Å L A N C I I R A S P R A V E

UDC 316.42(497.11)ORIGINALAN NAUÅNI RAD

M i l a n T r i p k o v i ãG o r d a n a T r i p k o v i ã

ZAKASNELA TRANZICIJA U SRBIJII (NE)MOGUÃNOST „OPAMEÃIVAWA"

SRPSKIH ELITA

SAŸETAK: U radu su predoåeni nalazi najnovijih istraÿivawa auto-ra, koji su posveãeni problemu elitizacije, kriminalizacije i zakasneletranzicije srpskog društva.1 Ti problemi se smatraju jednom od najvaÿni-jih prepreka wegove modernizacije i unutrašwe i spoqašwe integracije,odnosno tretiraju se kao kquåni åinilac izolacije Srbije i wenih ne-prilagoðenosti i sukobqavawa, kako sa svetom, tako i sa samom sobom. Utom kontekstu, posebna paÿwa posveãuje se precizirawu dezintegrativnihobeleÿja srpskog društva, kao i prepoznavawu wegovih integrativnih po-tencijala. Takva orijentacija usmerila je istraÿivawe u dva pravca: s jed-ne strane, autori nastoje da definišu suštinska obeleÿja srpskih elitai da odrede wihovu presudnu ulogu i najveãu odgovornost u procesima(dez)integracije srpskog društva u doba zakasnele i ubrzane tranzicije; a,s druge strane, pokušavaju da identifikuju uslove pod kojima bi te eli-te same mogle postati zainteresovane za demokratizaciju i stabilizacijudruštva, kao i za institucionalizaciju „društveno ugovorenog trÿišta"(Mankur Olson), što se svakako moÿe smatrati najboqom i najtrajnijomosnovom regionalnog povezivawa i ukquåivawa u tzv. šire evropske inte-gracije.

KQUÅNE REÅI: tranzicija, elitizacija, kriminalizacija, integra-cija, Srbija

1 Rad je deo širih istraÿivawa autora na projektu Socijalno-ekonomske i kulturnekarakteristike i potencijali Vojvodine kao åinilac regionalnog povezivawa i integracijeu Evropu, koji finansira Ministarstvo za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije.U wemu je korišãen i deo rezultata dobijenih istraÿivawem na projektu Multikultural-nost AP Vojvodine kao åinilac regionalnog povezivawa u Jugoistoånoj i Centralnoj Evropi,koji je finansirao Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj AP Vojvodine.Ovaj tekst je u sadrÿinskom pogledu veoma tesno povezan s prethodnim radovima autora, anaroåito s našim zajedniåkim radom Srbija izmeðu integracije i izolacije: „ekonomskakultura" i interesno uslovqeno delovawe, objavqenim u Sociološkom pregledu, kao i s ra-dom Milana Tripkoviãa Logika moãi i hijerarhija interesa u elitizaciji Srbije, koji jeobjavqen u broju 123 Zbornika Matice srpske za društvene nauke.

UBRZAWE ZAKASNELE TRANZICIJE, TAJKUNIZACIJASRBIJE I PARCELISAWE POLITIÅKIH POSEDA:

IMA LI GRANICA IZNUDI?

Veãina istraÿivaåa slaÿe se u oceni da je dinamika društvenihpromena u Srbiji usporena, zakoåena i deformisana. Po našem mi-šqewu, to proizilazi iz udruÿenog delovawa nekoliko povezanih åi-nilaca, od kojih se svaki åini dovoqno ozbiqnim i znaåajnim. Presvega, tu je na delu opšta dominacija politike nad svim sferama dru-štva, a posebno wena åvrsta sraslost s privredom, što se nesumwivomoÿe oznaåiti kao jedan od bitnih i postojanih elemenata kontinuite-ta sa socijalizmom, koji još nije prekinut, ali ne zato što se to neume, veã stoga što to ne odgovara najmoãnijim akterima. Iz prethodnognuÿno proizilazi oštra borba meðu interesno tvrdo suprotstavqenim,a ideološki teško „zavaðenim" konkurentskim politiåko-ekonomskimelitama, što takoðe usporava proces tranzicije. Nadaqe, vaÿnu ulogu uusporenoj i deformisanoj transformaciji srpskog društva ima i odsu-stvo autonomne kulturno-duhovne elite, što se opet moÿe vaqano razu-meti tek u kontekstu odgovarajuãeg socijalistiåkog nasleða. Tu je potomi ogroman strah gubitnika tranzicije (bivšeg „radnog naroda" koji je uveãini osiromašio i izgubio posao) da ãe u ubrzanijim i radikalni-jim promenama išåeznuti i ono malo zaštite i sigurnosti što im jepreostalo, s tim da ta strahovawa, koja dakako nisu bez objektivnogosnova, dodatno podgrevaju i uveliåavaju one politiåke snage kojimabrÿi tok promena ne odgovara, jer tako gube relativno pouzdan osnov zauspon na vlast i moguãnost da se i same doåepaju materijalnog bogat-stva. Tu je, najposle, i po brojnosti respektabilna kategorija nezapo-slenog „mladog" sveta, koji se relativno dobro adaptirao na prinudu„parazitskog" naåina ÿivota i koji mašta ili da se nekako domogneinostranstva (misleãi, ne retko, da se tamo malo radi a lepo ÿivi)ili da bar zadrÿi sadašwi status, koji mu dopušta da se bez naroåitognapora odrÿava makar privid uÿivawa u tekovinama potrošaåke civi-lizacije, åiji ga periferni talasi, uprkos svemu, postojano zapquskuju.

Pošto kulturno-duhovne elite ne postoje, odnosno nemaju gotovonikakvu autonomiju,2 a „radni narod" i nezaposlena „omladina" po de-finiciji ne mogu bitnije da utiåu na društvena zbivawa, u Srbiji odznaåajnijih socijalnih aktera ostaju, dakle, samo politiåke i ekonom-ske elite, koje su istina åvrsto srasle, ali koje istovremeno vode i ne-prekidnu borbu za prevlast.3 Izvesna konkurencija, pa time i moguã-

8

2 Deo kulturne elite koji ima ambiciju da oåuva autonomiju („kritiåki intelektu-alci") praktiåno je beznaåajan u svojoj izolovanosti i marginalizovanosti i on se najåe-šãe samo jada i ispoveda unutar uskog i zatvorenog kruga istomišqenika, daleko od oåi-ju javnosti; dok se drugi (znatno veãi) odavno otarasio iluzije o autonomnosti, svrstava-juãi se uz neku od strana i dimenzija moãi, domaãih ili stranih, pa se „angaÿovano" i„principijelno" gloÿi za wihov raåun i za neku svoju sitniju korist.

3 Za sada, politiåke elite uspešno reketiraju bogataše, dok ovi, sa svoje strane,dobro iskorišãavaju pozicije „svojih" politiåara da bi, kao stvarni „gospodari iz sen-ke", uveãali bogatstvo i zaštitili ga od tranzicionih rizika. Najkrupniji igraåi iz

nost izmene postojeãeg stawa, moÿe se traÿiti upravo u sukobu intere-sa delova elite, ali to samo po sebi ne garantuje i izlazak iz društve-ne krize. Da bi se ovo potowe desilo, neophodno je da se, osim zdušnei trajne spoqne podrške, dovrši preraspodela nasleðenog bogatstva,uåvrste institucije, marginalizuju nezadovoq(e)ne konkurentske poli-tiåke elite, podrÿi oporavak sredwih društvenih slojeva, znatno po-veãa zaposlenost, a kriminal i korupcija svedu u „normalne" okvire. Ato moÿe biti preteško i nedovoqno isplativo breme za ovakve srpskeelite, koje se, samo ako im se ukaÿe povoqna prilika, mogu lako opre-deliti za neku od iskušanih varijanti vladawa društvom u iznudici iizolaciji. Ovo tim pre što je srpsko društvo duboko podeqeno na eli-tu i masu. U svakom sluåaju, ne bi trebalo umawiti potencijalne opa-snosti koje proizilaze iz åiwenice da su slaba drÿava i podeqeno dru-štvo ono što mnogim moãnim socijalnim akterima u Srbiji još uvekitekako odgovara.

Ako se, dakle, zapitamo zašto su srpske elite sporne ili spornijenego u drugim tranzicionim zemqama, onda odgovor na to pitawe naj-pre treba potraÿiti u naåinu wihovog regrutovawa i iz toga proiza-šlim wihovim bitnim obeleÿjima, kao i u naåinu wihovog delovawa uuslovima dugotrajne društvene krize. Što se tiåe naåina regrutovawa,specifiånost srpskih elita sastoji se u tome što su one formiraneu periodu produÿenog trajawa reÿima „inkluzivne hegemonije" (D a l,1997), praãenog graðanskim ratovima, unutrašwom kriminalizacijom,spoqašwim sankcijama i vojnim intervencijama. Kada je, pak, reå obitnim obeleÿjima na taj naåin stvorenih elita i wihovom delovawu,tu u prvi plan izbijaju partikularizam, lokalizam i razjediwenost. Obaova momenta mogu se dovesti u tesnu vezu kako s nasleðenom kulturnompodlogom i zateåenim institucionalnim okvirom, tako i s osobenošãukonkretnih istorijskih zbivawa na ovim prostorima, te spletom par-cijalnih interesa i odgovarajuãim borbama za moã.

Drÿeãi se Patnamovih (Robert Putnam) pet bitnih tema vezanih sregrutovawem elita (kanali za prodor u elitu, postupci odabirawa,kriterijumi odabirawa, rokovi za pristup u elitu, naåin regrutovawai osobine elita) moglo bi se reãi da svaka od wih stoji pod snaÿnim iodluåujuãim uticajem neregularnih društvenih uslova koji su stvoreniu Srbiji pod reÿimom Slobodana Miloševiãa, a koji se mogu smatratipresudnim za formirawe sadašwih i buduãih srpskih elita.

