zadatak sematska dispozicija hale i analiza opterecenja

8/10/2019 zadatak sematska dispozicija hale i analiza opterecenja

1/49

Univerzitet u Beogradu

Graevinski fakultet

Metalne konstrukcije u zgradarstvu

Zadatak 1.1 Dispoziciono reenje hale ematskiprikaz

UPUTSTVO ZA IZRADU PRVOG ZADATKA

INDUSTRIJSKA HALA

Projektni zadatak

Duina hale: 5 x 8,0 m = 40,0 m

Kota GI-a: + 4,50 m Nosivost mostne dizalice: Q= 100 kN

Raspon mostne dizalice: A= 22,0 m

Osnovna brzina vetra: vb,0 = 23m/s, II kategorija terena

Karakteristina vrednost optereenja snega na tlo: sk=1,0 kN/m2

Seizmika zona: Kategorija tla A, ubrzanje ag= 0,04g

Krovni pokriva: Fe sendvi paneli

Fasadna obloga: Fe sendvi paneli

Za dnevno osvetljenje se predviaju svetlosne trake u obimnim zidovima.

Hala se sa jedne strane previa za produenje.

Statiki sistem glavnog nosaa je ram na dva zgloba.

1


2/49

Un

iverzite

Gr

aevins

uBeogradu

ifakultet

SNOVNEDIME

NZIJEO

Zadatak1.1

JEKTA

M

etalneko

Dis

poziciono

nstrukcije

eenjehale

zgradarstv

em

atskiprika

z

2


3/49

Un

iverzite

Gr

aevins

uBeogradu

ifakultet

DISP

ZICIONORESE

NJEKO

Zadatak1.1

STRUKCIJE

M

etalneko

Dis

poziciono

nstrukcije

eenjehale

zgradarstv

em

atskiprika

z

3


4/49

Un

iverzite

Gr

aevins

uBeogradu

ifakultet

OSNOVAKROV

A(ROZ

JAE,

KRO

NI

SPREGO

Zadatak1.1

IIGLAVNI

M

etalneko

Dis

poziciono

R

OVNINO

nstrukcije

eenjehale

AI)

zgradarstv

em

atskiprika z

4


5/49

Un

iverzite

Gr

aevins

O

SNOVA

uBeogradu

ifakultet

NAKOTIGIa(S

PREGO

IZABONEUD

AREIH

Zadatak1.1

RIZONTAL

M

etalneko

Dis

poziciono

IS

PREGOV

nstrukcije

eenjehale

DOKALKA

zgradarstv

em

atskiprika

A

)

z

5


6/49

Un

iverzite

Gr

aevins

uBeogradu

ifakultet

OSNOVAN

KOTI+3,0

(FASADNE

Zadatak1.1

RIGLEISTU

M

etalneko

Dis

poziciono

O

VI)

nstrukcije

eenjehale

zgradarstv

em

atskiprika z

6


7/49

Un

iverzite

Gr

aevins

uBeogradu

ifakultet

GL

VNANOSEAKONSTRUKCIJA(SAS

Zadatak1.1

REGOMZ

A

M

etalneko

Dis

poziciono

O

ENJE)

nstrukcije

eenjehale

zgradarstv

em

atskiprika

z

7


8/49

Un

iverzite

Gr

aevins

uBeogradu

ifakultet

ZA

EBNAKON

TR

UKCIJA

Zadatak1.1

ALKANA

M

etalneko

Dis

poziciono

nstrukcije

eenjehale

zgradarstv

em

atskiprika z

8


9/49

Un

iverzite

Gr

aevins

uBeogradu

ifakultet K

ON

TRUKCIJA

ALKANAN

ST

RANIZA

Zadatak1.1

PRODUZEN

M

etalneko

Dis

poziciono

EOBJEKTA

nstrukcije

eenjehale

zgradarstv

em

atskiprika z

9


10/49

Un

iverzite

Gr

aevins

KONS

uBeogradu

ifakultet

TRUKCIJAPODU

ZNOGZIDA(SASP

EGOVIMAZ

Zadatak1.1

KOENJEI

M

etalneko

Dis

poziciono

KR

ANSKIMn

strukcije

eenjehale

NOSAIMA)z

gradarstv

em

atskiprika

z

10


11/49


Graevinski fakultet


Zadatak 1.2 Analiza optereenja

ANALIZA OPTEREENJA

Stalna dejstva EN 1991-1-1

Sopstvena teina konstrukcije, teina nekonstrukcijskih elemenata i fiksne opreme koja je stalno

prisutna u objektu.

