vrste analognih instrumenata

8/3/2019 vrste analognih instrumenata

1/43

VRSTE ANALOGNIH INSTRUMENATA

Sa kretnim kalemom

Logometarski sa kretnim kalemom

Sa kretnim gvoem

Elektrodinamiki

Indukcioni

Termiki

Vibracioni


2/43

I n st r u m e n t i sa k r et n i m k a le m o m

1 - stalni magnet2 - polni nastavci3 - valjak od mekog gvoa4 - kretni kalem5 - spiralne elastine opruge

6 - kazaljka7 - tegovi za uravnoteenje8 - aluminijumski ram9 - namotana ica10 - skala


3/43

Ovi instrumenti rade na principu delovanjaelektromagnetne sile na provodnik kroz koji protieelektrina struja, a koji se nalazi u magnetnom polju.Provodnik je u obliku pravougaonog kalemskognamotaja, pa se pri proticanju struje kroz njega

javlja obrtni moment, proporcionalan jaini struje(aktivni obrtni moment). Magnetno polje stvara jaktrajni magnet. U sredini otvora izmeu polova nalazise valjak od mekog gvoa oko koga se moeslobodno obrtati kretni kalem. Kretni kalem se sastojiod pravougaonog aluminijumskog rama na kome je

namotana tanka izolovana ica.



4/43

Cilindrino obraene povrinepolova obuhvataju valjak odmekog gvoa i sa njimobrazuju vazduni procep ukome postoji radijalno,

praktino homogeno magnetnopolje. Iako je polje radijalno,zbog male irine vazdunogprocepa u odnosu napoluprenik gvozdenog valjka,linije polja meusobno su

praktino paralelne.

Ukupne sile F koje delujuna strane kretnog kalemasu:

F = N I l B

N broj navojaka kalema,I struja kroz kalem,l duine aktivnih strana kalema,B magnetna indukcija

I n st r u m e n t i sa k r e t n i m k a l em o m


5/43

Instrumenti sa kretnim kalemom su izrazito kvalitetniinstrumenti jednosmerne struje, veoma pogodni zalaboratorijsku primenu. Iako nisu direktno upotrebljiviza merenja naizmeninih struja, to ne predstavljanedostatak, s obzirom da postoje merni ispravljai kojiomoguavaju indirektno merenje naizmeninih struja.

Struja koja se moe direktno meriti je mala, poto onaprolazi kroz kretni kalem (namotan vrlo tankom icom).

Granice opsega mernja napona i struje mogu se popotrebi lako proiriti, rednim ili paralelnim vezivanjemotpornika sa instrumentom.



6/43

Prednosti:

Velika tanost (prikladni zanajpreciznije laboratorijskeinstrumenate),

Velika osetljivost,

Mala sopstvena potronja,

Linearnost skale,

Veliki aktivni obrtni momentpokretnog organa,

Vrlo mali uticaj stranihmagnetnih polja.

Nedostaci:

Skuplja konstrukcija, Manje robustna konstrukcija

u odnosu na drugeinstrumente (osetljivi naudare i potrese),

Jako osetljivi napreoptereenja.



7/43


8/43

Struje u kalemima teku tako, da momenti zakretanja nanjih deluju u suprotnom smislu. Zbog toga pokazivanjekazaljke zavisi od odnosa struja u kalemima. Ugaoskretanja kazaljke je:

2

1

KI

tg

I

=

Logometarski instrumenti mere odnos struja, aposredno i odnose drugih veliina proporcionalnih timstrujama. Na primer, ovi se instrumenti upotrebljavajuza merenje otpora kao "ommetri" i "megometri" (jer je

otpor odreen odnosom napona i struje), za merenjetemperature (meri se odnos struje kroz stalni otpor istruje kroz neki otpor koji se menja sa temperaturomna mestu merenja), itd.

Lo g o m e t a r s k i i n st r u m e n t i sa k r e t n i m k a l e m o m


9/43

I n st r u m e n t i sa k r e t n i m g v o em

Veoma su rasprostranjeni u praktinoj upotrebi. Poprincipu rada su elektromagnetni instrumenti.

Princip merenja zasniva se na dejstvu magnetnog poljamerene struje na pokretnu ploicu od mekog gvoa.Magnetno polje se dobija proputanjem struje kroz vrsti,

nepomini kalem, zbog ega njegovi namotaji mogu bitiizraeni od deblje ice. Robustnost nepokretnog kalemadozvoljava merenje veih struja, kao i znatnapreoptereenja, to u nekim primenama moe biti odvelikog znaaja. Kod ovih instrumenata ne postoji niproblem dovoenja struje u kalem.


