VREDNOVANJE U SAOBRAĆAJU

7/16/2019 VREDNOVANJE U SAOBRAAJU

1/95

VREDNOVANJE U SAOBRAAJU

Materijal za uenjeDEO : FUNKCIONALNO VREDNOVANJE

Predava: mr.sc. Stojan Aleksi


2/95

2


3/95

Sadraj

Sadraj..................................................................................................................................3I. ULOGA VREDNOVANJA U IZRADI STUDIJA OPRAVDANOSTI IZGRADNJE IPOBOLJANJA PUTEVA..................................................................................................6II. ZADACI I SADRAJ VAEIH UPUTSTAVA ZA IZRADU STUDIJA OIZVODLJIVOSTI PROJEKATA PUTEVA (SF 1992.).....................................................7III. NIVOI OBRADE I OSNOVNI SADRAJ STUDIJE O IZVODLJIVOSTIPROJEKATA PUTEVA......................................................................................................8I N I V O - za najsloenije projekte puteva, u koje pre svega spadaju NOVOGRADNJE IREKONSTRUKCIJE vee investicione vrednosti..............................................................8II N I V O - za PROJEKTE REHABILITACIJE (ojaanja i poboljanja) postojeihputeva i manje novogradnje.................................................................................................9

III N I V 0 - za projekte MANJIH POBOLJANJA I POJAANOG ODRAVANJAPOSTOJEIH PUTEVA...................................................................................................10IV. FUNKCIONALNO (TEHNIKO-EKSPLOATACIONO) VREDNOVANJE UUPRAVLJANJU RAZVOJEM I EKSPLOATACIJOM PUTNE MREE......................101. POJAM, PREDMET I OSNOVNI ZADACI...............................................................10

FUNKCIONALNOG VREDNOVANJA..........................................................................101.1. PRIMARNA - AKTIVNA ULOGA FUNKCIONALNOG VREDNOVANJA

PUTNE MRE2E.................................................................................................................111.2. SEKUNDARNA - PASIVNA ULOGA FUNKCIONALNOG.................................12

VREDNOVANJA PUTNE MREE.................................................................................121.3. KLASIFIKACIJA FUNKCIONALNIH DELOVA PUTNE MREE S OBZIROM

NA USLOVE SAOBRAAJA..........................................................................................132. FUNKCIONALNO VREDNOVANJE DEONICA VANGRADSKIH PUTEVA......152.1. OSNOVNI POKAZATELJI NIVOA USLUGE KOJIM SE OPISUJU I OCENJUJU

USLOVI SAOBRACAJA NA DEONICAMA VANGRADSKIH PUTEVA..................152.2. KRITERIJUMI ZA OCENU DA LI SU ILI NE ZADOVOLJENI USLOVI

SAOBRAAJA NA SAOBRAAJNIM DEONICAMA VANGRADSKIH PUTEVA..172.2.1. Reperne vrednosti osnovnih kriterijuma u aktivnoj ulozi funkcionalnog (tehniko-

eksploatacionog) vrednovanja saobraajnih deonica ........................................................182.2.2. Osnovni podaci o SAOBRAAJNIM TOKOVIMA.............................................242.2.3. Postupak prorauna BRZINA.................................................................................272.2.3.1. Brzine osnovnih vrsta vozila u slobodnom toku..................................................28

2.2.3.1.1. Odreivanje slobodnih brzina osnovnih vrsta vozila u slobodnom toku na bazitabliki iskazanih zavisnosti brzina od tehniko-eksploatacionih karakteristika puta.......282.2.3.1.2. Postupak odredivanja brzina merodavnih vozila u slobodnom toku na bazi

empirijskih relacija.............................................................................................................302.2.3.2. Brzine osnovnih vrsta vozila i brzine saobraajnog toka po odsecima i

deonicama pri merodavnom vrnom asovnom toku i brzine osnovnih vrsta vozila prisvim klasama asovnog protoka........................................................................................402.2.4. Nain utvrivanja pokazateljaBEZBEDNOSTI SAOBRACAJA..........................45

3


4/95

2.2.5. Nain utvrivanja DUINE PUTA........................................................................452.2.6. Nain utvrivanja VREMENA PUTOVANJA......................................................46V. FUNKCIONALNO VREDNOVANJE UTVRIVANJE POTREBA I

OPRAVDANOST IZDVANJA TRANZITNOG SAOBRAAJA SA GRADSKIHARTERIJA IZGRADNJOM OBILAZNICE.....................................................................47

2. IDENTIFIKACIJA ISHODITA ZNAAJNIH EFEKATA KOJI MOGUNASTATIPRESELJENJEM DELA SAOBRAAJA SA ARTERIJA NAOBILAZNICE...............493. METODOLOGIJA OCENE SPOSOBNOSTI ARTERIJA DA PROPUSTIDOSTIGNUTE I PERSPEKTIVNE SAOBRAAJNE TOKOVE NAZAHTEVANOMNIVOU USLUGE..............................................................................................................51

3.1. PRVI KORAK - Identifikacija posmatrane ARTERIJE u SKLOPU relativne mreesa planiranom OBILAZNICOM........................................................................................513.2. DRUGI KORAK - Utvrivanje saobraajnih tokova po saobraajnim deonicama i

signalisanim raskrsnicama.................................................................................................533.3 TREI KORAK - Definisanje merodavnih pokazatelja Nivoa Usluge za arterije i

obilaznice i postupci utvrivanja merodavnih pokazatelja Nivoa Usluge.........................53

3.3.1. Definisanje i postupci prorauna pokazatelja Nivoa Usluge na ARTERIJAMA...533.3.1.1 Definisanje merodavnih pokazatelja za analizu Nivoa Usluge na ARTERIJAMA............................................................................................................................................543.3.1.2. Postupak praktinog utvrivanja merodavnih pokazatelja Nivoa Usuge na

ARTERIJI..........................................................................................................................553.3.2. Definisanje i postupci utvrivanja pokazatelja Nivoa Usluge za tranzitne tokove na

OBILAZICAMA................................................................................................................573.3.2.1. Definisanje merodavnih pokazatelja za analizu Nivoa Usluge na

OBILAZNICAMA.............................................................................................................573.3.2.2.1. Postupak utvrivanja relacije tok/kapacitet na osnovnim odsecima tipinih

vrsta obilaznog puta...........................................................................................................59I DEFINISANJE VELIINE TOKA................................................................................59II POSTUPCI UTVRIVANJA PRAKTINOG KAPACITETA OSNOVNIH

ODSEKA OBILAZNOG PUTA........................................................................................603.3.2.2.(2.) Postupak utvrivanja prosene brzine saobraajnog toka na osnovnim

odsecima dvotranih puteva...............................................................................................613.3.2.2.(3.) Utvrivanje procenta ukupnog toka zahvaenog vremenskim zastojima usled

kolonske vonje na osnovnim odsecima dvotranih puteva..............................................623.4. ETVRTI KORAK - Definisaje postupka za ocenjivanje sposobnosti ARTERIJE da

propusti dostignute i perspektivne saobraajne tokove na zahtevanom Nivou usluge......623.5. PETI KORAK - Analiza emisije tetnih gasova i buke od saobraajnih tokova na

ARTERIJI..........................................................................................................................654. DIREKTNE I INDIREKTNE EKONOMSKE KORISTI KOJI NASTAJU

PRESELJENJEM TRANZITNOG SAOBRAAJA SA ARTERIJE NA OBILAZNICU............................................................................................................................................66VI. SAOBRAAJ.............................................................................................................686.1. ANALIZA POSTOJEEG SAOBRAAJA.............................................................696.1.1. Postupak snimanja saobraaja.................................................................................696.1.1.1. Vreme snimanja...................................................................................................696.1.1.2. Lokacija mesta anketiranja..................................................................................71

4


5/95

6.1.2. Anketa o saobraaju................................................................................................716.1.2.1. Izbor tipa vozila...................................................................................................726.1.2.2. Izvor i cilj putovanja............................................................................................736.1.2.3. Svrha putovanja...................................................................................................756.1.2.4. Broj putnika.........................................................................................................76

6.1.2.5. Robe.....................................................................................................................766.1.2.6. Utovareni teret (koliina).....................................................................................776.1.3. Preraunavanje podataka (ekspandiranje podataka)...............................................776.1.3.1. Podaci o brojanju saobraaja...............................................................................776.1.3.2. Preraunavanje (ekspandiranje) saobraajnog uzorka.........................................786.1.3.3. Prilagodjavanje podataka na 24-asovni period..................................................786.1.3.4. Faktori dnevnih varijacija....................................................................................796.1.3.5. Faktori mesenih varijacija..................................................................................796.2. PROJEKCIJE SAOBRAAJA..................................................................................80

6.2.1 Modeli rasta..............................................................................................................81

5


6/95

I. ULOGA VREDNOVANJA U IZRADI STUDIJAOPRAVDANOSTI IZGRADNJE I POBOLJANJA

PUTEVA

Fundamentalna uloga nauke i struke u planiranju razvoja ieksploatacije putnemree, tj. u upravljanju razvojem i eksploatacijom putne mree, jeste:definisanjeplanova i programa razvoja putne mree, po meri funkcionalnihzahteva saobraaja i ekolokih ogranienja, sa maksimalnomekonomskom opravdanou, zasnovanih na realnim materijalnimmogunostima drutva.Da bi nauka i struka uspeno ostvarili citiranu ulogu u razvoju putnemree, za izbor optimalne varijante kod svakog konkretnog projektalogicno se nameu 4 osnovne vrste vrednovanja i to:

funkcionalno, kojem podleu mrea bez investicija i sve varijantemree sa investicijom, a sprovodi se u izradi prethodnih studijaopravdanosti (predfizibiliti studija) za sve projektovane varijante, i uizradi studija opravdanosti (fizibiliti studija) za 1 ili eventualno za 2najpovoljnije varijante utvrdjene u predfizibiliti studiji; ekoloko, kojim se mree (postojea i sve projektne varijante)testiraju sa aspekta ekolokih ogranienja. Testiranje mrea sa aspektaekolokih ogranienja treba sprovoditi u izradi prethodnih studijaopravdanosti (predfizibiliti studije) za sve projektovane varijante, i uizradi studija opravdanosti (fizibiliti studija) za 1 ili eventualno za 2najpovoljnije varijante utvrdjene u predfizibiliti

studiji; ekonomsko, koje se sprovodi u izradi predfizibiliti studija za sverealnevarijante mree sa investicijom utvrdjene funkcionalnim vrednovanjem,i u izradi fizibiliti studija za 1 ili eventualno za 2 saobraajnonajpovoljnije varijante utvrdjene u predfizibiliti studiji,investiciono, kojem podleu samo projektne varijante koje imajuzadovoljavajuu ekonomsku opravdanost i sprovodi se u postupkuobezbedjivanja investicionih sredstava za realizaciju optimalneprojektne varijante.Ova Uputstva, kao i Uputstva iz 1974.godine, prilagodjena su

prvenstvenokratkoronom planiranju, tj . za izradu Studija opravdanosti realizacijeprojekataizgradnje i rehabilitacije pojedinih deonica ili putnih pravaca.Medjutim, da bi se kroz realizaciju najpovoljnijih varijanti na pojedinimputnimdeonicama ili putnim pravcima (delovima putne mree) garantovaooptimalan razvoj ukupne infrastrukture u saobraaju, znai i razvoj

6


7/95

ukupne putne mree, neophodno je da projekti pojedinih putnihdeonica ili putnih pravaca (delova mree) ine deo stratekog planarazvoja ukupne putne mree, koji je osmiljen u posmatranjujedinstvenog saobraajnog sistema. To znai, da je u planiranjuinfrastrukture po vidovima saobraaja pretpostavljen visok stepen

usaglaavanja i tehnolokog povezivanja svih vidova saobraaja, krozrazvoj mree robno-transportnih centara i putnikih terminala, kao ikroz razvoj savremenog sistema prenosa informacija na bazi digitalnetehnike. Zato je neophodno da za svaki vid saobraaja postojiosmiljena strategija razvoja mree, koja se realizuje krozodgovarajue faze i etape u prostoru i dinamici vremena, to jepredmet kratkoronih planova i projekata pojedinih deonica i putnihpravaca, kojima su ova Uputstva, kao to je ve istaknuto, prvenstvenonamenjena.

II. ZADACI I SADRAJ VAEIH UPUTSTAVA ZA

IZRADU STUDIJA O IZVODLJIVOSTI PROJEKATAPUTEVA (SF 1992.)