Dejstva snega EN 1991-1-3

Osnov za proraun je karakteristina vrednost dejstva snega na tlo sk . Analiziraju se tri dispozicijeoptereenja: sa ravnomerno raspodeljenim optereenjem snega i dispozicije sa nagomilavanjem snega.

Dejstva vetra EN 1991-1-4

Osnov za odreivanje dejstava vetra je fundamentalna osnovna brzina vetra vb,0. Analizira se:spoljanje popreno dejstvo vetra sa leva na desno, spoljanje popreno dejstvo vetra sa desna na levo,

spoljanje poduno dejstvo vetra na kalkan u oba smera. Spoljanje dejstvo vetra je uvek u

kombinaciji sa unutranjim dejsvom vetra.

Dejstva temperature EN 1991-1-5

Analizira se ravnomerna promena temperature u osi elementa Tu.

Dejstva usled kranova EN 1991-3

Analiziraju se promenljiva (menjaju poloaj u prostoru) vertikalna optereenja usled sopstvene teine

krana, kolica i tereta koji se die, promenljiva (menjaju poloaj u prostoru) horizontalna optereenja

usled ubrzanja, koenja ili zakoenja krana pri kretanju i incidentna dejstva izazvana udarom krana u

odbojnik ili iznenadnim isputanjem tereta kroz deset razliitih grupa optereenja. Uticaji sudinamikog karaktera.

Analiziraju se svi mogui poloaji sistema koncentrisanih sila. Horizontalne sile su alternativnog smera

delovanja.

Seizmika dejstva EN 1998-1

Napomena: Izbor kategorija konstrukcija, kategorija tla i seizmikih zona u zemlji gde odredbe

Evrokoda EN 1998 ne moraju da se uzimaju u obzir (sluajevi veoma niske seizminosti) moe da se

nae u njenom Nacionalnom aneksu. Preporuuje se da se kao sluaj veoma niske seizminosti

posmatra ili kada projektno ubrzanje tla ag za tlo tipa A nije vee od 0,04 g (0,39 m/s2) ili kada

proizvod agSnije vei od 0,05 g (0,49 m/s2).U sluajevima veoma niske seizminosti, odredbe Evrokoda EN 1998 ne moraju da se koriste.

11


12/49


Graevinski fakultet


Zadatak 1.2 Analiza optereenja

Stalna optereenja

- Sopstvena teina krovnog pokrivaa gkp = 0,35 kN/m2- Sopstvena teina fasadne obloge gfo = 0,35 kN/m2

Stalna optereenja usled sopstvene teine konstruktivnih elemenata generiu se u softveru

pomou naredbe selfweiht. Uobiajeno je da se ovako generisano optereenje uvea konstruktivnim

faktorom koji je uobiajeno u opsegu od 10% do 20%.

12


13/49

Analizaoptereenjasnegom EN1991-1-3:2003

Proraunoptereenjaodsneganakrov

Karakteristicna vrednost opterecenja od snega na tlo: sk 1.0kN

m2

Koeicijent izlozenosti: Ce 1.0 tabela 5.1

Termicki koeicijent: Ct 1.0 5.2. 8( )

Koeicijent oblika krova: 1 0.8 tabela 5.2 islika 5.1

Opterecenje od snega na krov (po horizontalnoj projekciji krova)

s 1 Ct Ce sk 0.8kN

m2

Dispozicija opterecenja od snega na dvovodne krovove prikazana je na slici 1.

