Vreme solidarnosti (3), Vreme 1442, 24. avgust 2018....nosti. Svaki put kada se objave kvar-talni podaci, ispadne da nama u Sr-biji strašno dobro ide. Na sva usta se govori o smanjenu

www.vremesolidarnosti.rs

Dodatak nedeljnika Vreme br. 1442 od 24. avgust 2018.

TAMNA STRANA RADAU novom broju “Vremena solidarnosti” psihološkinja Sarita Bradoš govori o

svojim istraživanjima na polju turbulentnog tržišta rada u Srbiji, o osetljivim

grupama, metodologiji kojom se u Srbiji računa stopa nezaposlenosti, tome šta je

kvalitetan, a šta dostojanstven rad. Posebnu pažnju posvećujemo zlostavljanju

na radu i nekim primedbama na zakon koji reguliše ovu oblast. Osvrćemo se

i na Zakon o sezonskim radnicima koji je usvojen početkom ovog leta.

DodaDodataktak nedenedeljniljnika Vka Vremereme brbr 1441442 od2 od 2424 avgavgustust 20182018

wwwwwwwwwwww vrvr.vr.vremeemeemeemesolsolsolsolidaidaidaidarnornornornostistististi rsrs.rs.rs

SOLIDARNOSTI ( 3 )

INTERVJU: SARITA BRADAŠ

ŠTA SE KRIJE IZA STATISTIKE“Na prvi pogled pozitivan pokazatelj povećanja zaposlenosti rezultirao je, u najvećem delu, povećanjem broja obespravljenih ljudi koji su na marginama tržišta rada, mladih koji, umesto da se obrazuju, rade na slabo plaćenim poslovima, starijih kojima penzija ne obezbeđuje opstanak, ljudi koji nemaju garantovanu zaradu ili onih čija je zarada znatno manja, ljudi koji nemaju bezbednost i zaštitu na radu, pravo na bolovanje, pravo na godišnji odmor, prava iz socijalnog osiguranja, zakonsko radno vreme, pravo na sindikalno organizovanje i slično”

Republički zavod za statistiku (RZS) objavio je početkom ove godine da stopa nezaposlenosti

u Srbiji, na osnovu Ankete o radnoj snazi (ARS), iznosi “fantastičnih” 14,8 odsto. Da ovakvi podaci o stopi nezapo-

slenosti u Srbiji ne mogu biti ništa dru-go do fantastični ocenio je početkom godine i Fiskalni savet Srbije, konsta-

22

VREME REME SOLIDARNIOSTIAVGUST 2018

→

tacijom da su podaci o rastu zaposle-nosti u Srbiji od oko 20 odsto u perio-du od 2012. do 2017. nepouzdani, s ob-zirom na nizak rast BDP-a. Sarita Bra-daš, istraživačica Fondacije Centar za demokratiju, psihološkinja je i autorka više radova u oblasti rada, zapošljava-nja i radnih prava: “Politike zapošlja-vanja u Srbiji” (2018), “Statistika i do-stojanstven rad” (2017) i “Položaj žena na tržištu rada” (2017) sa koleginicama Jovanom Pantović i Ksenijom Petovar.

“VREME SOLIDARNOSTI”: U pu-

blikaciji “Statistika i dostojan-

stven rad” ističete da zaposle-

nost u Srbiji raste zahvaljuju-

ći rastu neformalne zaposle-

nosti, ranjive zaposlenosti i za-

pošljavanju na nekvalitetnim

poslovima.

SARITA BRADAŠ: Istraživanjem za ovaj rad, koje je završeno u maju

2017, htela sam da razotkrijem priču o statistici o zaposlenosti i nezaposle-nosti. Svaki put kada se objave kvar-talni podaci, ispadne da nama u Sr-biji strašno dobro ide. Na sva usta se govori o smanjenu nezaposlenosti, ali se malo govori o tome gde ljudi rade, u kakvim uslovima, na koji način su angažovani. Podaci dobijeni na osno-vu Ankete o prihodima i uslovima ži-vota u Srbiji pokazuju da veliki broj ljudi radi na poslovima koji ne omo-gućavaju zarade dovoljne za pristo-jan život njih i njihovih porodica. Oko četvrtine ljudi radi u neformalnom sektoru, a trećina je ranjivo zaposle-na (prema definiciji Međunarodne organizacije rada, ranjivo zaposle-ni su samozaposleni za koje ne rade drugi radnici, kao i pomažući člano-vi domaćinstva koji nemaju nikakve prihode). U Evropskoj uniji, procena je da broj ranjivo zaposlenih, kao što su frizerke, majstori ili poljoprivred-nici koji sami rade na svojim gazdin-stvima, iznosi oko 12 odsto. U Srbiji se daju subvencije za samozapošlja-vanje, bez kritičkog osvrta na to da se na ovaj način ljudi guraju u jedan ekonomski vrlo rizičan oblik zaposle-nosti, što se meni čini kontraproduk-tivnim. Interesantno je i to da RZS od 2015. godine ne daje podatke po sek-torima delatnosti ukrštene sa drugim kategorijama (npr. formalna/nefor-malna zaposlenost, obrazovanje i sl.), tako da iz njihovih podataka ne mo-žemo da vidimo na kakvim poslovi-ma rade zaposleni u Srbiji.

Kakav je odnos između bro-

ja nezaposlenih na koji ukazu-

ju podaci Ankete o radnoj snazi

(ARS), a prema kojima je znatno

smanjena nezaposlenost u Sr-

biji, i broja lica koja su na evi-

denciji Nacionalne službe za

zapošljavanje?

Prilikom ankete o radnoj snazi, an-ketar prvo postavlja pitanje da li je osoba tokom protekle nedelje radila barem jedan sat i da li je za to bila pla-ćena. Ako osoba odgovori potvrdno, smatra se da je zaposlena. Ako je odgo-

vor na prvo pitanje odričan, anketar postavlja pitanje o tome da li je oso-ba tokom prethodne četiri nedelje ak-tivno tražila posao. Samo ako odgovo-ri da je tražila posao, osoba se smatra nezaposlenom, a u suprotnom se bele-ži kao neaktivna. Otud veliko smanje-nje broja nezaposlenih prema anketa-ma: ako u protekle četiri nedelje niste tražili posao, sve i da ste tri godine pre toga tražili, ali niste našli pa se osećate obeshrabreno, smatraće se da ste ne-aktivni. Interesantno je da godinama unazad, u anketama oko 1.100.000 lju-di, kada ih pitaju da ocene svoj subjek-tivni status, govori da su nezaposle-ni. Kada to uporedite sa 435.000 ljudi, koliko prema poslednjoj anketi zado-voljavaju pomenutu grubu defi niciju nezaposlenosti, jasno je odakle dolaze razlike u brojkama. Čovek svoj status ne procenjuje u odnosu na prethodnu nedelju, nego na neki duži vremenski period. Ako sam ja prethodne nedelje radila sat vremena i bila plaćena za to u novcu ili naturi, ja sebe ne procenju-jem kao zaposlenu, nego kao nezapo-slenu, jer sam ostala 364 dana bila ne-zaposlena. Broj formalno zaposlenih prema ARS veći je za oko 730.000 od broja registrovanih zaposlenih, a ra-zlika je najveća u broju samozaposle-nih: ako kažem da sam pružila pomoć detetu u izradi domaćeg zadatka, pre-ma metodologiji ankete ja sam zapo-slena osoba.

Sami podaci o stopi nezaposlenosti ne daju nam odgovor na pitanje da li je ljudima dobro ili nije. Kada ih upo-redite sa podacima o siromaštvu i so-cijalnoj isključenosti, jasno se vidi da iako se stopa nezaposlenosti smanju-je, procenat ljudi koji je u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti u poslednje tri godine ostaje neprome-njen. Nacionalna služba za zapošljava-nje ima oko 660.000 ljudi na evidenciji nezaposlenih – to su oni koji se redov-no javljaju NSZ-u, na svaka tri meseca. Međutim, za tumačenje ovog broja bit-ni su podaci o tome koliko je novopri-javljenih svake godine koji se iz godi-ne u godinu smanjuje (sa jedne strane imamo negativan prirodni priraštaj, a

33


sa druge nepoverenje mladih u insti-tucije), kao i broj onih koji su obrisa-ni sa evidencije NZS-a zbog neispunja-vanja svojih obaveza. Ako se registro-vani ne javljaju redovno NZS-u, ako ne prihvataju poslove koje im NZS nudi: na primer, kopanje raka na javnim ra-dovima tokom četiri meseca za 18.000 dinara, obrišu ih sa evidencije, na koju mogu ponovo da se prijave kroz šest meseci. Kada se ukrste novoprijavlje-ni, brisanje ljudi iz evidencije i zapo-šljavanja, postaje jasno da je najma-nja promena u zapošljavanju. Tako-đe, na evidenciji NZS-a kao nezapo-sleni mogu se voditi radnici koji rade na crno, a koji se prema metodologiji ankete o radnoj snazi klasifi kuju kao zaposleni.

Metodologija anketa o radnoj snazi koje se sprovode u Srbiji zvanično je usklađena sa metodologijom Eurosta-ta. Međutim, za mene je indikativno što podaci srpske ankete nisu pred-stavljeni na sajtu Eurostata, gde mo-žete pronaći podatke za na primer Tursku i Makedoniju. Ovo govori da u Srbiji metodologija nije usklađe-na sa metodologijom Eurostata ona-ko kako bi trebalo da bude i da neke stvari očigledno izazivaju sumnju.

Kakve su razlike u zapošljava-

nju muškaraca i žena?