Iako su kanali za prodor u elitu veã bili utrveni ranijim do-brim pozicijama u socijalistiåkoj nomenklaturi, ipak su oni širomotvoreni tek s ratovima i sveopštom kriminalizacijom društva, kadaupotreba nasiqa postaje ne samo dopuštena i visoko vrednovana u „od-brani nacionalnih interesa", nego se pretvara i u proraåunato i legi-timno sredstvo za brzo bogaãewe reÿimu bliskih pojedinaca i grupa. U

9

ekonomske elite pri tom, kako izgleda, uspešno se klade i igraju na više politiåkihtrkaåa, te stoga ostaju uglavnom pošteðeni povremenih kampawa „borbe protiv krimina-la i korupcije". Da li ãe se ta autonomija proširiti i stabilizovati, dovodeãi do po-stepenog razdvajawa politike i privrede — ostaje da se vidi.

postupcima odabirawa pripadnika elite glavni kriterijum tako posta-je tesna povezanost s novouspostavqenim mehanizmima i centrima mo-ãi (naroåito politiåkim, policijsko-bezbednosnim i vojno-obaveštaj-nim) i spremnost sluÿewa sili, pre svega kroz neobuzdano sluÿewenasiqem. Tome su prilagoðeni i kriterijumi odabirawa, koji u uobiåa-jenoj kombinaciji nasleðenih i steåenih odlika prednost ipak dajusteåenim, u smislu da se to „postignuãe" neprekidno mora potvrðivatii dokazivati, kako kroz odanost voði, tako i u nemilosrdnoj borbi skonkurentima koja, ne retko, podrazumeva i brutalnu fiziåku likvida-ciju protivnika. Anomiåno stawe društva veoma je pogodovalo i skra-ãivawu rokova za pristup eliti. Tako je u Miloševiãevo doba otvorenproces vrtoglavog ubrzavawa u usponu „najsnalaÿqivijih" qudi reÿi-ma, koji se prekonoã pretvaraju u basnoslovne bogataše, a koji ãe tobogatstvo docnije, u ogromnoj veãini, umeti i da saåuvaju.4 Najposle,kao što je i Patnam pokazao, naåin regrutovawa elita višestruko uti-åe na rad institucija. To se u našem sluåaju prvenstveno oåituje u åi-wenici da je ovde osobena „interna" selekcija — koja vodi taloÿewuiskustva, ali i konformizmu i preteranoj opreznosti — proizašla izrelativno oåuvanog kontinuiteta u odnosu na preðašwi sistem, åestobila presecana svojevrsnom „eksternom" selekcijom, koja, iako olakša-va prodor novih zamisli, ipak pokazuje izvesnu nesreðenost i dovodido prodora amaterizma u društveni i politiåki ÿivot. Ovo posledweãe posebno biti uoåqivo nakon oktobarskih promena, ali se moÿe ja-sno raspoznati još i ranije, praãewem politiåkih borbi unutar samogreÿima, kao i wegovih suåeqavawa s opozicijom, koja ãe prilikom po-vremenih pobeda na lokalnom nivou demonstrirati veliko nesnalaÿe-we u vršewu vlasti, uz upadqivo partijašewe u kadrovskoj politici inespremnost ili nesposobnost da se dovoqno distancira od veã isku-šanih i delotvornih reÿimskih modela vladawa.

Kao što je veã reåeno, naåini regrutovawa elita odreðuju wihovasvojstva i obrnuto. Drÿeãi se klasifikacije koju predlaÿu Lovel Fild(Lowell Field) i Xon Higli (John Higley), osloncem na Ðovanija Sarto-rija (Giovani Sartori), elite u Srbiji bi se u tom smislu najpre mogleokarakterisati kao „razjediwene", buduãi da one imaju nizak nivo struk-turne integracije i konsenzusa vrednosti, tako da im je, izmeðu osta-log, svojstveno shvatawe „politike kao oblika rata" (S a r t o r i, 2001).Meðutim, na nivou odnosa delova unutar relativno ideološki i/iliinteresno bliskih elita postepeno poåiwe da se uspostavqa model„politike kao cenkawa", što znaåi da se u ovom trenutku moÿe govori-ti o zapoåiwawu procesa koji vodi ka „konsenzusom objediwenim eli-tama" (K o e n e n - I t e r, 2005: 144).

S druge strane, ako se sledi Gidensova (Anthony Giddens) klasifi-kacija — koja se zasniva na naåinu regrutovawa elita (otvoren ili za-

10

4 Ubrzani ritam pristupa elitama i inaåe je karakteristiåan za krizna vremena,dok usporeniji ritam ide s institucionalnom stabilnošãu. (K o e n e n - I t e r, 2005) Naosnovu toga, moglo bi se reãi da sada u srpskom društvu prisustvujemo fazi stabiliza-cije i usporavawa ritma pristupa eliti, kao i wenom sve veãem zatvarawu.

tvoren), wihovoj strukturi (nivo socijalne i moralne integracije), teraspodeli vlasti (ograniåena ili neograniåena vlast), onda se moÿereãi da su srpske elite sada veã gotovo zatvorene, s nedovoqno razvije-nom socijalnom i moralnom integracijom koja se ipak, makar i iz nu-ÿde, bar odrÿava na dostignutom nivou ako ne i uveãava, na osnovu in-teresno uslovqenog zajedniåkog shvatawa morala, prinudne uåestalostimeðusobnih kontakata i rudimentarnog oseãaja solidarnosti roðenog izzajedniåkih interesa vladawa i uveãawa i oåuvawa ekonomskog bogat-stva. Tome treba pridodati i zajedniåke teÿwe elita ka neograniåenojvlasti, mada se one trenutno u praksi sve teÿe ostvaruju. Na delu je za-pravo proces transformacije od „solidarne" elite (snaÿno integri-sana elita u autoritarnom reÿimu), ka „uspostavqenoj" (relativno za-tvoren sistem regrutacije i nizak stepen integracije), što ãe moÿdarezultirati stvarawem „jednoobrazne elite" (relativno zatvoren po-stupak regrutovawa i velika gustina unutrašwih kontakata) ili åak„apstraktne" koja odgovara zapadnim društvima (K o e n e n - I t e r, 2005:141—143).

Pridodamo li tome i Mertonovo (Robert K. Merton) razlikovawe„lokalnih" i „kosmopolitskih" elita — pri åemu se prve oslawaju naširoku mreÿu liånih veza, što znaåi da se wihov uticaj mawe zasnivana onome što poznaju a više na onima koje poznaju; dok kosmopolitesvoj uticaj temeqe na ugledu koji im obezbeðuju performanse i kompen-tencije — onda se srpske elite mogu okvalifikovati još i kao „loka-listiåke". U Srbiji su politiåke formacije stoga, ne retko, lokali-stiåki organizovane i lokalistiåki usmerene (regionalno, etniåki) saznaåajnim lokalistiåkim ciqevima i s „polimorfnim uticajem" (K o e -n e n - I t e r, 2005: 146—149).

Sve to mora se, meðutim, staviti još i u kontekst stabilnosti, od-nosno nestabilnosti sistema. Pri tom se pod nestabilnim sistemima,u skladu s odreðewima Filda i Higlija, podrazumevaju oni u kojima sejavqaju drÿavni udari i/ili wihovi pokušaji ili u kojima su oni ve-rovatni, pa se nadnose kao pretwa institucijama; dok bi stabilni bi-li oni u kojima takve pojave ne izgledaju verovatnim, a oni se dele napredstavniåke, u kojima se politiåke elite nalaze u otvorenoj i zako-nitoj utakmici za vršewe vlasti i nepredstavniåke, gde se politikapredstavništva ne upraÿwava aktivno, mada mogu postojati periodiå-ni izbori, koji ne znaåe i pravu utakmicu i wihov rezultat nemaistinskog uticaja na stvarnu politiku.5 Ako se ova klasifikacija maloelastiånije tumaåi, Srbija bi se mogla oznaåiti kao „nedovoqno stabi-lan sistem na putu ka predstavniåkom", åija elita prevaquje krivudaviput od „ideološki ujediwene", preko „razjediwene" do „konsenzusomobjediwene".

11

5 Prema ovom stanovištu, „razjediwena elita" bi onda bila vezana s „nestabilnimreÿimom", „elita objediwena konsenzusom" bi bila svojstvena „stabilnom predstavniå-kom sistemu", dok bi „ideološki ujediwena elita" odgovarala „stabilnom nepredstav-niåkom sistemu".

Još u doba socijalizma, a pogotovo u Miloševiãevo vreme, ovde jestvoren jedan visoko riziåan sistem, gde gubitak vlasti moÿe da dovedene samo do socijalne smrti nego åak i do fiziåke likvidacije (K o e -n e n - I t e r, 2005: 173). To je verovatno jedan od razloga tihe unutra-šwe opstrukcije znaåajnih delova reÿima Slobodana Miloševiãa ne-posredno pre i posle septembarskih izbora 2000. godine. Taj deo srpskeelite je svakako ispravno zakquåivao da je sazrelo vreme za prelazak nasistem niÿeg rizika, u kome završetak nekog politiåkog mandata, bioon prinudan ili ne, moÿe da bude kompenzovan drugim odgovornim,moãnim i uglednim poloÿajem, u prvom redu putem konvertovawa dota-dašwe politiåke moãi u ekonomsku, ali i ostvarivawem drugih po-litiåkih kombinacija i sklapawem novih politiåkih saveza u vreme„razjediwene moãi" na globalnom i lokalnom planu. Tome su naroåitoišla u prilog veã steåena materijalna bogatstva, po osnovu dotada-šwih privilegovanih politiåkih i ekonomskih pozicija, zatim velikemoguãnosti preÿivqavawa na rezervnom lokalnom nivou i u okriqu odranije dobro opskrbqenih partijskih infrastruktura, te uåestalost iz-bora i potreba da se s teškom mukom sastavqaju najneobiånije (pa i„neprirodne") koalicije na raznim nivoima vlasti zbog razdrobqeno-sti politiåkog prostora, usled velikih sujeta politiåkih lideråiãa i„prokletstva malih politiåkih razlika". Ovome vaqa dodati još i wi-hove procene i oåekivawa, koja su izgleda u trenutku prevrata pretvara-na u neku vrstu preãutnih ili izriåitih usmenih sporazuma, da se neãeodluånije zasecati u uhodane sprege kriminala i delova preðašwe vla-sti, posebno onih u policiji, ali i u pravosuðu, vojsci i sl.