Slika 1. Dispozicija opterecenja od snega

13


14/49

Dejstvatemperature EN1991-1-5:2003

Ravnomerna promena temperature u osi elementa (stepen celzijusov)

Pocetna temperatura T0 10

Prosecna temperatura u letnjoj sezoni (T=Tin) Tl 20

Prosecna temperatura u zimskoj sezoni (T=Tin) Tz 25

Ravnomerna promena temperature u osi elementa u letnjoj sezoni

T Tl T0 10

Ravnomerna promena temperature u osi elementa u zimskoj sezoni

T Tz T0 15

14


15/49

Analizaoptereenjavetrom EN1991-1-4:2005

Proraunudarnogpritiskavetra

Osnovni podaci o objektu:

Visina h 9.2m

Sirina b 24m

Duzina d 48m

Osnovni podaci o vetru i terenu:

Fundamentalna osnovna brzina vetra vb.0 23m

s

Koeicijent pravca delovanja vetra Cdir 1.0

Koeicijent sezonskog delovanja Cseason 1.0

Parametri kategorije terena (kategorija II): z0 0.05m

zmin 2m

z0.II 0.05m tabela 4.1

Koeicijent topograije terena c0 1.0

Referentna visina iznad terena z h 9.2m

Koeicijent turbulencije kI 1.0

Gustina vazduha 1.25 kg

m3

Osnovna brzina vetra:

vb Cdir Cseason vb.0 1.0 1.0 23 m

s 23.0

m

s

Koeicijent terena:

kr 0.19 z

z0.II

0.0

0.190

Koeicijent hrapavosti terena:

cr kr ln z

z0

0.991 za zmin z zmax 200m=

Srednja (prosecna) brzina vetra:

vm cr c0 vb 22.789m

s

15


16/49

Intenzitet turbulencije:

I

v

kI

c0 ln zz0

0.192 za z

min

z z

max

200m=

Osnovni pritisak vetra:

qb1

2

vb2

0.331 kN

m2

Udarni pritisak vetra:

qp 1 7 Iv 1

2

vm2

0.760 kN

m2

Koeicijentispoljanjegpritiskavetra(Cpe)

Koeicijentispoljanjegpritiskazavertikalnezidove

Za odreivanje spoljasnjeg koeicijenta pritiska za vertikalne zidove zgrada pravougaonogoblika vrsi se podela povrsina na pet zona A, B, C, D, E. Pri odrivanju ovih koeicijenatabitne su sledece velicine:

sirina navetrene strane b (dimenzija upravna na vetar),visina objekta h,

duzina objekta u pravcu delovanja vetra d.

Dejstvovetraupoprenompravcu 0 =( )

b 48m

d 24m

h 9.2 m

e min b 2 h( ) 18.4 m

h

d 0.383

Dejstvovetraupodunompravcu 90 =( )

b 24m

d 48m

h 9.20 m

e min b 2 h( ) 18.40 m

h

d 0.192

16


17/49

Za dejstvo vetra u poduznom pravcu usvajaju se vrednosti koeicijenta spoljasnjeg

pritiska za vertikalne zidove za odnosh

d

0 25 .

Koeicijenti spoljasnjeg pritiska vetra za vertikalne zidove prikazani su u tabeli 1(tabela 7.1 EN 1991-1-4). Za dejstvo vetra u poprecnom pravcu usvajaju se vrednosti zaodnos zona h/d= 1. Raspored zona za koeicijente spoljasnjeg pritiska vetra za vertikalnezidove prikazan je na slici 1.

Tabela 1. Koeicijenti spoljasnjeg pritiska vetra Cpeza vertikalne zidove

Zona A B C D E

h/d cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1

5 -1,2 -1,4 -0,8 -1,1 -0,5 +0,8 +1,0 -0,7

1 -1,2 -1,4 -0,8 -1,1 -0,5 +0,8 +1,0 -0,5

0,25 -1,2 -1,4 -0,8 -1,1 -0,5 +0,7 +1,0 -0,3

Slika 1: Podela vertikalnih zidova na zone u osnovi

17


18/49

Koeicijentispoljanjegpritiskazadvovodnekrovove

Za odreivanje spoljasnjeg koeicijenta pritiska na dvovodne krovove, krovne povrsine sedele na pet zona F, G, H, I i J. Za poprecni pravac vetra ( 0 = ), na navetrenoj strani zaugao nagiba krova = -5 do = +45 pritisak se naglo menja izmeu pozitivnih i negativnihvrednosti. Kod takvih krovova razmatraju se cetiri slucaja u kojima se najvece i najmanjevrednosti pritiska za povrsine F, G i H kombinuju sa najvec im i najmanjim vrednostima zapovrsine J i I. Pri tome na istoj povrsini nije dopusteno mesanje pozitivnih i negativnihvrednosti.