Obično se prikazuju podaci da nisu velike razlike u stopama nezaposle-nosti muškaraca i žena, i to je tačno. Međutim, velike su razlike u stopama zaposlenosti. Nezaposlene žene če-šće nego muškarci prelaze u neaktiv-

nost: bave se porodicom, starijim oso-bama, kućnim poslovima itd. Znatno niži procenat žena je zaposlen od muš-karaca, razlika je oko 14 procentnih poena, a varira po starosnim katego-rijama. Prema tome, žene se, mnogo češće nego muškarci, nalaze na mar-gini tržišta rada.

Koje su još grupe marginalizo-

vane na ovaj način?

Na margini tržišta rada su i ljudi iz ruralnih sredina. Po regionima ih imate više u južnoj i istočnoj Srbiji. Mladi takođe gravitiraju ka margi-nama. Postoje i višestruko margina-lizovani: stariji radnici su gotovo bez perspektive da se formalno zaposle. Nacionalni akcioni plan zapošljava-nja defi niše 18 kategorija teško zapo-šljivih, a tu su i oni koji su dugoroč-no nezaposleni – koji čekaju na po-sao duže od godinu dana. Oni čine 70 odsto evidencije NZS-a. Većina neza-poslenih u Srbiji je u nekoj od ranji-vih kategorija ili višestruko ranjiva, što opet govori da postoji problem sa tražnjom za radom, to jest potre-bom za poslovima. Veoma malo po-slova se nudi na neodređeno vreme, uglavnom su to privremeni i povre-meni, ili poslovi na određeno. Rani-je je među nezaposlenima bilo najvi-še onih koji dolaze iz obrazovanja i prijavljuju se prvi put na evidenci-ju NZS-a. Sada imate obrnutu situa-ciju: najviše je onih koji su imali neko radno iskustvo, preko 70 odsto je do-bilo otkaz ili im je istekao ugovor na određeno.

U “Statistikama i dostojanstve-

nom radu” demantujete tvrdnje

da je ključni problem srpskog

tržišta rada nedostatak kvali-

fi kovane radne snage te neu-

sklađenost ponude i tražnje za

radom.

U Srbiji postoji ogroman raskorak u potražnji za poslovima i ponudi rad-ne snage. Da ljudi mogu da se zapo-sle na poslovima za koje su kvalifi -kovani, ne bi radili na crno. Pošto ne mogu da nađu poslove za koje su se školovali, oni prihvataju ono što im se trenutno nudi. Najveći problem jeste upravo kod mladih, jer oni nisu u si-tuaciji da pregovaraju. Njih je gotovo polovina na poslovima koji su ispod njihovih kvalifi kacija i oni su znat-no manje plaćeni od onih koji imaju više iskustva, ali su isto tako mnogo manje plaćeni na privremenim i po-vremenim poslovima nego oni koji rade na određeno. Mnogo ljudi radi na poslovima koji su niskog kvaliteta, to jest nisko plaćeni, ako posmatramo koliko ti poslovi mogu da zadovolje potrebe ljudi koji ih obavljaju. Kada je u pitanju registrovana zaposlenost prema delatnostima, poslednji poda-ci do kojih sam ja uspela da dođem su podaci iz 2000. godine, koje je objavio Republički zavod za statistiku.

Kada ih poredite sa podacima iz 2017, onda vidite da je za sedamnaest godina prepolovljena zaposlenost u prerađivačkoj industriji: u onom sek-tori koji treba da stvara dodatnu vred-nost. Ovo je posledica privatizacije, ot-puštanja i deindustrijalizacije zemlje. Čak i u visokotehnološkim delatnosti-ma, kao što su farmacija, elektroindu-strija i slično, imate ogroman pad bro-ja zaposlenih. Srbija je praktično dein-dustrijalizovana zemlja. U javnom sek-toru ima oko 5000 manje zaposlenih u odnosu na 2000. godinu. Zdravstvo je tu verovatno platilo najveću cenu, naročito posle zabrane zapošljavanja 2013. godine. Ono za šta nigde nema-mo podatke i o čemu možemo samo posredno da zaključujemo prema ARS, jeste šta se promenilo po pitanju rad-nih mesta u određenim zanimanjima ili da koristimo podatke NZS-a o tome na kojim poslovima je bilo zapošlja-

MLADI, ODRASLI I STARI NA TRŽIŠTU RADAKretanje indikatora tržišta rada u odnosu na starost pokazuje promene aktivnosti tri grupe na tržištu: mladih (15–24), odraslih (25–64) i stari-jih (65+). Za samo godinu dana broj mladih i stanovnika radnog uzrasta (najveći radni potencijal jedne zemlje) smanjen je za skoro 76.000, što je uzrokovano, sa jedne strane, višegodišnjom negativnom stopom prira-štaja i emigracijom, dok je stanovništvo starije od 65 godina uvećano za gotovo 34.000. U odnosu na 2014. broj stanovnika radnog uzrasta sma-njen je za 146.500, pa je ovo demografsko pražnjenje, ceteris paribus, do-prinelo povećanju stope zaposlenosti od dva procentna poena. Nastavi li se trend pada stanovnika ovim tempom (75.000 godišnje), 2020. godi-ne, uz isti broj zaposlenih kao 2016, stopa zaposlenosti stanovništva rad-nog uzrasta u Srbiji povećala bi se za fantastičnih 6,9 procentnih poena i iznosila bi 62,1 odsto. (“Statistika i dostojanstven rad”, 2017)

44


→

vanja. Međutim, klasifi kacija zanima-nja koju koristi NZS je iz 1992. godine, usled čega se objavljuju apsurdni po-daci, na primer da su najtraženija za-nimanja u julu 2018. godine “lica bez zanimanja i kvalifi kacija”.

Od 1992. nestalo je i pojavilo se na stotine zanimanja. O nedostatku kva-lifi kovane radne snage i neusklađe-nosti ponude i tražnje na tržištu rada moglo bi da se govori samo ako bismo imali podatke o tome da je u prethod-nom mesecu postojala tražnja za kon-kretnim zanimanjima, za koje se tra-že određene kvalifi kacije, ali tih po-dataka nema. Za sada, možemo samo posredno da zaključujemo koliko je došlo do promene broja zaposlenih u jednostavnim zanimanjima za koja se ne traže kvalifi kacije, ili koliko u po-ljoprivredi, ili u zanimanjima profe-sionalaca. Ono što ne možemo jeste da zaključujemo kakve se kvalifi ka-cije traže. Evropska komisija uporno traži da se, po pitanju Poglavlja 18, koje se odnosi na statistiku, sprove-du ankete o slobodnim radnim mesti-

ma. Moj lični utisak je da su nezapo-sleni u Srbiji često prekvalifi kovani za ono što se traži na domaćem trži-štu rada, ali kada se suočimo sa po-datkom da je prošle godine iz Srbije otišlo oko 70.000 ljudi, stiče se utisak da ti ljudi jesu dovoljno kvalifi kovani da rade negde drugde. Takođe, nema-mo evidenciju o tome gde se zapošlja-vaju oni koji odlaze.

Kakva je slika kada se uporede

stopa nezaposlenosti i broj onih

koji žive u siromaštvu ili u rizi-

ku od siromaštva kod nas i u EU?

U EU je broj onih koji žive u siro-maštvu ili riziku od siromaštva, da-leko manji nego u Srbiji, zahvalju-jući dobrom sistemu socijalne zašti-te. U Srbiji, puno ljudi živi na gra-nici siromaštva, a naročito u rural-nim oblastima, gde pravo na socijal-nu zaštitu imate ako su vam priho-di niži od 8160 dinara i ako nemate više od pola hektara zemlje. Prema ARS, oko 20 odsto ljudi u Srbiji zapo-sleno je u poljoprivredi. Prema po-

dacima o registrovanoj zaposleno-sti Republičkog zavoda za statistiku, njih je svega 5-6 odsto. Poljoprivre-da predstavlja jedini izvor prihoda za više od pola miliona zaposlenih i to je najvećim delom proizvodnja za sopstvene potrebe, a stopa nefor-malne zaposlenosti u poljoprivredi je 56 odsto. O tome kako ljudi u Srbiji žive od poljoprivrede pokazuju po-daci o stopi siromaštva i socijalne is-ključenosti onih u ruralnim oblasti-ma. Ovi podaci dostupni su samo na Eurostatu, a nema ih na sajtu RZS-a (iako RZS dostavlja podatke Eurosta-tu). Takođe, iako se prema ARS pove-ćao broj formalno zaposlenih u po-ljoprivredi, kada pogledate podatke RZS-a o registrovanoj zaposlenosti, pored toga što ih je tri puta manje, broj individualnih poljoprivrednika se smanjuje. Kada uporedite podatke o neformalnoj nezaposlenosti, ona je najveća u poljoprivredi. Svaki drugi radi na crno i njima se niko ne bavi. Za njih nema nijedne mere koja bi ih podstakla da pređu iz neformalnog u formalni sektor.

Kako ocenjujete socijalnu zašti-

tu u našoj zemlji?

