ZAKONO STOARSTVUI. OSNOVNE ODREDBEPredmet ureenja lan 1. Ovim zakonom ureuju se: ciljevi u stoarstvu; subjekti u stoarstvu i njihovi organizacioni oblici; odgajivaki ciljevi i sprovoenje odgajivakih programa; kontrola produktivnosti i ouvanje osobina domaih ivotinja; gajenje domaih ivotinja; gajenje pela; akvakultura; gajenje divljai; ouvanje genetskih rezervi domaih ivotinja i bioloke raznovrsnosti u stoarstvu; proizvodnja i promet hrane biljnog porekla za domae ivotinje i proizvodi ivotinjskog porekla; promet priplodnim materijalom, kao i druga pitanja od znaaja za stoarstvo. Odredbe ovog zakona odnose se na gajenje: goveda, bivola, ovaca, koza, konja, magaraca, svinja, ivine, krznaica, kunia, pela, gajenje divljai, riba i drugih vodenih organizama i drugih gajenih ivotinja (u daljem tekstu: domae ivotinje). Znaenje pojedinih izraza lan 2. Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje: 1) akvakultura podrazumeva gajenje riba, mlai i oploene ikre, kao i ostalih vodenih organizama u objektima za njihovo gajenje i kavezima; 2) gajenje divljai podrazumeva gajenje divljai u objektima i ograenim prostorima u cilju proizvodnje mesa i naseljavanja lovita; 3) autohtone rase domaih ivotinja jesu rase koje su nastale na podruju Republike Srbije; 4) banka gena jeste kontrolisano gajenje domaih ivotinja, odnosno uvanje genetskog materijala u cilju ouvanja bioloke raznovrsnosti domaih ivotinja; 5) bioloka raznovrsnost u stoarstvu jeste deo ukupne raznovrsnosti ivih organizama koja se odnosi na stoarstvo; 6) biotehnologija u stoarstvu podrazumeva sve dozvoljene biotehnoloke metode, odnosno postupke pri gajenju domaih ivotinja; 7) bioloki i genetski testovi jesu postupci za utvrivanje uestalosti odreenih gena i izvode se u skladu sa propisima, kao i odgajivakim programima; 8) vlasnik domaih ivotinja jeste pravno ili fiziko lice u ijem je vlasnitvu domaa ivotinja; 9) vetako osemenjavanje je pravovremeno, instrumentalno unoenje sperme u enske polne organe u cilju oploenja i obavlja se kao struni postupak u stoarstvu; 10) vrsta domae ivotinje obuhvata sve ivotinje istog roda koje su sline ili slinih morfolokih i fiziolokih osobina i koje meusobno parene daju neogranieno plodno potomstvo;

-211) gajenje domaih ivotinja jeste skup genetskih i zootehnikih postupaka u cilju ispoljavanja proizvodnog potencijala ivotinja; 12) genetska rezerva domaih ivotinja jeste minimalan broj ivotinja oba pola, doza sperme, jajnih elija, embriona ili somatskih elija, koji moraju biti na zalihama u skladu sa odgajivakim programom; 13) genetska varijabilnost jeste raznovrsnost gena unutar populacije; 14) genetski materijal obuhvata priplodne ivotinje oba pola, spermu, jajne elije, embrione ili somatske elije; 15) glavna matina evidencija jeste odgovarajua evidencija, datoteka, elektronski ili drugi pisani dokument u kome su upisana kvalitetna priplodna grla po vrstama i rasama koja ispunjavaju uslove propisane glavnim odgajivakim programom i pri upisu u ovu evidenciju dobijaju glavni matini broj; 16) dobra odgajivaka praksa jeste gajenje domaih ivotinja na nain koji omoguava dobrobit ivotinja, ouvanje plodnosti zemljita uz uvaavanje prirodnih karakteristika poljoprivrednog podruja, u skladu sa naelima trajnog razvoja, kao i dobijanje zdravstveno bezbednih stoarskih proizvoda; 17) ekoloki normativ jeste dozvoljeno prisustvo domaih ivotinja na odreenom podruju pri njihovom gajenju, u cilju zatite ivotne sredine; 18) etoloki normativ podrazumeva ispunjavanje minimuma uslova domaim ivotinjima radi omoguavanja njihove dobrobiti i karakteristinog ponaanja; 19) zootehniki dokumenti jesu isprave o priplodnom materijalu koje izdaje glavna odgajivaka organizacija u skladu sa glavnim odgajivakim programom; 20) zoohigijenski normativ podrazumeva ispunjavanje minimuma uslova za gajenje domaih ivotinja; 21) kontrolisano razmnoavanje domaih ivotinja jeste osemenjavanje spermom kvalitetnih mukih priplodnih grla i presaivanje oploene jajne elije, prirodno parenje kvalitetnim, odnosno odabranim mukim priplodnim grlima, prirodno i vetako leenje ivine i prirodno i vetako osemenjavanje pela; 22) linija domaih ivotinja jeste grupa srodnih domaih ivotinja unutar rase koja se po svojim osobinama istie u odnosu na ostale domae ivotinje iste rase; 23) matina evidencija jeste knjiga, datoteka, elektronski ili drugi pisani dokument u koji se upisuju kvalitetna priplodna i priplodna grla, radi prikupljanja podataka o poreklu, proizvodnim i drugim osobinama; 24) matica riba jeste polno zrela riba, bez obzira na pol; 25) obeleavanje domaih ivotinja jeste postupak oznaavanja domaih ivotinja na trajan nain, radi identifikacije, registracije i prikupljanje svih podataka u jedinstven informacioni sistem; 26) objekat za akvakulturu jeste ribnjak i drugi objekat na poljoprivrednom ili drugom zemljitu koji se koristi za akvakulturu, a moe biti toplovodni ili hladnovodni; 27) objekat za gajenje divljai predstavlja ograeni prostor na poljoprivrednom ili drugom zemljitu sa prateim objektima namenjenim za gajenje i reprodukciju divljai; 28) odgajiva je pravno lice, preduzetnik ili fiziko lice koje je vlasnik domae ivotinje, odnosno lice koje ima pravo uvanja, gajenja, transporta i korienja domae ivotinje;

-329) odgajivaka organizacija jeste pravno lice iji je osnovni cilj genetsko unapreenje domae ivotinje sprovoem odgajivakog programa; 30) odgajivaki program obuhvata propisane metode i uslove za gajenje domaih ivotinja odreene vrste i rase; 31) parenje u srodstvu jeste parenje domaih ivotinja koje imaju poznatog zajednikog pretka; 32) pedigre jeste dokument o poreklu i proizvodnim osobinama kvalitetne priplodne domae ivotinje; 33) plotkinja jeste umatiena priplodna domaa ivotinja enskog pola ija se priplodna vrednost utvruje na osnovu prikupljenih podataka o poreklu, proizvodnim i drugim osobinama; 34) podruje za selekciju pela i matica jeste teritorija na kojoj vae posebni uslovi za dranje i gajenje pela; 35) poljoprivredno gazdinstvo jeste proizvodna jedinica na kojoj pravna lica, preduzetnici i fizika lica obavljaju stoarsku proizvodnju; 36) priplodni materijal jesu domae ivotinje, jaja za leenje, sperma domaih ivotinja, jajne elije i embrioni, kao i matinjaci pela; 37) priplodnjak jeste ocenjena i odabrana domaa ivotinja mukog pola koja ispunjava propisane uslove iz odgajivakog programa; 38) provenijenca jeste trgovako ime za priplodnu ivinu koju je selekcioner drao u zatvorenom jatu i vrio selekciju tokom pet generacija. Krajnji hibrid takoe ima to ime; 39) promet domaih ivotinja, njihovih proizvoda i sporednih proizvoda obuhvata uvoz, izvoz, tranzit, skladitenje, prodaju, kupovinu ili bilo kakav njihov prenos na trea lica; 40) zajednici; pelinja matica jeste jedina reproduktivno sposobna enka u pelinjoj

41) pelinje drutvo jesu medonosne pele, matica i trutovi smeteni u konici sa pripadajuim saem tokom proizvodne sezone; 42) pelinjak jeste skup pelinjih drutava smetenih u konicama postavljenim na slobodnom prostoru, odnosno u posebno stabilnom ili montanom objektu, a moe biti ugraen i u vozilo za prevoz; 43) pelinja paa jesu medonosne biljke sa kojih pele sakupljaju nektar, polen i smolaste materije; 44) osobina; rase jesu domae ivotinje iste vrste slinih morfolokih i fiziolokih

45) sparivalite pelinjih matica jeste mesto koje odgovara biolokim zahtevima za oplodnju matica; 46) testiranje domaih ivotinja jeste primena propisanih metoda i postupaka ispitivanja ispoljenosti pojedinih osobina domaih ivotinja; 47) transgene ivotinje jesu ivotinje kod kojih je trajno promenjen njihov genom dodavanjem, oduzimanjem ili zamenom odreenih gena, odnosno delova DNK; 48) uverenje o poreklu jeste dokument o poznatom poreklu priplodne domae ivotinje;

-449) uvoz priplodnog materijala jeste svako unoenje kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja, jaja za leenje, sperme domaih ivotinja, jajnih elija i embriona, u cilju sprovoenja odgajivakog programa na teritoriji Republike Srbije, osim uvoza radi tranzita, kao i privremenog uvoza priplodnih ivotinja radi takmienja, izlobi i dr.; 50) uporedni test (kontrolno testiranje) jeste odabrani nain uporeivanja nekih osobina razliitih rasa, sojeva, linija, meleza ili hibrida domaih ivotinja, hrane, dodataka hrani, opreme i dr.; 51) uslovno grlo jeste propisana jedinica za poreenje meu vrstama i kategorijama domaih ivotinja; 52) hibrid je individua dobijena ukrtanjem domaih ivotinja razliitih vrsta, rasa ili linija. Ciljevi u stoarstvu lan 3. Ciljevi u stoarstvu jesu: 1) poboljanje, odnosno ouvanje osobina domaih ivotinja vodei rauna o njihovoj vitalnosti; 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) 9) ivotinja; 10) 11) 12) ouvanje genetske varijabilnosti i bioloke raznovrsnosti u stoarstvu; ouvanje poljoprivrednih povrina u njihovoj upotrebi shodno nameni; proizvodnja dovoljnih koliina kvalitetnih stoarskih proizvoda; obezbeivanje odgovarajue ishrane za svaku vrstu domaih ivotinja; sprovoenje organske proizvodnje u stoarstvu; ouvanje autohtonih rasa domaih ivotinja; spreavanje negativnih posledica gajenja domaih ivotinja u srodstvu; sprovoenje zoohigijenskih i etolokih normativa u gajenju domaih gajenje domaih ivotinja uz potovanje ekolokih normativa; ostvarivanje prava i dunosti subjekata u stoarstvu; izvoenje strunih zootehnikih poslova; strunog, obrazovnog i

13) primena rezultata naunoistraivakog, savetodavnog rada u stoarstvu; 14) 15) 16) porekla. korienje informacionih sistema u stoarstvu;

identifikacija, obeleavanje i registracija domaih ivotinja; ureenje prometa sa priplodnim materijalom i proizvodima ivotinjskog

Ciljevi u stoarstvu iz stava 1. ovog lana ostvaruju se sprovoenjem odgajivakih programa, kao i obavljanjem drugih poslova u stoarstvu, u skladu sa ovim zakonom.

-5Naelo nediskriminacije lan 4. Ureivanje odnosa u oblasti stoarstva zasniva se na naelu nediskriminacije - upis u glavnu matinu evidenciju domaih ivotinja omoguiti za svaku domau ivotinju koja ispunjava uslove za upis, na zahtev odgajivaa, odnosno vlasnika domae ivotinje. Svaki odgajiva ima pravo da postane lan osnovne odgajivake organizacije, odnosno da uestvuje u sprovoenju odgajivakog programa, ako gaji priplodne domae ivotinje na podruju rada osnovne odgajivake organizacije i ako je saglasan da uestvuje u realizaciji odgajivakog programa.