S obzirom na injenicu da svaki projekat ima odredjenu specifinost tose, uizradi studija opravdanosti izgradnje novih puteva i rehabilitacije(ojaanje,poboljanje i pojaSano odravanje) postojeih puteva, od obradjivaaoekujekreativnost, a ne ablonsko korienje Uputstava. Zato se osnovnizadaci

Uputstava za izradu studija o izvodljivosti projekata puteva ispoljavajuu pruanjuobradjivaima studija osnovnih smernica i adekvatnog metodolokogokvira, pre svega o:

a) osnovnom sadraju studije o izvodljivosti projekata puteva, sobzirom na sloenost projekata, ili s obzirom na veliinu investicije;

b) analitikim postupcima za utvrdjivanje najznaajnijihpokazatelja po pojedinim poglavljima osnovnog sadraja studija oizvodljivosti projekata puteva;

c) medjuzavisnostima osnovnih pokazatelja kao i kriterijumavrednovanja;

d) neophodnim ulaznim podacima za izradu studija o izvodljivostiprojekata puteva.

Radi toga, ova Uputstva su maksimalno oslobodjena od opirnih optihteoretskih rasprava po pojedinim pitanjima, koje su bile prisutne uUputstvima iz 1974, godine,Detaljnija objanjenja za sprovodjenje odgovarajuih analitikihpostupaka pri

7


8/95

proraunu osnovnih pokazatelja, zatim objanjenja postupaka zautvrdjivanjepotrebne inforroacione osnove, kao i odgovarajui ragunarski programiizloeni su u posebnim aneksima.Polazei od izloenog, OSNOVNI sadraj tretiranih Uputstava, pored

ovog poglavlja, koje nosi oznaku(1) Uvod, sainjava jo devet POGLAVLJA:(2) Definicije,(3) Ekonomija,(4) Postojei transportni sistem,(5) Saobraaj, (6) Funkcionalno vrednovanje,(7) Gradjevinsko-tehniki deo, (8) Ekonomika saobraaja,(9) Ekonomsko vrednovanje,(10) Ekologija

III. NIVOI OBRADE I OSNOVNI SADRAJSTUDIJE O IZVODLJIVOSTI PROJEKATA PUTEVA

I N I V O - za najsloenije projekte puteva, ukoje pre svega spadaju NOVOGRADNJE I

REKONSTRUKCIJE vee investicione vrednostiZa sloenije projekte u koje, pre svega, spadaju novogradnje, tj . zaprojekte puteva ije su investicione vrednosti vee od 12 miliona US $,ili za projekte mostova, ija je investiciona vrednost vea od 4 milionaUS $, u principu treba raditi studije po punom programu i smernicamadatim u ovim Uputstvima.Za izbor optimalne projektne varijante veih novogradnji neophodno jeuraditi:

(A) PRETHODNU STUDIJU OPRAVDANOSTI (stepen tanostitrokova gradjenja 30%1 ) kojoj podleu, u funkcionalnom vrednovanju,sve projektovane varijante, a u ekonomskom vrednovanju sve, safunkcionalnog aspekta, realne projektne varijante.

(B) STUDIJU OPRAVDANOSTI (stepen tanosti trokova gradjenja15%2) kojoj podleu 1 ili eventualno 2 najpovoljnije varijante, utvrdjeneu prethodnoj studiji opravdanosti.

OSNOVNI SADRAJ PREDFIZIBILITI I FIZIBILITI STUDIJE ZA NIVO I1. Uvodno definisanje predmeta, problema i zadatka2. Ekonomija razvoja3. Transportni sistem4. Saobraaj (TRAFFLOW PROGRAM)5. Funkcionalno vrednovanje mree bez investicija (FUNKC

PROGRAM)

8


9/95

6. GRADJEVINSKO-TEHNICKA REgENJA MREZE SA INVESTICIJOM(COST PROGRAM)

7.Funkcionalno vrednovanje varijanti mree sa investicijom(FUNKC PROGRAM)

8. Trokovi eksploatacije mree bez investicija I realnih varijanti

mree sa investicijama (OPCOST PROGRAM, ekvivalentno programHDM-III)9. Ekonomsko vrednovanje (EVAL PROGRAM, ekvivalentno

program HDM-III)10. Ekoloka ocena projekta (EKOL PROGRAM)11. Zakljuak

_______________________________________________________1 Podrazumeva obradu projektne dokumentacije na nivou idejnih reenja2 podrazumkeva obradu projektne dokumentacije na nivou idejnih projekata

II N I V O - za PROJEKTE REHABILITACIJE(ojaanja i poboljanja) postojeih puteva i

manje novogradnjeZa projekte rehabilitacija (ojaanja i poboljanja) postojeih puteva i

manjihnovogradnji, tj. za projekte ija je investiciona vrednost manja od 12miliona US$, nije potrebna izrada detaljne studije opravdanosti po kompletnomprogramu i nije potrebna izrada PRETHODNE STUDIJE. Potrebno jeutvrditi dostignute i perspektivne saobraajne tokove po deonicama,zatim tehniko-eksploatacione karakteristike posmatranih deonicaputne mree, nivo potrebnih tehnikih intervencija na mrei, potrebnasredstva za realizaciju projekata i vrednost interne stope rentabilitetana bazi prve godine putanja puta u eksploataciju (FYRR).OSNOVNI SADRAJ FIZIBILITI STUDIJE ZA NIVO II

1. Uvodno definisanje predmeta, problema i zadatka2. Saobraaj3. Funkcionalno vrednovanje mree bez investic'ija4. Gradjevinsko-tehnika reenja (rehabilitacije, ojaanja i

poboljanja postojeih puteva)5. Funkcionalno vrednovanje mree sa investicijom

9


10/95

6. Trokovi eksploatacije mree bez i sa investicijom i ekonomskovrednovanje na bazi programa HDM-III, ili na bazi ocene stoperentabiliteta za prvu godinu putanja puta u eksploataciju (FYRR)

7. Zakljuak

III N I V 0 - za projekte MANJIH POBOLJANJA IPOJAANOG ODRAVANJA POSTOJEIH PUTEVA

Za projekte manjih poboljanja i pojaanih odravanja postojeihputeva, ija jeinvesticiona vrednost manja od 1,5 miliona US$, dovoljno jepoznavanje optihodnosa izmedju veliine dostignutog saobraaja i interne stoperentabiliteta (ISR), tj. dovoljno je poznavanje ISR koja odgovarakonkretnoj veliini saobraaja. Takvi odnosi mogu se ustanoviti na bazi

analogije iz rezultata postojeih studija uradjenjh za projektepoboljanja puteva na razliitim tipovima terena.OSNOVNI SADRAJ FIZIBILITI STUDIJE ZA NIVO III

1. Uvodno definisanje predmeta, problema i cilja2. Saobraaj3. Gradjevinsko-tehniki deo4. Ocena ekonomske opravdanosti na basi slinih projekata po

obimu investicija i velicini saobraajnih tokova5. Zakljuak

IV. FUNKCIONALNO (TEHNIKO-EKSPLOATACIONO) VREDNOVANJE U

UPRAVLJANJU RAZVOJEM I EKSPLOATACIJOMPUTNE MREE

1. POJAM, PREDMET I OSNOVNI ZADACI

FUNKCIONALNOG VREDNOVANJAFunkcionalno vrednovanje putne mree, ili pak tehnikoeksploatacionovrednovanje putne mree, predstavlja proceduru ocenjivanja uslovasaobraajana putnoj mrei (postojeoj i planiranoj). U daljem izlaganju koristi senazivfunkcionalno vrednovanje. Ocena uslova saobraaja zasniva se napokazateljimaNIVOA USLUGE.

10


11/95

Funkcionalnom vrednovanju podvrgavaju se postojea mrea (tzv.mrea bezinvesticije) i projektovana reenja nove mree, tj. poboljane postojeemreze(tzv. mree sa investicijom), s obzirom na dostignuti i oekivani

saobraaj uplanerskom periodu eksploatacije. Pokazatelji Nivoa usluge naposmatranimputnim mreama koji se utvruju u proceduri funkcionalnogvrednovanja mogu biti upotrebljeni u razliitim ulogama, a pre svega:

A) u PRIMARNOJ - AKTIVNOJ ulozi, u kojoj se utvrene vrednostiosnovnih pokazatelja nivoa usluge kompariraju sa graninim(repernim) vrednostima pokazatelja nivoa usluge, za razliitefunkcionalne delove mree (s obzirom na njen rang), koji imaju uloguKRITERIJUMA. Aktivnom ulogom ostvaruje se osnovni zadatakfunkcionalnog vrednovanja, a to je ocena uslova

saobraaja na posmatranoj mrei za dostignuti i perspektivnisaobraaj. Tipine ocene uslova saobraaja su:a) zadovoljavajuib) podnoljivic) ne zadovoljavajuiB) u SEKUNDARNOJ - PASIVNOJ ulozi, u kojoj se za sve realne

mree samo definiu kvantitativne vrednosti odreenih pokazateljanivoa usluge zadostignuti i perspektivni saobraaj, koji su neophodni kao ulazneveliine zaanalizu operativnih trokova, ili za operativno upravljanje saobraajnim

tokovima na mrei. U ove pokazatelje spadaju: brzina osnovnih vrstavozila i toka, vremeputovanja, vreme stajanja na signalisanim raskrsnicama i prelazimaeleznike pruge u nivou, cikline promene brzina, broj i teinasobraajnih nezgoda i dr.

1.1. PRIMARNA - AKTIVNA ULOGAFUNKCIONALNOG VREDNOVANJA PUTNE MRE2ES obzirom na odreene specifinosti u pogledu zadataka funkcionalnog

vrednovanja postojee mree u odnosu na funkcionalno vrednovanjeprojektnihvarijanti nove mree, ovde e se izloiti osnovni zadaci funkcionalnogvrednovanja postojee i nove mree.

a) FUNKCIONALNO VREDNOVANJE POSTOJEE MREE(tzv. mree bez investicija)Na osnovu analize relevantnih pokazatelja nivoa usluge na postojeojmrei i

11


12/95

kompariranjem dobijenih vrcdnosti sa zahtevanim graninim(repernim)vrednostima odgovarajuih pokazatelja, definiu se argumenti naosnovu kojih se:

prua konkretan odgovor o sposobnosti postojee mree (tzv.

mreebez investicija), u pogledu udovoljenja zahteva saobraajnih tokova uprostoru (vorita, odseci i deonice) i vremenu (dostignuti iliperspektivan saobraaj), odnosno prua konkretan odgovor opostojanju ili ne postojanju funkcionalnih potreba za poboljanjempostojee mree;

prepoznaju glavni uzronici nezadovoljavajuih uslovasaobraaja napostojeoj mrei (tzv. mrei bez investicija);

iniciraju potrebne intervencije (tehnike mere na postojeojmrei) radi

otklanjanja uoenih uzronika nezadovoljavajuih uslova saobraaja. Utipine tehnike mere spadaju: poboljano odravanje, obnovakolovoza, obnova kolovoza sa ojaanjem, rekonstrukcija i novogradnjadeonica i vorita. Praktino, tehnike mere se definiu odgovarajuimprojektnim reenjima u varijantama ime se dolazi do varijantnihmrea sa investicijom, meu kojima se nalazi i optimalno reenje.

b) FUNKCIONALNO VREDNOVANJE NOVE MRE(tzv. mree sa investicijom)Na osnovu analize relevantnih pokazatelja uslova saobraaja na svim,projektom zamiljenim, varijantama novog puta, tj. poboljane mree,ili na

mreama sa investicijom: vri se relativno rangiranje projektnih varijanti novog puta ilivorista, tj.varijanti poboljane mree;

prua konkretan odgovor da li projektovane varijante novogputa ilivorita, tj. varijante poboljane mree, mogu da udovolje zahteveperspektivnog saobraaja na traenom nivou usluge,

eliminiu iz daljeg procesa projektovanja, i ne ukljuuju u procesekonomskog vrednovanja, varijante koje ne udovoljavaju perspektivnezahteve saobraaja na traenom nivou usluge.

1.2. SEKUNDARNA - PASIVNA ULOGAFUNKCIONALNOG

VREDNOVANJA PUTNE MREE

12


13/95

Ova uloga u izradi Studija o izvodljivosti projekata puteva realizuje sekroz:

definisanje neophodnih pokazatelja (brzina, vremena stajanjavozila nasignalisanim raskrsnicama i prelazima eleznike pruge u nivou,

ciklinihpromena brzina, vremena putovanja, kao i broja i teine saobraajnihnezgoda) za analizu trokova eksploatacije motornih vozila, trokovavozilazbog ciklinih promena brzina, trokova vremena putovanja putnika itrokovasaobraajnih nezgoda, koji bi bili u odgovarajuem vremenskomperiodu napostojeoj mrei, (tzv. mrei bez investicija) u uslovima iskazanognedovoljnogkapaciteta, niskih brzina, nedovoljne bezbednosti saobraaja, tj. u

uslovimaniskog nivoa usluge; definisanje, za sve realne projektne varijante, neophodnihpokazatelja (brzina, eventualna stajanja vozila na signalisanimraskrsnicama i prelazima eleznike pruge u nivou, ciklinih promenabrzina, vremena putovanja, kao i broja i teine saobraajnih nezgoda)za analizu trokova eksploatacije motornih vozila. eventualnih trokovaeksploatacije vozila zbog ciklinih promena brzina,trokova vremena putnika, kao i trokova saobraajnih nezgoda uodgovarajuem vremenskom periodu eksploatacije nove mree, tj.poboljane

postojee mree (tzv. mreze sa investicijom). Kompariranjem ovihtrokova sa odgovarajuim trokovima na mrei bez investicijeutvruju se ekonomske koristi nove mree, tj. poboljane postojeemree u svim realnim varijantama.

