GENERALNI PROJEKAT ima za cilj sagledavanje resursnih i prostornih mogunosti i ogranienja izgradnje objekata, sa zadatkom da se kroz postupke vrednovanja usvoji generalna koncepcija, makrolokacija i prostorna dispozicija objekta, utvrde osnovne funkcionalne, tehnoloke i tehnike karakteristike objekta, etapnost gradnje, uslovi eksploatacije, odnos prema prostoru i ivotnoj sredini, kao i osnove za ekonomsku analizu. U sluaju da je u toku izrade generalnog projekta analizirano vie varijantnih reenja, vri se izbor optimalne varijante na osnovu prirodnih, tehnikih, tehnolokih, ekonomskih, funkcionalnih, ekolokih i drugih uslova

GP za potrebe izrade prethodne studije opravdanosti (l.113. Zakona) - podlee reviziji (strunoj kontroli) projekta (lan 131. Zakona)

IDEJNO REENJE je prikaz planirane koncepcije objekta, sa prikazom i navoenjem svih podataka neophodnih za utvrivanje lokacijskih uslova.

IDR za potrebe pribavljanja lokacijskih uslova (lan 53a. Zakona) kao deo urbanistikog projekta za potrebe urbanistiko-

arhitektonske razrade lokacije (lan 117a. Zakona)

IDEJNI PROJEKAT je skup meusobno usaglaenih projekata kojima se odreuju: namena, poloaj, oblik, kapacitet, tehniko-tehnoloke i funkcionalne karakteristike i izgled objekta i okvirno dokazuje ispunjenost osnovnih zahteva za objekat.

IDP za potrebe izrade studije opravdanosti (lan 114. Zakona) - podlee

reviziji (strunoj kontroli) projekta (lan 131. Zakona) za potrebe pribavljanja Reenja o odobrenju za izvoenje radova

(lan 145.Zakona)

PROJEKAT ZA GRAEVINSKU DOZVOLU je skup meusobno usaglaenih projekata kojim se definiu poloaj i kappacitet objekta na lokaciji, funkcionalnost sa stanovita tehnolokih i drugih zahteva, prostorno oblikovanje, izbor konstrukcijskog sistema, dimenzionisanje glavnih elemenata konstrukcije, naelni izbor graevinskih mate-rijala, instalacija i opreme, ime se obezbeuje ispunjenost lokacijskih uslova i osnovnih zahteva za objekat i dr.

PGD za potrebe pribavljanja Graevinske dozvole (lan 118a. Zakona)

PROJEKAT ZA IZVOENJE je skup meusobno usaglaenih projekata neophodnih za izvoenje graevinskih, zanatskih, instalaterskih radova i drugih radova, kojim se utvruju graevinsko-tehnike, tehnoloke i eksploatacione karakteristike objekta sa opremom i instalacijama, tehniko-tehnoloka i organizaciona reenja za izgradnju objekta, investiciona vrednost objekta, kao i uslovi odravanja objekta.

Projektom za izvoenje se razrauju detalji i tehnoloka reenja koji su odreeni Projektom za graevinsku dozvolu, kao i idejnim projektom za rekonstrukciju objekta.

Izrada projekta za izvoenje je obavezna za graenje objekata za koje je pribavljena Graevinska dozvola, osim za objekte klase A.

Izrada projekta za izvoenje je obavezna i za izvoenje radova na rekonstrukciji objekata, koji se vre na osnovu reenja kojim se odobrava izvoenje tih radova. (lan 145.Zakona).

PZI za potrebe graenja objekta i izvoenja radova

PROJEKAT IZVEDENOG OBJEKTA predstavlja skup meusobno usaglaenih projekata sa prikazom svih detalja izgraenog objekta neophodnih za utvrivanje njegove podobnosti za upotrebu.

PIO za potrebe pribavljanja upotrebne dozvole, korienja i odravanja objekta

VRSTE TEHNIKE DOKUMENTACIJE

OPTA SADRINA TEHNIKE DOKUMENTACIJE

obaveznu sadrinu Glavne sveske ini formular koji treba popuniti podacima iz projekata, Prilog 1 PTD

za razliite vrste tehnike dokumentacije, PTD propisuje i druge obavezne priloge Glavnoj svesci osim propisane obavezne sadrine, Glavnoj svesci se mogu priloiti i drugi podaci i dokumenti koji

nisu deo obaveznog sadraja tehnike dokumentacije (projektni zadatak, kopija lokacijskih uslova, kopija plana, overena katastarsko topografka podloga i dr.)

Glavna sveska se u tehnikoj dokumentaciji oznaava oznakom 0

GLAVNA SVESKA

GLAVNA SVESKA PROJEKTI ELABORATI I STUDIJE

projekti se izrauju u delovima prema oblastima i sadraju projekti su u tehnikoj dokumentaciji oznaeni rednim brojem i obavezno sloeni u sveske, prema

sledeem redosledu:

PROJEKTI

10- PRIPREMNI RADOVI

sadre mere za ispunjenje osnovnih zahteva za objekat, druga tehnika uputstva i podatke od znaaja za graenje objekta, odnosno izvoenje radova, kada je to potrebno, zbog posebnosti odreene vrste objekta ili lokacije na kojoj se objekat gradi ili ukoliko je to utvreno posebnim propisima

sadre tekstualne, numerike i grafike priloge i moraju biti potpisani i overeni od strane ovlaenog lica

ELABORATI I STUDIJE

9- SPOLJNO UREENJE, PEJZANA ARHITEKURA I HORTIKULTURA

8- SOBRAAJ I SAOBRAAJNA SIGNALIZACIJA

7- TEHNOLOGIJA

6- MAINSKE INSTALACIJE

5- TELEKOMUNIKACIONE I SIGNALNE INSTALACIJE

4- ELEKTROENERGETSKE INSTALACIJE

3- HIDROTEHNIKE INSTALACIJE (3/1 VODOVOD, 3/2 KANALIZACIJA, )

2- KONSTRUKCIJA I DRUGI GRAEVINSKI PROJEKTI (2/1 KONSTRUKCIJA, 2/2 SAOBRAAJNICE, )

1- ARHITEKTURA

VI OSNOVNI KORACI - OD IDEJE DO UPOTREBE OBJEKTA

VII Utvrivanje uslova za izgradnju i izvoenje radova A. Informacija o lokaciji B. Idejno reenje C. Lokacijski uslovi

VIII Pribavljanje akta kojim se odobrava graenje ili izvoenje radova

VIII/I Pribavljanje Graevinske dozvole

A. Generalni prjekat i prethodna studija opravdanosti B. Idejni projekat i studija opravdanosti C. Projekat za graevinsku dozvolu D. Tehnika kontrola projekta za graevinsku dozvolu E. Izvod iz projekta za graevinsku dozvolu F. Imovinsko-pravni odnosi G. Graenje na neopremljenim lokacijama: ta ako na parceli nedostaje odreena

infrastruktura? H. Doprinos za ureivanje graevinskog zemljita I. Graevinska dozvola J. Izmena gradjevinske dozvole

VIII/II Pribavljanje Reenja o odobrenju A. Idejni projekat za radove koji se vre na osnovu Reenja o odobrenju B. Reenje o odobrenju

VIII/II Posebni sluajevi A. Objekti i radovi koji se mogu izvoditi bez akta B. Postavljanje i uklanjanje montanih privremenih objekata C. Izgradnja na osnovu Privremene graevinske dozvole D. Uklanjanje objekata

IX Izvoenje radova A. Projekat za izvoenje B. Pribavljanje saglasnosti C. Prijava radova D. Izgvoenje radova E. Struni nadzor

X Zavrni koraci

A. Prikljuenje objekta B. Projekat izvedenog objekta C. Tehniki pregled D. Upotrebna dozvola E. Uknjienje objekta

REIM NE

PRIBAVLJA SE AKT

REENJE O ODOBRENJU

GRAEVINSKA DOZVOLA U

NADLENOSTI LOKALNE SAMOUPRAVE

GRAEVINSKA DOZVOLA U NADLENOSTI REPUBLIKE

lan iz ZPI l. 144 l. 145 l. 133

KATEGORIJA / / A B V G A,B,V,G

Lokacijski uslovi

Idejni projekat

Reviziona komisija

Reenje o odobrenju

Projekat za graevinsku dozvolu

Tehnika kontrola

Doprinos za ureivanje

Graevinska dozvola

Prijava radova

Projekat za izvodjenje

obavezno samo kod rekonstrukcije

Izvoa radova

"velika licenca"

Odgovorni izvoa

Struni nadzor

Projekat izvedenog objekta

Tehniki prijem mogunost

Upotrebna dozvola mogunost

VII B IDEJNO REENJE

REF: Zakon o planiranju i izgradnji (ZPI), lan 117.a

Uredba o lokacijkim uslovima (ULU), lan 2.

Pravilnik o sadrini, nainu i postupku izrade i nainu vrenja kontrole tehnike dokumentacije prema klasi i nameni objekta (PTD), lanovi 15. i 35.-41.

Za koje potrebe se izrauje Idejno reenje i ta se prikazuje Idejnim reenjem?

Idejno reenje se izrauje: v za potrebe pribavljanja lokacijskih uslova (lan 53a. ZPI) v kao deo urbanistikog projekta za potrebe urbanistiko-arhitekonske razrade lokacije (lan

117a. ZPI)

Idejnim reenjem se prikazuje planirana koncepcija objekta, sa prikazom i navoenjem svih podataka neophodnih za utvrivanje Lokacijskih uslova, u zavisnosti od klase objekta.

Na osnovu ega se izrauje Idejno reenje?

Idejno reenje se izrauje na osnovu podataka dobijenih iz Informacije o lokaciji, ije pribavljanje nije obavezno, ili na osnovu uvida u planski dokument odnosno separat.

Da li je idejno reenje sastavni deo lokacijskih uslova?

Da. To znai da je, ukoliko u toku dalje realizacije projekta doe do izmena projektovanog reenja, ukoliko one prouzrokuju izmenu podataka definisanih lokacijskim uslovima (npr. promene gabarita ili poloaja objekta, promene saobraajnog reenja, promene kapacita instalacija, promene namene, promene broja funkcionalnih jedinica i sl.), potrebno pristupiti izmeni Lokacijskih uslova, uz izradu novog - izmenjenog Idejnog reenja.

Da li je obavezno imenovanje glavnog i odgovornog projektanta Idejnog reenja?

Glavni/odgovorni projektant obavezno overavaju idejno reenje, ali ne postoji obaveza da se uz zahtev dostavlja reenje o imenovanju glavnog/odgovornog projektanta.

Da li se, kao prilog idejnom reenju, prilau Elaborati i Studije?

Ne, osim u sluaju kada je neophodno za objekat pribaviti vodne uslove, kada se prilae Hidroloka studija.

Da li se Idejno reenje obavezno izrauje na overenim katastarsko-topografskim podlogama?

Idejno reenje se izrauje na katastarsko-topografskim podlogama, ali one ne moraju biti overene od strane katastra.

SADRINA IDEJNOG REENJA

Osnovni sadraj - popunjeni formular iz Priloga 1 PTD

GLAVNA SVESKA

Idejno reenje za zgrade sadri samo deo arhitekture Idejno reenje za inenjerske objekte sadri one delove koji su potrebni za izdavanje

lokacijskih uslova, prema pravilima struke, na nivou koji je odgovarajui idejnom reenju za zgrade

svaki od delova reenja sadri:

PROJEKTI

Idejnom reenju se ne prilau obavezni elaborati i studije

ELABORATI

TEKSTUALNA DOKUMENTACIJA

opti podaci iz l. 29. Pravilnika Prilog 9 PTD OPTA DOKUMENTACIJA

NUMERIKA DOKUMENTACIJA

GRAFIKA DOKUMENTACIJA

tehniki opis projektovanog objekta u sluaju da je za potrebe planirane izgradnje potrebno uklanjanje

postojeeg objekta na lokaciji, tehniki opis Idejnog reenja sadri i opis postojeeg stanja

prikaz povrina objekta sa namenama broj funkcionalnih jedinica potrebne komunalne kapacitete kod inenjerskih objekata prikaz drugih numerikih podataka od

znaaja za utvrivanje lokacijskih uslova (stacionaa, kote, koordinate i sl.)

za zgrade sadri: situacioni plan sa poloajem objekta na lokaciji, prikazanim

gabaritom, dimenzijama, karakteristinim visinskim kotama, udaljenosti od susednih parcela i susednih objekata (1:10001:200);

osnove, karakteristine preseke i izglede objekta (1:5001:200). za linijske infrastrukturne objekte sadri :

situacioni plan i poduni profil trase (1:25000-1:2500) generalne dispozicije veih objekata karakteristine popreni profile (1:100-1:25)

VII C LOKACIJSKI USLOVI

REF: Zakon o planiranju i izgradnji (ZPI), lanovi 53a.-57.

