Vreme - Licnost 2013. Branko Kukić, Gradac - Nema razloga za optimizam

21.4.2014. Vreme - Linost godine Branko Kuki, izdava, urednik, pisac: Nema razloga za optimizam

http://www.vreme.rs/cms/view.php?id=1163785&print=yes 1/14

VREME 1201, 9. januar 2014. / VREME

Linost godine Branko Kuki, izdava, urednik, pisac:

Nema razloga za optimizam

"Uzroke srpskog pada vidim u jednom nezrelom, bandoglavom isebinom drutvu, drutvu koje dva veka nije uspelo da se uspostavi i danapreduje u bilo kom pravcu. Ovde su dravna rukovodstva za ova dvaveka vie liila na skup ludaka, a narod je postao sitniav, neiskren,nezbrinut, pun mrnje i odsustva smisla za drugog i za drugaije, narodpod raznim varijantama bensedina. Drave kao to je ova nemajunikakvog smisla, svrhe, znaaja i perspektive u svetu. To je razlog tonas ne uvaavaju i ne priznaju. Da nesrea bude vea, ovde su se bilinaklatili i komunisti koji su upropastili sve ega su se dotakli. Prosto jeneverovatno ta se sve ovde sruilo i survalo. Zbog toga sam ubeen daizlaza nema, jer ovaj narod se ne obuva u istoj pameti. Ovde pametuglavnom slui za muvanje, mrane poslove, sulude ideje, i zazajebanciju. Budui da je Srbija u odnosu na razvijeni evropski svet nasamom dnu, ako bi kojim udom i krenula u nekom dobrom pravcu, kadadoe na pristojan nivo, ko zna da li e svet postojati u ovom stanju, i da lie uopte postojati"

Godine 1991, sumirajui dotadanje izdavako-uredniko iskustvo i anticipirajui vremena koja dolaze,

Branko Kuki je u stotom broju asopisa "Gradac" napisao programski tekst pod naslovom "Odakle

dolazimo? Ko smo? Kuda idemo?" U njemu je izneo razloge i ciljeve onoga to radi:

"1. U konfuznim, mranim i teskobnim vremenima pojaava se ovekova potreba za simbolikim

izraavanjem, kao jedan vid zatvaranja i zatite duhovnog integriteta. Sudei po tome, moram da priznam

da ovih sto brojeva Gradca gledam simbolino: vidim ovu stotinu kao izvestan gutembergovski

mikrokosmos u makrokosmosu kulture jednog naroda, kao malu celinu u okviru jedne velike, dodue jomaglovite, celine, a ta pretpostavka sama po sebi podrazumeva kreativnu individualnost, to je pouzdan

znak kulture zaokruenosti, koja je, u ovakvim vremenima, pobeda jedne jasne ideje, uspon jednog naina

miljenja, i podvig ukusa manjine u odnosu na neukus veine.

2. Ako pogledamo oko sebe i upitamo se ta je srpska provincija, u periodu vladavine komunizma, dala

srpskoj kulturi, sem onih brojnih pojedinaca koji su iz te provincije pobegli u metropole, bie nam dovoljni

i prsti na rukama da prebrojimo ona ostvarenja i one ideje koji su imali iri znaaj u kulturi ovog naroda.

Srpska provincija je prostor koji je ostavljen ostavljen i zaboravljen prosenima i onima ispod njih,

uprkos injenici da kulturu stvaraju najumniji i najdarovitiji. Zbog toga je srpska kultura sva u lomovima.

3. Osnovni pokreta napretka, kako duhovnog tako i ekonomskog, jeste hijerarhija vrednosti. Kako

totalitarna drutva odbacuju svaku hijerarhiju osim hijerarhije vlasti, u takvim drutvima nikada nije

postojao kvalitativni kontinuitet u kulturi. Zbog toga to su oni koji su svojim sposobnostima najpozvaniji



da formiraju duhovne vrednosti bili u senci hijerarhije vlasti, u naoj kulturi ima vie kia nego u drugimkulturama. Ki je u ekspanziji tamo gde pravila ne odreuju inventivni pojedinci, ve mase, koje ne

poseduju obrazovanje, nemaju razvijen ukus i ne doseu do ontolokog, odnosno metafizikog, to je

preduslov svim velikim umetnikim delima. Na naim prostorima nesumnjivo vlada ovek-ki. Jedan slavni

teoretiar kia je rekao da ovek loeg ukusa utiskuje svoj lo ukus u dela koja slua, ita ili gleda.

4. Izraz kultura izveden je iz rei kult, dakle od sakralnog, a koje postoji jo od formiranja ovekove

samosvesti. Samim tim, kultura jednog naroda podrazumeva sveto predanje, duhovno iskustvo svih

predaka, a ona je seanje koje nas, to dalje see u prolost, vie oplemenjuje i titi od istorijskih potresa i

duhovnih kriza. Vandalsko ruenje prolosti, koje je doiveo na narod, i njeno ponovno megalomansko i

nekritiko afirmisanje na preac, potpomognuto politikom zloupotrebom i paranojom, dovodi nas u

ovim vremenima do opasnosti da, s jedne strane, zauvek izgubimo, u ovoj pomahnitalosti, ono to je

najdragocenije u naoj prolosti, i da, s druge strane, izgubimo i korak sa sadanjou i realnou. ivimo,

dakle, u duhovnom somnabulizmu!

5. Put u budunost mora biti zasnovan na afirmaciji najboljih i najumnijih, a to e se dogoditi samo ondakada se uspostavi hijerarhija vrednosti, na kojoj se temelji itava kulturna istorija oveanstva, itava

priroda i vasceli kosmos. Sve ostalo je ideoloka opscena i prevara. Sve ostalo je malograansko liptanjei tupoglavost. Ne zaboravite, venost curi na sve strane okolo, zaobilazei nas zatvorene u Vavilonsku kulu

totalne pometnje.

6. Gradac je pokuaj da se prevazie provincijalan nain miljenja, da se uspostavi hijerarhija vrednosti, ida se potuje sveta prolost. itav na dosadanji rad zasnivao se na ovom zavetu, na ovom naem

trojstvu, uz povremene promaaje-grehe. Znatan broj italaca taj na mali svet koji smo pridobili uzasopis i uz Biblioteku Alef, bila je dobra reakcija na ovakvo duhovno opredeljenje. To je jedinipouzdan znak da smo uspeli. Verujemo da je na primer kakav-takav putokaz za jedno novo oseanje u

naoj kulturi, u kulturi u kojoj e temelj biti duhovnost, inteligencija, imaginacija i snovienje."

Od vremena kada su ove reenice napisane prolo je punih dvadeset tri godine, a pod urednikom rukomBranka Kukia izalo je jo devedeset brojeva asopisa "Gradac" i dvestotinjak dragocenih knjiga

objavljenih u razliitim "Gradevim" i drugim edicijama. Sve se u meuvremenu promenilo, dravni,drutveni i kulturni okvir sve izuzev pozicije i uloge "Gradca" definisanih ovim tekstom. Takvu poziciju

Branko Kuki je, bez obzira na spoljne okolnosti, sve ovo vreme strpljivo, uporno i tvrdoglavo branio,verujui u ono to radi i ne oekujui nita zauzvrat. "Moj san je bio da Gradac bude asopis koji e

itati slobodni ljudi, dakle linosti", kazao je Kuki jednom prilikom. Izborom Branka Kukia za linostgodine, "Vreme" skree panju da uprkos optem moralnom, politikom, drutvenom, ekonomskom i

kulturnom sunovratu, u naoj sredini postoje, istina sve rei i sve usamljeniji, pojedinci koji u tomsunovratu ne sauestvuju, ne podilaze osrednjosti, i koji, uprkos svemu, pokuavaju da sauvaju dignitetsvog poziva zahtevajui od onih kojima se obraaju da budu "slobodni ljudi, dakle linosti". Branko

Kuki je jedan od njih.

