio na tebe. Ili su taj posliæ obavili Megil, Dejvis i Polard. - Gadno je sve to, ali je glavno da tebe ne mogu zatvoriti... Nebraska, znaèi vraæa� se u Holbruk? - Svakako. To æe skratiti istragu. - Siguran sam da je Hepford poslao potjeru za mnom. Zamisli da doðu ovdje... - Pa, odmah bih ih zaustavio. Iako ne vjerujem da æe se pojaviti. Hajdemo unutra i ka�i Ani istinu. - Mo�da je Dejzi veæ isprièala. 181 - Sigurno nije. Rekao sam joj da æuti. Kada su se vratili u hotel, Ernest i njegov prijatelj su zatekli �ene u odvojenim sobama. Ana nije skinula ni kaput ni �e�ir i �eljela je da �to prije otputuju. - Hajdemo prvo do Nebraske i Dejzi. A kasnije, ako i dalje bude� htjela da �uri�, odmah æemo krenuti - rekao je njen mu�. - Erneste... kako to govori�! Sigurna sam da Dejz zna. Èudno se pona�ala. Nije mogla sakriti suze. Ernest je pre�ao hodnik i odveo Anu kod Dejzi i Nebraske. Bila je to velika, dobro osvijetljena soba. Nebraska je izgledao miran i opu�ten, Dejzi nervozno bri�na. Ana je zapoèela razgovor. - Dejzi, ti i tvoj mu� ste na braènom putovanju... Ali, Ernest i ja... spa�avamo njegov �ivot. Po�to on neæe da vam ka�e, ja æu. On... - Èekaj, malo, Ana - prekinuo ju je Nebraska ote�uæi. Ovdje je neka gre�ka. Nema razloga da vas dvoje bje�ite. Jer... - Nebraska, moj otac je poslao svoje ljude za Ernestom - povikala je Ana oèiju tamnih od brige i oèaja. - Oni mrze Ernesta. Objesiæe ga! - To je malo pretjerano, Ana. Zaboga, za�to? - Ernest je ubio Hajslipa. Ja... ja sam kriva. Oh, bila sam gadna prema Ernestu. Znam da nije kriv za ubistvo. Pucao je u Hajslipa u samoodbrani. Oni to neæe povjerovati. Neæe dati mom... mom mu�u �ansu. Neæemo biti sigurni sve dok ne preðemo granicu. -Ana, mila, èekaj. Da i mi ne�to ka�emo. Nisi pomislila da je mo�da... tvoj otac... pogrije�io - prekinuo ju je Ernest. - Pogrije�io! Kako? - odvratila je Ana smeteno. Zurila je od jednog do drugog. A kada je Dejzi poèela da plaèe, okrenula se da je tje�i. -

Pa... oko tog... ubistva - rekao je Nebraska. - Ana, moj prijatelj Erni to nije mogao uèiniti. Jednostavno nije mogao. - Za�to... za�to nije mogao? - upitala je neèujno, sa na 182 dom u oèima. - Pa, na prvom mjestu, Emi nije bio tamo kada se to desilo... Ja sam ubio Hajslipa. Ana je samo zinula, zanjihala se i, da je Nebraska nije doèekao na ruke, sigurno bi pala. v XIX Ernest je brzo uzeo svoju onesvijeStenu nevjestu iz Kempovog naruèja i spustio je na krevet; Dejzi joj je sklo nila �e�ir, a onda su joj oboje svukli kaput i lice joj ovla�ili hladnom vodom. Napokon su njeni kapci zatreperili i ot vorili se da otkriju dva tragièna zelena izvora svijesti. - Osvijestila se - pro�aputala je Dejzi. - Au... izgledalo je da je umrla. Ko bi pomislio da je :Ana Heprord tako osjetljiva! - Ana, najdra�a - mrmljao je Ernest dr�eæi je za ruke. Nebraska je povukao Dejzi. - Slu�ajte, djeco, odosmo la naruèimo specijalnu veèeru - rekao je i iza�ao s Dejzi. - U redu, ali neka ne �ure - dobacio je Ajova za njima i atvorio vrata. Kada se vratio do kreveta, otkrio je jednu kovu Anu Hepford. - Erneste, je li... ono... istina? - zamuckivala je. - �ta, mila? - Da ti nisi... ubio... Hajslipa? - Naravno da je istina, i sretan sam �to to sada zna�. Mila, nikad nisam ni rekao da sam to uèinio. - Nisi ni porekao. - Nisam. Pustio sam da tako vjeruje�. - Oh, za�to si me obmanuo? - upitala je prijekorno. Ernest se nagnuo nad nju dr�eæi je za ruke i �ureæi u njene oèi koje su napokon izra�avale njenu pravu du�u. - Pa, uzela si to zdravo za gotovo. Bila si tako uzbu ðena, tako si gorljivo sebe prekorijevala da jednostavno nisam mogao podnijeti da ti ka�em istinu - obja�njavao je. - Erneste, ti si tako divan. Ne znam kako... ali zaista jesi - govorila je sneno. Izvukla je jednu ruku da bi ga 183 nje�no dotakla po obrazu. - Bio si okrutan. Nema� pojma kroz kakve sam muke pro�la. - Ni meni nije bilo lak�e, slatka moja �enice. - Zaboravila sam. Ja sam tvoja �ena... Oh, sretna sam da ti nisi ubio onog Hajslipa. Erneste, ja nisam kukavica. Ja sam roðena na Zapadu. Ne pla�im se smrti... ili èovjeka koji drugome oduzme �ivot u ravnopravnoj borbi. Ali me je ubijalo to �to sam vjerovala da sam ja kriva. - Mogao sam to i uèiniti. Spremio sam revolver zbog toga. - Nisi... Pomozi mi, mili, da ustanem... Vrti mi se... Ernest ju je odveo do fotelje i sjedajuæi povukao je u krilo. Nije pro�lo dugo i rumenilo joj se vratilo u obraze. - Mogli