Uredba o lokacijskim uslovima (UL)

Pravilnik o postupku sprovoenja objedinjene procedure (POP), lanovi 6.-14.

ta su Lokacijski uslovi i emu slue?

Lokacijski uslovi predstavljaju javnu ispravu i pribavljaju se u cilju utvrivanja svih urbanistikih, tehnikih i drugih uslova za izradu tehnike dokumentacije kojima se definiu mogunosti i ogranienja na predmetnoj lokaciji, za izgradnju, odnosno dogradnju objekta ili izvoenje radova predvienih u Idejnom reenju.

Kada je obavezno pribaviti lokacijske uslove?

Lokacijski uslovi se obavezno pribavljaju za potrebe izrade tehnike dokumentacije na osnovu koje se vri izgradnja objekata, odnosno izvodjenje radova, osim u sledeim sluajevima:

v izvoenje radova na investicionom odravanju v uklanjanje prepreka za osobe sa ivaliditetom v rekonstrukcija kojom se ne menja spoljni izgled, ne poveava broj funkcionalnih jedinica

i kapacitet instalacija v adaptacija v sanacija v graenje zidanih ograda v svi ostali sluajevi izvoenja radova kojima se ne vri prikljuenje na komunalnu

infrastrukturu, osim kada je zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova

Nadleni organ izdaje, odnosno pribavlja od imaoca javnih ovlaenja samo one uslove koji su relevantni za predmetnu izgradnju, odnosno izvoenje radova, u skladu sa zakonom.

Ko je nadleni organ koji izdaje Lokacijske uslove?

Nadleni organ za izdavanje Lokaciskih uslova je:

v ministarstvo nadleno za poslove urbanizma, za objekte iz lana 133. Zakona v nadleni organ autonomne pokrajine, za objekte iz lana 134. Zakona v JLS, za objekte koji nisu obuhvaeni lanovima 133. i 134. Zakona

Koje uslove moraju ispunjavati katastarske parcele da bi se za nih mogli izdati Lokacijski uslovi?

Lokacijski uslovi se izdaju za jednu ili vise katastarskih parcela koje zajedno ispunjavaju uslove za graevinsku parcelu, koje ne moraju biti spojene u jednu parcelu u trenutku izdavanja lokacijskih uslova, ve investitor ima obavezu da izvri njihovo spajanje pre izdavanja upotrebne dozvole.

U sluaju linisjkih infrastrukturnih objekata i objekata komunalne infrastrukture, Lokacijski uslovi se mogu izdati za vise katastarskih parcela, kao i delova parcela, koji ne moraju biti spojeni u jednu parcelu u trenutku izdavanja Lokacijskih uslova, ve investitor ima obavezu da izvri njihovo spajanje pre izdavanja Upotrebne dozvole.

Kome mogu biti izdati Lokacijske uslovi i na koga glase?

Lokacijski uslovi mogu biti izdati bilo kom zainteresovanom fizikom ili pravnom licu koje je podnelo zahtev i dostavilo propisanu dokumentaciju i uplatilo propisane takse i naknade. To lice ne mora biti vlasnik parcele, odnosno parcela za koje se podnosi zahtev, niti mora imati bilo kakav ugovor sa vlasnikom parcele vezano za korienje, vlasnitvo ili bilo koje drugo pravo na parceli.

Za jednu parcelu, za razliita idejna reenja, moe biti izdato vise razliitih Lokacijskih uslova, odnosno uslova za prikljuenje i projektovanje.

Lokacijski uslovi se izdaju za predmetnu lokaciju i izgradnju, odnosno radove predviene idejnim reenjem, oni ne glase na ime podnosioca zahteva, pa ih kasnije u postupku pribavljanja Graevinske dozvole moe upotrebiti drugo lice koje ispunjava uslove za izdavanje Graevinske dozvole.

Na osnovu ega se izdaju Lokacijski uslovi?

Lokacijski uslovi se izdaju na osnovu:

v prostornog plana podruja posebne namene i prostornog plana JLS, za one delove teritorije za koje nije predviena izrada urbanistikog plana

v plana generalne regulacije, za one delove teritorije za koje nije predviena izrada plana detaljne reguacije

v plana detaljne regulacije v planskog dokumenta i urbanistikog projekta, ukoliko je izrada urbanistikg projekta

predviena planskim dokumentom, ili ukoliko je urbanistiki projekat izraen po zahtevu investitora

v planskog dokumenta koji sadri regulaciju i podzakonskog akta kojim se ureuju opta pravila parcelacije, ukoliko je za predmetno podruje predviena dalja planska razrada kroz izradu planskog dokumenta nieg reda, ukoliko takav dokument nije izraen u zakonom propisanom roku (lan 27. Zakona)

v planskog dokumenta i separata o tehnikim uslovima izgradnje koji donose imaoci javnih ovlaenja, kada planski dokument ne sadri uslove i podatke za izradu tehnike dokumentacije, a naroito kapacitete i mesta prikljuenja na komunalnu i drugu infrastrukturu prema klasama objekta, a koji su sadrani u separatu

v faktikog stanja u regulaciji postojee saobraajnice ili druge javne povrine, do donoenja urbanistikog plana u skladu sa Zakonom, u sluaju dogradnje postojee komunalne infrastrukture

Ukoliko ni planski dokument ni separat ne sadre sve uslove za prikljuenje na komunalnu, saobraajnu i ostalu infrastrukturu, kao i za klase objekata, odnosno podruja za koje je separatom utvrena potreba pribavljanja uslova imaoca javnih ovlaenja, nadleni organ ih pribavlja od imaoca javnih ovlaenja po slubenoj dunosti, o troku investitora.

Da li mogu biti izdati negativni Lokacijski uslovi?

Ukoliko u momentu izdavanja Lokacijskih uslova nema faktikih uslova za planiranu izgradnju objekta, odnosno planirane radove, odnosno ako se u uslovima za projektovanje i prikljuenje koje je izdao imalac javnih ovlaenja konstatuje da se planirana izgradnja ne moe realizovati bez izgradnje ili dogradnje komunalne ili druge ingrastrukture, odnosno bez dodatnog pripremanja ili opremanja graevinskog zemljita, izdaju se Lokacijski uslovi koji sadre sledee informacije:

v da za planiranu izgradnju nema faktikih uslova v da je zakljuenje ugovora o izgradnji nedostajue infrastrukture sa odgovarajuim

imaocem javnih ovlaenja prethodni uslov za izdavanje graevinske dozvole

Ukoliko planirana izgradnja, odnosno radovi nisu u skladu sa veeim planskim dokumentom, odnosno separatom, kao i ako imaci javnih ovlaenja izdaju uslove za projektovanje i prikljuenje kojima se konstatuje da nije mogua planirana izgradnja, odnosno radovi, izdaju se Lokacijski uslovi koji sadre sledee informacije:

v da nisu ispunjeni uslovi za graenje u skladu sa podnetim zahtevom v koji su razlozi, odnosno neusklaenosti zbog kojih nije mogua planirana izgradnja,

odnosno radovi

Koliko dugo vae izdati Lokacijski uslovi?

Lokacijski uslovi vae 12 meseci od dana izdavanja, a ukoliko se na osnovu tih Lokacijskih uslova u roku od 12 meseci izda Graevinska dozvola, vae do isteka vaenja Graevinske dozvole.

Da li je mogue pristupiti izmeni Lokacijskih uslova?

Nakon izdavanja Lokacijskih uslova mogue je pristupiti izmeni jednog ili vise uslova obuhvaenih Lokacijskim uslovima, u objedinjenoj proceduri, podnoenjem zahteva nadlenom organu i u proceduri koja je ista kao i kod prvobitno pribavljenih Lokacijskih uslova.

Kome se dostavljaju izdati Lokacijski usloviosim podnosiocu zahteva i da li se kapaciteti koji su utvreni Lokacijskim uslovima rezerviu za period vaenja Lokacijskih uslova?

Lokacijski uslovi se objavljuju putem interneta u elektronskom obliku i prosledjuju se imaocima javnih ovlaenja radi informisanja i rezervacije kapaciteta.

Kada nadleni organ moe da odbaci zahtev za izdavanje Lokacijskih uslova, i kako se postupa u sluaju odbacivanja?

Nadleni organ moe da odbaci podneti zahtev u sluaju da nisu ispunjeni formalni uslovi, odnosno ukoliko:

v organ kome je podnet zahtev nije nadlean za izdavanje Lokacijskih uslova za koje je podnet zahtev

v lice koje je podnosilac zahteva, u skladu sa zakonom ne moe biti podnosilac zahteva v zahtev ne sadri sve propisane podatke, odnosno nisu popunjeni svi traeni podaci u

obrascu zahteva v nije priloena sva dokumentacija propisana zakonom i podzakonskim aktima v nije priloen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse

Nadleni organ moe da odbaci zahtev i ako Lokacijske uslove ne moe da izda zbog nedostataka u sadrini Idejnog reenja dostavljenog uz zahtev.

Nadleni organ odbacuje zahtev zakljukom u kome mora navesti sve nedostatke zbog kojih je zahtev odbaen.

ta se podrazumeva pod utvrivanjem nedostataka u sadrini idejnog reenja zbog koga nadleni organ moe odbaciti zahtev zahtev za izdavanje Lokacijskih uslova?

Pod utvrivanjem nedostataka u sadrini idejnog reenja se podrazumeva provera da li idejno reenje sadri sve podatke neophodne za izdavanje lokacijskih uslova ali ne i ocena tehnike dokumentacije, odnosno provera da li je idejno reenje usklaeno sa propisima iz relevantne oblasti, jer to izlazi van granica ovlaenja nadlenog organa.

Da li se na zakljuak o odbacivanju zahteva ili izdate Lokacijske uslove moe aliti?

Protiv zakljuka o odbacivanju ili na izdate Lokacijske uslove se moe izjaviti prigovor, preko nadlenog organa, u roku od 3 dana od dana dostavljanja, i to:

v nadlenom optinskom, odnosno gradskom veu, ukoliko je zakljuak donela JLS v Vladi Republike Srbije, ukoliko je zakljuak donelo ministarstvo nadleno za poslove

urbanizma i graevinarstva, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine

Ako podnosilac zahteva u roku od 10 dana od prijema zakljuka o odbacivanju, a najkasnije 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadlenog organa podnese usaglaeni zahtev i otkloni sve utvrene nedostatke, ne dostavlja dokumentaciju podnetu uz zahtev koji je odbaen, niti ponovo plaa administrativnu taksu i naknadu.