10/43

1. Nepokretno gvoe

2. Pokretno gvoe

3. Osovina

4. Kazaljka

5. Nepokretni kalem6. Tegovi za

uravnoteenje

7. Krilce priguivaaoscilacija (komora nijeprikazana,kao nispiralna opruga za

stvaranje reaktivnogmomenta



11/43

U unutranjosti kalema nalaze se dva komadia lima odmekog gvoa, jedan fiksiran, a drugi pokretan i vezansa osovinom pokretnog organa. Kada se propusti strujakroz kalem, oba komadia lima namagnetiu se u istomsmislu, tako da dolazi do njihovog meusobnog

odbijanja. Pokretno gvoze pomera se zajedno saosovinom i dolazi do zakretanja pokretnog organa, akazaljka pokazuje na skali odreeno skretanje.

Odbijanje istoimeno namagnetisanih komadia gvoaproizvodi aktivni obrtni moment. Sila, pa i aktivni obrtnimoment, zavisi od kvadrata struje koja se proputa kroz

nepokretni kalem.



12/43

Listii od mekog gvoa lako menjaju namagnetisanjekada se menja magnetno polje kalema, pa obrtnimoment ne promeni smisao delovanja kada se promenismer struje. Zato se instrumenti sa kretnim gvoemmogu upotrebiti za merenje naizmeninih struja, a

svakako i jednosmernih, pri emu polaritet prikljuakanema znaaja. Pri merenju naizmeninih struja pokazujuefektivne vrednosti. Skretanje a kazaljke srazmerno jekvadratu merene struje.

Priguivanje oscilacija je na principu sabijanja vazduha.



13/43

Nedostatak instrumenata sa kretnim gvoem je to aktivniobrtni moment zavisi od kvadrata merene struje, pa im jezbog toga imajui kvadratini karakter skale.

Strana magnetna polja mogu dosta poremetiti pokazivanje

instrumenta sa kretnim gvoem, s obzirom da jemagnetno polje njegovog kalema prilino slabo. Stranamagnetnih polja najee potiu od susednih provodnika ilinamotaja kroz koje protiu jae struje, odtransformatorskih rasipnih polja i slinog.



14/43

Dobre osobine:

Jednostavnost konstrukcije i niska cena:

Robustna konstrukcija (nisu osetljivi na udare i vibracije;

Podnose velika preoptereenja (lako podnose 2-3 puta vee strujeod nominalne);

Sa kvalitetnim materijalom moe se postii i klasa 0,1.

Nedostaci:

Proseno, ipak manja preciznost u odnosu na neke druge vrsteinstrumenata;

Nelinearnost skale;

Slaba osetljivost za male struje; Relativno velika sopstvena potronja;

Osetljivost na strana polja.



15/43


16/43

1. Nepokretni kalemi za stvaranjemagnetnog polja (strujni kalemi)

2. Pokretni kalem (naponski kalem)3. Gvozdeno jezgro

4. Gvozdeni deo magnetnog kola

5. Kazaljka

Zbog bolje konfiguracije polja i manjeg magnetnograsipanja, nepokretni kalem podeljen je u dva odvojenanamotaja, koja u elektrinom pogledu predstavljaju jednucelinu.

E lek t rod inam i k i i n st r u m e n t i


17/43

Jednosmerna struja I1 kroz zavojke nepokretnog kalemastvara priblino homogeno magnetno polje indukcije B namestu gde se nalazi pokretni kalem. Kada kroz zavojkepokretnog kalema protie struja I2, javljaju seelektromagnetne sile F koje deluju na njegove dve

vertikalne strane. Ove sile stvaraju dinamiki obrtnimoment Ma koji tei da zakrene pokretni kalem.

Aktivnom momentu Ma suprotstavlja se reaktivni momentMr, koji potie od spiralnih opruga kojima se dovodi strujau pokretni kalem.



18/43

Skretanje elektrodinamikog instrumenta srazmerno jeproizvodu struja kroz nepokretni i pokretni kalem:

1 1 2K I I =

gde je K1 odgovarajua konstanta.

Ako se smerovi struja promene istovremeno u oba

kalema, smer obrtanja pokretnog kalema se ne menja,pa ovi instrumenti mogu meriti i jednosmerne inaizmenine struje.