II. SUBJEKTI U STOARSTVU I NJIHOVI ORGANIZACIONI OBLICIVrste subjekata lan 5. Obavljanje poslova u stoarstvu na teritoriji Republike Srbije, u okviru svojih ovlaenja, obezbeuju Republika Srbija preko ministarstva nadlenog za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo), odgajivai, odgajivake organizacije i organizacije sa posebnim ovlaenjima, kao i drugi subjekti u stoarstvu. Pravni poloaj subjekata koji obavljaju poslove u stoarstvu lan 6. Poslove u stoarstvu moe da obavlja pravno lice koje je registrovano u Registru privrednih subjekata, odnosno koje je registrovano u odgovarajuem registru u skladu sa propisima o udruenjima i koje je upisano u Registar odgajivakih organizacija i organizacija sa posebnim ovlaenjima (u daljem tekstu: Registar). Pravno lice iz stava 1. ovog lana osniva se kao: 1) 2) 3) 4) osnovna odgajivaka organizacija; regionalna odgajivaka organizacija; glavna odgajivaka organizacija; organizacija sa posebnim ovlaenjima.

Pravna lica iz stava 1. ovog lana registruju se u Registar privrednih subjekata u skladu sa zakonom kojim se ureuje registracija privrednih subjekata. Pravno lice iz stava 1. ovog lana upisuje se u Registar ako ispunjava uslove u pogledu strunog kadra, prostorija (objekat) i odgovarajue opreme. Ministar nadlean za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: ministar) propisuje uslove u pogledu objekata i odgovarajue opreme iz stava 4. ovog lana. Ministar utvruje ispunjenost uslova iz st. 4. i 5. ovog lana reenjem. Reenje ministra iz stava 6. ovog lana je konano i protiv njega moe se pokrenuti upravni spor.

-61. Odgajivake organizacije 1) Osnovna odgajivaka organizacija lan 7. Osnovna odgajivaka organizacija duna je da izradi i sprovodi osnovni odgajivaki program. U sprovoenju odgajivakog programa iz stava 1. ovog lana, osnovna odgajivaka organizacija naroito: 1) uestvuje u odabiranju domaih ivotinja, vri kontrolu proizvodnih sposobnosti i obeleavanje domaih ivotinja; 2) vodi osnovnu matinu evidenciju i podatke dostavlja regionalnoj odgajivaoj organizaciji i glavnoj odgajivakoj organizaciji; 3) vri kontrolu proizvodnih sposobnosti domaih ivotinja nad najmanjim brojem domaih ivotinja koji omoguava pravilno izvoenje odgajivakog programa. Osnovna odgajivaka organizacija poslove iz st. 1. i 2. ovog lana moe da obavlja ako ima: 1) u stalnom radnom odnosu na poslovima gajenja domaih ivotinja najmanje jednog diplomiranog inenjera poljoprivrede, odnosno diplomiranog inenjera master-a za stoarstvo, odnosno inenjera stoarskog smera; 2) odgovarajuu opremu. 2) Regionalna odgajivaka organizacija lan 8. Regionalna odgajivaka organizacija sprovodi glavni odgajivaki program na svojoj teritoriji. U sprovoenju odgajivakog programa iz stava 1. ovog lana, regionalna odgajivaka organizacija naroito: 1) 2) 3) 4) obavlja razvojnoistraivake zadatke na svojoj teritoriji; vri odabiranje domaih ivotinja i iri njihov genetski napredak; vodi katastar pelinje pae; uestvuje u izradi plana osemenjavanja;

5) obrauje podatke iz osnovne matine evidencije dobijene od osnovne odgajivake organizacije i dostavlja ih glavnoj odgajivakoj organizaciji; 6) obavlja poslove koji se odnose na banku gena. Regionalna odgajivaka organizacija moe da obavlja poslove iz stava 2. ovog lana ako ima: 1) u stalnom radnom odnosu na poslovima selekcije domaih ivotinja odgovarajui broj strunjaka, a najmanje dva diplomirana inenjera poljoprivrede, odnosno dva diplomirana inenjera master-a za stoarstvo, od kojih jedan sa poloenim strunim ispitom i radnim iskustvom od najmanje dve godine na poslovima selekcije domaih ivotinja; 2) odgovarajuu opremu.

-73) Glavna odgajivaka organizacija lan 9. Glavna odgajivaka organizacija duna je da izradi i sprovodi glavni odgajivaki program, koji reenjem prihvata Ministarstvo. Pri sprovoenju glavnog odgajivakog programa iz stava 1. ovog lana, glavna odgajivaka organizacija naroito: 1) vodi glavnu matinu evidenciju po vrstama, odnosno rasama domaih ivotinja na teritoriji Republike Srbije; 2) izdaje pedigre i uverenje o poreklu i druge zootehnike dokumente i vodi evidenciju o njima; 3) 4) 5) vri kontrolu proizvodnih sposobnosti priplodnih domaih ivotinja; vri procenu priplodne vrednosti domaih ivotinja; vri rangiranje i klasiranje priplodnih domaih ivotinja;

6) izrauje plan korienja i distribucije sperme kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja; 7) 8) 9) 10) izrauje plan korienja kvalitetnih priplodnih pelinjih matica majki; vodi evidenciju osnovnih odgajivakih organizacija; vodi evidenciju odgajivaa kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja; predlae priznavanje novostvorenih rasa, linija i hibrida domaih ivotinja; struna uputstva za sprovoenje glavnog odgajivakog

11) izrauje programa;

12) kontrolie primenu propisanih metoda i postupaka za sprovoenje glavnog odgajivakog programa. Glavna odgajivaka organizacija poslove iz st. 1. i 2. ovog lana moe da obavlja ako ima: 1) potreban broj strunjaka, a najmanje dva doktora biotehnikih nauka oblast zootehnikih nauka, sa naunim ili nastavnim zvanjem, od kojih jedan sa rezultatima nauno-strunog rada i radnim iskustvom u oblasti odgajivanja i selekcije od najmanje pet godina, po vrstama domaih ivotinja; 2) po jednog diplomiranog inenjera poljoprivrede, odnosno diplomiranog inenjera master-a za stoarstvo za voenje glavne matine evidencije po vrstama domaih ivotinja; 3) odgovarajuu opremu. 2. Organizacije sa posebnim ovlaenjima lan 10. Organizacije sa posebnim ovlaenjima jesu: 1) 2) 3) 4) centar za reprodukciju ivotinja i vetako osemenjavanje; testna stanica; laboratorija za ispitivanje kvaliteta mleka; laboratorija za molekularno-genetske testove;

-85) 6) 7) 8) organizacija za sakupljanje, dobijanje i presaivanje embriona; centar za selekciju pelinjih matica; inkubatorska stanica; odgajivalite matica riba, mlai i oploene ikre.

Organizacija iz stava 1. taka 1) ovog lana gaji potreban broj priplodnjaka za dobijanje i promet sperme radi sprovoenja glavnog odgajivakog programa. Organizacija iz stava 1. taka 2) ovog lana vri kontrolu proizvodnih sposobnosti domaih ivotinja radi sprovoenja odgajivakog programa i druga testiranja, u skladu sa ovim zakonom. Organizacija iz stava 1. taka 3) ovog lana vri ispitivanja kvaliteta mleka domaih ivotinja radi sprovoenja odgajivakog programa. Organizacija iz stava 1. taka 4) ovog lana vri molekularno- genetske testove radi sprovoenja odgajivakog programa. Organizacija iz stava 1. taka 5) ovog lana vri poslove sabiranja, dobijanja i presaivanja embriona radi sprovoenja odgajivakog programa. Organizacija iz stava 1. taka 6) ovog lana vri merenje, testiranje, ocenjivanje osobina i kontrolisanu oplodnju matica majki za potrebe selekcijskog programa iz pelarstva, kao i gajenje i promet priplodnog materijala pela, u skladu sa odgajivakim programom za ovu vrstu priplodnih domaih ivotinja. Organizacija iz stava 1. taka 7) ovog lana vri proizvodnju ivine u inkubatoru radi sprovoenja odgajivakog programa. Organizacija iz stava 1. taka 8) ovog lana vri gajenje i promet priplodnog materijala, u skladu sa odgajivakim programom za ovu vrstu i rasu domaih ivotinja. Organizacije iz stava 1. ta. 2) do 8) ovog lana obavljaju poslove iz st. 3. do 8. ovog lana ako ispunjavaju uslove u pogledu strunog kadra, objekata i opreme. Ministar blie propisuje uslove u pogledu strunog kadra iz stava 10. ovog lana. 3. Nauno-struni savet za stoarstvo Osnivanje Nauno-strunog saveta za stoarstvo lan 11. Radi razmatranja strunih pitanja, davanja strunih miljenja i uea u realizaciji projektnih zadataka u oblasti stoarstva, ministar, u skladu sa propisima kojima se ureuje dravna uprava, reenjem osniva posebnu radnu grupu - Naunostruni savet za stoarstvo (u daljem tekstu: Nauno-struni savet). Poslovi Nauno-strunog saveta lan 12. Nauno-struni savet razmatra struna pitanja, daje struna miljenja i uestvuje u realizaciji projektnih zadataka u vezi sa: 1) 2) propisima kojima se ureuje oblast stoarstva; donoenjem odgajivakih programa;

-93) godinjim izvetajima o radu odgajivakih organizacija na sprovoenju odgajivakih programa; 4) uvozom kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja i genetskog materijala i njihovom uvoenju u odgajivake programe; 5) uvoenjem novih metoda za procenu priplodne vrednosti i ocenjivanje priplodnih domaih ivotinja; 6) 7) 8) 9) 10) predlozima dugoronih razvojnih programa iz oblasti stoarstva; predlozima mera poljoprivredne politike iz oblasti stoarstva; Listom autohtonih rasa domaih ivotinja i ugroenih autohtonih rasa; predlozima za priznavanje novostvorenih rasa i hibrida domaih ivotinja; drugim znaajnim pitanjima iz oblasti stoarstva.

III. REGISTARUpis u Registar lan 13. Upis u Registar vri se na osnovu zahteva koji pravno lice podnosi Ministarstvu i reenja ministra o ispunjenosti uslova za obavljanje poslova u stoarstvu. Ministar donosi reenje iz stava 1. ovog lana u roku od dva meseca od dana podnoenja zahteva za upis u Registar. Reenjem iz stava 1. ovog lana utvruje se oblast rada u stoarstvu po vrstama domaih ivotinja. Reenje iz stava 1. ovog lana izdaje se na period od pet godina i moe se obnoviti. Zahtev za obnovu reenja podnosi se najmanje est meseci pre isteka roka vaenja reenja. Pravno lice iz stava 1. ovog lana duno je da obavesti Ministarstvo o svakoj promeni podataka koji se odnose na upis u Registar. Ministar propisuje sadrinu i obrazac zahteva iz stava 1. ovog lana. Sadrina i nain voenja Registra lan 14. Podaci iz Registra su javni. Registar se vodi u elektronskoj formi i moe se povezivati sa drugim bazama i registrima koje vodi Ministarstvo. Ministar blie propisuje sadrinu i nain voenja Registra. Brisanje iz Registra lan 15. Pravno lice brie se iz Registra ako: 1) donese odluku o prestanku obavljanja odreene delatnosti za koju je upisano u Registar;

- 10 2) 3) 4) prestane da ispunjava propisane uslove; ne sprovodi odgajivaki program; po isteku roka iz lana 13. stav 4. ovog zakona, nije izdato novo reenje.

Brisanje iz Registra vri se na osnovu reenja koje donosi ministar. Ministar donosi reenje o brisanju iz Registra u roku od dva meseca od dana ispunjenja uslova za brisanje iz Registra. Reenje ministra iz stava 2. ovog lana je konano i protiv njega moe se pokrenuti upravni spor.

IV. ODGAJIVAKI CILJEVI I SPROVOENJE ODGAJIVAKIH PROGRAMAOdgajivaki ciljevi lan 16. Odgajivaki ciljevi u stoarstvu utvruju se odgajivakim programom. Osnovni odgajivaki ciljevi su poveanje produktivnosti domaih ivotinja, izmena i poboljanje rasnog sastava, kao i spreavanje smanjenja brojnog stanja domaih ivotinja. Mere sprovoenja ciljeva iz odgajivakog programa lan 17. Mere sprovoenja ciljeva iz odgajivakog programa su: 1) ivotinja; 2) ivotinja; 3) kontrola produktivnosti priplodnih i kvalitetnih priplodnih domaih odabiranje i proizvodnja priplodnih i kvalitetnih priplodnih domaih proizvodnja kvalitetne hrane za domae ivotinje;

4) odabiranje i korienje kvalitetnih mukih i enskih priplodnih domaih ivotinja za proizvodnju; 5) ispitivanje prenoenja osobina na potomstvo kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja; 6) 7) kontrolisano razmnoavanje domaih ivotinja; voenje matine evidencije domaih ivotinja;

8) proizvodnja i uvoenje u proizvodnju drugih rasa i novostvorenih rasa i hibrida domaih ivotinja; 9) druge odgajivake i zootehnike mere.