Dokumentacija neophodna za izdavanje Lokacijskih

uslova

Popunjen obrazac zahteva

Idejno reenje

Nadleni organ ustanovljava da li su ispunjeni formalni uslovi

Nadleni organ izdaje Lokacijske uslove

ROK za prigovor: 3 dana od dana dostavljanja

Izrada Projekta za graevinsku dozvolu

Nadleni organ donosi Zakljuak kojim se zahtev odbija

NE

DA

Nadleni organ po slubenoj dunosti pribavlja:

1. Kopiju plana katastarske parcele/parcela navedenih u zahtevu, u digitalnoj i analognoj formi

2. Izvod iz katastra vodova, u digitalnoj i analognoj formi, osim za nadziivanje postojeeg objekta

3. Podatke o povrini parcele/parcela, uvidom u zvaninu elektronsku bazu podataka katastra nepokretnosti, osim za linijske objekte

Nadleni organ ustanovljava da li planski dokument ili separate sadre sve neophodne uslove

ROK: 5 dana

NE

DA

ROK za prigovor: 3 dana od dana dostavljanja

ROK: 5 dana

ROK: 5 dana

Nadleni organ dostavlja zahtev i Idejno reenje u elektronskoj formi imaocima javnih ovlaenja koji treba da daju nedostajue uslove

Imaoci javnih ovlaenja izradjuju uslove i dostavljaju ih nadlenom

organu

ROK: 15 dana

POSTUPAK

Izdavanja Lokacijskih uslova

Dokaz o plaenoj administrativnaoj taksi

VIII PRIBAVLJANJE AKTA KOJIM SE ODOBRAVA GRAENJE ILI IZVOENJE RADOVA

VIII/I PRIBAVLJANJE GRAEVINSKE DOZVOLE

VIII/IC PROJEKAT ZA GRAEVINSKU DOZVOLU REF: Zakon o planiranju i izgradnji (ZPI), lan 118a.

Pravilnik o sadrini, nainu i postupku izrade i nainu vrenja kontrole tehnike dokumentacije prema klasi i nameni objekta (PTD), lanovi 17., 50.-59.

ta je Projekat za graevinsku dozvolu?

Projekat za graevinsku dozvolu je skup meusobno usaglaenih projekata kojim se definiu:

v poloaj i kapacitet objekta na lokaciji v funkcionalnost sa stanovita tehnolokih i drugih zahteva v prostorno oblikovanje v izbor konstrukcijskog sistema v dimenzionisanje glavnih elemenata konstrukcije v naelni izbor graevinskih materijala, instalacija i opreme, v drugi elementi od znaaja za utvrivanje usklaenosti sa lokacijskim uslovima i

ispunjenost osnovnih zahteva za objekat

Dodatno, za linijske infrastrukturne objekte, u projektu za graevinsku dozvolu jednoznano se u prostoru definie trasa objekta sa svim potrebnim elementima, koja moe imati samo mikropomeranja u odnosu na trasu iz Idejnog projekta (ukoliko se izrauje), u cilju optimizacije radova.

Za koje potrebe se izrauje Projekat za graevinsku dozvolu?

Projekat za graevinsku dozvolu se izrauje za potrebe pribavljanja Graevinske dozvole.

Na osnovu ega se izradjuje Projekat za graevinsku dozvolu ?

Projekat za graevinsku dozvolu se izrauje na osnovu izdatih Lokacijskih uslova, propisa iz relevantne oblasti, mera za izpunjenje osnovnih zahteva za objekat utvrenih Elaboratima i Studijama (ukoliko se izrauju) i pravila struke.

Za objekte iz lana 133. stav 2. ZPI, Projektom za graevinsku dozvolu vri se dalja razrada reenja utvrenih Idejnim projektom.

Od ega zavisi sadrina Projekta za graevinsku dozvolu?

Sadrina Projekta za graevinsku dozvolu pre svega zavisi od stepena sloenosti objekta, odnosno od kategorije objekta utvrene Pravilnikom o klasifikaciji objekata, pa u zavisnosti od utvrene kategorije sadri:

v za objekte kategorije A: Projekat arhitkture sa izjavom odgovornog projektanta da objekat ima odgovarajuu nosivost i stabilnost

v za objekte kategorije B: Projekat arhitekture i Projekat konstrukcije objekta, kao i tehniki opis instalacija

v za objekte kategorije V: Projekat arhitekture i Projekat konstrukcije, Projekte instalacija, kao i Projekte svih oblasti koji su relevantni za predmetni objekat i ispunjenje osnovnih zahteva za objekat

Da li se u Projektu za graevinsku dozvolu za objekte kategorije V i G obavezno izrauju svi delovi navedeni u PTD?

U okviru Projekta za graevinsku dozvolu izrauju se iskljuivo oni delovi projekta za kojima postoji potreba, ondnosno iz onih oblasti koje obuhvataju radove koji e se izvoditi.

Tako na primer, Projekat pripremnih radova se izrauje se samo u sluaju kada za to postoji potreba, npr. u sluaju obezbeenja temeljne jame, Projekat klimatizacije ili Projekat stabilne instalacije za gaenje poara (sprinklera) e se izraivati ukoliko je takva instalacija predviena u objektu i sl.

Glavni projektant odreuje koji e se projekti izraivati u okviru Projekta za graevinsku dozvolu i sadraj projekta navodi u Glavnoj svesci Projekta za graevisnku dozvolu.

Da li se vri tehnika kontrola Projekta za graevinsku dozvolu?

Da, vri se tehnika kontrola svih delova po oblastima Projekata za graevinsku dozvolu.

Tehnika kontrola Elaborata i Studija koji se prilau Projektu za graevinsku dozvolu se ne vri, ve se samo proverava sprovedenost mera za ispunjenje osnovnih zahteva u Projektu za graevinsku dozvolu, koje su tim Elaboratima i Studijama utvrene.

Da li se Glavna sveska Projekta za graevinsku dozvolu prilae i u Izvodu iz Projekta za graevinsku dozvolu?

Da. Projekat za graevinsku dozvolu sadri jednu, jedinstvenu Glavnu svesku i ona se obavezno prilae Izvodu iz Projekta za graevinsku dozvolu predmetnog objekta.

Kako se utvruje obim i sadraj Projekta za graevinsku dozvolu za inenjerske objekte?

U sluaju inenjerskih objekata (klasa G) obim i sadraj Projekta za graevinsku dozvolu, odnosno njegovih delova, utvruje se prema pravilima struke, vodei rauna da se postigne nivo koji je odgovarajui Projektu za graevinsku dozvolu za zgrade.

Da li je Projekat za graevinsku dozvolu predmet posebnih saglasnosti?

Ne. Na Projekat za graevinsku dozvolu nije potrebno pribaviti ni jednu saglasnost.

SADRINA PROJEKTA ZA GRAEVINSKU DOZVOLU

Osnovni sadraj - popunjeni formular iz Priloga 1 PTD Odluku o odreivanju Glavnog projektanta potpisano od strane investitora, Prilog 8

PTD Izjavu Glavnog projektanta kojom se potvruje meusobna usaglaenost delova

projekta, Prilog 3 PTD Izjave ovlaenih lica, ukoliko se izradjuju elaborati, Prilog 6 PTD; Saeti tehniki opis postojeeg i predvienog stanja, objekta, instalacija i opreme,

potpisan i overen peatom od strane glavnog projektanta

GLAVNA SVESKA

Kategorija A: projekat arhitekture sa izjavom odgovornog projektanta da objekat ima odgovarajuu nosivost i stabilnost;

Kategorija B: projekat arhitekture i projekat konstrukcije objekta, kao i tehniki opisi svih instalacija;

Kategorija V: projekat arhitekture i projekat konstrukcije, projekte instalacija kao i projekte svih oblasti koji su relevantni za predmetni objekat i ispunjenje bitnih zahteva za objekat;

Kategorija G: projekti odgovarajuih oblasti koji su relevantni za predmetni objekat.

svaki od delova projekta po oblastima sadri:

PROJEKTI

Oti podaci iz l. 29. Pravilnika, Prilog 9 PTD Reenje o odreivanju Odgovornog projektanta predmetnog dela

projekta, Prilog 8 PTD Izjavu Odgovornog projektanta predmetnog projekta kojom se

potvruje usklaenost sa lokacijskim uslovima, propisima, pravilima struke i merama za obezbeenje ispunjenosti osnovnih zahteva za objekat, propisanih Elaboratima i Studijama, Prilog 4 PTD

Za izradu tehnikih opisa instalacija u projektu za graevinsku dozvolu za objekte kategorije B, izdaje se reenje o imenovanju Odgovornog projektanta instalacija i sa izjavom Odgovornog projektanta prilae optoj dokumentaciji Projekta arhitekture

OPTA DOKUMENTACIJA

NUMERIKA DOKUMENTACIJA

Tabelarni prikazi povrina objekta po prostorima i etaama, sa prikazom namena

Opti proraun konstrukcije kao i proraun glavnih noseih elemenata konstrukcije i fundamenata sa dimenzionisanjem

Prorauni sa obzirom na vrstu instalacija i opreme i u cilju sagledavanja potreba objekta sa procenom potronje,

Procenjena vrednost projektovanih radova i dr

TEKSTUALNA DOKUMENTACIJA

Tehniki opis sa: optim podacima o lokaciji objekta, opis klimatskih uslova i zona seizminosti i drugih uslova lokacije objekta, opisom izvrenih prethodnih istraivanja, opisom usklaenosti sa lokacijskim uslovima, oblikovnim, programskim i funkcionalnim karakteristikama objekta, podacima o konstrukciji objekta, uslovima fundiranja i izborom konstruktivnog sistema, opisom predvienih materijala, podacima o projektovanim unutranjim i spoljaljim instalacijama i opremi, kao i definsisanjem ukupne potronje, opisom etapnosti i faznosti graenja, opisom mera za ispunjenje osnovnih zahteva za objekat i dr.

U sluaju dogradnje objekta (ukljuujui i nadziivanje), tehniki opis izmeu ostalog sadri procenu stabilnosti i nosivosti konstrukcije postojeeg objekta, kojim se utvruje mogunost izvoenja projektovanih radova.

Za objekte kategorije B, tehniki opis se prilae u tekstualnoj dokumentaciji Projekta arhitekture.

Za objekte kategorije A, tehniki opis u Projektu arhitekture mora da sadri i opis naina prikljuenja na komunalnu infrastrukturu, odnosno, ukoliko objekat nije prikljuen na komunalnu infrastrukturu, nain snabdevanja vodom i nain evakuacije otpadnih voda, kao nain snabdevanja elektrinom energijom.

Elaborat o geotehnikim uslovima izgradnje, izraen prema propisima o geolokim istraivanjima

Elaborat zatite od poara, kojim se utvruju mere za zatitu od poara Elaborat energetske efikasnosti, za zgrade, izraen prema propisima o energetskoj

efikasnosti zgrada Studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu, ukoliko je utvrena potreba procene

uticaja na ivotnu sredinu u skladu sa propisima kojima se ureuje ova oblast Projektu za graevinsku dozvolu, zavisno od vrste i klase objekta, se prema potrebi

prilau i drugi elaborati i studije kojima se dokazuje ispunjenje osnovnih zahteva za objekat

ELABORATI

GRAFIKA DOKUMENTACIJA

Arhitektura: situacioni plan (1:5001:200), osnovu temelja, osnove svih etaa sa upisanim merama i relativnim visinskim kotama, osnovu krova, dva karakteristina, meusobno upravna preseka i druge karakteristine preseke, izglede objekta (1:200-1:100);

Konstrukcija i drugi graevinski projekti: dispoziciju, konstruktivni sistem, plan pozicija i dimenzije kljunih konstruktivnih elemenata, osnove, karakteristine preseke, karakteristine detalje i eme;

instalacije: osnovne eme rasporeda instalacija, opreme i postrojenja, sa prikazom njihove meusobne veze kao i prikaz njihovog prikljuivanja na infrastrukturu, sa mestom prikljuenja na objektu i mestom prikljuenja na postojeu infrastrukturu,na granici parcele;

Tehnologija: dipozicioni prikazi sa elementima koji utiu na ispunjenje osnovnih zahteva za objekat;

Spoljno ureenje: situaciono nivelacioni plan (1:5001:200), osnovu ureenja zemljita i dva karakteristina, meusobno upravna preseka, kada je teren u nagibu.

Za linijske infrastrukturne objekte crtei i grafiki prilozi se po pravilu izrauju u razmeri 1:1000-1:250:

VIII/IE IZVOD IZ PROJEKTA ZA GRAEVINSKU DOZVOLU REF: Zakon o planiranju i izgradnji, lan 8. i 135.