U svakom dosadašnjem izveštaju o napretku, socijalna zaštita ocenje-na je kao neadekvatna i malog obu-hvata. Jedna četvrtina ljudi u Srbiji je u riziku od siromaštva – granica ri-zika od siromaštva je oko 15.000 di-nara, granica apsolutnog siromaš-tva 11.600 dinara. Oko 200.000 ljudi prima novčanu socijalnu pomoć. To znači da od svih koji su u riziku od si-romaštva, manje od 15 odsto prima novčanu socijalnu pomoć. Svi osta-li ne primaju, zato što je osnovica za dobijanje novčane socijalne pomoći u 2017. godini postavljena 8160 dina-ra po jednom odraslom, a za sledećeg odraslog 4000 dinara. Dakle, socijal-na pomoć u Srbiji je ispod linije apso-lutnog siromaštva. Ljudi na socijalnoj pomoći ne mogu da zadovolje osnov-ne egzistencijalne potrebe, a kamo-li da ostvare pristojan život. Ruralno stanovništvo je u još većem riziku od siromaštva: onaj ko ima više od pola hektara zemlje ne ostvaruje pravo na

▸ Zahvaljujući korupciji i partijskom zapošljavanju

i nepotizmu, imamo sve veći broj ljudi koji trpe

specifi čnu vrstu mobinga, koja potiče od toga

što na rukovodeće pozicije dolaze ljudi koji

su nekompetentni, a politički podobni. Brojna

istraživanja pokazuju da ljudi koji su tako

došli na poziciju moći pokušavaju da je zadrže

po svaku cenu, pri čemu stradaju oni koji su

stručni, pošteni i dobro rade svoj posao

55


novčanu socijalnu pomoć. To su uslo-vi velike socijalne nesigurnosti.

Kakve su socijalne i psihološ-

ke posledice života i rada u ova-

kvim uslovima?

U uslovima velike nesigurnosti, međuljudski odnosi se remete. U ta-kvim okolnostima, ljudi postaju vu-kovi jedni drugima. Vrlo je lako iz-gubiti posao, a kada jedan biva otpu-šten, tu je armija rezervne radne sna-ge. Nezadovoljstvo na poslu neminov-no se preliva na porodicu: javljaju se agresija i nasilje, neko može da po-begne u alkoholizam, neko u drugu vrstu poremećaja... Takav pojedinac se izoluje iz socijalne sredine i ne do-prinosi joj na način na koji bi trebalo.

Šta “dostojanstven rad”

podrazumeva?

Međunarodna organizacija rada prepoznaje četiri stuba dostojan-stvenog rada: da čovek ima posao koji mu omogućava da pristojno zaradi za sebe i svoju porodicu, da ima pravo na bezbedne uslove rada, udruživa-nje i socijalnu zaštitu. U EU se više ne koristi termin dostojanstven, već kvalitetan rad: sve što čoveku treba da bi se dobro osećao. U Evropskom istraživanju o uslovima života i rada iz 2015. navodi se da 60 odsto zapo-slenih radi u fi rmama u kojima ne po-stoji sindikat. Nažalost, od 2010. go-

dine nemamo podatke o tome koliko je zaposlenih sindikalno angažovano. Ono što je 2010. bilo vidljivo jeste da je veća sindikalna organizovanost u javnom nego u privatnom sektoru. Uzrok male sindikalne organizova-nosti je pad poverenja – ljudi više ne veruju da bi sindikat mogao da im pomogne, a ima i straha: od toga da sindikalni rukovodioci dobijaju ot-kaz, do toga da se u javnom sektoru prave žuti sindikati, koji ometaju pra-vo sindikalno organizovanje kroz do-govore sa poslovodstvom.

Na koji način loša ekonomska si-

tuacija i pravna nesigurnost po-

goduju raznim oblicima nasilja i

zlostavljanja?

Kada zaposleni rade u uslovima ve-like nesigurnosti kao što je to slučaj u Srbiji, oni su u povećanom riziku od zlostavljanja na poslu. Zahvaljujući korupciji i partijskom zapošljavanju i nepotizmu, imamo sve veći broj lju-di koji trpe specifi čnu vrstu mobinga, koja potiče od toga što na rukovode-će pozicije dolaze ljudi koji su nekom-petentni, a politički podobni. Brojna istraživanja pokazuju da ljudi koji su tako došli na poziciju moći pokušavaju da je zadrže po svaku cenu, pri čemu stradaju oni koji su stručni, pošteni i dobro rade svoj posao. Nemamo sta-tističke podatke o raširenosti mobin-ga u Srbiji, ali imamo podatke Evrop-

ske fondacije za životne i radne uslove iz 2000. godine. Prema tim podacima, najveći broj zaposlenih koji je mobin-govan bio je u Finskoj (28 odsto), a naj-manji u Italiji (6 odsto). Istraživači ove podatke objašnjavaju tolerancijom na nasilje u zemljama južne i jugoistoč-ne Evrope. Kada se Fincu šef obrati po-višenim tonom, on to doživljava kao zlostavljanje. Savez samostalnih sin-dikata Srbije je 2010. godine dao po-datke o tome da je preko 60 odsto za-poslenih u Srbiji tokom radnog živo-ta imalo iskustva sa mobingom. Mo-bing je kompleksan fenomen, a ljudi treba da budu svesni šta on zapravo jeste: kada neko doživljava da ga neko konstantno prekida u razgovoru, da se prave da on nije tu, da ga ne pozi-vaju na sastanke, da mu se uskraćuju informacije, da se pretrpava poslovi-ma i zadacima, da mu se daju besmi-sleni zadaci ili da mu se ne daju zada-ci, da mu se uskraćuje pravo da ide na godišnji odmor... Sve ovo su aktivnosti koje upućuju na zlostavljanje na radu. Svaki poslodavac je dužan da ima pra-vilnik o sprečavanju zlostavljanja na radu i da ima osobu koja je zadužena da prima prijave. Prva stvar koju oso-ba koja trpi nasilje može da uradi jeste da stavi zlostavljaču do znanja da je to što radi zlostavljanje, a ukoliko se to nastavi treba ga prijaviti. Agencija za mirno rešavanje sporova ima telefon-sku liniju za žrtve mobinga, a u sva-kom slučaju treba da zatraže pomoć. Ljudi dođu do stanja u kojem strašno pate, a pre toga im se činilo da su sami krivi. Posle toga se izoluju, izlaze, osa-mljuju se, i na kraju dolaze u poziciju da sebe ocene kao bezvrednu osobu. Najčešći je vertikalni mobing nadre-đenog prema podređenom, a zlostav-ljaju i muškarci i žene kada su na pozi-ciji moći. Procene su da je u Švedskoj oko 13 odsto samoubistava posledica mobinga. Da bi se mobing prevenirao, osnovno je da se obezbede dobri uslo-vi rada i nulta tolerancija na nasilje. Naši ljudi idu na bolovanje tek kada razviju takvu simptomatologiju da ih to ometa u svakodnevnom funkcioni-sanju, a treba što pre preseći, umesto da se ćuti i trpi.

JOVANA GEORGIEVSKI

▸ Prilikom ankete o radnoj snazi, anketar

prvo postavlja pitanje da li je osoba tokom

protekle nedelje radila barem jedan sat i da

li je za to bila plaćena. Ako osoba odgovori

potvrdno, smatra se da je zaposlena

66


STATISTIKA

Anketa o radnoj snaziStopa aktivnosti stanovništva

starosti 15 i više godina iznosi 52,9 odsto, pri čemu je stopa ak-

tivnosti kod muškaraca 61,4 odsto, a kod žena 45,0 odsto. Najveća sto-pa aktivnosti je u Beogradskom re-gionu (55,2 odsto) i u Regionu Šuma-dije i Zapadne Srbije (54,1 odsto). U Regionu Vojvodine ova stopa izno-si 51,3 odsto, dok najnižu vrednost ima u Regionu Južne i Istočne Srbije (50,8 odsto).

Stopa zaposlenosti stanovništva starosti 15 i više godina iznosi 45,1 odsto, pri čemu je stopa zaposleno-sti kod muškaraca 52,7 odsto, a kod žena 37,9 odsto. Najveća stopa zapo-slenosti je u Beogradskom regionu (47,8 odsto), i u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (45,7 odsto). U Regi-onu Vojvodine ova stopa iznosi 44,7 odsto, a najnižu vrednost ima u Regi-onu Južne i Istočne Srbije (41,5 odsto).

Stopa neformalne zaposlenosti na nivou svih delatnosti iznosi 18,6 odsto, pri čemu gotovo dve trećine neformalnog sektora (62,7 odsto) čini zaposlenost u poljoprivrednim delatnostima.

Stopa nezaposlenosti stanovništva starosti 15 i više godina iznosi 14,8 odsto, i to 14,1 odsto za muško i 15,8 odsto za žensko stanovništvo. Posma-trano po regionima, ova stopa je naj-veća u Regionu Južne i Istočne Srbi-je (18,3 odsto). U Regionu Šumadije i Zapadne Srbije ona iznosi 15,6 odsto, a u Beogradskom regionu 13,3 odsto. Stopa nezaposlenosti je najmanja u Regionu Vojvodine (12,9 odsto).

U odnosu na prvi kvartal 2017. go-dine, zabeležen je rast zaposleno-sti (za 36.100) i nezaposlenosti (za 15.900). Samim tim, kontingent rad-ne snage veći je za 52.000 a stopa ak-tivnosti za 1,1 procentni poen (p.p.). Stopa zaposlenosti veća je za 0,8 p.p. a stopa nezaposlenosti za 0,3 p.p.

U okviru ukupne zaposlenosti, koja je veća za 36.100, zaposlenost u poljo-privrednim delatnostima je smanje-

na za 43.000, dok je u nepoljoprivred-nim delatnostima došlo do rasta za-poslenosti za 79.000, prvenstveno u formalnom sektoru (za 71.400). Rast formalne zaposlenosti je gotovo iden-tičan rastu registrovane zaposlenosti (Centralni registar obaveznog socijal-nog osiguranja), koji je, kada se izuz-me poljoprivreda, bio 74.500.

U odnosu na prvi kvartal 2017. go-dine, zaposlenje su našla mahom lica starosti od 25 do 44 godine iz Beo-gradskog regiona i Regiona Vojvo-dine, i to u sektorima Prerađivačka industrija, Građevinarstvo, Stručne, naučne i tehničke delatnosti, Admi-nistrativne i pomoćne uslužne delat-nosti, Informisanje i komunikacije.