bi da se vrate - pro�aputala je. - Pa, �ta? Ana, jo� mi nije jasno da me voli� i da imam pravo da te zagrlim i poljubim kad god po�elim. - Ako dobro pamtim, ne�to slièno si uèinio... i prije nego �to si imao ikakvo pravo... Oh, trudila sam se da ti se oduprem. Stid me je, ali moram priznati da... sam... nakon onog prvog puta... bila luda za tvojim poljupcima. - Oho! I nikad mi to nisi dala do znanja! - povikao je skru�eno. - Pona�ao si se kao da zna�... Erneste, molim te, isprièaj mi gdje, za�to i kako je Nebraska ubio Hajslipa. Ernest joj je sve objasnio i preprièao Nebraskinu prièu. - To je i zaslu�io - zelene oèi su opasno sijevnule. -1 ja sam se uvijek pla�ila tog kauboja. Kad god sam i�la s njim na jahanje, dobro sam se èuvala da nikad ne sja�em. Vjeruj mi... �ao mi je Dejzi. Jadnica! Hajslip ju je jednostavno hipnotisao... Moglo je biti i gore. Mislim da je Nebraska dobar èovjek. Sigurno je mnogo voli. Sve æe na kraju dobro ispasti. - Nadam se da je tako... - Dosta toga je i pred nama - rekla je zagrliv�i ga. - Nimalo se ne pla�im onog �to me èeka. Ja znam raditi. Mo�da 184 nikad ne bi povjerovao, Erneste, ali ja znam da kuham, perem, �ijem. Èasna rijeè. Vjerujem da sam roðena da budem �ena kauboja. Negdje æemo se skrasiti. Mogu i cijepati drva, èak znam i upravljati plugom. - Nadam se da neæe� morati toliko raditi za mene. Mo�da æemo ne�to bolje smisliti. Zar ne misli� da bi od mene mogla napraviti ranèera? - Svakako da bih mogla. Samo - uzdahnula je - sada ne mogu biti na Crvenoj stijeni! Kada pomislim koliko volim ranè... uvijek je izgledalo kao da je moj... osjetim slabost. Zamisli, Erneste. Kada smo prvi put èuli da novi vlasnik dolazi da preuzme ranè... ja... bila sam odluèila da se udam za njega! Bilo da je mlad ili star. To ti kazuje koliko volim taj ranè. A sada... - Zaboga, kako si ti bila proraèunata! 1 vjerujem da bi to i uèinila. Ni jedan mu�karac ti ne bi mogao odoljeti, Ana. Ti si se ipak udala za siroma�nog kauboja - zavr�io je odu�evljeno. - Tako izgleda. Meni nije �ao, Erneste. Nikad i neæu za�aliti. I sam æe� se u to uvjeriti. - Ana, sada neæemo o ozbiljnim stvarima. Barem dok... - Ludice, pa na�i problemi sada poèinju. Osjeæam se tako slobodna... tako sretna �to ne strahujem zbog tebe... pa, mogu se sa svim i svaèim sada suoèiti. - Èak i sa �ivotom s vjeèno siroma�nim kaubojem? upitao je osmjehujuæi se. - Da, sve dok je taj vjeèno siroma�ni kauboj Ernest klimnula je ozbiljno, milujuæi mu kosu. - Vrlo sam ponosan, mila - gotovo je pro�aptao. - Ali... Ana, moram ti ne�to reæi... mi ne mo�emo biti pravi mu� i �ena... dok... - O èemu sada govori�? - upitala je z

apanjena, dok joj je rumenilo oblijevalo vrat i obraze. - Ja... ne mogu uzeti tvoju ljubav... i sve ono �to ukljuèuje brak... sve dok ne budem potpuno iskren. Veliko je isku�enje ovako nastaviti. Ali... 185 - Erneste! - povikala je divlje ga prodrmav�i. - Ana, gadno sam te obmanuo. - Zbog Hajslipa? Ali, to mi je sada poznato. - Nije to u pitanju. Ne�to mnogo gore. Nadam se da æe� me jo� voljeti... ali, mo�da i neæe�. - Oh, a �ta je to? - Jo� ti ne mogu reæi. - Erneste, nije valjda... da voli�... neku drugu? - Ne, nije to. - Nikad ranije nisi volio neku drugu djevojku? - Nisam, èasna rijeè. - Da ne postoji neki razlog za�to ne mogu biti tvoja �ena? - Ne. - Pa, �ta si to, zaboga, uèinio? - Sada ti neæu reæi. - Kada? - Pa, za koji dan. Kada odemo u Holbruk i osporimo optu�bu tvog oca. I kada s njim ra�èistimo. - Pih! Pla�i� se tate? - uskliknula je osjetiv�i olak�anje. - Da, malo. Nikad mu se nisam sviðao. A Hajslip i njegovi pajda�i su me mrzili. Prirodno, to je bio razlog vi�e da Hepford bude protiv mene. Pa, onog dana kada smo se vratili s jahanja... bio sam uzrujan. Bio sam odluèan da uèinim ne�to �to æe ga razotkriti. Sibertove rijeèi su mnogo otkrile. - Rekle su mnogo i meni - rekla je Ana gorko. Opravdale su moje zebnje. Da sam imala imalo pameti, shvatila bih da je tata nepo�ten. Znala sam... osjeæala sam... da je nepo�ten kada je povukao sav novac iz banke i rekao mi da ubrzo napu�tamo Crvenu stijenu. I Sibert je to znao. - Pa, mila, i ja to znam - odvratio je Ernest. - Otpustio me je. Ti si me ismijala. Odluèio sam da naðem dokaz za moje sumnje. I to je bio jedan od razloga �to sam upao u tvoju kuæu... Ana, ja sam ukrao onu plavu svesku koju mi nisi dala da pogledam. Ukrao sam je one noæi. Sada je u 186 !mom d�epu. - A