"VREME":"Gradac" izlazi evo

ve etrdesetgodina. Moete li

da uporeditedananji drutveni i

kulturni kontekst ionaj u kome se

"Gradac" pojavio



1974?

BRANKO KUKI:Tada su se neke

stvari pokretale iosnivale, a danas se

ukidaju i gase. To jeposledica

zastraujue snageprimitivizma u

svakom obliku vlasti:u njoj je sve sami

mutljag i prostak.Mislim da je u onojdravi i, uopte, u

onom kakvom-takvom sistemu bilo

vie pravila i reda.ini mi se da su tada umetnost i kultura ljudima bili znaajni, da je jedan sloj stanovnitva u tome

pronalazio smisao. Meu mladima se sluala i svirala bolja muzika koja je menjala svest i svet, predbioskopima su radili tapkaroi, u kafanama se skupljao armantan i duhovit svet, bilo je milina kada na ulici

sretne nekog umetnika... Danas kada vidim u daljini pojedine pisce ili slikare, ja mugnem u podzemniprolaz... Hou da kaem da ima malo interesantnog sveta. Kad eli da sretne nekog zanimljivog oveka,

mora da zakae. Mi danas ivimo u potpunom rasulu umnom, moralnom i ekonomskom. Najveikrivci za to su politiari: ljudi tree klase koji su se nekim trikom, koji nismo u trenutku ukapirali, dokopalivlasti, sve pod firmom demokratije... Moj je utisak da su ondanji ljudi na vlasti imali barem izvesnih

skrupula. Verovatno da su im razne udbe ulile strah, pa su morali da potuju neki red. Proe pored njih, aoni zbog neega drhte... Seam se iz onih godina kada je jednom prilikom u aku gostovalo Crnogorsko

narodno pozorite sa predstavom Predstava se odlae, i kada je dva sata pred poetak a karte su bilerasprodate ondanjem direktoru Doma kulture, gde se predstava igrala, neko od osoblja u prolazurekao: "Predstava se odlae", a on se okrenuo i zapretio: "Ko odlae? Nemoj da vam jebem majku." Ali

sutradan si mogao da mu predloi isto neku takvu "predstavu", i on bi to prihvatio sa poverenjem. Hou

da kaem da kultura vie nije stvar poverenja; a to je u toj oblasti broj dva. Broj jedan su, naravno,

kreativnost i udo.

A kada biste uporedili izdavaku scenu tada i danas?

Tada su u dravnim izdavakim kuama sedeli obrazovani ljudi, vrhunski pisci i naunici, a danas knjigeizdaju nedefinisane osobe. Svojevremeno su dvojicu izdavaa uhapsili zato to su paralelno sa knjigama

prodavali "udotvorne" ajeve, prakove i tekuine. Podseaju me na one volebne tipove sa drangulijama

i preparatima iz slavnih vesterna. Danas je u izdavatvu osnova zaraditi pare, tada je ideja bila iriti kulturu.Promenio se i odnos prema literaturi, a i sama literatura. Svet je preplavljen lakom knjievnou iji je cilj

da iri to vie beznaajnosti, zabave i spektakla. Uputstvo je: "Proitaj i zaboravi pre nego to si poeo

da ita". Gi Debor i situacionisti su jo pre pedeset godina govorili da mi ivimo u drutvu spektakla. S

druge strane, itava savremena umetnost se sve manje bavi sutinom, a sve vie pitanjima svakodnevice. Asvakodnevica je postala banalna, lii na prezasien rastvor. Svet leluja na povrini bez smisla i cilja. Jedini

cilj je troiti novac. Bankarski sistem diktira svetom. Zbog toga mislim da je danas opljakati i prevariti

banku sveta i moralna obaveza svakog estitog oveka.



Ni relevantni asopisi za kulturu u Srbiji skoro da ne postoje. Da li je to zbog odsustva

institucionalne podrke ili zbog nedostatka ideje ime bi u dananje vreme asopisi za kulturu

uopte sluili?

Ne moe se rei da ne postoje, ali su uglavnom neinteresantni i neintrigantni, to je jedna od posledica

krize stvaralatva. Prisutno je i potpuno odsustvo koncepcije: oko asopisa su okupljene male interesne

grupe ili nekompetentni ljudi. A u umetnosti postoje izuzetne teme, pojave i linosti koji su ovde nepoznati.Moram priznati da je zavladala i kriza radoznalosti. Za znaajne umetnike se proglaavaju minorni likovi, a

to je posledica delovanja raznih klanova. Kao to su politiari upropastili drutvo, tako su samoproglaeni

umetnici upropastili umetnost. Ko se sea asopisa kao to u bili "Delo", "Savremenik" ili "Knjievnost", iliko ita ovovremeno "Pismo" (koje je osnovao i ureivao Raa Livada), "Istonik" i "Poeziju" (koje je

osnovao i ureuje Milutin Petrovi), videe u njima sistem, ideju i razlog. Milan Vlaji je svojevremeno

rekao da danas veinu asopisa u Srbiji "ureuje potar". A u vezi sa vanou asopisa podsetiu na nae

"Letopis Matice srpske", "Venac", "Srpski knjievni glasnik", "Misao", ili na "La Nouvelle revuefrannjaises" (urednici su bili an Polan i Andre id), "Les Temps modernes" (urednik Sartr), "Les Lettres

nouvelles" (urednik Moris Nado), na "Encounter" (sa idejama pesnika Stivena Spendera) ili dananji "Le

Magazine littraire", a da ne govorimo da u svetu svi veliki i uticajni dnevni listovi i nedeljnici, koji kreiraju

duh vremena, imaju dodatke za knjievnost i kulturu. Iz asopisa su uvek dolazila najvanija dela jednekulture.

Kada ste 1985. godine pokrenuli ediciju "Alef", ve prvi naslovi objavljeni u njoj jasno suukazivali na Va uredniki senzibilitet. Prva knjiga bile su Borhesove Jeretike lekcijei>, za njom

su sledili Beket, Sioran, Jung, Genon, Ortega i Gaset, Solovjov... ime ste se rukovodili pri

izboru ovih knjiga i autora?

Mene su interesovali pre svega autori koji se bave sutinom. Dok se ne pojmi sutina, nee moi da se

shvati ovekova psiha, nee moi da se odgonetnu umetnost, mitovi i religije, nee se osetiti njihova snaga i

poruka, ne mogu se otkriti njihove tajne, ovek nee moi da se priblii, dremae negde pored Velikog

Puta. Pogotovo nee biti razumljive drutvene pojave, promene i kretanja. Nee se uhvatiti pravac, azaobilazno kretanje e se (to je za pametnog oveka, inae, uzbudljivo!) pretvoriti u lutanje pustinjom. U

tom sluaju iveemo u drutvu bez cilja. A takvo je nae drutvo skup skitaa, opsenara, gatara, ajduka

sve sami probisvet. Da bi jedno drutvo funkcionisalo, potrebno je da odreeni procenat ljudi shvati

sutinu. Ti ljudi e s vremenom formirati drutvene slojeve sposobne da usmere one koji se zovu masa,rulja i gomila. Mi smo oigledno drutvo rulje, jer vidimo, primera radi, da ta rulja ne ume ni da glasa,

dakle da se bavi svojom sudbinom, nego glasa upravo za one protiv kojih i izlazi da glasa. To je posledica

neodgovornosti. To je lepo definisao Krlea: "U gomili smrdi, ali je toplo." Shvatanje da su prostor i vremelinearni jedino govori o relaciji ivotsmrt. Sve ostalo je paradoksalno, ali jedino ima smisla. Sutinsku

predstavu o ovome je napisao Basara u jednoj svojoj knjizi: "Ljudi kojima unutranje vreme protie bre

od spoljanjeg, pokretai su istorije."