U svakom sluåaju, moÿe se zakquåiti da su na prelazu iz socijali-zma u kapitalizam u Srbiji krajem dvadesetog veka, nasleðem strukturi-sane moguãnosti bitnijeg uticaja na društveni ÿivot bile za najveãibroj socijalnih aktera male, odnosno wihova strukturna ograniåewa subila (i ostala) velika; dok su, nasuprot wima kao masi, za mawi brojodranije dobro sistemski pozicioniranih pripadnika socijalistiåkeelite one bile velike i stalno su rasle. Zapoåiwawem graðanskih ra-tova i raspadawem druge Jugoslavije te moguãnosti su se višestrukouveãavale, a vreme potrebno za enormno bogaãewe u anomiånim uslovi-ma postsocijalizma radikalno se skraãivalo. U tome su presudnu uloguimali oni delovi bivše komunistiåke elite koji su se u preðašwimunutarpartijskim „idejnim borbama" (tako inaåe svojstvenim socijali-zmu) pokazali najbezobzirnijim i najagresivnijim. Wima nije bilo ni-malo teško da preko noãi promene staru socijalistiåko-samoupra-vqaåku „politiåku formulu",6 koja im je ionako sluÿila samo kao ide-ološki plašt za oåuvawe vlasti i privilegija, u novu nacionalistiå-ku koja im je omoguãavala da zadrÿe privilegovan poloÿaj a da istovre-

12

6 Kao što je poznato, ovaj izraz koristi Moska (Gaetano Mosca) da bi wime oznaåioideološko-manipulativna sredstva, sastavqena obiåno od racionalnih i iracionalnihelemenata, kojima se sluÿi „politiåka klasa" da bi tako obezbedila „opšteprihvaãenu"moralnu i pravnu osnovu svoje vlasti.

meno, u uslovima spoqa nametnutog i nevoqno prihvaãenog „plurali-zma", zadobiju još širu podršku izmanipulisanih masa.

Manipulacija masom uz pomoã nacionalizma kao nove politiåkeformule (a koja je, kao kolektivistiåka, lako zamenila preðašwu soci-jalistiåku) omoguãena je prvenstveno zbivawima na Kosovu i oko Koso-va (kontinuirano i iritirajuãe delovawe agresivnog albanskog nacio-nalizma i podrška koju je on otvoreno i bezuslovno dobijao od nacio-nalistiåkih voða iz drugih republika); a potom i nepovoqnim poloÿa-jem u koji su dovedeni Srbi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, za štase ne moÿe smatrati krivim samo Miloševiã i wegovi nacionali-stiåki ideolozi, veã, u podjednakoj meri, i nacionalisti u novonasta-juãim drÿavama na prostoru bivše SFRJ.

U doba Miloševiãeve vladavine, u Srbiji je kontrolisani i usme-ravani haos bio ne samo upravqen na osvajawe i uveãawe moãi, veã jenesumwivo bio i u funkciji realizacije parcijalnih interesa, presvega putem pqaåke kao najšire osnove i glavnog mehanizma stvarawanovih-starih elita, što je inaåe tipiåno za Olsonove (Mancur Olson)„autokratije s kratkim horizontom planirawa", koje su u tom pogledusliåne „bandama bez stalnog prebivališta" (O l s o n, 2006). Dokaza oti-maåine ili svojevoqnog i jednostranog razvrgavawa ugovora Miloševi-ãa kao autokrate s narodom ima napretek i oni su opštepoznati: poredinflacije kao standardnog i najvaÿnijeg sredstva pqaåke, tu su još ipropala devizna štedwa graðana, zatim åuveni „zajam za privrednipreporod Srbije", piramidalne banke pod kontrolom reÿima, i sl. Ada se i ne pomiwu korupcija i organizovani kriminal, koji su po de-finiciji rezultat åvrste sprege s drÿavnim strukturama, åija je glavnaobaveza da odano sluÿe vrhu reÿima, koji im, za uzvrat, omoguãava zna-åajan udeo u „preraspodelu". Tako su se vrlo brzo oformile nove tran-zicione elite i pre nego što je tranzicija zvaniåno i javno otpoåela.

Ishod je bilo stawe potpune društvene anomije, s temeqnim raza-rawem institucija, razbijawem društvene integracije i krajwom rela-tivizacijom društvene regulacije, s odsustvom bilo kakve solidarno-sti, ekstremnim i masovnim siromaštvom i ogromnim društvenim ne-jednakostima, s gotovo potpunim rastakawem i nestankom sredwih slo-jeva, s gubitkom motivacije za delovawe i padawem u beznaðe najveãegbroja pojedinaca (tzv. gubitnika tranzicije), uz tešku zaraÿenost celogdruštva kriminalom i korupcijom. Jer, iako najveãi broj ÿrtava usme-ravane i kontrolisane anomije ostaje dugo zaslepqen populistiåkomideologijom, na kraju veãina ipak uviða da se ne isplati pošteno ra-diti i ÿiveti od svoga rada, pa se i oni, koliko mogu i gde mogu, ukqu-åuju u opštu otimaåinu. Tako celo društvo biva dovedeno u neregular-no stawe, a kod veãine socijalnih aktera useqava se oseãawe nemoãi ibezizlaznosti.

To je potvrðeno i u našem najnovijem empirijskom istraÿivawu,posebno u onom wegovom delu gde smo nastojali da utvrdimo raspro-strawenost korupcije i stavove ispitanika prema tom krupnom, ako ne

13

i najkrupnijem problemu srpskog društva.7 Pri tom je ispitivawe, kaošto ãe se videti iz dowih tabela, bilo usmereno samo na one najvi-dqivije, najgrubqe i najdirektnije, pa samim tim ne i na one najteÿeoblike i manifestacije korupcije, što znaåo da nije obuhvatalo wegoveprefiwenije, skrivenije i po svojim efektima daleko štetnije forme.8

Tabela 1. — Na osnovu Vašeg iskustva i iskustva qudi sa kojima o tome razgovarate, mi-slite li da je kod nas za uspešno obavqawe posla potrebno imati dobru vezu?

Frekvencije %

Ne 59 4.9Da, ali samo za krupnije poslove ili usluge 286 23.8Da, za bilo koji posao ili uslugu 803 66.8Ne znam 54 4.5

UKUPNO 1202 100.0

Poraÿavajuãe, ali u isti mah i ubedqivo deluje nalaz da åak prekodevedeset posto ispitanika misli (imajuãi o tome posredno ili nepo-sredno iskustvo) da je kod nas za uspešno obavqawe posla potrebno„imati dobru vezu". A ako se zna da se „veze" najlakše stiåu i najuspe-šnije odrÿavaju u jednom sistemu uzajamnog klijentistiåko-interesnogåiwewa usluga, posredstvom formalnog i neformalnog interesnog po-vezivawa u åijem središtu svakako stoji partijska povezanost, onda ni-je lako zakquåiti gde se nalazi ÿarište nelegalnosti u našem dru-

14

7 Reå je o istraÿivawu koje je obavqeno pod rukovodstvom Milana Tripkoviãa, udecembru 2006. godine, na uzorku od 1204 ispitanika, u 23 naseqa iz svih sedam okrugaAP Vojvodine: Alibunar, Baåka Palanka, Baåki Petrovac, Beška, Vršac, Ðurðevo, Zre-wanin, Kikinda, Mali Iðoš, Mokrin, Novi Beåej, Novi Kneÿevac, Novi Sad, Panåevo,Peãinci, Ruski Krstur, Sombor, Sremska Mitrovica, Srpska Crwa, Stara Pazova, Su-botica, Šid i Temerin.

8 Slobodan Vukoviã, jedan od naših najboqih istraÿivaåa korupcije, ukazuje napostojawe tri wena osnovna tipa: prvi tip je oznaåen kao dodatno plaãawe javnom slu-ÿbeniku za ostvarivawe prava odnosno za dobijawe prava (dobra ili usluge) ili za wego-vo ubrzavawe koje, po zakonu, sleduje pojedincu ili privrednom subjektu — ovaj oblik je,prema wegovom anketnom istraÿivawu privatnih preduzetnika, najrašireniji u Srbiji;drugi tip predstavqa podmiãivawe uz kršewe prava, što znaåi sticawe prava (dobra iliusluge) koja koruptora ne sleduju po zakonu ili podzakonskom aktu — taj tip je drugi poraširenosti u Srbiji; treãi tip bi bio podmiãivawe radi mewawa zakona, odnosno pri-lagoðavawe pravne regulative interesima koruptora, radi ostvarivawa dobra ili usluge— on je u Vukoviãevom istraÿivawu bio najmawe raširen u Srbiji, dok je, nasuprot to-me, taj tip karakteristiåan baš za razvijena društva. (V u k o v i ã, 2003) Polazeãi od to-ga da u društvima gde ima više vladavine prava mawe je korupcije i obrnuto, gde je vla-davina prava oskudna ili gde pravne drÿave nikada nije bilo, ili je, pak, ona rastoåena,korupcija je više raširena i razvila je dubqe korene, Vukoviã ipak skreãe paÿwu naåiwenicu da je u razvijenim društvima izraÿena selektivnost pravde, što znaåi da vla-davina prava ovde mawe vaÿi za pripadnike vrha piramide društvene moãi i vlasti, pase time mogu objasniti uoåene razlike izmeðu razvijenih (korupcija na vrhu piramide i upojedinim segmentima) i nerazvijenih društava (korupcija zahvata celo društvo), madabi objašwewe ove razlike bilo nepotpuno ukoliko mu se ne pridodaju i drugi åinioci, apre svega siromaštvo koje je upravo najpogodnija osnova ne samo za širewe korupcije,osobito sitnije, veã i za relativizaciju u wenoj osudi, o åemu se detaqno govori u Vuko-viãevoj studiji.

štvu. Ne åudi stoga što se u Srbiji danas praktiåno nijedna ozbiqni-ja javna funkcija u drÿavnom, ili s drÿavom povezanom, sektoru ne mo-ÿe ni steãi ni odrÿati bez podrške politike, koja je zadrÿala starekomunistiåke navike da se u sve meša, da o svemu odluåuje i da sveusmerava i nadzire.