1.3. KLASIFIKACIJA FUNKCIONALNIHDELOVA PUTNE MREE S OBZIROM NA USLOVE

SAOBRAAJAS obzirom na razliite uslove saobraaja koje omoguavaju pojedini

funkcionalnidelovi putne mree, za potrebe analize merodavnih pokazatelja nivoasaobraajne usluge, odnosno za potrebe funkcionalnog vrednovanja,ukupna putna mrea sedeli na:

(1) Saobraajne deonice vangradskih putevaPredstavljaju delove puteva (drumskih saobraajnica) izmeu dvauzastopna

13


14/95

vorita i slue za udovoljenje neprekinutih i neometanih saobraajnihtokova.

(2) Saobraajne deonice na podrujima gradskih aglomeracijaPredstavljaju vezne elemente izmedu vangradske putne mree i mrezegradskih

saobraajnica i slue za udovoljenje neprekinutih ali deliminoometanih ipovremeno prekinutih saobraajnih tokova.

(3) Saobraajna vorista u istom nivouPredstavljaju prostor ukrtanja ili sueljavanja dva ili vie putnihpravaca uistom nivou i slue za udovoljenje povremeno prekinutih i ometanihtokova.

(4) Rampeine sistem od tri dela, i to:

a) mesto spoja auto-puta i puta rampe (ulivne ili izlivne),

b) put rampe,c) mesto spoja puta rampe sa sekundarnom mreom.Sa aspekta analize uslova saobraaja, pod pojmom RAMPEpodrazumeva semesto spoja autoputa i puta rampe (ulivne ili izlivne) gde se odvijajuneprekinutiali delirmino i povremeno ometani saobraajni tokovi.

(5)Zone preplitanjaPredstavljaju odseke na auto-putevima izmeu dve bliske uzastopnerampe(prvo ulivne pa izlivne) i sluze za udovoljenje neprekinutih ali delimino

ipovremeno ometanih tokova. Preplitanje tokova se dogaa i na kraimdeonicama jednosmernih drumskih saobraajnica tipa "aba", kao i nakrunimraskrsnicama izmeu dva uzastopna prilaza raskrsnici na kojimaprednostimaju tokovi na prilazu. U narednom izlaganju svakom od navedenihfunkcionalnih delova putne mree posveeno je posebno poglavlje. Uokviru ovih poglavlja najpre su definisani merodavni pokazatelji nivoausluge, a potom su definisaniKRITERIJUMI, tj. REPERNE VREDNOSTIMERODAVNIH POKAZATELJA NIVOA USLUGE (s obzirom na funkcionalni

znaaj mreze i terenske uslove) kao i POSTUPCI konkretnog ocenjiranjastepena ispunjenosti zahtevanih uslova saobraaja, na pojedinimdelovima putne mree, s obzirom na njihov funkcionalni (saobraajni)znaaj. Najzad su izloeni i konkretni postupci pomou kojih se vriproraun merodavnih pokazatelja nivoa usluge.

14


15/95

2. FUNKCIONALNO VREDNOVANJE DEONICAVANGRADSKIH PUTEVA

2.1. OSNOVNI POKAZATELJI NIVOA USLUGE KOJIM SEOPISUJU I OCENJUJU USLOVI SAOBRACAJA NADEONICAMA

VANGRADSKIH PUTEVAU osnovne pokazatelje nivoa saobraajne usluge na putu, koji surelevantni zaostvarenje primarne - aktivne i pasivne uloge funkcionalnogvrednovanja,spadaju:

(1) Stepen iskorienosti praktinog kapaciteta puta, kao sloenipokazatelj, koji se iskazuje relacijom: TOK/KAPACITET (qm/C). Ovajsloeni pokazatelj (relacija qm/C) utvruje se za odseke puta, primerodavnim vrnim asovnim protocima (qm), s obzirom na 15-minutni

vrni protok, po godinama posmatranog perioda eksploatacije puta.Znai, stepen iskorienosti praktinog kapaciteta, kao sloenpokazatelj, zasniva sena elementarnim pokazateljima i to na:

a) veliini saobraajnog toka PGDS (voz/dan);b) veliini merodavnog asovnog protoka qm (voz/as);

c) veliini praktinog kapaciteta odseka puta C (voz/Cas).(2) Brzina vozila i brzina saobraajnog toka.

Ovi pokazateiji se utvruju po odsecima ili za saobraajnu deonicu kaosrednja vrednost brzina po odsecima. U relevantne pokazatelje brzinaspadaju:

a) Brzine osnovnih vrsta vozila po odsecima putaZa proceduru funkcionalnog vrednovanja, tj. za analizu brzina toka iocenu potreba za dodatnom trakom na usponu, neophodno jepoznavati:

maksimalne bezbedne brzine osnovnih vrsta vozila poodsecima puta (Vslpa,Vslbus, Vsltv, Vslav)

ogranicene brzine po odsecima (Vog) brzinu merodavnog teretnog vozila na kraju odseka u usponu

(VUN) razliku u brzinama rnerodavnog teretnog vozila i brzine

slobodnog toka na odseku u usponu u zajednikoj saobraajnoj traci(V).

b) Brzine saobraajnog toka po odsecima i deonicama brzina slobodnog saobraajnog toka (osnovna brzina) za odsek slVi zadeonice slV

15


16/95

brzina saobraajnog toka pri merodavnom vrnom asovnomtoku, tj.pri relaciji: qmi/C, za odsek (eiV) i deonicu (eiV), gde je i = godina.

(3) Zastupljenost pregledne daljine za bezbedno preticanje koddvotranih

puteva za dvosmerni saobraaj P (%).

(4) Stanje bezbednosti saobraaja.Stanje bezbednosti saobraaja se iskazuje za odseke i deonice krozBROJSAOBRAAJNIH NEZGODA GODINJE PO 1 km. Detaljniji pokazateljibezbednosti se iskazuju kroz:

broj saobraajnih nezgoda sa poginulim osobama (ukupno, po 1km,po 1 voz.km),

broj saobraajnih nezgoda sa povredenim osobama (ukupno, po1 km,po 1 voz.km),

broj saobracajnih nezgoda sa materijalnom tetom (ukupno, po1 km,po 1 voz.km).

(5) Duina puta / (km)Duzina puta u aktivnoj ulozi funkcionalnog vrednovanja slui uglavnomzarelativno poreenje projektnih varijanti, a u pasivnoj ulozifunkcionalnogvrednovanja duina puta direktno se koristi u proceduri ekonomskogvrednovanja.

(6) Vreme putovanja vozila t(h)

Vreme putovanja u aktivnoj ulozi funkcioivalnog vrednovanja sluzi

uglavnomza relativno poredenje projektnih varijanti, a u pasivnoj ulozifunkcionalnogvrednovanja vreme putoranja direktno se koristi u proceduriekonomskog vrednovanja. Ovo je slozeni pokazatelj koji se zasniva na:

a) duini puta ib) brzini vozila na posmatranom putu u uslovima slobodnog i

merodavnog

16


17/95

toka u prvoj i ciljnoj godini planiranog perioda eksploatacije puta.

2.2. KRITERIJUMI ZA OCENU DA LI SU ILI NEZADOVOLJENI USLOVI SAOBRAAJA NA

SAOBRAAJNIM DEONICAMA VANGRADSKIHPUTEVA

Kljunu ulogu u funkcionalnom (tehniko-eksploatacionom)vrednovanju putnemree, kaoto je reeno, imaju pokazatelji:

(1) odnos tok/kapacitet,(2) brzina toka,(3)zastupljenost pregledne daljine za bezbedno preticanje kod 2-

tranihputeva,

(4) stanje bezbednosti saobraaja,(5) duina puta (samo za relativno rangiranje),(6) vreme putovanja (samo za relativno rangiranje).

Na osnovu izloenih pokazatelja, tj. njihovim kompariranjem saodgova-rajuimkriterijumima (repernim vrednostima osnovnih pokazatelja) ili njihovimmeusobnim poreenjem, vri se:

identifikovanje saobraajnih deonica i odseka na kojima jepotrebno izvriti odgovarajue tehnike intervencije,

identifikovanje uzronika nezadovoljavajuih uslova saobraaja, defnisanje projektnih zadataka potrebnih tehnikih intervencija, ocena valjanosti projektovanih tehnikih intervencija u pogledu

funkcionalnog zadovoljenja zahteva saobraajnih tokova i relativno rangiranje varijanti.

Ako se citiranim pokazateljima dodele odgovarajue merne - REPERNEVREDNOSTI, TADA se citirani pokazatelji transformiu u KRITERIJUMEFUNKCIONALNOG VREDNOVANJA, tj. u KRITERIJUME ZA OCENJIVANJESTEPENA UDOVOLJENJA ZAHTEVANIH USLOVA SAOBRAAJA. Ovikriterijumi pored uloge u occnjivanju slabih mesta na postojeoj putnojmrei, imaju i ulogu u izboru najpovoljnije projektne varijante tehnikihintervencija, sa funkcionalnog aspekta, tj. sa aspekta zalitevasaobraajnih) tokova, dostignutih i perspektivnih.Budui da kriterijumi funkcionalnog vrednovanja imaju i ulogunormativa -standarda koje mora udovoljiti putna mrea, to citirani kriterijumimoraju biti, s jedne strane, u funkciji univerzalnih (svetskih) normativastandarda i, s drugestrane, u funkciji specifinih uslova i ekonomskih mogunostikonkretne zemlje.

17


18/95

Veoma je znaajno da citirani kriterijumi, koji imaju ulogu jezika navagi zaodluivanje u postupcima fuukcionalnog vrednovanja putne mree,moraju bitisinhronizovani sa drugim normativnim vrednostima - standardima, koji

su utvreni odgovarajuim pravilnicima. kao npr. Pravilnikom zaprojektovanje puteva i sl. Veoma je znaajno podvui da REPERNEVREDNOSTI POKAZATELJA USLOVA SAOBRAAJA, tj. KONKRETNIKRITERIJUMI FUNKCIONALNOG VREDNOVANJA moraju zadovoljavati,pre svega, dva uslova:

(1) da su u granicama svetskih normativa - standarda, radiouvanjauniverzalnosti kriterijuma, kojim se garantuje ujednaavanje uslovasaobraaja na putnim pravcima istog znaaja u svim zcmljama, to presvega vai za puteve internacionalnog znaaja.

(2) da u praktinoj primeni dovode do izbalansiranih zakljuaka o

potrebama i opravdanosti realizacije putnih projekata koji proizilaze izprimene:Pravilnika za projektovanje puteva, Pravilnika za odravanje puteva,Kriterijuma o zatiti ivotne sredine, Kriterijuma funkcionalnogvrednovanja osaobraajnoj potrebi i Kriterijuma ekonomskog vrednovanja oekonomskojopravdanosti realizacije projekta.Potujui svetske standarde u pogledu graninih vrednosti kriterijuma iteei davrednosti kriterijuma u konkretnim uslovima to blie dovode do

usaglaenihocena koje proizilaze iz funkcionalnog i ekonomskog vrednovanja,dobijene su odgovarajue reperne vrednosti pokazatelja za ocenjivanjeuslova saobraaja(nivoa usluge), tj. dobijeni su MERODAVNI KRITERIJUMIFUNKCIONALNOGVREDNOVANJA. Ovi kriterijumi su izloeni u narednom odeljku(T.2.2.1.).

2.2.1. Reperne vrednosti osnovnihkriterijuma u aktivnoj ulozi funkcionalnog(tehniko-eksploatacionog) vrednovanja

saobraajnih deonicaU osnovne kriterijume spadaju:

I Granini stepen iskorienosti kapaciteta pri merodavnomvrnomasovnom protoku izraen kroz odnos tok/kapacitet;

18


19/95

II Granine vrednosti prosene brzine vozila pri merodavnomvrnomasovnom protoku;

III Granina zastupljenost i adekvatna rasporedenost preglednedaljine za

bezbedno preticanje kod dvotranih puteva za dvosmerni saobraaj;IV Granine vrodnosti broja saobraajnih nczgoda po 1 kmgodinje;

V Duina puta, kao relativna mera za kompariranje projektnihvarijanti;

VI Veliina vremena putovanja, kao relativna mera zakompariranje projektnih varijanti.

