ПОЉОПРИВРЕДНА ЛИТЕРАТУРА

ГЛАВНИ УРЕДНИК БИБЛИОТЕКЕ

СРБОЉУБ МИЛОШЕВИЋ, дипл.

БОГОМИР МИХАЈЛОВИЋ, дипл. инж.

Мр ВЛАДИСЛАВ ПОЛАК

ВЕРОЉУБ ПЕТРОВИЋ

ВОЈИН ТОДОРОВИЋ, др ДУШАН ТОДОРОВИЋ: ПРАКТИЧНО ПЧЕЛАРСТВО • Рецензија:др МИХАЈЛО КРСТИЋ • Уредник: БОГОМИР МИХАЈЛОВИЋ • Лектор: БОШКО ВУКАДИНОВИЋ• Технички уредник: БОГДАН ЋУРЧИН • Коректор: ВЕРА СПАСОЈЕВИЋ • Издавач: НОЛИТ, Београд,Теразије 27/II • Главни и одговорни уредник: МИЛОШ СТАМБОЛИЋ • Штампа: БИРОГРАФИКА,

Суботица • Тираж: 5.000 примерака • 1983. год.

ВОЈИН ТОДОРОВИЋ • Др ДУШАН ТОДОРОВИЋ

ПРАКТИЧНОПЧЕЛАРСТВОПЕТО ДОПУЊЕНО И ПОПРАВЉЕНО ИЗДАЊЕ

НОЛИТ • БЕОГРАД

ПРЕДГОВОР

У нашој земљи све гране пољопривреде из године у годинуинтензивно се развијају и напредују. Међутим, пчеларство, иакоима врло повољне услове (климу и пчелињу пашу) споро на-предује. У Југославији постоји око 890 хиљада кошница сапчелињим друштвима, од којих није продуктивна ни једнатрећина. Разлог овако мале продуктивности лежи у великимзимским губицима у појединим годинама, слабим друштвима,старим матицама, лоше изграђеном саћу, малим резервамахране, небризи пчелара око припреме друштава за пашу, ро-јењу пчела пред пашу. као и у несузбијању заразних болести,које из године у годину наносе огромне штете пчеларству.То нас је и обавезало да у овом новом издању ПРАКТИЧНОГПЧЕЛАРСТВА унесемо нова сазнања која ће омогућити дасе отклоне недостаци и сметње у производњи и допринетида се савременим методама пчеларења постигне бржи и већиуспон. Осим тога, жеља нам је да и градским становницимакоји беже од вреве и смога помогнемо да уз кућицу и баштицуоформе мање пчелињаке, да би у слободним часовима ималикорисну забаву и разоноду.

Ово издање појављује се с додацима у свим поглављима,тако да је и промена наслова била потребна. Понешто је моралода се поправи и допуни, јер се и пчеларско знање непрекиднодопуњује новим научним и практичним достигнућима.

Надам се да ће и четврто издање ове књиге заинтересоватинаше пчеларе као и треће, које је било распродато за врлократко време. Такође се надам да ће оно бити средство које ћене само почетницима већ и искусним пчеларима омогућити дасвоје знање прошире и обогате новим достигнућима из пче-ларске теорије и праксе. Очекујем да ће и ученици пољопривред-них, шумарских и ветеринарских школа и факултета моћи уовој књизи наћи све оно што им је наставним програмомпредвиђено. јер је писац ове књиге више година провео каонаставник и руководилац Специјалне пчеларске школе у Сме-дереву.

При спремању овог издања користио сам најновију домаћуи инострану литературу.

И овом приликом желим да захвалим др Бранку Влатко-вићу, др Сими Грозданићу, др Живораду Радовићу, др Дра-гутину Ерцеговцу и др Николи Ружичићу — професоримаУниверзитета у Београду, као и пчеларима и пчеларским струч-њацима, који су ми помогли да ова књига буде садржајнијаи кориснија за унапређење нашег пчеларства. Такође сам захва-лан Зорану Петровићу, дипл. вет. стручњаку Пољопривредногкомбината „Београд" и инж. Ратосладу Томашевићу који суоко илустрација уложили пуно труда, воље и стрпљења.

Маја 1976. годинеБеоград

Војин Тодоровић

ПРЕДГОВОР ПЕТОМ ИЗДАЊУ

Иако је прошло више година од смрти мог оца ВојинаТодоровића, не престаје интересодање пчелара за његову књигуПРАКТИЧНО ПЧЕЛАРСТВО, која је за веома кратко времераспродата. Због великог интересовања пчелара издавач јеодлучио да ту књигу поново штампа.

С обзиром на протекло време и новија сазнања у пчеларскојнауци и пракси, било је неопходно да се раније издање преради идопуни. Узимајући на себе ту обавезу, био сам свестан тешкоћакоје ме при томе очекују. Међутим, чињеница да сам годинамапчеларио са оцем и да као ветеринар познајем биологију ипатологију пчела, навела ме је да се прихватим такве обраде.Радећи на овоме, првенствено сам се трудио да сачувамаутентичност текста, интервенишући само на оним местимагде је то заиста било неопходно.

Надам се да ће ово издање, као и ранија дела ВојинаТодоровића, наићи на добар пријем пре свга код пчеларапрактичара, којима је и намењена ова књига.

ЖИВОТ ПЧЕЛА

Београд, март, 1983. год. Др Душан Тодоровић

ПОРЕКЛО МЕДОНОСНЕ ПЧЕЛЕ

Пчеле имају своје даље и ближе сроднике које откривамопо њиховим заједничким одликама. По томе што је у свихњих тело чланковито сврставамо их у коло зглавкара, а штоимају издвојене чланке и телесне делове — главу, груди, трбухи ноге и што дишу на душник чине класу инсеката. Инсектекоји имају опнаста крила и уста подешена за лизање и сркањехране увршћујемо у ред опнокрилаца. У овај ред спада и пчела.

Најближи сродници данашње медоносне пчеле (Apis melli-fica L.), јесу oce. Пчеле су у свом развоју, променивши условеживота, отишле другим путем од оса, тако да се начином жи-вота, грађом и обликом тела разликују од некадашњих зајед-ничких предака од којих су и постале. Даљи развој мењао је иусавршавао поједине делове тела, а нарочито оне који су слу-жили за прибављање хране.

Прве пчеле живеле су усамљеним животом, тј. свака женкаскупљала је храну за себе и своје легло, а тако живе и садашњеврсте које су остале на нижем ступњу развитка. Међутим, да-нашња медоносна пчела развила се као друштвена животињате живи у великим заједницама с врло сложеним односимаизмеђу појединих чланова тог друштва.

Домовина наше медоносне пчеле још није тачно утврђена,јер су трагови праисторијског живота пчела врло оскудни. Одмногобројних фосила који су нађени у разним слојевима земЉеима само неколико који би се могли сматрати фосилима нека-дашњих предака наше пчеле медарице или њених рођака.Већина тих фосила потиче из новијег доба Земљине историје,тзв. терцијарне периоде, из времена од пре 15 до 60 милионагодина.

Неки научници сматрају да је домовина медоносне пчелеИндија, док други тврде да је то средња Европа, пошто је утерцијеру у Европи владала тропска клима. Међутим, до садасу само у Немачкој, Француској и Чехословачкој нађене ока-мењене пчеле најстаријих облика.

Изглед гнезда и легла усамљене пчеле која је остала на нижем ступњуразвоја

Према својој распрострањености медоносна пчела дели сена три подручја:

— прво подручје обухвата Европу, Африку и АЗИЈУ безјужног и источног дела,

— друго подручје обухвата јужну и источну Азију, ТЈ.Индију, Кину и Јапан, и

10

— треће подручје обухвата читав амерички континент иАустралију (у Северну Америку пчеле су пренете почеткомXVII века, а у Јужну Америку и Аустралију почетком XVIIIвека).

РАСЕ МЕДОНОСНЕ ПЧЕЛЕ

У различитим климама формирале су се различите расемедоносне пчеле. Оне се међусобно разликују по боји и пона-шању. С обзиром на те њихове особине разликујемо неколикораса медоносне пчеле (Apis mellifica L.) па чак и неколикосојева у свакој раси.

Све расе медоносне пчеле могу се поделити у две групе:црне или тамне и жуте пчеле. У прву групу спадају крањска,кавкаска, северноафричка, западноафричка и. мадагаскарскапчела. Другој групи припадају италијанска, жута кавкаска,грчка, сиријска, палестинска, египатска и сахарска пчела.

Црне или тамне пчеле живе углавном у северним и сред-њим деловима Европе и на Балканском полуострву, док су жутерасе распрострањене у јужним деловима Европе и у централ-ном делу Балканског полуострва.

У нашој земљи живи крањска пчела са своја два варијете-та: сивка, која се по спољашњим особинама налази измеђуцрних и жутих пчела и банатска жута пчела, која је вероватнопостала укрштањем ове две расе.

Укрштањем сивке и банатске пчеле добијен је у западноји источној Србији посебан сој пчеле, који се у најчистијемоблику јавља у околини Новог Пазара, Сјенице, планине Голије,Нове Вароши и Златибора.

Наше пчеле поседују све најбоље економске особине медо-носне пчеле. Обдарене су великом животном снагом, вредно-ћом, кроткошћу. издржљивошћу на суровим зимама и жар-ким летима и отпорношћу против болести; презимљавању с ми-нималним количинама хране и имају веома развијено чуло заоријентацију. Али, оне имају и неке мане. На пример, сивкесу наклоњене ројењу и кад овај нагон дође до изражаја престајесваки користан рад, те пчеле рано у јесен заврше извођење легла.Међутим, ако се на време предузму потребне мере ради спре-чавања нагона за ројење, овај недостатак не долази до изра-жаја. Рани престанак лежења у јесен бар за сада се никаквимначинима није могао поправити, тако да јој је то остало као

11

трајна мана. Банатска жута пчела нема ове недостатке, али jojсе доста замера што не штеди храну, јер троши много на су-вишно легло, без обзира да ли у природи има или нема паше.

ГРУПА ЦРНИХ ПЧЕЛА

Крањска пчела. Постојбина ове пчеле је околина Крања —Словенија. Због својих добрих особина раширена је по целојЕвропи, па и даље, на свих пет континената.

Одликује се светлосребрним длачицама и маљама, којесу најкарактеристичније код младих пчела. Прстенови се јаснооцртавају беличастим маљама, а хитински оклоп је тамносив.

Обдарена је великом животном снагом, кроткошћу, вред-ноћом, издржљивошћу на великим хладноћама, отпорношћу

Наша пчела сивка укрштена са грчком пчелом поседује велике економскевредности медоносне пчеле

према болестима. Одликује се добрим презимљавањем, утрош-ком малих залиха хране и врло развијеним чулом за оријен-тацију.

Њени недостаци су: скоро несавладљиви нагон за ројењеи рани престанак лежења у јесен. Ови недостаци имају доми-нантан утицај на њене економске вредности.

Немачка пчела. Живи у средњој и северној Европи, а нај-више у Немачкој. Веома је тешко наћи чисту расу ове пчеле,јер је већ одавно измешана с другим увезеним расама. Грудису јој обрасле жуто-мрким маљама, а труп тамнонаранџастимдлачицама. Вредна је, има јак нагон за размножавање, скупљабогату зимницу, добро презимљава и гради саће са најмањетрутовских ћелија. Највећа јој је мана што је веома љута, теје с њом тешко радити. Осим тога, с леглом завршава раноу јесен те није добра за искоришћавање позних јесењих паша.Пчеле ове расе су врло нервозне: када се отвори кошница онејуре из једног краја у други, а при подизању оквира силазена доњу ивицу оквира, при чему често падају и на земљу.

Кавкаска пчела. Распрострањена је на главном Кавкаскоммасиву. Слична је тамној европској пчели, само што су јојпрстенови трбуха оивичени сивим маљама. Основна одликаове пчеле је мирноћа и брзо проналажење хране. Много јецењена у целом свету.

Замера јој се што много лепи прополисом оквире и кошни-цу, што изграђује доста заперака и што по хладном временуизлеће па много страда од хладноће. Укрштањем ове расе саиталијанском, грчком и туниском пчелом добијају се мелезиизванредног квалитета.

Грчка пчела. Припада вероватно породици којој припадаи крањска пчела. Између ове две расе нема изразитих спољвдхразлика, изузев што се код ње чешће појављује жуто обојенпојас. Пчеле су веома мирне и економичне. Јачину коју овадруштва развијају за пролећну пашу нема ниједна друга раса.По завршеној паши друштва јако ограничавају легло те, иакосу врло плодна, нису наклоњена ројењу. Пошто су израженаснага и наклоност ројењу основа за продуктивност и рентабилнопчеларење, испитивачи раса пчела сматрају да грчка раса имавелику будућност.

Њени недостаци су што по завршеној главној пролећнојпаши нагло успорава развој легла па друштва нису јака за иско-

12 13

ришћавање касних летњих и јесењих паша и што изграђујесувише заперака и поклапа медно саће безбојним поклопцима.

Поред гореописаних, групи црних или тамних пчела при-падају још: туниска, северноафричка, западноафричка и ма-дагаскарска пчела.

ГРУПА ЖУТИХ ПЧЕЛА

Италијанска пчела. Сматра се да води порекло од немачкогтрута и египатске матице. Позната је у целом свету по својојлепој жутој боји. Прва три трбушна прстена су црвенкасто-жутаили наранџаста а четврти је, према чистоти расе, више илимање светлије или тамније боје. Маље су риђе боје. Трутови сусиви и имају уске жуте прстенове. Код матице су три трбушнапрстена светлоцрвенкаста или жућкаста. Црни задак видљивоодскаче од жуто обојеног тела.

Италијанска пчела је несумњиво обдарена читавим низомзначајних економских квалитета који су учинили да се раширипо читавом свету.

Њене главне позитивне особине су: вредноћа, мирноћа,плодност, није наклоњена ројењу, радо и брзо прелази у ме-диште. због чега је врло погодна за пчеларење кошницаманастављачама.

Главни недостаци су: у пролеће се спорије развија однаше крањске пчеле, не штеди залихе хране, склона је пљачки,због чега је непогодна за павиљонско пчеларење.

Банатска жута пчела. Постојбина ове пчеле је Панонсканизија (Банат, Румунија и један део Украјине). Одликује се жу-том бојом, код које су прва три трбушна прстена наранџастебоје. Задак је сив. Трутови имају уске жуте прстенове. Често седогађа да у једном пчелињем друштву видимо пчеле са жутими сивим прстеновима. По свим особинама ова пчела врло јеслична крањској пчели. Разлика је само у томе што се у пролећенешто спорије развија и што много лепи оквире и кошницупрополисом.

Кавкаска жута пчела. Ова пчела насељава Закавказје. Нагласу је због своје велике продуктивности и мирноће. Америчкипчелари укрштају је са италијанском пчелом и постижу добререзултате.

Њени главни недостаци су: спорији развој у пролеће, скло-ност за изградњу великог броја заперака, а код неких њених

14

сојева и склоност пљачки. Осим тога, пчеле врло споро прелазеу медиште што је, изгледа, и наследна особина.

Сиријска, египатска и кипарска пчела међусобно су пове-зане. Сиријска и кипарска потичу од египатске пчеле. Њиховевредности за практично пчеларство су мале, па их нећемоописивати.

Као што се из изложеног види, све расе пчела имају у већојили мањој мери добре и лоше особине, те, према томе, неможемо очекивати да од ма које појединачне расе добијемонајвећи принос, већ се мора вршити укрштање раса и добитиселекцијом најквалитетније пчеле.

ПЧЕЛИЊЕ ДРУШТВО

Пчеле не живе саме у природи. Оне имају своју породицуван које за дуже време не могу опстати. Свака пчелиња зајед-ница састоји се од матице, пчела радилица и тpутoba. Такваједна пчелиња заједница назива се пчелиње друштво или пче-лиња породица. Сваки члан те породице има одређене дужностии од извршења тих дужности зависи опстанак целе породице.

Живот пчелињег друштва је у сталном напону и динамици,јер се услови за живот непрекидно мењају. Равнотежа се успо-ставља, али је сваког тренутка нова, друкчија, како за појединупчелу тако и за цело пчелиње друштво. Упоредо с тим иду ипромене у развићу, раду и понашању пчела. Зато није чудношто се животне појаве не одигравају у сваком друштву увекна исти начин.

15

МАТИЦА

Народи западне Европе и Америке називају матицу кра-љицом пчела. То показује да је улога матице у пчелињем дру-штву погрешно схваћена, јер би по том схватању матица билавладарка друштва. Међутим, стари Словени су тачније одредилињену улогу кад су је назвали мајком, матком или матицом.Јер, пчелиње друштво у матици нема неког вођу и господара,већ мајку која је по природи оспособљена да носи јаја и такоодржава живот врсте. Она ништа друго не одлучује у кошницинити ван ње. Једини задатак матице састоји се у томе да носијаја, и то она чини пуних осам до десет месеци у години.

Према Колину Батлеру (Енглеска) матица лучи из свог телаједну материју коју пчеле лижу и на тај начин матица сталноодржава друштво у тесној повезаности. Ову материју Батлер јеназвао ,,матичном супстанцом".

За време свог живота, који траје 4—5 година (мада можеживети и до 7 година), матица снесе преко милион и по јаја.Њена највећа плодност пада у првој години и почетком другегодине живота, а већ крајем друге године, због смањене коли-чине сперме, њена способност за полагање јаја јако опада, збогчега пчелари и не држе матице старије од две године.

16

Свако пчелиње друштво има само једну матицу. Међутим,понекад се догоди да у једном друштву буде и две матице. Алито бива само када пчеле хоће да замене стару или слабу младуматицу новом. Две матице у једном друштву се не трпе: ако сеу близини једне појави друга, одмах настаје борба у којој једнаод њих буде убијена.

Тело матице је нешто дуже и виткије од тела радилице итрута. Глава јој је скоро. срцастог облика и јако маљава, грудишироке, ноге дуже и јаче од ногу радилица али нису подешенеза сакупљање цветног праха и чишћење тела, усни апарат јенешто мањи, а медни желудац је слабо развијен. Жаока матицеје повијена надоле и служи јој за борбу с другом матицом —својом супарницом, а још више као помоћни орган при пола-гању јаја.

ПЧЕЛЕ РАДИЛИЦЕ

Радилице су стални и најмногобројнији чланови пчелињегдруштва и чине његову главну снагу. Према броју радилицаоцењује се и јачина пчелињег друштва. Рано у пролеће друштвоможе да има око 20.000 радилица. Међутим, у току пролећадруштво се нагло повећава и на почетку лета може имати око70.000 радилица, док се у јесен постепено смањује, тако да узиму улази са око 30.000 радилица.

Пчела радилица је мања од матице и трута. Њено тело јесастављено од више прстенова који су, као и у матице и трута,груписани у три главна дела: главу, груди и трбух. На глависе налазе очи, пипци и уста с дугим језиком обраслим ситнимдлачицама, тако да пчела њиме лако посише сладак сок (нектар)са дна цветова. На грудима се налазе три пара ногу за ходањеи сакупљање цветног праха (полена). На леђној страни налазисе два пара снажних опнастих крила која јој служе да лети попољима и брдима, од цвета до цвета, и да се поново враћа укошницу.

Унутрашња грађа пчеле је веома сложена. На почеткуждрела налазе се жлезде које луче материје помоћу којих сенектар прерађује у мед, затим жлезде које луче млеч — белу итечну материју богату витаминима за исхрану легла и матице.Кроз груди пролази једњак, који се на почетку трбуха про-ширује у кесу или медну вољку за скупљање нектара. У њој сеједан део нектара претвара у мед. Из вољке се наставља деопредњег црева у који је смештен вентил који спречава повратак

2 Практично пчеларство17

хране из средњег црева у предње црево и вољку. Средње цревоили желудац садржи ферменте за варење хране и наставља сеу танком цреву. Из танког црева прелази у дебело црево које сезавршава чмаром.

На крају трбуха смештен је жаочни апарат који пчеламаслужи за одбрану пчелињег друштва. С доње стране трбуха, начетири последња прстена — иза плочастих површина званихогледалца — налазе се четири пара жлезда за лучење воска.Излучени течни восак излива се на површину огледалца иочврсне у виду плочица, од којих пчеле изграђују саће. С горњестране трбуха, испод меке опне која спаја девети и десетитрбушни прстен, налази се мирисна жлезда. Ова жлезда произ-води један специфичан мирис који служи пчелама за пронала-жење нектара и других материја и за проналажење своје кош-нице. Осим тога, у пчела су добро развијени и други органи:срце с крвотоком, које лежи непосредно испод леђних прсте-нова и које шаље белу крв у остале делове тела; органи задисање, који су у виду цеви или душњака и танких цевчица, којепрожимају цело тело пчеле; врпчасти живчани систем с гангли-јама, који повезује све органе и чула пчеле.

Подела рада међу пчелама. Радилице обављају све пословеу кошници и ван ње веома марљиво и истрајно. Чим се младапчела излеже, прва три дана чисти своје тело, главу, груди,трбух, очи и пипке, а с времена на време завлачи се у ћелију гдемирује као да дозрева, јер њен организам још није довољноснажан за неке теже послове. Већ при крају трећег дана онапрелази на чишћење и глачање ћелија, а затим се посвећујезагревању младог легла, као и храњењу старијег легла. Неко-

18

лико дана касније прораде јој млечне жлезде које пг-оизводемлеч. Овим млечом она храни младо легло — ларве до 3 данастарости, затим матицу и трутове. Око 12 дана живота прорадејој и воштане жлезде, те постаје и градитељица саћа. У овомпериоду пчеле радилице већ имају потребу да прекидају редовнепослове у кошници и да излазе напоље да би се прочистиле иопробале своја крила. Оне то чине у друштву готово сваког данаоко подне ако је време сунчано и топло. То је тзв. „играмладих пчела". Пчелар почетник кад ово види пред кошницоммисли да му се пчеле роје или да су их напале туђице. Код овеигре може да се догоди да јаке пчелиње породице привуку сво-јим зујањем младе пчеле слабог друштва у своју кошницу и датако још више ослабе ионако слабо друштво. То је тзв. „налетпчела", који се догађа врло ретко. Ако се ипак догоди, требапојачати ослабљена друштва одузимањем 1 до 2 оквира с лег-лом и пчелама од јачих друштава.

У овом периоду пчеле проветравају кошницу, лепе пуко-тине прополисом, прерађују нектар и мед и конзервирају цветнипрашак. После 18 дана живота пчеле углавном опште са око-лином из које доносе воду, нектар, цветни прашак и прополиси уједно постају чувари кошнице.

И ове послове ван кошнице пчела обавља око 20 дана, штозначи да њен живот у току лета траје свега око 40 дана или 6недеља. Али, радилице које се излегу у јесен имају дужи живот:оне издрже зиму и почну пролећни развој друштва. У пролеће,са прирастом младих пчела ишчезавају и нестају старе пчеле,тако да се у мају пчелиње друштво потпуно обнови.