Linearna interpolacija za meuvrednosti uglova nagiba krova moze da bude primenjenaizmeu vrednosti istog znaka. Vrednosti koje su jednake 0.0, date su radi interpolacije.Nagib krovne ravni za halu u ovom primeru je = +5.7 , ali se linearna interpolacija za

vrednosti izmeu uglova = +5 i = +15 nece vrsiti, pa se usvajaju vrednosti spoljasnjegpritiska krova za ugao = +5 .Raspored zona za dvovodne krovove za dejstvo vertra u poprecnom i poduznom pravcuprikazan je na slici 2.

Slika 2. Zone vetra za dvovodne krovove

18


19/49

Dejstvovetraupoprenompravcu 0 =( )

Za dejstvo vetra u poprecnom pravcu usvajaju se koeicijenti prema tabeli 2 (tabela 7.4a-

EN 1991-1-4).Tabela 2. Koeficijenti spoljanjeg pritiska vetra kod dvovodnih krovova za = 0

Ugaonagibakrova

Zona za pravac vetra = 0

F G H I J

cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1

5O

-1,7 -2,5 -1,2 -2,0 -0,6 -1,2-0,6

+0,2

+0,0 +0,0 +0,0 -0,6

Dejstvovetraupodunompravcu 90 =( )

Za dejstvo vetra u poduznom pravcu usvajaju se koeicijenti prema tabeli 3 (tabela 7.4b-EN 1991-1-4).

Tabela 3. Koeficijenti spoljanjeg pritiska vetra kod dvovodnih krovova za = 90

Ugaonagibakrova

Zona za pravac vetra = 90

F G H I

cpe,10 c pe,1 c pe,10 c pe,1 c pe,10 cpe,1 cpe,10 c pe,1

5O

-1,6 -2,2 -1,3 -2,0 -0,7 -1,2 -0,6

Koeicijentiunutranjegpritiskavetra(Cpi)

Za koeicijente unutrasnjeg pritiska vetra usvajaju se sledece vrednosti:

Cpi= +0,2 i Cpi= -0,3.

Spoljanji(unutranji)pritisak(sisanje)vetra(weiwi)

Spoljasnji i unutrasnji pritisak vetra deluju istovremeno i ne mogu se odvojeno razmatrati.

we qp z( ) Cpe= wi qp z( ) Cpi=

Kao primer, navode se maksimalne vrednosti pritiskujuceg i sisuceg dejstva vetra na krov izidove:

wz.max qp 0.8 0.3( ) 0.836 kN

m2

wz.min qp 1.2 0.2( ) 1.064 kN

m2

wk.max qp 0.2 0.3( ) 0.380 kN

m2

wk.min qp 1.7 0.2( ) 1.445 kN

m2

19


20/49

Analizaoptereenjaodkrana(mostnedizalice) EN1991-3:2006

Karakteristikekranskognosaa

Raspon krana L 22m

Razmak tockova kolica a 4.05m

Najmanje velicine prilazakolica kranskim nosacima E 1.4m F 1.4m

Sopstvena tezina kolica Qc2 10kN

Tezina tereta koji se dize Qh 100kN

Maksimalni pritisak tocka 1 Qmax.1 100kN

Maksimalni pritisak tocka 2 Qmax.2 95kN

Minimalan pritisak tocka 3 Qmin.3 40kN

Minimalan pritisak tocka 4 Qmin.4 38kN

Udeo u pritiscima po tocku dizalice usled tezine tereta i kolica

Qh.max1

2 Qh Qc2

L E

L 51.5 kN

Qh.min 12 Qh Qc2 EL

3.5 kN

Qh.min Qh.max 2 110 kN

Sopstvena tezina krana (orjentaciono odreena velicina)