I KRITERIJUM ZASNOVAN NA POKAZATELJU STEPENAISKORlSCENOSTI KAPACITETA PRI MERODAVNOM VRNOMASOVNOM PROTOKU IZRAEN KROZ ODNOS TOK/KAPACITET I

OCENA USLOVA SAOBRACAJA PO OVOM KRITERIJUMUA. PRIKAZ KVANTITATIVNIH VREDNOSTI KRITERIJUMA (qm/C) ZAOSNOVNE VRSTE PUTEVA

(a) Granini stepen iskorienosti kapaciteta pri merodavnomvrnomasovnom protoku izraen kroz odnos TOK/KAPACITET na dvotranimputevima za dvosmerni saobraaj

19


20/95

(b) Granini stepen iskorisenosti kapaciteta pri merodavnomvrnomasovnom protoku izraen kroz odnos TOK/KAPACITET na auto-putevima

20


21/95

(c) Granini stepen iskorisenosti kapacitcta pri merodavnom

vrnomasovnom protoku izraen kroz odnos TOK/KAPACITET na vietranimputevima

B. POSTUPAK OCENE ISPUNJENOSTI ZAHTEVANIH USLOVASAOBRAAJA, tj. NIVOA USLUGE PO KRITERIJUMU qm/CGranini sluajevi su:

(1) ukoliko je: qm/C < {tablinoj vrednosti pokazatelja}, nadeonici suZADOVOLJAVAJUI uslovi saobraaja;

(2) ukoliko je: {tablina vrednost} < qm/C < [1.05 x tablinavrednost], nadeonici su PODNOLJIVI uslovi saobraaja;

(3) ukoliko je: qm/C > [1.05 x tablina vrednost pokazatelja] nadeonici suNEZADOVOLJAVAJUI uslovi saobraaja.

II KRITERIJUM ZASNOVAN NA POKAZATELJU PROSENE BRZINE VOZILAPRI MERODAVNOM VRSNOM CASOVNOM PROTOKU I OCENA USLOVASAOBRAAJA PO OVOM KRITERIJUMU

21


22/95

II/1 UPOTREBA KRITERIJUMA ZASNOVANOG NA POKAZATELJUPROSENE BRZINE VOZILA PRI MERODAVNOM VRSNOM ASOVNOMPROTOKU I OCENA USLOVA SAOB-RACAJA PO OVOM KRITERIJUMU

A. PRIKAZ KVANTITATIVNIH VREDNOSTI KRITERIJUMA (Ve) ZA OSNOVNEVRSTE PUTEVA

(a) Granine vrednosti prosene brzine vozila pri merodavnomvrnomasovnom protoku na dvotranim putevima za dvosmerni saobraaj

(b) Granine vrednosti prosene brzine vozila pri merodavnomvrnomasovnom protoku na auto-putevima

22


23/95

(c) Granine vrednosti prosene brzine vozila pri merodavnomvrnomasovnom protoku na vietranim putevima

B. POSTUPAK OCENE ISPUNJENOSTI ZAHTEVANIH USLOVASAOBRAAJA. tj. NIVOA USLUGE PO KRITERIJUMU Ve,Granini sluajevi su:

(1) ukoliko je: Ve > [tablinoj vrednosti pokazatelja], na deonicisuZADOVOLJAVAJUI uslovi saobraaja;

(2) ukoliko je: [tablina vrednost] > Ve > [0.95 x tablinavrednost], na deonici su PODNOLJIVI uslovi saobraaja;

(3) ukoliko je: Ve < [0.95 x tablina vrednost pokazatelja] nadeonici suNEZADOVOLJAVAJUI uslovi saobraaja.

23


24/95

2.2.2. Osnovni podaci o SAOBRAAJNIMTOKOVIMA

Osnovni podaci o saobraajnim tokovima utvruju se kroz studiju osaobraaju.Za potrebe funkcionalnog vrednovanja neophodni su sledei podaci osaobraajnim tokovima:

prosean godinji dnevni soabraaj (PGDS) satna distribucija celogodinjeg protoka merodavni vrni asovni protok neravnomernost po smerovima pri merodavnom vrnom

asovnom protoku merodavno vozilo u saobraajnom toku uee vikend vozaa u merodavnom vrnom asovnom

protoku(1) PROSEAN GODINJI DNEVNI SAOBRAAJ (DOSTIGNUTI I

BUDUI) PO OSNOVNIM VRSTAMA VOZILA PO SAOBRAAJNIMDEONICAMA

Do ovih podataka se dolazi: za dostignuti saobraaj: brojanjem saobraaja na putevima za budui saobraaj: prognozom i raspodelom.

(2) SATNA DISTRIBUCIJA CELOGODINJEG PROTOKA ZA PUTNIPRAVACOvi podaci se dobijaju iz brojanja saobraaja pomou automatskogbrojaasaobraaja, a iskazuju se kroz klase asovnih protoka u periodu 8760asova godinje.

24


25/95

(3) MERODAVNI VRNI ASOVNI PROTOK - qmVeliina merodavnog vrnog asovnog protoka zavisi od funkcije putau mrei, od karaktera saobraajnih tokova sa gledita izvorita iodredita, kao i od svrhaputovanja putnika. Citirane karakteristike se ispoljavaju krozvremensku neravnomernost protoka (asovna, dnevna, sezonska).Veliina merodavnog asovnog protoka moe se utvrditi na dva nainai to:Na osnovu krive svrstanih asovnih protoka po velini u periodusvih 8760 godini.

25


26/95

Veliina qm moe biti definisana na bazi uslova da e projektovani put uciljnoj godini udovoljiti zahteve saobraaja na planiranom nivou uslugezaX (%) ukupnog godinjeg protoka, odnosno da na planiranom nivouusluge nee biti udovoljeni zahtevi saobraaja za {100 - X} (%)ukupnog godinjeg protoka vozila u ciljnoj godini.Polazei od citiranih uslova, a prema svetskim iskustvima, najeavrednost X za vangradske puteve iznosi oko 96%, to odgovaravrednostima qm = 12 - 18% PGDS I N = 70 - 150 asova. Odnosno qm =Km PGDS; gde je Km = 0.12 do 0.18, to predstavlja protok 70-og do150-og asa.

b) Na osnovu teorijskih tablica u kojima su date orijentacionevrednostimerodavnog vrnog asovnog protoka u funkciji karakterasaobraajnih tokova

26


27/95

(4) NERAVNOMERNOST PO SMEROVIMA PRI VRNIM PROTOCIMAZA PUTNI PRAVAC NA DVOTRANIM PUTEVIMA ZA DVOSMERNISAOBRAAJOva karakteristika saobraajnih tokova znaajna je za dvotrane put-eve za

dvosmerni snobraaj i iskazuje se stepenom zasienja manjeoptereenog smera pri merodavnom vrsnom asovnom protoku.Ova karakteristika se utvruje na bazi podataka iz automatskogbrojanjasaobraaja. Ukoliko takvih podataka nema, onda se utvruje na baziteorijskihivrednosti iskazanih odgovarajuim tablicama, kao:

(5) MERODAVNO VOZILO U TOKUUtvruje se na bazi osmatranja tokova na putnoj mrei. Za konkretneanalizeutvruju se tipine marke za osnovne vrste motornih vozila.

(6) UESE "VIKEND VOZAA" U MERODAVNOM VRNOMASOVNOM PROTOKUOva karakteristika je znaajna za deonice autoputeva i utvruje se

anketiranjemuesnika u saobraaju u okviru Studije o saobraajnim tokovima.

2.2.3. Postupak prorauna BRZINA

27


28/95

2.2.3.1. Brzine osnovnih vrsta vozila uslobodnom toku

Za proraun brzina osnovnih vrsta vozila i brzina saobraajnog toka,neophodno je najpre utvrditi BRZINE OSNOVNIH VRSTA VOZILA PO

ODSECIMA u slobodnom toku.Brzine u slobodnom toku mogu se utvrditi direktno merenjem,indirektno -izteorijskih tablica na bazi poznavanja tehniko - eksploatacionihkarakteristika puta, ili pak pomou empirijskih relacija o zavisnostimerodavne brzine slobodnog vozila (PA i TV) od tehniko -eksploatacionih karakteristika puta. U cilju stvaranja uslova zautvrivanje brzina osnovnih vrsta vozila na bazi indirektnog - teorijskogpristupa u narednom tekstu izloena su dva pristupa i to:

1) Pristup na bazi tabliki iskazanih zavisnosti brzina osnovnihvrsta vozila u slobodnom toku, od tehniko - eksploatacionih

karakteristika puta, koje supreuzete Uputstava iz 1974. godine;2) Pristup na bazi empirijskih relacija, koji je razvijen na

Graevinskom fakultetu u Niu, zasnovan na rezuiltatimaeksperimentalnih merenja, koje je izvrio prof.dr DragoradDamnjanovi.

2.2.3.1.1. Odreivanje slobodnih brzinaosnovnih vrsta vozila u slobodnom toku na bazi

tabliki iskazanih zavisnosti brzina odtehniko-eksploatacionih karakteristika putaOvaj postupak se zasniva na odgovarajuim numerikim vezama kojepostojeizmedu slobodnih brzina osnovnih vrsta vozila i tehniko-eksploatacionihkarakteristika puteva. Ove veze su prikazane kroz tri tabele, preuzeteiz Uputstava od 1974. godine, a odnose se na zavisnost slobodnebrzine vozila od:

Karakteristika poprenog profila puta i vrste kolovoza na pravcui bez uzdunih nagiba

Karakteristika uzdunog profila puta Karakteristika horizontalnog pruanja trase, tj. krivinskih

karakteristika.

(1) BRZINA VOZILA U SLOBODNOM TOKU NA PRAVOM I RAVNOMPUTU (uticaj vrste puta, vrste kolovoznog zastora i irine kolovoza)

28


29/95

(2) TRAJNA BRZINA VOZILA NA NAGIBIMA DUIM OD 1000 m(uticajuspona i pada)

29


30/95

(3) BRZINA U KRIVINAMA MERODAVNOG PUTNIKOG VOZILA(uticaj prosene zakrivljenosti i poluprenika horizontalne krivine)

Merodavna vrednost brzine osnovnih vrsta vozila u slobodnom tokuposmatranogodseka je najmanja vrednost koja je dobijena po osnovu citiranihteorijskihtablica.

2.2.3.1.2. Postupak odredivanja brzinamerodavnih vozila u slobodnom toku na bazi

empirijskih relacijaOvaj postupak je razvijen na Gradevinskom fakultetu u Niu na baziuoptavanjaeksperimentalnih merenja, koja je izvrio prof.dr DragoradDamnjanovi.

(1) Brzina u slobodnom toku putnikog vozila Merenja su vrenau prirodnim, definisanim i kontrolisanim uticajnim okolnostima i to:

a) Opte okolnosti: dnevna svetlost normalni mikroklimatski uslovi u vozilu kolovozna povrina suva i dovoljno ravna tako da ne predstavlja

limitirajui faktor za postizanje brzine koju omoguava geometrijaputa.

b) Vozilo:Zastava ZlOl i WW Golf, oba serijske proizvodnje, kao reprezentinajbrojnijekategorije vozila na putevima u Jugoslaviji.

c) V'ozai:Iz skupa vozaa izdvojen je reprezentativni uzorak od 10 vozaa uzrelomdobu starosti koji su ovladali tehnikom vonje tako da voze u skladu sa

30


31/95

svojim temperamentom i psihofizickim sposobnostima. i da nisurecidivisti usaobraajnim incidentima. Za vreme vonje im je kontrolisan i snimanradsrca, a instruisani su bili da se normalno ponaaju i bezbedno voze.

d) Put:Merne deonice puta su odabrane tako da je bilo mogue meriti kakouticaje svih elemenata puta zajedno, tako i uticaj samo po jednoggeometrijskog elementa puta uz istovremeno iskljuivanje uticajaostalih.Rezultati merenja, najpre su uopteni kroz formulisanje relacija oizolovanom uticaju pojedinih elemenata puta na slobodnu brzinu (irina- S, poduni nagib -i,preglednost puta P, radijus vertikalne krivine - Rv, radijus horizontalnekrivine -R, krivinske karakteristike - K), a potom kroz zbirni uticaj. U prilogu 1.

pri-kazan jezbirni dijagram pojedinanih uticaja elemenata puta na brzinuputnikog automobila u slobodnom toku.

31


32/95

Multipla korelacija je izvedena za elemente puta za koje se umultivarijantnojregresionoj analizi potvrdila nul-hipoteza.