Dugoroni program mera za sprovoenje odgajivakog programa lan 18. Mere iz lana 17. ovog zakona utvruju se Dugoronim programom mera za sprovoenje odgajivakog programa koji donosi Vlada za period od pet godina. Program iz stava 1. ovog lana sadri mere odabiranja i korienja kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja, uvoenja u proizvodnju i irenja drugih novostvorenih

- 11 rasa i hibrida domaih ivotinja, ispitivanja prenoenja osobina na potomstvo, kontrole produktivnosti priplodnih i kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja i kontrolisanog razmnoavanja domaih ivotinja po vrstama i rasama u Republici Srbiji, kao i visinu i izvore sredstava za sprovoenje programa. Godinji program mera za sprovoenje odgajivakog programa lan 19. Za sprovoenje Dugoronog programa mera za sprovoenje odgajivakog programa Vlada donosi Godinji program mera za sprovoenje odgajivakog programa koji sadri obim i vrstu mera za pojedine vrste domaih ivotinja, obim sredstava za sprovoenje mera, kao i nain raspodele sredstava. Glavni odgajivaki program lan 20. Glavnim odgajivakim programom utvruju se odgajivaki ciljevi, veliina populacije, odgajivake metode i selekcijski program, program banke gena, razvojni i istraivaki zadaci za potrebe poveanja efikasnosti izvoenja programa i uslovi za uspenije gajenje domaih ivotinja. Glavnim odgajivakim programom obezbeuje se irenje genetskog napretka i poboljanje kvaliteta stoarskih proizvoda, u skladu sa zootehnikim standardima. Za svaku vrstu, odnosno rasu domaih ivotinja koje su od znaaja za stoarstvo donosi se glavni odgajivaki program. Uslovi koje mora da ispunjava glavni odgajivaki program lan 21. Glavni odgajivaki program donosi glavna odgajivaka organizacija. Odgajivaki program iz stava 1. ovog lana mora da ispunjava sledee uslove: 1) da je u funkciji unapreenja stoarstva tako da se njegovim sprovoenjem postiu odgajivaki ciljevi i da je obezbeena kontrola proizvodnih osobina, radne sposobnosti, kao i drugih osobina domaih ivotinja; 2) da je obezbeena dovoljno velika populacija domaih ivotinja za njegovo sprovoenje; 3) da su obezbeeni odgovarajui organizaciono-tehniki uslovi za njegovo sprovoenje; 4) da se primenjuju odgovarajue metode i naini za utvrivanje porekla priplodnih domaih ivotinja; 5) da su priplodne domae ivotinje koje su ukljuene u program obeleene na propisan nain; 6) da je obezbeeno voenje propisane dokumentacije; 7) da je obezbeeno ouvanje genetske varijabilnosti i biloke raznovrsnosti u stoarstvu; 8) 9) da je obezbeeno spreavanje neplanskog parenja u srodstvu; da su obezbeene genetske rezerve;

- 12 10) da je obezbeen sistem unutranje kontrole rada nad poslovima u izvoenju odgajivakog programa. Selekcijski program lan 22. Selekcijskim programom utvruje se nain ispitivanja proizvodnih sposobnosti, ocenjivanja i odabiranja priplodnih domaih ivotinja, plan korienja priplodnih domaih ivotinja radi ostvarivanja odgajivakih ciljeva, kao i metode za procenu priplodne vrednosti priplodnih domaih ivotinja. Uvoenje novih metoda za procenu priplodne vrednosti i naina ocenjivanja priplodnih domaih ivotinja odobrava ministar. Osnovni odgajivaki program lan 23. Osnovna odgajivaka organizacija donosi osnovni odgajivaki program koji mora biti u skladu sa glavnim odgajivakim programom. Usklaenost osnovnog odgajivakog programa sa glavnim odgajivakim programom uvruje glavna odgajivaka organizacija. Struna kontrola nad sprovoenjem odgajivakog programa lan 24. Strunu kontrolu nad sprovoenjem odgajivakog programa vri Ministarstvo. Pri vrenju kontrole iz stava 1. ovog lana Ministarstvo moe zahtevati od odgajivake organizacije objanjenja i podatke potrebne za sprovoenje odgajivakog programa i ima pravo uvida u dokumentaciju koja se odnosi na odgajivaki program. Glavna odgajivaka organizacije duna je da Ministarstvu dostavi izvetaj o sprovoenju glavnog odgajivakog programa za proteklu kalendarsku godinu, najkasnije do isteka prvog tromeseja tekue godine.

V. KONTROLA PRODUKTIVNOSTI I OUVANJE OSOBINA DOMAIH IVOTINJAPriplodne i kvalitetne priplodne domae ivotinje i uvoenje u priplod domaih ivotinja lan 25. Priplodnim domaim ivotinjama, u smislu ovog zakona, smatraju se zdrave domae ivotinje namenjene za dalju reprodukciju. Kvalitetnim priplodnim domaim ivotinjama, u smislu ovog zakona, smatraju se domae ivotinje koje ispunjavaju propisane uslove u pogledu porekla, eksterijera, rasnih i proizvodnih osobina, i to: 1) enska priplodna grla (plotkinje) koja su pod stalnom kontrolom proizvodnih sposobnosti, imaju poznata oba roditelja i upisana su u glavnu matinu evidenciju domaih ivotinja; 2) muka priplodna grla (priplodnjaci) koja potiu od ispitanih roditelja sa pozitivnim rezultatima ispitivanja, a koja su ispitivanjem proizvodnih sposobnosti dala

- 13 pozitivne rezultate, kao i muka priplodna grla koja potiu od ispitanih roditelja sa pozitivnim rezultatima ispitivanja, a nalaze se u postupku ispitivanja i upisana su u glavnu matinu evidenciju domaih ivotinja. Priplodna ivina potie od jaja istih rasa i dedovskih matinih jata. Kvalitetne priplodne pelinje matice potiu od pela iste rase i moraju imati podatke o najmanje dve generacije enskih predaka umatiene matice majke. Uvoenje u priplod domaih ivotinja vri odgajiva. Priplodne domae ivotinje i kvalitetne priplodne domae ivotinje moraju da ispunjavaju uslove za uvoenje u priplod koje propisuje ministar. Poreklo kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja lan 26. Svaka kvalitetna priplodna domaa ivotinja, odnosno drugi priplodni materijal mora imati poznato poreklo. Poznato poreklo kvalitetne priplodne domae ivotinje i drugog priplodnog materijala utvruje glavna odgajivaka organizacija. Poreklo enskih kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja moe biti puno, odnosno nepotpuno poreklo. Poreklo mukih kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja moe biti puno. Punim poreklom kvalitetne priplodne domae ivotinje, u smislu ovog zakona, smatra se ako su poznate dve ili vie generacija predaka, izuzev kod kopitara gde se punim poreklom smatra ako je poznato pet generacija predaka. Nepotpunim poreklom kvalitetne priplodne domae ivotinje, u smislu ovog zakona, smatra se ako se ne mogu utvrditi svi preci, na nain utvren u stavu 5. ovog lana. Minimalni udeo poznatog porekla u tom sluaju je poznato poreklo jednog od roditelja. Ministar propisuje uslove za ispunjavanje punog ili nepotpunog porekla kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja iz st. 5. i 6. ovog lana, kao i metode i nain za utvrivanje i proveru porekla. Vrste, upis i sadrina matine evidencije i registra lan 27. Domae ivotinje mogu da se upiu u matinu evidenciju, odnosno u registar, i to: 1) 2) 3) 4) glavnu matinu evidenciju domaih ivotinja; matinu evidenciju autohtonih rasa domaih ivotinja o poreklu rase; registar matinih jata ivine; registar matica pela poznatog porekla.

U glavnu matinu evidenciju domaih ivotinja upisuju se kvalitetne priplodne domae ivotinje po vrstama, odnosno rasama. U matinu evidenciju autohtonih rasa domaih ivotinja o poreklu rase upisuju se autohtone rase domaih ivotinja. U registar matinih jata ivine upisuju se matina jata ivine.

- 14 U registar matica pela poznatog porekla upisuju se matice pela poznatog porekla. Matina evidencija, odnosno registar sadri naroito podatke o: 1) 2) 3) vrsti, rasi i poreklu domaih ivotinja; identifikaciji grla; datumu roenja domaih ivotinja;

4) imenu i prezimenu, odnosno nazivu odgajivaa i adresi, odnosno seditu odgajivaa. Matinu evidenciju, odnosno registar iz stava 1. ovog lana vodi glavna odgajivaka organizacija. Ministar blie propisuje uslove za upis domaih ivotinja u matinu evidenciju, odnosno u registar, kao i sadrinu i nain voenja matine evidencije, odnosno registra. Kontrola proizvodnih sposobnosti i procena priplodne vrednosti domaih ivotinja lan 28. Kontrola proizvodnih sposobnosti i procena priplodne vrednosti domaih ivotinja vri se na nain i metodama koje su odreene glavnim odgajivakim programom. Rezultati procenjene priplodne vrednosti domaih ivotinja koriste se za razvrstavanje kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja u klase. Kontrola proizvodnih sposobnosti i metode za procenu priplodne vrednosti domaih ivotinja moraju biti u skladu sa meunarodno priznatim postupcima i metodama. O kontroli proizvodnih sposobnosti i drugih osobina domaih ivotinja odgajivaka organizacija i organizacija sa posebnim ovlaenjima vode zbirku podataka. Ministar propisuje nain vrenja kontrole proizvodnih sposobnosti domaih ivotinja, metode za procenu priplodne vrednosti domaih ivotinja, kao i sadrinu i nain voenja zbirke podataka iz stava 4. ovog lana. Obavetavanje odgajivaa o rezultatima kontrole proizvodnih sposobnosti i procene priplodne vrednosti domaih ivotinja lan 29. Osnovna odgajivaka organizacija duna je da odgajivau daje rezultate kontrole proizvodnih sposobnosti priplodnih domaih ivotinja i procene priplodne vrednosti domaih ivotinja u obimu, roku i na nain koji je utvren odgajivakim programom. Razvrstavanje kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja u klase lan 30. Svaka kvalitetna priplodna domaa ivotinja mora biti ocenjena i razvrstana u klase radi sprovoenja selekcijskog programa i gajenja.

- 15 Ocenjivanje i razvrstavanje kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja u klase vri odgajivaka organizacija. Ministar propisuje postupak i nain ocenjivanja i razvrstavanja kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja u klase. Priznavanje novih rasa, linija i hibrida domaih ivotinja lan 31. Nove rase, linije i hibridi domaih ivotinja koje nastaju na teritoriji Republike Srbije priznaje ministar reenjem. Ministar propisuje uslove za priznavanje novih rasa, linija i hibrida domaih ivotinja. Testiranje novih rasa, provenijenci, linija, hibrida i uveenih kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja lan 32. Za ukljuivanje novih rasa, provenijenci, linija, hibrida i uveenih kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja u glavni odgajivaki program postojeih rasa mora biti sprovedena odgovarajua provera njihovih proizvodnih sposobnosti, procena priplodne vrednosti i razvrstavanje u klase. Proveru proizvodnih sposobosti kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja, procenu priplodne vrednosti i razvrstavanje u klase vri odgajivaka organizacija. Razmnoavanje domaih ivotinja lan 33. Razmnoavanje domaih ivotinja je zootehniki postupak koji se izvodi vetakim osemenjavanjem ili prirodnim parenjem pod uslovima i na nain propisan ovim zakonom i propisima kojima se ureuje zdravstvena zatita ivotinja. Odgajiva, odnosno izvoa vetakog osemenjavanja duan je da vodi evidenciju o vetakom osmenjavanju, odnosno prirodnom parenju i da izdaje potvrdu o vetakom osemenjavanju, odnosno o prirodnom parenju. Ministar blie propisuje uslove i nain razmnoavanja domaih ivotinja po vrstama, nain voenja evidencije o vetakom osmenjavanju, odnosno prirodnom parenju, kao i sadrinu potvrde iz stava 2. ovog lana. Parenje van srodstva lan 34. Parenje van srodstva vri se tako da se potuje najvei dozvoljeni koeficijent srodstva koji je odreen selekcijskim programom za svaku vrstu i rasu domaih ivotinja kako bi se spreilo smanjenje vitalnosti, sposobnosti preivljavanja, plodnosti i drugih osobina domaih ivotinja u uzastopnim generacijama kao posledica parenja u srodstvu. Blie uslove za parenje u srodstvu propisuje ministar.