Qc1 Qmax.1 Qmax.2 Qmin.3 Qmin.4 2 Qh.min Qh Qc2 170 kN

20


21/49

Vertikalnooptereenje 2.5.2.1

Optereenkran

Qmax.1 100kNMaksimalni pritisak tocka 1

Qmax.2 95kNMaksimalni pritisak tocka 2

Qmax.12 Qmax.1 Qmax.2 195 kN

n1

Qmax.1

Qmax.120.513 n2

Qmax.2

Qmax.120.487

Pripadajuca tezina krana, kolica i tereta kada se kolica nalaze sa leve strane, uz tockove 1i 2, na tockove 1 i 2

x0L E

L 0.936

Pripadajuca tezina kolica na tockove 1 i 2

Qc2.12 x0 Qc2 9.364 kN

Qc2.1 n1 Qc2.12 4.8 kN Qc2.2 n2 Qc2.12 4.6 kN

Pripadajuca tezina krana na tockovima 1 i 2

Qc1.1

Qc1

4 42.5 kN Qc1.2

Qc1

4 42.5 kN

Tezina krana i kolica na tockovima 1 i 2

Q1 Qc1.1 Qc2.1 47.302 kN

Q2 Qc1.2 Qc2.2 47.062 kN

Pripadajuca tezina tereta na tockovima 1 i 2

Qh.12 x0 Qh 93.6 kN

Qh.1 n1 Qh.12 48 kN

Qh.2 n2 Qh.12 45.6 kN

21


22/49

Pripadajuca tezina krana, kolica i tereta na tockove 3 i 4


1 x0 0.064Qc2.34 1 x0 Qc2 0.636 kN

Qc2.3 n1 Qc2.34 0.3 kN Qc2.4 n2 Qc2.34 0.3 kN


Qc1.3

Qc1

4 42.5 kN Qc1.4

Qc1

4 42.5 kN


Q3 Qc1.3 Qc2.3 42.826 kN

Q4 Qc1.4 Qc2.4 42.81 kN

Pripadajuca tezina tereta na tockovima 3 i 4

Qh.34 1 x0 Qh 6.4 kN

Qh.3 n1 Qh.34 3.3 kN

Qh.4 n2 Qh.34 3.1 kN

Grupa opterecenja 1-tabela 2.2

Dinamicki koeicijenti - tabela 2.41 1.1 2 1.17

Maksimalna sila na tockovima 1 i 2 za opterecen kran

Q1r.max.1 1 Q1 2 Qh.1 108.214 kN

Q1r.max.2 1 Q2 2 Qh.2 105.141 kN

Odgovarajuca maksimalna sila na tockovima 3 i 4 za opterecen kran

Q1r.max.3 1 Q3 2 Qh.3 50.927 kN

Q1r.max.4 1 Q4 2 Qh.4 50.718 kN

Kontrola

Q1r.max.1 Q1r.max.2 Q1r.max.3 Q1r.max.4 315 kN

1 Qc1 Qc2 2 Qh 315 kN

22


23/49


1 1.1 3 1


Q2r.max.1 1 Q1 3 Qh.1 100.051 kN

Q2r.max.2 1 Q2 3 Qh.2 97.386 kN


Q2r.max.3 1 Q3 3 Qh.3 50.372 kN

Q2r.max.4 1 Q4 3 Qh.4 50.191 kN

Kontrola


1 Qc1 Qc2 3 Qh 298 kN



Q3r.max.1 Q1 47.302 kN

Q3r.max.2 Q2 47.062 kN


Q3r.max.3 Q3 42.826 kN

Q3r.max.4 Q4 42.81 kN

Kontrola


Qc1 Qc2 180 kN

Grupa opterecenja 4, 5, 6-tabela 2.2

4 1


Q4r.max.1 4 Q1 4 Qh.1 95.321 kN