Na rezultate na tržištu rada ne uti-ču samo kretanja zaposlenosti i neza-poslenosti, već i demografski trendo-vi, koji su naročito nepovoljni kada je reč o populaciji uzrasta 15–24 go-dine. Naime, broj mladih je u odno-su na isti period prošle godine ma-nji za 14.000, što predstavlja polovi-nu ukupnog smanjenja populacije. Pored toga, kod njih je došlo do ne-znatnog pada nezaposlenosti (5900) u korist zaposlenosti (4200). Ovakvo kretanje je uticalo na smanjenje stope nezaposlenosti za 2,6 p.p. i povećanje stope zaposlenosti za 0,9 p.p, tako da stopa zaposlenosti mladih sada izno-si 18,5 odsto, a stopa nezaposlenosti 34,6 odsto.

Stopa neformalne zaposlenosti

predstavlja udeo neformalno zapo-slenih u ukupnoj zaposlenosti.

Nezaposlena lica su ona lica koja nisu obavljala nijedan plaćeni posao u posmatranoj sedmici, aktivno su tra-žila posao tokom četiri sedmice koje su prethodile posmatranoj sedmici i u mogućnosti su da počnu da rade u roku od dve sedmice nakon isteka po-smatrane sedmice.

Stopa nezaposlenosti predstav-lja udeo nezaposlenih u radnoj snazi (zaposleni i nezaposleni) starosti 15 i više godina.

Stopa dugoročne nezaposleno-

sti predstavlja udeo lica nezaposle-nih duže od godinu dana u radnoj snazi (zaposleni i nezaposleni) sta-rosti 15 i više godina.

Stopa NEET podrazumeva učešće lica starosti 15–24 godine koja nisu zaposlena, nisu na školovanju, niti su na obuci u ukupnoj populaciji tog uzrasta.

Neaktivno stanovništvo čine sva lica stara 15 i više godina koja nisu svrstana u zaposleno ili nezaposleno stanovništvo. U neaktivna lica spa-daju studenti, penzioneri, lica koja obavljaju kućne poslove, kao i ostala lica koja u posmatranoj sedmici nisu obavljala nijedan plaćeni posao, nisu aktivno tražila posao ili nisu bila u mogućnosti da počnu da rade u roku od dve sedmice nakon isteka posma-trane sedmice.

Stopa neaktivnosti predstav-lja udeo neaktivnog stanovništva u ukupnom stanovništvu starom 15 i više godina.

REPUBLIČKI ZAVOD ZA STATISTIKU

(Izvor: Republički zavod za statistiku)

77


ZLOSTAVLJANJE NA RADU

Društveni, a ne lični problemSrbija od 2010. godine ima Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu. Iako je, po mišljenju stručnjaka, ovaj zakon savremen, osam godina od početka njegove primene teško je proceniti njegovu uspešnost. Najčešće navođeni razlozi za to jesu teška dokazivost i velika mogućnost zloupotrebe

Zlostavljanje na radu, poznatije i kao mobing, zakonski je de-fi nisano ovako: “Zlostavljanje,

u smislu ovog zakona, jeste svako aktivno ili pasivno ponašanje pre-ma zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja po-vredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdrav-lja, položaja zaposlenog i koje iza-ziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruže-nje, pogoršava uslove rada ili dovo-di do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugo-vor o radu ili drugi ugovor.” Takođe, zakon kao mobing prepoznaje i pod-sticanje drugih da se prema zapo-slenom ponašaju na opisani način.

O broju tužbi za mobing u Srbiji ne postoji precizna statistika, ali or-ganizacije civilnog društva koje se bave ovim problemom ističu da se gotovo 90 odsto ovakvih sporova re-šava vansudskim, takozvanim mir-nim rešavanjem sporova. Srbija ta-kođe ima i Agenciju za mirno reša-vanje radnih sporova.

šta je mobing

Pre razmatranja mogućih rešenja, važno je precizno defi nisati problem, odnosno razgraničiti šta jeste, a šta nije mobing. Prema sajtu Mobing.rs, iza koga stoji udruženje Stopmobing,

mobing je teoretski i praktično emo-cionalni teror grupe nad jedinkom. Ovakav vid nasilja najčešće se sre-će u profesionalnom okruženju i u svakoj drugoj situaciji u kojoj posto-ji osećaj pripadnosti grupi.

U situaciji kada je osoba žrtva mo-binga, ona tada gubi svaki javni in-tegritet i ličnu stabilnost i postaje objekat nasilja gomile, koja potom nasilje vrši ne razmišljajući o po-reklu jasnog osećajućeg animozi-teta prema svojoj žrtvi, izražavaju-ći animozitetnu i pokretljivu aktiv-nost prema svakom obliku socijal-nog ispoljavanja svoje žrtve. Da bi postojao mobing, moraju da posto-je grupa i osećaj pripadnosti grupi. Mobing se retko dešava u brojno ma-lim socijalnim grupacijama, a čine ga pripadnici svih većih grupa bez obzira na obrazovni, profesionalno-stručni ili bilo koji profi l.

Mobing započinje jedan pripadnik grupe, po pravilu onaj koji ima naj-više integriteta u okviru grupe, pa nije teško zaključiti da mobing naj-češće počinje od onog ko je – ruko-vodilac. To često potvrđuje i sudska praksa, što se vidi iz primera presu-de koju je 2013. godine doneo Apela-cioni sud u Novom Sadu.

“Prvostepeni sud je pravilno deli-mično usvojio tužbeni zahtev tuži-lje nalazeći da za rad ustanove, us-postavljanje i održavanje discipline odgovara direktor, te da je osnov od-govornosti tuženog, kao poslodavca, prema tužilji, kao zaposlenoj, pro-tivpravno postupanje direktora kao tuženog koje se ogleda u tome što se, pored opravdanih opomena upuće-nih tužilji, obraćao tužilji povišenim glasom i vikanjem pred drugim za-poslenima i tako omalovažavao tu-žilju. Potom joj je isključio internet onemogućivši da ona komunicira sa matičnom službom, oduzeo joj raču-nar sa fl et ekranom, tražio od tuži-lje da jedina dostavlja nedeljne izve-štaje o radu i rasporedio je na dru-gu lokaciju, drugo mesto rada tj. u izolovani radni prostor gde niko od zaposlenih kod tuženog nije bora-vio niti radio. Osim toga, neoprav-

dano je prekomerno nadzirao tu-žilju u radu putem video-nadzora (kamera je bila usmerena direktno na sto tužilje tokom čitavog radnog vremena). Tim radnjama je prema tužilji postupao diskriminatorski u odnosu na druge radnike i ista je stavljena u nepovoljniji položaj. Na-ime, tužilja je ponašanjem direkto-

▸ Kada je reč o posredovanju, odnosno mirnom

rešavanju spora, može se umesto suda uključiti

Agencija za mirno rešavanje radnih sporova.

88


→

ra kao tuženog trpela zlostavljanje na radu koje se odvijalo učestalo i u dužem vremenskom periodu, a što je kod tužilje dovelo do produženog stresa usled nepodnošljivog radnog okruženja, do slabljenja motivacije, zamora i iscrpljenosti, narušavanja zdravlja, te ličnog ugleda i profesio-nalnog integriteta. Zbog toga je do-lazilo do čestih odsustava sa rada, a to je za krajnju posledicu imalo i da-vanje otkaza ugovora o radu od stra-ne tužilje, pa su svi suprotni žalbe-ni navodi neosnovani.” (Izvor: Prav-ni portal)

Kako stvari mogu da budu kom-plikovane, pokazuje slučaj koji se dogodio 2017. godine u Vranju, i to – da paradoks bude veći a situacija teža – u sudu u ovom gradu. Admi-nistrativni radnik sa 39 godina sta-ža našao se na udaru šefi ce pisarni-ce: “Moj pakao je počeo kada sam še-fi ci pisarnice ukazao na gomilu ne-rešenih predmeta i način na koji ih raspoređuje, pa neki radnici dobija-ju po 17.000 predmeta, a povlašćeni

tri puta manje”, rekao je ovaj čovek prošle godine za “Blic”. Šefi ca pisar-nice je odgovorila da je to “usmeni nalog predsednika suda, a kome se ne sviđa, neka ide”. Zatim je usledi-lo svakodnevno maltretiranje: “Sva-kodnevno mi je ostavljala po neko-liko hiljada predmeta koje je treba-lo obraditi, što je naravno fi zički ne-moguće. U tom periodu odsustvovao sam dosta, jer imam velikih proble-ma sa kičmom. Za tri meseca, dva sam bio na bolovanju. Objasnio sam joj da ne možemo dostići tu normu pošto je to previše predmeta i da sva-kodnevno zaostajemo sa obrađiva-njem. Nju je bilo baš briga, pa me je često vređala i nazivala pogrdnim imenima: nebulozo, idiote, nerad-niče, o čemu su pismeno svedočili kolege zapisničari i sudije.”

Ovaj čovek je podneo tužbu za zlo-stavljanje na radu, ali je ona odbije-na. Međutim, tužio je šefi cu pisar-nice za uvredu, za šta je proglaše-na krivom i osuđena na tri meseca uslovne kazne. Tužitelj veruje da je

razlog ovakvoj kazni taj što su sudi-ja i tužena bliske, pa je uslovnom ka-znom izbegnuto da tužena plati nov-čanu naknadu.