- 16 Priplodnjaci za prirodno parenje lan 35. Priplodnjaci za prirodno parenje moraju da ispunjavaju uslove iz lana 25. stav 2. taka 2) ovog zakona. Izuzetno od stava 1. ovog lana, kada je ugroeno razmnoavanje domaih ivotinja, ministar moe da dozvoli korienje priplodnjaka i kada nisu ispunjeni propisani uslovi. Odgajiva moe da koristi priplodnjaka za prirodno parenje ako ima matini list priplodnjaka, pedigre i dozvolu za njegovo korienje izdatu od glavne odgajivake organizacije, da je priplodnjak upisan u glavnu matinu evidenciju domaih ivotinja i da za priplodnjaka vodi pripusni spisak. Glavnim odgajivakim programom odreuju se uslovi i nain korienja priplodnjaka, kao i period vaenja dozvole za korienje priplodnjaka za prirodno parenje. Glavnim odgajivakim programom priplodnjaka za prirodno parenje. mora biti obezbeeno dovoljno

Republika Srbija obezbeuje sredstva za sufinansiranje dranja dovoljnog broja priplodnjaka za prirodno parenje, u skladu sa glavnim odgajivakim programom. Zabranjeno je korienje za priplod mukih grla koja nisu odabrana za priplod, kao i mukih grla u tovu. Priplodnjaci za vetako osemenjavanje lan 36. Priplodnjaci za vetako osemenjavanje moraju da ispunjavaju uslove iz lana 25. stav 2. taka 2) ovog zakona. Izuzetno od stava 1. ovog lana, kada je ugroeno razmnoavanje domaih ivotinja, ministar moe da dozvoli korienje priplodnjaka za vetako osemenjavanje i kada nisu ispunjeni propisani uslovi. Centar za reprodukciju ivotinja i vetako osemenjavanje moe da koristi za vetako osemenjavanje odabrane priplodnjake ako ima matini list priplodnjaka, pedigre, da je priplodnjak upisan u glavnu matinu evidenciju domaih ivotinja i da ima dozvolu za njegovo korienje izdatu od strane ministra, na predlog komisije za godinji pregled centara za reprodukciju ivotinja i vetako osemenjavanje koju obrazuje ministar. Glavnim odgajivakim programom odreuju se uslovi i nain korienja priplodnjaka za vetako osemenjavanje. Glavnim odgajivakim programom priplodnjaka za vetako osemenjavanje. mora biti obezbeeno dovoljno

Odabiranje priplodnjaka za vetako osemenjavanje vri se po potrebi, a najmanje jedanput godinje. Zabranjeno je korienje priplodnjaka koji nisu odabrani za korienje u priplodu za vetako osemenjavanje.

- 17 Sperma lan 37. Centar za reprodukciju ivotinja i vetako osemenjavanje moe da koristi i stavi u promet spermu domaih ivotinja (u daljem tekstu: sperma), ako: 1) je dobijena i uskladitena u centru za reprodukciju ivotinja i vetako osemenjavanje; 2) je dobijena od priplodnjaka koji imaju zootehnika dokumenta iz lana 36. stav 3. ovog zakona; 3) je obeleena na propisan nain, da se za nju vodi evidencija o proizvodnji i da je prati propisana dokumentacija; 4) ispunjava uslove o kvalitetu propisane ovim zakonom i uslove o zdravstvenoj ispravnosti u skladu sa propisima kojima se ureuje zdravstvena zatita ivotinja. Izuzetno od stava 1. ovog lana odgajiva moe proizvoditi i koristiti spermu koja ispunjava uslove iz stava 1. ta. 2) i 4) ako slui za sopstvene potrebe na poljoprivrednom gazdinstvu. Centar za reprodukciju ivotinja i vetako osemenjavanje ne sme ometati promet spermom koja je dobijena u drugom centru za reprodukciju ivotinja i vetako osemenjavanje, ako ta sperma ispunjava propisane uslove. Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na spermu ivine, krznaica, kunia i pela. Ministar propisuje nain obeleavanja sperme, nain voenja evidencije o proizvodnji sperme, kao i uslove koje mora da ispunjava sperma u pogledu kvaliteta. Vetako osemenjavanje i upis u Registar izvoaa vetakog osemenjavanja lan 38. Vetako osemenjavanje moe da obavlja pravno lice i preduzetnik (u daljem tekstu: izvoa vetakog osemenjavanja) ako je upisan u Registar izvoaa vetakog osemenjavanja, koji vodi Ministarstvo. Vetako osemenjavanje moe da obavlja i fiziko lice na osnovu ugovora o saradnji sa izvoaem vetakog osemenjavanja ako je struno osposobljeno za izvoenje vetakog osmenjavanja i ako poseduje srednju strunu spremu poljoprivrednog ili veterinarskog smera. Struno osposobljavanje fizikog lica za izvoenje vetakog osemenjavanja vri se na organizovanim obukama, prema programu koji donosi Ministarstvo. Izvoa vetakog osemenjavanja upisuje se u Registar izvoaa vetakog osemenjavanja ako ispunjava sledee uslove: 1) 2) 3) ima odgovarajui prostor i opremu; ima odgovarajui struni kadar; obavlja vetako osemenjavanje tokom cele godine.

Ministar propisuje uslove u pogledu prostora, opreme i strunog kadra iz stava 4. ta. 1) i 2) ovog lana.

- 18 Upis u Registar izvoaa vetakog osemenjavanja vri se na osnovu zahteva koji izvoa vetakog osemenjavanja podnosi Ministarstvu. Ministar donosi reenje o upisu u Registar izvoaa osemenjavanja u roku od dva meseca od dana podnoenja zahteva. vetakog

Reenje ministra iz stava 7. ovog lana je konano i protiv njega moe se pokrenuti upravni spor. Odredbe ovog lana ne odnose se na vetako osemenjavanje ivine, krznaica, kunia i pela. Sadrina i nain voenja Registra izvoaa vetakog osemenjavanja lan 39. Podaci iz Registra izvoaa vetakog osemenjavanja su javni. Registar izvoaa vetakog osemenjavanja vodi se u elektronskoj formi i moe se povezivati sa drugim bazama i registrima koje vodi Ministarstvo. Ministar blie propisuje sadrinu i nain voenja Registra izvoaa vetakog osemenjavanja. Brisanje iz Registra izvoaa vetakog osemenjavanja lan 40. Izvoa vetakog osemenjavanja brie se iz Registra izvoaa vetakog osemenjavanja ako: 1) donese odluku o prestanku obavljanja delatnosti za koju je upisan u Registar izvoaa vetakog osemenjavanja; 2) prestane da ispunjava propisane uslove; 3) ne dostavlja podatke o rezultatima vetakog osemenjavanja centru za reprodukciju ivotinja i vetako osemenjavanje. Brisanje iz Registra izvoaa vetakog osemenjavanja vri se na osnovu reenja koje donosi ministar. Ministar donosi reenje iz stava 2. ovog lana u roku od dva meseca od dana ispunjenja uslova za brisanje iz tog registra. Reenje ministra iz stava 2. ovog lana je konano i protiv njega moe se pokrenuti upravni spor. Obaveze izvoaa vetakog osemenjavanja lan 41. Izvoa vetakog osemenjavanja duan je da: 1) vri vetako osemenjavanje u skladu sa glavnim odgajivakim programom; 2) 3) koristi spermu koja ispunjava propisane uslove; ostvaruje propisane minimalne rezultate osemenjavanja;

- 19 4) prikuplja propisane podatke o vetakom osemenjavanju i dostavlja ih centru za reprodukciju ivotinja i vetako osemenjavanje i glavnoj odgajivakoj organizaciji. Centar za reprodukciju ivotinja i vetako osemenjavanje lan 42. U centru za reprodukciju ivotinja i vetako osemenjavanje moe se drati priplodnjak koji ima pedigre, koji je upisan u glavnu matinu evidenciju domaih ivotinja i ako ima dozvolu za korienje priplodnjaka izdatu od strane ministra. Radi sprovoenja glavnog odgajivakog programa, centar za reprodukciju ivotinja i vetako osemenjavanje duan je da: 1) koristi pozitivno testirane kvalitetne priplodne domae ivotinje ili kvalitetne priplodne domae ivotinje koje su u postupku testiranja; 2) vodi evidenciju o priplodnjacima, o proizvodnji i skladitenju sperme, o stavljanju u promet sperme, kao i da dostavlja godinji izvetaj Ministarstvu; 3) prati i analizira rad izvoaa vetakog osmenjavanja na osnovu podataka o rezultatima vetakog osemenjavanja dobijenih od njega. Za sprovoenje glavnog odgajivakog programa, centar za reprodukciju i vetako osemenjavanje mora da ima u stalnom radnom odnosu najmanje jednog diplomiranog inenjera za stoarstvo, odnosno diplomiranog inenjera master-a za stoarstvo i jednog veterinara specijalistu iz oblasti reprodukcije. Zatitni pojas oko centra za selekciju pelinjih matica lan 43. U zatitnom pojasu oko centra za selekciju pelinjih matica primenjuju se posebni uslovi prometa i selidbe pela i pelarskog priplodnog materijala radi strune kontrole nad parenjem pelinjih matica. Gajenje pela u zatienom pojasu oko centara za selekciju pelinjih matica vri se pod posebnim uslovima. Ministar propisuje veliinu zatitnog pojasa i posebne uslove prometa i selidbe pela i pelarskog priplodnog materijala, kao i posebne uslove gajenja pela. Jajne elije i embrioni lan 44. Jajne elije i embrioni domaih ivotinja (u daljem tekstu: jajne elije i embrioni) mogu se koristiti i staviti u promet ako: 1) su dobijeni i uskladiteni na propisan nain u organizaciji za sabiranje, dobijanje i presaivanje embriona; 2) potiu od priplodnih domaih ivotinja koje ispunjavaju uslove za dobijanje jajnih elija i embriona u skladu sa glavnim odgajivakim programom; 3) su obeleeni na propisan nain, a ako su u domaoj ivotinji primaocu ona mora biti obeleena na propisan nain; 4) 5) ih prati uverenje o poreklu i proizvodnim sposobnostima; odgovaraju propisanim uslovima o kvalitetu i zdravstvenim propisima;

- 20 6) objekti u kojima se obavlja promet ispunjavaju zootehnike uslove u skladu sa ovim zakonom i veterinarsko-sanitarne uslove u skladu sa propisima kojima se ureuje zdravstvena zatita ivotinja. Ministar blie propisuje uslove iz stava 1. ovog lana koje mora da ispunjavaju jajne elije i embrioni. Odredbe ovog lana ne odnose se na jaja za nasad ivine i pelinje matinjake. Genetske manipulacije i transgene domae ivotinje lan 45. Zabranjeno je menjanje nasledne osnove domaih ivotinja metodama genetske manipulacije. Izuzetno od stava 1. ovog lana moe se vriti menjanje nasledne osnove domaih ivotinja metodama genetske manipulacije samo u naunoistraivake svrhe, u zatvorenom i za tu svrhu opremljenom objektu, uz dozvolu koju izdaje ministar. Komercijalna upotreba transgenih domaih ivotinja vri se u skladu sa propisima kojima se ureuju genetiki modifikovani organizmi. Molekularno-genetski testovi lan 46. Molekularno-genetski testovi koriste se za sakupljanje informacija o kvalitetnim priplodnim domaim ivotinjama, za donoenje odluka u sprovoenju odgajivakog programa, za ouvanje autohtonih rasa domaih ivotinja i radi ouvanja bioloke raznovrsnosti domaih ivotinja. Molekularno-genetske testove izvodi laboratorija za molekularno-genetske testove u skladu sa naelima dobre laboratorijske prakse, kao i po meunarodno priznatim metodama. Testiranje proizvodnih sposobnosti domaih ivotinja lan 47. Testiranje proizvodnih sposobnosti domaih ivotinja vri testna stanica u skladu sa glavnim odgajivakim programom, na nain kojim se obezbeuje meunarodna merljivost dobijenih rezultata. Ministar blie propisuje nain testiranja proizvodnih sposobnosti domaih ivotinja.