Описани ред радова међу пчелама није неприкосновен. По-некад се догоди да пчелиње друштво изненада изгуби великиброј излетница услед јаког ветра, тровања и др. Тада младепчеле почињу да излећу на пашу пре него што то чине у нор-малним приликама. Исто тако, у друштвима која немају младихпчела, старе пчеле могу да негују легло, да граде саће и даобављају све послове у кошници, мада тај посао, по правилу,обављају младе пчеле. У оваквим случајевима стање и потребедруштва изискују да пчеле прелазе с једног посла на други,без обзира на њихову старост.

ТРУТОВИ

Трутови су мужјаци у пчелињем друштву. Док се ранијемислило да се њихова улога своди само на оплођење младих

19

матица, данас се зна да су трутови потребни и корисни као исви остали чланови пчелињег друштва. Својим присуством насаћу греју легло, а утичу и на испаравање воде из нектара.Такође преузимају нектар од сабирачица и разносе га поћелијама саћа. Овим радом у кошници трутови замењују већиброј пчела радилица, које тада могу да напусте кошницу и каосабирачице донесу друштву више нектара. Осим тога, при-суство трутова утиче на рад пчела радилица и читавог пче-лињег друштва одржавајући га у најбоље могућем биолошкомритму.

Трутови имају јака крила и велике очи, што им омогућуједа у лету опазе и сустигну матицу. Немају жаочни апарат, нититако добро развијен усни апарат као радилице, а ни дугачакјезик за сакупљање нектара. Такође немају жлездани апарат залучење воска и млеча.

Кад достигну полну зрелост, која настаје између 12. и 14.дана после извођења, трутови масовно излећу из кошница окоподне да задовоље свој нагон за спаривањем. Ако има младихматица трутови их оплоде. Кад у јесен престане паша а немалегла и матица је оплођена, пчеле нагонски избацују трутоверади што веће штедње хране за дугу зиму. При истеривањутрутова пчеле радилице престају да их хране и отерају их сазалиха меда у крај кошнице или на подњачу, а затим их избацена лето, где ускоро угину од глади и хладноће. Трутовима којипокушају да се поново врате у кошницу стражарнице недозвољавају улаз, већ им чупкају крила и избацују их напоље.Други лутају око кошница тражећи друштво које је остало безматице. Ако наиђу на такво друштво, пчеле ће их примити итрпети све док се младе матице не оплоде, а затим ће ихизбацити.

Време избацивања трутова из кошнице не управља се покалендару, већ према потреби друштва, односно према стањулетње паше. Обично почиње крајем јула или почетком августа,а некад и крајем августа, а најчешће при изненадном престанкулетње паше. Истовремено са избацивањем трутова настаје иизбацивање њихових ларви и лутака. Пчелар који је почетникуплаши се кад на лету кошнице види избачено трутовсколегло, али ће искусни пчелар знати да је то само знакисправног друштва. Где се избацивање трутова много оду-говлачи или, пак, где друштво дуго трпи трутове — знак је данема матицу или да је она неспособна за даље размножавање.

20

Ако се из било ког разлога поремети биолошка равноте-жа па се трутови прекомерно намноже, могу се предузетимере за ограничење њиховог извођења. Најбоље је радисмањења броја трутова поставити у плодиште оквир rpa-ђевњак, на коме ће пчеле изградити трутовско саће а матицага залећи. Благовременим уклањањем трутовског саћа изовог оквира (током маја и јуна) осетно се смањује број трутовау друштву.

АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ПЧЕЛЕ

СПОЉНИ ОРГАНИ И ЊИХОВЕ ФУНКЦИЈЕ

Тело. Пчелиње тело обавијено је чврстом хитинском оп-ном, која се назива оклоп или кожни скелет. Њиме су обавијенисви меки делови, односно цело тело. Опна се састоји из дваслоја: спољашњег — чврстог и врло отпорног, и унутрашњег— меког слоја, састављеног од ћелија које производе хитин.За тај оклоп причвршћени су мишићи који служе за покретањепојединих хитинских плоча. Спољашњи део тела обрастао јегустим маљама и длачицама. Маље су по облику различите:појединачне, чекињасте и перасто распоређене, док су длачицевеома меке и осетљиве.

Тело пчеле састоји се из три дела: глabe, гpyдu и трбуха.Глава. У матице и радилице глава је срцастог облика и

врло космата, док је у трута више округла, скоро лоптаста.На глави су два пипка и два велика сложена ока, на челу тримала проста ока и усни органи, а у глави се налази мозак,ждрелне, пљувачне и млечне жлезде.

Груди. Груди пчеле односно грудни оклоп састоји се од че-тири срасла пршљена. Прва три пршљена сматрају се као главнигрудни пршљенови, а четврти је међупршљен, у ствари трбушнипршљен. Пршљенови су тесно спојени један с другим, тако дасе једва разликују. Груди су покривене густим длачицама, којесу код трута нешто оштрије него код матице и радилице. Нагрудима су причвршћена два пара крила и три пара ногу.

Трбух. Састоји се од 10 прстенова, од којих је само шествидљивих, јер је први срастао са трећим грудним, а осми, деветии десети су увучени у седми прстен трбуха. Сваки прстен трбуха

21

састоји се из два полупрстена, леђног (тергум), који је мало из-дужен и повијен и трбушног (стернум), који је мало испупчен.Полупрстенови су спојени меком опном-кожастом спојницом.Еластична опна дозвољава да се један прстен увлачи у други,скупља и растеже, услед чега пчелињи труп постаје дужи иликраћи.

У трбуху су смештени органи за варење, органи за дисање,крвоток, нервни органи, жлезде са отровом и жаоком, Малпи-гијеви судови, ректалне жлезде и други органи о којима ће даљебити речи.

Ноге. На доњој страни сваког од три грудна прстена(пршљена) причвршћен је по један пар ногу. Најкраће су пред-ње, затим средње, а најдуже су задње ноге. Свака нога састојисе од 5 чланака: кука, бутног прстена, бута, голени и стопала.Стопало је такође састављено из пет чланака: пете и четиримала чланка од којих последњи има јастучић за припијање идве канџице. На предњим ногама налази се апарат за чишћењепипака, који се састоји од једног полукружног удубљења ичеткице. Кроз ово удубљење пчела с времена на време провлачипипке да би их ослободила нечистоће. С унутрашње странеголени налази се четка за чишћење сложених очију, а на стопалује четка за скупљање поленових зрнаца. На предњем пару ногуналазе се израштаји у виду мамуза, помоћу којих пчела скидалоптице цветног праха из корпица.

Ноге пчеле радилице: задња, средња и предња нога

22

Средње ноге су, као и остале, врло јаке. Немају неку спе-цијалну функцију, сем што имају по једну остригу којом преносевоштане љуспице.

На спољним странама задњих ногу пчеле имају апарат заскупљање цветног праха. Голен је уздужно издубљен, а ивицетог удубљења обрасле су дугачким и унутра повијеним длачи-цама, тако да све то има изглед корпице. Ове корпице служе засакупљање и пренос цветног праха и прополиса. Са унутрашњестране ногу налазе се четкице које се састоје од десет косо по-стављених редова чекиња. Ове четкице служе за чишћење телаи преношење цветног праха у прашне корпице. На задњим но-гама налазе се још и воштана клешта, састављена од чешља имамузе, који служе за скидање и преношење воштаних љуспица.

За израду саћа, за пењање по глатким предметима и изно-шење мртвих пчела из кошнице, на крајевима сва три параногу налазе се по две канџице. Сва три пара ногу обрасла судлачицама — маљама — за скупљање цветног праха, примањеутисака и одржавање чистоће.

Крила. Пчеле имају два пара крила. Предња крила су многовећа од задњих и причвршћена су за други грудни пршљен, азадња за трећи пршљен. Трут има највећа крила, матица, мања,

Крила пчеле радилице

а радилица најмања. Крило се састоји из две веома танке и про-зрачне опне, које су чврсто спојене једна с другом. Опна је про-жета хитинским жаокама кроз које пролазе душњаци, крвнезатоке и живци. На крилима се налазе три чвршће упореднежаоке — предње, средње и задње, од којих иде цео сплет танких

23

жилица, кoje се простиру на све стране по крилима и служе заразвођење крви и ваздуха. У мирном положају задња криланалазе се испод предњих и чврсто прилежу уз тело, што омо-гућава пчели да може ући у ћелију. При узлетању крила идускоро водоравно напред и сједињују се помоћу малих кукицакоје се налазе на предњој ивици задњих крила и помоћу задеб-љања на задњој ивици предњих крила. Чим се предња крилаподигну за лет, кукице задњих крила се закаче за задебљање итако спојена чине једну јединствену површину. Покрети крилау лету су тако брзи да се она уопште не могу видети. Крила секрећу у сва четири правца помоћу веома сложених мишићасмештених у грудима на месту где се налази центар тежинетела. Ови мишићи омогућују брз лет, борбу с ветровима, из-ненадно заустављање, итд. Предња крила служе искључиво заузлетање и управљање летом на било коју страну.

Мишићи. Кретање пчела и покретање њихових делова телаврши се помоћу мишића или мускулатуре. Рад унутрашњихоргана пчеле (срце, органи за варење хране итд.) такође се вршипомоћу одговарајућих мишића.

Мишићи пчела нису скупљени у снопове као у кичмењака,већ представљају поједина влакна. Рад мускулатуре пчеле регу-лише нервни систем.

Пчеле имају необично велику снагу мишића. По равној повр-шини пчела може да вуче терет тежи од ње двадесет пута.

Жаока. За одбрану свог друштва пчеле су снабдевенежаоком. Њу има и матица, док је трут нема. Жаока је сложенапарат који се састоји од већег броја органа смештених у жаоч-ној коморици десетог телесног прстена. У састав тог апаратаулазе: жаока, жаочни пипци, три жлезде и отровни мехур.Жаока се састоји из дршке, која се проширује у булбус, и издва жаочна лука, која су спојена са хитинском плочицом начијим крајевима се налазе пипци којима пчела прво опипа местоубода. Сама жаока састоји се из два назубљена бодежа, који саспољне стране имају десет зубаца. Велика отровна жлезда имадва јако извијена крака који се спајају и свој кисели секрет ули-вају у мехур. Из мехура секрет се улива у жаочни булбус, у којисе улива и секрет тзв. алкалне жлезде. Трећа жлезда излива својсекрет дуж жаочних лукова све до основе бодежа и служи заподмазивање и чишћење жаочних делова. Приликом убрда,услед грчења мишића који су припијени уз хитинске плочице,покрећу се наизменично жаочне дршке и бодежи клизе на ши-

24

нама дршке. За време убода мешају се отрови из обе жлездеи низ жлеб жаоке улазе у место убода.

Жаока матице слична је жаоки пчеле радилице, само јенешто дужа и повијена и има три кукице.

ОРГАНИ ЗА ИСХРАНУ И ВАРЕЊЕ

Усни прибор. На дрњој страни главе лежи усни прибор,груписан око усног отвора и изграђен као апарат за узимањехране, учињавање воска и изградњу саћа. Усни прибор чине:горња усна (лубрум), две горње вилице (мандибуле), две доњевилице (максиле) и доња усна.

Горња усна је непарна хитинска плочица која заштићујеостале делове усног прибора. На њеним боковима смештене сугорње вилице. Оне су оштре, заобљене, глатке, врло јаке и имајуулогу зуба. Помоћу њих пчеле затварају пукотине прополисом,кидају и уклањају препреке, разгризају прашнике, учињавајувосак, износе из кошнице стране предмете, итд.

Доње вилице су у облику саре која заштићује доњу усну.Доња усна је најистакнутији део усног апарата. а постала јеспајањем појединих делова. Састоји се од мале троугластеплочице, подбратка, издужене браде, танког издуженог језикаи два пипка.

Доње вилице су сасвим приљубљене једна уз другу, такода образују поменуту сару кроз чију се шупљину крећу деловидоње усне. Језик је обрастао длачицама које су окренуте надоле.Длачице су гушће при врху језика, тако да изгледају као некачеткица. На врху језика налази се један кашикаст израштај,назван кашичица, помоћу које пчеле узимају мање делове течно-сти. Чим пчела спусти језик у дубину цветне чашице, где некта-рије луче сладак сок, по језику густо обраслом длачицаманектар клизи навише и доспева у цев у којој се креће језик. Овасе цев шири, па се у њој ствара разређен ваздух који повлачинектар у цев, као што се то догађа при извлачењу воде пумпом.Усисани нектар дејством ждрела одлази у уста и даље у меднижелудац. Када језик није потребан пчела га увлачи и цео апаратсе смести у жлеб на задњем делу главе, те се не примећује.

Дужина језика није једнака код свих раса пчела. Неке одњих имају дужи, а неке краћи језик, а просечна дужина је6—7 мм. Уколико је језик дужи утолико ће пчеле моћи да при-

25

26

купе више нектара, и обрнуто. Зато се данас испитивачи пчелаи труде да одабирањем однегују расу пчела са дужим језиком,како би постигли што већи принос у меду. За мерење дужинејезика постоји специјални апарат који се назива глостомер.

У глави пчеле налази се мозак, пљувачне и ждрелне жлезде,о којима ће бити речи доцније.

Цревни канал. Целом дужином пчелињег тела, од уста дочмара, провлачи се цревни канал, који се састоји од ждрела,једњака, медног желуца, правог желуца, танког и дебелог црева.

Ждрело преузима течност коју је радилица посисала и спро-води је у једњак помоћу снажних мишића. Једњак је такођемишићава подједнако уска цев, која се провлачи кроз груди икроз узани везивни део између груди и трбуха улази у трбух,где се одмах шири у мишићну кесицу која служи као магацинпри скупљању и преношењу нектара, меда и воде. Ова кесицасе назива медни желудац или медни мехур. Помоћу вентилаили желудачних уста медни желудац везује се с правим желуцем,који је најпространији део цревног канала. Прави желудац имапрстенасте наборе испуњене пихтијастом опном у којој се вршиварење. Од правог желуца продужује се танко црево, које јеу предњем делу нешто проширено, пошто се ту испражњујумногобројни канали, тзв. Малпигијеви судови (којих има око150). Ови канали излучују из крви штетне материје и имајуфункцију бубрега.

Медни желудац. То је резервоар који пчелама служи каомагацин при скупљању и преношењу нектара, меда и воде. Онможе да прими око 50 мм 3 нектара, тако да је потребно око20.000 пуњења да би се у кошницу унео 1 кг нектара. Меднижелудац је покривен једним слојем мишића, а преко ових до-лази слој других мишића који омогућује да се по потреби скуп-ља и шири. Медни желудац је са средњим цревом везан једнимвентилом који је тако подешен да само по потреби пропуштахрану у средње црево а да се садржај желуца никако не враћау вољку. Спреда на овом израштају, који је дугачак 2,2 мм,налази се један проширен левчић који је унакрст расечен и от-вара се са 4 изнутра јако задебљала поклопчића. Левчић јеспоља обавијен са више слојева мишића, који, када се скупе,могу потпуно да затворе улазе, тако да је веза са средњимцревом привремено прекинута. На левчић се надовезује маладршчица или цревце које је криво и потпуно улази у желудац.Овај вентил има задатак да затвори медни желудац тако да овај

27

може да се напуни нектаром а да нектар не продужи пут у правижелудац. Осим тога, он регулише и довод хране за исхрануорганизма. Када пчела хоће да пропусти храну у прави желу-дац, вентил се потисне све до једњака, а затим се отвори нањему наизменично отварају и сужавају, те се тако улива храна

Медни желудац повезан са средњим цревом

из медног мехура. Даље се храна шаље таласастим покретимавентиловог цревца. Враћање нектара из медног желуца вршисе при затвореном вентилу, скупљањем медног желуца, односноскупљањем мишића на медном желуцу и једњаку. Из овога севиди колика је важност вентила, јер кад њега не би било, не бибило ни меда.

Прави желудац — средње црево. Главни орган за варењеје средње црево, које је здесна улево савијено. Код радилицеје дуго око 10 мм, код матице око 13 мм и увећано је много-бројним кружним наборима. Унутрашњи зидови желуца садржеу свом ткиву жлездане ћелије, које приликом варења производенарочите материје зване енцими. Утицајем енцима нектар,медљика, шећерни сируп и цветни прах претварају се у простијематерије и сокове способне за исхрану организма. Ови соковикао безбојна бистра течност улазе кроз зидове желуца у крв.Несварене материје потискују се даље све док се кроз дебелоцрево не избаце напоље у виду измета.

28

Танко црево врло мало учествује у варењу хране. Његовје задатак да спроводи остатке хране даље у дебело црево.

Дебело црево је крушкастог облика, обавијено јаким миши-ћима. Унутрашње ткиво дебелог црева има много уздужнихнабора који омогућују да се црево према потреби шири и скуп-ља. Услед ове његове природне особине здраве пчеле се никадне испражњују у кошници, већ су способне да дуже време (то-ком зиме и 2—3 месеца) задрже у цревима велике количинеизмета.

Органи за варење пчеле радилице:1. медни желудац, средње, танко и дебело црево, 2. Малпигијеви судови

Ректалне жлезде налазе се у зидовима предњег краја дебе-лог црева и саграђене су од 6 шупљих цилиндричних цевчица.Ове жлезде спречавају труљење и распадање измета. Зими, при-ликом усисавања воде, ректалне жлезде збијају измет и спреча-вају прекомерно пуњење дебелог црева.

29

ОРГАНИ ЗА ИЗЛУЧИВАЊЕ

Када се продукти распадања хране који се стварају прили-ком варења (угљен-диоксид, мокраћна киселина, разне соли идруге материје) нагомилају у организму, могу проузроковатитровање, па и смрт пчеле. Стога се ове материје морају уклањатииз организма, а ту улогу врше органи за дисање, Малпигијевисудови или специјалне ћелије масног ткива. Према томе, Мал-пигијеви судови и масно ткиво имају улогу органа за излучи-вање непотребних материја из организма.

Маллигијеви судови састоје се од великог броја издуженихи танких цевчица са затвореним предњим и отвореним зад-њим крајевима, који улазе у отвор танког црева у месту њего-вог спајања са средњим цревом. Ове цевчице, испреплетанемеђусобно и са унутрашњим органима трбуха, продиру у сведелове трбушне дупље.

Масно ткиво граде растресите ћелије одраслих пчела. Тан-ким слојем масно ткиво покрива унутрашње органе и унутраш-њи део трбушне дупље.

У масном ткиву нагомилавају се разне хранљиве материје:гликоген (животињски скроб), беланчевине и масти. У случајунедовољног придоласка хране у организам пчеле масне мате-рије се разлажу и претварају у лако асимилационе материје,које крв преноси до ћелија органа пчела. Описане функцијемасног ткива обављају масне ћелије. Друге ћелије масног ткива— еноцити — имају способност да из крви пчеле издвајајунепотребне и штетне материје (мокраћна киселина, разне кисе-ле соли и др.) које се таложе у ћелијама. У старијих пчела ено-цити постају тамножути и уколико је пчела старија утоликоје та боја затворенија.

До завршетка сазревања ларве (пре претварања у лутку)масно ткиво ларве заузима део шупљине у њеном телу. Оварезерва троши се у каснијем развићу пчеле, тј. у периоду пре-лаза из стадијума ларве у стадијум лутке и из стадијума луткеу одраслог инсекта-пчелу. Уколико је исхрана ларви јача уто-лико су веће резерве масти и животињског скроба, што ће сеповољно одразити на развиће младих пчела. Стога у времеисхране приплода пчелињег друштва треба да буду обезбеђенедовољне количине хране — меда и цветног праха.

30

ЖЛЕЗДЕ

У глави, грудима и трбуху пчеле разликује се шест врстажлезда. Рад ових жлезда је међусобно повезан и има великиутицај како на развитак и правилно функционисање органасваке поједине пчеле тако и на живот целог пчелињег друштва.

Млечна или ждрелна жлезда. Ова жлезда је гроздастогизгледа и смештена је у предњем делу главе. Њен изводник сезавршава позади језика. Лучи секрет познат као млеч, који слу-жи као специјална храна матици и леглу, а и радилицама итрутовима. Млечне жлезде су најразвијеније код радилица устарости од 6 до 10 дана, а затим закржљају и престају с лу-чењем секрета, али се по потреби пчелињег друштва могу акти-вирати. Зимске пчеле задржавају ту улогу и до пролећа.

Подјезична или пљувачна жлезда. Ова жлезда је развијенајош у ларве када лучи материЈу од које постају нити кокона.Доцније, код пчеле, она преузима улогу пљувачне жлезде у про-цесу варења хране а секрет јој је тада више масне природе.Овај секрет меша се с воском да би восак постао растегљивпри обради воштаних љуспица, због чега је ова жлезда доброразвијена у радилице, а слабије у матице, док је у трута закрж-љала. Смештена је у задњем делу главе, а изводник се спаја саизводником грудне жлезде и заједнички се уливају у основујезика.

Грудна жлезда. Смештена је у предњи део груди. Парниизводници ове жлезде проширују се у пљувачне кесице, којепредстављају резервоаре секрета. Одводи кесица спајају се ипошто приме одводе главног дела жлезде уливају се — каошто је напред наведено — у основу језика. Сматра се да овајдео жлезде има видну улогу у процесу варења хране својимферментима, а затим и у подмазивању усног апарата, као ипри гњечењу воштаних љуспица.

Вилична жлезда. Смештена је у основу предњих вилицаи нарочито је развијена у радилице и матице, док је у трутаслабо развијена. Тело жлезде је више кесасто, а улива се уусну дупљу. Према подацима појединих аутора, ова жлездалучи кисели секрет који раствара поленова зрнца, прополис ивосак, а такође и кокон лутке, а придаје му се важност и у про-цесу варења хране.

Мирисна жлезда. Лежи испод меке опне која спаја горњидео шестог и седмог трбушног прстена. Лучи материје које про-изводе мирисе који су специфични за свако пчелиње друштво.

31

Мирисну жлезду пчеле користе при ројењу, за време јаке паше,при спајању, као и када се поремети рад у пчелињем друштву.Ову жлезду пчеле стављају у дејство на тај начин што подигнутрбух увис, а задњи прстен савију надоле. Мирис који ова жлездапроизводи у том положају пчеле шире по ваздуху лепезањем.

Воштана жлезда. На последња четири трбушна пршљенапчеле радилице налази се по један пар воштаних жлезда, односноосам веома нежних прозрачних плочица (огледала) петоугаоногоблика и оивичених хитинским оквирима, званим воштана огле-далца. Жлездане ћелије распоређене испод ових огледалаца

луче восак који у течном стању продире кроз ситне рупице наповршину огледалаца. На огледалцима восак се на ваздухустврдњава у облику танких плочица од којих пчеле изграђујусаће. Матице и трутови не излучују восак, јер немају воштанихжлезда.

ОРГАНИ ЧУЛА

Пипци служе пчелама као органи мириса и пипања, а по-стоји и мишљење да они служе и као органи међусобног спо-разумевања. Пипци су кончасти израштаји састављени изчланчића који се еластично повијају и покрећу на све стране.