tako! - promrmljala je. - Da. Heptord se dovezao do kuæe. Gotovo me izne nadio u svojoj kancelariji. Nisam mogao pobjeæi, pa sam otrèao hodnikom. Tako sam uletio i u tvoju sobu. Kakva sreæa za mene! Ali, da si to znala... srce mi je bilo stalo. - Znaèi da nisi do�ao da mi se sveti�? Oh, Erneste, ka ko sam sretna... Kada si upao u sobu... bijel kao kreè... di vljeg pogleda... ja sam klonula. Pomislila sam da si do�ao da... pa... da uèini� ne�to u Hajslipovom stilu. Sada kada sam ti �ena mogu da ti priznam... Ne! Neæu ti to priznati. Mo�da jednog dana. - Ana, vjerujem da pogaðam. Ja sam te suvi�e volio da bih se svetio... ili ne�to slièno. Ne, do�ao sam u kuæu da ukradem ovu svesku. Dok ju je vadio iz d�epa, izvukao je i debelu kovertu. - �ta je ovo? Oh, tvoje pisnu). VIorani ga proèitati. Nije mi vi�e potrebno kao dokaz da me voli�. - Ipak, proèitaj to pismo, Erneste, ali ne sada. Da prvo vidimo �ta je u tatinoj svesci. - Ne. Mogla bi se rastu�iti - odvratio je, vraæajuæi i svesku i pismo u d�ep. - To mo�e saèekati. - Erneste, i ja sam lopov - priznala je odva�no. - Kako to? - Tata mi je povjerio novac koji je povukao iz banke kada je posljednji put bio u gradu. Kada odlazi od kuæe, uvijek to èini... pa... mi... morali smo da imamo novaca. Po nijela sam taj novac. - Ana, ukrala si zbog mene! - Bogami, jesam. Sada mi je krivo po�to nisi bjegunac pred zakonom. Moraæu to vratiti tati... iako osjeæam da bih ga trebala zadr�ati za novog vlasnika Crvene stijene. On bi me vjerovatno nagradio, Erneste. A ti i ja moramo imati dovoljno novaca da bismo mogli negdje dalje da odemo. Ne mo�emo ostati ovdje. - Nisam siguran �ta mo�emo uèiniti. Gdje je taj 187 novèanik, Ana? - U mojoj torbi. - Ja æu je donijeti. - Ernest se odmakao od Ane i brzo, preko hodnika, oti�ao u njihovu sobu. Prsti su mu bili nesigurni dok je otvarao Aninu torbu. Kakav preokret! Na�ao je novèanik toliko nabrekao da mu je izgledalo da æe puknuti. Ernest nije mogao odoljeti da ne vidi da li je u njemu zaista novac. Oæi su mu se iskolaæile. Zatvoriv�i novèanik, odjurio je do Ane i ne misleæi da sakrije odu�evljenje. - Ana, ovo je velika lova - rekao je ma�uæi novèanikom. - Erneste, neæe� valjda doæi u isku�enje? - pitala je zabrinuto. - Èak i ako je tata bio nepo�ten, to nije razlog da budemo i mi. Jer, ja sam ukrala novac. A ako me natjera� da ga zadr�imo, i ti æe� biti nepo�ten. - �ta da radimo, mila? - upitao je, shvativ�i da je ovo sada najveæi ispit za Anu Hepford. - Dao sam posljednji dolar da bih se o�enio s tobom. Dobro æemo se namuèiti prije nego �to steknemo vlastiti dom... i sve ono na �ta si navikla. - Erneste! Pla�i� me... Bila bih sretna da potro�im... svaki dolar... da spasim tvoj �ivot... ili da te izvuèem iz zatvora. Ali, ti si slobodan. Oboje smo mladi, sna�ni i imamo mozga. Neæemo krasti, Erneste. Mogli bismo taj novac staviti... u banku... i saèekati punopravnog vlasnika. Ernest je od radosti tako vrisnuo da je Ana �irom otvorila oèi. - Jesi li ti èitav, mladiæu? - Toliko sam radostan dA bih mogao poletjeti. Ne mo�e� shvatiti kako se osjeæam. Ti si divna. - Jesam li? Ljubav je slijepa, Erneste... Skloni taj novèanik prije nego �to se vrate Nebraska i Dejzi. Ernest ga je jedva ugurao u unutra�nji d�ep. - Ne mogu i�èekati da prebrojim. - Ja sam to veæ uèinila - nasmijala se Ana. -1 koliko ima? 188 - Pogodi. - Nek

oliko hiljada. - Misli� da bi se veliki ranèer toliko brinuo zbog tako malo novca? Erneste, u tom novèaniku je preko èetrdeset hiljada dolara! Selbi je sjeo, iskolaèiv�i oèi. -Ne! - Mo�emo zajedno prebrojiti kada budemo sami. Iako ne mislim da je to pametno. Ti bi mogao... Prekinulo ih je kucanje na vratima. - Jesi li to ti, Nebraska? Ulazi - povikao je Ernest radosno. Vrata su se otvorila i u sobu su u�li vitki kauboj i Dejzi. - Pa, Ana, dobro si se oporavila. A �ta je s tobom, prijatelju? - Umirem od gladi. Je li veèera gotova? - �ta ti misli�! Hajdemo. Zaboravimo na�e nevolje. I pored Nebraskinog odu�evljenja i obilne hrane koju je pripremila gazdarica, veèera nije bila mnogo uspje�na. Iako je tvrdio da umire od gladi, Ernest se silio da jede. A i djevojke su bile suvi�e uzbuðene da bi osjetile glad. Stoga je Ernest predlo�io da odmah krenu u Holbruk. Bilo je jo� svijetlo. Mogli bi se voziti do kasno i zaustaviti u nekoj ranèerskoj kuæi... - �... �ta? - zinuo je Nebraska. - Da spavam u nekoj Stali ili sjeniku... prve braène noæi... kada