VI. GAJENJE DOMAIH IVOTINJACilj gajenja domaih ivotinja lan 48. Gajenje domaih ivotinja (u daljem tekstu: gajenje) vri odgajiva, u skladu sa ovim zakonom i propisima kojima se ureuje zdravstvena zatita ivotinja, radi ostvarivanja ciljeva u stoarstvu iz lana 3. ovog zakona.

- 21 Vrste gajenja lan 49. Vrste gajenja su konvencionalno gajenje i prirodi prilagoeno gajenje. Konvencionalno gajenje jeste uobiajeni nain gajenja, koji podrazumeva upotrebu dozvoljenih sistem gajenja, ishrane i stimulacije proizvodnje. Prirodi prilagoeno gajenje jeste ivotnoj sredini prilagoen oblik poljoprivredne proizvodnje, koji se moe sprovoditi samo na poljoprivrednim gazdinstvima sa istim vidom biljne proizvodnje. Prirodi prilagoeno gajenje moe se vriti kao: 1) 2) 3) 4) integralno; ekoloko (organsko i bioloko); bioloki dinamino; permakulturalno gajenje.

Ministar blie propisuje uslove za konvencionalno gajenje i prirodi prilagoeno gajenje po vrstama domaih ivotinja. Potovanje potreba domaih ivotinja u gajenju lan 50. Gajenje se vri uz potovanje potreba domaih ivotinja u gajenju, tako da se zadovoljavaju njihove bioloke potrebe, ne ometaju njihove telesne funkcije i ponaanje, kao i da se sa njima postupa, u skladu sa propisima kojima se ureuje zdravstvena zatita i dobrobit ivotinja. Ishrana, nega i smetaj domaih ivotinja su odgovarajui ako zadovoljavaju fizioloke, etoloke i druge potrebe domaih ivotinja. Domae ivotinje moraju se hraniti i negovati na nain koji odgovara svakoj vrsti domaih ivotinja i mora im se obezbediti odgovarajui smetaj u objektima za gajenje. Prisilno hranjenje domaih ivotinja dozvoljeno je u funkciji preivljavanja ili iz zdravstvenih razloga. Prevoz i klanje domaih ivotinja mora se obavljati, u skladu sa propisima kojima se ureuje zdravstvena zatita i dobrobit ivotinja. Odgajiva je duan da obezbedi posebnu negu i leenje za bolesne, povreene i iznemogle domae ivotinje, u skladu sa propisima kojima se ureuje zdravstvena zatita i dobrobit ivotinja. Ministar blie propisuje uslove u pogledu ishrane i nege domaih ivotinja iz stava 2. ovog lana. Objekti i oprema za gajenje lan 51. Objekti za gajenje jesu: 1) 2) 3) tale, pelinjaci, objekti za gajenje divljai, akvakulturu i dr.; ubrita i objekti za stone otpatke; skladita za hranu (senjaci, silosi, ambari, podrumi i sl.) i vodu;

4) drugi prostori za gajenje (ograeni i neograeni panjaci) sa nadzorom nad paom, ograde, trkalita, ispusti, prostor za sabiranje vode i dr.

- 22 Objekti iz stava 1. ovog lana moraju da ispunjavaju propisane zootehnike uslove u skladu sa ovim zakonom i veterinarsko-sanitarne uslove u skladu sa propisima kojima se ureuje zdravstvena zatita ivotinja. Radi obezbeivanja odgovarajuih uslova za gajenje i kvalitet proizvoda ivotinjskog porekla, odgajiva je duan da, u skladu sa zoohigijenskim i etolokim normativima, koristi odgovarajuu opremu za smetaj, hranjenje, napajanje, ienje i negu, kao i opremu za prevoz ivotinja i ivotinjskih otpadaka. Ministar blie propisuje uslove u pogledu objekata za gajenje po vrstama domaih ivotinja, kao i uslove u pogledu opreme iz stava 3. ovog lana. Osposobljenost odgajivaa lan 52. Odgajiva pri gajenju mora da je osposobljen za gajenje i postupanje sa domaim ivotinjama i da ima osnovna znanja o gajenju i postupanju sa domaim ivotinjama, ishrani, kvalitetu proizvoda ivotinjskog porekla i postupanju sa stajskim ubrivom. Ministar blie propisuje nain utvrivanja osposobljenosti i znanja odgajivaa iz stava 1. ovog lana. Zootehniki postupci lan 53. Radi ostvarivanja uspenog gajenja i zdravstvene zatite domaih ivotinja, odgajiva pri gajenju moe sam da izvodi samo one zootehnike postupke, koji su neophodni za zdravstvenu zatitu domaih ivotinja i uspeno gajenje, i to: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) prvu pomo (zaustavljanje krvarenja i pomo pri poroaju); skraivanje, odnosno bruenje zuba kod prasadi prvi dan po roenju; obradu i negu papaka, kopita i negu domaih ivotinja; obezroavanje teladi mlae od est nedelja; vetako osemenjavanje; kontrolu produktivnosti; obeleavanje domaih ivotinja u skladu sa propisima;

8) upotrebu i davanje dozvoljenih sredstava koja nisu vezana za izdavanje po receptu; 9) dezinfekciju sredstvima; 10) 11) 12) 13) 14) i dezinsekciju stoarskih objekata sa dozvoljenim

negu i striu dlake i vune; sprovoenje apitehnikih mera u cilju uspenog gajenja pela; spreavanje prirodnog rojenja i grabei; uvoenje vetakog izrojavanja pelinjih drutava; upotrebu biotehnikih mera u suzbijanju tetoina i bolesti.

- 23 Struno osposobljavanje odgajivaa za izvoenje zootehnikih postupaka iz stava 1. ovog lana vri se na organizovanim obukama, prema programu koji donosi Ministarstvo. Ishrana domaih ivotinja lan 54. Odgajiva je duan da domae ivotinje redovno snabdeva sa dovoljnom koliinom kvalitetne, zdravstveno ispravne hrane, vode za pie, vazduhom, tako da su u dovoljnoj meri zadovoljene njihove bioloke potrebe. Hrana za domae ivotinje mora biti takva da zadovoljava osnovne potrebe domaih ivotinja kojima je namenjena. Zabranjeno je davanje hormonalnih preparata da bi se podsticao rast, proizvodnja mleka, mesa, jaja ili iz drugih razloga domaim ivotinjama koje se koriste u proizvodne i sportske svrhe. ivotinjski otpaci i ubrenje lan 55. ivotinjski otpaci (feces i mokraa papkara) mogu se upotrebljavati kao ubrivo. ivotinjski otpaci iz stava 1. ovog lana, kao i kompost, koji se upotrebljavaju za ubrenje kao sredstvo za ishranu bilja, u cilju ouvanja plodnosti tla, ne smatraju se otpacima. Ministar i ministar nadlean za poslove zatite ivotne sredine blie propisuju nain upravljanja otpadom ivotinjskog porekla koji se ne koristi kao ubrivo u smislu stava 2. ovog lana. Objekti za ivotinjske otpatke lan 56. Sa ivotinjskim otpacima mora se postupati tako da se ne ugroava zdravlje ljudi i domaih ivotinja, ivotna sredina, kvalitet hrane i stoarskih proizvoda. Objekti za ivotinjske otpatke mogu biti: 1) 2) 3) 4) ubrita; osone jame; lagune; sedimentacijski bazeni.

Pogoni za preradu i obradu ivotinjskih otpadaka, kao i objekti iz stava 2. ovog lana moraju ispunjavati tehnike i tehnoloke uslove. Ministar blie propisuje tehnike i tehnoloke uslove za objekte iz stava 2. ovog lana i pogone iz stava 3. ovog lana.

- 24 Obeleavanje i evidentiranje domaih ivotinja lan 57. Domae ivotinje moraju biti obeleene, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se ureuje zdravstvena zatita ivotinja. Obeleavanje domaih ivotinja mogu da vre: 1) 2) 3) veterinarske ambulante, veterinarske stanice i veterinarske slube; odgajivaka organizacija; odgajiva koji je struno osposobljen da vri obeleavanje.

Struno osposobljavanje odgajivaa iz stava 2. taka 3) ovog lana vri se na organizovanim obukama, prema programu koji donosi Ministarstvo. Lica iz stava 2. ovog lana mogu da vre obeleavanje domaih ivotinja ako su ovlaena za obeleavanje od strane Ministarstva. Lica iz stava 2. ovog lana odgovorna su za pravilno obeleavanje domaih ivotinja. Odgajiva iz stava 2. taka 3) ovog lana o izvrenom obeleavanju domae ivotinje vodi talsku knjigu. talska knjiga iz stava 6. ovog lana sadri podatke o identitetu, poreklu, plodnosti i proizvodnim sposobnostima domae ivotinje. Odgajiva i odgajivaka organizacija duni su da podatke o obeleavanju domae ivotinje dostave Ministarstvu, radi upisa podataka o obeleenim domaim ivotinjama u Centralnu bazu podataka o obeleavanju ivotinja (u daljem tekstu: Centralna baza). Ministar blie propisuje nain obeleavanja i evidencije domaih ivotinja. Gajenje na zatienim podrujima lan 58. Kada se poljoprivredno zemljite namenjeno stoarstvu, posebnim propisoma utvruje kao zatieno podruje, potrebno je pribaviti miljenje Ministarstva.

VII. GAJENJE PELAUslovi i nain gajenja pela lan 59. Gajenje pela vri se u pelinjaku. Odgajiva pela duan je da postavi pelinjak tako da pele ne smetaju susedima i prolaznicima. Ministar blie propisuje uslove i nain gajenje pela. Pelinja paa, katastar pelinje pae i fenoloke karte lan 60. Korienje medonosnog bilja za pelinju pau je slobodno i bez naknade.

- 25 Katastar pelinje pae jeste zbirka podataka o prisustvu medonosnog bilja na odreenom podruju, koji vodi regionalna odgajivaka organizacija. Fenoloka karta jeste skup podataka o mogunosti pae, po vrstama pelinje pae, koju vodi regionalna odgajivaka organizacija na utvrenom podruju prognoziranja pelinje pae. Ministar propisuje blie uslove o sadrini i nainu voenja katastra iz stava 2. ovog lana. Selidba pela lan 61. Radi korienja pelinje pae, odgajiva pela moe pelinjak preseljavati sa stalnog mesta na drugo mesto dranja. Zabranjena je selidba pela ako pelinja drutva nisu zdrava, odnosno ako nemaju uverenje o transportu. Zdravstveno stanje pela dokazuje se potvrdom o zdravstvenom stanju, u skladu sa propisima kojima se ureuje zdravstvena zatita ivotinja. Pelari iz drugih zemalja mogu koristiti pelinju pau na teritoriji Republike Srbije samo uz saglasnost Ministarstva. Ministar blie propisuje uslove i nain selidbe pela iz stava 1. ovog lana, sadrinu uverenja iz stava 2. ovog lana, kao i uslove za izdavanje saglasnosti iz stava 4. ovog lana. Praenje odbeglog roja pela lan 62. Vlasnik, odnosno korisnik zemljita, duan je omoguiti odgajivau pela prolaz preko njegovog zemljita radi praenja odbeglog roja, a u sluaju tete ima pravo na naknadu. Zatita pela za vreme pelinje pae lan 63. Upotreba sredstava za zatitu bilja otrovnih za pele za vreme pelinje pae obavljae se u skladu sa propisima kojima se ureuju sredstva za zatitu bilja. Pravno, odnosno fiziko lice moe vriti upotrebu sredstava za suzbijanje komaraca avio metodom, otrovnih za pele za vreme pelinje pae, samo po odobrenju organa jedinice lokalne samouprave. Odobrenje iz stava 2. ovog lana izdaje se za jedno tretiranje. Lica iz stava 2. ovog lana duna su obavestiti: 1) odgajivaku organizaciju o izdatom odobrenju; 2) odgajivaa pela, putem sredstava javnog informisanja, najmanje 48 sati pre tretiranja o mestu i vremenu upotrebe sredstava otrovnih za pele, nainu upotrebe, vremenu trajanja otrovnog sredstva i ugroenom podruju. Pod ugroenim podrujem iz stava 4. taka 2) ovog lana, smatra se povrina na kojoj se upotrebljava sredstvo za suzbijanje komaraca, kao i okolno zemljite koje se prostire u krugu od 5 km, udaljenosti od granice te povrine.

