of 9 /9
Žan Bodrijar IZNAD ISTINITOG I NEISTINITOG Simulacija, simulakrum i hiperrealnost

Žan Bodrijar IZNAD ISTINITOG I NEISTINITOG Simulacija, simulakrum i hiperrealnost

  • Author
    tracy

  • View
    222

  • Download
    18

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Žan Bodrijar IZNAD ISTINITOG I NEISTINITOG Simulacija, simulakrum i hiperrealnost. Nekoliko pojmova vaznih za razumevanje Bodrijara. Strukturalizam “Subjekt” se ne izvodi iz egzistencije nego iz jezika. - PowerPoint PPT Presentation

Text of Žan Bodrijar IZNAD ISTINITOG I NEISTINITOG Simulacija, simulakrum i hiperrealnost

  • an Bodrijar

    IZNAD ISTINITOG I NEISTINITOG

    Simulacija, simulakrum i hiperrealnost

  • Nekoliko pojmova vaznih za razumevanje BodrijaraStrukturalizam Subjekt se ne izvodi iz egzistencije nego iz jezika.Jezik je po strukturalistima sistem znakova. Po strukturalistima znaenje se konstruie u jeziku, koji prethodi pojedincu. Po vajcarskom lingvisti Ferdinandu de Sosiru (kraj 19. poetak 20. veka) jeziki znak se sastoji od oznaitelja (zvuna slika ili njen grafiki ekvivalent) i oznaenog (pojam ili znaenje).

  • Jezik nema ni ideja, ni zvukova koji bi postojali pre jezikog sistema; ima samo pojmovnih i foninih razlika koje proizlaze iz tog sistema ZnakOznaeni(naa mentalna predstava)-------------------------------------Oznaitelj(akustina slika, ime kojedajemo toj predstavi)maka je maka, zato to nije taka

  • Kljuni pojmovi kod Bodrijara Simulacija i simulakrumBodrijar pravi razliku izmedu simulacije i simulakruma na sledei nain: simulacija je podraavanje realnosti koja u osnovi ima nekakav stvarni objekat/proces, dok je simulakrum simulacija koja je sam objekt/proces, simulacija koja stoji na mestu stvarnog, koja kao takva nije prepoznata. Nije li Paris Hilton onda sopstveni simulakrum, odnosno nije li zapravo prava i jedina Paris ona koja u medijima postoji? Stvarnoj Paris pripisuju se osobine koje ima medijska Paris, i ne pravi se razlika izmeu njih. I red: PodrazavanjeII red: Masovna proizvodnjaIII red: Simulacija stvara stvarnost

  • Stvarno je ono sto je sposobno da se reprodukuje, dok je hiperrealno ono sto je ve reprodukovano, ono sto perfektno imitira model, tako da su vidljive samo reprodukcije, replike, dok modeli ostaju nevidljivi. itava struktura novog drustva je, smatra on, hiperrealna, jer sve ivotne sfere postaju reprodukcije modela organizovane u sisteme. U takvom univerzumu ne moze doi do eksplozivnih kontradikcija, jer je sve dizajnirano i kontrolisano, pa je onemoguena cak i drutvena kritika. HiperrealnostHiperrealnost, je realnija od same realnosti, odnosno stvarnija od stvarnog.

  • Gi Debor situacioistika internacionala Drutvo spektakla Kapital se gomila dok ne postane slika. Televizija, sportski dogaaji, politike kampanje...spektakl nije zbirka slika, ve drutveni odnos meu ljudima posredovan slikama. Bodrijar novi oblik represije naziva ambijentom drutvo postaje kontrolisano putem uestvovanja u spektaklu potronje.

    U fokusu nije funkcija robe ili predmeta, ve njegova uloga u ambijentalnom poretku znakova.

  • Iznad istinitog i neistinitog - osnovne idejeUzima za primer redosled sekvenci u radijskom programu da pokae kako priroda tog medija namee diskontinuitet znakova i poruka u kojem svi nizovi znakova imaju istu vrednost, a reklama ima funkciju pozadine na koju se upisuju prizori i slike o dogadjajima u svetu.

    Sistematina smena informacije i konzumacije koja dovodi do neutralnosti i istovetnog vrednovanja informacije i reklame.

    Ne konzumiramo dogaaj po sebi, ve niz razliitih prizora koje je mogue kombinovati i uklapati na razliite naine, i svaki predstavlja znak uronjen kao prizor izmeu svih ostalih.

  • Iznad istinitog i neistinitog - osnovne idejeMedij je poruka (Makluan) poruka konzumacije poruke (Bodrijar)Istinska poruka medija je pretvaranje realnih deavanja u niz jednoznanih znakova slika. Mediji nameu sistem seckanja i interpretacije svetaSadraj nam se predstavlja kao poruka, a zapravo je stvarna poruka strukturna promena drutva i drutvenog ustrojstva izazvana medijimaIstina masovnih medija je da je njihva funkcija da neutraliu jedinstveni dogaajni karakter sveta i na njegovo mesto postave univerzum medija koji su homogeni jedni prema drugima, koji znae i upuuju jedni na druge. Televizija prenosi ideju sveta kao itljivog u slikama. Svemo sistema itanja o svetu koji je postao sistem znakova. Nema dogaajne, kulturne ili politike vrednosti. Imperijalizam itanja - Opstaje samo ono to se moe proitati.

  • Od poruke usredsredjene na oznaeno, fokus je na oznaitelju od dogaaja koji se oznaava do slike kojom se dogaaj oznaava. Slika ne daje dogaaje u njihovoj specifinosti, ve ih isporuuje sve bez razlike, po kodu koji je i ideoloka i tehnika struktura. Nestalnost dogaaja neutralie se neutralie se prisilom smisla koju namee priroda medija.

    I etapa simulakruma - podrazavanje - U to doba feudalizma, postojala je cvrsto utvrdjena drustvena hijerarhija, u kojoj su znaci bili stalni, nepromenljivi i perfektno jasni i ocigledni, odnosno vladao je prirodni zakon vrednosti. Autor smatra i da se samo na osnovu necije odece mogao odrediti njegov drustveni polozaj, a da su bilo kakva drustvena pomeranja po postojecoj hijerarhiji bila onemogucena radi obezbedjivanja postojanosti drustva. II etapa simulakruma, po Bodrijaru, pocinje industrij- skom revolucijom. Svi serijski predmeti su jednaki, a njihova vrednost se odredjuje iskljucivo na postojecem trzistu, odnosno prema trzisnoj vrednosti.III simulacijski modeli konstituisu svet koji je vodjen strukturalnim zakonom vrednosti. Pojedinac je uvucen u binarni sistem programiranih razlika. nova era u kojoj nova tehnologija, mediji, kibernetski modeli, informacijski procesori, zabava i industrija znanja, zamenjuju industrijsku proizvodnju i politicku ekonomiju kao organizacioni princip drustva. On odlucujucu vaznost u konstituisanju novog drustva pridaje mas-medijima.