32

Сваки пипак код матице и радилице састоји се из једног већеги 11 мањих чланака, а код трута из једног већег и 12 мањих.Покривени су врло осетљивим длачицама (маљама) прожетимвеликим бројем сићушних отвора — мирисних пора. Поре супокривене танким опницама које пропуштају мирисе у дубинупора. Средином пипка пролазе душњаци и нерви који се гранајуу хиљаде нервних влакана. Нервна влакна пружају се до длачицаи поткожних удубљења која служе као чула пипања и мириса.Матица пипцима испитује да ли су ћелије празне и спремљенеза полагање јаја.

Очи. Пчела има два сложена и три проста ока. Сложенеочи матице и радилице састоје се од 5.000 чулних јединица са-стављених од нарочито изграђених чулних ћелија, које су у везиса живчаним влакнима, а обложене су ћелијама са много пигмен-та. Испред њих је кристално тело, а на површини је сочивокоје служи за сабирање светлосних зракова. Чулне јединице наповршини образују многа шестоугаона пољца, која се при днулевкасто сужавају. Поједине чулне јединице примају само делићвидног поља и предмета у њему, а заједно дају целу сликупредмета. Сложене очи код трута такође су смештене са странеглаве, а састоје се од око 8.000 чулних јединица и тако су великеда се скоро састављају. Површина ока оивичена је ситним једно-

Изглед очију пчеле радилице: три проста ока на темену и два сложена са стране

ставним длачицама, вероватно да би ублажиле сувише јакусунчеву светлост. Слаба испупченост и грађа сложених очијусведочи да се јасна представа предмета може добити само када

3 Практично пчеларство33

се он налази на већој удаљености. Стога сложене очи служеза посматрање удаљених предмета, као и за гледање у свимправцима.

Три проста ока распоређена су у виду троугла на теменуглаве. Састоје се од једног малог лоптастог сочива обрубљеноггустим длачицама испод кога се налазе у групе распоређенечулне ћелије које су у вези са живчаним влакнима. Као и у сло-жених очију, чулне ћелије простих очију примају светлосне на-дражаје и претварају их у импулсе, који се живчаним влакнимаспроводе у мозак. Захваљујући јакој испупчености и грађи простеочи могу да пруже јасну слику само на малим одстојањима.Због тога оне служе за уочавање блиских предмета при раду укошници и у круницама цветова.

МАЉЕ И ДЛАЧИЦЕ

Цело пчелиње тело покривено је маљама и длачицама.Оне могу бити различите: појединачне, чекињасте и перастораспоређене. Једне су веома меке и осетљиве, те служе као чулапипања. Друге су чекињасте, налазе се по целом телу и служеза прикупљање цветног праха. Треће су перасто распоређенеи служе за одржавање топлоте и заштиту од зиме итд.

Захваљујући маљавости, пчеле имају веома важну улогу уполном животу биљака. Слетајући с једног цвета на други онена свом телу преносе цветни прашак и на тај начин врше опло-ђавање биљака.

ОРГАНИ ЗА ДИСАЊЕ

Пчелама, као и свим другим живим бићима, осим хранепотребне су и велике количине кисеоника из ваздуха. Пчеленемају плућа, већ дишу кроз један богато разгранат цевнисистем, душњак, који је разгранат по целом телу и свим њего-вим деловима и органима. Спољашњи отвори ових каналаназивају се стигме или жигови. На телу пчеле налази се десетпари жигова. Они су распоређени симетрично по бочним стра-нама, и то: три пара на грудима и седам на трбуху.

Улаз у стигме води у трем окружен кратким длачицама,да би се спречио улазак страних честица. Трем се настављау душник на чијем почетку је апарат који се при испуштању

34

ваздуха покреће и тиме производи звукове. Ови звуци су наро-чито јасни код матице, јер она има знатно веће стигме. Душ-њаци се продужују кратким цевчицама до проширених ваздуш-них мехура, који се налазе у глави, грудима и трбуху. Мехурису међусобно повезани и изгледа да пчелама служе као ре-зервоари за ваздух. Приликом узлетања пчела ове мехуре на-

Органи за дисање пчеле радилице са приказом трахеја, душичних мехура иотвора-жигова

35

пуни ваздухом, што јој омогућава лакши лет и ношење већихтерета; при слетању их испражњује. Од ваздушних мехура водемноге цевчице које се гранају и допиру до најудаљенијих делователа. Ситне цевчице овог трахеалног система називају се тра-хеоле. Састав трахеје веома је сложен. С унутрашње странезидова налазе се ћелије са хитинизираним слојем и спиралнимзадебљањем које спречава сљубљивање душњака. Приликомдисања пчела диже и спушта труп. Удисање ваздуха кроз стигмебива при сваком ширењу тела. Поменути уређаји за затварањекоји се налазе у стигмама спречавају при следећем скупљањутела испуштање ваздуха, којом приликом се примљени ваздухпотискује до најудаљенијих цевчица трахеја. У њима се преузи-ма кисеоник и предаје даље суседним ћелијама и кроз њих идеу крв. Отварањем затварача на стигмама омогућује се даупотребљен ваздух, који је засићен угљеном киселином, изађенапоље.

Пчели је потребна веома велика количина кисеоника. Њенјако разгранат душњачки систем подстиче живу промену ма-терије, што јој омогућује да по потреби производи и одржаважељену топлоту.

КРВОТОК ПЧЕЛЕ

Крв пчеле је безбојна и бистра течност по којој пливајусамо бела крвна зрнца, јер црвених крвних зрнаца пчела нема.Крв не струји у затвореним судовима као код кичмењака, већсе слободно креће у трбушној дупљи, где облива и натапа свеунутрашње органе и испуњава све шупљине. Орган за крвотокје срце, које одржава непрекидну циркулацију, и један крвнисуд, аорта, који излази из срца.

Срце пчеле је један дугачак мишићни суд који се пружадужином леђне стране. Почиње испод петог трбушног прстенаса леђне стране, а наставља се напред у аорту. У суженом делу,између груди и трбуха, аорта се увија у 18 вијуга, што спречавакидање аорте приликом лета пчеле. Срце се састоји од 5 комораузајамно повезаних малим вентилима. Свака комора има с обестране по један мали отвор, кроз који се крв улива у комору,али из ње не може више натраг, јер се отвори сместа затварајузалисцима и крв може да струји само напред у аорту. Ове ко-море врше пумпање и одржавају кружење крви кроз тело.Када се коморе прошире, крв улази на бочне отворе у срце, у

36

затоке око срца или осрђе, а одатле се стезањем мишића по-тискује постепено из коморе у комору кроз вентиле напред уаорту, изручујући свој садржај у шупљину главе. Из овоготвореног суда тече слободно кроз телесне затоке натраг угруди, трбушне затоке и осрђе, одакле кроз срчане отворе по-

Крвоток пчеле са срием, коморама и аортом

ново улази у коморе. У трбушној дупљи крв се снабдева соко-вима узетим из хране, као и кисеоником из душњака, и настављасвој кружни пут да би се сви органи снабдели хранљивим мате-ријама. Истрошене материје доводе се до мокраћних судова(цевчица), а одатле се избацују у ганко и дебело црево. Крвотокслужи не само за исхрану тела већ и за ослобађање тела одштетних материја.

ПОЛНИ ОРГАНИ ПЧЕЛА

Полни органи матице испуњују највећи део њене трбушнедупље и састоје се од јајника, јајовода, семене кесице и усмине.На усмину се надовезује и жаочни прибор и једна мала жлездаотровна као жаока. Јајници су крушкастог облика и састоје сеод око 180 танких уздужних цевчица (овариола), између којихсе гранају сићушни ваздушни каналићи (трахеје), које доводекисеоник. У јајним цевчицама стварају се јајашца невероватномбрзином: једна матица је у стању да за време највеће носивостиположи дневно и 1.500 јаја, што је скоро непојмљиво када сезна да тежина снесених јаја премаша тежину саме матице. Овосе објашњава тиме што пчеле непрекидно хране матицу млечом.Јаја се ослобађају при дну цевчица, клизе кроз јајоводе и вагину,

37

а затим их матица спушта у припремљене ћелије. Без жаокематици би било скоро немогуће да тако брзо и сигурно учврстијаје на дну ћелије. На месту где јајовод прелази у вагину уливасе и канал семене кесице, који везује семену кесицу са вагином.У семеној кесици смештено је семе које је матица при спаривањупримила од трута. У семеном каналићу који везује семенукесицу са вагином налази се тзв. семена пумпица. Семенапумпица је мали мишићни апарат који дејствује као пумпицаза усисивање и притискивање и која наизменичним стезањем

и ширењем омогућава пролаз семених ћелија или спермато-зоида у усмину када матица полаже јаја у радиличку или ма-тичну ћелију. Тада се сперматозоид стапа с јајетом које је упролазу, тј. оплођује га, а оплођено јаје клизи кроз усмину

38

док ra матица не положи у ћелију. У семевод се изливају двежлездице које луче течност која олакшава протицање јаја. Акоматица полаже јаје у трутовску ћелију, из семене кесице се непуштају сперматозоиди те јаје остаје неоплођено.

Свако јаје је једна дугуљаста и нешто повијена ћелија, чијије предњи крај мало дебљи од задњег. Јаје је обавијено нежномопницом и испуњено живом материјом и за развиће потребнимсупстанцама или жуманцетом. На опни предњег краја јајетаналази се сићушни отвор кроз који приликом оплодње сперма-тозоид продире у јаје.

Из оплођених јаја матице развијају се матице и пчеле ради-лице, а из неоплођених само мушки чланови породице —трутови. Постанак живих бића из неоплођених јаја назива сепартеногенеза. Партеногенезу код пчела први је открио Ђерзон.

Спаривање матица. Свака млада матица мора да се спариса трутом да би постала мајка свог пчелињег друштва. При спа-ривању матица прими довољну залиху сперматозоида који ћеза дужи период времена оплођавати јаја.

Док почне да носи јаја матица излеће на спаривање вишепута. Али од оног момента када положи прво јаје она више неизлази из кошнице сем кад наступи ројење. Матица се париу ваздуху за време свог тзв. свадбеног лета. Трут који буденајјачи и најбржи у лету сустигне матицу и спари се с њом. Позавршеном спаривању полни орган трута се прекине, уследчега трут одмах угине. Да се мушке полне ћелије не би растурилепре него што доспеју у семену кесицу матице, један део труто-вог полног органа остаје да виси на затку матице у виду белогкончића. Остатак трутовог полног органа пчеле пажљиво откла-њају по повратку матице у кошницу.

Спаривање матице обично бива у време 6 до 7 дана поњеном извођењу. Ако се не спари ни после 20 дана од изво-ђења, матица ипак почиње да носи јаја, али се из њих развијајусамо трутови. Таква матица назива се трутуша.

Када је спаривање матице завршено, полагање јаја почињевећ после 2—5 дана. По правилу, матица полаже у једну ћелијусамо по једно јаје, али се догоди да млада матица у почетку по-лаже у једну ћелију по 2—3 јаја. Ово долази отуда што апаратза ношење јаја није потпуно уређен. Код исправних матица тотраје само кратко време, тако да и оне после 5—8 дана носе самопо једно јаје у сваку ћелију.

39

Полни органи трута. Полни органи трута налазе се у трбуху,у висини последњег трбушног прстена. У њима се стварају мушкеполне ћелије, а затим спроводе и чувају до часа спаривања,када се убризгавају у полни орган матице. Полни органи трутасастоје се од парних полних жлезда или семеника, семене ке-сице, слузних жлезда, непарног бризника и спољашњег полногоргана. У семеницима се још у току ларвиног развића трутаобразује семе или мушке полне ћелије (сперматозоиди). Семе-ници су две пасуљу сличне мошнице, које леже једна поред друге.Они се састоје од многобројних зракасто постављених цевчицау којима се образује семе. Из њих семе клизи кроз оба семе-вода у семене кесице. Семене кесице се својим суженим делом

уливају у слузне жлезде које луче белу слуз. Ова слуз обавијасеме и ствара тзв. сперматофору која садржи гомилу семена илисперматозоида. Од слузних жлезда води узани непарни канал--бризник који спроводи семе и слуз у проширени део сношајногоргана, где се задржавају све до часа парења. Спољашњи органсе приликом парења изврне, а кад једанпут изађе из свог ле-жишта више се не може повратити. Сношајни орган трута

40

може се лако видети када се труту притисне задњи део трбуха.У полно сазрелог трута довољно је само ra ухватити измеђупрстију са горње и доње стране и полни орган одмах излазинапоље.

НЕРВНИ СИСТЕМ

Нервни систем састављен је од нервних влакана или гангли-ја, које својим живцима повезују све телесне органе међу собом,

41

управљају телом и процесима живота пчеле. Нервни систем сесастоји од девет пари нервних чворова распоређених у ланцудуж трбушне стране и нерава који од централног нервног систе-ма спроводе надражаје у чулним органима и другим деловиматела у нервне чворове. Даљи подстицаји преносе се из нервнихмаса у разне телесне органе. Нервни чворови се налазе: у глави,где чине надждрелну и подждрелну ганглијску масу; два у гру-дима и пет у трбуху. Најважнији нервни чвор налази се у главии може се назвати мозгом. Од њега полазе нервна влакна запипке, очи и усни апарат. Испод једњака је један мали чвород кога полазе нерви за вилице, језик и пљувачне жлезде. Даљеу ланцу мозак се спаја живчаним везама са два чвора у гру-дима, који се везују с ногама и крилима. Од грудних чвороваланац се повезује с пет нервних чворова у трбуху, који управ-љају радом одговарајућих органа трбуха, полним органима ижаоком. Нервни чворови су састављени из нервних ћелија раз-личитих величина. Од нервних ћелија полазе нервна влакна, ита влакна се сједињују у снопове који чине нерве.

Нервни систем управља животним функцијама тела, тј.осећањима и покретима, као и процесима за одржавање живота,а поготово процесима исхране, дисања, крвотока итд.

Највећи број биолога сматра да се унутрашње и спољаш-ње функције одвијају рефлексно и нагонски. Међутим, утврђеноје да су пчеле способне за извесне представе и асоцијације. Онеимају осећај за предмете у простору, а такође и за време.

ОРГАНИЗАЦИЈА СТАНА ПЧЕЛИЊЕГДРУШТВА

ГНЕЗДО ПЧЕЛИЊЕГ ДРУШТВА (САЋЕ)

Саће је за пчелиње друштво стан, колевка и магацин. Пчелеизграђују саће искључиво од воска. Код кошница с покретнимсаћем гнездо је смештено у оквире који се могу по потреби изва-дити и вратити у кошницу, док је код старинских кошницасаће непокретно.

Новоизграђено саће је бело, али под утицајем цветног праха,кисеоника, топлоте, влаге и кошуљица које остају од пресвла-чења ларви оно временом добија жуту, затим смеђу боју и најзадпотпуно потамни, па чак и поцрни. Саће у кошници стоји око-

42

мито, а раздвајају ra улице широке 10—11 мм, које омогућујуслободно кретање пчела између саћа и с једног сата на други.

Саће се састоји из усправних плоча са по два реда правилноположених шестоугаоних ћелија. Ћелије имају танке воштанезидове, који су у исто време зидови шест суседних ћелија.

Природно изграђено саће на оквиру

Ако се саће боље загледа, приметиће се да ћелије нису јед-наке, па се зато и називају разним именима. Једне изгледају каожир и обично се налазе по ивицама саћа, мада их има и по сре-дини али у мањем броју. Ових ћелија нема увек у кошници, већсамо од маја до краја лета. То су матичњаци. У почетку матич-њаци личе на капице храстовог жира окренуте надоле, а касније,када их матица залеже и јаја почну да се развијају пчеле доградезидове, те изгледају као прави жир. Кад се из овако залеженихматичњака изведу матице, пчеле обично поруше матичњаке.Ћелије које су правилно поређане, а има их највише у саћу, зовусе радиличке ћелије. Оне служе пчелињем друштву за извођењепчела радилица и за смештање меда и цветног праха. Трутовскећелије су знатно веће, али се зато изграђују у мањем броју.Шире су и дубље од радиличких ћелија и служе за извођењетрутова и смештање меда. У њих пчеле не смештају цветнипрах. Могу се још разликовати и прелазне, прихватне и медне

43

ћелије. Прелазне и прихватне ћелије служе за утврђивање сатаза сатоношу и бочне дашчице оквира. И једне и друге су непра-вилног облика. У њих пчеле по потреби смештају мед. Медне

Пресек ћелија саћа

ћелије пчеле изграђују у горњем делу саћа. Оне су укошене ипродужене а могу бити и дубоке. Служе за смештај меда, алиу њих, као ни у прелазне ћелије, матица никад не полаже јаја.

ИЗГРАДЊА САЋА

Пчеле изграђују саће од воска који се излучује путем вошта-них жлезда, на сличан начин као што човечија кожа излучујезној. На ваздуху се излучена течност одмах стеже и образујемале беличасте љуспице, које пчеле помоћу предњих ногу пре-носе до вилица. Овде се љуспице гњече и месе да би Ћосталемеке и еластичне, па их затим пчеле употребљавају за изградњусаћа. При изградњи саћа стотине пчела се окаче у ланчиће ви-сећи у виду завеса, при чему се предњим ногама закаче за задњеноге претходног реда пчела. Овако поређане пчеле остављајуутисак да су неактивне. Међутим, један део пчела лучи восак,док га велики број пчела не лучи. Њихово присуство објашњавасе потребом да стварају топлоту и проветравање, а можда суту и као помоћнице за све остале послове при изградњи саћа.

Пчеле изграђују саће одозго надоле. У почетку су то малисатићи у облику језика који се постепено повећавају у дужинуи ширину док се потпуно не слију у један сат.

ПЧЕЛИЊЕ ЛЕГЛО

За сваког пчелара веома је важно да познаје развој легла,јер од легла зависи јачина пчелињег друштва, његов успех иопстанак.

Сва три облика пчеле: матица, трутови и пчеле радилицеразвијају се путем потпуног преображаја у одговарајућим ће-лијама саћа.

44

Из оплођених јаја која матица полаже у ћелије развијају селарве, из ларви лутке, а из ових одрасле јединке. Јаја, ларве илутке називају се заједничким именом легло.

Јаје. Матица полаже у ћелију само по једно јаје, које при-лепи за дно ћелије. Првог дана јаје стоји усправно, другог данасе повије на једну страну, а трећег дана је положено на дноћелије. Трећег дана пчела поред јајета стави кап млеча. Млечизазива прскање опне јајета и на дну ћелије појављује се ларвица.

Ларва. Када се из распукле опне појави ларва она лежисавијена у облику слова С, али убрзо добија облик прстена, азатим се испружи дуж ћелија. Прва два дана све ларве добијајумлеч, и то у толикој количини да у њему пливају. Од трећегдана радиличке и трутовске ларве добијају полусварену храну,сачињену од мешавине меда и цветног праха, док матичнеларве добијају стално и искључиво млеч.

Изглед јајета, ларве, лутке и одраслог инсекта у ћелијама саћа

За време од 6 дана, колико лежи у отвореној ћелији, пче-лиња ларва сакупи толико хранљивих материја да јој то будедовољно за наредних 12. дана, када се у поклопљеној ћелијиврши преображај од ларве преко лутке до одраслог инсекта.Кад ларва сазри, престаје да узима храну и испружа се по ду-

45

жини ћелије, с главом према отвору ћелије. Тада пчеле поклопећелију воштаним поклопцем с додатком цветног праха, да бипоклопац био порозан, како би се неометано вршило проветра-вање ћелије.

Лутка. У почетку је бела, а убрзо затим постаје тамнија.Прво добија плавичасте очи, а затим се формира глава, груди итрбух. За време сазревања лутке настају велике промене, којесе завршавају стварањем унутрашњих органа.

Код радиличких ларви око 11. или 12. дана од дана затва-рања ћелије настаје последње — шесто пресвлачење. Тада младапчела проваљује поклопчић ћелије и излази напоље. Кошуљицаларве и њен измет остају у ћелији, што утиче на промену бојесаћа и смањивање величине ћелије.

Матичне ларве пчеле затварају после 5 и по дана, у токунаредних 7 и по дана ларве се преображавају у лутке, а затиму одрасле инсекте.

Трутовске ларве проводе 6 и по дана у отвореној ћелији, анаредних 14 и по дана врши се преображај ларве у лутку и даљеу одраслог инсекта.

Трутовско легло се јасно разликује од радиличког не самопо величини ћелија већ и по изгледу поклопчића. Трутовскећелије су веће и испупчене. док су радиличке мање и равне.

Одступања од предње таблице могу бити највише за једандан, а то зависи од температуре и исхране.

46

Оквири у чијем се изграђеном саћу налазе јаја и ларвицедо њиховог затварања називају се отвореним леглом, а по затва-рању ћелија — затвореним леглом.

Део кошнице у којем се изводи легло назива се плодиштем.Оно треба да буде толико пространо да се у њему може сместитионолико оквира-саћа колико ће и најплоднијој матици бити до-вољно да задовољи своју потребу за полагањем јаја. Осим тога, уплодишту мора да има и довољно места за смештај резервнехране. Такво плодиште треба да садржи око 80.000—90.000ћелија саћа. Пошто на 1 см саћа са обадве стране има 8 ћелија,то значи да је потребно најмање 10.000 см саћа: Ако плодиштекошнице чини 10 нормалних оквира унутрашње ширине 40 сма висине 25 см. то износи 80.000 ћелија саћа, чија је запреминаза наше пашне прилике сасвим довољна.

СПОРАЗУМЕВАЊЕ И ДРУШТВЕНИ ЖИВОТ ПЧЕЛА

Пратећи пажљиво рад пчела многи пчелари су приметилида пчеле међу собом опште, али не говоре. Може се рећи да јекод њих акција „говора" гласнија од речи, јер пчеле једнадругој саопштавају оно што им је потребно помоћу извеснихтачно утврђених кретања, тзв. ,,uгpe пчела". Тај њихов начинспоразумевања открио је професор Карл Фриш, Аустријанац,после тридесет година истрајног рада и посматрања.

Ево шта о томе споразумевању каже Карл Фриш: ,,Кадапронађу бољу пашу, пчеле на саћу почну да изводе неку врстуигре којом информишу друге збирачице о проналаску изборахране". Ову игру, која мобилише пчеле на сакупљању нектара.Фриш је назвао „игром нектара" или кружном игром. Пчелепродужују кружне игре све дотле док лако долазе до нектара.Чим биљке почну да смањују излучивање нектара, игре постајусве ређе и најзад потпуно пресгану. Сличне игре пчеле изводеи кад открију веће количине цветног прашка.

Да би обавестиле своје другарице о удаљености хране одкошнице, пчеле то чине дужином трајања кружне игре. Инфор-мацију о правцу у коме се налази откривена храна пчеле преносеспецифичним положајем свога тела у односу на правац Сунче-вих зракова и правац Земљине теже.

47

Раније се мислило да свако пчелиње друштво има својспецифичан мирис по коме се чланови друштва распознају.Тај специфичан мирис приписивао се мирисном органу илиНосонљевој жлезди, коју имају само пчеле радилице. Међу-тим, хемијска испитивања секрета ове жлезде показала су

Кружном игром пчеле саопштавају другим пчелама пронађене изворе хране(по Фришу)

да је он исти код пчела из разних друштава, па чак и кодразличитих раса пчела, а то потврђује да продукт мирисногоргана не игра улогу у формирању специфичног мириса пче-лињег друштва.