mo�emo prenoæiti i u ovom finom hotelu? - Budi razuman, prijatelju. Ovo jeste na�e braèno putovanje, ali mora� priznati da nije sve normalno - bunio se Ernest. - Ajova, o ovome sam sanjao i molio se otkako sam prvi put vidio Dejzi - bunio se i kauboj. - Nebraska, i ja sam isto osjeæao i nadao se otkako sam upoznao Anu - nastavio je Ernest smijuæi se zbog zbunjenosti obje nevjeste. - Slu�aj me sada, Romeo. Moramo ne 189 ke stvari srediti prije nego �to otpoènemo s na�im medenim mjesecom. - Sta, na primjer? - Pa, ovaj tvoj bijeg... po�to si uklonio nepo�eljnog tipa sa Crvene stijene. I da potra�imo novi posao da bismo se mogli vratiti... nakon medenog mjeseca. Idemo prvo u Holbruk, pa na Crvenu stijenu i, kada sve sredimo, imaæemo na� medeni mjesec i putovanje. - Nas èetvoro? - upitala je Dejzi �udno dok su joj tamne oèi blistale. - Oh, to bih voljela. - Zvuèi fino. Èini mi se... to prihvatam - dodala je Ana, koja je oèito �eljela da pomogne Ernestu, nije bila sasvim sigurna da je s njim sve u redu. Nebraska sezabuljio u prijatelja. - Mogli bismo èak uzeti dovoljno novaca da odemo u Kalifornvju - nastavio je Ernest, trudeæi se da ostane ravnodu�an. - Pa, prijatelju, sada znam �ta je Ani zavrtilo glavu. Tvoj slatki jezik - prasnuo je Nebraska zadivljeno, ali i sjetno. - Uh, kada bismo to mogli uèiniti! Ja sam gotovo propao. A i ti. Dejz nema novaca. Ima� li ti, Ana? - Vjerujem da Ernest mo�e ne�to nabaviti. Zar ne bismo bili ludi da sve to potro�imo na putovanje kada æe nam biti kasnije potrebnije? - Naravno da bismo bili ludi - priznao je kauboj. - Volio bih da jednom budem toliko lud... A �to se tièe posla, Ajova, radiæu sa Dejzinim ocem. Iæi æe sporo, ali i to je veæ ne�to. - Kauboju, iz Bruksove zemlje mo�e� izvuæi novac samo ako je navodnjava�, ako zasadi� gra�ak i uzgaja� stoku u gorju - rekao je Ernest poslovno. - Bogami, nikad na to nisam pomislio - zviznuo je Nebraska. - Nije ni Sem. Ajova, ti pak nisi toliki naivko. Ana je bila toliko zadovoljna Ernestovim idejama da joj se lice raznje�ilo. - To je i tata namjeravao uèiniti s farmom kada bi orje 190 rao Bruksa - rekla je. - Oh, ja æu jednog dana biti ranèer - rekao je Ernest va�no. - Zar bi moglo biti drukèije kada imam ovakvu �enu?... Pa, Nebraska, hoæemo li odgoditi na�e braèno putovanje i krenuti u grad? - Svakako. Èini mi se da se vi�e neæu odvajati od tebe - smijuljio se Nebraska. Dok su izlazili, Nebraska je bio zami�ljen. - Ajova, ti si najoriginalniji, najtajanstveniji, najbolji prijatelj kojeg sam ikad imao. Uskoro su krenuli na sjever drugim putem. Pro�li su pored vi�e ranèeva prije sumraka, ali kada je pala noæ, nisu nai�li ni na jedan. Odvezli su se u kedrovu �umu gdje su zapalili vatru, ispregli konje i ulogorili se ispod drveæa. Barem im je bilo toplo. Zora je brzo svanula i odmah su krenuli. U Holbruk su do�li prije podneva. XX Sada kada je stigao u Holbruk, Ernest je bio neodluèan �ta da radi. Dok je gonio dvokolicu glavnom ulicom, opazio je da se Nebraskina kola zaustavljaju ispred hotela gdje je veæ bilo nekoliko kola. Dvojica ili trojica ljudi iza�li su u susret Nebraski. U jednom od njih prepoznao je Bruksa. Kada im je Ernest pri�ao ranèerovo �iroko lice bilo je ^ naborano od smijeha. Brzo je pogledao prema Nebraski i 8 Dejzi i bio je zadovoljan. ¦ - Pa, �ta ti ovdje radi�? - pitao ga je Bruks iznenaðen. jf - I ja sam se o�enio, Seme - odgovorio je Ernest sret- no. - Nije Nebraska stekao pravo na sve cure ovdje. - Nebesa! - planuo je ranèer podigav�i ruke. - Nisi se valjda o�enio sa Anom Hepford? - Pa, jedan pogled na nju bio bi dovoljan da vas ubijedi - odgovorio je Ajova ljubazno. 191 Bruks se ipak malo bolje zagledao u djevojku. - Pa, da sam proklet!... Hauarde, ti si pravi sretnik. A i ti, Ana... vidim ti po licu da si sretna. Pa, èestitam ti... - Kako je Hok? - prekinuo ga je Ernest. - Dobro je. Ranjen je u rame, ali to nije ni�ta za starog lisca. Idem po njega kod Bebita. Kreæemo odmah. Skoro smo se mimoi�li s vama. -