Pravilnik o postupku sprovoenja objedinjene procedure (POP), lanovi 15. i 16.

Pravilnik o sadrini, nainu i postupku izrade i nainu vrenja kontrole tehnike dokumentacije prema klasi i nameni objekta (PTD), lan 33.

Za koje potrebe se izrauje Izvod iz projekta? Izvod iz projekta se izrauje za potrebe pribavljanja Graevinske dozvole, kako bi se omoguilo nadlenoj slubi da efikasno i kvalitetno izvri proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju, i izda Graevinsku dozvolu, bez uputanja u ocenu tehnike dokumentacije. ta sadri Izvod iz projekta? Izvod iz projekta sadri osnovne podatke o objektu i uesnicima u izgradnji, lokacijske podatke i druga dokumenta iz kojih se sagledava usklaenost projektovanog objekta sa izdatim Lokacijskim uslovima, ispunjenje osnovnih zahteva za objekat i drugi podaci od vanosti za odluivanje u upravnom postupku, kao to je prikazano u ovom poglavlju, na strani X ovog Prirunika. Izvod iz projekta za inenjerske objekte je sadrine, obima i u razmeri koje glavni projektant odreuje prema pravilima struke, na nivou koji je odgovarajui izvodu iz projekta za zgrade. Izvod iz projekta se vezuje jamstvenikom. Da li se grafiki prilozi Izvoda iz projekta obavezno izrauju na overenim katastarsko-topografskim podlogama? Svi grafiki prilozi Izvoda iz projekta se, kao i svi crtei iz Projekta za graevinsku dozvolu, izrauju na overenom katastarsko-topografskom planu, koji se pribavlja od katastra u elektronskoj formi. Katastarsko-topografski plan se i koristi u elektronskoj formi, a situacije koje se prilau Izvodu iz projekta se ne overavaju od strane katastra, niti ih je potrebno ucrtavati na kopijama koje sadre overu, s obzirom da njihovu verodostojnost, odnosno uskladjenost sa podacima iz Projekta za graevinsku dozvolu potvruje Glavni projektant. Ko je odgovoran za usklaenost podataka datih u Izvodu sa sadrinom Projekta za graevinsku dozvolu? Za usklaenost podataka datih u Izvodu iz projekta sa sadrinom Projekta za graevinsku dozvolu, ukljuujui i grafike priloge, odgovoran je Glavni projektant, koji ga overava potpisom i peatom licence, u izjavi iz Glavne sveske i na naslovnoj strani Izvoda iz projekta.

SADRAJ

IZVODA IZ PROJEKTA ZA GRAEVINSKU DOZVOLU

forma naslovne strane Izvoda je data u Prilogu 2 PTD (videti ugledni primer dat u prilogu ovog Prirunika)

sadri i potpis i overu peatom glavnog projektanta kojom se potvruje usklaenost Izvoda iz projekta sa podacima iz Projekta za graevnsku dozvolu

Zavisno od vrste i klase objekta sadre situacione planove u odgovarajuoj razmeri sa poloajem i gabaritom objekta, koji sadre broj katastarske parcele na kojoj se objekat nalazi i brojeve susednih katastarskih parcela, graevinske linije ili granice graenja, regulacione linije, dimenzije gabarita objekta, udaljenost od susednih parcela i susednih objekata, karakteristine apsolutne i relativne visinske kote. Za zgrade, u razmeri 1:500-1:200:

prikaz mesta izlaska na krov: podatak o spratnosi i visni objekta apsolutne i relativne kote javne saobraajne povrine sa koje se pristupa objektu (peaki i kolski pristup) apsolutne i relativne kote koje definiu visine objekta zadate lokacijskim uslovima

SITUACIONI PLAN SA OSNOVOM KROVA

Izvodu se prilae izjava vrioca tehnike kontrole, sa rezimeom izvetaja tehnike kontrole forma ove izjave data je u Prilogu 5 PTD (videti ugledni primer dat u prilogu ovog Prirunika)

Sadri sledee priloge (videti ugledne primere popunjenih Priloga PTD, koji su dati u prilogu ovog Prirunika):

popunjeni formular obaveznog sadraja Glavne sveske, Prilog 1 PTD odluku o odreivanju glavnog projektanta potpisano od strane investitora, Prilog 8 PTD izjavu glavnog projektanta, Prilog 3 PTD izjave ovlaenih lica, Prilog 6 PTD kopije dobijenih saglasnosti i dozvola, ako su propisane Zakonom saeti tehniki opis postojeeg i predvienog stanja, objekta, instalacija i opreme, potpisan i

overen peatom od strane glavnog projektanta

NASLOVNA STRANA

TEHNIKA KONTROLA

GLAVNA SVESKA PGD

GRAFIKI PRILOZI

prikaz veze objekta i terena (rampe, stepenita i sl.) projekcije nadzemnih i podzemnih delova objekta prikaz zelenih i ostalih slobodnih povrina apsolutne i relativne kote javne saobraajne povrine sa koje se pristupa objektu (peaki i kolski pristup),

apsolutne i relativne kote nivelacije terena apsolutne i relativne kote prizemlja, ulaza i pristupa ulazu u objekat

SITUACION0-NIVELACIONI PLAN SA OSNOVOM PRIZEMLJA

prikaz naina i tokova prikljuenja na javni put prikaz povrina za mirujui saobraaj i interventni pristup apsolutne i relativne kote javne saobraajne povrine sa koje se pristupa objektu (kolski pristup) apsolutnu i relativnu kotu ulaska u garau (ukoliko garaa postoji)

SITUACION0-NIVELACIONI PLAN SA SAOBRAAJNIM REENJEM

prikaz prikljuaka na javnu komunalnu i drugu infrastrukturu uz navoenje kapaciteta, odnosno dimenzija prikljuka

SITUACIONI PLAN SA SINHRON-PLANOM INSTALACIJA NA PARCELI

Ova osnova se prilae samo u sluaju da taj pristup nije obezbeen iz zajednikog prostora u prizemlju

OSNOVA ETAE NA KOJOJ JE OBEZBEEN PRISTUP SVETLARNIKU

Formiranje katastarske i graevinske parcele

Imovinsko-pravni odnosi su relevantni i u fazi izdavanja lokacijskih uslova. Naime, lokacijski uslovi se izdaju za katastarsku parcelu koja ispunjava uslove za graevinsku parcelu. Podnosilac moe zahtevati lokacijske uslove koji se odnose na vie katastarskih parcela (za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata i objekata komunalne infrastrukture, lokacijski uslovi se mogu zahtevati i za delove katastarskih parcela). Pri tome, i dalje vai obaveza da se te parcele (odnosno delovi parcela) objedine u jednu u sluaju da se na njima izgradi objekat. Vana razlika u odnosnu na prethodni zakon je u tome da ta obaveza objedinjavanja katastarskih parcela u jednu sada nastupa tek pred podnoenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole. Prilikom podnoenja zahteva za izdavanje lokacijskih uslova je dozvoljeno da te parcele budu u vlasnitvu razliitih lica, ali je pri podnoenju zahteva za izdavanje graevinske dozvole potrebno da podnosilac zahteva ima dogovarajue pravo na svim parcelama obuhvaenim zahtevom.

Posebni sluajevi formiranja graevinske parcele su ureeni u lanu 69. Zakona o planiranju i izgradnji. Tim lanom su ureeni i sledei posebni sluajevi:

Objekti za koje se ne formira posebna graevinska parcela (stavovi 2, 4. i 10);

Objekti za koje graevinska parcela oblikom i povrinom moe odstupiti od propisanih karakteristika (stavovi 1. i 6);

Formiranje graevinske parcele za tunele i druge objekte koji se sastoje iz podzemnih i nadzemnih delova (stav 3),

Graenje objekata na poljoprivrednom zemljitu (stav 6).

VIII/IF IMOVINSKOPRAVNI ODNOSI I OSTVARIVANJE PRAVA NA GRADNJU REF: Zakon o planiranju i izgradnji (ZPI), lanovi 53., 69., 135. i 145.

Pravilnik o postupku sprovoenja objedinjene procedure (POP), lan 15.

Izmene Zakona o planiranju i izgradnji iz decembra 2014. donose nekoliko sutinskih izmena i u sferi imovinsko-pravnih odnosa:

v Pre izmena ZPI, bilo je potrebno obezbediti odgovarajue pravo na zemljitu, odnosno objektu, pre podnoenja zahteva za lokacijsku dozvolu. Sada se lokacijski uslovi za bilo koju parcelu mogu izdati svakom podnosiocu zahteva, a obaveza reavanja imovinsko-pravnih odnosa je pomerena za fazu podnoenja zahteva za izdavanje graevinske dozvole.

v Pravo korienja graevinskog zemljita kvalifikuje investitora da dobije graevinsku dozvolu.

v Uvodi se naelo jedinstva nepokretnosti radi objedinjavanja prava svojine na zemljitu i na objektu.

Koja prava se priznaju pri podnoenju zahteva za izdavanje graevinske dozvole?

Prava na graevinskom zemljitu: v Pravo svojine; v Pravo zakupa na graevinskom zemljitu u javnoj svojini; v Upisano pravo korienja na graevinskom zemljitu za nosioce prava korienja koji

nemaju pravo na pretvaranje prava korienja u pravo svojine bez naknade; v Za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata: pravnosnano ili konano reenje o

eksproprijaciji, zakljuen ugovor o pravu slubenosti, zakljuen ugovor o zakupu na zemljitu u privatnoj svojini;

v Kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima za izgradnju elektroenergetskih i elektronskih objekata ili komunikacionih mrea i ureaja, postavljanje stubnih transformatorskih stanica 10/04 kv i 20/04 kv, komunalne infrastrukture i linijskih infrastrukturnih i drugih objekata iz st. 1. i 2. lana 69. ZPI, moe se podneti i:

Ugovor o ustanovljavanju prava slubenosti, Ugovor o zakupu zemljita u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljita, Ugovor o uspostavljanju prava slubenosti zakljuen sa vlasnikom,

odnosno korisnikom zemljita koji je imalac javnih ovlaenja; v Za izgradnju, dogradnju ili rekonstrukciju komunalne infrastrukture i linijskih

infrastrukturnih i elektroenergetskih objekata, kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljitu, moe se dostaviti i popis katastarskih parcela sa priloenim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljita;

Druga prava

v Za izgradnju ili izvoenje radova na graevinskom zemljitu ili objektu koji je u vlasnitvu vie lica, kao dokaz o odgovarajuem pravu prilae se i overena saglasnost tih lica, a ako se izvode radovi na nadziivanju, prilae se i ugovor zakljuen u skladu sa zakonom kojim se ureuje odravanje stambenih zgrada.

Dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima se ne dostavlja za:

v Izgradnju komunalne infrastrukture u regulaciji postojee saobraajnice, u skladu sa faktikim stanjem na terenu;

v Ostvarivanje prava prolaza ili preleta ispod, odnosno iznad, zemljita iznad podzemnih delova komunalne infrastrukture i linijskih infrastrukturnih i drugih objekta iz stava 1. lana 69. ZPI, i na zemljitu ispod vodova visokonaponskih dalekovodova i elisa vetroturbina.

VIII/I I GRAEVINSKA DOZVOLA REF: Zakon o planiranju i izgradnji (ZPI), lanovi 69., 135. 142.

Pravilnik o postupku sprovoenja objedinjene procedure (POP), lanovi 15. i 26.

ta je Graevinska dozvola i emu slui?

Graevinskom dozvolom se odobrava vrenje radova na izgradnji i dogradnji svih objekata, osim navedenih u lanovima 144., 145., 146. i 147. ZPI.

Ko je nadleni organ koji izdaje Graevinsku dozvolu?

Nadleni organ za izdavanje Graevinske dozvole je: v ministarstvo nadleno za poslove urbanizma, za objekte iz lana 133. ZPI v nadleni organ autonomne pokrajine, za objekte iz lana 134. ZPI (objekti iz lana 133.