Данас се сматра да врста нектара или цветног праха од-ређује мирис друштва. После овог сазнања постаје јасно збогчега је лако да се у време активне паше врши спајање пчела,додавање матица и отклањање многих неправилности у пче-лињем друштву, јер су тада мириси друштва на пчелињакуисти или врло слични.

48

Такође је утврђено да се нектар који увек садржи поленовазрнца, врло брзо разноси по друштву, што је од значаја за фор-мирање специфичног мириса, а у исто време представља и једнуод веза међу члановима друштва у логледу рада, међусобногспоразумевања и друштвеног живота.

Нарочито велико откриће учињено је у погледу тзв. хемиј-ских комуникација у пчелињем друштву. Откривено је вишесупстанци које круже међу члановима друштва и тако утичу нањихово понашање. Ове биоактивне супстанце означавају се каоферомони, који су по свом дејству слични хормонима, самошто се не излучују у крв, већ у спољашњу средину.

Феромоне луче мандибуларне жлезде, које се налазе у главиматице и изливају свој секрет при основи вилице. Секрет се поизлучивању распоређује по површини тела матице, највероват-није покретима које матица изводи при чишћењу свога тела.Радилице узимају феромоне са њеног тела који се разношењемхране раздељују међу члановима друштва. Ови феромони дајукарактеристичан мирис матици, као и њену привлачну моћ.

Раније се сматрало да пчеле, лижући језиком матицу,чисте матицу. Међутим, оне то чине да би узимале феромонеса њеног тела и на тај начин одржавале друштво у тесној пове-заности.

И пчеле радилице имају развијене мандибуларне жлезде, окојима се још дискутује да ли служе за алармно понашањепчела у одбрани друштва или имају неке друге функције.

Сва ова открића у погледу друштвеног живота пчела одра-зиће се у скорој будућности и у пчеларској пракси.

ПЧЕЛИЊА ХРАНА

Пчеле уносе у свој организам храну која се састоји од уг-љених хидрата, беланчевина, масти, минералних соли, витамина,воде и још неких других материја.

Угљене хидрате и минералне соли пчеле добијају из нек-тара односно из меда, а беланчевине, масти, витамине и мине-ралне соли из цветног праха. Према томе, цветни прах с некта-ром представља потпуну храну пчела. Воду, а са њом и соли,пчеле узимају са природних извора и из нектара, односно меда.

4 Практично пчеларство49

ЦВЕТНИ ПРАХ ИЛИ ПОЛЕН

Цветни прах (поленова зрнца) су мушке полне ћелије би-љака које пчеле прикупљају са разних цветова, односе их укошницу и слажу у ћелије саћа. Он служи пчелама за развојлегла, изградњу и пораст њиховог тела, за излучивање млечаи воска као и за нормално функционисање читаве пчелињезаједнице. Цветни прах садржи више од 20% беланчевина,18—19% шећера, 4—20% масти, затим минералне соли и вита-мине у променљивим количинама.

Када нема цветног прашка, пчеле престају да негују леглои да излучују восак, а и матица престаје да носи јаја.

Сакупљени цветни прашак пчеле доносе у кошницу у кор-пицама (обножју) задњих ногу. Да у путу не би испадао, пчелега направе у виду лоптица, испреплећу длачицама и чекињамаи овлаже пљувачком и нектаром. Величина лоптица је разли-чита. По тежини достиже до 0,015 r. Таква једна лоптица са-

Пчела радилица натоварена цветним прахом

држи по Цандеру до 100.000 прашних зрнаца. Лоптица на једнојнози по тежини је увек једнака лоптици на другој нози, штопчелама олакшава лет.

50

Донесен цветни прашак младе пчеле смештају у ћелије, на-бијају ra главом, конзервирају и по површини заливају танкимслојем меда. У цветном прашку смештеном у ћелију обављајусе под утицајем фермената сложене хемијске промене. У овак-вом стању прашак остаје до употребе.

Једно пчелиње друштво средње јачине утроши годишње25—35 кг цветног прашка. С обзиром на велики значај цветног

прашка за развој пчелињих друштава, искусни пчелари већ одраног пролећа па све до касне јесени селе своје пчеле тамо гдезељасте биљке и дрвеће пружају богату пашу цветног прашка.

Када рано с пролећа у природи још нема довољно цветногпраха, пчеле сакупљају и уносе у кошницу, брашно, струготинуи сличне материје. Али, чим почне цветање воћака и другихбиљака оне престају с уношењем ових материја.

У последње време утврђено је да цветни прах садржи низматерија драгоцених у људској исхрани. У том погледу наро-чити значај имају витамини из групе В.

НЕКТАР И МЕД

Пчеле производе мед на тај начин што из биљака цветницасакупљају нектар — слатку материју коју биљке луче у повољ-ним условима. Нектар пчеле доносе у кошницу и слажу у ћелијесаћа, у којима се он постепено згрушава и сазрева у мед. Претва-рање нектара у мед почиње у медном желуцу и састоји се утоме што се сложени шећери уз помоћ фермената претварајуу просте шећере — воћни и грожђани шећер. Прераду нектарау мед делимично врше пчеле још на путу од цвета до кошнице,а потпуно претварање нектара у мед одиграва се у кошници.Свеж нектар пчеле смештају у празне ћелије најтоплијег делагнезда у плодишту. Том приликом оне не пуне ћелије саћа доврха, већ нектар слажу у танким слојевима како би се под ути-цајем топлоте и проветравања изазваног лепезењем крила осло-бодила сувишна вода. Приликом пребацивања нектара из ће-лије у ћелију пчеле додају ферменте из својих пљувачних жлездапа када мед сазри и добије потребну густину пчеле затварајућелије воштаним поклопцима, који чувају мед од квара.

Проценат воде и шећера у нектару је различит и зависи одврсте биљака које луче нектар и земљишта на коме оне расту,од влажности ваздуха, температуре итд. Разлика у количини

4*

51

шећера креће се од 10 до 60% а у количини воде од 40 до 90%.Просечан мед садржи 17,7% воде, 34% грожђаног шећера,40,5% воћног шећера, 1,9% тршчаног шећера, 0,18% пепела,а остало су органске киселине, беланчевине, ароматична једи-њења, декстрини, алкохол, колоидне супстанце, хормони, по-лен и восак.

Поред поменутих шећера, мед садржи и минералне мате-рије, од којих су најважније гвожђе и бакар. Нарочито релативнодоста гвожђа и бакра садрже тамни медови. Од органскихкиселина присутне су мравља, лимунска и јабучна које заједнос етеричним уљима дају меду укус и мирис. Исто тако, медсадржи и низ фермената који растварају сложене шећере, а инешто витамина А, В и С и јода, који повољно делује на нервнисистем и регенерацију ћелија у људском организму.

Интересовање за мед као храну у људској исхрани послед-њих година знатно је порасло, што је и разумљиво с обзиромна то да се он, поред своје велике хранљиве вредности, користии као лек.

Осим цветног нектара, пчеле за своју исхрану сакупљајуи друге слатке материје и сокове, као што су медљика и соковиод разног воћа.

МЕДЉИКА

Медљика је слатка и густа лепљива течност која се појав-љује на лишћу и гранчицама разног дрвећа и шибља у видуросе или ситних капљица. Она је углавном животињског порекла.

Богате изворе медљике пружа јела, храст, бор, смрча, липа,врба, бресква, шљива и др. На доњој страни лишћа и на једно-годишњим гранчицама дрвећа и шибља окупљају се великеколичине биљних и штитастих вашију (које се хране њиховимсоковима) које понекад излучују врло много медљике.

Мед медљиковац је без мириса и најчешће тамносиве боје.Густ је и врло се слабо топи у устима, брзо кристалише, тепчеле из њега користе само течан мед, док кристале одбацују.

Као зимска пчелиња храна медљика је врло штетна, јерсадржи многе несварљиве материје од којих пчеле добијајупоремећење у варењу. Због немогућности да се пчеле токомзиме редовно празне долази до нагомилавања измета у дебе-лом цреву што изазива запаљење црева, пролив, слабљење и

52

масовно угинуће пчела. Понекад се догоди да страда и великиброј пчелињих друштава.

Медљика се у саћу познаје по томе што је пчеле обично непоклапају, а уколико је и поклопе, поклопчићи на медном саћусу више испупчени.

За људску исхрану мед од медљике је добар и много сетражи.

ВОДА

Вода је врло важан фактор у току читаве пчеларске сезоне.Водом пчеле разблажују мед, справљају храну за легло и рас-хлађују кошницу. Ако током лета у време жарких врућина немаводе у близини пчелињака, онда се много умањује радна иживотна способност пчелињих друштава.

Пчеле никад не смештају воду у саће и не чувају је каорезерву, већ је током пролећа, лета и јесени известан број ради-лица чува у вољци да би је употребиле када због лошег вре-мена не могу да опште са околином. У зимским данима пчелеузимају воду са унутрашњих зидова и оквира кошнице, где сеона ствара у облику росе, а за време јаких мразева оне откла-пају поклопљени мед да упије водену пару из ваздуха, паузимајући тај мед подмирују и потребе за водом. Према испи-тивањима која су вршена у САД, Швајцарској и неким другимземљама појила за уредно снабдевање водом повећавају про-дуктивност пчелињих друштава за 10 до 20%.

ПРОМЕТ МАТЕРИЈЕИ ЕНЕРГИЈЕ У ПЧЕЛА

У свакој ћелији живог организма обавља се непрекидан про-цес промета материја. Стварање нових ћелија, као замена уги-нулим, могуће је само ако организам стално добија хранљивематерије — беланчевине, масти и угљене хидрате.

Већина хранљивих материја која се уноси у организам неможе се одмах ресорбовати, без претходне припреме за варе-ње. Тек када хранљиве материје буду претворене у хемијскаједињења која се лако ресорбују, организам ће моћи да ихискористи. Хемијске промене хране врше се уз учешће соковаза варење хране и фермената.

53

Ферменти су материје које се налазе у живом организмуи способне су за разлагање сложених хемијских једињења.Неки ферменти имају моћ разлагања сложених беланчевина напротеине и доприносе њиховој бржој апсорпцији, док другиразлажу угљене хидрате, односно масти, итд.

Лако сварљива и обрађена соковима и ферментима хранасе из канала за варење апсорбује и прелази у крв, па се затимразноси по целом организму и на крају долази у ћелије. Хран-љиви састојци попуњују у ћелијама утрошену храну и успостав-љају њихову животну способност, омогућујући стварање новихћелија.

Непотребне материје које остају у цревима после процесаварења хране избацују се напоље као измет. Такође се уклањајуиз организма и материје настале распадањем хране (вода,мокраћна киселина, мокраћне киселе соли).

Ако престане процес придоласка хранљивих материја иуклањање продуката њиховог распадања, организам умире.Сваки организам може живети, расти, развијати се и размно-жавати само у условима промене материја.

У току процеса промене материја у организму ослобађасе велика количина скривене топлотне енергије, која је неопход-на како за загревање организма, тако и за нормално функциони-сање његових органа.

Беланчевине имају у организму посебну улогу и представ-љају основу живота. Оне су саставни део сваког организма.Нарочито велику потребу за беланчевинама имају организмикоји расту и развијају се. Беланчевине не могу бити замењенени угљеним хидратима ни мастима. Ако у храни нема довољнобеланчевина, тада прво настаје мршављење, а затим и угинућеорганизма.

Услед недостатка беланчевина у храни код пчела настајеглад за беланчевинама, што убрзо проузрокује прекид радажлезда, како воштаних тако и ждрелних, које излучују храну— млеко за матицу и ларве. Ако се недостатак продужи, настајесмрт.

Угљени хидрати и масти служе као основни извори енер-гије, који се троше за производњу топлоте и рад мишића. Безхране или са храном која нема довољне количине угљениххидрата и масти организам не може опстати. Прерадом угље-них хидрата и масти у организму ствара се енергија потребназа рад мишића.

54

Угљени хидрати и масти, као и беланчевине, представљајуобавезан хранљиви састојак ћелије организма.

Основни извор угљених хидрата је нектар, док се мастимапчеле снабдевају из цветног праха. Нектар највише садржи сло-жене угљене хидрате — тршчани шећер, који пчеле нису у стањуда користе у чистом стању, већ само после његовог разлагањана воћни и грожђани шећер.

Угљени хидрати се у одраслих пчела нагомилавају у њихо-вом ткиву (мишићима), а у ларви у масним ћелијама у видугликогена (животињског скроба). У време када се у пчела појав-љује потреба за брзом потрошњом велике количине енергијегликоген се разлаже и том приликом даје велике количинетоплотне' енергије.

После одговарајуће прераде, код ларви масти долазе увиду финих капљица у ћелије масног ткива, а код одраслихпчела долазе скоро у све ћелије.

Вода је саставни део свих животињских ћелија и важан састо-јак за пробаву хране. Организам добија воду заједно са храномили одвојено, у чистом стању. Сем тога, један део воде стварасе и у самом организму у процесу разлагања беланчевина,масти и угљених хидрата.

Минералне материје у виду растворљивих соли долазе уорганизам заједно с водом и храном. Минерална храна потпо-маже и асимилацију хранљивих материја од стране ћелијаорганизма, а такође ствара и повољне услове за рад фермената.

ЖИВОТ И РАД ПЧЕЛИЊЕГ ДРУШТВАУ ТОКУ ГОДИНЕ

За пчелара је од огромног практичног значаја да зна какосе у појединим годишњим добима одвија живот и рад пчели-њег друштва. Без познавања живота и услова под којима пчележиве и раде не би имало никаквог смисла пчеларити.

ЖИВОТ У ТОКУ ЗИМЕ . . .

Пчеле проводе зиму у кошницама образујући зимско клу-бе, које је за њих извор топлоте. Зими пчеле у кошници немаЈумного посла осим да производе топлоту, како би одржале

55

живот заједнице. Ову тешку борбу са зимом оне лако издржекад у кошници има доста хране и младих пчела и кад их кошницадобро заштићује од кише, снега и хладних ветрова.

. . . У ПРОЛЕЋЕ И ЛЕТО. . .

Нови живот пчелињег друштва почиње почетком фебруара,када одужају дани и време постане топлије. Дужи дани и про-лећна топлота изазивају код пчела нагоне за излетање из кош-нице и сакупљање нектара и цветног праха. Већ тада матицапочиње да полаже прва јаја, а пчеле да негују ново легло. Ма-тица полаже јаја у припремљене ћелије најтоплијег дела клу-бета, у коме је у то доба температура око 34 °С. Матица лрвоснесе у малом кругу око 20 јаја, а затим се овај круг сталноповећава. При томе матица се не задржава само на једном сату,већ прелази и на суседне, тако да из дана у дан ново леглорасте, рађају се нове групе младих пчела и тиме почиње новасезона за пчелиње друштво. У марту постепено долази до сма-њења резервне хране, која се употребљава за исхрану легла иодржавање сталне топлоте у кошници. У ово доба пчеле поредмеда троше и велике залихе цветног праха за исхрану новоглегла и младих пчела.

Пада у очи и доста нагло губљење старих пчела. Приме-ћује се извесно стагнирање или чак слабљење пчелињих поро-дица. То је оно познато мартовско губљење пчела, на које сетуже многи пчелари који не познају биологију пчелиње породице.У позним годинама то губљење пчела примећује се још и уаприлу. До њега долази због тога што при појачаном саобра-ћају пчела са околином много брже пропадају старе пчеле негошто се принављају младе пролетње пчеле.

Почетком априла, када су нормалне године, изврши сесмена старих пчела новима. У то време примећује се бржерастење пчелињих породица, а упоредо с растењем и њиховоразвиће.

С уношењем новог нектара и цветног праха активностматице у ношењу јаја расте све док не достигне максимум одоко 1.500 дневно, што бива у другој половини маја.

Када пчелиње друштво ојача, настаје припрема трутовскихћелија у које матица полаже неоплођена јаја, из којих се рађајутрутови. Појава трутовских легла и младих трутова знак је да

56

се друштво обновило и добро развило. Повећање броја младихпчела продужује се и после појаве трутовског легла. Рађа севише пчела него што умире, услед чега у кошници настаје не-запосленост, јер има више младих пчела него легла које би онемогле да негују. Ова незапосленост младих пчела и све већи

Пчелињак угледног пчелара практичара Боре Живановића из СремскихКарловаца

прилив нектара и цветног праха из природе, као и повишенатемпература околине, буди код пчела нагон за стварање новепородице, односно нагон за ројење. У ово време пчеле се налазеу напону свог развитка и тада су способне да прикупе највећеколичине резервне хране и изграде своје гнездо. Овај нагон уразвитку одржава се у читавој првој половини лета. При крајулета пчелиње легло се нагло смањује. Како се која ћелија угорњем делу саћа празни, пчеле је пуне медом и цветним пра-хом, стварајући постепено све веће венце меда, који ће им прекозиме служити као резервна храна. Уколико се више приближавакрај лета утолико се код пчела све изразитије испољава при-према за зимовање: припремају кошницу и лепе прополисомсве пукотине и велике отворе.

57

. . .У ЈЕСЕН

Крајем септембра у кошницама се смањује количина леглаи матица полаже све мање јаја. Излетање пчела из кош^шца јеређе, а кад температура падне на 12 С, пчеле се постепено по-влаче са крајњих оквира, концентришући се око оквира у сре-дини, на коме се налази последње легло. На овом месту почећеобразовање клубета у коме ће пчеле провести зиму.

У животу пчелињег друштва у току једне године испољавасе једна правилност или законитост коју треба добро уочити,јер она има посебан значај за пчеларску праксу. Та законитостје у следећем: у почетку пролећа у кошници се постепено сма-њују количине резервне хране на рачун повећања количине легла.То смањење хране може довести до њеног нестанка и у хладнимданима друштво може угинути. Крајем лета јавља се обрнутпроцес — почиње смањење легла, а на рачун њега повећава секоличина резервне хране потребне за зимовање. У лошим годи-нама пчелар треба да обрати нарочиту пажњу да се резервна хра-на на време повећа. Тада се пчелама помаже додавањем ше-ћерне хране, односно прихрањивањем.

ПЧЕЛИЊА ПАША

Некада је наша земља била веома богата шумама, лива-дама, утринама, а поред река ширили су се ритови на којимасу расле многе медоносне биљке. Тада се могло пчеларити наготово сваком месту. Увођењем интензивне пољопривреднепроизводње човек све више крчи шуме, преорава ливаде и утри-не, исушује баруштине и сваки делић обрадивог земљиштакористи за неку пољопривредну културу. То је и довело до тогада уместо некадашње равномерне, сталне и богате пчелињепаше остану само местимичне које се смењују с беспашнимпериодама, што се одражава не само на мањи принос меда,већ и на опстанак пчелињих друштава.

Данас је пчеларство рентабилно само у оним подручјимаи местима где има довољно изразитих медоноша и где су осталиуслови за медобрање повољни. Међутим, таквих места је изгодине у годину све мање, те су пчелари принуђени да својепчеле селе с паше на пашу које су у већини случајева удаљенеи преко стотину километара.

Због тога је код избора места за пчеларење веома важнопознавати медоноше које пчелама пружају imbuy и допунскупчелињу пашу, јер од тога зависи и рентабилност пчеларства.

Да би се добила што потпунија слика о пчелињој паши, уовом поглављу описане су углавном све изразитије медоношепрема њиховој вредности за пчеларство.

59

УСЛОВИ ОД КОЈИХ ЗАВИСИМЕДОВИТОСТ БИЉАКА

Када је реч о медовитости биљака, онда се ту мисли наколичине нектара које поједине биљке луче на некој пчелињојпаши. Несумњиво је да је паша најважнији чинилац, јер нинајбоље друштво с најсавременијом кошницом, ни повољневременске ситуације не значе много ако у природи нема пашеза пчеле.

Иако чиниоци од којих зависи медовитост појединих би-љака ни до данас нису довољно проучени, ипак се зна да сусвакој биљној врсти неопходни посебни услови од којих углав-ном зависи њихова медовитост. Сматра се као сасвим сигурнода медовитост углавном зависи од временске ситуације, пчели-ње флоре и земљишта. При различитим временским ситуаци-јама, температурним променама, влажности ваздуха и струја-њу појединих ветрова одвија се и лучење нектара. Тако, на при-мер, при мирном и топлом времену, после обилних киша и

Жлезде нектарије у цветовима различка, купине, јабуке и тикве

60

када дува југозападни или југоисточни ветар, већина биљакаизлучује изобиље нектара. Међутим, при сушном, хладном икишовитом времену, после летњих магли и када дува северни,источни или североисточни ветар, врло су ретке медоноше којетада меде. Осим тога, често се догађа да уколико лоша вре-менска ситуација потраје само неколико дана, а понекад и самонеколико часова, већина биљака, иако је до тада обилно лучиланектар, престаје са лучењем, без обзира што се временска си-туација поправила.

Код неких биљака, а нарочито за време медења липе,ако се појаве густе магле најчешће долази до прекида медења.Већа количина електрицитета у ваздуху при топлом временуобично побољшава медење код већег броја биљака.

Показало се да исте врсте биљака различито луче нектарна разним типовима земљишта. Бела детелина, маслачак,еспарзета, хељда и мајчина душица много боље луче нектарна висинским слабијим, него на низинским плодним земљишти-ма. Ово је вероватно зато што ове биљке на плоднијем земљиш-ту изграђују више вегетативну масу са већим процентом воде,док на висинским, мање плодним земљиштима, биљна масасадржи мање воде, па је и проценат шећера у њима много већи.Сасвим је обратно код кокотца, сунцокрета, белог босиљка,метвице, коњског босиљка и чкаља. Ове биљке интензивнолуче нектар ако је земљиште плодно и терен низак, јер је застварање веће биљне масе и већег броја цветова потребна плод-на земља са доста влаге.

На медење биљака утичу и вештачка ђубрива којима по-љопривредници прихрањују пољопривредне културе и ливаде.Испитивања су показала да фосфорна и калијева ђубрива кодвећине биљака повећавају лучење нектара. Међутим, азотнађубрива у већини случајева смањују лучење нектара. Код некихбиљака ова појава је изразитија, док је код других мање уочљи-ва или се чак и не примећује.

Велики је број биљака које пчелама у већој или мањојмери пружају нектар, али је мали број оних које им пружајуизразиту нектарну пашу. Због тога је потребно да у месту иликрају у коме су пчелари буду на већим површинама заступљенебаш изразите медоноше.

Ради боље оријентације пчелара, у даљем излагању навелисмо најважније медоноше које пчелама пружају главну илиподржавајућу пашу, као и најбоља места у којима се рента-билно може пчеларити.

61

МЕДОНОСНА ФЛОРАУ НАШОЈ ЗЕМЉИ

При избору пчелиње паше и вредности појединих медо-носних биљака, целокупну пчелињу пашу поделили смо у четиригрупе: коншиненшалне биљке, сиецијалне биљке које служе запобољшање летње иаше, приморске биљке и медену росу-мед-љику.