Uspeh tužbe za uvredu pokazu-je još jednu specifi čnost mobinga: ima sličnosti sa raznim krivičnim delima, ali nije krivično delo. Mo-bing ima dosta sličnosti sa pojedi-nim krivičnim delima, ali se ne može poistovetiti sa njima i podvesti pod ista (uvreda, iznuda, iznošenje ličnih i porodičnih prilika). Za ova ponaša-nja dovoljno je da se dogode samo jednom i u tom slučaju lice je žrtva krivičnog dela, a ne mobinga. Bez obzira na sličnosti sa ovim delima, zlostavljanje i mučenje je inkrimini-sano članom 137. Krivičnog zakona.

U autorskom tekstu na sajtu Prav-ni portal, pravnica Irena Drča isti-če problem neujednačene sudske prakse i zaključuje: “Zadatak sudo-va da utvrde mobing, to jest ponaša-nje koje predstavlja zlostavljanje na radu i u vezi sa radom, nije nimalo lak, pa nisu retki slučajevi da do dis-

ZLOSTAVLJANJE NA RADU VODI U IZOLACĲ U I IZAZIVA NIZ FIZIČKIH I PSIHIČKIH TEGOBA

99


kriminacije dolazi i zbog neujedna-čene sudske prakse.

Neki autori smatraju da reguli-sanje mobinga posebnim zakonom, iako je reč o specifi čnom obliku dis-kriminacije, za posledicu ima nejed-nak položaj žrtava mobinga. Žrtva mobinga je u nepovoljnijem položa-ju od žrtve diskriminacije jer Zako-nom o sprečavanju zlostavljanja na radu (član 29) nije predviđena revi-zija kao pravni lek, što je neophodno kako bi se ujednačila sudska praksa. Zbog toga se odbacuju revizije izjav-ljene protiv odluka u kojima je pred-met tužbenog zahteva samo utvrđe-nje zlostavljanja, dok se slučajevi po-ništaja rešenja o otkazu donetog na inicijativu poslodavca ili zaposlenog (u kojima je utvrđeno nedostojno po-našanje poslodavca prema zaposle-nom) meritorno rešavaju.

Mobing se mora posmatrati kao društveni problem a nikako isklju-čivo sa aspekta pojedinca jer njego-ve posledice osim zaposlenog, kao di-rektne žrtve mobinga, trpe i člano-vi njegove porodice kao indirektne žrtve, kroz učestvovanje u patnjama zlostavljanog, zatim kroz smanjenje prihoda i u vezi sa tim limitiranog zadovoljavanja egzistencijalnih po-treba. Neretko dolazi čak i do ras-pada same porodice žrtve mobinga. S druge strane, posledice mobinga trpi i poslodavac, kome mobing stva-ra brojne troškove. U svakom sluča-ju, mobing, najjednostavnije rečeno, remeti sve sfere života i poslovanja.”

I udruženje Stop Mobing ističe ra-zliku između mobinga i krivičnih dela: “Važno je praviti razliku iz-među mobinga i krivičnih dela. Za nanošenje lake ili teške telesne po-vrede ili silovanje nećeš tužiti ko-legu ili šefa za zlostavljanje na po-slu, već ćeš slučaj prijaviti policiji ili podneti prijavu javnom tužiocu, jer u tim slučajevima nije reč o mobin-gu, nego o nečem daleko ozbiljnijem.

Postoje i postupci, kao što su kri-vično delo zlostavljanja i mučenja, krivično delo ugrožavanja sigurno-sti, uvreda ili kleveta, koji svakako jesu krivična dela, ali od toga koli-ko su se puta dogodili zavisi da li je

istovremeno reč i o zlostavljanju na radu. Ako si uvredu pretrpeo samo jednom, onda jesi žrtva krivičnog dela, ali nisi žrtva mobinga.”

šta nije mobing

Iako predstavljaju kršenje radnih prava, neke situacije ne predstav-ljaju mobing i spadaju pod nadlež-nost drugih zakona ili institucija. Konkretno, pojedinačni akt poslo-davca (rešenje, ponuda aneksa ugo-vora o radu, upozorenje i dr.) koji sadrži odluku o pravima, obaveza-ma i odgovornostima zaposlenog iz radnog odnosa potencijalno mogu da predstavljaju kršenje Zakona o radu, po kom je moguće pokrenuti sudski spor. Takođe, zbog uskraćiva-nja nekog prava koje je utvrđeno za-konom, opštim aktom ili ugovorom o radu – na primer, neisplaćivanja za-rade i drugih primanja, određivanja prekovremenog rada suprotno zako-nu, uskraćenog pravo na dnevni, ne-deljni ili godišnji odmor – zaposleni može da se obrati inspekciji rada ili da pred sudom pokrene radni spor, ali opet na osnovu Zakona o radu, a ne Zakona o sprečavanju zlostavlja-nja na radu.

Osim toga, postoji niz stvari koje zaposlenom mogu teško pasti, ali nisu zlostavljanje na radu. Najčešće su to, na primer, postupci kao što je radna disciplina koja je u funk-ciji bolje organizacije posla (zabra-na pristupa Fejsbuku u toku rad-nog vremena ili zabrana obroka u prostorijama gde se primaju stran-ke) ili aktivnosti koje su opravdane zbog zaštite bezbednosti i zdravlja na radu (provlačenje kartica za iden-tifi kaciju zaposlenih pri dolasku na posao i odlasku s posla ili obaveza nošenja šlemova na gradilištu); po-vremene razlike u mišljenjima, pro-blemi i konfl ikti koji iskrsnu u vezi s poslom, ako nema namere da se na-nese povreda ili uvreda.

posledice

Mobing kod žrtve često izaziva zdravstvene, emocionalne i soci-

jalne posledice, urušavanje radne sposobnosti što čini osnov za na-knadu materijalne i nematerijal-ne štete, koja se dosuđuje po slo-bodnom sudijskom uverenju i ve-štačenjem. U situaciji kada je po-sledica mobinga oštećenje zdrav-lja žrtve, neophodno je utvrditi uzročno-posledičnu vezu između mobizirajućih aktivnosti i ošte-ćenja zdravlja lica koje se smatra zlostavljanim.

Prema istraživanjima sprovede-nim u Švedskoj, između 10 i 20 od-sto slučajeva samoubistava ima di-rektan ili indirektan uzrok u proble-mima na poslu. Slična istraživanja u Italiji zlostavljanje na radu nalaze kao jedan od uzročnika suicida u 13 odsto slučajeva. Magazin “Forbs” u julu ove godine objavio je zastrašu-juću statistiku: najnovije studije po-kazuju da je čak 75 odsto ispitanika iskusilo ili bilo svedok nekog obli-ka zlostavljanja na radu. Iako nema podataka o tome kako je ovaj pro-cenat podeljen (koliko ih je dožive-lo, a koliko svedočilo mobingu), pri-mer Velike Britanije može donekle da rasvetli situaciju: tamošnja istra-živanja pokazuju da je 29 odsto za-poslenih iskusilo, a 30 odsto svedo-

MOBING ČESTO VRŠI GRUPA NAD POJEDINCEM

1010


čilo mobingu. Procene kažu da tr-žište Velike Britanije godišnje gubi oko 18 miliona funti zbog mobinga, odnosno zbog bolovanja i odsustva sa posla onih koji su žrtve zlostav-ljanja na radu.

Zdravstvene posledice koje mo-bing ostavlja na žrtve dele se u tri grupe: promene ponašanja, telesne tegobe i promene na socijalno-emo-tivnom nivou. “Međunarodna klasi-fi kacija bolesti”, periodično izdanje sa šifrarnikom svih identifi kovanih oboljenja kod ljudi, ne grupiše po-sebno tegobe izazvane mobingom, ali se na osnovu simptoma oboljenja ipak mogu klasifi kovati. Depresija i anksioznost su, prema istraživanji-ma iz Velike Britanije, vodeća obo-ljenja žrtava mobinga, dijagnostifi -kovana kod tri četvrtine žrtava zlo-stavljanja na radnom mestu. Na fi -zičkom nivou, osim glavobolje, vrto-glavice i probavnih tegoba, moguća su i kožna oboljenja kao reakcija na produženi stres. Kada je reč o pro-menama ponašanja, i one se mogu povezati sa dugotrajnom izloženo-šću stresnim situacijama, a najče-šće su povećana upotreba alkohola i cigareta. Najteža posledica mobin-ga je postt raumatski stresni pore-mećaj, koji karakteriše niz različi-tih psiho-fi zičkih simptoma, a prati ga predrasuda da pogađa samo rat-ne veterane i žrtve velikih prirod-nih katastrofa.

kako prijaviti

Svako ko sebe smatra žrtvom zlo-stavljanja na radu, prvo treba da po-krene postupak zaštite od zlostavlja-nja kod svog poslodavca (osim ako je zlostavljač sam poslodavac ili direk-tor, kada se može pokrenuti ovaj po-stupak, ali se može ići i direktno na sud). Postupak se pokreće podnoše-njem pismenog zahteva direktoru, odnosno poslodavcu, ili osobi koja je ovlašćena za prijem takvih zah-teva. Zaposleni može da podnese za-htev u roku od šest meseci od kada je poslednji put pretrpeo zlostavljanje. Kad primi zahtev, poslodavac mora u roku od tri dana da predloži po-

sredovanje između podnosioca za-hteva i zaposlenog koga je optužio za zlostavljanje.

Postupak za zaštitu od zlostavlja-nja kod poslodavca može da pokre-ne sama osoba koja se smatra žrtvom mobinga, ali to umesto nje mogu da urade i predstavnik sindikata, oso-ba nadležna za poslove bezbednosti i zdravlja na radu, predstavnik za-poslenih za bezbednost i zdravlje na radu ili odbor za bezbednost i zdrav-lje na radu, ali uz pismenu sagla-snost onoga za koga se veruje da je pretrpeo zlostavljanje na radu. Sva-ki zaposleni koji sazna da se u fi rmi događa zlostavljanje ima pravo da o tome obavesti neku od osoba ovla-šćenih za pokretanje postupka za za-štitu od zlostavljanja.