- 26 U sluaju primene sredstava iz st. 1. i 2. ovog lana odgajiva pela duan je da preduzme potrebne mere zatite pela, i to: 1) 2) zatvaranje leta konice; privremeno preseljavanje.

VIII. GAJENjE DIVLjAIUslovi za gajenje divljai lan 64.Gajenjem divljai moe da se bavi odgajiva koji ispunjava uslove u pogledu objekata i opreme iz lana 51. st. 2. i 3. ovog zakona. Odgajiva koji se bavi gajenjem divljai moe uneti divlja u objekte za gajenje ako divlja ispunjava uslove u skladu sa propisima kojima se ureuje zdravstvena zatita ivotinja.

IX. AKVAKULTURAUslovi za obavljanje akvakulture lan 65. Akvakulturom moe da se bavi odgajiva koji ispunjava uslove u pogledu objekata i opreme iz lana 51. st. 2. i 3. ovog zakona. Odgajiva koji se bavi akvakulturom moe uneti ribu i ostale vodene organizame u objekte za akvakulturu pod uslovom da ima uverenje o njihovom zdravstvenom stanju, u skladu sa propisima kojima se ureuje zdravstvena zatita ivotinja. Unoenje riba i ostalih vodenih organizama stranog porekla lan 66. Unoenje riba i ostalih vodenih organizama stranog porekla u objekat za akvakulturu moe se vriti na osnovu dozvole ministra nadlenog za zatitu ivotne sredine.

X. OUVANJE GENETSKIH REZERVI DOMAIH IVOTINJA I BIOLOKE RAZNOVRSNOSTI U STOARSTVUOuvanje genetskih rezervi domaih ivotinja lan 67. Genetske rezerve domaih ivotinja obuhvataju pojedinane rase, sojeve i linije domaih ivotinja. Genetske rezerve domaih ivotinja uvaju se u vidu minimalnog broja domaih ivotinja, doza sperme, jajnih elija ili embriona. Ministar propisuje Listu genetskih rezervi domaih ivotinja, kao i nain ouvanja genetskih rezervi iz stava 1. ovog lana. Sredstva za ouvanje genetskih rezervi domaih ivotinja obezbeuju se u budetu Republike Srbije.

- 27 Program ouvanja bioloke raznovrstnosti u stoarstvu lan 68. Ouvanje bioloke raznovrsnosti u stoarstvu izvodi se u skladu sa Programom ouvanja bioloke raznovrsnosti u stoarstvu, koji donosi ministar za period od pet godina. Program iz stava 1. ovog lana obuhvata ocenu stanja u pogledu bioloke raznosvrsnosti u stoarstvu, i to: 1) ouvanje svih rasa domaih ivotinja koje se gaje na teritoriji Republike Srbije, a posebno ouvanje autohtonih rasa domaih ivotinja; 2) ouvanje rasa domaih ivotinja izvan sredine u kojoj su nastale (ex-situ ouvanje), odnosno u sredini gde su nastale (in-situ ouvanje) za svaku rasu domaih ivotinja; 3) 4) uspostavljanje i rad banke gena u stoarstvu; ispunjavanje meunarodnih obaveza;

5) poveanje javne svesti o znaaju ouvanja bioloke raznovrsnosti u stoarstvu; 6) povezivanje sa drugim programima iz oblasti poljoprivrede. Programom iz stava 1. ovog lana utvruje se obim sredstava za sprovoenje programa, nain raspodele sredstava, kao i subjekti u stoarstvu koji e ga sprovoditi. Autohtone rase domaih ivotinja lan 69. Autohtone rase domaih ivotinja su pod posebnom brigom drave. Listu autohtonih rasa domaih ivotinja i ugroenih autohtonih rasa utvruje ministar. Ministarstvo zatiuje ime i autohtonu rasu domaih ivotinja u skladu sa ratifikovanim meunarodnim ugovorima i sporazumima. Autohtone rase domaih ivotinja upisuju se u Registar autohtonih rasa domaih ivotinja, koji vodi Ministarstvo. Upis u Registar autohtonih rasa domaih ivotinja vri se na osnovu zahteva vlasnika domaih ivotinja. Ministar donosi reenje o upisu u Registar autohtonih rasa domaih ivotinja u roku od dva meseca od dana podnoenja zahteva. Reenje ministra o upisu u registar iz stava 6. ovog lana je konano i protiv njega moe se pokrenuti upravni spor. Registar autohtonih rasa domaih ivotinja vodi se u elektronskoj formi i moe se povezivati sa drugim bazama i registrima koje vodi Ministarstvo. Ministar blie propisuje uslove u pogledu gajenja i prometa autohtonih rasa domaih ivotinja, kao i sadrinu i nain voenja Registra autohtonih rasa domaih ivotinja.

- 28 Posebno ouvanje bioloke raznosvrsnosti rase pela Apis mellifera carnica lan 70. Radi ouvanja bioloke raznosvrsnosti pela Apis mellifera carnica na teritoriji Republike Srbije nije dozvoljeno gajenje i promet sa priplodnim materijalom drugih rasa pela. Posebne mere u stoarstvu u vanrednim uslovima lan 71. U sluaju vanrednog stanja ili stanja neposredne ratne opasnosti ili prirodnih, odnosno drugih nesrea koje ugroavaju ouvanje minimalnog broja priplodnog materijala potrebnog za razmnoavanje domaih ivotinja, odnosno ako je u veem obimu ugroena bioloka raznovrsnost domaih ivotinja na teritoriji Republike Srbije, Ministarstvo moe da naredi posebne mere kojima se spreava ugroenost domaih ivotinja, i to: 1) 2) zabrana prometa domaih ivotinja; zabrana klanja domaih ivotinja.

XI. PROIZVODNJA I PROMET HRANE BILJNOG POREKLA ZA DOMAE IVOTINJE I PROIZVODI IVOTINJSKOG POREKLAProizvodnja hrane biljnog porekla za domae ivotinje lan 72. Proizvodnjom hrane biljnog porekla za domae ivotinje moe da se bavi pravno lice, preduzetnik ili fiziko lice (u daljem tekstu: proizvoa), ako: 1) ivotinje; 2) ima objekte i opremu za proizvodnju hrane biljnog porekla za domae obezbedi kontrolu kvaliteta hrane biljnog porekla za domae ivotinje;

3) ima prostorije za uvanje sirovina i proizvedene hrane biljnog porekla za domae ivotinje. Ministar blie propisuje uslove u pogledu objekata, opreme i prostorija iz stava 1. ta. 1) i 3) ovog lana. Kontrola kvaliteta hrane biljnog porekla za domae ivotinje lan 73. Proizvoa je duan da obezbedi stalnu kontrolu kvaliteta hrane biljnog porekla za domae ivotinje u procesu proizvodnje i da vodi evidenciju o izvrenoj kontroli kvaliteta. Kontrolu kvaliteta hrane biljnog porekla za domae ivotinje vri pravno lice koje je akreditovano od organizacije nadlene za akreditaciju i ovlaeno od strane ministra za obavljanje tih poslova. Kontrolu kvaliteta hrane biljnog porekla za domae ivotinje moe obavljati pravno lice iz stava 2. ovog lana ako ima: 1) opremu za hemijsko-kvalitativne analize;

- 29 2) u stalnom radnom odnosu najmanje jednog diplomiranog inenjera poljoprivrede, odnosno diplomiranog inenjera master-a za stoarstvo ili diplomiranog inenjera tehnologije za proizvodnju hrane za domae ivotinje, sa radnim iskustvom od najmanje dve godine na odgovarajuim poslovima za vrenje kontrole kvaliteta hrane biljnog porekla za domae ivotinje. Ministar blie propisuje sadrinu i nain voenja evidencije iz stava 1. ovog lana, kao i uslove u pogledu opreme iz stava 3. taka 1) ovog lana. Promet hrane biljnog porekla za domae ivotinje lan 74. Promet hrane biljnog porekla za domae ivotinje obuhvata uvoz, izvoz, skladitenje i prodaju, kao i svako upuivanje hrane biljnog porekla za domae ivotinje treem licu iz objekta za proizvodnju hrane biljnog porekla za domae ivotinje. O prometu hrane biljnog porekla za domae ivotinje proizvoa vodi evidenciju. Ministar blie propisuje oblik i sadrinu evidencije iz stava 2. ovog lana. Ako postoji opravdana sumnja da je hrana biljnog porekla za domae ivotinje tetna po zdravlje domae ivotinje, zdravlje ljudi i ivotnu sredinu, ministar moe da zabrani ili ogranii promet ili upotrebu iste. Proizvodi ivotinjskog porekla lan 75. Proizvodi ivotinjskog porekla, u smislu ovog zakona, jesu: ive ivotinje; sperma; jajne elije i embrioni; meso u obliku trupova i polutki; koa; iznutrice; svee mleko; vuna; jaja; med; mle i sporedni proizvodi (stajnjak i osoka). Proizvodi ivotinjskog porekla moraju odgovarati propisanim uslovima o kvalitetu proizvoda ivotinjskog porekla. Kvalitet proizvoda ivotinjskog porekla utvruje pravno lice koje je akreditovano od organizacije nadlene za akreditaciju i ovlaeno od strane ministra za obavljanje tih poslova. Ministar propisuje uslove u pogledu kvaliteta proizvoda ivotinjskog porekla.

XII. PROMET PRIPLODNIM MATERIJALOMUslovi za promet priplodnim domaim ivotinjama lan 76. Promet kvalitetne priplodne domae ivotinje i njeno izlaganje na smotrama, izlobama, sajmovima, licitacijama, tamienjima ili na drugi nain, kao i promet ostalog priplodnog materijala moe se vriti ako je obeleena na propisan nain i ako se vodi, odnosno ako je prati matini list, pedigre i uverenje o zdravstvenom stanju ivotinje. Izlaganje kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja na smotrama, izlobama, sajmovima i tamienjima je od znaaja za Republiku Srbiju. Ministar blie propisuje uslove za odravanje smotri, izlobi, sajmova, licitacija i tamienja.

- 30 Promet genetskim materijalom lan 77. Prometom sperme, jaja za inkubiranje, priplodnog genetskog materijala pela, embriona i jajnih elija moe da se bavi pravno lice koje ispunjava propisane uslove u pogledu objekata, opreme i strunog kadra. Ispunjenost uslova u pogledu objekata, opreme i strunog kadra utvruje ministar reenjem. Ministar donosi reenje iz stava 2. ovog lana, u roku od dva meseca od dana podnoenja zahteva. Reenje ministra iz stava 2. ovog lana je konano i protiv njega moe se pokrenuti upravni spor. Ministar propisuje uslove u pogledu objekata, opreme i strunog kadra. Uvoz kvalitetne priplodne domae ivotinje i genetskog materijala lan 78. Kvalitetne priplodne domae ivotinje i genetski materijal mogu se uvoziti ako: 1) ispunjavaju uslove u pogledu proizvodnih sposobnosti utvrene glavnim odgajivakim programom za pojedine vrste ili rase domaih ivotinja; 2) imaju dokument o poreklu i proizvodnim sposobnostima kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja, izdat od strane nadlenog organa zemlje izvoznice; 3) ispunjavaju uslove u skladu sa propisima kojima se ureuje zdravstvena zatita ivotinja. Uvoz kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja i genetskog materijala vri se na osnovu dozvole koju izdaje Ministarstvo. Izuzetno od stava 1. ovog lana za naunoistraivake svrhe mogu se uvoziti i druge priplodne domae ivotinje. Izvoz kvalitetne priplodne domae ivotinje i genetskog materijala lan 79. Kvalitetne priplodne domae ivotinje i genetski materijal mogu se izvoziti ako: 1) ispunjavaju uslove u pogledu proizvodnih sposobnosti utvrene glavnim odgajivakim programom za pojedine vrste ili rase domaih ivotinja; 2) imaju dokument o poreklu i proizvodnim osobinama kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja; 3) ispunjavaju uslove u skladu sa propisima kojima se ureuje zdravstvena zatita ivotinja. Izvoz kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja i genetskog materijala vri se na osnovu dozvole koju izdaje Ministarstvo. Autohtone rase domaih ivotinja i ugroene autohtone rase mogu se izvoziti ako izvoz ne ugroava potrebno brojno stanje domaih ivotinja i njihovu zatitu.