КОНТИНЕНТАЛНЕ БИЉКЕ

Медоноше из ове групе служе пчелама за живот, одржа-вање и развој. као и за искоришћавање пчелиње паше. Да би сепчелари лакше оријентисали при избору пчелиње паше, све ме-доносне биљке разврстали смо према добу цветања на биљкекоје најчешће чине главну пчелињу пашу и остале медоношекоје допуњују главну пашу. Главне медоноше посебно смо ис-такли и уједно дали најмедовитија подручја и места за њиховоискоришћавање. Остале медоноше истакли смо мање-више пре-ма њиховој вредности за пчеларство, па ћемо се у даљем изла-гању упознати са њима.

Леска (Corvlus avellana L.) је велики шиб с цветовима уоблику реса. Отварање реса иочиње у фебруару или, ако годиназакасни, у марту. Уколико се за време цветања леске укаженеки топао дан да пчеле могу општити са околином, пчеле салескиних реса прикупе доста цветног прашка који ће им многопомоћи у даљем развоју друштва за главну пролећњу пашу.Пошто је леска због свог плода, а и због свога декоративногизгледа користан шиб, пчелари треба да је саде где год за топостоји могућност.

Црњуша, зимоцвет (Erica carnea L). То је зимзелениполегли жбунић висок 30 до 40 см, густо и фино разгранат.Цвета од фебруара до априла. Цветови јасно црвене боје угроздовима висе на танким петељкама. Када цвета, читавапространства изгледају као да су покривена црвеним ћи-Лимом. Иако је одлична медоноша, њено искоришћавање јеслабо због раног цветања, јер пчеле услед хладног временаретко које године искористе ову заиста одличну пашу. Веомаје раширена на путу између Брчког и Бановића, као и од

62

Висибаба (Galanthus nivalis) је биљка која се појављује доксе снег још потпуно не отопи. На неким местима се од њенихперигона просто забели шумски хумус. Чим се појави неки лепсунчани дан пчеле лете од цвета до цвета висибабе и ките сенаранџасто-жутим цветним прашком. Ако је нека пчела претога облетала климатаве ресе леске, сада их напушта и прелазина цветове висибабе и дивљег зумбула, који истовремено нудемале количине нектара и цветног прашка.

Леска — први извор цветног' праха у пролеће

Дивљи зумбул (Scilla bifolia) је биљка сродна висибаби ичесто обе расту на истим местима, због чега се пчеле понекадобраћају час једној час другој. Та пчелиња несталност премацветовима ових биљака најбоље се види по мешовитим това-рима цветног прашка: пчеле сабирачице долазе у кошницу с то-

63

варима цветног прашка у којима има пола висибабиних, а полазумбулових поленових зрнаца. Сваки овакав мешовити товарцветног прашка може се лако распознати по боји, јер је једнаполовина наранџасто-жута, а друга загаситоплава.

Ледињак (Ranunculus ficaria). После висибабе и дивљегзумбула шумско земљиште окити се златно-жутим цветовималедињака. Ову биљку пчеле посећују ради нектара и цветногпрашка. На хладном времену, а такође и ноћу, ледињак држицветове затворене. Но зато их отвара дању по лепом времену,када пчеле могу да их посећују.

Дрен (Cornus mas). По многим нашим шумама, сеоскимдвориштима и парковима рано у пролеће цвета дрен. Растекао дрво или већи шиб и у неким крајевима има га врло мно-ro. Његови жути цветићи груписани су у штитиће, који већиздалека падају у очи.

Граб (Carpinus betulus). Цвета после дрена и даје пчеламадоста цветног прашка.

Јагорчевина или јаглика (Primula). Расте на ивицама шума,испод усамљених великих дрвета, као и на оцедним земљиш-тима подводних терена.

Ову биљку пчеле много посећују, јер им пружа нектар ицветни прашак.

Љубичица ( Viola odorata L.) је биљка с миришљавим пла-вим и белим цветовима, која рано у пролеће пружа пчеламанектар.

Кукурек (Helleborus odorus) и њему сличне врсте имајуотприлике исту вредност за пчеле као ледињак и јагорчевина.Кукурек је дугогодишња зељаста биљка која цвета почеткоммарта, а некад и у фебруару, дајући пчелама нектар и цветнипрах.

Јавор (Acerplatanoides). Цвета рано у пролеће. Цветови суу облику украсних букета жућкасто-зеленкасте боје. Пчеламапружа доста цветног праха. У неким годинама оне сакупе иизвесне количине нектара-меда.

Јасен (Fraxinus ornus). Спада међу добре лиферанте цветногпрашка. Од његових ситних цветова стварају се лоптице којепоред праха пружају пчелама и нектар.

Брест (Ulmus). Цвета рано у пролеће. Посета пчела ње-говим ситним цветићима толико је велика да изгледа да се ројпчела окупља око њега. Пружа пчелама много цветног прашка.Кад се узме у обзир да у то време цвета углавном леска и још

64

неколико зељастих биљака, онда се може и разумети потребакоја на то нагони пчеле.

Јошика или јова (Alnus glutinosa) је дрво које расте до 20 мвисоко. Цветови су у облику реса које у априлу пружају пчеламавелике количине цветног прашка.

Неких година на младарима јове виђају се преко лета коло-није биљних вашију, које производе медљику.

Топола (Populus) често расте изван шуме. Сади се у дрво-редима поред путева и у чистим засадима за производњу инду-стријског дрвета. Служи пчелама као одличан лиферант цветногпрашка. У марту или априлу када тополе исцветају, читави ро-јеви пчела облећу њихове ресе. У крајевима где има доста то-полових засада пчелиња друштва се за кратко време снабдејудовољним количинама цветног праха, који им омогућава брзразвој.

Поред прашка пчеле са топола уносе у кошнице и великеколичине прополиса, којим лепе кошницу.

Клен (Acer camposter) расте врло високо. Цвета у априлуили мају. Цветови су руменкасто-зелени, даје пчелама цветнипрах и нешто мало нектара.

Врбе (Salix) су елементи шуме. По Панчићу, само у Србијиима 11 врста врба: бела врба (Salvc alba), крта врба (Salix fra-gilis) итд. имају цветове груписане у ресе. Врбе су дводомебиљке, па пчеле сакупљају са једних цветни прашак, а са другихнектар.

У крајеве са великим врбовим шумама исплати се одвестипчеле, јер (у априлу) оне могу да сакупе приличне количинецветног прашка и нектара, што им добро дође за одгајивањелегла, као и за њихову властиту исхрану. Од свих врба за пчелесу најзначајније ива и бела врба.

Ива (Salix caprea L.) цвета обично када се дрен налази већпри крају цветања. Карактеристично је да пчеле у огромниммасама посећују цветне ресе иве, и то подједнако мушке иженске „маце". Мушке маце дају пчелама цветни прашак увеликим количинама, а женске су лиферанти нектара. На овубиљку треба обратити посебну пажњу и не дозволити да јељуди без велике нужде уништавају, јер је ива одлична медо-ноша и поленарица.

Бела врба (Salix alba) је одлична пчелиња биљка. На ње-ним ресама пчеле сакупљају нектар и цветни прашак. Пчеларикоји држе или селе своје пчеле у близину врбових шума скоро

5 Практично пчеларство65

сваке године одлично припреме пчелиња друштва за багре-мову пашу. На белој врби се неких година јавља врбова ваш(Tuberolachnus salignus) у огромним масама, која производи

Ива масовно привлачи пчеле својим прахом и нектаром

врбову медљику. Ако се појави у пролеће, ова медљика нијештетна за пчеле. Међутим, августовска или септембарска мед-љика представља велику опасност, јер од ње током зиме пчелепропадају.

ВОЋЊАЦИ

За наше пчеларство од великог су значаја воћњаци. Свенаше воћке (бадем, кајсија, бресква, шљива, трешња, вишња,крушка, јабука, дуња, мушмула итд.) у великој мери привлачепчеле својим цветним прашком и нектаром. Пчеле са својестране чине велику услугу воћкама, јер врше опрашивање.Пчеларство и воћарство су гране које се идеално допуњују.Без пчела већина наших воћака не би дала род. У воћарској

66

пракси је то добро познато. С друге стране, воћњаци у великојмери појачавају пчелињу пашу, а њихов драгоцени цветни пра-шак и нектар имају велики утицај на брз развој пчелињихдруштава у пролеће. У изразито воћарским рејонима воћњацимогу не само да обезбеде развитак пчелињих друштава већ ида дају известан вишак меда, само ако пчелиња друштва имајудовољан број пчела излетница за искоришћавање ове паше.

Утврђивањем утицаја пчела на оплођивање воћака бавилису се многи научници света. Најпознатији међу њима су: уНемачкој Енох Цандер, у Америци професор Кук, у СССРагроном Клингени и др. Професор Кук је вршио експериментена јабукама, крушкама, трешњама и огрозду. Од две једнакеи подједнако исцветане гране тих воћака једну је омотао тилом,а другу оставио откривену, да је пчеле могу посећивати. У од-ређено време нашао је да су покривене гране дале род у про-центима према броју цветова: код јабуке 2%, крушке 0%, виш-ње 3% и огрозда 9%, док су непокривене гране дале: код јабуке20%, крушке 50%, вишње 40% и огрозда 27% рода. Из овога сејасно види да је воћарство тесно везано за пчеларство.

Цветови наших воћака дају пчелама сразмерно великеколичине цветног праха и нектара. Посматрајмо појединачноразне врсте воћака.

Џанарика (Prunus cerasifera Ehrh.). Од свег воћа најинте-ресантнија за пчеларе је џанарика која цвета у другој половинимарта. Цветови су ситни, бели и веома миришљави. Ако сепогоди повољно време за цветање џанарике пчеле прикупеприличне количине нектара од кога се друштва јако развију,јер она поред нектара пружа и доста цветног прашка. Пчеларикоји селе своје пчеле на багремову пашу или који стабилнопчеларе треба да постављају своје пчелињаке у местима где јеова одлична медоноша заступљена у већем броју.

Трешња (Prunus avium L.J. Све трешње пружају пчеламадоста нектара и цветног прашка, али дивље трешње су нај-значајније за пчеле јер у повољним годинама унос нектараможе бити прилично велики, тако да друштва надокнаде свуутрошену храну преко зиме.

Кајсија (Prunus armeniaca L.) је одлична поленарица, алипружа и нешто нектара те је пчеле у маси посећују, нарочитоако је засађена у великим плантажним воћњацима.

Вишња (Prunus cerasus) цвета нешто касније од кајсије итрешње и засађена у великим плантажним воћњацима пружа

67

Воћњак у цвету који дугује пчелама за добар род и бољи квалитет плодова

пчелама доста нектара и цветног прашка. У повољним годи-нама саће забели од обилног уноса нектара.

Бресква (Persica vulgaris Mill) цвета одмах после кајсије.Цветови су ружичасто-црвенкасти и пружају пчелама углав-ном цветни прашак. Неких година на лишћу и младарима по-јављује се у току лета и медљика.

Крушка (Pyrus communis) је такође добра медоноша иполенарица коју пчеле масовно посећују. Најмедоносније судивље крушке по шумама ако их има у већем броју.

Јабука (Ругш malus L.) цвета најдуже од свих воћака.Цветови су бледожути, веома пријатног мириса. У претежнојабучарским рејонима јабуке неких година дају више нектаранего што је потреба за пчелињу дневну потрошњу. Пружа пче-лама доста цветног прашка па се друштва одлично припремеза багремову или коју другу пролећну пашу.

68

Дуд (Morus sp.). Пчеле посећују једино плодове дуда, алито је уједно и знак пчеларима да у природи ништа не меди, пасе морају побринути да пчеле прихране шећерним сирупом дане би страдале од глади.

Величина пчелињака за опрашивање воћака. За успешноопрашивање воћака потребно је да кошнице буду што ближевоћним засадима, јер ако су много удаљене, пчеле не само дагубе време у прелетању већ се и више растурају по другимбиљкама. Због великих круна и раног цветања воћака и честихзахлађења у пролеће, пчеле у воћњацима лете на мање даљиненего што то чине у пољу. Зато је за велике воћњаке потребноорганизовати групе од 40—50 пчелињих друштава и распоредитиих на растојању од 1 км, како би се вршило непрекидно „сусрет-но опрашивање" воћњака пчелама. За опрашивање једног хек-тара воћњака потребна су три јача пчелиња друштва. Овајброј пчелињих друштава не би смео да буде мањи ако се желипостићи добар успех и уједно организовати сусретно опра-шивaњe. У оваквим случајевима кошнице се постављају око ипо средини воћњака, тако да пчеле буду равномерно распоре-ђене по целом воћњаку. Не треба изгубити из вида да се допун-ско опрашивање воћака може потпуно обезбедити само јакимпчелињим друштвима која имају велики број пчела излетница.Стога је препоручљиво да се пчелињак специјално припреми заопрашивање, што се постиже ако се развој пчелињих друштавау рано пролеће убрза благовременим надражајним прихрањи-вањима пчела. Пчелињаци који треба да врше опрашивање мо-рају се преселити у воћњаке пре почетка цветања воћака.

69

Маслачак(Тагахасит officinale L.)

Маслачак је зељаста биљка са жутим цветним главицамасложеним из великог броја цевасто-језичастих цветова. Успевана свим земљиштима, али му највише одговарају влажне ли-ваде. Сусрећемо га на ретким детелиништима, путевима, пар-ковима, запуштеним њивама. У неким крајевима има га толикомного да изгледа као да су читаве површине покривене жутимћилимом.

Маслачак

Главно цветање маслачка је у априлу, мада у неким годи-нама почиње да цвета већ крајем марта и траје до половинемаја. Повремено се појављује и у јесен. Маслачак пружа пче-лама изобиље цветног прашка, али и нектар, тако да сепчелиња друштва од маслачка снажно развију. Са нектаромможе у неким годинама и да омане, али са прашком скороникада.

70

У околини Сјенице, Новог Пазара, Нове Вароши, Пасу-љанским ливадама, као и у неким крајевима Срема, саће по-жути као ћилибар од уноса већих количина нектара, па седогађа да пчелари у тим крајевима врцају и мед од маслачка.Мед је златно-жуте боје, пријатног укуса, који брзо криста-лише.

Олајна репица(Brassica napus var. oleifera)

Олајна репица је једногодишња биљка која се гаји навеликим површинама у Хрватској, Босни, Словенији и Војво-дини за добијање семена из кога се цеди уље за подмазивањемашина и за зелену сточну храну.

Олајна репица

Постоје две врсте репице: озима и јара. Озима репицапочиње да цвета другом половином априла, а јара другомполовином јула. За пчеларство је од великог значаја озимарепица, али само она која служи за производњу семена, јернека пољопривредна добра озиму репицу користе за исхрану

71

стоке у зеленом стању па je косе одмах чим почне да цвета.Због тога препоручујемо пчеларима који желе да преселе својепчеле на пашу репице да се добро распитају код управе пољо-привредног добра за коју ће им сврху служити репица. Репицакоја се сеје у пролеће нема никаквог значаја за пчеларство,јер је пољопривредници користе за зелену сточну храну или зазелено ђубрење воћњака и других култура.

Цветови репице су јасно жуте боје и постепено се отварају,тако да цветање траје више од 4 недеље. Одмах по цветању ре-пица врло ретко меди што код неупућених пчелара изазива за-бринутост, али тога се не треба бојати, јер репица обично по-чиње да меди тек 4 или 5 дана по цветању. За време цветањаове првокласне медоноше и поленарице пчелиња друштва севрло добро развију за главну багремову пашу која почиње дацвета на 10 до 15 дана по прецветавању репице.

На овој паши ретке су године да репица изневери, ако небуде цеђења меда пчеле редовно обезбеде довољну резервунектара и цветног праха, па се са њом не може такмичити ниједна пролећња медоноша. У повољним годинама од репицесе добије преко 10 кг меда по пчелињем друштву. За времењеног цветања пчеле изграђују беспрекорно саћа, па ту окол-ност треба пчелари да искористе и замене све старе сатове уплодишту.

Мед од репице врло брзо кристалише не само у кантамавећ и у саћу. Због тога, по завршеном цветању, мед од репицетреба истрести не само из медишта већ и из плодишта, а пчелеприхранити сирупом, како би имали саће спремно за багре-мову пашу и да се не би измешао мед од репице са багремовим.По квалитету мед од репице је другоразредни јер има специ-фичан укус и мирис на који потрошачи приговарају. Да би иовај мед наишао на добру прођу код потрошача треба га мешатиса багремовим, липовим или ливадским медом. Помешан саједним од споменутих медова поприма пријатан укус и мириспа ra потрошачи радо купују.

Најмедоноснија подручја су: околина Винковаца, Осијека,Вуковара, Суње, Костајнице, Нашица, Славонске Пожеге,Семберија од Бијељине до Брчког и у Словенији — околинаПтуја, Орможа, Кочевја, Цеља и Новог Места.

Црни трн (Prunus spinosa L.) је низак и разгранат шибкоји расте по ивицама шума и на међама. Гране су црвенкасто--мрке и са трњем. Цветови су чисто бели и отварају се рано

72

у пролеће. Пружа пчелама нектар и цветни прах тако да имавелики значај за рани пролећни развој друштва.

Глог (Crataegus monogyna) је трновит, врло разгранат иотпоран грм или ониско дрво које у неким крајевима израстеи преко 3 метра високо. Налазимо ra углавном у ређим шу-мама, на крчевинама и по парковима. Цвета у мају приличнодуго, те се у повољним годинама забели саће у кошницама.Осим нектара глог пружа пчелама и доста цветног прашка,тако да се друштва добро припреме за багремову или коју другурану пролећну пашу.

Глог

У неким планинским крајевима где глога има доста, налазесе и већи комплекси под багремом, па треба ову могућностимати у виду при избору друге багремове паше.

Багрем(Robinia pseodoacacia L.)

Багрем је пореклом из северне Америке. У нашој земљисвуда добро успева, изузев на влажним и мочварним земљишти-

73

ма. Почиње да цвета у мају и цветање траје 10—15 дана, реткокад више. Цветови су груписани у гроздове, беле су боје, врлопријатног мириса и сладуњавог укуса.

Багрем је главна паша Србије и Војводине, коме ниједнадруга медоноша не може конкурисати. Иако је краткотрајна,она је уједно најбогатија приносом.

Најмедоноснија подручја налазе се у Србији на наносними умерено влажним теренима, мада багрем и на живом пескудаје одличне резултате. У брдским пределима надморске ви-сине преко 700 метара не даје добре резултате, врло често слабомеди а приноси су незнатни. Засађен поред путева, њива, међаи дворишта даје знатно веће приносе него када се налази у ве-ликим комплексним шумама.

Да би се багремова паша искористила у потпуности, пче-лиња друштва треба посебно припремати за ову пашу, јер ње-гово рано цветање, када још пчелиња друштва нису у пунојснази. мали број пчелара искористи у потпуности. Због тогапчелари треба да помажу пчелиња друштва на све могуће на-чине како би се што боље развила, јер без пчелареве помоћинема великих приноса на багремовој паши.

Цветови багрема најјаче луче нектар на температури од20 до 25 °С, под условом да јутарња температура није нижаод 16 С, уз умерену влажност, ветровитост и светлост. Утоплим местима, поред река, багрем почиње да цвета 3—5дана раније него у равничарским пределима, а у брдским реони-ма 15—20 дана касније. Ове временске разлике у цветањуомогућују пчеларима да користе две па и три багремове пашеу једној сезони, тако да у повољним годинама приноси медамогу бити врло велики.

Медење багремових цветова почиње чим се отворе вршницветови и већ првог дана унос нектара по једном друштву из-носи око 1 кг. Другог дана унос нектара креће се од 2—3 кг,трећег 4 — 5 кг, четвртог и петог дана унос је приближно истикао и трећег дана, а већ шестог и седмог дана достиже кулми-нацију од око 10 кг, што зависи од временских услова и јачинепчелињег друштва. Осмог и деветог дана унос нектара наглоопада, да би дванаестог дана потпуно престао.,

Дешава се у понеким годинама да за време цветања багремаолуја, киша и хладно време укоче саобраћај пчела са околином.Тада код пчелара завлада право очајање, али се тога не требабојати, јер је багрем медоноша на чије цветове, чим се време

74

поправи и сунце огране, пчелиња друштва поново свом снагомнавале.

Паша једино може да пропадне ако у току цветања багремацело време пада хладна киша или ако кошава омлати цветове.

Багрем — главна пролећна паша Србије

За протеклих 40 година свога рада и посматрања багре-мове паше забележио сам следеће: рекордних година било јешест, средње добрих двадесет седам, пет година пчеле су обез-бедиле само зимницу, док су само две године прошле без икак-

75

вог приноса, па су пчеле одмах по завршеном цветању багремаморале бити прихрањене.

Пчелари који желе да користе две багремове паше требапре сеобе пчела да прегледају терене за позне паше, па да натемељу тога прегледа израчунају да ли се багремова паша можекористити на два места и то на оба у потпуности. Двократнимкоришћењем багремове паше пчеларење би било знатно рента-билније.

Багремов мед је светле боје, провидан, врло пријатногукуса и мириса. Спада у ред најбољих медова. Врло дуго остајетечан, понекад и неколико година.

Да би се добила што потпунија слика која карактеришеову пашу осврнућемо се само на места која су од посебне вред-ности за селеће пчеле.

За рану багремову пашу најбоља су следећа места: Стева-нац, железничка станица на прузи Сталаћ—Ниш, Дубоко кодУмке, ауто пут Београд—Обреновац, између Умке и Барича иоколина Ћевђелије у Македонији.

Средње касна паша: Багрдан, Крњево, Велико Орашје,Сираково, Љубиње, Богојево, Стојник, у близини Раље, МалиПоповић, Петловача, Глоговац, Прњавор мачвански, Дубљемачванско, Лешница, Делиблатска и Суботичка пешчара, До-рослав, Рготина, Рајац и Кобишница у Тимочкој крајини, Ко-вачевац, Глибовац и Јагњило.

Позна паша: Суви До код Жагубице, Крепољин, Звижд,Српце, Крст између Мелница и Кучева, околина Мајданпека,околина Горњег Милановца, Чачка, Ужичке Пожеге и Ваљева.

Различак (Centaurea L.) је коровна биљка ливада и њивскихкултура. У ливадама преовлађује-црвени различак а у житима ипо кукурузиштима плави различак. Обе врсте различка су медо-носне, јер се пчеле по цео дан налазе на њиховим цветићима.У повољним годинама, ако различка има на већим површи-нама, пчеле не само што обезбеде богату зимницу, већ буде ивишка меда за истресање. Мед је врло пријатног укуса и мириса,златно-жуте боје.

Горушица (Sinapis arvensis) расте као коровска биљка поњивама, каналима, баштама, међама и запуштеним земљишти-ма. Највише се налази у житима и међу једногодишњим ранимбиљкама. Понекад је има тако много да се читава простран-ства жуте од њених цветова. Цвета врло дуго — од маја па сведо позних мразева.