Znaèi... da... i Nebraska mo�e biti miran? - Svakako. Sibert i ja smo to sredili. �erif je jutros oti�ao na Crvenu stijenu. Tamo æemo se naæi. - Odlièno! - uskliknuo je Ernest duboko odahnuv�i od olak�anja. Bruks se okrenuo Nebraski. - Pa, sine, poði i ti s nama. - Svakako, Seme. Ne�to æemo pojesti i brzo æemo vas sustiæi. Ernest je na�ao rje�enje za svoj problem. - Ana, poði sa Dejzi i Nebraskom. Ja æu doæi èim... - Slu�aj sad ovo! - prasnuo je Nebraska. - Zar nikad neæemo imati taj na� medeni mjesec? - Prepusti to meni - odgovorio je Ernest smijuæi se. - U redu, ako obeæa� da æemo poslije ove gu�ve otiæi negdje da budemo sretni nekoliko dana. - Obeæavam, Nebraska. - Mili, tek si se o�enio a veæ �uri� da se oslobodi� �ene - primijetila je Ana pa�ljivo ga osmatrajuæi. - Izgleda ba� tak- odvratio je Ernest smijuæi se. Najdra�a, pretpostavljam da tvoj otac neæe tako mirno preæi preko na�eg vjenèanja kao �to je to uèinio Dejzin stari. Zar ne bi bilo bolje da ga ti prvo sama vidi�? - Da, svakako - odvratila je Ana prilièno nerado. - Ali, ti ne�to zaboravlja�. �ta æu mu reæi o novcu? - Oh! - Ernest se trudio da je nekako umiri. - Mora� se pretvarati da si i sama iznenaðena. A onda... kada ja doðem sve æu objasniti. Ana ga je sumnjièavo gledala, ali ju je njegova otvore 192 nost razoru�ala. - Vrlo dobro. Ja... mislim da si u pravu - popustila je. Ne �elim da ovdje ostajem ni sat du�e nego �to je potrebno. Ernest joj je pomogao da siðe. - Ako se ne vrati�... ubiæu se - pro�aputala je dr�eæi ga za ruku. -Ana! Nije vi�e ni�ta rekla, kada je krenula sa Nebraskom i Dejzi, uputila mu je dug pogled koji neæe zaboraviti dok �ivi. - Ajova, kada æe� doæi? - interesovao se Nebraska. Èuo sam �ta ti je Ana rekla. - Pa, hoæemo li veæ jednom krenuti? - uzviknula je Ana o�tro, a Dejzi je munula Nebrasku u rebra. Kauboj je nevoljko dograbio uzde. - Toliko sam sretan da mi se èini da æu umrijeti - govorio je Bruks prateæi ih pogledom. Ana se jo� jednom osvrnula prije nego �to su kola i�èezla niz ulicu. - Do viðenja, Seme. Moram ne�to da obavim - rekao je Ajova mirno. - Vidimo se kod kuæe, mo�da sutra ili prekosutra. Ernest je prvo posjetio svog advokata D�eforda Smita, koji je bio iskreno zadovoljan �to ga vidi. - Veæ sam namjeravao da odem na Crvenu stijenu rekao je Smit nakon pozdrava. - Ovo ste otegli. Hepford planira da otjera stoku u Novi Meksiko. Tamo je kupio ranè. - Pa, dosta toga se desilo �to me je sprijeèilo. Znate... zaljubio sam se u Hepfordovu kæerku... - Niste valjda! -1 o�enio se s njom - dovr�io je Ernest. Advokat je stajao kao gromom pogoðen. - Zaboga, mladiæu! Zaista ste sve iskomplikovali osim ako ne �elite da pustite Hepforða da vas potpuno opljaèka. - Gospodine Smit, neæu mu dopustiti da bilo �ta uzme. Naravno, neæu ga ni strpati u zatvor ili ga èak ocrniti. Ne bih zbog njegove kæerke. 193 - Vi ste velikodu�ni. Izvinite, a da li ona zaslu�uje toliku �rtvu? - zainteresovao se advokat. - Daleko vi�e. - Hepford vam je ukrao oko dvije stotine hiljada dolara. - Svakako, to me boli. Ali, od toga je u mojim rukama gotovo èetrdeset hiljada. Barem imam novac. - Kako ste, zaboga, do�li do tolike sume? - advokat je bio zapanjen. - Pa, on je novac povjerio Ani, svojoj kæerki, i ja sam ga uzeo. - Dobro. Odmah to odnesite u banku. - Hoæu, gospodine... I jo� ne�to. Ukrao sam jednu svesku u koju je Heptord bilje�io svoje liène raèune. Sjeæate li se izvje�taja koje sam vam pokazao sa strièevim papirima? - Sasvim dovoljno da bih mogao da uporedim. Da vidim tu svesku. O�troumnom advokatu nije trebalo dugo da razgleda svesku. Zatvarajuæi je, primijetio je: - Imate ga u �aci. Pa, kakve su va�e instrukcije? - Kada biste mogli da krenete na Crvenu stijenu? - Odmah. - Ja moram odmoriti konje. Recimo rano ujutro. - �to ranije to bolje. - Naæi æemo se u hotelu èim svane... Oh, da, jo� ne�to. Potrebno mi je ne�to novaca. - Mogu vam posuditi neku razumnu sumu. Za�to ne uzmete od toga �to veæ imate? Va�e je. - Na to sam zaboravio! - zviznuo je Ernest i izjurio. Na putu do banke Selbi se sjetio da ne bi bilo pametno polo�iti toliku sumu po�to bi bankovni slu�benici mogli ne�to posumnjati. U gradu je bila samo jedna banka. Hepford je nedavno podigao identiènu sumu. Ernest je odluèio da reskira i novac ostavi kod sebe. Prvo se zaustavio kod draguljara. Nije uzalud tako 194 dugo zagledao Anine prste i prsten koji joj je Dejzi posudila za vjenèanje. Kupio joj je zlatni vjenèani prsten, pa onda jedan sa velikim dijamantom, najljep�i koji se mogao naæi u radnji. Bio je toliko ushiæen da je kupio jo� jedan dijamantski prsten koji æe dati Nebraski za Dejzi. Bio je zadovoljan sam sobom. Zatim je oti�ao do radnje gdje je prvi put kupio odijelo, rukavice, mamuze i sombrero. Prodavaè ga nije bio zaboravio. - �elim ne�to skupo - rekao je. - Nikakve imitacije ili drangulije. Samo prave stvari. Bilo je svega i svaèega. Ernesr se odluèio za èizme sa sarama od ko�e kengura, srebrne meksikanske mamuze, rukavice od jelenje ko�e, samtarice, ko�ulju i maramu i, na kraju, crni ko�ni opasaè i revolver sa dr�kom od bijele kosti. Ernest je kupljene stvari odnio u hotel razmi�ljajuæi kako æe Ana zinut