Koji se u celini nalaze na teritoriji autonomne pokrajine) v JLS, za objekte koji nisu obuhvaeni lanovima 133. i 134. ZPI

Koje uslove moraju ispunjavati katastarske parcele da bi se za njih mogla izdati Graevinska dozvola?

Graevinska dozvola se izdaje za objekat koji se nalazi na jednoj ili vie katastarskih parcela za koje su izdati Lokacijski uslovi, koje zajedno ispunjavaju uslove za graevinsku parcelu, koje ne moraju biti spojene u jednu parcelu u trenutku izdavanja Graevinske dozvole, ve investitor ima obavezu da izvri njeno formiranje pre izdavanja Upotrebne dozvole, kroz Projekat parcelacije, odnosno preparcelacije.

U sluaju linijskih infrastrukturnih objekata i objekata komunalne infrastrukture, Graevinska dozvola se moe izdati za objekat koji se nalazi na vie katastarskih parcela, kao i delova parcela za koje su izdati Lokacijski uslovi, koji ne moraju biti spojeni u jednu parcelu u trenutku izdavanja Graevinske dozvole, ve investitor ima obavezu da izvri njihovo spajanje pre izdavanja Upotrebne dozvole, kroz Projekat parcelacije, odnosno preparcelacije.

Na ije ime se izdaje Graevinska dozvola?

Graevinska dozvola se izdaje na ime investitora, ali moe biti izdata i na ime investitora i finansijera ako je uz zahtev za izdavanje priloen ugovor izmeu investitora i finansijera, overen u skladu sa zakonom koji ureuje overu potpisa, u kome se investitor saglasio da nosilac prava i obaveze iz Graevinske dozvole bude i finansijer.

Da li lice koje podnosi zahtev za Graevinsku dozvolu mora biti isto lice kome su izdati Lokacijski uslovi za predmetne katastarske parcele?

Ne, to moe biti bilo koje lice koje podnese zahtev i priloi odgovarajuu dokumentaciju, propisanu prema ZPI i POP, pri emu planirana izgradnja mora biti u potpunosti u skladu sa izdatim Lokacijskim uslovima i Idejnim reenjem koje ini njihov sastavni deo.

Koja dokumentacija se podnosi uz zahtev za izdavanje Graevinske dozvole?

Uz zahtev za izdavanje Graevinske dozvole investitor obavezno dostavlja sledeu dokumentaciju:

v Izvod iz Projekta za graevinsku dozvolu, izraen u skladu sa pravilnikom kojim se ureuje sadrina tehnike dokumentacije (PTD)

v Projekat za graevinsku dozvolu, izraen u skladu sa PTD, u elektronskoj formi, kao i onoliko primeraka u papirnoj formi koliko podnosilac zahteva eli da mu nadleni organ overi i vrati prilikom izdavanja Graevinske dozvole

v Dokaz o uplaenoj administrativnoj taksi za podnoenje zahteva i donoenje reenja o graevinskoj dozvoli

v Dokaz o odgovarajuem pravu na zemljitu ili objektu u smislu ZPI, osim ako je to pravo upisano u javnoj knjizi ili je uspostavljeno zakonom

U posebnim sluajevima, dostavlja se i sledea dokumentacija: v Ugovor izmeu investitora i finansijera, ako postoji v Ugovor izmeu investitora i imaoca javnih ovlaenja, odnosno drugi dokaz o

obezbeivanju nedostajue infrastrukture, ako je to uslov za izdavanje Graevinske dozvole predvien Lokacijskim uslovima

v Izvetaj revizione komisije, za objekte za koje Graevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine

v Energetsku dozvolu, izdatu u skladu sa posebnim zakonom, za izgradnju energetskih objekata za koje postoji obaveza pribavljanja energetske dozvole

v Saglasnost preostalih suvlasnika, overena u skladu sa zakonom, ako se gradi ili se izvode radovi na graevinskom zemljitu ili objektu koji je u suvlasnitvu vie lica

v Ugovor sa vlasnikom objekta, odnosno vlasnicima posebnih delova objekta, zakljuen u skladu sa zakonom kojim se ureuje nadziivanje, odnosno pretvaranje zajednikih prostorija u stambeni, odnosno poslovni prostor, ako se vri takva vrsta radova

v Uslovi za projektovanje i prikljuenje objekata na distributivni, odnosno prenosni sistem elektrine energije, kao i na distributivni, odnosno sistem za transport prirodnog gasa, koji su pribavljeni u skladu sa zakonom kojim se ureuje energetika, a nisu sadrani u Lokacijskim uslovima

v Izjanjenje podnosioca o nainu plaanja doprinosa za ureenje graevinskog zemljita, kao i sredstvima obezbeenja u sluaju plaanja na rate, za objekte za koje je propisano plaanje doprinosa za ureenje graevinskog zemljita, ija ukupna bruto razvijena graevinska povrina prelazi 200 m2 i koji sadri vie od dve stambene jedinice.

Na osnovu ega se izdaje Graevinska dozvola?

Graevinska dozvola se izdaje na osnovu podataka u vezi planirane izgradnje iz Projekta za graevinsku dozvolu, koji su dati u Izvodu iz projekta za graevinsku dozvolu, a koji moraju biti u skladu sa prethodno izdatim Lokacijskim uslovima.

Da li nadleni organ proverava sadrinu dostavljenog Projekta za graevinsku dozvolu?

Ne.

ta proverava nadleni organ?

Nadleni organ iskljuivo vri proveru ispunjenosti formalnih uslova za izdavanje Graevinske dozvole, odnosno proverava:

v nadlenost za postupanje po zahtevu, odnosno prijavi v da li je podnosilac zahteva odnosno prijave lice koje, u skladu sa ZPI moe biti

podnosilac zahteva odnosno prijave v da li zahtev, odnosno prijava sadri sve propisane podatke v da li je uz zahtev, odnosno prijavu priloena sva dokumentacija propisana u ZPI i

podzakonskim aktima donetim na osnovu ZPI v da li je uz zahtev priloen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse v da li su podaci navedeni u Izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje

Graevinske dozvole, u skladu sa izdatim Lokacijskim uslovima.

Ukoliko nadleni organ utvrdi da su ispunjeni formalni uslovi, nadleni organ pristupa utvrivanju postojanja odgovarajueg prava na zemljitu, odnosno objektu, u skladu sa ZPI, uvidom u izvod iz lista nepokretnosti, koje bez odlaganja pribavlja od organa nadlenog za poslove premera i katastra.

Utvrivanje postojanja odgovarajueg prava se vri za katastarske parcele koje su predmet zahteva. Izuzetno, utvrivanje postojanja odgovarajueg prava se ne vri za parcele za koje prema ZPI to pravo nije potrebno ostvariti, odnosno za:

v parcele ispod kojih se grade podzemni delovi linijskih infrastrukturnih objekata, odnosno podzemni delovi komunalne infrastrukture

v parcele iznad kojih se grade visokonaponski dalekovodi, odnosno iznad kojih e se nai elise vetroturbina koje se grade

v parcele na kojima se gradi komunalna infrastruktura, ako se gradi u regulaciji postojee saobraajnice

v u drugim sluajevima u kojima je pravo graenja uspostavljeno zakonom, bez obaveze prethodnog ureenja imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnikom parcele

Ko kontrolie i potvruje uskladjenost podataka u Izvodu iz projekta sa Projektom za graevinsku dozvolu, usklaenost sa propisima i izdatim Lokacijskim uslovima?

Kontrolu vre i potvruju izjavama, koje su date u Prilozima PTD, odgovorni uesnici u procesu izrade Projekta za graevinsku dozvolu (Glavni projektant-Vrioci tehnike kontrole-Odgovorni projektanti-Ovlaena lica), u skladu sa podelom odgovornosti definisanom u poglavlju Tehnika dokumentacija ovog Prirunika.

Koliko dugo vai izdata Graevinska dozvola?

Graevinska dozvola ima rok vaenja 2 godine.

Kome se sve dostavlja izdata Graevinska dozvola osim podnosiocu zahteva?

Graevinska dozvola se dostavlja i: v Inspekciji koja vri nadzor nad izgradnom objekta v JLS na ijoj tertoriji se gradi objekat, ako je dozvolu izdalo ministarstvo, odnosno

autonomna pokrajina, radi informisanja

v Imaocima javnih ovlaenja koji su nadleni za izdavanje uslova za projektovanje, odnosno prikljuenje na infrastrukturu, radi informisanja.

Da li je mogue pristupiti izmeni Graevinske dozvole?

Nakon izdavanja Graevinske dozvole mogue je pristupiti njenoj izmeni, u objedinjenoj proceduri koja je ista kao i kod prvobitno pribavljenog reenja, podnoenjem zahteva nadlenom organu.

Ukoliko planirane izmene, odnosno podaci koji se navode u Izvodu iz projekta koji je sastavni deo zahteva za izmenu Graevinske dozvole, nisu u skladu sa vaeim Lokacijskim uslovima, investitor prethodno pribavlja izmenjene Lokacijske uslove, pri emu se pribavljaju samo izmenjeni uslovi za projektovanje i prikljuenje koji nisu u skladu sa planiranom izmenom.

Kada nadleni organ moe da odbaci zahtev za izdavanje Graevinske dozvole, i kako se postupa u sluaju odbacivanja?

Nadleni organ moe da odbaci podneti zahtev u sluaju da nisu ispunjeni formalni uslovi, zakljukom u kome mora navesti sve nedostatke zbog kojih je zahtev odbaen.

Da li se na zakljuak o odbacivanju zahteva moe aliti?

Protiv zakljuka o odbacivanju zahteva moe se izjaviti: v alba nadlenom organu, u roku od 5 dana od dana dostavljanja v prigovor Vladi Republike Srbije, odnosno izvrnom veu autonomne pokrajine, ukoliko je

zakljuak o odbacivanju zahteva donelo ministarstvo nadleno za poslove urbanizma i graevinarstva, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine

Ako podnosilac zahteva u roku od 10 dana od prijema zakljuka o odbacivanju, a najkasnije 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadlenog organa podnese nov, usaglaeni zahtev i otkloni sve utvrene nedostatke, ne dostavlja dokumentaciju podnetu uz zahtev koji je odbaen, niti ponovo plaa administrativnu taksu i naknadu.

Da li se na izdatu Graevinsku dozvolu moe aliti?

Protiv izdate Graevinske dozvole se moe izjaviti alba, u roku od 8 dana od dana dostavljanja, osim u sluaju kada je Graevinsku dozvolu izdalo nadleno ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, kada se ne moe izjaviti alba, ve se tubom moe pokrenuti upravni spor.

Dokumentacija neophodna za izdavanje Graevinske

dozvole

Popunjen obrazac zahteva

Izvod iz projekta Plaena

administrativna taksa

Nadleni organ pribavlja izvod iz lista nepokretnosti i utvruje da li postoji odgovarajue pravo na zemljitu

NE

Nadleni organ donosi Reenje o graevinskoj dozvoli

Nadleni organ donosi Reenje kojim se zahtev odbija

ROK: 5 radnih dana

Prijava radova

DA

Nadleni organ ustanovljava da li su ispunjeni formalni uslovi

NE

DA

POSTUPAK

Izdavanja Graevinske dozvole

Peojekat za graevinsku dozvolu

Druga dokumentacija za posebne sluajeve

ROK: 5 radnih dana

Nadleni organ donosi Zakljuak kojim se zahtev odbacuje

ROK za albu: 5 dana

ROK: 5 radnih dana

ROK za albu: 8 dana ROK za dostavu: 3 dana

ROK za albu: 8 dana

VIII/II PRIBAVLJANJE REENJA O ODOBRENJU

VIII/IIA IDEJNI PROJEKAT ZA RADOVE KOJI SE VRE NA OSNOVU REENJA O ODOBRENJU

REF: Zakon o planiranju i izgradnji (ZPI), lan 118.

Uredba o lokacijkim uslovima (ULU), lan 2.