76

Посета пчела цветовима горушице највећа је у јуну, односноу време њеног првог расцветавања, мада се пчеле виђају погорушичиним цветовима и преко целог лета и јесени, јер овабиљка, иако редовно не пружа нектар, обилује изобиљем цвет-ног прашка.

Горушица није сигурна медоноша, јер су ретке године кадсе од ње добије неки значајан принос. Због тога саветујемопчеларе да на ову пашу не селе пчеле ако на тим терениманема и других сигурнијих медоноша као што су кокотац, сун-цокрет и бели босиљак.

Мед од горушице је тамне боје, мало горчи и брзо криста-лише.

Маточина-матичњак (Melissa officinalis) је биљка коју пче-лари raje око својих пчелињака да би њоме намирисали вршка-ре или кошнице при насељавању нових ројева. Цела биљка имајак мирис, који пчеле много воле.

Ливадска жалфија (Salvia pratensis L.) спада у породицууснатица и има љубичасте цветиће груписане по шест у китице.Расте на ливадама, поред путева, на међама и каналима. Цветау јуну око две недеље и пружа доста нектара и нешто цветногпрашка.

Прженица (Knautia arvensis Coult). Цвета од јуна до септем-бра. Цветови су сложени у главице љубичасто-ружичасте боје.Расте готово свуда у нашој земљи. Лучи нектар и добра јеполенарица.

Аморфа или багремац (Amorfa fruticosa) је осредњи шибпореклом из северне Америке. Гране и гранчице су врло са-витљиве, а из њихових врхова у јуну избијају цветићи љуби-часто-плаве (чивит) боје, нанизани у виду гроздића. Цвета од-мах по завршетку цветања багрема.

Аморфу у народу називају „багремац", јер јој је лишћеслично багремовом. Раширена је поред река, мочвара, желез-ничких пруга и на многим другим запуштеним земљиштима,јер се лако размножава семеном. Аморфине цветиће пчеле поцео дан облећу, сакупљајући велике количине цветног прашка.У неким годинама на овој паши пчеле прикупе приличне коли-чине нектара-меда.

Ако се пронађу већи комплекси под аморфом корисно јепчеле преселити на ову пашу, јер ако и не буде приноса у меду

77

на овој паши могу се прикупити велике количине цветног прашказа продају.

Мед од аморфе је мрке боје, веома пријатног укуса имириса.

Аморфа — багремац

Дубачац (Teucrium chamaedrys L.). То је полугрмић којиизрасте до 30 см, с густим готово полегнутим гранчицама.Цветови су бледожућкасти, збијени у пршљенасте главице.Цвета у јулу око 20 дана и пчелама углавном пружа нектар.Много је раширен на Корману између Травника и Д. Вакуфа.

Циганско перје (Asclepias syriaca). Пореклом је из севернеАмерике и расте поред река и канала на песковитим и влажним

78

теренима. Расте високо, чак и преко 1 метра. Цветови су скуп-љени у велике гроздасте цвасти. Цвета у другој половини јула,а некад и у августу. Цветање траје око 30 дана. Врло је медо-носно, али има тај недостатак што пчеле некад више а некадмање страдају на овој паши. По завршеној паши пчелиња дру-штва осетно ослабе, па пчелари због тога нерадо селе својепчеле на ову пашу, иако је неких година врло издашна.

Мртва коприва (Lamium L.) расте на запуштеним земљи-штима, поред путева, обала и шумарица. Роду Lamium припадавише врста коприва. За пчеларе су најзначајније црвена и белакоприва. Обе спадају у ред добрих медоноша, мада је црвенабоља медоноша. Црвена цвета у априлу, али се цветови поновопојављују у јулу, па чак и у позну јесен. Бела коприва цветаод јуна до конца јула, баш у време беспашног периода, па сепчеле доста помогну на овој доброј медоноши.

Ако се у априлу укаже топло време, пчеле од црвене копри-ве прикупе приличне .количине нектара и цветног прашка, штосе и те како осети у кошници, јер се пчелиња друштва наглоопораве и развију велико легло за багремову пашу.

Ланолист (Linaria vulgarls Mill.) је дугогодишња зељастабиљка с крупним цветовима које бумбари претходно пробуше,а пчеле накнадно посишу излучене количине нектара. Цвета одкраја лета па све до позне јесени.

Водопија — цикорија (Cichorium intibus L.) је стални прати-лац влажних шумских терена и запуштених ритских земљишта.Цветови које пчеле радо посећују током целог лета су отворено-плави. Постоје и оплемењене врсте из чијих се корена добијасурогат кафе — цигура.

Питоми кестен(Castanea sativa L.)

То је дрво Средоземља. Код нас је највише распрострањени најбоље успева на киселим земљиштима Хрватске, Босне иМакедоније.

Обично почиње да цвета после завршеног цеђења меда одбагрема или касне кадуље — у јуну. Питомог кестена има неко-лико врста, те је и цветање поЈединих стабала различито и трајепреко 20 дана. У повољним временским условима када је времетопло и мирно, са доста влаге у земљи и ваздуху, пчеле закратко време напуне кошнице медом и цветним прахом.

79

Кестенов цвет је врло осетљив на густе магле које се у не-ким годинама појављују баш за време цветања. Цветови суосетљиви и на хладне пљускове и суво време, јер имају плиткецветне чашице, те због тога медење може и да изневери. Али,када су услови за лучење нектара повољни, тада унос по једномдруштву прелази преко три килограма, од чега је половинацветни прах, јер на овој паши пчеле тако рећи затрпају саћецветним прахом.

Питоми кестен

Мед је тамне, браон боје, са извесном горчином, због чегага наше тржиште нерадо прима. Међутим, у западним земљамавеома је тражен, па је и његова цена знатно виша од другихсветлих медова. Брзо се кристалише и није погодан за зимо-

80

вање пчела, па саветујемо пчеларе да овај мед, ако ra будеу већој количини, одмах по завршеној паши истресу и пчелеприхране.

Места од веће вредности за искоришћавање ове паше суоколина Петриња — Котар шума, Храстовица, Озаљ код Кар-ловца, Хрватска Костајница, Волуја, Двор на Уни, Глина,Топуско, Братунац и Петрова Гора. Затим Лешак и Тестера кодТетова, железничка станица Шара, Вратница на путу Тетово—Урошевац, Врапчиште према Власеницама, на Косову мана-стир Дечани и у Босни околина Братунца на аутопуту Зворник—Capajeвo.

Липа(Tilia sp.)

Међу дрвећем и биљкама, које после багремове пашестоје пчелама на располагању, липа заузима водеће место.

У нашим крајевима постоје три врсте липе: бела или сребрналипа (Tilia tomentosa), великолисна липа (Tilia grandifolia) иситнолисиа липа ('I'ilia parvifolia).

Липа — главна летња медоноша

6 Практично пчеларство 81

Најраније цвета великолисна липа, затим ситнолисна инајзад бела липа. Великолисна липа, која местимично расте унашим шумама, почиње да цвета у другој половини јуна.Одмах за њом цвета ситнолисна липа. Цветање једне и другелипе траје око 10 дана, а после тога настаје цветање беле липе,које траје око 15 дана. Благодарећи оваквом распореду цвета-ња свих врста липа, пчеле у повољним годинама прикупедоста меда.

Да би липови цветови лучили нектар, ранијих година билису потребни посебни услови, па ипак се догађало да и поредсвих најповољнијих услова липе не меде. Међутим, последњихгодина липови цветови скоро сваке године редовно луче нектар.Неких година када цветови не луче нектар, на лишћу и гран-чицама липе појављује се слатка течност-медљика, која дајевећи принос него цветови. Због тога липову пашу не би требаловише потцењивати већ организовано приступити испитивањуместа у којима липа даје најбоље приносе. У том циљу требапоставити неколико контролних вага на местима која, по миш-љењу пчелара, најбоље одговарају, па када отпочне паша јошу~Току ноћи преселити пчелињак тамо где вага показује нај-већи принос.

Постоје крајеви у којима липе нису медоносне или јемедовитост врло слаба. Медовитост липе зависи пре свегаод климатских и земљишних услова, затим од врсте липе и одтога да ли расте у шумском склопу или као усамљено дрво.

На северним странама, у низинама и густим шумама ли-пова стабла цветају нешто касније него на јужним експози-цијама брдовитих терена и у проређеним шумама.

Неких година, кад пупољци измрзну услед мразева или ка-да се појаве густе магле у време цветања, липа потпуно изне-вери. Исто тако, при јакој врућини и сувом времену липови цве-тови слабо луче нектар и брзо прецветају. Али постоје годинекада липа даје пчелама одличну пашу, нарочито у крајевимагде она преовлађује.

Липов мед је првокласног квалитета, мада на нашемтржишту нема велику потражњу због интензивног мириса.

Најзначајнија места су: у Фрушкој гори — Црвени Чот,Љуба, Лежимир, Бешеновачки Прњавор, Раковац, Тестера,Бингула, Бечмен, Дивош, Беркасово, Привина глава, Свилоши Черевић; у Хомољским планинама: Мајданпек и Благојев

82

камен; у Тимочкој крајини: околина Добре на Дунаву — селоЛивадице; у Македонији: кањон Брегалнице, Осогово, Треска,Бабуна и Дошница; у Босни: Мајевица.

ЛИВАДСКА ПАША

Наше ливаде су пуне разноврсних биљака, али је међуњима врло мали број оних које гИелама пружају добру пчелињупашу.

Пошто ливаде представљају једну биолошку целину, наро-чито значајну за пчеларство, то су за коришћење паше најзна-чајније следеће биљке: Бела детелина, Мајчина душица, Серута— Прстенаста жалфија, Дуњица и Боражина. Ако на великомпространству нису заступљене поменуте главне медоноше,такви терени не долазе у обзир за селидбу пчела на ливадскупашу. Све друге биљке које цветају на ливадама дају самодопунску пашу, на коју се не сме рачунати. Иако добро цветају,оне ретко када луче веће количине нектара.

Узимајући у обзир надморску висину, ливаде смо ћоделилина: низинске, средње и висинске. Ова подела је нарочито зна-

Пејсаж ливадске паше испод планине Маљена

83

чајна због тога што се у степену медења главних медоношапоказују битне разлике. Наиме, низинске ливаде веома реткодају неки нарочити принос, средње су издашније, док су висин-ске ливаде, на надморској висини од преко 600 метара, знатнобоље и оне углавном долазе у обзир за сеобу пчела на ливад-ску пашу.

Медење главних медоноша није сваке године подједнакони у свим реонима ни на сваком месту. То углавном зависи одсастава земљишта, временских и других услова. Ливаде добромеде када су лета топла и са повременим топлим кишама.За време кишних хладних лета ливаде ретко кад меде. Збогтога, одлуку о селидби пчела на ливадску пашу треба донетитек по доброј провери, па се одлучити да ли је боље селити наливадску или КОЈУ другу пашу коja истовремено долази кад иливаде.

Упознаћемо се са најважнијим медоношама ливада.

Бела детелина (Trifolium repens L.) је вишегодишња биљка.Има је више врста које се разликују по боји цветова. Расте поливадама, спрудовима, поред путева, на пашњацима итд.

Најраспрострањенија је Планинска детелина чији су цветовигруписани у беле главице, које пчеле радо посећују преко целогдана. Бела детелина је у неким крајевима најсигурнија медо-ноша, док у другим прође по неколико година да не да ни капмеда. Догађа се и то да се од ње беле читава пространства ау кошницама нема приноса. И, обратно, има година када такодобро меди да заслужује највећу пажњу пчелара.

Цвета у јуну па све до у касну јесен. Главно медење почињеодмах по завршеној багремовој паши, тако да пчелари који сеналазе у близини планинских ливада журе да истресу багре-мов мед, како не би закаснили за ову пашу. Најбоље меди натемператури од око 25 °С и оптималној влажности ваздуха сајутарњим росама. Цветање траје око 20 дана и за то времепчеле у доброј години напуне кошнице првокласним медом.

Поред нектара пчеле са цветова беле детелине сакупљају ицветни прах, који је мрке боје. По косидби ливада, бела дете-лина јавља се и у отави. Ако је стока опасе поново израстепосле неколико да'на.

Мед од беле детелине је светао, пријатног укуса и мириса.Брзо се кристалише у тврду ситнозрнасту белу масу.

84

Бела детелина

Мајчина душица ( Thymus serpyllum) је мали вишегодишњигрмић из којег избијају многи изданци са усправним и полеглимзељастим гранчицама на којима се налазе округле цвасти сацрвенкастим цветићима. Мајчина душица има дубок корен икожасте листиће, те зато одолева суши и даје нектар када јеи зељаста вегетација спржена.

Пошто има много врста и подврста мајчине душице, цве-тање траје доста дуго, од јуна до 15 јула, али главно ме-добрање пада у јулу. Ово је биљка брдског, сувог, камени-тог, отвореног, сунчано-присојног земљишта. Највише је нала-зимо на висинским ливадама, пашњацима и неплодним голе-

85

тима. У неким крајевима пружа пчелама обилну пашу ако сеукаже суво и топло време са повременим летњим и топлимкишама. За време хладних киша и ветровитог времена реткокад меди, па при таквом времену често долази и до грабежимеђу пчелама. Стока је слабо једе, па често виђамо читавеповршине покривене овом одличном медоношом. Осим тога,лековита је па јој је народ због пријатног мириса и дао ово име.

Мед је врло ароматичан, тамне боје, који по цеђењу врлобрзо кристалише. На меду од мајчине душице пчеле одличнозимују и добро се развијају у пролећном периоду.

Прстенаста жалфија — серуша (Salvia verticillata L.) једугогодишња зељаста биљка која нарасте и преко пола метра.Стабло и лишће су маљави, а на коленцама стабљика образујусе цветни прстенови љубичасте боје, по чему је и добила називПрстенаста жалфија.

У низинским крајевима почиње да цвета у другој поло-вини јуна, а у висинским у јулу. Њено цветање траје преко 20дана. за које време пчелиња друштва прикупе приличне коли-чине нектара.

У заједници са осталим ливадским медоношама она играједну од водећих улога.

Помешан са медом осталих ливадских медоноша мед језлатно-жуте боје, пријатног укуса и финог мириса.

Дуњица (Medicago falcata L.). У брдско-планинским кра-јевима жуту луцерку народ назива „дуњицом". Разликује се одбеле детелине само по дужини стабла и боји цветова: стабло јенешто дуже од стабла беле детелине, а цветови су ситнији ижуте боје. Цвета у другој половини јуна и њено цветање трајеоко 20 дана, за које време пружа пчелама доста нектара и нештомало цветног праха. Ако се укажу лепи топли дани са јутар-њим росама или ако падне нека топла киша дуњица одличномеди.

Мед је златно-жуте боје, пријатног укуса и мириса, којибрзо кристалише.

Боражина — пореч (Borago ojficinalis L.) је једногодишњабиљка на чијим се врховима гранчица појављују у августу великицветови плаве боје, груписани у увојке. Пчеле је посећују одраног јутра до заласка сунца, што сведочи да је одлична медо-ноша. Цела биљка је маљава и користи се у лековите сврхе.

86

Поред наведених главних медоноша, ову пашу допуњују исве ливадске биљке које служе за развој и одржавање пчели-њих друштава.

Боражина

Ливадска паша најбоља је у Босни и Херцеговини, мада иу Србији и Хрватској има неких рејона који у повољним годи-нама пружају добру пчелињу пашу.

Најзначајнија места ливадске паше су: Соколац, Рогатица,Романија, Купрес, Гламоч, Босански Петровац, Влашић, око-лина Ливна и Гацког.

У Србији: околина. Сјенице, Новог Пазара, Златара, Ужи-чке Пожеге, Ариља, Бајине Баште, затим Пасуљанске ливаде,Бељаница, Тометино поље у близини Косјерића, Голија. Злати-бор и села у окблини Ваљева: Поћуте, Лелић, Мравињци иЛесковица.

87

У Хрватској: Горски котар, Подравина и планински деоПсуња, Папука и Мославине.

Купина (Rubus fruticosus L.j. У шумарицама и на запуште-ним земљиштима образује велике жбунове, управо великепопулације с бујно развијеним јединкама. Купина најчешћепочиње да цвета по завршеном цеђењу багремовог меда и пружау повољним годинама доста нектара. У крајевима у којимарасте на великим површинама даје осредњу пашу. Мед је прво-класног квалитета, светло жуте боје, веома пријатног укуса имириса.

На ову пашу исплати се преселити пчеле, ако по њеном цве-тању настаје још и нека друга летња ливадска паша.

Малина (Rubns idaeus L.) је вишегодишња биљка чији из-данци (ластари) израсту и преко једног метра. На врховимаграна и гранчица избијају цветови који образују гроздиће белебоје са мноштвом жутих прашника.

Купина Малина

Пчеле посећују цветове малине од маја до друге половинејуна. У повољним годинама цветови малине луче приличнеколичине нектара и доста цветног праха. Малина спада у редоних ретких биљака чије цветове пчеле посећују и после јаче ки-ше, јер су цветови окренути надоле, тако да су заштићени одквашења.

У планинским крајевима где се гаји на великим плантажа-ма, малина у повољним годинама даје осредњу пашу која реткокад прелази 15 кг по кошници.

Мед је првокласног квалитета, златно-жуте боје, са специ-фичним мирисом на малину.

Звездан (Lotus corniculatus) расте као дивља биљка noливадама, пашњацима и пропланцима западне и источне Срби-

Звездан

89

је. Култивисан звездан покрива огромне површине земљиштаСССР-а. Америке и Француске, јер даје сено првокласног ква-литета. Отпоран је према вилиној косици, која угрожава површи-не под луцериштем. Осим тога, он обогаћује земљиште азотом.Због ових својих добрих особина у нашој земљи се површинепод звезданом непрекидно повећавају на рачун луцеришта.

Звездан је крмна биљка слична луцерки, само што су музелени делови нижи. Одликује се жутим цветовима. Прво цве-тање почиње у мају, док још није завршена багремова паша,друго у августу, а треће у септембру. Пошто ra пољопривред-ници остављају за производњу семена на већим површинама,његово цветање се продужује, те цвета скоро целог лета. Кадон не цвета, на ливадама и њивама цветају друге медоноше,које попуњују ту празнину.

У СССР-у, Америци и Француској звездан је познат каоодлична медоноша. Међутим, код нас се медовитост звезданаиспитује тек од пре две године. Према досадашњим резултатимаон са осталим медоношама у повољним годинама обезбеђујепчелињим друштвима зимницу, што ранијих година није биослучај.

Мед је златно-жуте боје, пријатног укуса и мириса.Паламида (Cirsium, С. arvense) је коров житарица. Цвета

у јуну и јулу, пружајући пчелама у повољним годинама нектар ицветни прах. Цветови су љубичасто-црвенкасти и појављују сеизнад жита.

Паламиду сусрећемо и по другим необрађеним земљишти-ма. На њеним цветовима од раног јутра па до заласка сунцавиђамо пчеле, што сведочи да је добра медоноша и поленарица.

Павит (Clematis vitalba L.). По ивицама шума и шумари-цама расте у виду лозице пузасти шиб који у низинским краје-вима цвета у јулу, а у висинским у августу. Цветови су сло-жени у китице нежне беле боје. У спарним летњим данимапружају пчелама нектар и нешто цветног праха. Лозице павитапчелари забачених крајева користе за плетење корпи и вршкара.

Луцерка (Medicago sativa LJ. Прворазредна крмна биљкакоја даје највећи принос сена од свих других крмних биљака.Цветови су љубичасти и врло пријатног мириса. Међутим, лу-церка је слаба медоносна биљка. Само у нарочито повољнимусловима даје скромне количине нектара.

Црвена детелина ( Trifolium pratense L.) је крмна биљка којународ назива „троготком". Цветови детелине привлаче пчеле

90

у маси само у Јулу и августу, ТЈ. када се она после првог кошењаоставља за семе. У мају и јуну пчеле слабије посећују цветоведетелине, вероватно због тога што су тада цветне чашице ду-боке, па је пчелама нектар недоступан. Међутим, када наступетоплији летњи дани и нестане сувишне влаге у земљишту,цветне чашице су нешто плиће, те тада и виђамо пчеле на цве-товима црвене детелине.

Плави чкаљ — боца

91

Пошто се друга и трећа детелина остављају за семе, њеницветови стоје пчелама на располагању веома дуго. Овоме јошвише доприносе пољопривредници тиме што не косе све повр-шине под детелином истовремено, већ у размацима од 7—15дана, тако да детелина у неким повољним годинама допуњуЈезимницу.

Звонце (Campanula me'dium). Низу биљака народ је дао име„звонце" само зато што оне имају цветове звонастог облика.Једна од тих врста носи латинско име Campanula medium и гајисе као украсна биљка. Висока је преко 1 метра, а цветови суврло крупни и декоративни. Различито су обојени — затвореноили отвореноплаво, љубичасто, па чак и сасвим бело. На једнојстабљици може бити преко 50 цветова, у којима пчеле и принајоскуднијој паши (јул) налазе добре порције нектара, а и достацветног праха. Поред свих користи које ова биљка пружа декора-тивношћу, богатством нектара и цветног праха, она има јошједну добру одлику: уопева на свим земљиштима и не захтевазаливање и другу негу. Овој биљци требало би посветити већупажњу, јер она то по свему заслужује.

Чкаљ — плаветник (Salvia nemorosa). Расте поред путеваи канала и на другим необрађеним земљиштима. Цветови сусложени у главице љубичасте боје. Цвета од јула до краја сеп-тембра. Има га неколико врста. Пчеле ra посећују од јутра домрака, што је доказ да је добра медоноша.

Мед је златно-жуте боје, врло пријатног укуса и мириса.

Сунцокрет(Helianthus annus)

У равничарским крајевима Војводине сунцокрет се гајина великим површинама ради добијања семена из кога се цедиуље за јело.

Сунцокретови цветови пружају пчелама у повољним годи-нама велике количине нектара и цветног прашка. Почиње дацвета почетком јула и његово цветање траје око 20 дана, штозависи од сетве појединих парцела које се налазе у непосреднојблизини пчелињака. Сунцокретови цветови највише луче нектаркада је време топло и са јутарњим росама, при температури од24—30 °С. Ако за време цветања сунцокрета дува североисточниили источни ветар тада се привремено зауставља лучење нек-тара, али ако се време убрзо промени и дуне југозападни илизападни ветар, тада сунцокретови цветови поново излучују

92

нектар. Међутим, за време кишног и хладног времена, са коша-вом, сунцокрет не само што не меди, већ излучује лепљивутечност-смолу од које се лепе крила и ноге пчела, те због тогапчелиња друштва јако ослабе и нису способна за потпуно иско-ришћавање главне пролећне паше у наредној години.

Сунцокрет — главна летња паша пчела у Војводини

Иако је засејан на огромним парцелама, сунцокрет у свимкрајевима наше земље не даје исте количине меда, а и у краје-вима где меди нису сва места подједнако медовита, јер се до-гађа да на размаку од непуна 3 км приноси буду доста различити.Увођењем руских сората сунцокрет на теренима Баната, Бачкеи Барање улази у ред сигурних медоноша само ако за времењеговог цветања буде лепо време.