Po mišqewu naših ispitanika, obavqawe javnih funkcija u dru-štvu, raznog nivoa opštosti i uticajnosti, donosi više-mawe opi-pqivu materijalnu korist (videti tabelu 2), u åijem središtu stojiprimawe novåanog mita, åije se davawe smatra gotovo neizbeÿnim, i tone samo za krupnije poslove (35,5%) nego i za one sitnije, to jest „zabilo koji posao ili uslugu" (38,6%). Pri tom, i ovde znatan broj ispi-tanika (åak 10.6%) izjavquje da o tome ne zna ništa, ne ÿeleãi verovat-no da se izlaÿe bilo kakvim potencijalnim „neprijatnostima" u tompogledu, što je vaÿno kada se razmišqa o moguãnostima iskorewivawakorupcije kod nas. Ono što je izvesno jeste da sve dok politiåka pri-padnost presudno ili åak iskquåivo odreðuje (ne)moguãnost zadobijawai vršewa funkcija u javnom sektoru, koje se shvataju kao sredstvo zasticawe neposredne ili posredne materijalne koristi, Srbija ãe ima-ti nesposobnu i korumpiranu drÿavnu upravu i istu takvu „preduzet-niåku" strukturu u javnim preduzeãima i ustanovama, pa je svaka priåao wenoj „modernizaciji" ili „evropeizaciji" u takvim okolnostimapotpuno deplasirana.

Tabela 2. — Na osnovu Vašeg iskustva i iskustva qudi sa kojima o tome razgovarate, mi-slite li da je kod nas za uspešno obavqawe posla potrebno dati novac onome ko vam u tomemoÿe pomoãi?

Frekvencije %

Ne 183 15.2Da, ali samo za krupnije poslove ili usluge 428 35.5Da, za bilo koji posao ili uslugu 465 38.6Ne znam 128 10.6

UKUPNO 1204 100.0

Koliko je ova pojava uzela maha, pokazuju i odgovori na pitawe „dali ste Vi liåno ili qudi u koje imate poverewa bili u prilici da mo-rate dati novac ili neku drugu materijalnu vrednost kako biste obavi-li neki posao ili obezbedili sebi neku uslugu". Mada 48.3% ispitani-ka poriåe da su to uåinili, oni ili qudi kojima veruju, a 8.6% ne mo-ÿe o tome da se izjasni (pa se moÿe osnovano pretpostaviti da su bli-ÿi odgovoru „da" nego „ne"), ipak wih 43.0% izjavquje da je bilo u ta-kvoj (ne)prilici, s tim da 10.5% tvrdi da je takvu iznudu odbilo (vide-ti tabelu 3).

15

Tabela 3. — Da li ste Vi liåno ili qudi u koje imate poverewa bili u prilici da moratedati novac ili neku drugu materijalnu vrednost kako biste obavili neki posao ili obezbe-dili sebi neku uslugu?

Frekvencije %

Ne 581 48.3Da, ali sam to odbio 127 10.5Da, ali retko, svega jednom ili dvaput 210 17.4Da, više puta 159 13.2Da, åesto 23 1.9Ne mogu da se izjasnim o tome 104 8.6

UKUPNO 1204 100.0

Šta više, kao što se vidi iz tabele 4, jedna petina ispitanika seveã pomirila s tom pojavom, s obzirom na to da, iako ne misli „da je uredu ako se neko podmiãuje za uslugu koju åini, a koja inaåe predstavqawegov/wen posao za koji prima platu", ipak smatra da „se tu ništa nemoÿe uåiniti, jer je postalo toliko rašireno da se gotovo moÿe sma-trati normalnim". Pri tom su, oåekivano, najoštriji u osudi onih ko-ji mito primaju (44.1%), smatrajuãi ih nekom vrstom ucewivaåa kojizloupotrebqavaju svoj poloÿaj, pa se za wih traÿi strogo kaÿwavawe,dok se davaoci mita nešto blaÿe tretiraju, pošto se verovatno polaziod pretpostavke da su oni prinuðeni da åine ono što inaåe ne bi dane moraju.

Tabela 4. — Mislite li da je u redu ako se neko podmiãuje za uslugu koju åini, a koja inaåepredstavqa wegov/wen posao za koji prima platu?

Frekvencije %

Da 16 1.3Ne, i trebalo bi strogo kaÿwavati one koji mito primaju 530 44.1Ne, i trebalo bi strogo kaÿwavati kako one koji mito

primaju, tako i one koji ga daju381 31.7

Ne, ali se tu ništa ne moÿe uåiniti, jer je postalo tolikorašireno da se gotovo moÿe smatrati normalnim

249 20.7

Ne znam, nemam stav o tome 25 2.1

UKUPNO 1201 100.0

Gorwi podaci potvrðuju našu ranije izreåenu pretpostavku da senedovršeno prisvajawe „društvene svojine", koje u mnogim elementimaima obeleÿja organizovane pqaåke, pokazuje tako kao kquåni problemsrpskog društva, predstavqajuãi glavnu prepreku za wegovu stabiliza-ciju, zbog dugog trajawa i nezavršenosti; i integraciju, zbog nedovoq-no legalnih uslova u kojima se odvija i izrazite podvojenosti društvana elitu i masu kao ishoda „divqe" tranzicije. U svemu tome vaÿnuulogu ima i izostanak ili nedovoqna podrška moãnih spoqašwih åi-nilaca, pre svega Evropske unije, kao i åiwenica da je jedan znaåajandeo srpske politiåke elite ostao skrajnut od politiåke moãi i uskra-ãen u preraspodeli nasleðenog bogatstva.

16

MOÃ I (NE)ODGOVORNOST SRPSKIH ELITA:MOGU LI SE SRBI „OPAMETITI"?

Prethodne analize pokazale su da moguãnost ili nemoguãnost „opa-meãivawa"9 srpskih elita presudno zavisi, s jedne strane, od toga da liãe, kada ãe i na koji naåin ãe proces unutrašweg prisvajawa raspolo-ÿivih dobara biti dovršen; a, s druge, kakav ãe biti odnos Srbije sasvetom, a pre svega sa Evropom, pri åemu je to dvoje u veoma tesnoj ve-zi. Ukoliko Srbija relativno brzo i trajno bude ukquåena u proceseevropskih integracija i ukoliko unutrašwe prisvajawe bude uskorookonåano na relativno širokoj i koliko-toliko ravnomernoj ili „pra-vednoj" osnovi, uz znaåajno uåešãe stranog kapitala, tako da novostvo-rene elite procene da im pouzdanu kontrolu wihovog bogatstva obezbe-ðuje samo åvrst i stabilan demokratski institucionalni okvir, štoneãe biti baš jednostavno jer iziskuje ozbiqne ustupke od strane elita(odricawe od reketirawa i uzajamne zloupotrebe politiåke i ekonom-ske moãi, odustajawe od izbegavawa plaãawa poreza, legalizacija i bo-qe nagraðivawe radne snage i sl.) moÿe se oåekivati relativno skoriulazak u fazu stabilizacije kapitalizma i demokratije. I obrnuto, uko-liko Srbija, iz bilo kog razloga, ostane izolovana, s niskim udelomneproblematiånog („åistog") stranog kapitala ili s wegovim povlaåe-wem i zamenom sumwivim („prqavim") kapitalom sa strane, elite ãenajverovatnije zadrÿati svoj pqaåkaški karakter i izrazito privilego-

17

9 Ovaj izraz je preuzet od Mankura Olsona, koji smatra da glavni izazov siroma-šnih društava nije nedostatak sredstava, veã teškoãe u organizovawu globalnih aktiv-nosti, naroåito na nivou delovawa vlade, pa se stoga izlaz vidi u uspostavqawu „trÿi-šno podsticajne vlade", koja je jedan od najvaÿnijih åinilaca stvarawa i odrÿavawa od-govarajuãeg institucionalnog okruÿewa, neophodnog za društveni razvoj. Pri tom je bit-no da se vodi raåuna o åiwenici da nema „gotovih recepata" za „opameãivawe", odnosnoda nema utabanih i lagodnih puteva kako da se doðe do stabilne demokratije i razvijenetrÿišne privrede. Sve što se moÿe uåiniti jeste da se paÿqivo prouåavaju iskustvadrugih koji su u tome uspeli i da se ona kreativno prilagoðavaju svojim specifiånimsituacijama i potrebama, za šta je neophodan interesni konsenzus ekonomskih, politiå-kih i intelektualnih elita, što je samo jedna od moguãnosti a ne izvesnost koja ãe se,pre ili kasnije, ionako dogoditi. Prema tome, „opameãivawe", kao jedini pravi izlaz zaSrbiju, sastojalo bi se u okretawu ekonomskom razvoju i konsolidaciji demokratije. Akao što je Mankur Olson ubedqivo pokazao, postoje „samo dva opšta uslova neophodna zatrÿišnu privredu koja vodi ekonomskim uspesima" (O l s o n, 2006: 223). Prvi uslov je„da su prava pojedinaca sigurna i dobro definisana", što konkretnije znaåi da „trÿi-šna privreda moÿe dostiãi svoj puni potencijal samo ako weni uåesnici (bila to pred-uzeãa ili pojedinci, domaãi ili stranci) imaju prava na nezavisne mehanizme ostvari-vawa ugovora napravqenih po wihovom izboru", a što takoðe podrazumeva neophodnost„da sve strane imaju sigurna i jasna prava na privatnu svojinu", pri åemu se ta prava„nikada ne dobijaju sama po sebi, veã su rezultat društvenog i drÿavnog dogovora". Dru-gi uslov neophodan za razvijenu trÿišnu ekonomiju jeste odsustvo otimaåine svake vrste.Neke pqaåke, poput onih u ratu svih protiv sviju u hobsovskoj anarhiji ili konfiskova-wa svojine i poništavawa ugovora u autokratiji veã su iskquåene ako vaÿe prava defi-nisana prvim uslovom. Meðutim, druga vrsta otimaåine moÿe da se åesto dešava, åak i udruštvima s najboqim pravima pojedinaca: to je prisvajawe putem lobirawa grupa s po-sebnim interesima za legislaciju ili regulaciju ili kroz kartelizaciju kako bi se nado-mestile cene ili plate (O l s o n, 2006: 224).

vanu poziciju, socijalne nejednakosti ãe rasti, siromaštvo ãe se ši-riti, organizovani kriminal ãe dobijati na zamahu, a demokratija ãebiti ugroÿena zahtevima za vraãawem „åvrstoj ruci", tako da ãe celo-kupni politiåki i društveni ÿivot sve više nalikovati veã viðenimmodelima Dalovih (Robert A. Dahl) „takmiåarskih oligarhija", preseca-nih povremenim diktaturama, a u najboqem sluåaju teško da ãe ikadamoãi da se odmakne od nestabilnih „pribliÿnih poliarhija" (D a l,1997).