Pravilnik o sadrini, nainu i postupku izrade i nainu vrenja kontrole tehnike dokumentacije prema klasi i nameni objekta (PTD), lanovi 16. i 42.-49.

ta sadri Idejni projekat za radove koji se vre na osnovu reenja o odobrenju?

Idejni projekat je skup meusobno usaglaenih projekata kojima se odreuju: namena, poloaj, oblik, kapacitet, tehniko-tehnoloke i funkcionalne karakteristike i izgled objekta i okvirno dokazuje ispunjenost osnovnih zahteva za objekat.

U sluaju rekonstrukcije, odnosno sanacije postojeeg objekta, ili u sluaju promene namene, Idejni projekat sadri i Arhivski projekat ili snimak postojeeg stanja ukoliko Arhivski projekat ne postoji.

Idejni projekat, odnosno delovi Idejnog projekta za inenjerske objekte su sadraja i obima, prema pravilima struke, na nivou koji je odgovarajui Idejnom projektu za zgrade.

Za linijske infrastrukturne objekte, pored prethodno navedenog, Idejnim projektom se prikazuje izabrana optimalna trasa.

U sluaju investicionog odravanja, odnosno uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, ne vri se izrada Idejnog projekta, ve se samo izrauje tehniki opis i popis planiranih radova.

Na osnovu ega se izrauje Idejni projekat za radove koji se vre na osnovu reenja o odobrenju?

Idejni projekat se izrauje na osnovu prethodno pribavljenih lokacijskih uslova (ukoliko je za te radove propisano njihovo pribavljanje), propisa i pravila struke, kao i projekata ili snimaka postojeeg stanja.

U kojim sluajevima se Idejni projekat moe izraditi bez prethodno izdatih lokacijskih uslova?

U pojedinim sluajevima, koji pre svega podrazumevaju da se ne izlazi iz okvira postojeih prikljuaka i kapaciteta instalacija, kao i da se ne menja izgled postojeeg objekta na kome se vre radovi, nije potrebno pribavljati lokacijske uslove.

Da li se vri tehnika kontrola Idejnog projekta za radove koji se vre na osnovu reenja o odobrenju?

Ne, tehnika kontrola se vri iskljuivo za Projekat za graevinsku dozvolu.

SADRINA IDEJNOG PROJEKTA

za radove koji se vre na osnovu Reenja o odobrenju

Osnovni sadraj - popunjeni formular iz Priloga 1 PTD Odluku o odreivanju glavnog projektanta potpisano od strane investitora, Prilog 8

PTD Izjavu glavnog projektanta kojom se potvruje meusobna usaglaenost delova

projekta, Prilog 3 PTD Izjave ovlaenih lica, ukoliko se izradjuju elaborate, Prilog 6 PTD Saeti tehniki opis postojeeg i predvienog stanja, objekta, instalacija i opreme,

potpisan i overen peatom od strane glavnog projektanta

GLAVNA SVESKA

sadri sve projekte koji su, zavisno od vrste radova koji se izvode, potrebni, a obavezno projekat kojim se odreuje objekat u prostoru (arhitektura ili dr.)

svaki od delova projekta sadri:

PROJEKTI

U sluaju da su na objektu predvieni radovi na rekonstrukciji, kojima se utie na osnovne zahteve za objekat, kao prilog idejnom projektu se izrauju i odgovarajui elaborati kojima se propisuju mere za ispunjenje tih osnovnih zahteva (npr. u sluaju energetske sanacije, kada je neophodna izrada elaborata energetske efikasnosti i elaborata bezbednosti od poara).

ELABORATI

TEKSTUALNA DOKUMENTACIJA

opti podaci iz l. 29. Pravilnika Prilog 9 PTD reenje o odreivanju odgovornog projektanta predmetnog dela projekta

Prilog 8 PTD izjavu odgovornog projektanta o uskladjenosti sa lokacijskim uslovima,

propisima, merama za ispunjenje osnovnih zahteva Prilog 4 PTD

OPTA DOKUMENTACIJA

NUMERIKA DOKUMENTACIJA

GRAFIKA DOKUMENTACIJA

tehniki opis sa optim podacima o objektu, vrsti radova, izbor i opis predvienih materijala, instalacija i opreme, popis predvienih radova i dr.

u sluaju rekonstrukcije, odnosno sanacije objekta, sadri i procenu stabilnosti i nosivosti konstrukcije postojeeg objekta, kojim se utvruje mogunost izvoenja projektovanih radova.

tabelarni prikazi povrina objekta po prostorima i etaama, opti prorauni konstrukcije, instalacija i opreme, procena potronje i dr.

u projektu arhitekture: situacioni plan (1:500-1:200), osnovu temelja, osnove svih etaa sa upisanim merama i relativnim visinskim kotama, osnovu krova, dva karakteristina, meusobno upravna preseka i izglede objekta (1:200, 1:100);

u projektu konstrukcija i drugim graevinskim projektima: dispoziciju, konstruktivni sistem, plan pozicija i dimenzije kljunih konstruktivnih elemenata, osnove, karakteristine preseke.

u projektima instalacija: osnovne eme rasporeda instalacija, opreme i postrojenja, sa prikazom njihove meusobne veze kao i prikaz njihovog prikljuivanja na infrastrukturu.

u sluaju rekonstrukcije, odnosno adaptacije sadri crtee na kojima su uporedno prikazane promene na postojeem objektu i novoprojektovano stanje (rui se zida se)

VIII/IIB REENJE O ODOBRENJU

REF: Zakon o planiranju i izgradnji (ZPI), lanovi 135. i 145.

Pravilnik o postupku sprovoenja objedinjene procedure (POP), lanovi 27. i 28.

ta je Reenje o odobrenju i emu slui?

Reenjem o odobrenju se odobrava izvoenje radova definisanih u lanu 145. ZPI.

Ko je nadleni organ koji izdaje Reenje o odobrenju?

Nadleni organ za izdavanje Reenja o odobrenju je organ nadlean za izdavanje Graevinske dozvole:

v ministarstvo nadleno za poslove urbanizma, za objekte iz lana 133. Zakona (npr. u sluaju rekonstrukcije takvog objekta)

v nadleni organ autonomne pokrajine, za objekte iz lana 134. Zakona (npr. u sluaju rekonstrukcije takvog objekta)

v JLS, za objekte koji nisu obuhvaeni lanovima 133. i 134. Zakona

Izuzetno, JLS je nadleni organ i u sledeim sluajevima:

v izvoenje radova na izgradnji pomonh i ekonomskih objekata, radova na rekonstrukciji, adaptaciji i sanaciji objekata, kada se oni nalaze u granicama nacionalnog parka i u granicama zatite zatienog prirodnog dobra od izuzetnog znaaja

v izvoenje radova na investicionom odravanju, adaptaciji i sanaciji u zatienoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog znaaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne batine

Kome moe biti izdato Reenje o odobrenju?

Reenje o odobrenju izvoenja radova se izdaje investitoru koji:

v ima odgovarajue pravo na zemljitu ili objektu na kojima su planirani radovi, u skladu sa lanom 135. ZPI

v dostavi idejni projekat, odnosno tehniki opis i popis radova za izvoenje radova na investicionom odravanju, odnosno uklanjanju prepreka za kretanje osoba sa invaliditetom

v dostavi dokaz o ureenju odnosa sa jedinicom lokalne samouprave u pogledu doprinosa za ureivanje graevinskog zemljita i uplati odgovarajue administrativne takse

Na osnovu ega se izdaje Reenje o odobrenju?

Reenje o odobrenju se izdaje na osnovu predatog Idejnog projekta u kome su predstavljeni planirani radovi, a koji mora biti usklaen sa prethodno izdatim lokacijskim uslovima (ako je postojala obaveza pribavljanja lokacijskih uslova), to potvruju odgovorni projektanti.

U sluaju investicionog odravanja, odnosno uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, Reenje o odobrenju se izdaje na osnovu predatog tehnikog opis i popisa planiranih radova.

Dokumentacija neophodna za izdavanje Reenja o

odobrenju

Popunjen obrazac zahteva

Dokaz o

imovinskom pravu

Idejni projekat Uredjeni odnosi sa JLS u pogledu doprinosa za ureivanje graevinskog zemljita

Plaena administrativna

taksa

Nadleni organ ustanovljava da li je za radove navedene u zahtevu potrebno

izdavanje Graevinske dozvole

NE

Nadleni organ donosi Reenje kojim se odobrava izvoenje

radova, odnosno promena namene

Nadleni organ donosi Reenje/zakljuak kojim se zahtev

odbija /odbacuje

ROK: 8 dana ROK: 5 dana

ROK za albu: 8 dana

Izvoenje radova

DA

Nadleni organ ustanovljava da li su ispunjeni formalni uslovi

NE

DA

POSTUPAK

Izdavanja Reenja o odobrenju

IX IZVOENJE RADOVA

IXA PROJEKAT ZA IZVOENJE

REF: Zakon o planiranju i izgradnji (ZPI), lan 123.

Pravilnik o sadrini, nainu i postupku izrade i nainu vrenja kontrole tehnike dokumentacije prema klasi i nameni objekta (PTD), lanovi 18., 62.-70.

ta je Projekat za izvoenje ?

Projekat za izvoenje je skup meusobno usaglaenih projekata kojim se utvruje sledee: v graevinsko-tehnike, tehnoloke i eksploatacione karakteristike objekta sa opremom i

instalacijama v tehniko-tehnoloka i organizaciona reenja za gradnju objekta v investiciona vrednost objekta i uslovi odravanja objekta

Projekat za izvoenje izrauje se za potrebe izvoenja graevinskih, zanatskih, instalaterskih radova i drugih radova, odnosno za potrebe izgradnje objekta.

Kada je obavezna izrada Projekta za izvoenje?

Izrada Projekta za izvoenje je obavezna za: v graenje objekata za koje je pribavljena Graevinska dozvola, osim za objekte

kategorije A v izvoenje radova na rekonstrukciji objekta, za koje je pribavljeno Reenje o odobrenju

Na osnovu ega se izrauje projekat za izvoenje?

Projekat za izvoenje se izrauje na osnovu Projekta za graevinsku dozvolu, odnosno Idejnog projekta za rekonstrukciju objekta, kao i propisa iz relevantnih oblasti i pravila struke.

ta sadri Projekat za izvoenje?

Projekat za izvoenje sadri detalnija tehnika reenja u kojima se razrauje Projekat za graevinsku dozvolu, odnosno Idejni projekat za rekonstrukciju objekta, a u zavisnosti od vrste i klase objekta.

Projekat za izvoenje obavezno sadri i druge delove projekta koji nisu bili predmet Projekta za graevinsku dozvolu, a neophodni su za izvoenje radova.

Za linijske infrastrukturne objekte, pored prethodno navedenog, u projektu za izvoenje vri se razrada detalja i tehnolokih reenja u granicama prostora za izgradnju, odreenih projektom za graevinsku dozvolu.

Da li se projekat za izvoenje moe izraivati u fazama?

Projekat za izvoenje se moe izraivati fazama, odnosno delovima, u skladu sa dinamikom graenja, odnosno izvoenja radova.

U sluaju izvoenja radova u fazama, mogu se izvoditi samo radovi za onu fazu za koju je projekat za izvoenje izraen i potvren od strane glavnog projektanta i odgovornog projektanta. Prilikom izvoenja radova za odreenu fazu obavezno je da se na gradilitu nalazi primerak projekta za izvoenje za tu fazu.

Tako na primer, dok se izvode radovi na konstrukciji objekta, neophodno je da bude finaliziran Projekat arhitekture i Projekat konstrukcije, dok se projekti instalacija mogu izraivati do trenutka kada pone izvoenje radova na ugradnji tih instalacija.

Ili na primer, ukoliko se objekat sastoji iz vise lamela, ili deonica, mogue je sukcesivno izraivati odgovarajue projekte za njih, u skladu sa dinamikom graenja.

Da li je potrebno predavati Projekat za izvoenje nadlenom organu uprave prilikom prijave radova ?