Q4r.max.2 4 Q2 4 Qh.2 92.679 kN


Q4r.max.3 4 Q3 4 Qh.3 46.09 kN

Q4r.max.4 4 Q4 4 Qh.4 45.91 kN

23


24/49

Kontrola


4 Qc1 Qc2 4 Qh 280 kN

Neoptereenkran

Qmin.3 40kNMinimalan pritisak tocka 3

Qmin.4 38kNMinimalan pritisak tocka 4

Qmin.34 Qmin.3 Qmin.4 78 kN

n1

Qmin.3

Qmin.340.513 n2

Qmin.4

Qmin.340.487

Pripadajuca tezina krana i kolica kada se kolica nalaze sa desne strane, uz tockove 3 i 4,na tockove 3 i 4

x0L E

L 0.936


Qc2.34 x0 Qc2 9.364 kN

Qc2.3 n1 Qc2.34 4.8 kN Qc2.4 n2 Qc2.34 4.6 kN


Qc1.3

Qc1

4 42.5 kN Qc1.4

Qc1

4 42.5 kN


Q3 Qc1.3 Qc2.3 47.302 kN

Q4 Qc1.4 Qc2.4 47.062 kN

24


25/49

Pripadajuca tezina krana i kolica na tockove 1 i 2


1 x0 0.064

Qc2.12 1 x0 Qc2 0.636 kN

Qc2.2 n2 Qc2.12 0.3 kNQc2.1 n1 Qc2.12 0.3 kN


Qc1.1

Qc1

4 42.5 kN Qc1.2

Qc1

4 42.5 kN

Tezina krana i kolica na tockovima 1 i 2Q1 Qc1.1 Qc2.1 42.826 kN

Q2 Qc1.2 Qc2.2 42.81 kN

Kontrola

Q1 Q2 Q3 Q4 180 kN

Qc1 Qc2 180 kN

Grupa opterecenja 1 i 2-tabela 2.2

1 1.1

Minimalna sila na tockovima 1 i 2 za neopterecen kran

Q1r.min.1 1 Q1 47.109 kN

Q1r.min.2 1 Q2 47.091 kN

Odgovarajuca minimalna sila na tockovima 3 i 4 za neopterecen kran

Q1r.min.3 1 Q3 52.032 kN

Q1r.min.4 1 Q4 51.768 kN

Kontrola

Q1r.min.1 Q1r.min.2 Q1r.min.3 Q1r.min.4 198 kN

1 Qc1 Qc2 198 kN



Q3r.min.1 Q1 42.826 kN

Q3r.min.2 Q2 42.81 kN

25


26/49


Q3r.min.3 Q3 47.302 kNQ3r.min.4 Q4 47.062 kN

Kontrola


Qc1 Qc2 180 kN

Grupa opterecenja 4, 5, 6-tabela 2.2

4 1


Q4r.min.1 4 Q1 42.826 kN

Q4r.min.2 4 Q2 42.81 kN


Q4r.min.3 4 Q3 47.302 kN

Q4r.min.4 4 Q4 47.062 kNKontrola


4 Qc1 Qc2 180 kN

2.5.2.2Horizontalnesile

Horizontalnesileusledubrzanjaiusporavanjakrana

26


27/49

Sila voznje za slucaj centralnog pogonskog sistema

K K1 K2 Qr.min Qr.min K1 0.2

Sina 1

Qr.min.1.12

Qc1

4 42.5 kN

K1 Qr.min.1.12

K1 8.5 kN

Sina 2

Qr.min.2.34

Qc1

4 42.5 kN

K2 Qr.min.2.34

K2 8.5 kN

K K1 K2 17 kN

Podunehorizontalne

sile

usled

ubrzanja

iusporavanja

(ko

enja)