Otuda ne åudi da su svuda uspostavqene mawe-više vidqive vezepolitiåkih i ekonomskih elita srbijanskog društva. Ta sprega, kojajoš nije pokazala svoje pravo lice i snagu, nuÿno ãe voditi daqoj eli-tizaciji Srbije, što je zapravo jedno tipiåno stawe nerazvijenih in-dustrijskih zemaqa. To je jedan od razloga što naši graðani imaju iz-razito negativno mišqewe o našim politiåarima, o åemu svedoåe iovi podaci iz našeg istraÿivawa.

Tabela 5. — Kakvo je Vaše mišqewe o našim politiåarima?

Frekvencije %

To su sposobni qudi koji imaju veoma odgovorne duÿnostii koji se brinu, najboqe što mogu, o zaštiti našihinteresa

27 2.2

Politika je posao kao i svaki drugi, a politiåari nisuni boqi ni lošiji od drugih

284 23.6

To su vešti qudi koji umeju da nam svoje interese prikaÿukao naše sopstvene

308 25.6

To su nesposobni i nemoralni qudi koji samo gledaju kakoda steknu bogatstvo i da pribave razne privilegije zasebe i za svoje prijateqe

502 41.8

Ne znam, nemam stav o tome 81 6.7

UKUPNO 1202 100.0

Kao što se vidi, samo 2,2% ispitanika ima pozitivan stav o srp-skim politiåarima, 23,6% se opredequje za neutralno mišqewe, dokblizu dve treãine wih (67,4%) ima krajwe negativan (41.8%) ili nega-tivan (25.6%) stav prema politiåarima, pri åemu je indikativno da ne-uobiåajeno veliki procent ispitanika (6,7%) zapravo ne ÿeli (ili mo-ÿda ne sme) o tome da se izjasni. Ali, ne bi vaqalo ukoliko bi se iztoga, kao i iz onoga što je napred kazano, izveli neki pogrešni za-kquåci, od kojih bi se ovom prilikom mogla izdvojiti samo dva: 1. dazapravo i nema nekih bitnijih razlika izmeðu politiåkih stranaka uSrbiji, kao i pojedinaca unutar svake od wih; 2. da su uoåena negativnaobeleÿja politiåke scene svojstvena samo srpskom društvu. Suprotnotome, kao što politiåke partije, jednako kao i pojedinci unutar wih,nisu i ne mogu biti sasvim isti, po bilo kome od pobrojanih parame-tara, tako su i mnoga, ako ne i sva pomenuta obeleÿja, svojstvena i dru-gim društvima, odnosno primerena politici i politiåkoj sferi kaotakvoj. Što se tiåe meðupartijskih razlika, one su, na unutrašwemplanu, naroåito izraÿene izmeðu onih koje su više tradicionalistiå-

18

ki orijentisane i koje zagovaraju kruti centralizam, i onih koje su vi-še usmerene na modernizaciju srpskog društva i koje imaju više razu-mevawa za ravnomerniji regionalni razvoj i za uvaÿavawe multikultur-nih razliåitosti; dok se, na spoqašwem planu, ta razlika pre svegauspostavqa na liniji razdvajawa izmeðu onih koje imaju pozitivan stavprema širim evropskim integracijama i onih koje su prema tome podo-zrive i koje se drÿe starih izolacionistiåkih zabluda, vezanih dakakoi za wihove realne interese.

S druge strane, ako se poredi politiåki ÿivot u Srbiji i u razvi-jenim demokratijama, onda se nesumwivo dolazi do zakquåka da su nega-tivne odlike ovdašweg politiåkog ÿivota mnogo izraÿenije nego ustabilnim i razvijenim društvima, koja bi trebalo da nam sluÿe kaouzor. Ovo tim pre što one u našim, veoma nepovoqnim uslovima, zado-bijaju mnogo veãi znaåaj i mogu presudno uticati na daqi razvoj zemqe,pa i sudbinu åitavog srpskog naroda, kao i onih etniåkih zajednica ko-je zajedno s wim ÿive. Imajuãi u vidu da se srpsko društvo tako dugonalazi u stawu permanentne i duboke krize, verovatno je da ãe wegove,ionako krhke, demokratske tekovine na taj naåin postati još nesi-gurnije, a pluralistiåke vrednosti ugroÿenije. Sve to moÿe voditi da-qoj zbuwenosti, razoåarawu i pasivizaciji graðana, a onda ãe nada u„ozdravqewe društva" ostati samo pusta ÿeqa ili puka (samo)obmana.Tako bi sudbina naroda, na duÿe vreme, mogla biti predata u ruke ma-lom broju odviše samouverenih i grabeÿqivih, a nedovoqno sposobnihi odgovornih qudi, åime bi se naše teškoãe uveãale i gorko posrtawenastavilo. Opasnost je utoliko veãa što se u Srbiji, još od famoznog„dogaðawa naroda", mogu opaziti snaÿne teÿwe ka obnavqawu nekih va-rijanti autokratskih formi vlasti, koje, s izvesnim modifikacijama,pretrajavaju do danas, ugroÿavajuãi nedovoqno jaku i stabilnu demokra-tiju.

U svakom sluåaju, pošto su sredwi društveni slojevi u Srbiji sr-ozani na dno, prirodno je što su normalni kanali vertikalne mobil-nosti uveliko zatvoreni i što su svedeni, bilo na uobiåajene mehani-zme do tada marginalizovanih društvenih grupa koje bezobzirno isko-rišãavaju priliku koja im se najednom ukazala (raspojasana i prizemnaestrada, gladijatorski sportovi, surovi i svuda prisutni kriminal, ra-zni oblici socijalne patologije, itd.) bilo na veã odavno uoåene obli-ke kojim se sluÿe nove elite, a kojima je zajedniåka åvrsta sprega kon-centrisane politiåke vlasti, globalne ekonomske moãi i manipulativ-ne industrije svesti. Moÿe se oåekivati da ãe takve tendencije i daqejaåati, posebno od onog trenutka kada pristigne prva generacija poto-maka sadašwih tajkunskih elita, koja ãe definitivno legalizovati naproblematiåan naåin steåeno bogatstvo svojih roditeqa, i koja ãe bitidaleko obrazovanija, prefiwenija, veštija, moãnija. Jedino se moÿemotešiti da je to neizbeÿno i da ãe elitizacija biti izvedena po modelunajrazvijenijih „postindustrijskih" društava, a ne prema veã viðenomscenariju u zemqama „treãeg sveta".

Za sada, meðutim, novokomponovani srpski bogataši imaju veomarðav imix u javnosti, o åemu svedoåe i nalazi iz našeg istraÿivawa,

19

prikazani u narednoj tabeli (videti tabelu 6). Kao što se lako da zapa-ziti, tek neznatna mawina ispitanika (5,8%) smatra da je reå o sposob-nim i marqivim qudima „koji su samo dobro iskoristili priliku kojaim se ukazala"; dok ih ogromna veãina doÿivqava negativno — bilokao sposobne, ali nemoralne qudi koji su zloupotrebili naše nevoqeza liåno bogaãewe (43,3%), bilo kao nesposobne i nemoralne qude, kojisu pokrali narod i drÿavu i kojima bi trebalo oduzeti tako steåenuimovinu (42.9%). Zbog toga se sadašwe srpske elite mogu najboqe oka-rakterisati na paretovski (Vilfredo Pareto) naåin — kao grupe qudi kojisu postigli najveãi uspeh u obavqawu svoje delatnosti, bez obzira kojimsredstvima se to postiglo i na koju društvenu oblast se taj uspeh odno-sio. Jedna od najvaÿnijih negativnih posledica takvog naåina for-mirawa srpskih elita jeste društvena dezintegracija, koja se, izmeðuostalog, iskazuje i kao odsustvo baziånog konsenzusa o temeqnim dr-ÿavnim i nacionalnim interesima, kao i o strategijama za wihovuuspešniju realizaciju. Nije onda åudno što je tako iznutra oslabqenai ekstremno razjediwena zemqa lak plen za svakojako mešawe sa stranei za lagodno namirivawe vlastitih potreba i interesa, kao i potreba iinteresa svojih odanih saveznika, na raåun srpskih nacionalnih inte-resa.

Tabela 6. — Kakvo je Vaše mišqewe o qudima koji su se kod nas naglo obogatili posle ras-pada socijalizma?

Frekvencije %

To su sposobni i marqivi qudi koji su samo dobroiskoristili priliku koja im se ukazala

70 5.8

To su sposobni, ali nemoralni qudi koji su zloupotrebilinaše nevoqe za liåno bogaãewe

520 43.3

To su nesposobni i nemoralni qudi, koji su pokrali narodi drÿavu i kojima bi trebalo oduzeti tako steåenuimovinu

515 42.9

Ne znam, nemam stav o tome 96 8.0

UKUPNO 1204 100.0

Sliåno se moÿe reãi i za rezultate promene vlasti iz oktobra2000. godine, prema kojoj su inaåe gajena (pre)velika oåekivawa i u štasu polagane ogromne nade, o åemu smo veã ranije kritiåki pisali, upo-zoravajuãi na negativne tendencije koje su obeleÿile DOS-ovsko vlada-we veã u prvoj godini (T r i p k o v i ã, 2001). Pre svega, treba reãi daprema našem najnovijem istraÿivawu, jedna polovina ispitanika (vi-deti tabelu 7) svoje aktuelno materijalno stawe ocewuje kao „podno-šqivo", a 33.8% kao „dobro" ili „odliåno" (3.0%). Iz ova dva potowaodgovora moglo bi se zakquåiti da je, nakon petooktobarskih promena,nesumwivo došlo do izvesnog poboqšawa ÿivotnog standarda qudi, sjednom ogradom da se ovde radi o subjektivnoj (samo)proceni, koja se nemora poklapati s objektivnim stawem stvari. Ovo tim pre što je našedruštvo, u celini gledano, još uvek snaÿno tradicionalistiåki oboje-no, pa odgovori ispitanika mogu biti time uslovqeni ili deformisa-

20

ni, u najmawe dva, meðusobno nesaglasna, pravca: s jedne strane, moÿese pretpostaviti da deo ispitanika ÿeli da prikaÿe svoje stawe kaoboqe, jer se „stidi" da prizna da je ono loše; dok, sa druge strane, nijeiskquåeno da neki od wih to stawe prikazuju kao lošije, bilo zato štose plaše da ono ne bude gore (da se ne „urekne", ako se pohvali) ilišto je naviklo da jadikuje, kako bi mu drÿava pomogla ili ga bar osta-vila na miru, ne natovarujuãi mu neke nove i veãe daÿbine. Naravno,sve to je snaÿno posredovano i ideološko-politiåkom orijentacijom,odnosno politiåkom pripadnošãu, pa se sopstveni poloÿaj kudi ilihvali zavisno od toga da li se „navija" za opoziciju ili za one koji sutrenutno na vlasti.