Kada je reč o posredovanju, odno-sno mirnom rešavanju spora, može se umesto suda uključiti Agencija

za mirno rešavanje radnih sporova.Od stupanja na snagu Zakona o

sprečavanju zlostavljanja na radu, Agencija ima najviše predloga za pokretanje postupka individual-nog radnog spora povodom mobin-ga. Saglasnost poslodavca se dobi-ja za jednu petinu predloga, što je srazmerno dobijanju saglasnosti i u drugim radnim sporo vima. Inte-resantan je podatak da je u 30 od-sto slučajeva utvrđen mobing, u 50 odsto se radi o povredi drugih rad-nih prava, a u 20 odsto ima sumnje da je u pitanju zloupotreba prava na zaštitu.

Poslodavac je dužan da, ako po-stupak posredovanja ne uspe, a po-stoji osnovana sumnja da je izvrše-no zlostavljanje ili je zloupotreblje-no pravo na zaštitu od zlostavlja-nja, pokrene postupak za utvrđiva-nje odgovornosti zaposlenog za ne-poštovanje radne discipline, odno-sno povredu radne dužnosti, u skla-

du sa zakonom. Sankcije su: opome-na, mera udaljenja sa rada od četi-ri do 30 radnih dana bez naknade zarade, mera trajnog premeštaja u drugu radnu okolinu – na iste ili druge poslove, odnosno radno me-sto, u skladu sa Zakonom o radu. S obzirom na to da Zakon o radu ne precizira postupak utvrđivanja po-vrede radne discipline, uređenje je prepušteno poslodavcu. Radi prav-ne sigurnosti zaposlenih procedura utvrđivanja povrede radne discipli-ne treba da bude defi nisana poseb-nim aktom.

Gostujući na Televiziji N1, direk-tor Agencije za mirno rešavanje rad-nih sporova Mile Radivojević rekao je da je prednost ovog vida medija-cije kraće trajanje postupka, nasu-prot sudskim procesima koji traju i po nekoliko godina. Zahvaljujući iz-menama i dopunama zakona, arbi-

traža Agencije traje najviše 30 dana. Ipak, Radivojević je istakao da zapo-sleni još uvek nemaju dovoljno zna-nja da prepoznaju mobing. Zato je Agencija uvela besplatnu telefonsku liniju koja se zove “SOS mobing”. Broj je 0800 300 601, a na sajtu Agenci-je stoji: “Pozivanjem besplatnog bro-ja 0800-300-601 i biranjem odgova-rajućeg tastera od 1 do 5, građani će dobiti tačne informacije o tome šta je mobing i koje radnje podrazume-va, koji modeli zaštite od mobinga u pravnom sistemu Republike Srbi-je postoje, odnosno više informaci-ja o obaveznom postupku posredo-vanja kod poslodavca, zatim sud-skom postupku i postupku pred Re-publičkom agencijom za mirno reša-vanje radnih sporova. Pritiskom ta-stera 0 predviđena je mogućnost da se u direktnoj komunikaciji sa prav-nom službom Agencije porazgovara o konkretnoj situaciji.”

J. GLIGORIJEVIĆ

▸ Srbija ima telefonsku liniju SOS Mobing,

pa pozivom na broj 0800-300-601

građani mogu da dobiju većinu opštih

informacija o zlostavljanju na radu

1111


NEDOSTACI

Izvodi iz komentaraSocijalno-ekonomski savet Republike Srbije objavio je 2015. godine “Komentar Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu” autorke Olge Kićanović iz Agencije za mirno rešavanje radnih sporova. Dokument je opsežna analiza petogodišnje primene Zakona, a prenosimo deo koji se odnosi na uočene nedostatke

Tokom skoro pet godina primene Zakona o sprečavanju zlostav-ljanja na radu (ZSZR) uočeni su

nedostaci, koje bi trebalo ispraviti.

pravna praznina u vezi

s ponavljanjem

Da bi zlostavljanje postojalo po ZSZR, potrebna su dva uslova – po-navljanje i umišljaj, a štite se tri do-bra: ličnost (od povreda dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog inte-griteta), radno okruženje (izaziva-njem straha i stvaranjem neprijatelj-skog i uvredljivog okruženja) i uslo-vi rada (onemogućavanje izražavanja radnih i profesionalnih sposobnosti i korišćenja sredstava neophodnih za rad). Zakonodavac je ponavljanje rad-nji mobinga predvideo da bi mobing razdvojio od konfl ikta. Mobing nije konfl ikt, mada često može započeti konfl iktom. Za mobing je potreban umišljaj, a konfl ikt nastaje u afektu.

Zakon ne kaže koliko puta zlostav-ljanje treba ponoviti, ni koliko ono treba da traje pre nego što se stekne uslov za procesuiranje. U javnosti, čak i među nekim sudijama, prisut-no je mišljenje da mobing treba da traje minimum 6 meseci, i da se po-navlja jednom nedeljno. Ova formu-lacija je preuzeta od dr Lajmana, koji je bio psihijatar i mobing posmatrao u tom okviru, pa je konstatovao da su potrebni određeno vreme i dina-mika zlostavljanja (mobing je najče-šće stres srednjeg intenziteta) da bi se ono odrazilo na mentalno zdravlje pacijenata. Sa pravnog stanovišta je odredba “da se ponavlja” neprecizna, i može dovesti do različite prakse po istom činjeničnom stanju. Ta pravna praznina se može popuniti odgovo-rom da je to prvo ponavljanje istog

ili sličnog ponašanja, prema istom licu koje smatra da je zlostavljano, od strane istog lica koje se tereti za zlostavljanje, na isti ili sličan način, analogno produženom krivičnom delu (član 11. Krivičnog zakonika).

Stručnoj javnosti se često ospora-va nužnost ponavljanja mobirajućeg ponašanja kao uslov za postojanje i procesuiranje mobinga. Obrazlože-nje je da postoji prekršaj, koji treba sankcionisati, a ponavljanje je kva-lifi katorna okolnost za određivanje kazne, kao što postoje krivično delo i sankcija za njega, a potom ponav-ljanje i trajanje kao otežavajuća okol-nost. Ova situacija ispravnije je reše-na Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, koji štiti od povrede ista do-bra – dostojanstvo, psihički i fi zički integritet istog oštećenog (oštećene), izvršene od strane istog lica (zlostav-ljača u porodici), u istom okruženju i u istim uslovima (porodično okruže-nje) – član 2. Za postojanje dela zlo-stavljanja i njegovo sankcionisanje dovoljno je da se desi jednom (čl. 3). Ne upuštajući se u raspravu o osno-vanosti uslova ponavljanja u defi ni-sanju pojma mobinga, praksa poka-zuje da je neophodno to ponavljanje učiniti odredivim.

Autor Komentara smatra da se po-navljanjem može smatrati prvo po-navljanje neke od aktivnosti iz čla-na 6. ZSZR ili čl. 12. Pravilnika, ako je učinjeno od strane istog izvršioca, prema istom oštećenom.

odsustvo sankcije za

nepostupanje po prijemu zahteva

za zaštitu od zlostavljanja

S obzirom na preventivni koncept ZSZR i nužnost pokušaja internog re-šavanja spora povodom mobinga pre

podnošenja tužbe, trebalo bi u kazne-ne odredbe uvesti sankciju za izbe-gavanje, odugovlačenje i nepostupa-nje poslodavca po članu 15. ZSZR (biće reči u komentaru čl. 15).

Zakon propisuje obavezu poslodav-ca (…”poslodavac je dužan”... – čl. 23) da, ako postupak posredovanja ne uspe, a ima osnovane sumnje da je izvršeno zlostavljanje ili zloupotre-ba prava na zaštitu od zlostavljanja, pokrene postupak utvrđivanja disci-plinske odgovornosti zaposlenog radi utvrđivanja vršenja zlostavljanja ili zloupotrebe prava na zaštitu od zlo-stavljanja, i sankcioniše u skladu sa zakonom.

Posebni zakoni koji se odnose na određene grupe zaposlenih imaju uređenu proceduru disciplinskog postupka, dok ga Zakon o radu ne definiše (izmenama ZOR iz 2014. godine defi nisane su samo sankci-je). Praksa pokazuje da se u tom po-stupku nesrazmerno češće utvrđuje zloupotreba prava na zaštitu od zlo-stavljanja nego samo zlostavljanje, pa se postavlja pitanje cilja pokretanja ovih postupaka: da li postoji stvar-na volja poslodavca da utvrdi jednu od dve navedene povrede radne dis-cipline ili se pak postupak češće po-kreće samo radi utvrđivanja zloupo-trebe i dodatne stigmatizacije žrtve zlostavljanja, što može uzrokovati strah od pokretanja postupka, kako u odnosu na lice koje je učestvovalo u postupku tako i za druge zaposle-ne. Time se praktično vrši zloupotre-ba “zloupotrebe”.

mere za sprečavanje zlostavljanja

do okončanja postupka – čl. 24.

Zakon članom 24. propisuje oba-vezu poslodavca da, ukoliko zapo-

1212


slenom koji smatra da je zlostavljan po mišljenju medicine rada preti ne-posredna opasnost po zdravlje ili ži-vot ili opasnost od nenaknadive šte-te, lice koje se tereti za zlostavljanje premesti u drugu radnu okolinu ili ga udalji sa rada uz nadoknadu, u skla-du sa zakonom.