Tokom 2013. godine reizdali ste tri kultna naslova: Pobunu masa Ortege i Gaseta, antologiju

Gnostiki tekstovi i ejkin Traktat o slikarstvu. Ovim reizdanjima kao da ste zatvorili jedan

krug. Zato ste sada objavili ba ove tri knjige, u emu je njihov znaaj i aktuelnost?

Jedan od razloga je i ovo o emu sam upravo govorio. Ortega i Gaset je pre osamdesetak godina snimio

situaciju, predvidevi ono to se danas dogaa: potroako drutvo, zavaravanje, zaglupljivanje masovnim

medijima, "uspon beznaajnosti" (o emu su pisali Kornelijus Kastorijadis i Bodrijar, a to je predvideo

Nie Vidoviti), "drutvo spektakla" (koje su opevali Gi Debor i ekipa), oveka-masu ija je glavnaosobina neodgovornost i skrivanje iza drugog, propast individualnosti, koja je za dravu, drutvo i kulturu

najvanija, odsustvo elje za otkrivanjem i duhovnom avanturom, vladavina tehnike, postvarivanje sveta



(to je kasnije razradio Hajdeger).

Gnosticizam je po mome oseanju vana duhovna pojava protiv koje se hrianska crkva estoko borila, a

upravo su takozvane gnostike jeresi (kako ih Crkva naziva) propovedale da se u oveku veito bore

dobro i zlo. Da podsetimo, Njegoeva Lua mikrokozma je spev koji opeva tu unutranju dramu iteskobu. A tu su negde Anica Savi Rebac i Ljubomir Simovi. Da to nije tako, ovaj svet ne bi bio uasno

mesto: ratovi, bitka za novac, kriza identiteta, moralno posrnue, sebiluk... I to se dogaa u sve veoj

meri i u uasavajuim oblicima i dimenzijama.

A to se ejke tie, on je upravo kreator koji je sve ovo o emu sam govorio davno shvatio i sve te

dileme prikazao u svom slikarstvu i u svojim tekstovima. On je predskazao da e svet postati jedno veliko

ubrite, prostor male upotrebne vrednosti, a ovek postvareno bie bez cilja i nade. Svet naprosto

postaje upravo ono to i hrianska crkva govori, prikazuje i misli. Pitam se da li je i ona jednim delomtalac ovakvog sveta?

Pisali ste i piete o slikarstvu i slikarima, objavljujete vane knjige o umetnosti. Zato zapravomuzeji u Srbiji ne rade? Kako Vam uopte izgleda savremena likovna scena?

Ovde ne da ne rade muzeji, ovde u stvari ne radi nita. Osim nekih ekipa i pojedinaca, koji u stvari rade

iza lea, "na crno". Samo to ne pie: "Lokal se izdaje". Vie nema volje za radom, jer je smisao radapostao gubljenje vremena. Drava koja niti jedan (i cifrom 1) procenat drutvenog dohotka ne ulae u

kulturu nema budunosti. Drava koja nije u stanju da ustanovi da li je predsednik te drave zavrio neki

imaginarni fakultet jeste drava tutumraka. Onda vam se dogaa da divlje horde budaletina razvijaju

transparent na nekoj fudbalskoj utakmici pitajui zato nam ne rade muzeji. Zar to nije neija surova kaznai osveta? Zar to ne lii na pokretnu ludnicu, na progon razuma? S druge strane, ovde vie nema zanosa i

ideja jednog kneza Pavla, koji je osnovao Narodni muzej u Beogradu (a da jo niko nije ni pomislio da

objavi njegovu prepisku sa velikim istoriarem umetnosti Bernardom Berensonom, s kojim je bio saradnik

i prijatelj)... Onaj koji za vikend ide u svoje selo da kupi ljive i pee rakiju nee se baviti duhovnim inaprednim idejama. On za to nema vremena, njiva ne moe da eka... A to se tie trenutnog stanja u

likovnoj umetnosti, iskreno da vam kaem, to poslednjih godina ne pratim jer me ne uzbuuje ta iskljuiva

potreba za novim. Nekako mi je itava savremena umetnost prela u pomodarstvo. I ono to se kod nasmoe videti jeste samo refleks opteg stanja. Stvari su suvie poele da lie jedna na drugu da bi bile

umetniko delo.

Ova 2014. godina proi e u znaku obeleavanja stote godinjice Prvog svetskog rata. Objaviliste nekolicinu knjiga koje govore o ovom ratu ili su napisane povodom njega, a pre nekoliko

godina objavili ste i tematski broj "Gradca" posveen Mladoj Bosni. Kako gledate na aktuelne

polemike oko Sarajevskog atentata?

Ja na Mladu Bosnu gledam sa velikim divljenjem, jer je taj pokret za mene bio otpor i bunt. To je ona

vrsta reakcije koja je povremeno neophodna, a u ovim vremenima je potrebna to ee. Dananji svet

pati za njom. Imam utisak da je Austrougarska, tresui se, jedva ekala Spasioca Mladu Bosnu. Ali nae

je drutvo umalo i takorei mrtvo, pa se i na Mladu Bosnu gleda kao na grupu razbojnika, jer je danas iovde umalost prerasla u agregatno stanje. Ovo drutvo vie nema snage da se pobuni, u njemu su

samopotovanje i ponos zamrli. Ono je jedna ogromna praznina. Ovde sada nema ni dostojanstva ni

kurai da se nekom prizna pravo na ujedinjenje, na saivot i na samopotovanje. Ne znam da li vidite uvezi sa ovim kako provejava Kosovo? U pitanju je odsustvo realnosti: ne gleda ko ti je pred vratima, a

gleda ta leti na nebesima. Lelee za pluskvamperfektom, a ovde krade bogu dane. A to to se u svetu i

kod nas runo pie o mladobosancima, to je odraz licemerja, sebiluka, lai i nehumanosti.



Koji su uzroci

stranog pada

srpskog drutva ikulture? Kako smo

dovde doli?

Postoji li izlaz?

Uzroke vidim u

jednom nezrelom,

bandoglavom i

sebinom drutvu,

drutvu koje dva

veka nije uspelo dase uspostavi i da

napreduje u bilo kom

pravcu. Ovde su

dravna rukovodstva

za ova dva veka vie

liila na skup ludaka,

a narod je postaositniav, neiskren,

nezbrinut, pun mrnje

i odsustva smisla za

drugog i za drugaije,

narod pod raznim varijantama bensedina. Drave kao to je ova nemaju nikakvog smisla, svrhe, znaaja i

perspektive u svetu. To je razlog to nas ne uvaavaju i ne priznaju. Da nesrea bude vea, ovde su se bili

naklatili i komunisti koji su upropastili sve ega su se dotakli. Prosto je neverovatno ta se sve ovde sruiloi survalo. Zbog toga sam ubeen da izlaza nema, jer ovaj narod se ne obuva u istoj pameti. Ovde pamet

uglavnom slui za muvanje, mrane poslove, sulude ideje, i za zajebanciju. Budui da je Srbija u odnosu na

razvijeni evropski svet na samom dnu, ako bi kojim udom i krenula u nekom dobrom pravcu, kada doe

na pristojan nivo, ko zna da li e svet postojati u ovom stanju, i da li e uopte postojati.

Kaete da su komunisti upropastili sve ega su se dotakli, ali ste pomenuli i da su tada umetnost

i kultura ljudima bili vane, a u dravnim izdavakim kuama sedeli kompetentni ljudi. Zar nije

doba komunizma zlatno doba kulture na ovim prostorima?