Tabela 7. — Kako danas ÿivite Vi i Vaša porodica?

Frekvencije %

Odliåno 36 3.0Dobro 407 33.8Podnošqivo 605 50.2Loše 142 11.8Nepodnošqivo 14 1.2

UKUPNO 1204 100.0

Ovo posledwe (politiåko opredeqewe ili politiåka preferenci-ja) dolazi moÿda još više do izraÿaja u odgovorima na pitawe da li sesvoj trenutni ÿivot i ÿivot svoje porodice, posmatrano u odnosu naperiod pre politiåkih promena iz 2000. godine, moÿe oznaåiti kao bo-qi, lošiji ili isti (videti tabelu 8). Samo jedna petina ispitanika(20.6%) izjavquje da sada ÿivi lošije, a wu verovatno najveãim delomåine tzv. gubitnici tranzicije, posebno oni koji su, zbog privatizaci-je ili steåaja društvenih preduzeãa, izgubili posao, mada se ne moÿeiskquåiti da se meðu wima nalazi i jedan mawi broj politiåkih pro-tivnika aktuelnog reÿima, åiji se ÿivot objektivno nije pogoršao, aliga oni ipak tako doÿivqavaju ili jednostavno nastoje da ga takvim pri-kaÿu. Naravno, ne bi trebalo zanemariti ni izvesnu neodreðenost, pasamim tim i podloÿnost subjektivnom tumaåewu komparativnih kvali-tativnih atributa tipa „boqi", „lošiji" ili „isti".

Tabela 8. — U odnosu na period pre politiåkih promena iz 2000. godine, da li se Vaš ÿi-vot i ÿivot Vaše porodice moÿe oznaåiti kao:

Frekvencije %

Boqi 467 39.3Lošiji 245 20.6Isti 477 40.1

UKUPNO 1189 100.0

Ono što je svakako u svemu tome ohrabrujuãe jeste okolnost da je,sudeãi bar prema ovom našem istraÿivawu, došlo do bitne promene u

21

vrednosnim orijentacijama ispitanika (tabela 9). Naime, na pitawe„šta je za Vas i Vašu porodicu najvaÿnije", ako se izuzmu „dobro zdra-vqe i porodiåna sreãa", veãina ispitanika (60.0%) se opredequje za„siguran posao i dobru zaradu", dakle za one vrednosti/orijentacijeili motive za delovawe koji su u vezi s liånim i porodiånim materi-jalnim standardom i uopšte privatnim ÿivotom, ostavqajuãi znatnoiza toga „krupna" društvena pitawa, kao što su „socijalna pravda ismawewe društvenih nejednakosti" (16.3%), „smawivawe kriminala ikorupcije" (9.2%), „brÿe prikquåivawe Evropskoj uniji" (7.2%) ili„politiåka stabilnost i dobro funkcionisawe demokratije" (5.5%),mada se s velikom izvesnošãu moÿe pretpostaviti da (pošto se od wihtraÿilo da izaberu samo jedan odgovor) rešavawe ovih ostalih proble-ma oni svakako smatraju bitnim podrazumevajuãim preduslovima za onošto je wima na prvom mestu. U tom odgovoru spojene su zapravo predno-sti preðašweg socijalizma („siguran posao") i dobre strane nastajuãegkapitalizma („dobra zarada") tako da on dobro odslikava dvojno stawesvesti u tranzicionom periodu. O tome na poseban naåin svedoåi i re-lativno visok status koji u opredeqivawu ispitanika zadrÿava „soci-jalna pravda i smawewe društvenih nejednakosti" (16.3%), što se mo-ÿe tumaåiti i kao recidiv ideala socijalizma, odnosno „brÿe prikqu-åivawe Evropskoj uniji" (7.2%), što se moÿe pripisati percepcijiprednosti kapitalizma.

Tabela 9. — Ako izuzmemo dobro zdravqe i porodiånu sreãu koje svi ÿelimo, šta je za Vas ivašu porodicu najvaÿnije?

Frekvencije %

Siguran posao i dobra zarada 720 60.0Politiåka stabilnost i dobro funkcionisawe demokratije 66 5.5Socijalna pravda i smawewe društvenih nejednakosti 196 16.3Brÿe prikquåivawe Evropskoj uniji 87 7.2Uspešnije ostvarivawe nacionalnih interesa 11 0.9Smawivawe kriminala i korupcije 111 9.2Nešto drugo 10 0.8

UKUPNO 1201 100.0

Svojevsrnu potvrdu za prethodni zakquåak nalazimo, bar impli-citno, u odgovorima na pitawe kakav je stav ispitanika o potrebi imoguãnostima prikquåewa Srbije Evropskoj uniji (videti tabelu 10).Gotovo åetiri petine ispitanika (78.0%) smatra da je potrebno da seSrbija prikquåi Evropskoj uniji. Razlike se, meðutim, javqaju tek priproceni da li je to i moguãe, odnosno koliko je realno da se to i ostva-ri, pošto åak 43.4% wih misli da ãe se to teško ostvariti, dok 3.0%sumwa da je to uopšte moguãe. Interesantno je da jaka desetina ispita-nika (11.6%) smatra da je prikquåewe moguãe, ali da ono nije potrebno,dok svega 4.0% drÿi da to nije ni moguãe ni potrebno. Naravno, kao ikod svih kompleksnih pitawa, i ovde je broj onih koji ne mogu o tomeda se izjasne priliåno visok (6.4%), što upuãuje na potrebu veãeg anga-

22

ÿovawa politiåkih i uopšte javnih aktera na tom pitawu, kako bi senajširem krugu stanovništva potanko razjasnili i pribliÿili sviaspekti ove doista, koliko vaÿne, toliko i ne baš jednostavne proble-matike.

Tabela 10. — Kakav je Vaš stav o potrebi i moguãnosti prikquåewa Srbije Evropskoj uniji?

Frekvencije %

Potrebno je da se prikquåimo i moguãe je to uåiniti 380 31.6Potrebno je, ali ãe se teško ostvariti 522 43.4Potrebno je, ali je nemoguãe to ostvariti 36 3.0Moguãe je prikquåewe, ali nije potrebno 139 11.6Nemoguãe je prikquåiti se, a nije ni potrebno 48 4.0Ne znam, nemam stav o tome 77 6.4

UKUPNO 1202 100.0

Jedno od najzanimqivijih pitawa, sa stanovišta integracije, jestei ono koje se odnosilo na preferenciju formi te integracije. Kao štose moÿe videti iz podataka prikazanih u tabeli 11, najveãi broj ispi-tanika se opredequje „samo za prikquåewe Evropskoj uniji" (33.2%),mada za wima samo neznatno zaostaju oni koji su „za slobodan protokqudi, roba i usluga, bez prikquåewa NATO paktu i Evropskoj uniji"(31.6%), što se moÿe smatarti veoma indikativnim za stawe svesti kodnas, pošto jedan deo politiåkih aktera kod svojih pristalica podgrevanadu da je dobru integraciju moguãe postiãi i bez formalnog prikqu-åewa Evropskoj uniji — dakako, i bez ispuwavawa „nezgodnih" predu-slova koji se pred nas u tom pogledu postavqaju. Doduše, to je verovat-no, bar delimiåno, uslovqeno i okolnošãu što je u našem pitawuEvropskoj uniji „pridodat" i NATO pakt, åiji je „rejting" u srpskomdruštvu, iz dobro znanih razloga, i daqe veoma nizak — svega 0.3% is-pitanika se izjašwava „samo za prikquåewe NATO paktu".

Tabela 11. — Ako biste imali prilike da odluåujete, za šta biste se najpre opredelili?

Frekvencije %

Za prikquåewe Evropskoj uniji i NATO paktu 268 22.4Samo za prikquåewe NATO paktu 4 0.3Samo za prikquåewe Evropskoj uniji 398 33.2Za slobodan protok qudi, roba i usluga, bez prikquåewa

NATO paktu i Evropskoj uniji379 31.6

Svejedno mi je 72 6.0Ne znam, nemam stav o tome 77 6.4

UKUPNO 1198 100.0

Što se tiåe procene izgleda Srbije „da u narednih deset godinapostane punopravni ålan Evropske unije" (tabela 12), samo 14.2% ispi-tanika je sigurno da ãe se to dogoditi, dok znatno veãi broj wih(43.5%) zadrÿava izvesnu dozu rezerve, misleãi da ãe se to najverovat-nije desiti, ili je åak izrazito skeptiåno prema takvoj moguãnosti

23

(31.6%), iako je reå o jednom relativno dugom periodu od celih desetgodina.

Tabela 12. — Kako ocewujete izglede Srbije da u narednih deset godina postane punopravniålan Evropske unije?