i kada vidi sve ovo, a tek kako æe se zapanjiti kauboji na Crvenoj stijeni. Bio je toliko uzbuðen da je jeo vrlo malo i gotovo je zaboravio da naruèi da mu u zoru dovedu dvokolicu. Èinilo mu se da nije ni usnuo kada je èuo lupu na vratima. Kroz prozor je mogao vidjeti raðanje novog dana, dana koji æe mo�da biti najva�niji u njegovom �ivotu. Heptordova dvokolica bila je poznata po brzim konjima i veæ oko tri popodne Ernest se zaustavio na mjestu gdje se staza za Bruksov ranè odvajala od puta za Crvenu stijenu. - Gospodine Smit - rekao je Ernest - sada vi sami nastavite. Ostavite konje kod ambara i idite kod Hepforda. Recite mu jednostavno ovo: da uskoro dolazi novi vlasnik, da ste vi njegov advokat i da �elite da znate �ta æe uèiniti sa knjigovodstvom. Ja æu uzeti svoje papire i odmah krenuti za vama. 195 - Dopada mi se ovo... Da li va�a �ena zna da ste vi mladi Selbi? - Ne zna. Nemojte reæi ni njoj, niti kome drugom. - Vrlo dobro. Oèekujem vas ubrzo nakon mog dola ska - odvratio je advokat i o�inuo konje. Ernest je velikim koracima grabio stazom, duboko za mi�ljen. Planirao je taèno �ta treba uèiniti i reæi, kako æe se pona�ati, sve do izvjesne granice. A to je: �ta æe biti kada se nadje sam sa Anom. Kada je na to pomislio, srce mu je do�lo do grla. Na Bruksovim vratima doèekao ga je povik: - Eheej! Nebraska je stajao na otvorenim vratima. - Ljudi, do lazite amo - pozvao je one u kuæi. - Do�ao je Ajova. Pogle dajte ga! Svi su iza�li napolje, Nebraska, Dejzi, Sibert i Bruks da doèekaju prido�licu. - Kako si, momèe? - otegao je Sibert dok su mu se oèi caklile. f - Kako ste, �efe? - brzo je odvratio Ernest dobro odm jeriv�i Hoka. Nije zapazio veæu promjenu, samo je bio ne�to bljeði. - Ja? Odlièno. - Bruks, kako se sve zavr�ilo? Mislim sa �erifom? - Bili su ovdje juèe - odgovorio je ranèer vedro. - Raz gledali siFuokolo, pogledali ove rupe od metaka u dovrat ku. Onda su otpremili Hajslipa u Springer. Svratiæe kod Hepforda da ga obavijeste. - Hoæete li dovesti va�a kola i sve nas odvesti do Crvene stijene? - upitao je Ernest. - Svakako. �ta æemo mi tamo... posebno �ta æu ja ta mo? - Seme, momak misli da æe biti potrebni prijatelji - ub jedljivo je upao Sibert. - Onda obavezno idem - odgovorio je ranèer i krenuo prema ambaru. Nebraska je obilazio oko Ernesta, pa�ljivo zagledajuæi 196 njegovo novo odijelo. - Ti si zaista luckast, Ajova!... Srebrne mamuze iz Meksika! Sare od kengura! Pa, ove somotne pantalone!... Pogledaj samo ovaj revolver, Hok! Pogledaj!... Erni, stvarno si me oborio s nogu. Kako si mogao toliko da se zadu�i�? - Doði ovamo, grmalju jedan - odvratio je Ernest vukuæi ga ustranu. - Pogledaj! Zar ovo nisi pri�eljkivao? pru�io mu je dijamantski prsten. Kauboj je iskolaèio oèi, vilica mu se opustila. Ipak se brzo pribrao. - Dejz, dolazi brzo - rekao je ote�uæi. Opet je bio onaj stari, hladnokrvni Nebraska. - Pogledaj ovo... Daj mi ruku. Zamolio sam Ajovu da ti ovo donese... Prokletstvo! Savr�eno! Kao da je pravljen za tebe! Nakon veselog uzvika, Dejzi se skamenila. Ernest ih je ostavio ne �eleæi da poka�e svoja osjeæanja. Nebraska ga je brzo stigao, povukao za ruku i zagrlio. - Prijatelju, jesi li opljaèkao banku? - Nisam - nasmijao se Ernest. - Onda si nekog presreo? - Ni to. - Zadu�io si se zbog nas! Prijatelju! Sigurno si isto kupio i za Anu. - Naravno. Pogledaj! Nebraska je nijemo zurio. Napokon je iz njega provalilo: - Mi smo propali! Cijelog �ivota æemo morati raditi da otplatimo dugove. Ali, nema veze. 1 ja bih ovo isto uèinio! Tek kada su do�li do korala i ambara Crvene stijene, Selbi je ponovo poprimio hladno dr�anje. Do�lo je vrijeme za veliku predstavu, do�ao je èas kada æe Crvena stijena postati njegovo vlasni�tvo. Do�li su do spavaonica na èijem su trijemu sjedili Lanki Polard, Stiv Monel, Bouns Megil i �ep Dejvis. Sirom otvorenih oèiju zurili su u Bruksova kola. 197 - Seme, silazim ovdje da uzmem svoje stvari - rekao je Nebraska. - Zar ne bi i Hok trebao da side? - upitao je Bruks tiho. - Mislim da bi trebalo, Nebraska - slo�io se Sibert. - Za�to? - pitao je ka u boj blago. - Pa, �ep