32


33/95

Ova korelacija vai za sledee opsege elemenata puta: radijus horizontalne krivine 100 R 600 irina saobraajne trake 2.50 S 4.00 krivinska karakteristika 37 K 475

poduzni nagib puta (%) 7 i +7Napomena:Tokom eksperimenta je konstatovano nejednako promenljivo kretanje pri emuvozai stalno

prilagoavaju brzinu vonje nailazecem, limitirajuem elementu puta. Takoe jezapaeno da vozai ni kod ubrzavanja ni kod usporavanja ne koriste maksimalnemogunosti vozila, pa se tako promenljivo kretanje realizuje prema sledeiin

jednainama:

- Ubrzano kretanje:

- Usporeno kretanje:

Jednaine ubrzanja i koenja motorom su dobijene na osnovusnimljenih grafikabrzina pri utvrivanju zdruenog uticaja svih elemenata puta.

U analizi promenljivog kretanja na pomenutim, snimljenim graficimabrzina zapaen je karakteristian stil vonje svih vozaa u postupkuusporavanja vozila. Naime, zapaeno je da postoji neko njihovomaksimalno vreme za ovaj manevar, a koje u proseku iznosi oko tsekundi. To znai da ako je potrebna brzinska razlika V dovoljnomala onda to vozai savladaju skidanjem noge sa gasa i to za vreme

33


34/95

od najvie 7 sekundi (prilog 2.), a ako je ta brzinska razlika vea,vreme usporavanja motorom se nee produziti nego e se samointenzitet koenja poveati pritiskom i none konice (prilog 3.).

(2) Brzina u slobodnom toku teretnog vozilaNa brzinu u slobodnom toku merodavnog teretnog vozila takode utiusveokolnosti kao i kod putnikog automobila, s tim to je za teretno voziloodnajveeg znaaja pitanje trajne brzine na usponima i padovirna. Trajnebrzine merodavnog teretnog vozila na usponima i padovima sunormirane vrednosti i predviaju se Propisima za projektovanje puteva.I ove vrednosti su iskustvene tj. dobijene su merenjem brzina teretnihvozila na usponima i padovima. Kao i sve ostale normativne veliine,razlikuju se po pojedinim zemljama u zavisnosti od preovladujuih

mogunosti tamonjih teretnih vozila, navika vozaa i ostalih njihovihpropisa koji mogu uticati na ove vrednosti.Na osnovu predloga naih novih Propisa za projektovanje puteva, zatimstranihPropisa, i konano merenja izvrenih na Graevinskom fakultetu uNiu, realnooekivane vrednosti trajnih brzina na podunom nagibu puta bi semogle datislededm jednainama:

- Na usponu:

- Na padu:

Uporedni dijagram trajnih brzina na podunom nagibu nivelete zamerodavnoteretno i putniko vozilo dati su u Prilogu 4.Napomena:Analogno napomeni koja je data za brzinu putnikog automobila u

slobodnomtoku u vezi promenljivog kretanja, u sluaju teretnih vozila vaesledeenapomene:

Ubrzano kretanje:Jednaine za mogue vrednosti ubrzanja u funkciji dostignute brzine iveliine

34


35/95

nailazeeg podunog nagiba se izvode iz prethodno definisane funkcijetrajnih brzina na usponima kao:

Usporeno kretanje:

35


36/95

Na Prilogu 5. su uporedo prikazane vrednosti akceleracije merodavnogteretnog iputnikog vozila.

(3) Konstrukcija profila brzine u slobodnom toku

Profil brzine se uvek radi za odreenu deonicu puta za koju prvo trebasraunatikrivinsku karakteristiku

i kao horizontalnu liniju povui na zbirnom dijagramu (Prilog 1.).Dalji rad, obino na podunom profilu puta bi se odvijao u tri koraka:

1. KorakKoristei se zbirnim dijagramom (Prilog 1.) treba uporediti mogue

brzine Vslza svaki od elemenata puta (S, i, P, Rv, R, K) i naneti na profil najmanjuod tihvrednosti. Naravno, kao konstantu na duini tog kritinog elementa.

2. KorakImajui u vidu mogue ubrzanje, usporavanje i stil vonje da koenjene traje due od 7 sekundi, proverava se mogunost za dostizanje

36


37/95

brzina nanesenih u prethodnom koraku. Tako se dobija grafikpromenljivog kretanja.

3. KorakIsti postupak kao u drugom koraku, ali samo u suprotnom smeru.

Napomena:

Kao stil vonje treba uzeti i injenicu da vozai ne ubrzavaju dabi zatimodmah usporavali, ako sve to traje duze od 5 sekundi.

Profil brzine se moe konstruisati i pomou raunara. Na Graevinskom fakultetu u Niu je uraen program na "PC"

raunaru koji takoe sve radi u pomenuta tri koraka. Uz to sesraunava vreme vonje, srednja brzina vonje, srednje kvadratnoodstupanje od srednje brzine i koeficijent varijacije srednje brzine kaopokazatelj za dinamiku homogenost elemenata puta.

Prilog 6.: Situacija, poduni i popreni profil puta . Prilog 7.: Profil brzine u slobodnom toku za PA i TV

Situacija, poduni i popreni profil puta

37


38/95

Profll brzine u slobodnom toku za PA i TV

38


39/95

39


40/95

2.2.3.2. Brzine osnovnih vrsta vozila ibrzine saobraajnog toka po odsecima i

deonicama pri merodavnom vrnom asovnomtoku i brzine osnovnih vrsta vozila pri svim

klasama asovnog protoka

(1) BRZINE NA AUTO-PUTU I VlSETRANOM PUTU (4 i 6 traka)A. Brzine po odsecimaa) za osnovne vrste vozila: BRZINA OSNOVNIH VRSTA VOZILA NA POSMATRANOM ODSEKU

IZRAUNAVA SE PO SLEDEEM OBRASCU:

b) za ukupan tok:

PRI NORMALNOM TOKU, tj. PRI qm/C 1, PROSENA BRZINASVIH VOZILA NA POSMATRANOM ODSEKU PRI ODREENOJ KLASIASOVNOG PROTOKA IZRAUNAVA SE PO SLEDEEMOBRASCU:

40


41/95

PRI FORSIRANOM (PRINUDNOM) TOKU, tj. KADA SU ZAHTEVI ZAPROTOKOM (qz) VEI OD KAPACITETA (C), ODNOSNO ZA qm/C > 1 UTAKVOM TOKU SVA SE VOZILA KREU PRIBLINO ISTOM BRZINOMKOJA JE MANJA OD BRZINE PRI KAPACITETU (Vc).

OBRAZAC ZA IZRAUNAVANJE PROSENE BRZINE SVIH VOZILA UTOKU VeFZA ODGOVARAJUU KLASU ZAHTEVA ZA ASOVNIMPROTOKOM (qZJ) GLASI:

B. Brzine po deonicamaa) za osnovne vrste vozila:

41


42/95

PROSENE BRZINE OSNOVNIH VRSTA VOZILA POSAOBIIACAJMMDEONICAMA IZRAUNAVAJU SE PO SLEDEEM OBRASCU:

b) za ukupan tok: PRI NORMALNOM TOKU, tj. PRI qm/C 1 PROSENA BRZINA

SVIH VOZILA NA POSMATRANOJ DEONICI PRI ODREENOJ KLASIASOVNOG PROTOKA IZRAUNAVA SE PO SLEDEEM OBRASCU:

PRI FORSIRANOM (PRINUDNOM) TOKU, tj. KADA SU ZAHTEVI ZAPROTOKOM (gz) VEI OD KAPACITETA (C), ODNOSNO ZA qz/C > 1PROSENA BRZINA SVIH VOZILA U TAKVOM SAOBRAAJNOM TOKU, PRI

ODREENOJ KLASI ZAHTEVANOG ASOVNOG PROTOKA, IZRAUNAVASE PO OBRASCU:

(2) BRZINE NA DVOTRANOM PUTU ZA DVOSMERNI SAOBRAAJA. Brzine po odsecima

a) za osnovne vrste vozila: BRZINA OSNOVNIH VRSTA VOZILA NA POSMARANOM ODSEKU IZRAUNAVA SE

42


43/95

PO SLEDEEM OBRASCU:

b) za ukupan tok:

PRI NORMALNOM TOKU, tj. PRI qm/C 1 PROSENA BRZINASVIH VOZILA NA POSMATRANOM ODSEKU PRI ODREENOJ KLASIASOVNOG PROTOKA IZRAUNAVA SE PO SLEDEEM OBRASCU:

PRI FORSIRANOM (PRINUDNOM) TOKU, tj. KADA SU ZAHTEVI ZAPROTOKOM (qZ) VEI OD KAPACITETA (C), ODNOSNO ZA qz/C > 1 . UTAKVOM TOKU SVA SE VOZILA KREU PRIBLINO ISTOM BRZINOM

KOJA JE MANJA OD BRZINE PRI KAPACITETU (Vc

).OBRAZAC ZA IZRAUNAVANJE PROSENE BRZINE SVIH VOZILA UTOKU (VeF) ZA ODGOVARAJUU KLASU ZAHTEVA ZA ASOVNIMPROTOKOM (qzj) GLASI:

43


44/95

B. Brzine po deonicamaa) za osnovne vrste vozila: PROSENE BRZINE OSNOVNIH VRSTA VOZILA PO

SAOBRAAJNIM DEONICAMA IZRAUNAVAJU SE PO SLEDEEMOBRASCU:

b) za ukupan tok:

44


45/95

PRI NORMALNOM TOKU, tj. PRI qm/C1 PROSENA BRZINASVIH VOZILA NA POSMATRANOJ DEONICI PRI ODREENOJ KLASIASOVNOG PROTOKA IZRAUNAVA SE PO SLEDEEM OBRASCU:

PRI FORSIRANOM (PRINUDNOM) TOKU, tj. KADA SU ZAHTEVI ZAPROTOKOM (gz) VEI OD KAPACITETA (C), ODNOSNO ZA qz/C > 1PROSENA BRZINA SVIH VOZILA U TAKVOM SAOBRAAJNOM TOKU,PRI ODREENOJ KLASI ZAHTEVANOG ASOVNOG PROTOKA,IZRAUNAVA SE PO OBRASCU:

2.2.4. Nain utvrivanja

pokazateljaBEZBEDNOSTI SAOBRACAJAPokazatelji o broju saobraajnih nezgoda (Nsn) po saobraajnimdeonicamapostojee mree u realnim putnim i saobraajnim uslovima dobijaju seiz bankepodataka o putevima.Za ocenu mogueg broja saobraajnih nezgoda na buduim putevimaza oekivani saobraaj, kao i na postojeoj mrei za oekivanisaobraaj, koriste se odgovarajue tabliki uoptene relacije izmeuukupnog godinjeg broja saobraajnih nezgoda po 1 km puta uzavisnosti od vrste puta i velicine prosenog godinjeg dnevnogsaobraaja. Takoe se koriste i odgovarajue analitike relacije ozavisnosti broja saobraajnih nezgoda od tehniko-eksploatacionihkarakteristika puta (elemenata puta) i velicine proscnog godinjegdnevnog saobraaja.

2.2.5. Nain utvrivanja DUINE PUTA

45


46/95

Duina puta se utvruje na bazi odgovarajue projektnedokumentacije, a zapostojeu mreu na bazi merenja na terenu.

2.2.6. Nain utvrivanja VREMENAPUTOVANJAVreme putovanja se utvruje analitikim postupkom na bazi poznatihpokazateljao duini puta i o brzini osnovnih vrsta vozila u slobodnomtoku i pri merodavnom vrnom toku u prvoj i ciljnoj godini planiranogperioda eksploatacije puta.Opti obrazac glasi: t = l/VZa potrebe aktivne uloge funkcionalnog (tehniko-eksploatacionog)vrednovanjaputne mree pokazatelje (t)-vreme putovanja ima znaaja u relativnom

rangiranjuprojektnih varijanti poboljane mree, gde se najee posmatra vremeputovanja putnikog automobila u uslovima slobodnog toka, tj.