Frekvencije %

Sigurno ãe biti ålan EU 170 14.2Najverovatnije ãe postati ålan EU 522 43.5Teško da ãe postati ålan EU 379 31.6Nema nikakvih šansi da postane ålan EU 58 4.8Ne znam, nemam stav o tome 71 5.9

UKUPNO 1200 100.0

Glavnog „krivca" za takav izrazito skeptiåan stav trebalo bi iz-gleda najpre potraÿiti u „nesposobnosti i nejedinstvu naših politi-åara", buduãi da upravo srpske politiåare 37.8% ispitanika identi-fikuje kao najveãu prepreku za ulazak Srbije u Evropsku uniju (videtitabelu 13). Meðutim, odmah iza politiåara nalaze se „neprihvatqivipolitiåki uslovi koje nam Evropska unija i weni saveznici postavqa-ju, kao što su predaja haških optuÿenika ili prihvatawe nezavisnostiKosova i sl.". Time se potvrðuje naša ranija pretpostavka da se za du-gotrajnu društvenu krizu u Srbiji ne mogu smatrati odgovornim samonaše elite, veã da one tu odgovornost dele sa spoqašwim faktorom,koji radije poseÿe za „štapom" nego što je sklon da ponudi „šargare-pu". Realistiånost procena naših ispitanika osnaÿena je zanimqi-vim uviðawem da se za vaÿnu prepreku ima smatrati i „naša teškaekonomska situacija" (13.4%), a posebno „nespremnost naših qudi"(12.3%), åime se demonstrira i znatna mera toliko potrebne samokri-tiånosti.

Tabela 13. — Po Vašem mišqewu, ko je ili šta je najveãa prepreka za ulazak Srbije uEvropsku uniju?

Frekvencije %

Naša teška ekonomska situacija 161 13.4Nesposobnost i nejedinstvo naših politiåara 453 37.8Nespremnost naših qudi 148 12.3Otpori u postojeãim ålanicama i iscrpqene moguãnosti

Evropske unije da se daqe širi43 3.6

Neprihvatqivi politiåki uslovi koje nam Evropska unijai weni saveznici postavqaju, kao što su predaja haškihoptuÿenika ili prihvatawe nezavisnosti Kosova i sl.

332 27.6

Ne znam, nemam stav o tome 63 5.3

UKUPNO 1200 100.0

Kada je reå o proceni „najveãih prednosti ulaska Srbije u Evrop-sku uniju", onda apsolutnu prevagu (53.4%) odnosi „slobodan pristupevropskom trÿištu rada, veãa sloboda kretawa i veãe moguãnosti puto-

24

vawa i usavršavawa u inostranstvu" (tabela 14), a potom slede, ali saznatno mawom zastupqenošãu u ukupnim odgovorima, „poveãawe stra-nih ulagawa i dobijawe veãe materijalno-finansijske pomoãi iz ino-stranstva" (16.7%), te „smawivawe kriminala i korupcije kod nas"(8.1%).

Tabela 14. — Šta bi, po Vašem mišqewu, bile najveãe prednosti ulaska Srbije u Evropskuuniju?

Frekvencije %

Slobodan pristup evropskom trÿištu rada, veãa slobodakretawa i veãe moguãnosti putovawa i usavršavawau inostranstvu

641 53.4

Poveãawe stranih ulagawa i dobijawe veãematerijalno-finansijske pomoãi iz inostranstva

201 16.7

Veãe poštovawe qudskih prava i boqa zaštita prava mawina 55 4.6Razvoj demokratije i politiåka stabilnost u našoj zemqi 77 6.4Poboqšawe bezbednosti i jaåawe odbrambene moãi naše zemqe 13 1.1Smawivawe kriminala i korupcije kod nas 97 8.1Nema nikakvih prednosti 84 7.0Ne znam, nemam stav o tome 33 2.7

UKUPNO 1201 100.0

Nasuprot tome, u ocewivawu najveãih nedostataka ulaska Srbije uEvropsku uniju, ispitanici se mnogo mawe rukovode racionalnim mo-tivima, a više su podloÿni podlegawu iracionalnim strahovima ilipovoðewu za predrasudama (tabela 15).

Tabela 15. — Šta bi, po Vašem mišqewu, bili najveãi nedostaci ulaska Srbije u Evropskuuniju?

Frekvencije %

Uništewe naše privrede, a posebno poqoprivrede, koja nemoÿe da izdrÿi inostranu konkurenciju

196 16.4

Inostrano prisvajawe naših prirodnih bogatstavai iskorišãavawe naše radne snage

336 28.1

Poveãana nezaposlenost, nesigurnost radnih mestai gubitak steåenih socijalnih prava, posebnou zdravstvu i obrazovawu

190 15.9

Gubitak nacionalne nezavisnosti i nacionalnihposebnosti, slabqewe naših odbrambenih moãi, te daqecepkawe Srbije i gubqewe wenih teritorija

80 6.7

Preterano zapadwaštvo, slabqewe naših tradicionalnodobrih odnosa s Rusima i uvlaåewe u ratove za interesedrugih

48 4.0

Daqe poveãawe kriminala i korupcije 22 1.8Nema nikakvih nedostataka 157 13.1Ne znam, nemam stav o tome 168 14.0

UKUPNO 1197 100.0

Kao što se moÿe uoåiti iz prezentovanih podataka, samo 15.9%naših ispitanika glavni nedostatak ulaska u Evropsku uniju vidi u

25

poveãanoj nezaposlenosti, nesigurnosti radnih mesta i gubitku steåe-nih socijalnih prava, posebno u zdravstvu i obrazovawu, što bi se do-nekle moglo podvesti pod racionalnu procenu; dok daleko veãi brojwih ipak ostaje zarobqen bojaznima, u najveãoj meri iracionalnim, odinostranog „prisvajawa naših prirodnih bogatstava i iskorišãava-wa naše radne snage" (28.1%) ili od „uništewa naše privrede, a po-sebno poqoprivrede, koja ne moÿe da izdrÿi inostranu konkurenciju"(16.4%).

U tom kontekstu vaqa sagledati i stavove ispitanika o tome koje sunajveãe prednosti Vojvodine (tabela 16), gde se ubedqiva veãina (wih58%) opredequje za jedno tradicionalno, „pasivno" i „statiåno" viðe-we potencijala Vojvodine, iskazanih kroz „plodno poqoprivredno ze-mqište i moguãnosti razvoja poqoprivrede".

Tabela 16. — Koje su, po Vašem mišqewu, najveãe prednosti Vojvodine?

Frekvencije %

Plodno poqoprivredno zemqište i moguãnosti razvojapoqoprivrede

697 58.0

Razvoj prehrambene i druge industrije 117 9.7Povoqan geografski poloÿaj, saobraãajne veze i razvoj turizma 117 9.7Višenacionalni sastav stanovništva 102 8.5Obrazovawe, nauka i kultura 97 8.1Blizina zemaqa koje su veã ålanice Evropske unije (Maðarska)

ili ãe to uskoro postati (Rumunija, Bugarska)39 3.2

Naše specijalne veze s Rusijom i moguãnosti uspostavqawadobrih odnosa s drugim nezapadnim zemqama, kao što suKina, Indija i dr.

6 0.5

Nešto drugo 5 0.4Ne znam, nemam stav o tome 20 1.7

UKUPNO 1201 100.0

Najzad, pri proceni stawa trenutnih odnosa Srbije sa susednimzemqama, kao i iskazane ÿeqe ili oåekivawa kakvi bi ti odnosi treba-lo da budu, upadqiv je uticaj kako nekih tradicionalnih predstava otome ko nam je „prijateq" a ko „neprijateq", tako i skorašwih poli-tiåkih (Crna Gora) i ratnih (Hrvatska, Bosna i Hercegovina) sukobqa-vawa na ovim prostorima (videti tabelu 17. i tabelu 18). Svemu tomesvakako treba pridodati i okolnost da su neke od tih zemaqa još od2004. godine punopravne ålanice EU (Maðarska), dok su se druge (Rumu-nija, Bugarska) u trenutku obavqawa ispitivawa na terenu veã nalazilena pragu takvog ålanstva (od 1. januara 2007. godine). Zato verovatnonatpoloviåna veãina naših ispitanika odnose s veãinom suseda oce-wuje kao „osredwe" ili „loše" — kao „loše" s Albanijom (71.6%), akao „osredwe" s Bosnom i Hercegovinom (61.4%), Hrvatskom (61.2%),Crnom Gorom (53.0%) i Bugarskom (51.4%) — dok se samo s Makedoni-jom (56.8%) i Rumunijom (52.1%) ti odnosi veãinski oznaåavaju kao„dobri" (videti tabelu 17). Stare omraze nisu nestale (Bugarska, pa do-

26

nekle i Maðarska) ili su još i pojaåane (Albanija, pa i Hrvatska), a umeðuvremenu su stvorene nove (Crna Gora, Bosna i Hercegovina).

Tabela 17. — Molimo Vas da ocenite kakvi su, u ovom trenutku, odnosi Srbije sa susednimzemqama:

dobri % osredwi % loši % ukupno

Albanijom 34 2.8 306 25.5 859 71.6 1199 (100.0)Bosnom i Herc. 347 28.9 736 61.4 116 9.7 1199 (100.0)Bugarskom 525 43.8 616 51.4 57 4.8 1198 (100.0)Crnom Gorom 306 25.5 635 53.0 257 21.5 1198 (100.0)Hrvatskom 122 10.2 733 61.2 343 28.6 1198 (100.0)Maðarskom 570 47.6 564 47.1 63 5.3 1197 (100.0)Makedonijom 681 56.8 460 38.4 57 4.8 1198 (100.0)Rumunijom 625 52.1 517 43.1 57 4.8 1199 (100.0)

Što se pak tiåe oåekivawa, odnosno priÿeqkivawa kakvi bi tiodnosi trebalo da budu, stav ispitanika je, generalno posmatrano, po-zitivan, što znaåi da oni smatraju kako bi ti odnosi trebalo da buduboqi nego što jesu. Ali, i tu ima „neobiånih" procena i priÿeqkiva-wa, oåigledno uslovqenih skorašwim dogaðajima, što se u prvom reduodnosi na Crnu Goru, kojoj oåigledno još nije oprošteno otcepqewe,koje se verovatno doÿivqava i kao svojevrsna „izdaja" (tabela 18).