je lupe�. Ru�no izgleda. - Idite s mojim mu�em - rekla je Dejzi odluèno Sibertu. - Pa, èini mi se da æe me do kraja �ivota neko stalno pratiti - �alio se Nebraska. - Morate da znate da ovi momci neæe ni�ta uèiniti. Svi su bili dobri osim Hajslipa. - Tu si u pravu, Nebraska. Iza�li su i polako krenuli u spavaonicu. Ernest je dovoljno dugo posmatrao da bi se uvjerio da nema potrebe da se brine, a onda se pripremio za svoje veliko isku�enje. Bruks je zaustavio kola ispred ranèerske kuæe koja novom vlasniku nikad nije izgledala tako impresivno. - Vi idite za mnom - rekao je ocu i kæerki i brzo iskoèio iz kola i krenuo uz stepenice. Vrata kancelarije su bila otvorena. Ernest je zavirio i vidio da je prazna. Èuo je glasove iz dnevne sobe. U�av�i, opazio je Anu pored kamina. Izgledala je ozbiljna. Gospodin Smit je sjedio na suprotnoj strani a Hepford, blijed i uzdrman, koraèao je gore-dolje po sobi. Naglo se zaustavio. - Izlazi odavde! - gotovo je

vikao. - Ne mo�e� meni zamazati oèi kao �to si ih zamazao Ani. Priznala mi je da je tvoja �ena. Nije bilo potrebe da dolazi�. Izlazi odavde i vodi je sa sobom. Imam posla sa ovim advokatom. Oèekujemo novog vlasnika ranca. - Gospodine Hepforde, on je stigao - prekinuo ga je Smit ustajuæi. - �ta? - zinuo je Hepford. - Mladi Selbi je stigao - odvratio je advokat pokazujuæi na Ernesra. - Ovaj mladiæ koji je kod vas radio kao 198 kauboj jeste Ernest Hauard Selbi. - Staaa...! - povikao je Hepford urliknuv�i. Lice mu je bilo mraèno kao olujni oblak. - Da, gospodine Hepforde, ja sam Ernest Selbi - pro govorio je Ernest sabrano i koraknuo da malu torbu sa paI pirima pru�i advokatu. Hepford je odjednom pobijelio i skljokao se na stoliI cu. Izgledao je kao prebijen. Ernest je brzo pogledao Anu. Samo jedan pogled bio mu je dovoljan. Izgubio bi se da je ! pogled malo du�e zadr�ao na njoj. Kada se okrenuo dvoji ci mu�karaca, krajièkom oka je vidio kako pognute glave izlazi iz sobe. Koliko je samo morao truda da ulo�i da ne pojuri za njom! - Gospodine Hepforde - poèeo je Smit slu�benim to nom - zajedno sa mnom æete pregledati ove papire. - Do vraga sa papirima! - mrmljao je ranèer zapliæuæi jezikom. - Ako je ovaj �utokljunac Ajova Selbijev neæak... pa to mi je dovoljno. Odlazim. Jo� veèeras. - Vrlo dobro, ali treba prije toga da ra�èistimo jo� ne ke stvari. Ba� sam predlagao prije Selbijevog dolaska... nastavio je Smit. - Da ovo skratimo - prekinuo ga je Selbi, sretan �to je u tom trenutku u sobu u�ao Hok Sibert. - Gospodine Hep forde, imao sam veliku sreæu Sto sam dobio ruku va�e kæerke. Stoga, prirodno, nemam namjeru da uni�tim vas ili nju uèinim nesretnom. Ne treba ni da razmatramo sve ne pravilnosti va�eg poslovanja po�to imam dokaz u rukama, kod mene je va�a plava sveska. Takodje imam i èetrdeset hiljada dolara koje ste povjerili Ani na èuvanje. Vjerovala je da sam ubio Hajslipa i uzela je novac kako bismo mogli otiæi preko granice. Ako odustanete od potra�ivanja tog novca, ovog ranca i svih va�ih drugih interesa u banci ili negdje drugo u Arizoni, neæu tra�iti ni�ta vi�e. Neæu o ovome nikome govoriti. - Hauarde, ja... uèiniæu tako - odgovorio je Hepford tiho, zapanjeno buljeæi u mladiæa. 199 - To je onda sve - odvratio je Ernest o�tro. - Gospodine Smit, vi to sredite s njim. Na to je Ernest pro�ao pored Siberta. - Èekajte me vani, Hok. Kao i prvi put, i sada je Ernest na�ao otkljuèana vrata Anine sobe. U�ao je i zatvorio ih iza sebe i oti�ao do kreveta gdje je Ana le�ala glave uronjene u jastuk. - Ana - pozvao ju je, nastojeæi da jo� koji trenutak zadr�i kontrolu u glasu. Prome�koljila se, okrenula se. Oèi su joj bile �irom otvorene. - Dakle... to je tvoja osveta? - pro�aputala je promuklo. - Jeste. - Obmanuo si me. - Jesam. Napola se uspravila tako da je popodnevno sunce, probijajuæi se kroz li�æe i prozor, zasjalo na njenom izmuèenom blijedom licu. - Ti... pustio si me da vjerujem... natjerao si me da te zavolim... o�enio si se sa mnom... samo da bi se osvetio? Ernest se vi�e nije usudjivao da oklijeva - ovo je bio najdivniji i najsladji dokaz njene ljubavi. - Ana, jesam li te natjerao da me voli�? - Jesi, neka mi bog pomogne, jesi. Ja... ja sam to i zaslu�ila... Obi�ao je krevet i sjeo pored nje. Uzev�i je za ruku brzo je stavio dva prstena na njen prst. - Evo! I ovo je moja osveta! Zurila je ne shvatajuæi. Bljedilo na licu polako je prelazilo u rumen. - Ana, mila - pro�aputao