Mislio sam na to da komunisti nigde nisu u ondanjem obliku ostali na vlasti (osim na Kubi; ono sa

avezom je bila sprdnja jednog somnambula), to znai da je jednoumlje stvar koja ne moe da

funkcionie. Cenzura i samocenzura su bile deo strahovlade, a posledica je "zarobljeni um" (kako je to

definisao eslav Milo). Kod nas je tipian izrod komunizma bio Miloevi i njegova bulumenta. Posledice

svega toga se oseaju i danas. A ta su ovi dananji na vlasti nego relikti komunizma? Poto su silom

nagonili narode na bratstvo i jedinstvo, komunisti su direktni krivci za nacionalizam, raspad drave ikrvoprolie. Ja oko toga nemam nikakve dileme. A to se kulture tie, nema te stege, sile i ideologije koja

moe uguiti stvaralatvo i kreaciju. To je najautentinija, najjaa snaga i potreba u oveku. Ona ponekad

moe koristiti i vlasti, kao to je koristila Titu, za politike petljavine. Pa ako postoji odreena doza

slobode u tom smislu, normalno je da se oko te slobode okupljaju oni koji imaju potrebu da neto iz

umetnikih dela saznaju o svetu i sebi. Pojedini komunistiki diktatori su to shvatali i u drugim dravama.

Ali da su upropastili ekonomije, mnoge sudbine zavili u crno, naneli mnogo nepravde, patnje i bede, skrcali

mnogo para na gluposti, to je valjda svima jasno. A to to danas neki pate za tim vremenima, to je zbog



toga to je njima tada bilo lepo: trokarili su sitnu paricu, mislili su da ive u rajskom naselju, ali zauzvrat

nisu smeli da pisnu, ponaali su se kukaviki i prema sebi i prema drugima. A takvi su i danas. Ja na njih ne

raunam, oni za mene ne postoje jer niemu ne slue, drutvo sa njima propada. A to se tie "zlatnog

doba", njega je nemogue danas uspostaviti jer su zapostavljene vrhunske vrednosti, njih ovde vie niko ne

prepoznaje. Za "zlatno doba" potrebna je "zlatna koka".

Radili ste jedno vreme kao urednik i u Slubenom glasniku u kome ste pokrenuli nekoliko lepih

edicija i objavili nekolicinu vanih knjiga. Kako sada gledate na svoje angaovanje u Glasniku?

To je bio jedan odvaan poduhvat Slobodana Gavrilovia. On je hteo da ustanovi ozbiljnu, temeljnu i

monu izdavaku kuu, kao to su nekada bili Prosveta, Nolit, Srpska knjievna zadruga ili Matica srpska.

ini mi se da bi ta njegova ideja bila bliska razmiljanju slavnog francuskog izdavaa ozea Kortija (ija

izdavaka kua i danas postoji u Parizu): "Svaka se knjiga proda. Neka za 25 dana, a neka za 25 godina."

On je bio ovek strpljenja. Takoe je hteo da pokrene neki oblik leksikografskog zavoda, koji je

neophodan svakoj kulturi sa pretenzijama, iako je injenica da bi ovde trebalo pre toga napravitienciklopedije pevaljki i politikog ljama. Dakle, okupljena je jedna grupa iskusnih, profesionalnih i

obrazovanih urednika iz raznih oblasti, i kua je izvanredno funkcionisala, imala je veliku i kvalitetnu

produkciju, bila u ii medija i javnosti, dobivi u regionu sve vane nagrade za izdavatvo. Radovalo me je

to sam i ja uestvovao u tom poslu. Posle pet godina Slobodan Gavrilovi je smenjen, a nas urednike je

smenio izvesni Ljui. Danas je ta kua u totalnoj stagnaciji, utopivi se u nekorisne i mrtve izdavae.

Kako je izgledao va odlazak iz Slubenog glasnika? ta Rado Ljui, sadanji direktor

Glasnika, danas predstavlja u Srbiji?

To je bila sprdnja. Sa mnom su, u nedostatku razumnih dokaza, raskinuli ugovor zato to nisam popunio

neka dva obrasca, koja inae niemu nisu sluili.

A to se onog Ljuia tie, on je tipian proizvod drutva u kome ivimo: partijski preleta, neobrazovani

namor, nazadnjak, nacionalista... Jednom reju, jedno pravo srpsko lue.

Vratimo se na "Gradac". U vremenu ideoloke jednoobraznosti i terora "politike korektnosti",ono to "Gradac" i danas ini posebnim jeste i injenica da je uspeo da ne bude ni ideoloki

jednoobrazan niti "politiki korektan" (podsetimo samo na naslove iz biblioteke "Cvee zla"

Pike, Cigarete su uzviene, Trava, Droge i opijenost). Objavljujete mistike i fiziare, teologe i

stripadije, leviare i desniare, utopiste i cinike, slikare i filozofe. ta im je zajedniko?

ivimo u jednom kompleksnom svetu gde se mnoge oblasti saznanja ukrtaju, u svetu u kome se na

svetlost iznose mnoga zaboravljena saznanja, tako da istorija dobija smisao i kontinuitet koji je bitan. Vie,na primer, nema "mranog srednjeg veka", nego je ustanovljeno da su duhovna ili tehnika saznanja iz tog

"mranog doba" dragocena za formiranje sveta savremenog oveka. Zatim, recimo, alhemija nije vie

nadrinauka nego je ideja o putu ovekovog unutranjeg, duhovnog razvoja, puta iz nieg stanja svesti u

vie. Gnosticizam ima sve vie pristalica jer nam govori o dualizmu u svetu, to se potvruje u

svakodnevnom iskustvu. Mistika, prema kojoj je hrianska Crkva bila krajnje sumnjiava, danas se

razume kao najupeatljiviji i najautentiniji prilaz Bogu, elja za Sublimacijom. A svemu je zajedniko da

se ne birajui puteve doe do sutine i istine.

Pored ostalih, objavljivali ste i autore koji pripadaju evropskom krugu velikih konzervativnih

mislilaca, a koji su pre izdanja "Gradca" u naoj sredini bili gotovo nepoznati, Evolu, Genona, De

Mestra, kao i pisce poput Artoa, enea, De Sada, Selina i Jingera, itav niz "ljudi sa senkom",

kako ste jednom rekli. Zato? ta se danas od takvih ljudi moe nauiti?



Slino bih mogao da odgovorim kao i na prethodno pitanje. Svet je kompleksan, sve je u proimanju, a to

je jedan oblik slobode dato ti je da prihvati mogunost da sve ima lice i nalije, da je sve istovremenosvetlo i tamno. Moda e u skoroj budunosti upravo konzervativna miljenja iz prolosti spasiti svet.

Potvruje se da se stvari esto vrte u krugu, samo to mi to zbog velike vremenske distance uvek ne

primeujemo. Sve je kao kod Heraklita: sve se oko nas "s merom pali i gasi". Svi ovi pisci i mislioci su

doprineli da se svet shvati u svojoj isprepletanosti i elji da se ispolje sve strane oveka i sveta kako bi se

dolo do istine. ovek jo nije saznao totalnu istinu o sebi i u sebi, pa zato luta, tumara, posre, ne moe

da nae meru kako bi proiveo ivot sa manje muka i zabluda. Interesantno je da su u jednom

prosveenom drutvu Antonena Artoa oterali u ludnicu. Pitao je i cvileo otud za milou, ljubavlju i

pravdom... Ali u knjizi Pisma iz Rodeza (u "Gradcu" objavljena pod nazivom Pisma iz ludnice), Arto jedao jednu od najupeatljivijih slika savremenog drutva. U odnosu na vreme Artoove patnje, svet se

"menja", ali toliko kao da si ga stavio pod indigo. Artoova knjiga je neto najpotresnije to sam ikad

proitao. Drugi primer je an ene. Kada je objavljen broj "Gradca" posveen njemu (1983), kada

homoseksualnost nisi smeo da pomene ni u snu, ene je o tome pisao bez ustruavanja (ak je zbog toga

bio u zatvoru u Srbiji, a da ne govorimo o "lanstvu" u slavnim francuskim zatvorima), ali je bio jedan od

retkih umetnika koji je estoko osuivao zloine u Palestini. Pre neki dan sam u "Politici" proitao razgovor

sa Milenom Markovi (koju mladi itaoci inae zovu vau-pisac), koja je navela udesan podatak da svevie mladog sveta ita Niea (kome je "Gradac", da kaem usput, posvetio jedan tematski broj). Ne da

me to raduje, nego predoseam as kada e ti mladonieanci rasterati ove licemere i duevne parazite.