Mada na prvi pogled ova mera de-luje zaštitno, ona je u praksi nepri-menjiva iz tri razloga: prvi je što je opasnost od mobinga uvek posred-na u odnosu na zdravlje i život. Ne-posredna opasnost je opasnost od fi -zičkih, hemijskih, temperaturnih i drugih okolnosti koje mogu ugroziti zdravlje i život, i njih propisuje Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu. Dru-gi je što ostaje nedefi nisan kriterijum utvrđivanja nenaknadive štete, koja je u potpunosti u dispoziciji poslodav-ca. Treći razlog je praktičan problem u slučaju da poslodavac nije u moguć-nosti da lice koje se tereti za mobing udalji ili premesti, bilo zbog kontinu-iteta procesa rada ili nemanja prosto-ra da se takva mera sprovede.

pravo na odbijanje rada – čl. 26.

Pravo na odbijanje rada ukoliko po-stoji opasnost po zdravlje i život pred-viđeno je članom 33. stav 1. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, i to pravo traje dok se ne obezbede mere za bezbedan rad. Ove mere odnose se na fi zičko obezbeđenje bezbednih uslova za rad i prateće opreme, ali ne podrazumeva zaštitu od mobin-ga, kao prvenstveno psihosocijalno bezbednog radnog okruženja.

zaštita lica koje prijavi povredu

javnog interesa – čl. 27.

Stav 1. člana 27. predviđa zaštitu učesnika u postupku posredovanja

kod poslodavca (od otkaza, progla-šenja viškom, pokretanja postupa-ka za utvrđivanje materijalne, kri-vične ili druge odgovornosti). Ova zaštita traje od 8 do 30 dana, tokom postupka.

Stav 2. člana 27. istu zaštitu pred-viđa za zaposlenog koji “ukaže nad-ležnom državnom organu na povre-du javnog interesa, učinjenu od stra-ne poslodavca, a osnovano sumnja da će biti zlostavljan”.

Ovu odredbu treba brisati ili ure-diti način zaštite i rok u kome zašti-ta važi, jer se radi o zaposlenom koji nije u postupku, niti mu šta znači de-klarativna zaštita u trajanju od 8 do 30 dana. S obzirom da Zakon o zašti-ti uzbunjivača nije postojao u trenut-ku donošenja Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, može se očeki-vati da će “zviždači” ipak biti zašti-ćeni, ako se Zakon bude uspešno pri-menjivao i ako se otkloni kolizija sa posebnim zakonima koji predviđaju lojalnost poslodavcu, koja se odnosi i na obavezu internog obaveštavanja pre obraćanja eksternim nadležnim organima.

dejstvo sporazuma

Stav 2. člana 21. kaže: “...dejstvo sporazuma postignutog u toku po-sredovanja zavisi od volje strana, ako je sporazumom obuhvaćeno uređiva-nje ponašanja u njihovom međusob-nom odnosu”. Ovako defi nisano dej-stvo je u suprotnosti sa osnovnim na-čelom obligacionog prava, da je ugo-vor/sporazum zakon za strane potpi-snice – lex contractus. Zbog toga bi odredbu trebalo izmeniti, tako da sto-ji: predmet sporazuma zavisi od vo-lje strana (način uređivanja odnosa), a dejstvo sporazuma je obavezujuće. Na ovaj način poštuje se osnovno na-čelo posredovanja – dobrovoljnost, a dejstvo sporazuma se uređuje u skla-du sa zakonom i svrhom postignutog sporazuma.

privremene mere – čl. 33.

Privremene mere su sredstvo obez-beđenja tužioca tokom postupka, radi sprečavanja nasilnog ponašanja ili radi otklanjanja nenaknadive štete. Stav 2. kaže da u privremene mere

spadaju zabrana približavanja i za-brana pristupa u prostor oko mesta rada zaposlenog, koji učini verovat-nim da je izložen zlostavljanju. Ove mere preuzete su iz Zakona o zabra-ni nasilja u porodici, a u praksi su se pokazale kao teško ostvarive. Iz toga se može zaključiti da su po Zakonu o sprečavanju zlostavljanja na radu one još teže za implementaciju, jer je praktično nemoguće zabraniti poslo-davcu da obilazi svoje prostorije, ili ga naterati da izdvoji tuženog iz gru-pe ili prostora u kome radi, posebno ako rukovodi grupom od više zapo-slenih, a primedbe na njegovo pona-šanje ima samo tužilac.

(…)

dve odredbe koje bi

bilo dobro da se

nađu u zakonu:

1. Strateški mobingZakon o sprečavanju zlostavljanja

na radu ne predviđa strateški mo-bing, kao vid najzastupljenijeg, naj-skupljeg i najštetnijeg mobinga za zaposlene i društvo u celini, od kog profi tiraju samo nesavesni i socijal-no neodgovorni poslodavci. U neko-liko presuda pominje se strateški mo-bing, pa bi to pitanje trebalo i zako-nom urediti.

2. Izostanak privremene zabrane postavljanja na rukovodeći položaj licu osuđenom za mobing

Imajući u vidu da mober, po defi -niciji Klinike za rad u Milanu i pri-hvaćenom stanovištu psihologa i psi-hijatara, ima dozu psihosocijalne pa-tologije koju potencira moć, bilo bi korisno licu za koje je pravosnažno utvrđeno da je vršilo zlostavljanje za-braniti u određenom periodu vrše-nje poslova na rukovodećim položa-jima, bar u državnom i javnom sek-toru. Ovakva odredba bila bi kom-patibilna sa članom 85, stav 1. i 2. Krivičnog zakonika, jer se opravda-no može smatrati da se zlostavljanje može ponoviti.

Sudska zabrana bi bila dobra mera, represivna za osuđenog mobera i pre-ventivna za potencijalne mobere.

1313


SEZONSKI RAD

Verovanje na reč umesto ugovoraSve pozitivne aspekte zakona koji treba da uređuje položaj sezonskih radnika zasenio je deo koji se odnosi na usmeni ugovor. Naime, prema nedavno usvojenom zakonu, sezonski radnici u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu imaće usmeni dogovor sa poslodavcem o naknadi, ali i uslovima rada

Dok nastaje ovaj tekst, deseti-ne hiljada ljudi, najčešće pen-zionera i nezaposlenih, u ra-

zličitim dijelovima Srbije beru ma-line, kajsije, šljive ili nadniče na nji-vi. Ne plaća im se radni staž, nemaju penziono ili zdravstveno osiguranje, zarada im zavisi od danas do sutra, i to kad ima posla. Procjenjuje se da u sezoni, koja uglavnom traje od marta do novembra, bude i do 150.000 se-zonskih radnika, a različiti sezonski poslovi, najčešće u poljoprivredi, za mnoge porodice postali su osnovni izvor prihoda. Uprkos brojnosti, ova grupa radnika spada u najmanje za-štićene. Položaj većine sezonaca je i dalje neregulisan, rad na crno je sko-ro pa pravilo, a tek mali broj zemljo-posjednika je angažovao sezonske radnike putem omladinskih zadru-ga čime su im uplaćeni porezi i do-prinosi. Kako bi se pomenuti proble-mi riješili i sezonski poslovi uveli u le-galne tokove, usvojen je zakon koji će od januara naredne godine uređivati ovu oblast i on bi, prema tvrdnjama stručne javnosti, bio sasvim solidan da je izostavljena stavka o usmenom dogovoru i roku od dva mjeseca od početka rada koji je poslodavcu ostav-ljen da bi radniku dostavio potvrdu u kojoj se navodi šta je dogovoreno. Da li uopšte treba naglašavati koliko je to nerazuman rok ako znamo da sezonski radnici često budu angažo-vani na period mnogo kraći od toga?

Pomenuti Zakon o pojednostavlje-nom radnom angažovanju na sezon-

skim poslovima u određenim delat-nostima, koji je predložilo Ministar-stvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u saradnji sa NA-LED-om, usvojen je nedavno u Narod-noj skupštini, a njime su defi nisani poslovi na kojima se angažuju radnici u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, a koji su sezonskog karak-tera. Zakon predviđa da poslodavac može da angažuje sezonskog radnika najviše 180 dana u toku kalendarske godine. Predviđena je i niža stopa po-reza za poslodavce koji zaposle sezon-ske radnike. Zakon je razvijen po ma-đarskom modelu, koji podrazumijeva uvođenje portala i aplikacije za oba-vezno prijavljivanje svih poslodavaca koji žele da angažuju sezonske radni-ke u poljoprivredi.

Angažovanje na osnovu ovog zako-na vodi se kao rad van radnog odno-sa. To u stvari znači da se za vrijeme obavljanja sezonskih poslova radnik

ne briše iz evidencije nezaposlenih, niti mu se obustavlja isplata novča-ne naknade Nacionalne službe za za-pošljavanje koju je ostvario za vrije-me privremene nezaposlenosti. Uko-liko je radnik primalac socijalne po-moći, naknada koju prima po osnovu sezonskog rada ne utiče na ostvari-vanje prava na socijalnu pomoć. Se-zonski radnik ima pravo na zdrav-stveno osiguranje samo u slučaju povrede na radu i profesionalne bo-lesti, kao i prava iz penzijskog i in-validskog osiguranja. Zakon reguli-še i da radno vrijeme sezonskog rad-nika ne sme biti duže od 12 časova dnevno, a oni koji budu radili osam časova dnevno ili duže imaće pravo na odmor u toku dana u trajanju od najmanje 30 minuta.