Kada se vri merenje u kolima naizmenine struje,skretanje je:

1 1 2K cosI I =

ugao faznog pomeraja izmeu ove dve struje.



19/43

Umirivanje oscilacija kod elektrodinamikih instrumenata vrise ili sabijanjem vazduha ili dejstvom elektromagnetne sile.

Elektrodinamiki instrumenti mogu se koristiti u kolimajednosmerne i naizmenine struje.

Posebno znaajno kod ovih instrumenata je njihova mogunostdirektnog merenja snage, a ne samo struje i napona, tako dase oni skoro iskljuivo grade kao vatmetri.



20/43


21/43

Kada se vatmetar koristi za merenje snage potroaa jednosmerne struje, skretanje je srazmerno proizvodustruja u nepokretnom i pokretnom kalemu :

= K1

I1

I2

Struja u pokretnom kalemu je I2 = U/(R2 + Rp), pa jepokazivanje instrumenta:

11 W

2 p

KK

R RU I P = =

+

gde je KW = K1/(R2 + Rp) konstanta vatmetra.

Meren je snage



22/43


23/43

I n d u k c io n i in st r u m e n t i

Rad indukcionih instrumenata zasniva se na dejstvuobrtnog magnetnog polja. To znai da oni reaguju samo nanaizmenine struje (za formiranje obrtnog magnetnogpolja potrebne su najmanje dve naizmenine struje koje semeusobno fazno razlikuju).

Instrument ima dva namotaja. Na jednom je namotanomalo zavojaka deblje ice, a oko drugog mnogo zavojakatanke ice, tako da sa struje u ova dva namotajameusobno znatno fazno razlikuju. Tako se formira obrtnomagnetno polje.

Indukcioni instrumenti se vrlo retko sreu kao ampermetri

i voltmetri, mnogoee kao vatmetri, a najiru primenuimaju kao brojila elektrine energije


24/43

T e r m i k i i n st r u m e n t i

Rad termikih instrumenata zasniva se na zagrevanjuprovodnika kada kroz njega protie elektrina struja.Razvijena toplota srazmerna je kvadratu struje i moese iskoristiti za merenje njehe veliine. Koriste se tripojave:

Linearno izduivanje provodnika (dilatacija),

Termoelektrini efekt (pojava elektromotorne sile namestu dodira dva metala),

Deformisanje bimetalne trake kada se ona zagreva.

Na principu izduivanja provodnika izrauju seinstrumenti sa zagrevnom icom. Termoelektrini efektse koristi kod termospregova (termopretvaraa). Treapojava iskoriena je kod bimetalnih instrumenata.


25/43

Kod termikih instrumenata sa zagrevnom icom merenastruja proputa se kroz tanku razapetu zagrevnu icu.Usled prolaska struje ica se zagreva i izduuje. Elastinaopruga preko pogodnog sistema zatee zagrevnu icu,tako da se njena mala dilatacija prenosi i uveanapokazuje kazaljkom na skali instrumenta.

Rad termospregova, odnosno termopretvaraa, zasniva sena efektu direktnog pretvaranja toplotne energije uelektrinu. Kada se zagreva mesto dodira dva razliitametala, izmeu njihovih slobodnih krajeva javlja setermoelektrini napon.

Mesto dodira dva metala moe se zagrevati strujom, pa setako termoelement koristi za merenje jaine te struje.



26/43

Rad bimetalnih instrumenata zasniva se na deformacijibimetalne trake kada se ona zagreva. U osnovi se sastojeod bimetalne spirale, kroz koju protie merena struja.Ona se zagreva, a njene deformacije se prenose direktnona osovinu sa kazaljkom.

Da bi se kompenzovale promene temperature okoline, naistu osovinu privren je kraj jo jedne bimetalne spirale.Ona je ista kao i prva, ali kroz nju ne protie struja i delujeu suprotno od aktivne spirale. Deformacije spirale zakompenzaciju potiu samo od promene temperature.



27/43

Vi b r a ci o n i i n st r u m e n t i

Rad vibracionih instrumenatazasniva se na mehanikojrezonanci elinih lamela, kojesu na slobodnim krajevimasavijene i obojene belo, tako dase vide kroz prorez na ploiskale. Frekvencije mehanike

rezonance razliite su za svakulamelu.