Kada se pogleda bibliografija "Gradca", to je jedna itava enciklopedija pobunjenika

najrazliitijih vrsta. Zato je pobuna vana?

Pobuna je jedan od oblika traganja za istinom, kao umetnost i nauka. Sport sigurno nije traganje za

istinom, osim ako nije na svetu najvanije da sazna za koliko neko moe da pretri od take A do takeB. Ali sa pobunom se javlja jedan opasan problem. Kroz istoriju posledice pobune esto su bili krv i

razaranje. Verujem da e ovek u bliskoj budunosti izmisliti nove oblike pobune. Na primer, nee glasati,

organizovae se preko interneta ili neke druge tehnologije oko raznih tekuih problema, ignorisae silu i

propagandu kojima oni koji imaju mo ele da ga porobe... Jedino pobuna moe da spase svet. Povodom

toga, dodao bih neto to je vano za odnos prema umetnosti. Mislim da gree oni koji sve to je novo

proglaavaju za pobunu. U osnovi elje za novim krije se ljubav prema nesavrenstvu, prema nekom

obliku pometnje, prema manirizmu i dekadenciji, prema haosu koji tei da pree u kosmos. Svi prelazniperiodi su leglo umetnosti... Ali, nije jednostavno tu zagonetku odgonetnuti... Ima u knjigama.

Godine 1991, povodom stotog broja "Gradca", napisali ste da je "Gradac" "pokuaj da se

prevazie provincijalni nain miljenja, da se uspostavi hijerarhija vrednosti i da se potuje naa

sveta prolost". Ne treba biti mnogo otrouman pa shvatiti da je danas dominantan upravo

provincijalni nain miljenja, i u politici i u kulturi, kao i naopake izvrnuta hijerarhija vrednosti

za koju se zalaete. Ali treu stvar koju istiete jeste nunost postojanja svesti o tradiciji. Kojoj i

kakvoj tradiciji, naroito danas, u vremenu u kome se svi raaju jue, a tradicija se konstruiena osnovu dnevnih politikantskih potreba?

Iako je ovde sve polo u suprotnom pravcu od onoga kojim sam eleo da se uputi "Gradac", injenica je

da "Gradac" jo postoji. Znai da su te ideje i taj put izvodljivi. Tano je da je Srbija postala provincijalna

u svakom pogledu. Zato su, kao to sam ve rekao, pre svega krivi politiari, zatim nestruni,

neobrazovani ljudi na vanim mestima. Neke primere smo i u ovom razgovoru pomenuli. injenica je da su

sve promene koje su se ovde dogodile unazadile i unakazile i dravu i drutvo. Posledice su raspadvrednosti i neprepoznavanje puteva kojima treba krenuti. Sve se poseljailo u onom primitivnom i smislu

kada ljudi gledaju svoje sitne interese i nisu vie ni voljni ni sposobni da uju niti glas savesti niti glas onih



koji moda znaju put. Kada je Sula hteo Rimu da vrati slobodu, Rim nije umeo da je prihvati. Zato je farsa

kada navijai trae otvaranje muzeja, dakle oni koji bi ih slatko opeljeili i zapalili. Pa zar nije ovde re o

posrnuu jednog naroda? U svakoj kulturi postoji i potuje se tradicija. To je ono to je najvrednije,

najnaprednije u jednom narodu i to ga povezuje sa tradicijama drugih naroda, a to je najvee planetarno

i civilizacijsko dobro. Pesnik Ezra Paund je rekao: "Tradicija je lepota koju uvamo, a ne lanac zaokivanje." Meutim, ovde je briga o tradiciji preputena onima koji misle da su tradicija "jelek i opanci",

netolerantno i zatucano svetenstvo, nacionalistiko buncanje, poseljaen jezik... Naprosto, tradicija nije

prolost. Ona je kontinuitet povezati danas ono to je bilo jue sa onim to e doi. Tradicija je, u stvari,

vizija, snaga i kvalitet da stvori neto dobro u vremenu u kome ivi i koje dolazi.

Kau da se desniari i leviari razlikuju po tome to prvi misle da su bolja vremena iza nas.

Drei se ovakvog odreenja, reklo bi se da ste Vi zapravo tvrdi desniar.

Mislim da su podele koje su se dogodile kao to je podela na desnicu i levicu, ustanovljena pre dvesta

godina danas prevaziene i ne odraavaju pravu sliku stanja stvari. Naprosto, svet se drastino

promenio. Tome je najvie doprineo razvoj tehnologije, a time i odnos prema radu, prema kapitalu, a to

formira sudbinu oveanstva. Promenio se i odnos prema, na primer, svetom i profanom, time to su i

crkve morale ili e morati da promene odnos prema itavom svetu, jer se menja ovekov odnos prema

Bogu, na ta su najvie uticala nauna otkria iz atomske fizike, molekularne biologije, astrofizike,

genetike... Moda je desnica usporavala odreena svetska kretanja time to je dokazivala da teorijaprogresa vodi u entropiju vrednosti, ali je takoe i injenica da je levica upropastila pola planete. Stvari

stoje tako da su danas glad i siromatvo, zagaenost planete, kriza rada, agresija novca, krah

individualnosti, prisutni vie nego ikad do sada u istoriji oveanstva. ta danas na tom planu moe da

pobolja bilo desnica, bilo levica, budui da vie "ne zna desnica ta radi levica"? Reenju problema se

mora prii drugaije. Mislim da je neophodna jedna planetarna revolucija. Ali da li je ona danas mogua?

Izmeu ovih dilema je i moja sklonost desnici.

Knjige koje dublje promiljaju civilizacijske procese postoje i itaju se, ali nae vreme je vreme

ideologizovane kulture, medijskih potemkinovih sela i terora brzine i povrnosti. Kakva je

zapravo uloga takvih knjiga danas?

Savremeni ovek sve manje i sve ree shvata da je povratak izvorima povratak "veitim uzorima

mudrosti". Kada bi potovao izvore, potovao bi prirodu, potovao bi um i duu. Jednostavno, razumeo bi

istovremeno i drugog oveka i planetu na kojoj ivi, i kosmiki svet iji je deli. Zar to nije "prirodno,

razborito i intuitivno"? Tajna je u jedinstvu suprotnosti, koje je jo Heraklit otkrio i proglasio za postulatbroj jedan. Samo e budala pitati a zar Heraklitov svet i drutvo u kome je iveo nisu doiveli propast?

Jesu, jer su doli varvari, ali je ostala ona tradicija o kojoj smo govorili u kojoj se uva kontinuitet. Postoje

i zaklopljene knjige, knjige-kase za koje veina nema klju; klju dre ljudi od poverenja i znanja.

Kada se osvrnete unazad, kako Vam izgleda Va preeni put? Je li vredelo?

Moj preeni put izgleda kao da sam sa Velikog Putovanja laom (laom "od istoga kedra", to bi rekaokralj Milan, ija se vizitkarta pojavila u originalnoj verziji Hjustonovog filma Mulen Ru, ako razumete ta

hou da kaem) doao na neko stratite na kome gore i purnjaju poslednji ostaci one graevine-tradicije, u

ijim podrumima jo postoji blago koje se moe spasiti, ali niko nije ni sposoban, ni voljan, ni hrabar da

skoi u taj plamen. Dok se svuda unaokolo uju "bubnjevi i zurle".