je zagrliv�i je. - Sve sam sredio s tvojim ocem. Bez svadje i problema! Neæe biti nikakve tu�be, ni sramote! On odlazi na svoj ranè u Novi Meksiko. - Ajova! �ta... �ta... - zamucala je. 200 - Ti si stvarno blesava - smje�kao se. - Djevojka koja je osvojila toliko momaka sada je ovako zbunjena. - Ali... tvoja... osveta? - A za�to bih se svetio? - Zbog mog ranijeg pona�anja... koje je ubilo tvoju ljubav. - AH, Ana! Nije! - Jo� me... voli�? - pro�aputala je . - Ti si stvarno Ernest Selbi... a ne neiskusni kauboj? - Da li te volim! Ha! Ha! To je potcjenjivanje. Ja te obo�avam. Pa, sve je ovo ispalo kako treba. Dokazala si da me voli�, da me voli� zbog onog �to jesam i kakav sam. Osim toga, ti si najdivnija cura na cijelom svijetu. A ja sam najsretniji mu�karac na tom istom svijetu. - Ja sam tvoja �ena - rekla je bez daha. - Jesi i, ba� kao �to si rekla, postala si gospodarica Crvene stijene iako si morala da se uda� za vlasnika. - Oh!... Oh! - zatvorila je oèi. Lice joj se zgrèilo. - Poljubi me - rekao je Ernest strasno. Poljubila ga je, ali je on na�ao njene usne koje su drhtale. - Mila, nema razloga da plaæe� - poèeo je Ernest i onda zastao, shvativ�i da mo�da ima i te kako mnogo razloga za to. Milovao je blistavu crvenu kosu. - Pa, mila, isplaèi se koliko hoæe� - rekao je ustajuæi. Ja idem vani da otjeram one lupe�e. Kada je iza�ao, provirio je u dnevnu sobu koja je bila prazna, ali je èuo Smitov i Heptordov glas iz kancelarije èija su vrata bila zatvorena. Hok ga je èekao napolju, a Dejzi je sa ocem nervozno koraèala po trijemu. - Hajdemo sada - pozvao ih je Ernest veselo. 1 poveo ih

je brzim korakom oko kuæe i kroz borik. - �ta to sprema�, mladiæu? - otegao je Hok, pomalo zabrinuto. - Ovo ne smijete propustiti - odgovorio je Ernest. - Pa, Dejz i ja se trudimo da ni�ta ne propustimo - dodao je Bruks. 201 Ubrzo su do�li do spavaonice gdje su kauboji sjedili. I�èezla je njihova ranija ravnodu�nost. Ernest, koji je vodio malu grupu, zastao je ispred njih. - Pa, kauboji, da li se sjeæate da nas je va� pajda� Hajslip poslao pje�ke odavde kada smo Hok i ja dobili otkaz? - pitao je Ernest. �ep Dejvis je bio dovoljno pribran da odgovori: - Da, sjeæamo se. - Pa, je li to bilo po�teno ili ne? -Pa, nije bilo! - Slu�ajte onda - nastavio je Ernest nakon znaèajne pauze dok su ga èetiri para oèiju pa�ljivo posmatrala. - Sto se mene tièe, mislim da ste lo� kvartet. Hok se kune da vas je Hajslip pokvario. Isto ka�e i Nebraska. Voljan sam da im vjerujem... Hoæete li se spakovati i otiæi s ranca, kao �to smo to uèinili Hok i ja, ili æete mi se izviniti i zakleti da æete biti bolji i ostati ovdje uz veæu platu? Bilo je jasno da èetvorica zapanjenih kauboja misle da je Ernest lud. - Momci, probudite se - dodao je Hok. - Ovo je novi vlasnik ranca: Ernest Hauard Selbi. Dejvis se prvi pribrao. Skoèio je, tamno lice mu je sinulo, uèinio je pokret kao da �eli pru�iti ruku, ali ju je, malo razmisliv�i, povukao. - Hok, mogao sam naslutiti... Gospotiine Selbi, nisam tako lo�, a cijenim kada je neko èovjek. Prihvatam va�u ponudu i vjerujem da to mogu reæi i za svoje drugare. Tek tada je Nebraska iza�ao na trijem. - �ta se to ovdje de�ava? - pitao je. - Neko je sigurno poludio. Ernest je gotovo skoèio prema njemu. - Zave�i. Otpu�ten si! - Uh? - zirtuo je Nebraska. - Otpu�ten si. - Ko me otpu�ta? -Ja. - Ti!... Zaboga! Dejz... Hok, jadnik je sasvim �enuo. 202 ¦5" - Ti si otpu�ten, blesavi, dugonogi, divlji mlado�enjo - povikao je Ernest u�ivajuæi u ovom trenutku. - Pakuj se! Otpu�ten si... ali, si opet dobio posao. Ti si partner sa mnom i Semom Bruksom u novom razvoju ranca Crvena stijena. Nebraska je zanijemio. Glupavo je zurio od Ernesta do Hoka. Dobrièina se smijao. - Nebraska, dozvoli da te upoznam sa novim vlasnikom Crvene stijene - ovo je Ernest Hauard Selbi. Pro�ao je èitav minut, a Nebraska je samo pogledom prelazio od jednog do drugog. - To je taèno, Nebraska, prijatelju moj - dodao je Ernest. - Sada ti i Dejz idite odmah kuæi. Spakujte se za braèno putovanje. Sutra kreæemo za Kaliforniju. Ernest se okrenuo od tog blistavog sretnog lica i kada je skoèio s trijema, naletio je na Dejzi. Lice joj je bilo tako milo da je zastao da joj utisne poljubac na rumene usne. Zatim je pojurio prema ranèerskoj kuæi i, dok je �urio svojoj �enici, do u�iju mu je doprla pjesma. Nebraska je pjevao iz dubine grla: - RevolveraS iz Ajove moju curu ukrao je...