- 31 -

XIII. BAZE PODATAKA I INFORMACIONI SISTEM U STOARSTVUVoenje i korienje baze podataka lan 80. Radi evidentiranja i praenja sprovoenja mera i drugih poslova u stoarstvu, Ministarstvo vodi baze podataka u skladu sa ovim zakonom i koristi podatke u skladu sa drugim propisanim bazama podataka. Baze podataka vezane za poslove u stoarstvu moraju biti povezane sa Centralnom bazom koju vodi Ministarstvo u skladu sa propisima kojima se ureuje zdravstvena zatita ivotinja, kao i drugim bazama podataka koje vodi Ministarstvo. Nain povezivanja baze podataka, kao i nain prikupljanja i korienja podataka iz drugih baza ureuje se posebnim propisom. Uspostavljanje informacionog sistema lan 81. Ministarstvo uspostavlja i odrava informacioni sistem u stoarstvu. Odgajiva, odgajivaka organizacija i organizacija sa posebnim ovlaenjima duni su da vode matine knjige, registre, zbirke podataka i evidencije pod uslovima i na nain propisan ovim zakonom, usklaene i povezane u informacioni sistem. Ministarstvo obezbeuje povezanost i dostupnost podataka i povezivanje u odgovarajui informacioni sistem u stoarstvu, kao i povezivanje sa meunarodnim informacionim sistemima u oblasti stoarstva. Ministar propisuje nain povezivanja informacionih sistema, kao i uslove za uvanje matine knjige, registara, zbirki podataka i evidencija.

XIV. SREDSTVA ZA SPROVOENJE POSLOVA U STOARSTVUlan 82. Sredstva za sprovoenja mera iz Dugoronog programa mera za sprovoenje odgajivakog programa i Godinjeg programa mera za sprovoenje odgajivakog programa, kao i za sprovoenje posebnih mera u vanrednim uslovima, sredstva za ouvanje genetskih rezervi, ouvanje bioloke raznovrsnosti domaih ivotinja, obezbeuju se u budetu Republike Srbije, budetu autonomnih pokrajina, budetu grada, budetu lokalne samouprave. Sredstva za sprovoenja poslova u stoarstvu obezbeuju se od: 1) naknade za izdavanje zootehnikih dokumenata; 2) naknade za izvrene kontrole proizvodnih sposobnosti domaih ivotinja koje se ne finansiraju iz budeta Republike Srbije; 3) 4) parenje. naknade za obeleavanje i evidenciju domaih ivotinja; naknade za izdavanje dozvole za korienje priplodnjaka za prirodno

Visinu naknada iz stava 2. ovog lana utvruje Vlada. Trokove upravnog postupka snosi podnosilac zahteva, i to za: 1) 2) upis u Registar; upis u Registar izvoaa vetakog osemenjavanja;

- 32 3) 4) zakona; upis u Registar autohtonih rasa domaih ivotinja; izdavanje reenja o ispunjenosti uslova za objekte iz l. 51, 56. i 72. ovog

5) izdavanje dozvole za menjanje nasledne osnove domaih ivotinja metodama genetske manipulacije u naunoistraivake svrhe; 6) izdavanje dozvole za uvoz i izvoz domaih ivotinja. Sredstva iz stava 4. ovog lana podnosilac zahteva uplauje na odgovarajui raun za uplatu javnih prihoda budeta Republike Srbije. Visina trokova iz stava 4. ovog lana utvruje se u skladu sa propisima o naknadama trokova u upravnom postupku.

XV. NADZORInspekcijski nadzor lan 83. Inspekcijski nadzor nad sprovoenjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vri Ministarstvo preko poljoprivrednog inspektora. Poslove poljoprivrednog inspektora moe da obavlja diplomirani inenjer poljoprivrede, odnosno diplomirani inenjer master-a za stoarstvo sa poloenim dravnim strunim ispitom i sa najmanje tri godine radnog iskustva. Slubeno odelo i slubena legitimacija lan 84. U obavljanju poslova inspekcijskog nadzora, poljoprivredni inspektor mora da ima slubenu legitimaciju. Poljoprivredni inspektor obalja poslove inspekcijskog nadzora u propisanom slubenom odelu. Ministar blie propisuje obrazac i sadraj slubene legitimacije, izgled slubenog odela poljoprivrednog inspektora, kao i nain voenja evidencije o izdatim slubenim legitimacijama. Prava i dunosti poljoprivrednog inspektora lan 85. U vrenju poslova inspekcijskog nadzora, poljoprivredni inspektor ima pravo i dunost da proverava: 1) da li je odgajivaka organizacija, odnosno organizacija sa posebnim ovlaenjima upisana u Registar; 2) program; 3) program; 4) program; da li osnovna odgajivaka organizacija sprovodi osnovni odgajivaki da li regionalna odgajivaka organizacija sprovodi glavni odgajivaki da li glavna odgajivaka organizacija sprovodi glavni odgajivaki

- 33 5) ispunjenost uslova iz lana 6. stav 4, lana 7. stav 3, lana 8. stav 3, lana 9. stav 3. i lana 10. stav 10. ovog zakona; 6) 7) da li glavni odgajivaki program ispunjava propisane uslove; da li selekcijski program ispunjava propisane uslove;

8) ispunjenost uslova za uvoenje u priplod priplodne domae ivotinje i kvalitetne priplodne domae ivotinje; 9) da li je domaa ivotinja upisana u matinu evidenciju, odnosno u registar iz lana 27. stav 1. ovog zakona; 10) da li je izvrena kontrola proizvodnih sposobnosti i procena priplodne vrednosti domae ivotinje, kao i da li je na osnovu rezultata procenjene vrednosti priplodnih domaih ivotinja izvreno razvrstavanje kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja u klase; 11) da li se o kontroli proizvodnih sposobnosti i drugih osobina domaih ivotinja vodi propisana zbirka podataka; 12) da li su odgajivau dati rezultati kontrole proizvodnih sposobnosti i procene priplodne vrednosti domaih ivotinja na propisan nain; 13) u klase; da li je svaka kvalitetna priplodna domaa ivotinja ocenjena i razvrstana

14) da li je priznavanje novih rasa, linija i hibrida domaih ivotinja izvreno na propisan nain; 15) da li je izvreno testiranje novih rasa, provenijenci, linija, hibrida i uveenih kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja na propisan nain; 16) da li se razmnoavanje domaih ivotinja vri na propisan nain; 17) da li se vodi evidencija o vetakom osemenjavanju, odnosno prirodnom parenju i odgovarajua zootehnika dokumentacija; 18) da li se parenje u srodstvu vri na propisan nain; 19) da li se priplodnjaci za prirodno parenje i priplodnjaci za vetako osemenjavanje koriste u skladu sa propisanim uslovima; 20) da li se sperma koristi i stavlja u promet u skladu sa uslovima iz lana 37. ovog zakona; 21) da li su izvoai vetakog osemenjavanja upisani u Registar izvoaa vetakog osemenjavanja; 22) da li fiziko lice koje obavlja vetako osemenjavanje ispunjava uslove iz lana 38. stav 2. ovog zakona; 23) 24) ispunjenost uslova iz lana 38. stav 4. ovog zakona; rad izvoaa vetakog osemenjavanja;

25) zatitni pojas oko centra za selekciju pelinjih matica, odnosno posebne uslove prometa i selidbe pela i pelarskog priplodnog materijala, kao i gajenje pela u zatienom pojasu oko centra za selekciju pelinjih matica; 26) 27) da li se genetske manipulacije vre u dozvoljene svrhe; izvoenje molekularno-genetskih testova;

28) da li je testiranje proizvodnih sposobnosti domaih ivotinja izvreno na propisan nain;

- 34 29) da li se gajenje vri u skladu sa propisanim uslovima po vrstama gajenja;

30) da li se gajenje vri uz potovanje potreba domaih ivotinja u gajenju u pogledu ishrane i nege; 31) da li objekti i oprema za gajenje ispunjavaju propisane uslove; 32) da li je odgajiva osposobljen za gajenje i postupanje sa domaim ivotinjama i da li ima osnovna znanja o gajenju i postupanju sa domaim ivotinjama, ishrani, kvalitetu proizvoda ivotinjskog porekla i postupanju sa stajskim ubrivom; 33) strunu osposobljenost odgajivaa za izvoenje zootehnikih postupaka iz lana 53. stav 1. ovog zakona; 34) da li odgajiva vri ishranu domaih ivotinja suprotno odredbama lana 54. ovog zakona; 35) upotrebu ivotinjskih otpadaka; 36) ispunjenost tehnikih i tehnolokih uslova objekata za ivotinjske otpatke i pogona za preradu i obradu ivotinjskih otpadaka; 37) da li se obeleavanje i evidentiranje domaih ivotinja vri u skladu sa odredbama lana 57. ovog zakona; 38) da li se gajenje pela vri u skladu sa odredbama lana 59. ovog zakona, odnosno da li se selidba pela vri u skladu sa odredbama lana 61. ovog zakona; 39) da li je izvrena propisana zatita pela za vreme pelinje pae pri upotrebi hemijskih sredstava avio metodom; 40) zakona; da li se akvakultura obavlja u skladu sa odredbama lana 65. ovog

41) da li se unoenje riba i ostalih vodenih organizama stranog porekla u objekte za akvakulturu vri na osnovu dozvole iz lana 66. ovog zakona; 42) da li se sprovodi Program ouvanja bioloke raznovrsnosti u stoarstvu; 43) da li su autohtone rase domaih ivotinja upisane u Registar autohtonih rasa domaih ivotinja; 44) da li se gajenje i promet autohtonih rasa domaih ivotinja vri suprotno odredbama lana 69. ovog zakona; 45) da li se vri gajenje i promet drugih rasa pela, osim priplodnog materijala pela rase Apis mellifera carnica; 46) sprovoenje posebnih mera u stoarstvu u vanrednim uslovima; 47) ispunjenost uslova za obavljanje proizvodnje hrane biljnog porekla za domae ivotinje; 48) da li se vri kontrola kvaliteta hrane biljnog porekla za domae ivotinje u procesu proizvodnje i da li se vodi evidencija o izvrenoj kontroli kvaliteta; 49) da li pravno lice koje vri kontrolu kvaliteta hrane biljnog porekla za domae ivotinje ispunjava propisane uslove; 50) da li se promet hrane biljnog porekla za domae ivotinje vri u skladu sa propisanim uslovima; 51) da li su proizvodi ivotinjskog porekla propisanog kvaliteta; 52) da li se promet priplodnih domaih ivotinja vri u skladu sa lanom 75. ovog zakona;

- 35 53) uslove; da li promet genetskim materijalom vri lice koje ispunjava propisane

54) da li se uvoz i izvoz kvalitetne priplodne domae ivotinje i genetskog materijala vri po propisanim uslovima; 55) izvravanje mera po ovom zakonu. Mere koje nalae poljoprivredni inspektor lan 86. U vrenju poslova iz lana 85. ovog zakona poljoprivredni inspektor moe da: 1) naredi pravnom licu, preduzetniku ili fizikom licu da u odreenom roku uskladi obavljanje delatnosti, odnosno otkloni nedostatke u pogledu propisanih uslova; 2) odredi reenjem rok subjektima u stoarstvu za ispunjenje uslova predvienih ovim zakonom; 3) zabrani rad subjektima u stoarstvu do ispunjenja uslova predvienih ovim zakonom; 4) podnosi zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, prijavu za privredni prestup i krivinu prijavu zbog povrede odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega; 5) naredi druge mere i preduzme druge radnje, u skladu sa ovim zakonom. Mere iz stava 1. ovog lana poljoprivredni inspektor utvruje reenjem. O izvrenju mera naloenih reenjem iz stava 2. ovog lana pravno lice, preduzetnik, odnosno fiziko lice obavetava poljoprivrednog inspektora. Obaveze lica nad kojima se obavlja inspekcijski nadzor lan 87. Odgajivaka organizacija, organizacija sa posebnim ovlaenjima, odgajiva, koji podleu inspekcijskom nadzoru, duni su da isti omogue, prue podatke i obavetenja i osiguraju uslove za nesmetani rad poljoprivrednog inspektora. Lica iz stava 1. ovog lana duna su da u odreenom roku, na zahtev poljoprivrednog inspektora, dostave ili pripreme podatke i materijale koji su mu potrebni za obavljanje poslova inspekcijskog nadzora. Rok iz stava 2. ovog lana mora biti primeren vrsti zahteva. Nadlenost za reavanje po albi lan 88. Na reenje poljoprivrednog inspektora moe se izjaviti alba ministru u roku od osam dana od dana dostavljanja reenja. O albi ministar odluuje reenjem u roku od mesec dana od dana dostavljanja albe. alba ne odlae izvrenje reenja. Reenje ministra iz stava 2. ovog lana je konano i protiv njega moe se pokrenuti upravni spor.