Neboja Grujii, Momir Turudi



Branko Kuki, pisac i urednik asopisa i izdavake kue "Gradac" iz aka, izabran je za linost

godine veinom glasova lanova urednitva nedeljnika "Vreme". Kriterijum za nagradu je, kao i

prethodnih godina, pozitivan doprinos unapreenju drutvenih institucija u javnom interesu. Kolegijum

nedeljnika "Vreme" smatra da je Branko Kuki kao urednik "Gradca", koji upravo slavi etrdeset

godina postojanja, odrao i nastavio kulturnu misiju pokazujui da se vrhunska kultura moe stvarati ukontinuitetu, bez obzira na spoljanje okolnosti. Kuki ve etiri decenije demonstrira da je tako neto

mogue raditi izvan glavnih kulturnih centara i dominantne kulturne matrice, i bez podilaenja

trendovima i neukusu, ostavljajui dragocen i neizbrisiv trag u srpskoj kulturi.

Prilozi za biografiju Kratka istorija "Gradca"

"aak je grad velike umetnike tradicije. Tu su roeni ili uili kolu neki vrlo znaajni ljudi za srpsku

kulturu, od onih najranijih poput Disa, Nadede Petrovi, Danice Markovi, Nastasijevia; kasnije su uaanskoj gimnaziji uili Puria orevi, Mia Radivojevi, slikari Tikalo i Risim, pesnici Aleksandar

Ristovi, Branko V. Radievi, Brana Petrovi, glumac Drago uma, arhitekta Mihajlo Mitrovi... Svi

oni su stvarali atmosferu i imid grada, davali mu naroiti ritam, dok je, s druge strane, okruenje uvek

imalo sluha i ak izvesnog strahopotovanja prema kulturi", pria Branko Kuki. U Dom kulture u

aku su sedamdesetih godina dolazila velika pozorita iz Srbije, Hrvatske, Bosne, programi sa

BITEF-a, FEST-a i BEMUS-a, najznaajniji pisci, slikari, muziari, prikazivani su filmovi, pravljeni

festivali... Kao mlad pesnik i Kuki je uestvovao 1972. godine na jednoj knjievnoj veeri u aku nakojoj je itao svoje pesme, a na gitari ga je pratio Radomir Mihailovi Toak, koji e kasnije napraviti

grupu "Smak". I pored znaajne kulturne produkcije, u aku tada nije bilo izdavake delatnosti, pa se

pojavila ideja o pokretanju asopisa. Naime, ranije je postojao asopis "Gradac" koji je ezdesetih

godina osnovao pesnik Aleksandar Ristovi, ali je izlazio kratko i liio je na knjievne asopise kakvi

su izlazili u drugim gradovima u Srbiji. Odlueno je da se asopis reaktivira i napravi novi koncept. "Ja

sam 1972. godine dobio prvu nagradu na tada uglednom Festivalu jugoslovenske poezije, to su

primetili i neki ljudi u maloj varoi kao to je bio aak, i budui da su to bila drugaija i za kulturudobra vremena, pozvali me da se ukljuim u projekat tog novog asopisa", kae Kuki. "Bila je 1974.

Poto su se svi znaajni ljudi kulture potekli iz aka razlikovali u odnosu na uniformisanu, vladajuu,

ideoloku umetnost, osetio sam potrebu da se sa Gradcom mora krenuti drugaijim putem, da se i on

mora razlikovati."

POECI: Kuki se prisea da mu je odmah po osnivanju "Gradca" bilo jasno da e morati da se tim

poslom ozbiljno bavi. Tada je imao 24 godine i kae da je vrlo brzo osetio da radi neto to moe da

bude bitno, naroito od trenutka kada je odluio da se krene sa pravljenjem tematskih brojeva, a takvaorijentacija asopisa je zahtevala potpuni angaman. asopisi tog tipa u Jugoslaviji nisu postojali,

izuzimajui jedan ili dva tematska broja asopisa "Delo", i shvatio je da se u tom trenutku mora

napraviti neto to e ili biti znaajno na itavom jugoslovenskom prostoru ili e nestati. Odluio je da

"Gradac" za novi koncept promeni dizajn i angaovao je Mila Grozdania, oveka koji je tada u

Jugoslaviji najkreativnije grafiki ureivao knjige, da napravi nov vizuelni identitet asopisa. Prvi

tematski broj "Gradca" s novim dizajnom i konceptom izaao je 1977. i bio je posveen Mediali.

Taj broj je odmah izazvao otpor odreenih krugova iz vlasti, ali je takoe dobio i veliku podrku, kako

vanih medija u tadanjoj Jugoslaviji, tako i ozbiljnih i znaajnih ljudi u jugoslovenskoj kulturi, poput

Vaska Pope, Danila Kia, Ljube Popovia, ivojina Pavlovia... "To je sve koincidiralo i s pojavom

novih ideja koje su bile vrlo kritine prema tadanjem reimu, kao i jednom grupom mlaih pisaca koji

su meni bili veoma vani i bliski, koji su poeli da formiraju jedan sasvim novi duh u naoj knjievnosti",

sea se Kuki. "Pre svega tu mislim na Davida Albaharija, on je ve u treem broju Gradca objavio



svoju priu, zatim na Rau Livadu, Novicu Tadia, Jovicu Aina, Milenka Pajia, Gojka Teia,

Svetislava Basaru..."

Ispostavilo se da je tematski broj "Gradca" posveen Mediali bio preloman. U njemu su priloge imali

Leonid ejka, Miro Glavurti, Danilo Ki, Sinia Vukovi, Vladan Radovanovi, Bora osi, Drago

Kalaji, Irina Suboti, Miodrag B. Proti, Danijel Dragojevi, Pavle Ugrinov, Pea Risti, Miodrag

Pavlovi, Oto Bihalji Merin "Sve to je iz pozicije rigidne vlasti bilo strano sumnjivo, pogotovo jer su

svi ljudi oko Mediale bili na neki nain proskribovani i bili rtve takozvanog crnog talasa svega

nekoliko godina ranije", kae Kuki. "Tako da je Gradac posveen Mediali izazvao najpre nevericuda sada neko, u reimu koji ih je osudio i protiv njih vodio hajku, ima tri iste da ih jo skupi na jednom

mestu. Naravno, ja sam i u aku tada imao velike otpore uopte prema novom konceptu, ali kada su

videli reakcije kulturne javnosti, verovatno su to pustili u stilu: pa hajde da saekamo, valjda je to

prolazna stvar, valjda e se to vratiti u normalu. Meutim, to se nije vratilo u normalu."

KLJUNI BROJEVI: Posle Mediale, pojavilo se jo nekoliko brojeva "Gradca" za koje Branko

Kuki misli da su bili prelomni. Vanu ulogu odigrao je 26. broj koji je 1979. uredio David Albahari i

koji se zvao Savremena svetska pria, u kome je prvi put na jednom mestu skupljeno sve relevantnoto se u okviru proze tada deavalo u svetskoj knjievnosti. "Taj broj je predstavljao potpunu pobedu

jedne ideje, imao je veliki uticaj na mlade pisce i bio brzo rasprodat", sea se Kuki. Neto kasnije

je Raa Livada napravio broj Svetska poezija danas, da bi posle toga izaao i broj koji je napravio

Dragan Klai, Stvaranje moderne drame. Ti brojevi su stavili "Gradac" na vano mesto unutar

tadanje jugoslovenske kulture.