Tabela 18. — Molimo da iskaÿete Vaše mišqewe o tome kakvi bi naši odnosi trebalo dabudu s pojedinim susednim drÿavama:

dobri % osredwi % loši % ukupno

Albanijom 771 64.1 282 23.5 149 12.4 1202 (100.0)Bosnom i Herc. 1084 90.2 108 9.0 10 0.8 1202 (100.0)Bugarskom 1086 90.3 110 9.2 57 4.8 1202 (100.0)Crnom Gorom 1057 87.9 116 9.7 29 2.4 1202 (100.0)Hrvatskom 972 80.9 190 15.8 40 3.3 1202 (100.0)Maðarskom 1098 91.3 94 7.8 10 0.8 1202 (100.0)Makedonijom 1125 93.6 72 6.0 5 0.4 1202 (100.0)Rumunijom 1091 90.8 106 8.8 5 0.4 1202 (100.0)

Gorwi nalazi upuãuju na oprez u oceni integrativnih potencijala,kako Srbije tako i Vojvodine, odnosno ukazuju na potrebu veãeg uvaÿa-vawa nasleðenih i novostvorenih ÿarišta dezintegracije, o kojima va-qa ozbiqno i odgovorno raspravqati i na åijem se sanirawu mora te-meqno i dugoroåno raditi. Drugim reåima, naša istraÿivawa nesum-wivo dokazuju da postoje ne samo potencijali za integraciju, veã i oniza dezintegraciju, a da li ãe prevagu odneti prvi ili drugi, to u najve-ãoj meri zavisi od delovawa socijalnih aktera, kako domaãih tako istranih, a pre svega onih koji u svojim rukama koncentrišu najveãudruštvenu moã, mada se nikada ne sme zanemariti ni uloga, pa time niodgovornost, i svih ostalih.

27

LITERATURA

A n t o n i ã, Slobodan (2002). Zarobqena zemqa, Beograd: Otkrovewe.A n t o n i ã, Slobodan (2003). Nacija u strujama prošlosti: ogledi o odrÿivosti

demokratije u Srbiji, Beograd: Åigoja štampa.A n t o n i ã, Slobodan (2006). Elita, graðanstvo i slaba drÿava, Beograd: Slu-

ÿbeni glasnik.B e c k, Ulrich (2004). Moã protiv moãi u doba globalizacije, Zagreb: Školska knjiga.B e c k, Ulrich; G r a n d e, Edgar (2006). Kozmopolitska Europa. Društvo i politika u

drugoj moderni, Zagreb: Školska knjiga.B e g o v i ã, Boris, M i j a t o v i ã, Boško, red. (2001). Korupcija u Srbiji, Beograd:

Centar za liberalno-demokratske studije.B e k, Ulrih (2001). Riziåno društvo, Beograd: Filip Višnjiã.B e r g e r, Peter L. (1995). Kapitalistiåka revolucija. Pedeset postavki o blagostanju,

jednakosti i slobodi, Zagreb: Naprijed.B o b i o, Norbert (1995). Liberalizam i demokratija, Beograd: Zavod za udÿbenike i na-

stavna sredstva.B o l å i ã, Silvano i dr. (1995). Društvene promene i svakodnevni ÿivot: Srbija

poåetkom devedesetih, Beograd: Institut za sociološka istraÿivawa Fi-lozofskog fakulteta u Beogradu.

B r d a r, Milan (2004). Osnovne strategije tranzicije i wihova logika: akteri,alternative i perspektive, Beograd: Sociološki pregled, 3/2004, str. 445—462.

B r d a r, Milan (2006). Dinamika reformsko-demokratskih kapaciteta u struk-turnim promenama subjekta tranzicije, Beograd: Sociološki pregled, 2/2006,str. 137—164.

B u r d i j e, Pjer (1999). Signalna svetla, Beograd: Zavod za udÿbenike i nastavna sred-stva.

C v e t k o v i ã, Vladimir, prired. (2002). (Re)konstrukcija institucija. Beo-grad: Institut za filozofiju i društvenu teoriju.

D a l, Robert (1997). Poliarhija. Participacija i opozicija, Beograd: Filip Višnjiã.D a m j a n o v i ã, Milan, ured. (2002). Politikološke teme, Beograd: Magna agenda.D o m e n a k, Ÿan-Mari (1991). Evropa: kulturni izazov, Beograd: Biblioteka XX vek.Ð o r d a n o, Kristijan (2001). Ogledi o interkulturnoj komunikaciji, Beograd: Biblioteka

XX vek.E p š t e j n, Mihail (1998). Postmodernizam, Beograd: Zepter book world.F u k u j a m a, Frensis (1997). Sudar kultura, Beograd: Zavod za udÿbenike i nastavna

sredstva.F u k u j a m a, Frensis (2002). Kraj istorije i poslednji åovek, Podgorica i Banja Luka:

CID i Romanov.F u k u j a m a, Frensis (2003). Naša posthumna buduãnost, Podgorica: CID.G i d e n s, Entoni (1998). Posledice modernosti, Beograd: Filip Višnjiã.G o l u b o v i ã, Zagorka (2006). Kuda ide postoktobarska Srbija, Beograd: Slu-

ÿbeni glasnik.G r u p a a u t o r a (1996). Legitimnost demokratske vlasti, Zagreb: Naprijed.G r u p a a u t o r a (2003). Kritiåki pojmovnik civilnog društva I, Beograd: Gru-

pa 484.H a n t i n g t o n, Semjuel P. (2004). Treãi talas, Beograd: Stubovi kulture.H e l d, Dejvid (1997). Demokratija i globalni poredak, Beograd: Filip Višnjiã.H e n k o k, Graham (2002). Gospodari siromaštva, Beograd: Plavi krug i Neven.K a n i n g a m, Frenk (2003). Teorije demokratije, Beograd: Filip Višnjiã.K o e n e n - I t e r, Ÿak (2005). Sociologija elita, Beograd: Clio.

28

L a š, Kristofer (1996). Pobuna elita, Novi Sad: Svetovi.L a z i ã, Mladen i dr. (1994). Razaranje društva, Beograd: Filip Višnjiã.L e n d i s, Dejvid (2004). Bogatstvo i siromaštvo nacija, Beograd: Stubovi kulture.L i n c, Huan; S t e p a n, Alfred, (1998). Demokratska tranzicija i konsolidacija, Beo-

grad: Filip Višnjiã.M u r, Barington (2000). Društveni koreni diktature i demokratije, Beograd: Filip Višnjiã.O l s o n, Mankur (2006). Moã i razvoj, Beograd: Stubovi kulture.S a r t o r i, Ðovani (2001). Demokratija. Šta je to? Podgorica: CID.T e j l o r, Åarls (2000). Prizivanje graðanskog društva, Beograd: Beogradski krug.T i l i, Åarls (1997). Suoåavanje sa društvenom promenom, Beograd: Filip Višnjiã.T r i p k o v i ã, Gordana (1989). Industrijsko društvo i demokratija, Beograd: Sociolo-

ško društvo Srbije.T r i p k o v i ã, Gordana (2005). Tragom porodice, Novi Sad: Stylos.T r i p k o v i ã, Milan (1997). Elitizacija, politizacija i kriminalizacija srpskog/jugoslo-

venskog društva, Gledišta: br. 1—6/1997.T r i p k o v i ã, Milan (1998). Sociologija, Novi Sad: Futura publikacije.T r i p k o v i ã, Milan (2000). Globalizacija i Srbija, Sociološki pregled, br.

3—4/2000, str. 61—74.T r i p k o v i ã, Milan (2001). Srbija i tranzicija: u vrtlogu interesa politiå-

ko-ekonomske oligarhije, Sociološki pregled: br. 3—4/2001, str. 251—260.T r i p k o v i ã, Milan (2004). Odrÿawe bez drÿave: sluåaj Srbije: åasopis Kul-

tura polisa [Novi Sad]: br. 1/2004, str. 11—24.T r i p k o v i ã, Milan (2006). Multikulturacija, regionalizacija i integracija u Vojvodini

i Srbiji. Tematski zbornik Multikulturna Vojvodina u evropskim integracijama.Priredio M. Tripkoviã. Novi Sad: Filozofski fakultet u Novom Sadu, Odsek za so-ciologiju, str. 7—50.

T r i p k o v i ã, Milan; T r i p k o v i ã, Gordana (2006). Nasiqe u društvu, na-siqe nad društvom i nasiqe društva: izuzeci ili pravilo. Tematskizbornik „Društvena moã i nasiqe", Sociološki godišwak [Pale], br.2/2006, str. 27—53.

T r i p k o v i ã, Milan (2006a). Srbija i Vojvodina u evropskim integracijama:izmeðu potreba i moguãnosti. Tematski zbornik Socijalni kapital i dru-štvena integracija, Priredio Milan Tripkoviã. Novi Sad: Filozofskifakultet u Novom Sadu, Odsek za sociologiju, str. 13—34.

T r i p k o v i ã, Milan; T r i p k o v i ã, Gordana (2006a). Srbija izmeðu inte-gracije i izolacije: „ekonomska kultura" i interesno uslovqeno delovawe.Sociološki pregled, br. 1/2007, str. 73—95.

V a l e r š t a j n, Imanuel (2005). Posle liberalizma, Beograd: Sluÿbeni glasnik.V u k o v i ã, Slobodan (1996). Åemu privatizacija? Beograd: SDS — IKSI.V u k o v i ã, Slobodan (2003). Korupcija i vladavina prava, Beograd: IDN i Dra-

ganiã.

29

LATE TRANSITION IN SERBIA AND (IM)POSSIBILITY TO „ENLIGHTEN"THE SERBIAN ELITES

by

Milan TripkoviãGordana Tripkoviã

Summary

The paper presents results of the latest authors' research on elitization, criminali-zation and late transition of Serbian society. Those issues are considered to be the mostimportant obstacle for modernization and for internal and external integration of Ser-bian society, in other words, they are treated as a key element of Serbia's isolation andits non-adjustment and conflicts with the rest of the world, as well as with itself. In thatcontext, special attention is given to the definition of Serbian society's disintegrativecharacteristics, and also to recognizing its integrative potentials. Such orientation set thetwo directions of the research: on one hand, authors tried to define substantial elementsof Serbian elites and to determine their crucial role and biggest responsibility in theprocesses of (dis)integration of Serbian society in the time of late and accelerated tran-sition; and, on the other hand, authors tried to identify conditions under which the elitescould become interested in democratization and stabilization of the society, as well asin the institutionalization of „socially contrived market" (Mancur Olson), which cancertainly be considered as the best and most lasting basis of regional association and in-clusion in the so called, „wider European integrations".

Key words: transition, elitization, criminalization, integration, Serbia

30