Sezonski radnik biće plaćen za sva-ki sat rada, koji se obračunava po rad-nom satu, bez pripadajućih doprino-sa i poreza, najmanje u iznosu mini-

MOBILNI INSPEKTORIPrilikom dogovora o saradnji na realizaciji projekta “Povećanje prili-ka za zapošljavanje sezonskih radnika”, ministar rada Zoran Đorđević je obećao da će kontrola poštovanja ovog zakona biti efi kasna, jer će za-hvaljujući elektronskom sistemu tzv. mobilni inspektor na licu mjesta moći da provjerava podatke o prijavi unijete u bazu Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja. “Oko 65 odsto sezonskih radnika radi-lo je bez ugovora, a ovim rešenjem želimo to da promenimo. Inspekcija rada već pravi plan, postoji program po kojem će raditi. Stići će svugde, kontrolisaće ne samo gradove, nego i sela i opštine. Efekti tog rada biće vrlo brzo vidljivi. Želimo da stvorimo i svest kod sezonskih radnika da njihov rad na crno ne predstavlja štetu samo za njih nego i za državu”, kazao je tada Đorđević.

1414


→

malne cene rada, koja važi na dan isplate. Isplaćuje se, kako je naglaše-no u zakonu, na kraju radnog dana ili u drugim ugovorenim rokovima.

Poslodavac ima pravo da otpusti radnika kad za njegovim radom iste-kne potreba ili u slučaju da ne obavlja posao na zadovoljavajući način. Na-ravno, poslodavac je dužan da isplati sve do tada neisplaćene zarade rad-niku kojeg je otpustio. Obaveza po-slodavca je da Poreskoj upravi elek-tronski prijavi radnika svakog mje-seca i to prvog dana po angažovanju radnika do 10 sati za onog koji radi u prijepodnevnoj ili do 15 časova za onog koji radi u popodnevnoj smjeni. Isto važi i za odjavu. Miloš Vučković, urednik portala “Radnik”, objašnjava da iako novi zakon obavezuje poslo-davca da prijavi radnika istog dana kada on počne da radi, radnik nema nikakav dokaz niti potvrdu o tome. “Izgleda kao da se više brinulo o pri-hodima države nego zapravo o pravi-ma radnika”, kaže Vučković za “Vre-

me”. Poslodavac, prema ovom zako-nu, može biti i nosilac ili član poro-dičnog poljoprivrednog gazdinstva, a ne samo pravno lice ili preduzetnik.

Ipak, brojne dobre aspekte ovog zakon zasjenilo je legalizovanje rada bez pisanog ugovora jer će dogovor između poslodavca i radnika o uslovi-ma rada i nadoknadi biti dogovoren usmeno. Uprkos negodovanju orga-nizacija koje se bave zaštitom prava radnika, zakonom je određeno da je sezonski radnik “stupanjem na rad” prihvatio uslove rada i da je time “za-ključen usmeni ugovor o obavljanju sezonskih poslova”. Iz redakcije por-

tala “Radnik” očekuju da ova odred-ba dovede do brojnih nesporazuma, a potom i većih problema. “Usmeni ugovor je u redu ako ga prati pisa-

ni ugovor, što ovde nije slučaj. I kada idete na razgovor za posao, vi usmeno ugovarate uslove rada, ali posle toga sledi pisani ugovor koji vam garan-tuje da će ugovoreni uslovi biti pošto-vani. To ovde nije slučaj jer radnik ne dobija pisani ugovor već potvrdu od strane poslodavca i to dva meseca po-sle početka rada. Možemo lako zami-sliti slučaj da je usmeni ugovor bio da radnik dobija recimo 50.000 dinara mesečno, ali mu poslodavac dostavi

▸ Loše odredbe ovog zakona usvojene su nakon

što je na Nacrt zakona podneto tek nekoliko

prigovora, od kojih su privaćeni prigovori

redakcije portala “Radnik” na nepostojanje

obaveze poslodavca da dozvoli odmor u toku

dana kao i na maksimalno radno vreme

1515


Urednica dodatka: Jovana Gligorĳ ević, Novinarke: Biljana Vasić, Ivana Milanović Hrašovec, Dokumentacĳ a: Dragoslav Grujić, Urednik fotografi je: Milovan Milenković, Fotografi je: agencĳ a FoNet i Milovan Milenković, Grafi čko oblikovanje: Ivan Hrašovec, Slog: Tanja Stanković, Lektura: Živana Rašković, Korektura: Stanica Milošević

Dodatak je objavljen u nedeljniku Vreme u okviru projekta “Država i solidarnost – Pogled uprt u evropsko pravo” koji fi nansira Evropska unĳ a (preko Delegacĳ e EU u Srbĳ i) kroz medĳ ski program. Objavljivanje ovog dodatka omogućeno je uz fi nansĳ sku pomoć Evropske Unĳ e. Sadržaj dodatka odgovornost je isključivo nedeljnika Vreme i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske unĳ e.

potvrdu posle dva meseca da je dogo-vor zapravo bio da zarada bude du-plo manja. U takvoj situaciji radnik bi morao da tuži poslodavca pa bi bila njegova reč protiv tvrdnje poslodav-

ca”, objašnjava Vučković. Ukoliko to sezonski radnik tra-

ži, poslodavac je obavezan da mu u roku od dva mjeseca izda potvrdu koja sadrži podatke o poslodavcu i se-zonskom radniku i o uslovima rada i njihovim promjenama. Portal Rad-nik.rs ukazao je na moguću štetnost ovakve odredbe jer rok od dva mje-seca može biti predug naročito ako je sezonski radnik angažovan na period kraći od toga, što je najčešće i slučaj. Takođe, problem predstavlja što po-slodavac izdaje potvrdu koja nije sa-glasnost volja dvije strane kao ugovor već dokument koji poslodavac sam iz-daje. Nije jasno kako će radnici do-kazivati povrede “usmenog ugovo-ra” ako do njih dođe. Ako nema pot-pisanog ugovora koji važi od trenut-ka stupanja na rad, postavlja se pita-nje kako će inspekcija rada utvrdi-ti kolika je stvarno utvrđena nado-knada bila, kao i kakvi su uslovi rada dogovoreni.

Loše odredbe ovog zakona usvoje-ne su nakon što je na Nacrt zakona podnijeto tek nekoliko prigovora, od kojih su prihvaćeni prigovori redak-cije portala “Radnik” na nepostoja-nje obaveze poslodavca da dozvoli od-mor u toku dana kao i na maksimalno

radno vreme. “Te naše primedbe su prihvaćene, te je propisana obaveza od 30 minuta ako se radi 8 sati, kao i maksimalnog radnog vremena od 12 sati dnevno. Sindikati nisu bili prete-rano zainteresovani za ovaj zakon jer sezonski radnici ne mogu biti u sindi-katima. Zato su udruženja građana i mediji morali da ‘uskoče’ kako bi za-kon bio bolji”, objasnio je Vučković.

Inače, i mlađi od 18 godina moći će da obavljaju sezonske poslove. Uslov je da su zdravstveno sposobni za rad, kao i da dobiju pismenu saglasnost roditelja, kao i da takav rad ne ugro-žava njegovo zdravlje, moral i obra-zovanje. Ovim zakonom omogućava se i da domaći poslodavci radno an-gažuju za sezonske poslove i strance, i to bez obaveze pribavljanja dozvole za rad. Biće dovoljno da Ministarstvo unutrašnjih poslova stranom držav-ljaninu odobri boravak.

Prema podacima NALED-a za pret-hodnu godinu, najdominantniji oblik rada mimo propisa je zapošlja-vanje bez ugovora i isplata zarada na ruke. Od 100 dinara stečenih ra-dom u sivoj zoni, 62 dinara potiče od neprijavljivanja plata. Jedan od na-čina za smanjenje “sive ekonomije” je upravo prevođenje sezonskih rad-nika iz crne i sive zone u legalne to-kove poslovanja. Od januara nared-ne godine, kada se ovaj zakon počne primjenjivati, vidjećemo koliki je na-predak u toj oblasti. Do tada, čekamo da NALED i Njemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ razviju elektronski sistem koji će omogućiti primjenu zakona i tako stvoriti uslo-ve da se obezbijede osnovna radna prava sezonskih radnika u poljopri-vredi. Sezonci angažovani u ugosti-teljstvu i građevinarstvu očigledno će još čekati na ispunjavanje radnih prava imajući u vidu da se ni ovaj za-kon ne odnosi na njih.

JOVANA PREŠIĆ

HRVATSKO ISKUSTVO Hrvatska je prije šest godina uve-la sistem vaučera za zapošljava-nje sezonskih radnika, koji je po-slodavcima olakšao prijavljivanje radnika, a sezoncima omogućio da ostvare prava na staž. Znatno je smanjeno administriranje , a rad-nici su prevedeni iz sive zone u le-galne tokove. U praksi to izgleda tako što poslodavac svakog dana, prije početka rada, u sezonsku knjižicu nalijepi vrednosni ku-pon, odnosno vaučer, koji je una-prijed kupio. Time je poslodavac unaprijed uplatio sve neophodne doprinose državi. S druge strane, radnici dobijaju najniži dnevni iznos minimalne plate, što znači da ne mogu da ostanu neisplaćeni, kao što se to često dešava u prak-si u zemljama gde ti odnosi nisu zakonski regulisani. Taj sistem je posebno dobro primljen u sekto-ru poljoprivrede.

Copyright © NP Vreme, Beograd

Upotreba materijala iz ovog fajla u bilo koje svrhe osim za

ličnu arhivu dozvoljena je samo uz pisano odobrenje NP Vreme

PDF izdanje razvili: Saša Marković i Ivan Hrašovec

Obrada: Marjana Hrašovec

Documents

Vreme solidarnosti (3), Vreme 1442, 24. avgust 2018....nosti. Svaki put kada se objave kvar-talni podaci, ispadne da nama u Sr-biji strašno dobro ide. Na sva usta se govori o smanjenu