Обично се на сунцокретовој паши добије 15 до 20 кг меда.У изузетно повољним пашним приликама приноси могу битиудвостручени, што се последњих неколико година и остварује.

Пчелиња друштва која су користила сунцокретову пашу ре-довно ослабе, те саветујемо пчеларе да пчеле по завршеномцеђењу меда што пре преселе на ливадску или ритску пашу, уко-лико на том терену не постоји бели босиљак или која другаритска медоносна биљка.

93

Уколико се пчеле са сунцокретове паше не пребаце навреме, пчелиња друштва ће осетно ослабити, тако да ће узиму ући са малим бројем младих, неистрошених пчела, штоће се и те како одразити у наредној години при искоришћавањуглавне пролећне паше.

Да би пчелиња друштва добро презимила на сунцокрето-вом меду који брзо кристалише и у саћу, треба обавезно ис-трести из саћа бар једну половину меда, па пчеле прихранитишећерним сирупом.

Мед од сунцокрета је светлобраон боје. Код нас нема ве-лику прођу, али је на светском тржишту доста тражен и по-стиже прилично високу цену. Да би и код нас наишао на добарпријем од стране потрошача, треба ra мешати са медовимакоји имају бољу арому.

Најмедоноснија подручја су: околина Самоша, Падеја, АлиБунара, Селеуша, Козјака, Јарковца, Чардака, Старих Бановаца,Нових Карловаца, Марадика, Сурдука, Бајмока, Бечеја, Србо-брана и Сомбора.

Тиква (Cucurbita реро) је значајна пчеларска биљка брдско--планинских рејона. У заједници са ливадским медоношама

3

94

тикве допуњују летњу пчелињу пашу. Цвета у јулу па све допозне јесени. Пчеле радо посећују цветове тикава, па их затоналазимо по неколико у једном цвету, јер њени цветови у по-вољним годинама излучују доста нектара.

Ако на лету кошнице посматрамо пчеле које се враћају'ca паше, лако ћемо познати све оне које су посећивале цветоветикава, јер је цело њихово маљаво тело посуто жутим цветнимпрашком. Када цветови тикава излучују доста нектара тадацело саће пожути као ћилибар.

Пчелари који селе пчеле на ливадску пашу треба да се по-брину да кошнице сместе тамо где је сетва тикава уобичајенау кукурузу. У повољним годинама пчеле од тикава сакупе добрузимницу, а буде и вишка меда за пчелара.

Мед је жуте боје, укуса на печену тикву, брзо кристалише,али је добар за зимовање пчела.

Бели босиљак — старачац(Stachys аппиа L.)

Бели босиљак расте као самоникла коровска биљка по њи-вама, међама, каналима, у житу, младој детелини, репи, куку-рузу итд. На главном стаблу и гранама развиЈа се повећи бројцветова, који су уснати и бели, а само делимично бледожути.

Бели босиљак - старачац

95

Најбоље успева на њивама засејаним ретком пшеницом илина јечмишту. По жетви пшенице или јечма бели босиљак даљерасте и већ у другој половини јула стрништа се забеле од њего-вих цветића. Неких година, ако је жито ретко, бели босиљак сепојављује у маси док још није пожњевено жито, па се селећипчелари почну интересовати и обилазити терене белог босиљкаодмах по цеђењу багремовог меда, да би имали увид у стањеи изгледе за пашу.

Пчеле посећују бели босиљак од раног јутра до мрака. Тоје и најбољи доказ да је он за пчеле врло значајна биљка. Босиљакнајбоље меди после топле кише, када је време мирно и топлои када има росе. Сушних година ретко у ком крају меди. Аковреме захлади, смањује се или потпуно престаје лучење нектара.

Ранијих година, док није вршено угарење стрништа, босиљ-кова паша била је врло сигурна. У повољним годинама босиљакје медио и по два месеца, тако да су искусни пчелари цедилидоста меда. У Војводини се с белим босиљком није могла ме-рити ниједна друга медоноша. Међутим, савремена пољоприв-редна обрада (рано угарење) из године у годину смањује повр-шине под белим босиљком, тако да се он појављује увећим масама тамо где пољопривредници још не заоравајустрнику одмах после жетве. Овакви терени још увек пружајупчелама приличне количине нектара, те ову заиста веомамедоносну биљку треба где постоји могућност користити.

Осим Војводине бели босиљак расте у маси по пољимаСрбије, Босне и Хрватске, а"ли овде нема онај значај као уВојводини.

Мед је млечнобеле боје који врло брзо кристалише и спадау ред другоразредних медова. На меду од босиљка пчеле доброзимују.

Дренак, врбица (Lythrum salicaria L.) је коровска биљкакоја расте на ниским влажним теренима, поред река, каналаи по врбацима. Цвета у другој половини јула, нешто пре метви-це. Цветови су му модро-црвенкасти и у повољним годинамаизлучује доста нектара, а даје и цветни прах. У неким годинамакада се појави на већим површинама даје допунску пашу, па сезбог тога пчелари који селе пчеле на метвицу журе да искористеи медење ове добре медоноше. Најбоље лучи нектар када јетерен био дуго поплављен водом и када је топло време сајутарњим росама.

96

Мед је опорог укуса жуто-црвенкасте боје и спада у редтрећеразредних медова. Помешан са медом од метвице налазидоста добру прођу код потрошача.

Метвица (Mentha L.J. Метвица расте на плавним теренимаи има је више врста и варијетета од којих су за пчеле нај-важније барска метвица и коњски босиљак.

Барска метвица била је доста раширена на барским тере-нима. Међутим, из године у годину све је мање таквих терена,јер се интензивном обрадом и исушивањем мочварних терена,само по негде налазе велике површине под метвицом.

Метвица цвета у другој половини јула па све до познејесени, али њено главно медење пада одмах на почетку цвета-ња. Цветови су љубичасто-модри, груписани дуж стабла уцветне лоптице и отварају се одоздо према врху биљке. Када семетвица расцвета на великим површинама, тада те површинеличе на плаво море.

У повољним годинама пчеле на метвици прикупе великеколичине нектара, тако да се кошнице брзо напуне медом.Најбоље лучи нектар при дневној температури од 24—28 °С,под условом да буде и јутарње росе. Шкоди јој јака суша, севе-роисточни ветар и хладна киша. Ако наступи такво време одметвице нема никакве користи и често после тога долази и дограбежи међу пчелама.

Мед је тамноцрвенкаст, врло јаког мириса и оштрог укуса.За зимовање пчела није добар па пчелари треба да ra изврцајуи пчеле прихране шећерним сирупом.

Метвицом је богата околина Новске и Сиска према Суњи.У неким крајевима Војводине има доста терена на којима семетвица појављује у маси, па те терене треба потражити.

Коњски босиљак (Mentha longifolia) је биљка влажнихритских терена. Расте и по ливадама, поред путева и на необра-ђеним земљиштима. Цвета у јулу и августу. Цветови су ситни,љубичасти и груписани дуж стабла у цветне лоптице. Пчелепреко целог дана у маси посећују цветове коњског босиљка,уносећи приличне количине нектара. У крајевима у којима raима доста пчелиња друштва не само што допуне зимницу већи неких повољних година буде и вишка меда за истресање.

Дуван (Nicotiana tabacumj. Гаји се на великим површинамакао индустријска биљка. Почиње да цвета у јулу, али пошто имамного врста то се његово цветање продужује све до познихмразева. Цветови дувана налазе се на врху стабљике, у облику

7 Практично пчеларство97

ките, коју произвођачи обично откидају да би добили бољи ква-литет лишћа. Пошто цвета у периоду najisehe суше. ра svM.bimo

Коњски босиљак

98

је да његово лучење нектара зависи од летњих киша. Дуванима важност као касна паша, јер подстиче пчелиња друштва дадуго развијају легло, па пчелиња друштва улазе у зиму са достамладих пчела. Примећено је да неких година при уласку уцветне чашице ради скупљања нектара пчеле лепе крила, збогчега долази до приличног угинућа пчела.

Мед од дувана није квалитетан. За зимску храну пчеланије добар, јер пчеле на дувановом меду слабо зимују и споросе развијају за главну пролећњу пашу. Мед од дувана уколихога буде ваља истрести и пчеле прихранити шећерним сирупом.

Троскот (Polygonum persicaria) је коровска биљка која сепојављује у лето и јесен по стрњикама. Цветање почиње у другојполовини јула и траје све до позне јесени. Цветови су ситни,ружичасте боје и у септембру пружају пчелама доста нектара.Ако је јесен топла, пчеле не само што спреме богату зимницувећ буде и меда за истресање. Мед је црвенкасто тамне боје,врло пријатног укуса и мириса. На овом меду пчеле одличнозимују и добро се развијају у пролеће.

Памук (Gossypium) је индустријска биљка која се у Маке-донији гаји на великим површинама. Памук почиње да цветакрајем јула и његови су цветови врло крупни, бледопурпурнебоје. Цветање памука траје више од два месеца, јер постојивише сората па неких година главно медење памука долази касноу јесен. На памуку се појављује и медљика па%пчелари поредцветног меда добију и медљиковац. Мед је црвенкасте боје ипријатног укуса.

Чичока, морска репа (Helianthus tuberosus). Цвета у сеп-тембру и октобру. Цветови су слични сунцокрету, али су гла-вице много мање. Добра је медоносна биљка, јер даје и нектари цветни прах.

Хељда (Polygoninm fagopirum). Хељда је једногодишњабиљка, пореклом из Азије. Цветови су поређани у гроздове,ружичасте или зеленкасте боје и врло су миришљави. У нижимпланинским рејонима цвета у другој поливини јула, а у вишиму другој половини августа. Цветање траје око 20 дана. У повољ-ним годинама хељда може дати осредњу пчелињу пашу, доку сушним' годинама ретко када меди. За лучење нектара нај-боље јој одговарају повремене летње кише. Ветрови заустав-љају лучење нектара.

99

Сетва хељде може се подешавати према потребама пчелара(од сетве до цветања треба да прође 60 дана). па је зато оназначајна за период када нема друге паше.

Хељда

У нас се хељда гаји у Словенији и западној Србији, и у тимкрајевима она представља добру медоношу.

Мед је тамножуте боје са специфичним укусом и садржинајвише воде од свих медова. Западно тржиште тражи овај меди добро ra плаћа.

Сокови јесењег воћа и грожђа. У крајевима који обилујувоћњацима и виноградима у септембру и октобру пчеле прикупеприличне количине меда од сокова грожђа и воћа. Ако је јесенсунчана и топла тада пчеле осетно повећају залихе зимскехране на овој паши.

100

СПЕЦИЈАЛНЕ БИЉКЕ КОЈЕ СЛУЖЕ ЗАПОБОЉШАЊЕ ПЧЕЛИЊЕ ПАШЕ

Већина наших пчелара искоришћава медоносне биљке којерасту као самоникле или које су други посејали или засадили.Уколико пчелиње паше нема довољно у месту у коме пчелари,пчелар сели пчеле на другу пашу која може бити удаљена и вишестотина километара. Мишљења смо да би било боље да пчелар,уместо што пчеле сели на другу пашу, пренесе ту пашу у бли-зину свог пчелињака, јер то изискује мање труда и новца, а тимесе повећава и рентабилност пчеларења.

Од медоносних биљака за побољшање пчелиње паше запчеларе су најзначајније оне које цветају и меде у време најоскуд-није пчелиње паше (а то је у летњем периоду) као што су: КОКО-ТАЦ, ЕСПАРЗЕТА, ЕУОДИЈА, ЗЛАТОШИПКА, ФАЦЕЛИ-ЈА и СОФОРА.

Кокотац — ждраљика (Melulotus sp.) расте као коровскабиљка поред путева, канала, железничких пруга и на запуште-ним земљиштима.

Код нас се кокотцу не придаје неки посебан значај, јер суповршине на којима се појављује сразмерно мале. Цвета свакегодине почетком јула, али меди сваке друге године, када дајепо једном друштву просечно око 15 кг првокласног меда.

У Америци и СССР кокотац се гаји као крмна биљка засточну храну и као првокласна медоноша за потребе пчеларства.Постоји више врста кокотца, али се највише гаје бели, жути ижути са дуплим цветовима који су једногодишње биљке. Беликокотац цвета десет дана раније од оба жута кокотца, тако дањихово цветање траје више од месец дана. За то време пчеле умаси посећују цветове кокотца па пчелиња друштва, ако су доброорганизована, прикупе велике количине нектара, које некихгодина достижу и преко 50 кг по пчелињем друштву.

Поред великих количина меда кокотац ђубри земљу азотом,даје велики принос сену или силажи, што одговара не самопчеларима већ и сточарима. За сетву кокотца најбоља су зем-љишта на којима добро успева кукуруз, поготово ако су таземљишта богата кречом.

Сеје се у марту као пострни усев у заједници са овсем илијаром пшеницом, а може се сејати и у чистој култури. За сетвуједног хектара потребно је 10 кг очишћеног семена. Пред сетвусе семе мора, како то Американци кажу „окулирати" односно

*101

Кокотац бели

102

ољуштити покожицу на специјалним ваљцима које поседујусеменска предузећа, јер семе иначе у тој години неће проклија-ти, него тек у следећој.

Мед од кокотца је затвореножуте боје, врло пријатног уку-са и мириса на ванилу, на коме пчеле одлично зимују и беспре-корно се развијају у пролеће за главну пашу. Спада у ред прво-класних медова.

Еспарзета(Onobrychis viciaefolia)

Еспарзета се гаји као крмна биљка, али расте и као дивља.Најбоље успева на плитким, сиромашним и каменитим зем-љиштима која садрже доста креча. Образује корен који продиреврло дубоко у земљу те користи дубинску земљишну влагу.Због тога и подноси велику сушу.

Еспарзета служи и за производњу сточне хране у зеленомстању, сену и силажи. Код стоке не изазива надун, па је затоу народу и називају слатком детелином.

Сеје се рано у пролеће у чистој култури. За један хектарпотребно је око 50 кг чистог семена без љуске, а када је семенеочишћено потребно је око 150 кг. Цвета два пута годишње:први пут у другој половини маја и почетком јуна, а други путу другој половини јуна и јулу.

Еспарзета има велики значај за пчеларство наших брдско--планинских рејона, јер даје пчелама велике количине нектара.У подручјима где је заступљена на већим површинама она свакегодине обезбеђује пчелама добру пашу која се креће од 15—20 кгпрвокласног меда по пчелињем друштву. У околини Димитров-града, Пирота, Соко Бање, Златара, Повлена и Маљена, где јееспарзета прилично раширена, приноси су већи, неких годиначак и удвостручени, те ову медоношу можемо уврстити уред првокласних медоноша.

Мед од еспарзете је тамножуте боје, врло пријатног укусаи мириса, на коме пчелиња друштва одлично зимују и брзо серазвијају у пролеће.

Еуодија (Daniehi-Hupehensis) је дрво које је пореклом изКине, а много је распрострањено у Кореји. У једној и другојземљи пружа пчелама главну летњу пашу. У нашу земљуЕуодија је пренета из Мађарске пре две године, па још немамотачан увид како ће медити у нашим условима. Мађарски пче-ларски стручњаци кажу да код њих пружа пчелама богату лет-њу пашу. Корејска еуодија почиње да цвета другом половином

103

јула, а кинеска око 10 дана касније, тако да предели који су за-ступљени једном и другом еуодијом пружају пчелама дугу исигурну пашу.

Дрво развија велику круну са мноштвом миришљавих цве-това који док једни прецветавају, други се отварају, тако да суврло ретке године да ова првокласна медоноша изневери. При-носи по једном пчелињем друштву прелазе 30 кг меда.

За индустријску прераду дрво је врло квалитетно у погледуцелулозе, алн за домаће потребе нема велику примену јер не можеда служи за виноградарско коље, бурад и друге потребе удомаћинству, јер је меко.

Мед је по боји сличан багремовом, али је прилично арома-тичан. Врло дуго не кристалише, а пчеле на њему одлично зи-мују и добро се развијају у пролеће.

Пчелари треба да настоје да ову првокласну летњу медо-ношу што више рашире јер цвета баш у време најоскуднијепчелиње паше. За сада се саднице могу добити у шумскимгаздинствима Војводине.

Софора (Sophora japonica L.) је украсно дрво које се ко-ристи за дрвореде и паркове. Расте прилично споро, али зато

ЕспарзетаСофора

104 105

развиЈа велику круну на ЧИЈИМ се врховима гранчица појављујуцветови поређани у гроздасте цвасти. Цветање почиње у јулуи траје око две недеље, за које време пчеле прикупе великеколичине цветног праха и мало нектара. Као подржавајућупашу софору треба садити где год постоји могућност и слободноместо.

Златошипка (Solidago virga aurea L.) je вишегодишња зе-љаста биљка која расте поред река и канала. Стабљика је ма-љава и може да нарасте и до једног метра висине. На врхустабљике, односно грана, избијају цветови златно-жуте боје увиду кратких гроздастих цвасти. Почиње да цвета у другој по-ловини августа и њено цветање траје све до септембра. Веома јемедоносна, а даје пчелама и доста цветног праха. С обзиром дацветање златошипке почиње и завршава се баш у време када јеу многим крајевима наше земље најоскуднија пчелиња паша,то би сви пчелари који се налазе поред река и канала требалода размноже ову заиста одличну медоношу. Размножава сесеменом и изданцима, а раширена је највише поред Драве,Муре и Саве. Пчелари ових крајева кажу да скоро свакегодине добију богату зимницу, а неких повољних година будеи вишка меда који је златно-жуте боје и врло пријатног укуса имириса.

Фацелија (Phacelia tanacetifolia Bemt) је једногодишња биљ-ка пореклом из Калифорније, која врло бујно расте на свимземљиштима. На стаблу, гранама и гранчицама избијају цвастикоје се састоје из увојака љубичасто-плаве боје. У нашимклиматским и земљишним условима није се показала каодобра медоноша, али је зато одлична поленарица. За времењеног цветања могу се сакупити велике количине цветног прахаза продају.

Сеје се као озими усев и тада цвета у мају, а може се сејатии у пролеће, па њено цветање наступа у јулу, тако да попуњавапразнину за време беспашног периода.

ПРИМОРСКЕ БИЉКЕ

Велики је број биљака које покривају камењаре и запуштенетерене приморских крајева. Многе од њих су значајне за пчелар-ство, па ћемо се у даљем излагању упознати са најпознатијиммедоношама.

106

Бадем (Amygdalus comunis) je дрво које најбоље успевау благој медитеранској клими, а нарочито на острвима. Имакрупне беле и бело-црвене цветове, с којих пчеле скупљају нек-тар и цветни прашак. У Приморју цвета већ почетком фебруара,па ако је лепо време пчеле се добро помогну у развоју.

Мараска (Prunus cerasus, marasca). Најбоље успева у Хер-цеговини и Далмацији, где пчелама пружа доста нектара и цвет-ног праха. Цвета рано у пролеће, па се у повољним годинамау кошницама забели саће, ако су засади под мараском већи.

Поморанџа (Citrus aurantium) је дрво које се последњихгодина јако шири на подручју Далмације и Херцеговине. Пружапчелама доста нектара и цветног праха.

Рузмарин (Rosmarius officinalis L.) је грм са увек зеленимгранама и гранчицама, који може да нарасте и преко једногметра. Успева најбоље у Приморју, а у осталим крајевима гајисе по баштама. Цветови су ситни, плавичасти и појављују се ујесен и у пролеће.

У јесен рузмарин почиње да цвета у септембру или октобру,што зависи од киша, а у пролеће у фебруару и марту. Врло јемедоносан ако се укаже повољно време да пчеле могу користитиову пашу. Највише је распрострањен на острвима Хвару, Вису,Шолти, Шчедру и Пакленим отоцима, Дугом Отоку и Пе-љешцу.

Мед је беле боје, веома пријатног укуса и мириса. Криста-лишеврло брзо.

Зановет (Cytisus ramentaceus). То је високи грм који нарастеи до три метра. Цветови су жути, класастог облика и личе нацветове јоргована. Цвета у априлу доста дуго, па пчеле у повољ-ним условима прикупе и преко 10 кг меда по друштву. Цветногпраха има врло мало.

Зановет је највише распрострањен од Љубиња према Сто-цу, у близини Хутова, Жегуље и на старој прузи Габела—Хум.

Мед је тамнопурпурне боје, одличног квалитета.

Велики вријес (Erica arborea L.) је грм који нарасте и прекодва метра. Најбоље успева на острвима, а раширен је и у некимкрајевима Херцеговине. Цвета у другој половини марта илипочетком априла, пружајући пчелама много цветног прашка инешто мало нектара. За време његовог цветања, које траје достадуго, пчелиња се друштва одлично припреме за кадуљину пашу.

107

Кадуља (пелин, жалфија)(Salvia officinalis L ).

Кадуља је вишегодишња полужбунаста биљка чије је лишћедугуљасто и са обе стране маљаво. Цветови су љубичасто-плавебоје који под повољним климатским условима обилно лученектар.

Кадуља — жалфија

У Далмацији цвета у другој половини априла а у континен-талним пределима десетак дана касније. У планинским краје-вима цвета тек у другој половини маја, тако да њено цветањетраје врло дуго. У нашој земљи кадуља је распрострањена наогромном пространству далматинског, херцеговачког, босан-ског, црногорског и истарског крша.

У повољним годинама, кад почне да лучи нектар, у по-четку меди слабије, па сваког дана све јаче и јаче. Највишенектара излучује при топлом времену са доста влаге у ваздуху.Осетљива је на температурне промене и ветрове, јер се догађа

108

да се при наглим температурним променама и сухим ветровимамедење знатно смањује а врло често и сасвим престаје.

Ретке су године да се кадуљина паша не искористи, пого-тово ако се пчеле селе из низинских у брдске пределе. Имапериода када кадуља више година не меди, али то не значи дапосле тих периода неће медити.

Мед кадуље је светложут, мало зеленкаст, одличног ква-литета.

Најбоља места за коришћење кадуљине паше су: КулаНоринска, Веја, Габела—Хум, Корнатски отоци, Маслина премаМетковићу, Оштра према Дубровнику, Смоковљани, острвоЦрес, околина Невесиња и Титограда према Тузи.

Драча (Paliurus australius L.) је високи дрвенасти шиб којирасте углавном у Далмацији, Херцеговини и Македонији. Имаје и у другим крајевима, али тамо нема већи значај за пчелар-ство.

Драча цвета у јуну, одмах после кадуље или багрема. Цве-тови су јој жути и јако отворени те се када меди, голим окоммогу видети капљице нектара у цвету. Врло је осетљива натемпературне промене. Одговара јој топло и мирно времебез упада хладних ветрова и киша.

У повољним годинама од драчиних цветова добија се преко15 кг првокласног меда по пчелињем друштву. Ако драча меди,њен нектар је врло густ, па саветујемо пчеларе да, уколико ублизини пчелињака нема довољно воде, поставе појила саводом, како би пчеле без тешкоћа могле прерађивати драчингусти нектар.

За време кишних периода или хладних северних и северо-источних ветрова на драчу се не исплати селити пчеле, јер онатада не меди.