Ne. Projekat za izvoenje se izrauje za potrebe izvoenja radova, nije ga potrebno predavati nadlenom organu prilikom prijave radova i nije potrebno pribaviti posebnu potvrda od strane nadlenog organa uprave u vezi Projekta za izvoenje.

Uvid u projekat za izvoenje, kao i kontrolu usklaenosti radova koji se izvode sa tim projektom i Graevinskom dozvolom, odnosno Prjektom za graevinsku dozvolu vri graevinski inspektor na gradilitu, prilikom redovnih i vanrednih obilazaka gradilita.

Da li je projekat za izvoenje predmet posebnih saglasnosti?

Za objekte za koje se u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita od poara (ZOP) pribavlja saglasnost na tehniku dokumentaciju, pre izdavanja Upotrebne dozvole pribavlja se saglasnost na Projekat za izvoenje, a Projekat za izvoenje mora biti u skladu sa Glavnim prjektom zatite od poara, ija je sadrina definisana u ZOP.

Da li se vri tehnika kontrola Projekta za izvoenje?

Ne, tehnika kontrola se vri iskljuivo za Projekat za graevinsku dozvolu.

SADRINA PROJEKTA ZA IZVOENJE

Osnovni sadraj - popunjeni formular iz Priloga 1 PTD Odluku o odreivanju Glavnog projektanta potpisano od strane investitora, Prilog 8 PTD Izjavu Glavnog projektanta kojom se potvruje meusobna usaglaenost delova projekta,

Prilog 3 PTD Izjave ovlaenih lica, ukoliko se izradjuju elaborati, Prilog 6 PTD; Situacioni plan sa elementima za obeleavanje objekta u odgovarajuoj razmeri

GLAVNA SVESKA

Sadri detaljnija tehnika reenja u kojima se razrauje Projekat za graevinsku dozvolu, odnosno Idejni projekat za rekonstrukciju objekta, a u zavisnosti od vrste i klase objekta, sadri i druge delove projekta koji nisu predmet Projekta za graevinsku dozvolu, a neophodni su za izvoenje radova

Koriste se elementi (npr. crtei, prorauni, analize) Projekta za graevinsku dozvolu, odnosno idejnog projekta za rekonstrukciju objekta, ili se na njih samo poziva, pri emu se oznaava u kom delu projekta za graevinsku dozvolu se ovi elementi nalaze

Mogu se prilagati tehnoloke eme, kataloki i radioniki crtei., ako je to potrebno za izvoenje radova, ali ih u tom sluaju mora potpisati i overiti peatom odgovorni projektant predmetnog projekta, pri emu se jasno oznaava kom projektu pripadaju

Projekat za izvoenje, odnosno delovi projekta za izvoenje za inenjerske objekte su sadraja i obima, prema pravilima struke, na nivou koji je odgovarajui projektu za izvoenje za zgrade

PROJEKTI

TEKSTUALNA DOKUMENTACIJA

Opti podaci iz l. 29. Pravilnika, Prilog 9 PTD Reenje o odreivanju Odgovornog projektanta predmetnog dela projekta,

Prilog 8 PTD Izjava Odgovornog projektanta predmetnog projekta kojom se potvruje

usklaenost sa Graevinskom dozvolom, Projektom za graevinsku dozvolu, propisima, pravilima struke i merama za obezbeenje ispunjenosti osnovnih zahteva za objekat, propisanih Elaboratima i Studijama, Prilog 4 PTD

OPTA DOKUMENTACIJA

Tehniki opis sadri dodatne podatke u odnosu na one koji su ve definisani projektom za graevinsku dozvolu, a koji se odnose na:

tehnike karakteristike graevinskih materijala i opreme predvienih za ugradnju i zahteve u pogledu tih materijala i opreme

opis mesta i naina njihove ugradnje opis izabranog konstruktivnog sistema opis metodologija radova na izvoenju fundiranja i konstrukcije opis neophodnih ispitivanja i merenja druge neophodne podatke vezane za izvoenje radova

Plan preventivnih mera, koji se izrauje u skladu sa propisima kojim se ureuje bezbednost i zdravle na radu na privremenim ili pokretnim gradilitim

ELABORATI

GRAFIKA DOKUMENTACIJA

Sadri crtee i detale neohodne za graenje objekta, odnosno izvoenje radova, kao to su: crtee, eme i detale graevinskih, zanatskih i instalacionihradova; zbirne crtee (sinhron-planove) instalacija i opreme crtee, eme i detale sa uputstvima za ugradnju elemenata i opreme tehnoloke eme crtee i detale tehnologije gradnje crtee i detale temela i konstrukcije, sa detalima oplate i armature,

detalima spojeva, dilatacija i oslonaca, detalima prodora kroz konstruktivne elemente i dr.

crtee i detale izolacija crtee i detale kojima se obezbeuju mere za ispunjenje osnovnih zahteva

za objekat eme i prikaze faznosti gradnje crtee i detale priklunih vodova druge potrebne crtee i prikaze Grafika dokumentacija u projektu pripremnih radova sadri naroito crtee povrina i zapremina iskopa sa prikazom mera obezbeenja temelne jame

NUMERIKA DOKUMENTACIJA Za zgrade sadri: detalne proraune konstrukcije i konstrukcijskih detala,

dimenzionisanje i izbor instalacija i opreme sa definisanim neophodnim karakteristikama i potronjom energije i dr.

U sluaju da projekat za izvoenje sadri i specifikacije materijala i opreme, predmere radova i druge sline priloge, oni se prilau numerikoj dokumentaciji

IXB PRIBAVLJANJE SAGLASNOSTI

REF: Zakon o planiranju i izgradnji (ZPI), lan 123.

Pravilnik o postupku sprovoenja objedinjene procedure (POP), lanovi 30., 36.-38

Koje sve saglasnostije potrebno pribaviti u fazi izvoenja radova, odnosno izgradnje objekta i na koju dokumentaciju se one prbavljaju?

U ovoj fazi neophodno je pribaviti sledee saglasnosti:

v Pre Prijave radova saglasnost na Studiju o proceni uticaja na ivotnu sredinu, ako je obaveze njene izrade utvrena propisom kojim se ureuje procena uticaja na ivotnu sredinu, odnosno odluka da nije potrebna izrada studije ukoliko te obaveze nema

v Do pribavljanja Upotrebne dozvole, odnosno do Tehnikog pregleda objekta saglasnost na Projekat za izvoenje u pogledu mera zatite od poara, ako je ta obaveza utvrena zakonom kojim se ureuje zatita od poara

Ne postoji obaveza pribavljanja saglasnosti u pogledu mera zatite kulturnih dobara, ali ako se radi o objektu iz lana 133. stav 2. taka 9) ZPI za koji su predviene mere zatite kulturnih dobara, u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita nepokretnog kulturnog dobra, investitor ima obavezu dostavljanja projekta za izvoenje nadlenom organu, u elektronskoj formi, koji nadleni organ bez odlaganja dostavlja organu, odnosno organizaciji, nadlenoj za zatitu nepokretnih kulturnih dobara.

Da li se saglasnost na Studiju o proceni uticaja na ivotnu sredinu pribavlja u objedinjenoj proceduri?

Ne, ve se pribavlja u proceduri predvienoj zakonom koji ureuje ovu oblast.

Da li se saglasnost na Projekat za izvoenje u pogledu mera zatite od poara pribavlja u objedinjenoj proceduri?

Da. Kada je, u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita od poara, utvrena obaveza pribavljanja saglasnosti na tehniku dokumentaciju u pogledu mera zatite od poara, investitor dostavlja nadlenom organu:

v Glavni projekat zatite od poara, izraen u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita od poara

v Projekat za izvoenje, izraen u skladu sa PTD, u elektronskoj formi, kao i onoliko primeraka u papirnoj formi koliko podnosilac zahteva eli da mu organ nadlean za poslove zatite od poara overi prilikom izdavanja saglasnosti

Nadleni organ, po prijemu dokumentacije, bez odlaganja, u ime i za raun investitora, podnosi organu nadlenom za poslove zatite od poara zahtev za davanje saglasnosti na Projekat za izvoenje.

IXC PRIJAVA RADOVA

REF: Zakon o planiranju i izgradnji (ZPI), lanovi 135. i 145.

Pravilnik o postupku sprovoenja objedinjene procedure (POP), lanovi 30.-32.

ta je Prijava radova, kada i kome se ona podnosi?

Prijavom radova investitor obavetava nadleni organ, o poetku, kao i roku zavretka izvoenja radova, najkasnije 8 dana pre poetka izvoenja radova.

Prijava radova je obavezna za sve radove za koje je izdata: v Graevinska dozvola v Reenje o odobrenju radova v Privremena graevinska dozvola

Prijava radova se podnosi nadlenom organu koji je prethodno izdao Gradjevinsku dozvolu, odnosno Reenje o odobrenju, odnosno Privremenu graevinsku dozvolu.

O podnetoj Prijavi radova, nadleni organ obavetava graevinsku inspekciju.

Koja dokumentacija se dostavlja uz zahtev za Prijavu radova?

Uz zahtev za Prijavu radova podnosi se: v dokaz o plaenoj administrativnoj taksi za podnoenje prijave v dokaz o izmirenju obaveza u pogledu doprinosa za ureenje graevinskog zemljita, ako

je reenjem o graevinskoj dozvoli predvieno jednokratno plaanje te obaveze, odnosno sredstvo obezbeenja plaanja doprinosa za ureenje graevinskog zemljita u skladu sa zakonom, ako je reenjem o graevinskoj dozvoli predvieno plaanje te obaveze na rate

v saglasnost na Studiju o proceni uticaja na ivotnu sredinu, ako je obaveza njene izrade utvrena propisom kojim se ureuje procena uticaja na ivotnu sredinu, odnosno odluka da nije potrebna izrada studije

v akt ministarstva nadlenog za poslove finansija o uvoenju u posed nepokretnosti, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno zakljuen ugovor o pravu slubenosti u skladu sa ZPI, ako je Reenje o graevinskoj dozvoli za linijske infrastrukturne objekte izdato na osnovu konanog reenja o eksproprijaciji.

ta proverava nadleni organ pri prijavi radova?

Nadleni organ vri proveru ispunjenosti formalnih uslova za potvrdu prijave radova, odnosno proverava:

v nadlenost za postupanje po prijavi v da li je podnosilac zahteva lice koje, u skladu sa ZPI moe biti podnosilac prijave v da li prijava sadri sve propisane podatke v da li je uz prijavu priloena sva dokumentacija propisana u ZPI i podzakonskim aktima

donetim na osnovu ZPI v da li je uz zahtev priloen dokaz o uplati propisane takse

Nadleni proverava i da li je uz prijavu podneto odgovarajue sredstvo obezbeenja za plaanje doprinosa za ureivanje graevinskog zemljita, ako je predvieno plaanje na rate.

Na koji nain i u kom roku nadleni organ potvruje prijavu radova?

Ukoliko utvrdi da su ispunjeni formalni uslovi, nadleni organ bez odlaganja potvruje prijavu radova i prijem priloene dokumentacije.

Nadleni organ bez odlaganja obavetava graevinsku inspekciju o podnetoj prijavi radova.

U kojim sluajevima i na koji nain nadleni organ moe da odbije prijavu radova?

Nadleni organ bez odlaganja obavetava podnosioca da nisu ispunjeni uslovi za prijavu radova, ukoliko:

v nisu ispunjeni formalni uslovi v nije podneto adekvatno sredstvo obezbeenja, u sluaju plaanja doprinosa na rate

Dokumentacija neophodna za Prijavu radova

Saglasnost

na Studiju o proceni uticaja na S ili odluka da njena

izrada nije potrebna

Plaena administrativna

taksa

Nadleni organ proverava da li je uz prijavu podneto odgovarajue sredstvo

obezbeenja za plaanje doprinosa za ureivanje graevinskog zemljita, ako je

predvieno plaanje na rate

NE

Nadleni organ potvruje prijavu radova i prijem dokumentacije

Nadleni organ obavetava podnosioca da nisu ispunjeni

uslovi za prijavu radova

Izvoenje radova

DA

Nadleni organ ustanovljava da li su ispunjeni formalni uslovi

NE

DA

POSTUPAK

Prijave radova

Dokaz u pogledu doprinosa za

graevinsko zemljite

Dokaz za linijske infrastrukturne objekte u sluaju eksproprijacije

ROK: bez odlaganja

ROK: bez odlaganja

X ZAVRNI KORACI

XA PRIKLJUENJE OBJEKTA

REF: Zakon o planiranju i izgradnji (ZPI)

Pravilnik o postupku sprovoenja objedinjene procedure (POP), lanovi 39-40.