- 36 -

XVI. KAZNENE ODREDBEPrivredni prestup lan 89. Novanom kaznom od 300.000 do 3 000.000 dinara kaznie se za privredni prestup pravno lice ako: 1) 2) stav 1); obavlja poslove u stoarstvu, a nije upisano u Registar (lan 6. stav 1); ne sprovodi odgajivaki program (lan 7. stav 1, lan 8. stav 1, lan 9.

3) sprovodi odgajivaki program, a ne ispunjava uslove iz lana 7. stav 3, lana 8. stav 3. i lan 9. stav 3. ovog zakona; 4) obavlja poslove u stoarstvu, a ne ispunjava uslove iz lana 10. stav 10. ovog zakona; 5) vri vetako osemenjavanje, a nije upisano u Registar izvoaa vetakog osemenjavanja (lan 38. stav 1). Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se novanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu. Za radnje iz stava 1. ovog lana, pored novane kazne, moe se izrei i zatitna mera zabrane pravnom licu da se bavi odreenom privrednom delatnou, odnosno zatitna mera zabrane odgovornom licu da vri odreene dunosti, u trajanju od est meseci do pet godina. Prekraj pravnog lica lan 90. Novanom kaznom od 200.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj pravno lice ako: 1) ne obavetava Ministarstvo o svakoj promeni podataka koji se odnose na upis u Registar (lan 13. stav 6); 2) ne dostavlja Ministarstvu izvetaj o sprovoenju glavnog odgajivakog programa na propisan nain (lan 24. stav 3); 3) uvodi u priplod priplodne domae ivotinje i kvalitetne priplodne domae ivotinje, a ne ispunjava propisane uslove (lan 25); 4) navede netane podatke o poreklu kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja (lan 26. st. 1. do 5); 5) ne izvri upis domaih ivotinja u matinu evidenciju, odnosno u registar iz lana 27. stav 1. ovog zakona; 6) ne vri kontrolu proizvodnih sposobnosti i procene priplodne vrednosti domaih ivotinja na propisan nain (lan 28. st. 1. i 3); 7) ne vodi zbirku podataka o kontroli proizvodnih sposobnosti i drugih osobina domaih ivotinja (lan 28. stav 4); 8) odgajivau ne daje rezultate kontrole proizvodnih sposobnosti i procene priplodne vrednosti domaih ivotinja na propisan nain (lan 29); 9) ne izvri ocenjivanje i razvrstavanje kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja u klase, radi sprovoenja selekcijskog programa i gajenja (lan 30);

- 37 10) kontrolie da li je izvreno testiranje novih rasa, provenjenci, linija i uveenih kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja (lan 32); 11) ne vodi evidenciju o vetakom osemenjavanju, odnosno o prirodnom parenju i ne izdaje potvrdu o vetakom osemenjavanju, odnosno o prirodnom parenju (lan 33. stav 2); 12) obavlja parenje u srodstvu suprotno odredbi lana 34. ovog zakona; 13) koristi priplodnjake za prirodno parenje, a ne ispunjava uslove iz lana 35. st. 3. i 4. ovog zakona; 14) koristi priplodnjake za vetako osemenjavanje, a ne ispunjava uslove iz lana 36. st. 3. i 4. ovog zakona; 15) koristi i stavlja u promet spermu, a ne ispunjava uslove iz lana 37. st. 1. i 3. ovog zakona; 16) vri vetako osemenjavanje, a ne ispunjava uslove iz lana 38. stav 4. ovog zakona; 17) vri vetako osemenjavanje suprotno odredbi lana 41. ovog zakona; 18) dri priplodnjake, a nema zootehniku dokumentaciju i dozvolu iz lana 42. stav 1. ovog zakona; 19) sprovodi glavni odgajivaki program, a ne ispunjava uslove iz lana 42. st. 2. i 3. ovog zakona; 20) vri gajenje, promet i selidbu pela i pelarskog priplodnog materijala u zatitnom pojasu oko centra za selekciju pelinjih matica suprotno odredbama lana 43. ovog zakona; 21) koristi i stavlja u promet jajne elije i embrione, a ne ispunjava uslove iz lana 44. stav 1. ovog zakona; 22) vri menjanje nasledne osnove domaih ivotinja metodama genetske manipulacije suprotno odredbama lana 45. ovog zakona; 23) zakona; izvodi molekularno-genetske testove suprotno odredbama lana 46. ovog

24) vri testiranje proizvodnih sposobnosti domaih ivotinja suprotno propisanim uslovima (lan 47. stav 1); 25) vri gajenje suprotno propisanim uslovima (lan 49. st. 2. i 3); 26) ne potuje potrebe domaih ivotinja u gajenju u pogledu ishrane i nege (lan 50. st. 1, 2. i 4); 27) objekti i oprema za gajenje ne ispunjavaju propisane uslove (lan 51); 28) nije osposobljen za gajenje i postupanje sa domaim ivotinjama i nema osnovna znanja o gajenju i postupanju sa domaim ivotinjama, ishrani, kvalitetu proizvoda ivotinjskog porekla i postupanju sa stajskim ubrivima (lan 52); 29) izvodi zootehnike postupke iz lana 53. stav 1. ovog zakona, a nije struno osposobljen; 30) zakona; vri ishranu domaih ivotinja suprotno odredbama lana 54. ovog

31) koristi objekte za ivotinjske otpatke i pogone za preradu i obradu ivotinjskih otpadaka, a ne ispunjava tehniko-tehnoloke uslove iz lana 56. ovog zakona;

- 38 32) vri obeleavanje i evidentiranje domaih ivotinja suprotno odredbama lana 57. ovog zakona; 33) 34) vri gajenje pela suprotno odredbama lana 59. ovog zakona; vri selidbu pela suprotno odredbama lana 61. ovog zakona;

35) ne omogui odgajivau prolaz preko njegovog zemljita radi praenja odbeglog roja pela (lan 62); 36) vri upotrebu sredstava za suzbijanje komaraca avio metodom za vreme pelinje pae suprotno odredbama lana 63. ovog zakona; 37) 38) obavlja gajenje divljai suprotno odredbama lana 64. ovog zakona; obavlja akvakulturu suprotno odredbama lana 65. ovog zakona;

39) vri unoenje riba i ostalih vodenih organizama stranog porekla u objekat za akvakulturu bez dozvole nadlenog ministra (lan 66) 40) ne sprovodi Program ouvanja bioloke raznovrsnosti u stoarstvu iz lana 68. ovog zakona; 41) vri gajenje i promet autohtonih rasa domaih ivotinja suprotno odredbama lana 69. ovog zakona; 42) vri gajenje i promet priplodnog materijala drugih rasa pela, osim zatiene rase pela Apis mellifera carnica (lan 70. stav 1); 43) ne sprovodi posebne mere u stoarstvu u vanrednim uslovima (lan 71); 44) ne ispunjava propisane uslove, a bavi se proizvodnjom hrane biljnog porekla za domae ivotinje (lan 72. stav 1); 45) ne obezbeuje stalnu kontrolu kvaliteta hrane biljnog porekla za domae ivotinje u procesu proizvodnje i ne vodi evidenciju o izvrenoj kontroli kvaliteta (lan 73. stav 1); 46) vri kontrolu kvaliteta hrane biljnog porekla za domae ivotinje, a ne ispunjava propisane uslove (lan 73. st. 2. i 3); 47) vri promet hrane biljnog porekla za domae ivotinje suprotno uslovima iz lana 74. ovog zakona; 48) proizvodi proizvode ivotinjskog porekla koji nisu odgovarajueg kvaliteta (lan 75. stav 2); 49) stavlja u promet priplodnu domau ivotinju koja nije obeleena na propisan nain i ako je ne prati odgovarajua zootehnika dokumentacija (lan 76); 50) vri promet genetskog materijala, a ne ispunjava propisane uslove (lan 77. stav 1); 51) vri uvoz kvalitetne priplodne domae ivotinje, a ne ispunjava propisane uslove (lan 78. st. 1. i 2); 52) vri izvoz kvalitetne priplodne domae ivotinje, a ne ispunjava propisane uslove (lan 79. st. 1. i 2); 53) ne postupi po reenju poljoprivrednog inspektora u skladu sa ovim zakonom. Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.

- 39 Prekraj preduzetnika lan 91. Novanom kaznom od 250.000 do 500.000 dinara kaznie se za prekraj preduzetnik ako uini radnje iz lana 89. stav 1. taka 5) i lana 90. stav 1. ta. 3), 11), 12), 13), 16), 17), 20), 22), 25), 26), 27), 28), 29), 30), 31), 32), 33), 34), 35), 36), 38), 39), 40), 41), 42), 43), 44), 45), 47), 48), 49), 51), 52) i 53) ovog zakona. Prekraj fizikog lica lan 92. Novanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj fiziko lice ako vri vetako osemenjavanje, a ne ispunjava uslove iz lana 38. stav 2. ovog zakona. Novanom kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se za prekraj fiziko lice ako uini radnje iz lana 90. stav 1. ta. 3), 11), 12), 13), 20), 22), 25), 26), 27), 28), 29), 30), 31), 32), 33), 34), 35), 36), 38), 39), 40), 41), 42), 43), 44), 45), 47), 48), 49), 51), 52) i 53) ovog zakona.

XVII. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBERok za usklaivanje poslovanja lan 93. Pravna lica, preduzetnici i fizika lica koji obavljaju poslove u oblasti stoarstva duni su da svoje poslovanje usklade sa odredbama ovog zakona najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Preuzimanje evidencija lan 94. Glavna matina evidencija i druge evidencije koje su ustanovljene Zakonom o merama za unapreenje stoarstva (Slubeni glasnik RS, br. 61/91, 53/93dr.zakon, 67/93-dr.zakon, 48/94-dr.zakon i 101/05-dr.zakon) preuzimaju se u evidencije i registre, koji se vode po ovom zakonu. Primena podzakonskih propisa lan 95. Propisi koji se donose na osnovu ovlaenja iz ovog zakona donee se u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Do donoenja propisa iz stava 1. ovog lana primenjivae se propisi doneti na osnovu Zakona o merama za unapreenje stoarstva (Slubeni glasnik RS, br. 61/91, 53/93-dr.zakon, 67/93-dr.zakon, 48/94-dr.zakon i 101/05-dr.zakon), osim odredaba tih propisa koje nisu u skladu sa ovim zakonom. Prestanak vaenja ranijeg zakona lan 96. Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da vae odredbe:

- 40 1) Zakona o merama za unapreenje stoarstva (Slubeni glasnik RS, br. 61/91, 53/93-dr.zakon, 67/93-dr.zakon, 48/94-dr.zakon i 101/05-dr.zakon); 2) Zakona o ribarstvu (Slubeni glasnik RS, br. 35/94, 38/94-ispravka i 101/05-dr.zakon) u delu koji se odnosi na gajenje riba, mlai i ikre u ribnjacima. Stupanje na snagu zakona lan 97. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom glasniku Republike Srbije.