krana

5 1.5

HL.1 5 K1 12.75 kN

HL.2 5 K2 12.75 kN

27


28/49

Poprenehorizontalnesileusledubrzanjaiusporavanjakrana

Qr.max Q1 Qh.1 Q2 Qh.2 179.273 kN

Qr.od.max Q3 Qh.3 Q4 Qh.4 100.727 kN

Qr Qr.max Qr.od.max 280 kN

1

Qr.max

Qr0.64

2 1 1

ls 1 0.5 L

M K ls 5.246 104

J

HT.1 5 2 M

a 6.989 kN

HT.2 5 1 M

a 12.439 kN

Horizontalnesileusledzakoenjakrana

Ugao skretanja

F 0.75x x

F 10mm

FF

a 2.469 10

3

b 50mm

y 0.1 b

28


29/49

aext 2500mm

vy

aext2 10 3

0 0.001

F v 0 5.469 10 3

f 0.3 1 exp 250 ( )( ) 0.224

e1 a 4.05 m

e2

0m

m 0

hm 1 2 l

2 e1

2e2

2

e1 e2 4.05m

n 2

s 1e1 e2

n h 0.5

Par tockova 1

s.1.1.L 0

s.2.1.L 0

s.1.1.T

2

n 1

e1

h

0

s.2.1.T

1

n

1e1

h

0

Par tockova 2

s.1.2.L 0

s.2.2.L 0

s.1.2.T

2

n 1

e2

h

0.18

s.2.2.T

1

n 1

e2

h

0.32

29


30/49

PodunehorizontalnesileusledzakoenjaHs,i,j,L

Hs.1.1.L f s.1.1.L Qr 0

Hs.2.1.L f s.2.1.L Qr 0

Hs.1.2.L f s.1.2.L Qr 0

Hs.2.2.L f s.2.2.L Qr 0

PoprenehorizontalnesileusledzakoenjaHs,i,j,L

S f s Qr 31.298 kN

Par tockova 1

Hs.1.1.T f s.1.1.T Qr 0

Hs.2.1.T f s.2.1.T Qr 0

Par tockova 2

Hs.1.2.T f s.1.2.T Qr 11.259 kN

Hs.2.2.T

f s.2.2.T

Qr

20.039 kN

Hs.1.T S Hs.1.2.T 20.039 kN

Hs.2.T Hs.2.2.T 20.039 kN

Horizontalnasilausledubrzanjadizalice

HT.3 0.1 Qh Qc2 11 kN

Probnooptereenje

Dinamicko opterecenje

6 0.5 1 2

QT 1.1 6 Qh 119.35 kN

QT

4 29.837 kN

Staticko opterecenje

6 1QT 1.25 6 Qh 125 kN

QT4

31.25 kN

30


31/49


32/49

Un

iverzite

Gr

aevins

uBeogradu

ifakultet

View:1-Cases:1(D

1S

TALNO

PTERECENJM

etalneko

Zad

E)

nstrukcije

atak1.2Analz

gradarstv

iza

optereenj

a

32


33/49

Un

iverzite

Gr

aevins

uBeogradu

ifakultet

View:1-C

ses:2(DL2SNEGRAVN

MERNOR

SPODELJEN

M

etalneko

Zad

O

PTEREC

nstrukcije

atak1.2Anal

NJE)

zgradarstv

iza

optereenj

a

33


34/49

Un

iverzite

Gr

aevins

uBeogradu

ifakultet

iew:1-Cases:3

(DL3S

EGNERAVNOM

ERNOR

SPODELJEN

M

etalneko

Zad

OOPTEREC

nstrukcije

atak1.2Anal

NJE1)

zgradarstv

iza

optereenj

a

34


35/49

Un

iverzite

Gr

aevins

uBeogradu

ifakultet

iew:1-Cases:4

(DL4S

EGNERAVNOM

ERNOR

SPODELJEN

M

etalneko

Zad

OOPTEREC

nstrukcije

atak1.2Anal

NJE2)

zgradarstv

iza

optereenj

a

35


36/49

Un

iverzite

Gr

aevins

View:

uBeogradu

ifakultet

1-Cases:5

DL5VETARPOPRECNO(SP

OLJASNJ

EDEJSTVO

M

etalneko

Zad

A

PODZID

nstrukcije

atak1.2Anal

ALEVA1))z

gradarstv

iza

optereenj

a

36


37/49

Un

iverzite

Gr

aevins

View:

uBeogradu

ifakultet

1-Cases:6

DL6VETARPOPRECNO(SP

OLJASNJEDEJSTVO

M

etalneko

Zad

A

PODZID

nstrukcije

atak1.2Anal

ALEVA2))z

gradarstv

iza

optereenj

a

37


38/49

Un

iverzite

Gr

aevins

uBeogradu

ifakultet

View:1-Caes:

7(DL7

ETARPOD

ZN

O(SPOLJ

ASNJEDEJS

M

etalneko

Zad

VONAKAL

nstrukcije

atak1.2Anal

AN))

zgradarstv

iza

optereenj

a

38


39/49

Un

iverzite

Gr

aevins

uBeogradu

ifakultet V

iew:1-

Cases:8(DL8UNUT

AS

NJEDEJTVOVETRA

M

etalneko

Zad

PR

ITISAK)

nstrukcije

atak1.2Analz

gradarstv

iza

optereenj

a

39


40/49

Un

iverzite

Gr

aevins

uBeogradu

ifakultet V

ie

:1-Cases:

(DL9UNU

RA

SNJEDEJ

STVOVETR

M

etalneko

Zad

S

ISANJE)

nstrukcije

atak1.2Analz

gradarstv

iza

optereenj

a

40


41/49

Un

iverzite

Gr

aevins

uBeogradu

ifakultet

View

Cases:16(L1

6TEMP

RATURA+)

M

etalneko

Zad

nstrukcije

atak1.2Analz

gradarstv

iza

optereenj

a

41


42/49

Un

iverzite

Gr

aevins

uBeogradu

ifakultet

View

-

ase

s:17(D

17OPTERECENJEMOS

NOMD

IZAL

M

etalneko

Zad

ICOMG

R1-

nstrukcije

atak1.2Anal

)

zgradarstv

iza

optereenj

a

42


43/49

Un

iverzite

Gr

aevins

uBeogradu

ifakultet

View

-

ase

s:18(D

18OPTERECENJEMOS

NOMD

IZAL

M

etalneko

Zad

ICOMG

R1-

nstrukcije

atak1.2Anal

)

zgradarstv

iza

optereenj

a

43


44/49

Un

iverzite

Gr

aevins

uBeogradu

ifakultet

View

-

ase

s:19(D

19OPTERECENJEMOS

NOMD

IZAL

M

etalneko

Zad

ICOMG

R1-

nstrukcije

atak1.2Anal

)

zgradarstv

iza

optereenj

a

44


45/49

Un

iverzite

Gr

aevins

uBeogradu

ifakultet

View

-

ase

s:20(D

20OPTERECENJEMOS

NOMD

IZAL

M

etalneko

Zad

ICOMG

R1-

nstrukcije

atak1.2Anal

)

zgradarstv

iza

optereenj

a

45


46/49

Un

iverzite

Gr

aevins

uBeogradu

ifakultet

View

-

ase

s:21(D

21OPTERECENJEMOS

NOMD

IZAL

M

etalneko

Zad

ICOMG

R5-

nstrukcije

atak1.2Anal

)

zgradarstv

iza

optereenj

a

46


47/49

Un

iverzite

Gr

aevins

uBeogradu

ifakultet

View

-

ase

s:22(D

22OPTERECENJEMOS

NOMD

IZAL

M

etalneko

Zad

ICOMG

R5-

nstrukcije

atak1.2Anal

)

zgradarstv

iza

optereenj

a

47


48/49

Un

iverzite

Gr

aevins

uBeogradu

ifakultet

View

-

ase

s:23(D

23OPTERECENJEMOS

NOMD

IZAL

M

etalneko

Zad

ICOMG

R5-

nstrukcije

atak1.2Anal

)

zgradarstv

iza

optereenj

a

48


49/49

rzite

vins

uBeogradu

ifakultet

View

-

ase

s:24(D

24OPTERECENJEMOS

NOMD

IZAL

M

etalneko

Zad

ICOMG

R5-

nstrukcije

atak1.2Anal

)

zgradarstv

iza

optereenj

a

Documents

zadatak sematska dispozicija hale i analiza opterecenja