Za potrebe pasivne uloge funkcionalnog (tehn.-ekspl.) vrednovanjaputnemree pokazatelj (t)-vreme putovanja ima znaaja za analizu trokovavremenaputovanja putnika (i robe) na postojeoj mrei i poboljanoj mrei, gdeje odznaaja utvrivanje vremena putovanja osnovnih vrsta vozila primerodavnomvrnom protoku u prvoj i ciljnoj godini planiranog perioda eksploatacijeputa.Opti obrazac za utvrivanje vremena putovanja glasi:

46


47/95

V. FUNKCIONALNO VREDNOVANJE UTVRIVANJE POTREBA I OPRAVDANOSTIZDVANJA TRANZITNOG SAOBRAAJA SA

GRADSKIH ARTERIJA IZGRADNJOM OBILAZNICE1. UVOD

Predmet ovog rada su delovi mree drumskih saobraajnica kojima seostvarujepovezivanje mree vangradskih puteva sa mreom gradskih

saobraajnica, u koje spadaju: PRIGRADSKA - GRADSKA ARTERIJA koje fiziki pripadaju mreigradskih saobraajnica, a istovremeno slue gradskim (lokalnim),poetno-zavrnim I tranzitnim tokovima

DEONICE PUTNE MREE KOJE TANGIRAJU GRADSKEAGLOMERACIJE, tzv. OBILAZNICE GRADOVA, koje u trenutku izgradnjepripadaju mrei vangradskih puteva i koje su u funkciji tranzitnih ipoetno-zavrnih tokova, ali koje se irenjem grada (naroito-stihijski)esto transformiu u prigradskogradske arterije (deonice tzv. gradskihprstenova). S obzirom da je na prigradsko-gradskim arterijamasaobraajni tok, posmatran sa aspekta zahtevanih uslova saobraaja,

heterogen (lokalni, izvorno ciljni i tranzitni tokovi) to su i problemi kojise pojavljuju na ovim saobraajnicama kompleksni.Razlika u pogledu zahtevanih uslova saobraaja od strane pojedinihkategorijatokova predstavljaju izvor raznih problema u ouvanju nivoa usluge iupravljanjusaobraajnim tokovima na arterijama. Problemi proizilaze iz razliitihzahteva po

47


48/95

pitanju Nivoa Usluge od strane pojedinih kategorija saobraajnihtokova. Ove razlike izazivaju probleme u objetivnom argumentovanjufunkcionalnih potreba i ekonomske opravdanosti za preduzimanjeodgovarajuih tehnikih mera, radi poboljanja uslova saobraaja naarterijama, u koje spadaju i izgradnja obilaznica oko gradova. Bitnije

razlike u pogledu zahteva uslova saobraaja od strane pojedinihkategorija saobraajnih tokova na prigradsko-gradskim arterijama su usledeim:

a. Gradski (lokalni) tokovi su kretanja na kratkim distancama inezahtevaju velike brzine. Za ova kretanja bitna je prohodnost, to manjivremenski gubici na semaforisanim raskrsnicama i mogunostparkiranja.

b. Poetno-zavrni tokovi na prigradsko-gradskim arterijamasu kretanjana srednjim i duim (meugradskim) distancama koje esto koriste

samo pojedine deonice prigradsko-gradske arterije. Ova kretanja naprigradsko-gradskim arterijama u pogledu Nivoa Usluge imaju slinezahteve kao i gradski (lokalni) tokovi.

c. Tranzitna kretanja su kretanja na duim i srednjimdistancama kojekoriste celu duinu arterija bez potrebe da se usput zaustavljaju.Tranzitni tokovi u pogledu Nivoa Usluge zahtevaju uslove neprekinutihineometanih tokova, odnosno zahtevaju da duina arterije preu u tokraem vremenu, znai to veom ujednaenom brzinom i bezzaustavljnja.

Potosu na arterijama uslovi kretanja za sva vozila, u heterogenomsaobraajnom toku, isti bez obzira o kojoj se kategoriji kretanja radi, tose, pre svega, namee pitanje objektivne ocene jesu li na arterijizadovoljeni zahtevi ukupnog saobraaja toka na adekvarnom NivouUsluge po merilima koja vae za arterije. Budui da se od valjanostidijagnoze problema u saobraaju, na posmatranoj mrei, direktnozavisi kvalitet I nivo tehnikih mera kojima se planiraju poboljanjauslova saobraaja na istoj, to su problemi ocenjivanja uslovasaobraaja na arterijama stavljeni u fokus. Kada se radi o (relativno iapsolutno) veem tranzitnom saobraaju za argumentovanje odgovora,o nastajanju funkcionalnih (saobraajnih i ekolokih) potreba i

ekonomske opravdanosti za izdvajanje tranzitnih tokova sa gradskiharterija, nisu dovoljni samo pokazatelji koji opisuju Nivo Usluge nagradskim arterijama. U ovakvom sluaju je neophodno, poredneposrednog uvaavanja pokazatelja Nivoa Usluge za gradske arterije ipokazatelja Nivoa Usluge za vangradske puteve, u odgovarajuoj merirespektovati i sve druge pokazatelje, pre svega prostorno-urbanistikei ekoloke.

48


49/95

Osnovni zadatak ovog rada je definisanje pogodnih pokazatelja,kriterijuma ipostupaka za objektivno vrednovanje uslova saobraaja na arterijamaradi ocenenjihove sposobnosti da na adekvatnom Nivou Usluge udovolje zahteve

(ukupnih ipojednih kategorija) saobraajnih tokova. S obzirom, da se u sluajuizgradnje obilaznice tranzitni i delimino poetno-zavrni tokovi sele naobilaznicu to se kao zadatak u ovom radu takoe namee definisanjepogodnih pokazatelja, kriterijuma i postupaka za objektivnovrednovanje uslova tranzitnog saobraaja na obilaznicama. Cilj rada jestvaranje analitikog instrumentarija za definisanje merodavnihargumenata neophodnih za donoenje optimalnih odluka po pitanjuvremena nastajanja saobraajnih potreba i po pitanju ekonomskeracionalnosti za izdvajanje tranzitnog saobraaja sa arterija, tj zadonoenje optimalnih odluka o funkcionalnoj potrebi i ekonomskoj

opravdanosti izgradnje obilaznica.Merodavni argumenti za utvrivanje funkcionalnih potreba zapreseljnje tranzitnog saobraaja sa ARTERIJE na OBILAZNICU iskazujuse pokazateljima Nivoa Usluge i ekolokim pokazateljima. Kako realneanalize uslova saobraaja na tretiranoj mrei predstavljaju osnov zautvrivanje moguih saobraajnih i ekolokih efekata nakon preseljenjatranzitnog saobraaja sa ARTERIJE na OBILAZNICU u treem poglavljubie izloena kompletna procedura (postupci, pokazatelji i kriterijumi)funkcionalnog i ekolokog vrednovanja.U etvrtom poglavlju bie definisane faze prorauna direktnihekonomskih koristi bez detaljnog definisanja postupka prorauna.

Argumenti za utvrivanje ekonomske opravdanosti izgradnje obilazniceiskazuje se poreenjem trokova za izgradnju obilaznice saekonomskim koristima koje predstavljaju razliku u trokovima upotrbemree (arterije) bez obilaznice u odnosu na mreu (arteriju) saobilaznicom u planiranom periodu vremena.

2. IDENTIFIKACIJA ISHODITA ZNAAJNIHEFEKATA KOJI MOGUNASTATI PRESELJENJEM

DELA SAOBRAAJA SA ARTERIJA NAOBILAZNICE

49


50/95

Najznaajniji efekti koji nastaju kao posledica presljenja tranzitnog idela poetnozavrnog saobraaja sa arterija na obilaznice zasnivaju sena:

1. Poboljanju uslova saobraaja za tranzitne tokoveiskazanih

pozitivnom razlikom izmeu uslova saobraaja na arteriji pri ukupnomtoku(trantzitni + poetno-zavrni + lokalni) i uslova saobraaja za tranzitni idelimino poetno-zavrni tok na obilaznici.

2. Poboljanju uslova saobraaja za gradke i vei deopoetno-zavrnih tokova iskazanih pozitivnom razlikom u uslovimasaobraaja u uslovima saobraaja na arteriji pri ukupnom toku uodnosu na uslove saobraaja naarteriji,ali pri umanjenom toku nakonpreseljnja tranzitnog i deliminopoetno-zavrnog toka.

3. Poboljanju uslova saobraaja za deo poetno-zavrnog saobraaja u pogledu povoljnijeg razlivanja u pojedine

gradske zone za deo poetnozavrnog saobraaja koji e prei naobilaznicu.4. Poboljanju bezbednosti svih uesnika u saobraaju, a

posebnobezbednosti peaka koji presecaju ili koriste arteriju.

5. Poboljanju ekolokih uslova za delove grada duprigradskogradske arterije, iskazane kroz samanjenje emitovanjabuke iaerozagaenja na delove grada du arterija od saobraaja nakonpreseljnatranzitnog i delimino poetno-zavrnog toka.

6. Poboljanju uslova za funkcionisanje komunalnih slubi(JGS,Gradske isoe, Hitne pomoi i sl.) koje koriste arterije ili jepresecaju.

7. Stvaranje uslova za gradnju drumskih terminala (ukolikoza njimapostoji potreba) pored obilaznice ime se racionalizuje distribucija iopremarobe i supstitiuie znatan deo usitnjenog skladitnog prostora sa skupihgradskih lokacija.

8. Stvaranje uslova za gradnju trnih centara poredobilaznice za

kupovine u koje se odlazi automobilom, ime se na racionalan ikavalitetan nain zadovoljavaju potrebe za trnim kapacitetima. Izizloenog proizilazi da je za kvantifikovanje najznaajnijih efekata,izazvanih preseljnjem trantitnog saobraaja sa arterija na obilaznicu,neophodno analizirati uslove saobraaja koji su mogui na posmatranojarteriji i na planiranoj obilaznici. Na osnovu realno analiziranih uslovasaobraaja na posmatranoj artreriji i planiranojobilaznici, poredstvaranja osnova za sagledavanje znaajnih efekata, stvaraju se i

50


51/95

argumenti za utvrivanje funkcionalnih potreba za obilaznicom.Oekivanisaobraajni i ekoloki efekti koji su mogui nakon preseljenjatranzitnog i delimino poetno-zavrnog toka predstavljaju osnovu i zautvrivanje realno oekivanih direktnih ekonomskih efekata od

izgradnje obilaznice.

3. METODOLOGIJA OCENE SPOSOBNOSTIARTERIJA DA PROPUSTI DOSTIGNUTE IPERSPEKTIVNE SAOBRAAJNE TOKOVE

NAZAHTEVANOM NIVOU USLUGEMetodologija definie procedure za pruanje argumenata u odgovorimapo pitanjima kada nastaju potrebe za preduzimanjem odgovarajuihtehnikih mera radi pobojanja uslova saobraaja na arterijama. Urealne tehnike mere spada iizgradanja obilaznice. U narednom blok dijagramu izloena jemetodologijaocenjivanja sposobnosti arterije da propusti saobraajne tokove koja jekomponovana od metodologije za arterije i metodologije za vangradskeputeve uz iskljuivanje i postupaka za analizu ekolokih pokazatelja.Metodologija je izraena kroz 5 koraka. U prva tri koraka izloeni supostupci analize pokazatelja Nivoa Usluge za arterije i vangradskeputeve. U etvrtom koraku izloen je postupak ocenjivanja sposobnostiarterije sa funkcionalnog aspekta. U petom koraku izloen je postupakutvrivanja ekolokih pokazateljai ocene ispunjenosti ekolokihogranienja.

3.1. PRVI KORAK - Identifikacijaposmatrane ARTERIJE u SKLOPU relativne

mree sa planiranom OBILAZNICOMU ovom koraku se identifikuje poloaj tretirane arterije u sklopurelevantne mreekojom se posmatrana ARTERIJA i planirana OBILAZNICA integriu upovezanealternativne saobraajnice. Za arteriju se definiu podaci o duini posegmentima

51


52/95

reimu saobraaja, podaci o tehniko eksplatacionim karakteristikama,podaci osignalisanim raskrsnicama i dr. Za ostalu relevantnu mreu definie sesamo osnovni podaci o duinama, reimu saobraaja na ukrtaju saarterijom i podaci oirini kolovoza.

Nakon identifikacije odreuje se kategorija arterije i brzina slobodnogtoka, kao ipodela arterije na saobraajne deonice. Saobraajna deonica sadrijedan ili viesegmenata. Segment predstavlja rastojanje izmeu dve uzastopnesignalisaneraskrsnice u jednom smeru vonje. Ukoliko se segmenti razlikujupoduinama za vie od 20%, ili po irini, ili pak po brzini tada se neukljuuju u istu saobraajnu deonicu.

Slika 1. Metodologija ocenjivanja sposobnosti arterije da propusti saobraajne Tokove

52


53/95

3.2. DRUGI KORAK - Utvrivanjesaobraajnih tokova po saobraajnim

deonicama i signalisanim raskrsnicamaU Ovom koraku definiu se veliina, struktura i vremenska

neravnomernostdostignutih i perspektivnih saobraajnih tokova po saobraajnimdeonicama isignalisanim raskrsnicama (po prilazima raskrsnicama). Utvruju semerodavni vrni asovni protoci na bazi faktora vrnog saobraaja po15- tominutnim intervalima. Takoe se utvruju i podaci o putnicima uPA i BUS (broj putnika i svrhe putovanja). Utvruju se i podaci oizvoritu i odreditu putovanja u odnosu na grad, tj. vri se podelaukupnih tokova na LOKALNE (gradske), POETNO-ZAVRNE iTRANZITNE TOKVE. Navedeni podaci o soabraajnim tokovimapredstavljaju rezultat STUDIJE SAOBRAAJNIH TOKOVA.