Lamele se pobuuju na oscilovanje elektromagnetom, koji sevezuje na mreu struje iju frekvenciju treba izmeriti. Lamela

ija rezonantna frekvencija odgovara dvostrukoj frekvencijinaizmenine struje osciluje naroito jako, dok susedneosciluju sa manjim amplitudama.


28/43

Oscilacije lamela koje su dalje od

rezonance toliko su male, da se i neprimeuju. Savijeni deo lamele kojavibrira vidi se kao beli pravougaonik, toomoguava lako i jasno oitavanje.

Vibracioni instrumenti se upotrebljavaju za merenje niskihfrekvencija oko 50 ili 60 perioda u sekundi, a mogu senainiti za merenje frekvencija od nekoliko stotina herca.

Rade iskljuivo sa naizmeninom strujom. Sopstvenapotronja im je vrlo mala. Prikljuuju se, kao i voltmetri,paralelno na napon mree. Frekvencmetri su jednostavne i

jake konstrukcije.

Vi b r a ci o n i i n st r u m e n t i


29/43

DIGITALNI MERNI INSTRUMENTI

Uvod

Za razliku od analognih, digitalni instrumenti u optemsluaju pokazuju merene vrednosti neposredno kaodecimalne brojeve. Oni se oitavaju sa cifarskihindikatora ili dobijaju na papiru pomou tampaa. Nepostoji greka oitavanja, a samo oitavanje je bre i

udobnije. Rezultat merenja u digitalnom obliku moe selako memorisati ili obraivati pomou raunara.

Digitalni instrumenti primaju na svom ulazu analognuveliinu (merenu veliinu), prerauju je, odnosno vrenjenu konverziju u digitalnu i kao takvu je daju na svomizlazu. U takvom obliku ona je pogodna za pobuivanje

cifarskog indikatora, tampaa i svaku drugu vrstuobrade.


30/43

Analogno-digitalna konverzija

A/D konverzija je transformacija analognog elektrinogsignala u njegov digitalni ekvivalent. Informacije kojetreba obraditi digitalnim ureajima esto su analognogkaraktera. Veina veliina moe se transformisati uanalogni jednosmerni napon. Da bi se taj napon mogaodigitalno da meri, mora se prvo prevesti u digitalni oblik.

Proces A/D konverzije sastoji se iz tri postupka:

qvremenskog kvantovanja,qamplitudnog kvantovanja,qkodovanja signala.


31/43

Digitalni instrumenti ne pokazuju kontinualne, ve samodiskretne vrednosti merene veliine. Potrebno je da merena

veliina naraste za odreenu vrednost pa da pokazivadigitalnog instrumenta naini skok na veu susednuvrednost.

Uzorci merene veliine se uzimaju u oreenim vremenskimintervalima. Ovakav postupak je nazvan kvantizacija, aveliina skokova je najmanja promena merene veliine

(merni kvant) koju je datim instrumentom mogueregistrovati. Od veliine mernog kvanta neposredno zavisitanost instrumenta - to je merni kvant manji, tanost jevea i obrnuto.

A/D konverzija daje ulazne podatke digitalnom ureaju, paod nje direktno zavise dobijeni rezultati. Greke uinjene pri

pretvaranju analogne u digitalnu informaciju ne mogu sekasnije popraviti u toku obrade digitalnog signala.


32/43

Greka koja nastaje prilikom konverzije javlja se iz dvarazloga. Prvi je nesavrenost izrade pojedinih delova

konvertora. Ova komponenta greke naziva seinstrumentalnom grekom.

Druga komponenta greke, takozvana kvantizacionagreka, javlja se zato to nije mogue svaku analognuvrednost predstaviti odgovarajuom digitalnomprotivvrednou. Zbog toga, pri A/D konverziji mora nastati

greka, jer samo ogranien broj analognih vrednosti moebiti tano preveden u digitalni oblik, dok ostale samopriblino. Ova greka zavisi od rezolucije konvertora,odnosno najmanje promene napona na koju on uoptemoe da reaguje.

Rezolucija se izraava brojem bita. Bit je naziv za binarnu

cifru. Najmanja mogua promena diskretnog signala je jedan kvant, a njega predstavlja binarna cifra najniepozicione vrednosti.