Za njima je usledio jo jedan vaan broj, onaj posveen anu eneu, objavljen 1983. godine. "ene jekontroverzna linost, homoseksualac koji je bio na robiji zbog lopovluka. Moete misliti kakvi su bili

otpori prema injenici da promoviemo jednu takvu linost", kae Kuki. "Ali kada smo uspeli i to daproguramo, i kada su stigle jako pozitivne reakcije, od ljubljanskog Dela i zagrebakog Vjesnika do

beogradske Politike veliku sam podrku imao od Milana Vlajia i Milke Lui, koji su bili urednicikulture u Politici svima je postalo jasno da se oko Gradca neto ozbiljno dogaa. Posle enea,ini mi se da su se vrata prosto otvorila i da tu vie niko nije mogao da Gradac vrati unazad, mada je,

naravno, asopis bilo lako zabraniti i ukinuti, bilo je to vreme estokog komunizma."

I pored otpora, za koji Kuki kae da je najee poticao "od neobrazovanih i poluobrazovanih ljudi

provincijalnog naina miljenja, za koje je svaki tui uspeh njihova strana tragedija, od cinkaroa,uvlakua, tipova koji su jedva ekali da ispriaju svoju verziju zbivanja oko asopisa i dizali euforijukoja je u sutini bila kombinacija neznanja, prostakluka i gluposti", do sredine osamdesetih "Gradac" je

stekao znaajnu italaku publiku. Iako je tampan na irilici, treina tiraa "Gradca" prodavana je uZagrebu i Rijeci.

ZABRANJENA KNJIGA: Kako se krug italaca irio, javila se potreba za izdavanjem knjiga,edicije u okviru asopisa, i Kuki je 1985. pokrenuo ediciju koju je nazvao "Alef". Vana taka za ovu

biblioteku bilo je objavljivanje knjige Denija de Rumona U zagrljaju avla 1991. godine. "Knjigu jepreveo Frano Cetini, dakle knjiga je prevedena na hrvatski poto je Frano Cetini Hrvat. Tada jekrenula strana hajka protiv Gradca i mene", sea se Kuki. "Poeo je rat, bombarduju Dubrovnik,

Milan Milii gine, a ja u jednom kritinom trenutku kada se radi o Srbima, otadbini, asti, srpskojnacionalnoj kulturi, usred Srbije objavljujem knjigu na hrvatskom jeziku! I desilo se da ta knjiga bude

slubeno zabranjena u aku. Meutim, mediji su onda poeli da piu o tome Vreme, NaaBorba, Republika, Politika, neki strani listovi i radio-stanice, javio se i Odbor za zatitu sloboda.

Hajku u aku, sa ciljem da se Gradac zabrani, predvodio je jedan ovek, kasnije vrli borac zademokratiju, koji sada ima nezavisne novine u aku. A onda, jednog dana pojavio se nekim poslom u



aku tadanji ministar kulture oko Stoji, dakle reimski ovek, i neko mu se pohvalio da su

zabranili jednu knjigu koja je prevedena na hrvatski jezik. On im je ladno rekao: Vi izgleda niste ulida vie nema zabranjivanja knjiga. To je za te hajkae bio ok. I tako, zahvaljujui u prvom redu

medijima, Gradac je kroz ovaj skandal proao kao salamander kroz teku vatru, proien islobodan."

DEVEDESETE I POSLE NJIH: "Gradac" je devedesete, uprkos diktaturi besmisla svuda oko sebe,preiveo izdajui neke od svojih najznaajnijih brojeva, poput Renika imaginarnih mesta, temataposveenih Mebijusu, Majmonidu, Selinu, smrti, Vasku Popi, Antonenu Artou, Hugu Pratu... U "Alefu"

su, pored ostalih, objavljene knjige autora kao to su Borhes, Nabokov, Sabato, Niinski, Sioran,Vidal-Nake, Vernan, Bezanson, Arto, Dali, Jursenar, Kjerkegor, Jinger, Florenski, Rozanov, Selin,

Rulfo, Virilio, Jung, Darel, Lauri, Genon, Stajn, Evola, Monteskje, Rilke, De Sad, Jonesko, Beket,Balar, Fulkaneli, udina, Ki, ejka, Crnjanski, Dimitrije Mitrinovi, Razgovora u paklu izmeu

Makijavelija i Monteskjea (koja je bila tada udbenik i vlasti i opoziciji)... Usledile su i druge, jasnoprofilisane edicije "Gradca" "Laa", posveena savremenim srpskim piscima i pesnicima, zatim"Mistici i gnostici", "Cvee zla"...

Istim putem "Gradac" je iao i dvehiljaditih, ali Branko Kuki smatra da su uvoenjem viepartijskogsistema, pogotovo posle razdoblja Miloevieve strahovlade, stvari umesto da se razbistre otile u

suprotnom smeru. "Na sva mesta, od privrede do kulture, dolazili su pogreni tipovi, a novi sistem jedozvolio da svaka ala i vrana uestvuje u javnom ivotu. Takozvanu demokratiju, ne samo kada je re

o kulturi, nego uopte o politikom, ekonomskom ili bilo kom drugom ivotu, baibozuk je razumeotako da se sad sve moe. Ali bar kada je o kulturi re, u kulturi demokratije nema. Tu se samo moegovoriti o vrednostima, o pojedincima, i o drutvu koje e ili prihvatiti ili odbaciti te pojedince. Budui

da to drutvo nije u stanju da prihvati pojedinca kao individuu, kao oveka kreatora, kao oveka kojiima viziju, koji ima plan, onda naravno oni koji vrede u takvom sistemu nemaju nikakvu ansu."

Opisujui dananju atmosferu u aku, za koju smatra da je ista kao u svim drugim gradovima u Srbiji,Kuki kae da su ljudi iz tog grada koji su zavrili razne umetnike kole, likovne, muzike, primenjene,

pozorine akademije, pobegli "da se vie nikad ne vrate, jer oni tu nemaju ta da trae. Vie nepostoji atmosfera u tom gradu, niti elja, niti potreba da im se omogui da neto rade, da se vrate. Neda se privuku da mlate pare, ti ljudi ne razmiljaju o mlaenju para, nego da neto stvore. Ne znam da li

je nada to su neki ljudi iz tih malih gradova u Srbiji ostali tu gde jesu. U aku Vladan Matijevi iMilenko Paji, u Poegi Danilov, u Kraljevu ivorad Nedeljkovi Svi oni su u svojim sredinama

danas suvini." Na konstataciju da je i on ostao, da je jo uvek na istom putu i da ima istu misiju kao iranije, Kuki kae: "Sva ova demokratija ispostavila se, za mene lino, kao jedan straan promaaj.

Toliko sam razoaran da mi je ta atmosfera postala tako strana da se bojim da sam na ivici strpljenja.Mislim da u s Gradcom jo malo saekati i onda prosto, to se aka tie, staviti taku."

M. T.

Prilozi za biografiju Rani jadi

"Roen sam 1950. godine u jednom malom mestu izmeu aka i Uica koje ima lepo ime, zove seJelen Do. Tu sam odrastao. Ali danas nita od mesta koje pamtim nije ostalo. Tamo se danas proizvodi

kre i sve je sivo i zagaeno. Ruan kraj. Ali kada ovek doe u ove godine u kojima sam ja, on znada je detinjstvo jedno od najlepih ivotnih doba. To su bili lepi nesreni dani, da se posluim stihom

Sime Pandurovia. iveo sam prilino vezan za prirodu, poto je Jelen Do bilo ivopisno mesto, kojeje, sa druge strane, imalo sve to jedno mesto treba da ima potu, elezniku stanicu, trgovine,



ambulantu i nekoliko urnebesnih kafana u koje su svraali razni probisveti, to enski to muki. Tamosam imao divno drutvo."