Kako se pokree postpak prikljuenja objekta na infrastrukturu?

Postupak za prikljuenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu pokree investitor podnoenjem zahteva nadlenom organu.

Uz zahtev se prilae dokaz o plaanju naknade, odnosno takse za prikljuenje objekta na odgovarajuu infrastrukturu, koje su definisane Lokacijskim uslovima.

Nadleni organ, u roku od tri radna dana od dana prijema zahteva, upuuje taj zahtev imaocu javnih ovlaenja da izvri prikljuenje.

Kako postupaju imaoci javnih ovlaenja po zahtevu za prikljuenje objekta na infrastrukturu?

Ako je objekat izveden u skladu sa Graevinskom dozvolom i Projektom za izvoenje, imalac javnih ovlaenja je duan da izvri prikljuenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu i da o tome obavesti nadleni organ u roku od 15 dana od dana prijema zahteva za prikljuenje.

Ako je Lokacijskim uslovima predvieno ispunjenje dodatnih uslova za prikljuenje tog objekta na infrastrukturu, prikljuenje e se izvriti ako su ispunjeni ti uslovi.

Na primer, ukoliko je u Lokacijskim uslovima bilo predvieno da je neophodno izgraditi nedostajuu infrastrukturu ili izmestiti postojeu, na primer izgraditi javnu saobracajnicu sa kanalizacionom, vodovodnom i toplovodnom mreom na koju je prema urbanistikom planu predvieno prikljuenje objekta, investitor je kao uslov za izdavanje Graevinske dozvole morao zakljuiti ugovor u vezi dodatnog pripremanja i opremanja zemljita.

Da bi se predmetni objekat prikljuio, neophodno je da ta infrastruktura bude izgraena pre samog prikljuenja objekta, u svemu u skladu sa ZPI, odnosno za nju mora biti sproveden celokupan proces projektovanja, pribavljanja dozvola i saglasnosti i izgradnje zakljuno sa pribavljanjem Upotrebne dozvole, to se moe realizovati i uporedo sa projektovanjem, pribavljanjem dozvola i saglasnosti I izgradnjom objekta koji se prikljuuje.

XB PROJEKAT IZVEDENOG OBJEKTA

REF: Zakon o planiranju i izgradnji (ZPI), lan 124.

Pravilnik o sadrini, nainu i postupku izrade i nainu vrenja kontrole tehnike dokumentacije prema klasi i nameni objekta (PTD), lanovi 19., 70.-74.

ta je Projekat izvedenog objekta?

Projekat izvedenog objekta je skup meusobno usaglaenih projekata koji se izradjuje za potrebe utvrivanja njegove podobnosti za upotrebu, odnosno pribavljanja upotrebne dozvole, korienja i upotrebe objekta, a predstavlja Projekat za izvoenje sa unetim izmenama nastalim u toku graenja.

Kada je obavezna izrada Projekta izvedenog objekta?

Izrada Projekta izvedenog objekta je obavezna: v za sve objekte koji se grade na osnovu prethodno izdate Graevinske dozvole, osim za

objekte kategorije A, za koje se umesto Projekta izvedenog objekta moe priloiti geodetski snimak izvedenog objekta na parceli, na overenoj katastarsko-topografskoj podlozi

v u sluaju radova izvedenih na osnovu Reenja o odobrenju, ukoliko investitor eli da pribavi Upotrebnu dozvolu

ta sadri Projekat izvedenog objekta ukoliko NIJE dolo do odstupanja od Projekta za izvoenje?

U sluaju da prilikom graenja objekta, odnosno izvoenja radova nije dolo do odstupanja od projekta za izvoenje, investitor, vrilac strunog nadzora i izvoa radova overavaju, peatom i potpisom odgovornog lica, naslovne strane delova Projekta za izvoenje, ime se potvruje da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju.

U tom sluaju se ne izrauje glavna sveska Projekta izvedenog objekta, ve se glavnoj svesci Projekta za izvoenje prilae izjava investitora, vrioca strunog nadzora i izvoaa radova, kojom se potvruje da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju, data u Prilogu 7 PTD.

Glavnoj svesci Projekta izvedenog objekta se obavezno prilae i obrazloenje usklaenosti izvedenog objekta sa izdatom graevinskom dozvolom.

ta sadri Projekat izvedenog objekta ukoliko JE dolo do odstupanja od Projekta za izvoenje?

U sluaju da je prilikom graenja objekta, odnosno izvoenja radova, dolo do odstupanja od Projekta za izvoenje, koje nisu u suprotnosti sa Lokacijskim uslovima i Graevinskom dozvolom, projekti, odnosno delovi Projekta izvedenog objekta se izrauje kao novi, ili kao dopunjeni Projekat za izvoenje, sa izmenama ili dopunama do kojih je dolo tokom gradnje.

Iz Projekata izvedenog objekta se moraju jasno videti sva eventualna odstupanja izvedenih radova od Projekta za izvoenje.

U tom sluaju se izrauje se glavna sveska Projekta izvedenog objekta koja, osim sadraja iz glavne sveske Projekta za izvoenje, sadri i detaljni opis svih nastalih izmena tokom graenja objekta.

Glavnoj svesci Projekta izvedenog objekta se obavezno prilae i: v obrazloenje usklaenosti izvedenog objekta sa izdatom Graevinskom dozvolom v opis eventualnih odstupanja izvedenog objekta u odnosu na Projekat za graevinsku

dozvolu, koji sadri i navode listova pojedinih delova projekta gde su te izmene vidljive, ukoliko ova odstupanja ne predstavljaju izmene koje iziskuju izmenu graevinske dozvole

Da li se projekat izvedenog objekta moe izraivati u fazama?

Projekat izvedenog objekta se moe izraivati fazama, odnosno delovima, koji odgovaraju fazama, odnosno delovima objekta koji u skladu sa tehnikom dokumentacijom ili prema miljenju komisije za tehniki pregled predstavljaju tehniko-tehnoloke celine i mogu se kao takvi samostalno koristiti, za koje se utvruje podobnost za upotrebu, odnosno izdaje upotrebna dozvola.

Da li je Projekat izvedenog objekta predmet posebnih saglasnosti?

Ne. Ukoliko izmene u toku graenja utiu na mere zatite od poara, a nastale su nakon pribavljanja saglasnosti u pogledu mera zatite od poara na Projekat za izvoenje, neophodno je pribaviti saglasnost na izmene Projekta za izvoenje, pa tek nakon toga pristupiti kompletiranju Projekta izvedenog objekta.

Da li se vri tehnika kontrola Projekta izvedenog objekta?

Ne, tehnika kontrola se vri iskljuivo za Projekat za graevinsku dozvolu.

XC TEHNIKI PREGLED

REF: Zakon o planiranju i izgradnji (ZPI), lan 124.

Pravilnik o sadrini i nainu vrenja tehnikog pregleda objekta, sastavu komisije, sadrini predloga komisije o utvrivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku graenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata (PTD)

ta je Tehniki pregled objekta?

Tehnikim pregledom objekta se utvruje podobnost objekta za upotrebu, odnosno utvruje usklaenost izvedenih radova sa Graevinskom dozvolom i tehnikom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, odnosno izvodili radovi, kao i sa tehnikim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija.

Kada je obavezno vrenje Tehnikog pregleda objekta?

Vrenje tehnikog pregleda objekta je obavezno: v za sve objekte koji izgraeni na osnovu prethodno izdate Graevinske dozvole, osim za

objekte kategorije A v u sluaju radova izvedenih na osnovu Reenja o odobrenju, ukoliko investitor eli da

pribavi Upotrebnu dozvolu

Da li se Tehniki pregled objekta moe vriti fazno ili za delove objekta?

Tehniki pregled objekta vri se po zavretku izgradnje objekta, faze ili dela objekta, za objekat za koji je izdata Graevinska dozvola, odnosno Reenje o odobrenju, a investitor namerava da podnese zahtev nadlenom organu za izdavanje Upotrebne dozvole.

Tehniki pregled vri se i uporedo sa izvoenjem radova, a moe se vriti: v za ceo objekat v po fazama izgradnje objekta, za objekte za koje je Graevinskom dozvolom predviena

fazna izgradnja, ili v za delove objekta koji nisu Graevinskom dozvolom predvieni kao posebne faze, a koji

prema miljenju Komisije za tehniki pregled ili u skladu sa tehnikom dokumentacijom predstavljaju tehniko-tehnoloke celine i mogu se kao takvi samostalno koristiti

ta obuhvata tehniki pregled?

Tehniki pregled obuhvata: v proveru potpunosti tehnike i druge dokumentacije za izgradnju objekta, odnosno za

izvoenje radova v kontrolu usklaenosti izvedenih radova sa Graevinskom dozvolom, odnosno Reenjem

o odobrenju, tehnikom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, odnosno izvodili radovi, kao i sa tehnikim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija.

Ko moe vriti Tehniki pregled objekta?

Tehniki pregled objekta vri komisija ili privredno drutvo, odnosno drugo pravno koje je upisano u odgovarajui registar za obavljanje tih poslova, a koje odredjuje Investitor.

U vrenju tehnikog pregleda moe da uestvuje lice koje ispunjava uslove propisane Zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvoaa radova za tu vrstu objekata koje:

v moe, ali ne mora biti zaposleno u privrednom drutvu, odnosno drugom pravnom licu kome je Investitor poverio vrenje tehnikog pregleda

v nije zaposleno u privrednom drutvu, odnosno, drugom pravnom licu koje je izradilo tehniku dokumentaciju ili je bilo izvoa radova

v nije uestvovalo u izradi tehnike dokumentacije i Studije procene uticaja na ivotnu sredinu ili u izvoenju radova

v nije vrilo struni nadzor v vri inspekcijski nadzor ili radi na poslovima izdavanja Graevinske dozvole

Kako se odreuje sastav Komisije za Tehniki pregled?

Sastav Komisije za tehniki pregled se odreuje tako da njeni lanovi budu lica koja imaju licence koje odgovaraju oblastima delova tehnike dokumentacije na osnovu koje se vrilo izvoenje radova.

U sluaju kada su za objekat, fazu ili deo objekta utvrene posebne mere zatite od poara, lan Komisije koji utvruje podobnost za upotrebu u pogledu sprovedenosti mera zatite od poara je i lice odreeno u skladu sa odredbama zakona kojim se ureuje zatita od poara, i to:

v lice koje poseduje odgovarajuu licencu prema propisima iz oblasti zatete od poara, za sve objekte navedene u lanu 33. zakona kojim se ureuje zatita od poara, osim za objekte navedene u lanu 36. tog zakona

v lice sa licencom zaposleno u organu dravne uprave nadlenom za poslove zatite od poara ovlaeno za donoenje reenja u delokrugu rada, za sve objekte navedene u lanu 34. i 36. tog zakona

U sluaju kada je za objekat, fazu ili deo objekta utvrena obaveza procene uticaja na ivotnu sredinu, lan Komisije koji utvruje podobnost za upotrebu u pogledu sprovedenosti mera propisanih Studijom o proceni uticaja na ivotnu sredinu je i lice koje je struno iz oblasti koja je predmet Studije, u skladu sa zakonom kojim se ureuje procena uticaja na ivotnu sredinu.

Kako se imenuje Komisija za Tehniki pregled?

lanove Komisije, kao i predsednika Komisije, odlukom imenuj