33/43

Za digitalno merenje potrebno je kvantovanje mereneveliine (analogne), odnosno njena deoba na najmanje

jedinice (merne kvante). Digitalni instrument treba da zasvaku vrednost merene veliine odredi (izbroji) taan brojmernih kvanta i da ih na odgovarajui nain pokae. T ime se m er en j e sv od i n a p r oces b r o j an j a . Nesigurnost

pokazivanja kree se u granicama 1 kvantne jedinice(greka kvantizacije).

Greka kvantizacije moe se smanjiti, a tanostoitavanja proizvoljno poveati dovoljno finom deobomvrednosti merene veliine (smanjivanjem mernih kvanta).

Tanost merenja ne poveava se konverzijom merene

vrednosti u digitalni oblik!

Kvantovanje


34/43

Vr em e n sk o k v an t ov an j e i l i o dm er av an j e je uzimanjeuzoraka, odnosno izdvajanje trenutnih vrednosti

analognog signala u diskretnim vremenskim intervalima.Svaki takav uzeti uzorak analogne vrednosti naziva seodmerkom. Da bi dobijeni digitalni signal to boljeodgovarao analognom, uestanost odmeravanja treba da

je to vea.

Am p li t ud n o k van t ov an j e je iznalaenje diskretne

veliine koja je po vrednosti najpriblinija odreenomanalognom odmerku. Ovu diskretn veliinu je potrebnoizraziti u digitalnom obliku, a da bi se to moglo da ostvariona mora biti kodovana.

Za proces kvantovanja mogu se primeniti dva postupka:

kvantovanje trenutne vrednosti

kvantovanje utvrene veliine.


35/43

Kv an t ov an j e t ren ut n ih v r edn ost i jeuzimanje uzoraka merene veliine u

jednakim vremenskim intervalima t.Pri tom se izbroji koliko mernih kvantasadri svaki uzorak.

Izmerena vrednost pojavljuje se na izlazu (na primer, nacifarskom indikatoru) i ostaje na njemu sve do uzimanja

novog uzorka i pojave sledee izmerene vrednosti.

Kod k van t ov an j a u t v r en e v e l i i n enova merena vrednost pokazuje sekada se merena veliina promeni za

jedan kvant. Ovo je pogodno zamerenje integralnih veliina (zabrojila elektrine energije, meraeproteklih koliina tenosti i slino.


36/43

Kodovanje je predstavljanje informacija pomou simbolaneke azbuke. Digitalne informacije mogu se kodovanjempredstaviti u numerikom obliku. Za realizaciju digitalnihsistema povoljni su numeriki sistemi sa manjomosnovom brojanja. Najjednostavniju realizacijuomoguava binarni sistem, ija je vrednost osnove

brojanja 2.U binarnom sistemu postoje samo cifre 0 i 1, od kojih semogu sastaviti svi brojevi prema utvrenom propisu(binarnom kdu).

Ovakav sistem ima velikih praktinih prednosti, jer se uureaju mogu koristiti elementi koji imaju samo dva

radna stanja (ukljueno - iskljueno), kao to su, naprimer, razne vrste prekidaa.

Kodovanje


37/43

Binarni sistem najpovoljniji je za konstruktivno izvoenjedigitalnih kola, ali je za obavljanje numerikih operecija

najpogodniji decimalni sistem. Zbog toga se koriste imeoviti sistemi. Oni se sastoje iz binarno kodovanihdecimalnih cifara (BCD kodovi). Postoji vie vrsta ovakvihkodova, a njihova primena je uslovljena odreenimtehnikim zahtevima.

Zajedniko za sve binarno kodovane decimalne sisteme je

da se decimalni brojevi predstavljaju binarnim, tako tose svaka cifra decimalnog broja zamenjuje odreenomgrupom binarnih cifara. One su u ovim grupamarasporeene prema utvrenoj ifri (kdu). Postupakprevoenja decimalnih brojeva u binarno kodovanedecimalne brojeve naziva se kodovanje, a obrnut

postupak dekodovanje.


38/43

Elektronski brojai slue za odbrojavanje elektrinihimpulsa u nekom odreenom vremenskom intervalu. Tosu digitalni ureaji koj proizvode kombinacije binarnihsignala po odreenom redosledu. Njihova primena jeveoma raznovrsna.

Brojaki ureaji, pored brojanja, imaju i mogunostmemorisanja - zadravanja (pamenja) rezultatabrojanja u binarnom obliku. Najee je potrebno da serezultat brojanja na neki nain prikae i vizuelno.