KOLE: "Sve to je vezano za kolovanje meni prosto reeno nije uspelo. Nisam imao potrebu za

kolom, obrazovao sam se sam. Postoje ljudi koji imaju otpor prema institucionalnom znanju, uenju isaznavanju, i verovatno takve treba pustiti da sami trae i da u tom slobodnom traganju otkrivaju stvari.

Vie od kole na mene su uticali stariji kolski drugovi preko kojih sam dolazio do knjiga i filmova,poto drugih medija tada i nije bilo, a koji su me u tom periodu usmeravali. Osim nekih drugova, danas

se iz svog najranijeg kolovanja niega vie i ne seam.

...Iao sam u etiri gimnazije u etiri grada. Nijednu nisam estito zavrio. U gimnaziju sam najprepoao u Poegi, ponavljao sam prvi razred, a posle, zbog odreenih okolnosti u koje ulazi puenje na

javnom mestu i poseivanje kafana, morao sam jednog prolea da odem u Viegrad. Zato uViegrad? Zato to je postojao voz koji je preko Jelen Dola iao za Sarajevo, to je bila zgodna stvar.

U Poegi su mi stavili do znanja: Bolje se skloni, jer ako te isteraju izgubie pravo na kolovanje.Nisam bio sam, bila je u poekoj gimnaziji itava ekipa pred iskljuenjem, pa smo otili grupno. Bila je

to dobra ekipa, neki neobuzdani i radoznali ljudi koji su u svim kolama bili neka vrsta avangarde, iakokasnije u ivotu nisu gotovo nita uradili. Neki od njih su me povukli i privukli za umetnost, knjievnost,film. Tamo smo osnovali polutajno udruenje Klub etvorice, iji je program uglavnom bio beanje

iz kole i itanje knjiga. Viegrad mi je naroito ostao u lepom seanju. Bilo je prolee, divno prolee.Sticajem okolnosti, nasledio sam viegradska prijateljstva od mojih starijih frendova koji su ranije tu

bili. Seam se mojih prijatelja Muslimana, bazanja oko Drine, skitaranja po okolini... Naravno, tu ouenju nije bilo ni govora; nisam ja tamo ni otiao da uim, nego da se sklonim... Iz Viegrada sam

otiao u Beograd, u XI beogradsku gimnaziju, a koliko mene kola nije htela govori i injenica da je tojedina gimnazija u Beogradu koja je ukinuta. Ali, u vreme kada sam bio u njoj izbile su demonstracije68. Iako sam bio trei razred gimnazije, preko nekog kluba pisaca koji je bio u to vreme u Domu

omladine, a ja sam ve bio poeo da piem i objavljujem poeziju, povezao sam se sa nekim studentimai sa njima iao na demonstracije. Dobio sam teke batine kod onog Podvonjaka. Te batine su ule u

istoriju. Posle sam napustio i XI gimnaziju, pokuao da zavrim razred u uikoj gimnaziji, ali sam seposle nekoliko meseci muenja definitivno ispisao, i nekako, nadvoje-natroje, preko profesora koje

sam znao, zavrio sam gimnaziju privatno. Videli su da od mog kolovanja nema nita, neko je toprokuio i rekao: Pa dobro, hajde pustite ga. U tim gimnazijskim godinama sam poeo i daobjavljujem poeziju po nekim listovima. Seam se da mi je Milan Vlaji objavio pesme u Mladosti,

pa Milovan Vitezovi u Susretu, koji je kasnije zabranjen posle prikaza neke predstave u Ateljeu212.

Zato je tako bilo? Bio sam, kako da kaem, naivni avanturista... Na svoju ruku, niko nije mogao dame sprei u onome to bih naumio, uprkos tome to to, naravno, pre svega mojim roditeljima nije bilo

pravo. Kada danas razmiljam o tome, imam utisak da je to moda bilo i presudno za moje daljeposlove, za moja dalja interesovanja, jer sam onda osetio da je stvar slobode presudna u ivotu."

OTKRIVANJE SVETOVA: "Moja gimnazijska lektira bila je obina za to vreme: Remark, Kesel,

Zilahi, Fransoaz Sagan (Dobar dan, tugo)... I poezija. U Viegradu sam kupio neke knjige koje suizlazile u Sarajevu, seam se Izeta Sarajlia, to je za nas bila vrlo lepa poezija, pa Miodrag alica,

Husein Tahmii, neki hrvatski pesnici... Neke knjige sam do danas sreom sauvao.

Kada jednom krenete u italaku avanturu, onda se stvari, pogotovo za mladog oveka, otvaraju jednaza drugom i stvara se udesna mrea uticaja i prepoznavanja. To udo kako se svetovi otvaraju i

povezuju poznaju svi radoznali ljudi. Pre svega, na mene lino dosta je uticala poezija Vaska Pope. Unjoj sam prepoznao udnovatu sintezu moderne poezije i tradicije. Uprkos jednoj vrsti hermetinosti,



poezija Vaska Pope je za mene bila pravi primer kako bi stvari u jednom vremenu ili jednojknjievnosti trebalo da teku.

Za one koji su odrastali ezdesetih godina rok muzika je bila izuzetno vana. Tada, u toj sredini, apogotovo u provinciji, opredeliti se za takvu muziku, osetiti taj ritam, udo te muzike, osetiti tu slobodu,znailo je naslutiti itav jedan novi i drugaiji svet... Rok muzika je davala veliki stimulans mladim

ljudima, pa i meni, podravala ih u potrebi da se oslobode, da i sami pokuaju da budu slobodni.Ako je danas ostalo neto od takvog refleksa rok muzike, ja znam koliko on moe da bude dragocen

za svakog mladog oveka.

Naravno, tu je i film. Kada sam bio u gimnaziji u Poegi prvi put sam se sreo sa jednim filmom Purie

orevia. Puriini filmovi su bili filmovi posebne poetike, naroito za ondanje gledaoce naviknute naratnu tematiku. Ali Puriini filmovi su bili udni, drugaiji, i meni ni danas nije jasno kako i ime su meprivukli i zaintrigirali imali su razbijenu strukturu, drugaiju poetiku. Kada sam upoznao Puriu

polovinom sedamdesetih, razgovarao sam s njim o tome i rekao mu, kako ve mladi i naivni ljudi umejuda ozbiljnim i vanim linostima kau, da su mi se njegovi filmovi odmah strano dopali, kada sam ih

prvi put video. Naravno, u tim godinama nisam mogao da mu kaem nita suvislije u vezi filma. APuria mi je na to divno odgovorio: Sluaj, Branki, ja sam se to samo zajebavao. To je za mene bio

ok, katastrofa, straan udar na sve ono to sam mislio i oseao gledajui njegove filmove. Iako samshvatio da je hteo da mi zapravo kae: Ma pusti to, jebe filmove. Ali imao sam sreu to smonastavili da se druimo, i dan-danas se druimo i viamo. Da, ja i danas volim Puriine filmove.

A kada sam se ozbiljnije zainteresovao za slikarstvo? Prva stvar koja me je u umetnosti strasnozaintrigirala bila je grupa Mediala. Prouavajui Medialu, dosta sam se bavio slikarstvom Leonida

ejke i preko njega saznao mnogo stvari. Imao sam i sreu da upoznam neke od umetnika koji supripadali Mediali, na primer Mira Glavurtia i Ljubu Popovia; to je bio udesan svet pisaca, slikara,

intelektualaca. Stvari su se zatim same od sebe ravale do te mere da je samo trebalo strpljenja iradoznalosti, i neke sile i stranog ritma, da ue u sve te kanale koji su se pred tobom otvarali iupozna drugaije svetove, koji su ovde bili dostupni samo odreenom broju ljudi."

Copyright 1998-2014 Vreme, Beograd

Documents

Vreme - Licnost 2013. Branko Kukić, Gradac - Nema razloga za optimizam