3.3 TREI KORAK - Definisanje merodavnihpokazatelja Nivoa Usluge za arterije i

obilaznice i postupci utvrivanja merodavnihpokazatelja Nivoa Usluge

Za funkcionalno vrednovanje arterija, ne ulazei u specifine zahtevepojedninihkategorija (loklani-gradski,poetno-zavrni i tranzitni), merodavni su

pokazatelji ikriterijumi kojim se definie Nivo Usluge ARTERIJE. Ovi pokazatelji ikriterijumimerodavni su i za ocenu da li su zadovoljeni specifini zahtevi lokalno-gradskih ipoenozavrnih tokova na ARTERIJI. Meutim, za ocenu da li su naarteriji zadovoljeni specifini zahtevi tranzitnih tokova merodavni su zapokazatelji i krtiterijumi kojima se definie Nivo usluga naOBILAZNICAMA.Radi toga se, a u cilju stvaranja osnove za analizu moguih poboljanjauslova

saobraaja u sluaju izgradnje obilaznice, u okviru ovog koraka definiumerodavni pokazatelji i kriterijumi Nivoa Usluge i postupci proraunaovih pokazatelja za ARTERIJE i za OBILAZNICE.

3.3.1. Definisanje i postupci proraunapokazatelja Nivoa Usluge na ARTERIJAMA

53


54/95

3.3.1.1 Definisanje merodavnih pokazateljaza analizu Nivoa Usluge na ARTERIJAMA

Za ocenu sposobnosti ARTERIJE ne ulazei u specifine zehtevepojedinih

kategorija tokova koji se na njoj odvijaju, kao i za ocenu udovoljavanjaspecifinihzahteva lokalnih-gradskih i poetno-zavrnih tokova, primarnipokazatelj NivoaUsluge je brzina putovanja, a dopunski pokazatelji su bremenskigubici(zastoji) irelacija tok/kapacitet poprilazima signalisanim raskrsnicama.

(1) RELACIJA TOK/KAPACITET na prilazu signalisanojraskrsnici, ili zagrupu traka (dopunski pokazatelj i kriterijum)

Tabela 1. Opta skala vrednosti relacije tok/kapacitetKritini oblik V/K Relativni odnos i zahtjev saobraaja u odnosu

(Xkm) na kapacitetXKm


55/95

Raspon brzina uslobodnom toku (km/h) 72,40-56,30 56,30-48,3056,30-40,20Tipine brzine uslobodnom toku (km/h) 64,40 53,1043,30

Nivo uslugeA >56,30 >48,30 >40,20B >45,00 >38,60 >30,60C >35,40 >30,00 >20,90D >27,40 >22,50 >14,50E >20,90 >16,10

>11,30F


56/95

fa - faktor uticaja tipa zone grada;fRT- faktor uticaja desnih skretanja;fLT- faktor uticaja levih skretanja.

(2) Postupak praktinog utvrivanja VREMENSKIH GUBITAKA

na prilazusignalisanoj raskrsniciZa potrebe prorauna brzina putovanja du arterije ili odseka, poredutvrivanjavremena vonje arterije ili odseka pojedinano, neophodno je utvrditivremenskegubitke pojedinano na raskrsnicama usled zaustavljanja vozilaukljuujui iusporenja i ubrzanja. Prema HCM-1994. godine opti obrazav naprolazu kroz signalisnu raskrsnicu glasi: D = 1,3 d

gde je:

D - ukupni vremenski gubici na raskrsnicama ukljuuju i gubitke naodseku (s/voz), id - vremenski gubici zbog zaustavljanja vozila na raskrsnici (s/voz).Jednaine za izraunavanje vremenskih gubitaka zbog zaustavljnja naraskrsniciglase:

d = d1 x DF + d2; odnosno d = d1 x PF + d2

[1- Z / C]2

d1= 0,38C x ----------------------------------------- (s/voz); X=1,0 akoje X>1,0 i

[(1 Z / C)(min (x,1 0))]0,5

xD2 = 173 x {(x - 1)+[(x - 1)2 + m --- ]0,5} (s/voz)

Kgde je:

d1 - vremenski gubici zboga zaustavljnja na raskrsnici (s/voz)d1 - uniformni vremenski gubici (s/voz)d2 - dodatni vremenski gubici usled sluajnog dolaska vozila naraskrsnicu (s/voz)DF - faktor uticaja kvaliteta progresije i tipa kontroleC - trajanje ciklusa u (s)Z - efektivno trajanje zelenog svetla za grupu traka u sekundamaX = V/K - relacija tok/kapacitet na prilazu raskrsnici po grupama trakaK - kapacitet po grupama traka (voz/h)m - parametar kalibracije koji reprezentuje uticaj tipa dolaska naraskrsnicu i stepen disperzije plotunaPF - faktor progresije C

Rp = P [------ ]

56


57/95

Zgde je Rp - faktor plotuna, a P - procenat svih vozila koja pristiu zavreme zelenefaze

[(1 - P)] fp

PF = ------------- (1 Z / C)

(3) Postupak praktinog utvrivanja BRZINE PUTOVANJAVOZILA nasaobraajnoj deonici arterijeOpti obrazac za utvrivanje brzina putovanja vozila na saobraajnojdeonici arterije glasi : [3600 x L]

Sart = ------------------- (km/h) [(tmx L)+D] gde je:

L - duina arterije (km)

tm - jedinino vreme putovanja (s/km)D - ukupni vremenski gubici na raskrsnici ukljuiv i zastoje na odseku(s/voz)

3.3.2. Definisanje i postupci utvrivanjapokazatelja Nivoa Usluge za tranzitne tokove

na OBILAZICAMA

3.3.2.1. Definisanje merodavnih

pokazatelja za analizu Nivoa Usluge naOBILAZNICAMA

Za ocenu da li je ARTERIJA sposobna da udovolji specifine zahtevetranzitnog saobraaja neophodno je dedefinisati pokazatelje ikriterijume NivoaUsluge koji odgovaraju OBILAZNICAMA, odnosnovangradskim putevima. U red merodavnih pokazatelja za analizu NivoaUsluge obilaznice spadaju:

(1) Granine vrednosti relacije TOK/KAPACITET po nivoimausluge zaobilazni put na bazi linearne veze brzina-tok

57


58/95

Tabela 4. q/C za osnovne odseke DVOTRANOG PUTA

Nivo

u

sluge

Ravniarski tereni Brdoviti tereni

% put na kome nema preglednosti za izvrenje bezbjednog preticanja

0 20 40 60 80 100 0 20 40 60 80 100

A ,15 ,12 ,09 ,07 ,05 ,04 ,15 ,10 ,07 ,05 ,04 ,03B ,23 ,24 ,21 ,19 ,17 ,16 ,26 ,23 ,19 ,17 ,15 ,13

C ,43 ,39 ,36 ,34 ,33 ,32 ,42 ,39 ,35 ,32 ,30 ,28

D ,64 ,62 ,60 ,59 ,58 ,57 ,62 ,57 ,52 ,48 ,46 ,43

E 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 ,97 ,94 ,91 ,90 ,90 ,90

F - - - - - - - - - - - -

(2) Granine veliine BRZINE VOZILA po Nivoima Usluge za tipine

vrste obilaznog puta na bazi LINEARNE VEZE BRZINA-TOKNivoUsluge

Prosjene brzine u (km/h)

Ravniarski tereni Brdoviti tereni

A > 93,3 > 91,7B > 88,5 > 86,7C > 83,7 > 82,7

D > 80,4 > 78,8E > 72,4 > 64,4F < 72,4 < 64,4

Tabela 5. Brzine za osnove odseke DVOTRANOG PUTA(3) Procenat ukupnog toka zahvaen vremenskim zastojima

usledkolonske vonje na osnovnim odsecima dvotranih puteva

Nivo usluge % Vremenski zastoji

A < 30

B < 45C < 60D < 75E > 75F 100

Tabela 6. Vremenski zastoji

58


59/95

3.3.2.2. Postupci praktinog utvrivanjamerodavnih pokazatelja Nivoa Usluge naosnovnim odsecima OBILAZNICE za tipinevrste puta

3.3.2.2.1. Postupak utvrivanja relacijetok/kapacitet na osnovnim odsecima tipinih

vrsta obilaznog puta

I DEFINISANJE VELIINE TOKAKonkretni ciljevi saobraajno-tehnikih analize mogu biti:

1. Utvrivanje karakteristika vremenske neravnomernosti

protoka vozila na mrei izraenih osciliranjem veliina toka porazliitim vremenskim jedinicama (15-to minutnim, asovnim idnevnim). Najznaajniji pokazatelj za iskazivanjekarakteristike vremenske neravnomernosti protoka vozila na postojeojmrei idefinisanja dostigutih veliina tokova je stvarna veliina toka poasovima, tj. asovni tok, koji predstavlj broj vozila koja u jednom asuprou kroz posmatrani presek vietranog puta u jednom smeru ilidvotranom putu za dvosmerni saobraaj u oba smera.

2. Operativna analiza uslova saobraaja (stepen iskorienjakapasiteta,

brzina, vreme putovanja i dr.) na postojeoj mrei za dostignute iperspektivnesaobraajne tokove. U ovom sluaju adekvatan pokazatelj protoka jeizvedenaveliina asovnog protoka veliina vrnog 15-tominutnog toka ustvarnom asovnom toku.Izvedeni asovni tok je maksimalnipetnaestominutni protok vozila ekspandriran na asovni tok, pre svegana max. Merodavni vrni as ima ulogu merodavne veliinesaobraajnog toka za operacionu analizu Nivoa Usluge dostignutog ioekivanog saobraajnog toka na postojeoj ili projekotvanoj mrei.Veliina izvedenog asovnog toka utvruje se na sledei nain:

izvedeni asovni tok iz stvarne veliine toka u bilo kom asu (i)

)/()( hvoziFVS

Qqi =

iNx

QmFVSi

min)15(max4=

izvedeni asovni tok iz stvarne veliine toka u merodavnomvrnomasu

59


60/95

( ))/ hvozFVS

Qmqm =

( )min15max4 NxQm

FVS=

3.Saobraajno-tehniko dimenzionisanje planiranog puta. U ovomsluaju

adekvatan pokazatelj veliine toka je projektni vrni asovni protok uciljnoj godini. Projektni vrni asovni tok je veliina prognoziranogmerodavnog vrnog asovnog toka na planiranom putu u zadnjoj(ciljnoj) godini planerskog perioda njegove eksploatacije. Projektnivrni asovni tok ima ulogu merodavne veliine toka za kapacitivnodimenzionisanje i analizu Nivoa Usluge planiranog puta. Veliinaprojektovanog asovnog puta utvruje se na sledei nain:

za vietrane puteve( )

FVS

PGDSxDxKqp

za dvotrane puteveFVS

PGDSxKqp =

gde je:PGDS - prognozirani proseni godinji dnevni saobraaj u zadnjoj godiniplanerskog perioda (voz/dan)D - procenat saobraajnog toka u optereenijem smeru u projektnomvrnom asovnom tokuK - faktor projektovanog asovnog toka. To je koeficijent kojim semnoenjemsa PGDS-om utvruje vrednost merodavnog vrnog asovnog toka.

II POSTUPCI UTVRIVANJA PRAKTINOGKAPACITETA OSNOVNIH ODSEKA OBILAZNOG

PUTAOsnovni obrasci za utvrivanje praktinog kapaciteta osnovnihodsekadvotranihputeva:

a)Po obrascu definisanom u HCM-1994.g. za osnovne odseke u proseenim terenskim uslovima pri

l>3.200 (m) i usponu UN


61/95

2.800 - maksimalni tok na odseku idealnih tehniko-eksploatacionihkarakteristika itoka PA koji je ravnomeran po smerovima 50:50 (PA/h uoba smera)C- praktini kapacitet (voz/h u oba smera)- fdfaktor uticaja neravnomernosti saobraaja po smerovima

fw faktor uticaja irine saobraajnih traka i udaljenosti bonih smetnja-fhv faktor kombinovanog uticaja % uea tekih vozila i terenskihuslova-fgfaktor uticaja uspona na uslove kretanja PA

b) Po obrascu razvijenom na Saobraajnom fakultetu u BeograduZa osnovne odseke na kojima je Vmv(R) > Vco i Vmv (UN)>VcoC=2200 NFv v () Fv (BS) Fv PSFg (PS) Fg (a b)Fg (KV) Fg (a b)(voz/h/oba smera)

gde je:Vmv(R) - brzina merodavnog vozila u funkciji krivinskih karakteristikaVmv(UN) - brzina merodavnog vozila u funkciji uzdunog nagibaN = 2 - broj saobraajnih trakaFv () - faktor uticaja irine saobraajne trake na brzinu toka prikapacitetuFv (BS) - faktor uticaja udaljenosti nepokretnih bonih smetnji nabrzinu tokapri kapacitetuFv (PS) - faktor uticaja pokretnih bonih smetnji na brzinu toka prikapacitetuFg (PS) - faktor uticaja pokretnih bonih smetnji na gustinu toka prikapacitetu

Fg (KV) - faktor uticaja uea tekih vozila u toku na gustinu toka prikapacitetuFg (a/b) - faktor uticaja neravnomernosti tokova po smerovima nagustinu tokapri kapacitetuFg (a/b) - faktor uticaja neravnomernosti tokova po smerovima nabrzinu tokapri kapacitetu

3.3.2.2.(2.) Postupak utvrivanja prosenebrzine saobraajnog toka na osnovnim

odsecima dvotranih putevaPostupak se zasniva na obrascu:

61


62/95

[ ] ( )hkmRP

VcVstc

qmVstV /

100

1

=

gde je:Vsl - brzina u slobodnom toku u funkciji kapaciteta terena (km/h)qm - veliina merodavnog toka (voz/h u oba smera)

C - praktini kapacitet odseka dvotranog puta (voz/h u oba smera)Vc - brzina pri kapacitetu u funkciji terena (km/h)P - procenat duine puta na kojoj ne postoji dovoljna preglednost zabezbednopreticanjeR - redukcioni faktor uticaja preglednosti na brzinu toka

3.3.2.2.(3.) Utvrivanje procenta ukupnogtoka zahvaenog vremenskim zastojima usled

kolonske vonje na osnovnim odsecimadvotranih puteva

Pokazatelj vremenskih zastoja moe se utvrditi neposrednimosmatranjem % toka koji je zahvaen kolonskom vonjom ili % toka ukome je vremenski interval sleenja manji od 4 sekunde.