Kao ureaji elektronski brojai se sastoje iz tri osnovnafunkcionalna dela: kodera, dekodera i indikatora za

prikazivanje rezultata.

Elektronski brojai


39/43

Koderi Koderi pretvaraju povorku odreenog brojaelektrinih impulsa, u kombinaciju nekoliko impulsa.Koderi neposredno vre brojanje, a na izlazima daju

rezultat tog brojanja u obliku binarno kodovanihbrojeva.

Dekoderi Dekoderi prevode binarno kodovaneinformacije u oblike pogodne za upotrebu. To jeinverzan postupak u odnosu na kodovanje.

Indikatori Rezultat brojanja impulsa treba da sevizuelno prikae. To se ostvaruje pomou indikatora,odnosno prikazivaa. Oni omoguavaju vizuelnopraenje procesa pri digitalnoj obradi podataka iprikazivanje dobijenih rezultata.

Po principu rada, konstrukciji i nainu prikazivanja,

postoji vie vrsta indikatora. Najee se ipak koristesvetlosni pokazivai.


40/43

Kao svetlosni indikator moe da se upotrebi bilo kakavpretvara elektrine u svetlosnu energiju.

Najvie korieni prikazivai su segmetni indikatori. Onicifre ili slova predstavijaju pomou pogodnorasporeenih svetleih segmenata. Broj predvienihsegmenata zavisi od toga ta se na indikatoru eli dapokazuje. Najee se koriste indikatori sa sedamsegmenata, a pored njih i sa 14 ili 16 segmenata.

Aktivirani segmenti svetle, a kao svetlea tela koriste seLED-diode (LED = Light Emitting Diodes), specijalnecevi sa svetleim segmentima, male sijalice,fluorescentne cevi (za velike prikazivae) i slino. Poredtoga, mnogo se koriste i segmentni pokazivai satenim kristalom. Teni kristali su organske jedinjenja,koja imaju osobine tenosti, ali i neka optika svojstva,

koja se sreu samo kod kristala.


41/43

Teni kristali imaju ovakve osobine jer molekuli utenoti imaju izvestan poredak, odnosno orijentaciju.Kao posledica orijentacije molekula, svi vani fizikiparametri pokazuju zavisnost od pravca.

Pod dejstvom elektrinog polja javlja se moment kojideluje na molekule teei da ih orijentie u pravcupolja. Ova promena odraava se i na optike osobine.

Ako se ispred i iza elije postave ukrteni polarizovanifiltri, svetlost koja ulazi u nju bie polarizovana i moi

e da proe samo ako nema elektrinog polja. Ako sepolje uspostavi, dolazi do orijentisanja molekula i onaprestaje da proputa svetlost. Na ovaj nain mogu serealizovati transparentni ili reflektujui prikazivai.

Indikatori sa tenim kristalom su pasivni prikazivai bezsopstvene emisije svetlostl. Imaju visok kontrast, mali

napon napajanja, a za upravijanje praktino nijepotrebna nikakva snaga.


42/43

Segmentni indikatori koji se koriste zacifarsku indikaciju najee imaju sedamsegmenata. Ukljuivanjem odreenihkombinacija ovih segmenata mogu se dobitisvi cifarski znaci od 0 do 9.

Za ovakav indikator potreban je specijalandekoder, koji za svaku decimalnu cifruaktivira odreene elemente pokazivaa.

Indikator sa 16 segmenata sasvim je sliansedmosegmentnom. Njegove mogunostiprikazivanja su znatno vee. Moe daprikae ne samo cifre ve i slova, a i mnogedruge znake. Za upravljanje ovakvimindikatorima koriste se posebni logiki

sklopovi. Ako su sa pokazivaem izraenikao celina, za takav indikator se kae da je"inteligentan".


43/43

Osim segmentnih, koriste se i takozvani takasti ili mozaikindikatori. Njihove svetlosne take su poreane u obliku

matrice najee 5x7. Ukupan broj ta

aka je 35 po jednomindikatorskom mestu. Mozaik indikatori sastoje se od velikog

broja malih povrina koje su preko vlakana od pleksiglasavezane na izvore svetlosti ili su te povrine zamenjenemalim sijalicama ili LED diodama, a mogu se koristiti i tenikristali. Ovakvim pokazivaima, pored cifara i slova, moguda se ostvare i razliiti drugi znaci i simboli. Na slici jeprikazan primer predstavljanja pomou matrice 5x7.

Documents

vrste analognih instrumenata