3.4. ETVRTI KORAK - Definisaje postupkaza ocenjivanje sposobnostiARTERIJE da

propusti dostignute i perspektivne saobraajnetokove na zahtevanom Nivou usluge

Poreenjem vrednosti merodavnih pokazatelja koji odgovarajuzahtevanom Nivou Usluge za pojedine kategorije saobraajnih tokova(lokalno-gradskih, poetnozavrnih i tranzitnih) sa konkretnoizraunatim vrednostima merodavnih pokazatelja Nivoa Usluge zaukupan tok naARTERIJI, stvaraju seargumenti za ocenjivanje da lije ili

ne ARTERIJA sposobna da propusti dostignute i perspektivnesaobraajnetokove nazahtevanom Nivou Usluge.S obzirom na specifine razlike u pogledu zahtevanih Nivoa Usluge kojepostojeizmeu pojedinih kategorija saobraajnih tokova to se postupakocenjivanjasposobnosti ARTERIJE da propusti dostignute i perspektivnesaobraajne tokove

62


63/95

sprovodi kroz 3 nivoa i to:(1) Na prvom nivou, kroz separatnu ocenu sposobnosti

arterije dapropusti na zahtevanom nivou usluge lokalne-gradske i poetn-zavrnetokove. Ova ocena se zasniva na poreenju zahtevanih vrednosti

merodavnih pokazatelja Nivoa Usluge, za lokane-gradske tokove, sakonkretno izraunatim vrednostima merodavnih pokazatelja NivoaUsluge na ARTERIJI za ukupan tok.Na ovom nivou postupak ocenjivanja se sprovodi kroz 3 kriterijuma i to:

1. Poreenje praktino zahtevanih vrednosti relacijetok/kapacitet na prilazima signalisanim raskrsnicama sa konkretnoureenim vrednostima relacijetok/kapacitet(dopunski kriterijum). Praktino zahtevane vrednostirelacijatok/kapacitet na prilazima signalisanim raskrsnicama imaju za ciljgarantovanje

planiranih standarda u uslovima saobraaja na prilazima krozsignalisane raskrsnice du arterije. Konkretno utvrene vrednostirelacija tok/kapacitet na prilazima signalisanim raskrsnicamaposmatrane arterije, za dostignute i perspektivne saobraajne tokove,uporeene sa praktino zahtevanim vrednostima relacije tok/kapacitetpredstavljaju jednu od osnova (dodatnu) za ocenu uslova saobraajana prilazima kroz signalisane raskrsnice du arterije.

2. Poreenje praktino zahtevanih vrednosti vremenskihgubitaka zakonkretno utvrenim vrednostima vremenskih gubitaka (dopunskikriterijum).

Konkretno utvrene vrednosti vremenskih gubitaka mogu se dobitimerenjem iliizraunavanjem.

3. Poreenje praktino zahtevanih vrednosti brzina putovanjavozila sakonkretno utvrenim vrednostima brzine putovanja (primarnikriterijum).

(2) Na drugom nivou, kroz separatnu ocenu sposobnostiarterije dapropusti na zahtevanom nivou usluge tranzite tokove. Ova ocena sezasniva naporeenju zahtevanih vrednosti merodavnih pokazatelja Nivoa Uslugeza vangradske puteve (obilaznice), koji odgovaraju tranzitnimtokovima, sa konkretno izraunatim vrednostima merodavnihpokazatelja Nivoa Usluge na ARTERIJI. Na ovom nivou postupakocenjivanja se sprovodi kroz 2 kriterijuma i to:

1. Poreenje praktino zahtevanih vrednosti relacijetok/kapacitet za tranzitne tokove sa konkretno utvrenim vrednostima

63


64/95

za ukupan tok koji su identine i za tranzitne tokove na arteriji.Praktina zahtevana vrednost relacije tok/kapacitet ima za ciljiskazivanje adekvatnog standarda u pogledu uslova saobraaja kojiodgovaraju tranzitnim tokovima. Ujedno ove vrednosti relacijetok/kapacitet predstavljaju i zahtev koji mora udovoljiti planirana

obilaznica ukoliko se dokae njena potreba i opravdanost. Konkternoutvrene vrednost relacije tok/kapacitet po deonicama, tj., na uskimgrlima - prilazima signalisanim raskrsnicama posmatrane arterije, zadostignutei perspektivne saobraajne tokove; uporeene sapraktinozahtevanim vrednostima relacije tok/kapacitet predsatvljajujednu od osnova za ocenu uslova tranzitnog saobraaja .

2. Poreenje praktino zahtevanih vrednosti prosene brzinetranzitnog toka sa konkretno utvrenim vrednostima za ukupan tokkoje su identine i za tranzitne tokove na arteriji.

(3) Na treem nivou, kroz sumarnu ocenu sposobnostiARTERIJE da propusti ukupne saobraajne tokove, koja se zasniva na

odgovarajuoj sinteziseparatnih ocena. Sumirana ocena se zasniva na separatnim ocenamauz adekvatno uvaavanje tranzitnog saobraaja s obzirom na njegovuveliinu (u apsolutnom i relativnom smislu); kao i uz adekvtatnorespektovanje odgovarajui specifinosti grada (veliina, prostornekarakteristike i sl.), uz uzimanje u obzir funkcionalnog znaaja putnogpravca koji u prolazu kroz grad koristi arteriju, kao i uz odgovarajueuvaavanje svih drugih konkretnih specifinosti. Na ovom nivouocenjivanja sposobnost arterije da propusti ukupne saobraajne tokovegranini sluajevi u definisanju sintezne ocene omeeni su sa dvapraga:

I Donji-minimalni zahtevani prag kojim se proverava da liarterija moe da propusti ukupne tokove (gradske, poetno-zavrne itranzitne) na zadovoljavajuem Nivou Usluge prema merilima kojevae za gradske tokove na gradskim arterijama. U odmeravanju premadonjem-minimalno zahtevanompragu mogua su dva odgovora i to:

a) Ako arterija nije u stanju da propusti ukupne tokove nazadovoljavajuem Nivou Usluge po merilima koja vae za arterijuodgovor je eksplicitno jasan i glasi da su neophodne odgovarajuetehnike mere kojima e se poveati kapacitet i/ili pobioljati NivoUsluge. U red moguih tehnikih mera spada i izgradnja obilaznice.

b) Ako je pak arterija u stanju da propusti ukupne tokove na

zadovoljavajuem Nivou Usluge, prema merilima koja vae za arterije,odgovor na pitanje trebaju li ili ne odgovarajue tehnike mere, nijeeksplicitan, ve se do njega mora doi uzimanjem u razmatranje idrugih relevantnih injenica, a pre svega veliine i karakteristikatranzitnog toka. Znai, u ovom sluaju odgovori mogu biti vrlo razliiti,kao npr.:

64


65/95

da nisu potrebne nikakve tehnike mere u cilju poboljanjauslova saobraaja (sluaj malog tranzitnog toka koga ine pretenoputniki automobili)

da su potrebne odgovarajue tehnike mere u cilju pobiljanjauslova

saobraaja (od mera regulativnog karaktera i rekonstrukcije doizgradnjeobilaznice).

II Gornji-maksimalni zahtevani prag kojim se proverava da liarterija moe da propusti tranzitne, a to znai i ukupne tokove(gradske, poetno-zavrne i tranzitne) na zadovoljavajuem NivouUsluge, ali prema merilima koje vae za tranzitne tokove naobilaznicama. Ocena da arterija nije u stanju da propusti ukupnetokove na zahtevanom Nivou Usluge, prema merilima koja vae zatranzitne tokove na obilaznicama, nije dovoljna za direktnozakljuivanje da su neophodne odgovarajue tehnike mere radi

poboljanja uslova saobraaja za tranzitne tokove. Za odgovor napitanje jesu li, kada i koje tehnike mere potrebene moraju se uzeti urazmatranje i druge relevantne injenice, a pre svega pitanje veliine ikarakteristika tranzitnog toka.Znai i u ovom sluaju odgovori mogubiti vrlo razliiti, kao npr.:

da nisu potrebne nikakve tehnike mere u cilju poboljanjauslova saobraaja (sluaj malog tranzitnog toka koga ine pretenoputniki automobili)

da su potrebne odgovarajue tehnike mere u cilju poboljanjauslovasaobraaja (od mera regulativnog karaktera i rekonstrukcije do

izgradnjeobilaznice).Rezultati sintezne ocene predstavljaju argumentaciju za definisanjevremenskedinamike o nastajanju funkcionalnih potreba za odgovarajuimtehnikim merama radi poboljanja uslova saobraaja na posmatranojgradksoj arteriji. U red odgovarajuih tehnikih mera za poboljanjeuslova saobraaja na gradskoj arteriji spada i izgradnja obilaznice kaonajradikalnija mera kojoj je u ovom radu posvena posebana panja.

3.5. PETI KORAK - Analiza emisije tetnihgasova i buke od saobraajnih tokova na

ARTERIJIUtvrivanje pokazatellja o koliini aerozagaenja i nivou buke kojuemituju motorna vozila u saobraajnom toku du arterija ima za cilj dase pridrue relevantni argumenti neophodni u proceduri:

65


66/95

1. Vrednovanje uslova saobraaja sa aspekta njegovog uticaja naivotnusredinu, tj. za ocenu da li su na arteriji, pri dostignutim i prognoziranimsaobraajnim tokovima (lokalnim, poetno-zavrnim i tranzitnim),koliine aerozagaenja i nivo buke u granicama dozboljenih vrednosti.

Ova ocena se sprovodi kroz poreenje konkretno utvrenih vrednostipokazatelja o aerozagaenju i buci sa repernimnormativno propisanimvrednostima aerozagaenja i buke koji imaju karakter kriterijuma.

2. Ekonomskog vrednovanja ulaganja u projekte obilaznih putevau odnosu na grad. Izgradnjom obilaznice preuzima se ukupan tranzitnidelimino poetno-zavrni nivoa buke na gradske zone du arterije.Smanjenje aerozagaenja i nivoa buke odraava se na smanjenjeoboljenja stanovnitva (na uticajnoj zoni arterije) od specifinih bolesti.Znai smanjenjem aerozagaenja i buke utie se i na smanjenjeodsustvovanja zaposlenih sa posla, na smanjenje trokova bolnikogleenja, na smanjenje izdataka za lekove i dr. To sve predstavlja jednu

od komponenata opte drutvenih ekonomskih koristi koje se oekujuu eksploataciji nakon izgradnje obilaznice.

4. DIREKTNE I INDIREKTNE EKONOMSKEKORISTI KOJI NASTAJU PRESELJENJEM

TRANZITNOG SAOBRAAJA SA ARTERIJE NAOBILAZNICU

Najznaajnije direktne ekonomske koristi koje nastaju preseljenjemtranzitnogsaobraaja sa ARTERIJE na OBILAZNICU temelje se na poboljanjuefikasnosti,bezbednosti, ekonominosti, pouzdanosti saobraaja, kao i poboljanjuekolokihfaktora. Znai za utvrivanje realnih direktnih ekonomskih koristineophodno je, pre svega, utvrditi stepen poboljanja osnovnihpokazatelja uslova saobraaja koji se oekuje nakon preseljenjatranzitnog i dela poetno-zavrnog saobraaja na obilaznicu. Osnovnipokazatelji uslova saobraaja sa ijim poboljanjima se ostavrujunajznaajn

Documents

VREDNOVANJE U SAOBRAĆAJU