Мед од драче у Херцеговини има ћилибарносветлу боју,а у Македонији боју сличну багремовом меду. Врло је пријат-ног укуса и мириса па одлично служи за поправљање лошијихмедова.

Драча је највише раширена у околини Љубушког и Бекије,затим у долини Неретве око Метковића и Мостара.

У Македонији драча је распрострањена на подручјуКавадарца, Катлановске бање, Градског, Прилепа, ТитовогВелеса према Богомили.

109

Лавандула(Lavandula officinalis)

Лавандула je индустријска биљка, пореклом из јужне Фран-цуске. Најбоље успева у благој медитеранској клими, код насна острву Хвару.

Лавандула — главна летња паша медитерана

110

Лавандула је полугрмић са врло много огранака којиизрасту преко једног метра. Цветови су љубичасто-модри,скупљени при врху гранчица у облику класа. Цвета у другојполовини јуна или почетком јула. Цветање траје доста дуго, анарочито на вишим теренима. Врло је медоносна и са њом се неможе такмичити ни једна приморска биљка, јер у повољнимгодинама приноси прелазе 50 кг по пчелињем друштву. Дневниуноси нектара обично се крећу од 2 до 5 кг.

На овој паши пчелиња друштва јако ослабе, јер за времењеног цветања у природи нема довољно цветног праха, а ниводе, те се догађа да матица у понеким друштвима сасвим пре-кине са лежењем јаја. Застој у развоју друштава долази и збогблокаде матице великим приливом нектара ако се за времемедобрања не проширује легло убацивањем празних оквира илиоквира са сатним основама. Осим тога, изгледа да опојни ми-рис који шкоди мољцима шкоди и пчелама.

Пчелари који селе пчеле на ову пашу морају се побринутида у непосредној близини поставе појила са водом. По завршенојпаши и цеђењу меда пчеле треба пребацити на босанскохерце-говачке ливаде које баш у то време пружају изобиље цветногпраха, а у повољним годинама и нектар, тако да се пчелиња дру-штва која су користила лавандулину пашу добро опораве испреме за зимовање. Пчелиња друштва која се не одселе навреме много ослабе, јер у јулу и августу на острвима готовоништа не цвета, па не само што нема нектара већ ни цветногпраха. Због тога, пчелари који у овом периоду остају на острви-ма, морају се побринути да на време спреме резерве цветногпраха које треба стално давати пчелама уз редовно надражајнолетње прихрањивање, како би се друштва спремила за јесењупашу и зимовање.

Позната места за ову пашу су на острву Хвару: Брусје,Мала Вира, Јагодња, Прибиште, Смоквик и околина СтарогГрада.

Пчелари који намеравају да селе своје пчеле у поменутаместа морају се унапред побринути да од тамошњих пчеларскихорганизација добију одобрење за смештај пчела, јер у противноммогу доживети велике неприлике и штете.

Вриштина, вришт, вријесак (Calluna vulgaris) је једногодиш-ња биљка која нарасте до 30 см. Сваке године избијају нови

111

изданци из којих се развијају ситни љубичасти цветови који уповољним годинама излучују велике количине нектара. Биљкадоста личи на питоми босиљак. Почиње да цвета у августу, акона време добије кишу, и цветање траје све до мразева. Нај-боље успева у Личком пољу на киселим, испраним земљиштимаобраслим папраћу.

Мед од вриштине је врло лепљив, иако је течан, па се изсаћа не да лако истрести. Пчелари га ретко кад истресају, већга оставе за зиму и пролећни развој друштава, јер на њемупчеле одлично зимују и беспрекорно се развијају у пролеће.Ако добро меди, искусни пчелари у последње време на овојпаши производе мед у саћу који је врло пријатног укуса и мириса.

Најбоља су места између Госпића и Грачаца.Велики вријесак (Erica verticillata) је дрвенаст грм који

нарасте и преко једног метра. Почиње да цвета у септембру итраје све до мразева. У пролеће из грана избијају младари начијим се врховима развијају у гроздовима многобројни ситни,округли, бледожућкасти цветови. У повољним годинама поредзимнице буде и меда за истресање.

Мед је жуте боје, горчи и врло брзо кристалише. Највишеје раширен на острвима Вису и Корчули, полуострву Пељешцуи у околини Дубровника.

Мали вријесак, чубар, бресика(Satureya montena)

У нашој земљи има мало места с јачом, изразитијом па-шом вријеска, осим неких крајева у Далмацији, Херцеговини,Босни, Црној Гори и Истри, где вријесак у повољним годинамадаје пчелама велике количине нектара.

Вријесак је полужбунаста вишегодишња биљка, која почи-ње да цвета у августу.

Постоје две врсте вријеска: са белим и са љубичастим цве-товима.

На већим висинама прво цвета љубичасти вријесак, а затимна морској обали и острвима цвета бели вријесак.

Ранијих година вријескова паша била је сваке године скоросигурна, па су пчелари са добрим пчелињим друштвима пости-зали приносе преко 50 кг меда по друштву. Међутим, послед-њих година медење вријеска знатно је смањено, тако да он јошсамо у понеком крају меди, а никад се не зна који ће то крај бити.

112

Вријесак главна јесења паша средоземља

Према томе, несигурно је нагађати у коме ће крају вријесак ме-дити. Остаје само једно сигурно, како каже наш познати пчелар-ски писац и добар познавалац пчелиње паше Филип Шимић,да „онде где је вријесак једне године добро медио, наредне ћегодине медити слабо или никако". Због тога, ако желимо се-лити пчеле на вријескову пашу, треба сачекати да почне медење.

Последњих десет година вријесак је само у неким крајевимадао осредњу пашу која није задовољила. Трошкови око селидбепчела у удаљене крајеве су данас врло велики, а и пчелињадруштва, ако вријесак изневери, јако ослабе па нису способна дакористе главну пролећњу пашу, јер ни прихрањивање у каснујесен не помаже много.

Вријесак најбоље лучи нектар на температури од 25—28 °С,уз обавезну јутарњу росу. Просечни дневни уноси кретали сусе ранијих година од 2 до 6 кг по друштву, а било је друштавакод којих је унос нектара био и преко 8 кг дневно.

Шимић каже: „Познате су нам и такве године у којима јевладала суша и дувала бура, а вријесак је дао рекордан при-нос".

8 Практично пчеларство113

На вријесковој паши пчелињак никад не сме бити без пче-лара, јер се догађа да изненада престане паша, услед чегадолази до грабежи међу пчелама. Осим тога, у време цветања

Медљика се врло често појављује у шумским пределима на бору, јели и храсту,коју производе углавном биљне ваши

вријеска често се јавља ветар (бура), који не само што уништавапчеле излетнице, већ понекад преврће и кошнице.

Мед од вријеска је зеленкасто-жут или претежно жут, врлопријатног укуса и мириса. Не шећери се брзо а пчеле на њемуодлично зимују.

Најбоља места за вријесак су: Босанско Грахово, БосанскиДреновац, Камешница, околина Ливна и Дувна, Стрмица,Комарица, Церовац, Малован, Зрмања, Лички Осик, Мишковац,Сињска крајина, Плавно, околина Дрвара, Кочерин, од Дувнапрема Мостару, Иваница и од Титограда према Скадарскомјезеру — Ћеновско поље.

14

МЕДЉИКА, МЕДЕНА РОСА, МЕДУН

Медљика је сладуњава течност која се у виду росе или кап-љице појављује на разном дрвећу, шибљу и зељастим биљкама.Њу производе углавном биљне ваши које сишу сок из листа имладих избојака. Исисани биљни сок ове ваши у својим телимапретварају у медљику. Медљику пчеле прикупљају и доносе укошницу, где је даље прерађују и депонују у саће у виду медамедљиковца.

Код нас је медљика установљена на смрчи, јели, бору,храсту лужњаку, врби, липи, брескви, шљиви, туји, јавору итд.

Медљика никада није редовна ни стална појава, те се нипо каквим знацима не може предвидети. Понекад буде многовашију а медљика се уопште не појављује и, обратно, вашијубуде сразмерно мало, а медљике толико много да просто кап-ље, те пчеле убрзо испуне кошнице медом. Ако наступе великеврућине, медљика на храсту брзо отврдне и пчеле је не скуп-љају. Највише се појављује ујутру и пред вече. Понекад пчеле иноћу, по месечини, излећу из кошница ради сакупљања медљике.

Пролећна медљика није много густа ни лепљива као је-сења. Њу пчеле лакше прерађују, а није ни шкодљива као јесе-ња, јер пчеле у пролеће с медљиком уносе и нектар од разнихбиљака и воћа. Осим тога, пчеле у пролеће имају више могућ-ности да се чисте него током јесени и зиме.

Док је медљика у течном стању пчеле је веома радо сакуп-љају и уносе у кошницу. То је онај познати злогласни мед мед-љиковац. Он има особину да брзо кристалише, те ra пчелетешко користе. Ако се пчеле узиме на овом меду, оне ra у токузиме не могу користити и неминовно долази до страдања дру-штва преко зиме.

Медљика се битно разликује и по физичким и по хемијскимособинама од правог цветног меда. Она се може у саћу познатипо спољашњим знацима: има затворену боју са зеленкастимпреливом на светлости и налази се обично непоклопљена. Ми-рише на биљке са којих је прикупљена, а често има и непријатанукус.

Најбоља места за четинарску медљику су: Делнице, СрпскеМоравице, Фужине," Птуј, Горски котар, Рогозна према Дрве-нику, Локве, Скрад и Гламоч.

Храстова медљика најчешће се појављује у Посавини,славонским и сремским шумама.

8*

115

КОШНИЦЕИ ПЧЕЛАРСКИ ПРИБОР

Пчеле у природи граде своје гнездо у шупљини неког дрветаили у стени. Некада је човек, да би дошао до меда, проналазиотаква стабла у шумама и из њих вадио мед. Касније да би лакшедошао до меда, он та стабла сече и преноси у своја насеља.Желећи да сачува умножена друштва, човек најпре дуби стаблау која смешта нове ројеве. Затим прави кошнице од прућа, белелозе, сламе и др. и облепљује их блатом и балегом; тако настајувршкаре. Најзад он гради кошницу од дрвета: проналазипокретне оквире, одваја плодиште од медишта и уноси потребнедопуне и измене. Тако се дошло до многобројних типова кош-ница с покретним саћем.

КОШНИЦЕ С НЕПОКРЕТНИМ САЋЕМ

У кошнице с непокретним саћем спадају дубине, вршкаре(плетаре) и крањићи.

Дубине су издубљени делови стабла у које су смештениројеви. У њима пчеле изграђују саће које је непокретно и залеп-љено за зидове шупљине. Њих има још само у неким забаче-ним планинским крајевима.

Вршкаре су такође кошнице с непокретним саћем, а правесе од прућа, беле лозе и сламе у облику купе. Облепљене суиловачом или балегом помешаном с пепелом. Покривене сукаптаром (нарочито израђеним покривачем од сламе или коредрвета) да би се пчеле заштитиле од летње жеге и временскихнепогода.

116

Кроз средину вршкаре унакрсно се стављају прутићи дасе саће за време летњих врућина и при селидби не би сручило.

Крањићи служе у Словенији и другим алпским земљамаза смештај ројева и трговину ројевима. Нарочито су погодни

Изглед саћа у вршкари

117

крањчићи које је наш познати словеначки пчелар Ciupiap изра-ђивао за продају ројева. Њихове димензије су 16х30х70см,а учвршћују се с неколико ексера и могу се лако отварати припребацивању пчела у савремене кошнице. Крањићи имају вен-тилацију за транспорт, а праве се од врло танких дасака па суи лаки и јефтини.

Пчеле у дубинама, вршкарама и крањићима изграђују саћевертикално и лепе ra за врх и зидове. Пчеларење са вршка-рама и дубинама није рентабилно, јер пчелар не може да вадимед без рушења саћа. Исто тако, он не може да прати развојпчела нити да им помаже када је то потребно.

У земљама с напредним пчеларством овај начин пчеларењасе потпуно изгубио, док код нас још има доста вршкара и дубинакоје би требало што пре заменити савременим кошницама.

КОШНИЦЕ С ПОКРЕТНИМ САЋЕМ

Чувени руски пчелар Петар Прокопоћич конструисао је1814. године кошницу с покретним саћем. То је била прва кошни-ца на расклапање у свету која се отвара отпозади. Прокопович јетакође први отворио пчеларску школу. После многих усаврша-вања оваква кошница почела је да се употребљава у разнимземљама света. На идеју израде кошнице на расклапање дошаоје пре Прокоповича швајцарски истраживач природе Хибер,који је ради проучавања живота пчела створио тзв. „књижну"кошницу.

У Америци је 1851. године Латстрот патентирао својупрву кошницу која се отварала одозго. Међутим, слава за про-налазак кошнице с покретним оквирима припада ипак рускомпчелару Петру Прокоповичу.

Пољак Јоханес Ђерзон 1845. године открива сатоношу, акасније Берлепша додаје још три лајснице и тако се дошло дооквира. Међутим, проналазак покретног оквира приписује сеЛангстроту, јер га је он први применио у кошници.

Проналажењем кошнице с покретним саћем пчеларство ула-зи у нову еру. Кошнице се све више усавршавају, а с тим у везирасте и рентабилност пчеларства као привредне гране.

Кошнице с покретним саћем омогућиле су пчеларима дасвестрано упознају живот и рад пчела. Упознајући збивања укошници и пратећи живот у њој, пчелари су успели да створе

118

оптималне услове за постизање највећег приноса, што и јестекрајњи циљ савременог пчеларства. Кошнице с покретним са-ћем праве се тако да се унутрашњи простор може према по-треби пчелињег друштва повећати или смањити. Према начинуповећања овог простора постоје три основна типа кошница:настадљаче, полошке и лисњаче.

Проналазачи прве кошнице с покретним саћем: лево — Лангстрот и десноП. Прокопович

Да би се пчелари лакше одлучили који тип кошнице даусвоје за свој будући пчелињак, у даљем излагању даћемо осо-бине поједидих типова кошница које су највише раширене усвету и код нас.

УСЛОВИ КОЈЕ ТРЕБА ДА ИСПУЊАВАДОБРА КОШНИЦА

Кошница треба да буде једноставна, довољно пространа,подешена тако да се са њом без много труда и времена можеуспешно пчеларити. Сви покретни делови — наставци, подња-че, оквири, преградна даска, збег, хранилица, поклопна даска,као и кров — морају бити једнаки, како би се у случају потребемогли преносити с једне кошнице на другу и из једне кошницеу другу. Осим тога, кошница мора бити опремљена тако да селако и брзо може припремити за сеобу пчела на пашу, а да при-том не представља мучење пчелара.

119

Уређаји за повезивање покретних делова кошнице требада буду једноставни, јефтини, дуготрајни и сигурни.

Материјал за израду кошница. Пчеларска техника стално сеналази у развоју па је данас тешко рећи који ће се материјалза израду кошница у будућности употребљавати. За сада оста-јемо при класичном материјалу, као што су суве јелове, смрчевеи тополове даске без испадајућих чворова. За оквире боље јеупотребљавати липове даске, јер су лаке и не криве се при дугојупотреби.

Дебљина дасака за све типове кошница треба да будеједан цол, односно 2,5 см, јер ова дебљина даске одговара ипчелама и пчелару.

ТЕХНИКА ГРАДЊЕ КОШНИЦЕ

При изради ма ког типа кошнице морају се знати величинаоквира и пролази за пчеле или — како ми то пчелари називамо —лулице. Тако, на пример, размак од подњаче до доње летвицеоквира износи 2 до 2,5 см; пролаз од унутрашњег зида добочних лајсница оквира 7—8мм; одстојање од сатоноша допоклопне даске 7—8мм; растојање између тела-наставака 8——10 мм; одстојање од бочних зидова до оквира 6—7мм;растојање од једног до другог оквира 10—11 мм; ширина сато-ноше је 26—27 мм, а висина плеханог носача оквира бмм.

За одређивање унутрашње ширине кошнице узима се у обзирунутрашња ширина оквира, дебљина бочних лајсница и пролазиизмеђу бочних лајсница.

Дужина кошнице израчунава се на тај начин што се саберуширине сатоноша, одстојање од једног до другог оквира, дваодстојања од бочних зидова кошнице и крајњих оквира и деб-љина преградне даске, уколико се и она користи.

Висина унутрашњег зида кошнице израчунава се тако што сеунутрашњој висини оквира дода дебљина сатоноше, дебљинадоње лајснице и пролаз од доње лајснице оквира до пода под-њаче. Ако се на банак зида ставља лимени носач оквира, висинаунутрашњег зида биће за 6 мм мања, јер је толика висина ли-меног носача оквира.

120

ЛАНГСТРОТОВА КОШНИЦА РУТОВЕКОНСТРУКЦИЈЕ

Лангстротова кошница је једна од првих кошница са покрет-ним саћем која се отвара одозга.

Првобитна Лангстротова кошница састојала се само одједног наставка за плодиште са 10 оквира (унутрашње мере43,2 х 20,3 см) и једним полумедиштем са истим бројем уполамањих оквира него у плодишту. Због малог плодишног и ме-дишног простора оваква кошница није задовољавала, па супчелари практичари и пчеларски научници Америке извршилиповећање плодишног и медишног простора. За плодиште суусвојенћ два наставка, а за медиште један наставак исте величинеи броја оквира какви су били у плодишту првобитне кошнице.

Пчелињак са Лангстротовим кошницама у зимовнику нашег пчелара практи-чара Ивана Венера из Купинова

Овом изменом Лангстротова кошница убрзо је добила великиброј присталица и уједно је усвојена као стандард за целуАмерику.

Због великог отпора водећих пчеларских стручњака и пи-саца који су у то време пропагирали друге системе кошницаовај тип кошнице веома дуго није успео да продре у Европу и

121

на Балкан. Међутим, продирање Лангстротове кошнице нијесе могло зауставити. Она је својим позитивним особинама самасеби крчила пут у многим земљама света.

На саветовању пчелара Југославије које је одржано у Бео-граду 1974. године, овај тип кошнице заузео је водеће место.

Одликује се следећим предностима:— Низак оквир омогућује лак преглед пчела, брзо прона-

лажење матице на оквиру, отклапање медних поклопаца иистресање меда.

— Пчеларење се обавља целим наставцима. а не поједи-начним оквирима, што је велика предност над осталим кошни-цама.

— Два наставка за плодиште чине кошницу квадратном,дајући јој најсавршенији облик у погледу простора за рад иживот пчелињег друштва.

— Медиште је доста пространо па може да прими приличнеколичине меда. Осим тога, са оваквим медиштем омогућеноје извођење многих корисних радњи у циљу повећања приносана нашим главним пашама.

— Убрзани пролећни развој пчелињих друштава за нашуглавну пролећну пашу је врло једноставан. Потребно је поло-вином априла извршити измену плодишних наставака, такода онај који је лежао на подњачи дође на место горњег, горњинаставак да се спусти на подњачу. Ова манипулација наставаказнатно убрзава развој нормалних пчелињих друштава.

— У циљу повећања приноса на главним пашама преба-цивањем медишног наставка између два плодишна наставкау моменту када су пчеле попуниле крајње оквире медом у дру-гом плодишном наставку, друштво добија велики стимуланс упогледу још већег уноса нектара-меда.

— Разројавање пчела у циљу повећања пчелињака или про-даје ројева врло је једноставно ако се у јуну, када друштва до-стижу кулминацију у развоју, одвоји један плодишни наставакса целим садржајем, без обзира да ли се у њему налази матица.Сутрадан треба прегледати старо и ново друштво и установитиу коме се налази матица. Друштву које је без матице дати младуспарену матицу или два зрела матичњака. Уз повремено при-храњивање старо друштво ће се врло брзо нормализовати иприпремити за искоришћавање нове паше, а новоформиранодруштво ће се развити и оспособити за сигурно презимљавањеи рани пролећни развој.

122

— Производња млеча, цветног праха и прополиса одвијасе на опште задовољство пчелара.

— Сузбијање ројења врло је једноставно ако се примениначин нашег познатог пчелара практичара Венера који се састојиу томе што се у јуну, по цеђењу меда од главне пролећне паше,између два плодишна наставка убаци један медишни наставакса изграђеним саћем и сатним основама и што се у хранилицустави шећерна погача од 1 до 2 кг. Иако су изградиле матич-њаке, до ројења пчела врло ретко долази.

— Збег са Милеровом хранилицом омогућује брзо и лакоприхрањивање, утопљавање и сеобу пчела на пашу.

— Стеге које су начинили наши пчелари практичари (Скит-ња и Венер) повезују све покретне делове кошнице од пода докрова тако сигурно и брзо да учвршћивање наставака за сеобупчела за пчелара више не представља никакву тешкоћу.

Да би Лангстротова кошница показала своје вредности одпчелара се захтева систематски рад са више знања и иску-ства, као и извршавање свих потребних манипулација на вре-ме. Иначе ова кошница неће потпуно задовољити пчелара.

Неки пчелари уводе ову кошницу са наставцима од 8(осам) оквира истих димензија и истим бројем наставажа. Саоваквом кошницом, односно мањим наставцима, лакше и бржесе манипулише и много су погодније за пчеларе у поодмаклимгодинама, жене и инвалиде.

Конструкција Лангстротове кошнице. Кошница се састојиод покретне подњаче, регулатора лета, три наставка, Ханема-нове решетке, збега са хранилицом, крова и стега.

Подњача је покретна и састоји се од пода који је са бочнихстрана обухваћен гредицама. Са задње стране подњача се затва-ра летвом, а са предње регулатором лета.

Спољна дужина подњаче износи 557 мм, ширина 412 мми висина 50 мм. Даске пода увлаче се у жљеб бочних гредица на10 мм од горњег руба, а 20 мм од доњег руба подњаче. Под-њача је дужа од наставка за 5 см, тако да се на продуженомделу образује полетаљка са које пчеле полећу и на коју слећу.При изради подњаче на даскама пода треба направити нутовеу које треба убацити лесонитске траке да се услед влаге илитоплоте не би на поду стварале пукотине. Убацивањем пода унутове гредица једна је страна дубља а друга плића. Ако сеподњача окрене на дубљу страну служи за летњи, а на плићу зазимски период.

123

Регулатор лета је дужине колика је ширина подњаче одједне до друге бочне гредице, у пресеку износи 20 х 20 мм.На регулатору изрезана су два отвора за лета. Један је већи, адруги мањи. Већи отвор је дужине П б м м и висине 10 мм,који служи за летњи период. Мањи отвор је 60 х 8 мм, служи каомало лето за зимски период, када су друштва слаба и за одбрануод грабежи пчела. Окретањем регулатора на страну која немаотворе за лета служи за затварање кошнице при сеоби пчела.

Изглед подњаче за Лангстротову кошницу са регулатором лета

Наставци се употребљавају за плодиште и медиште истихдимензија. Дужине су 504 мм, ширине 412 мм и висине 242 мм.На горњој унутрашњој страни предњег и задњег зида прави сефалц величине 210x10 мм, на коме се причвршћује метални но-сач оквира на коме висе оквири у кошници. Израђују се оддасака дебљине 1 цола, које чине четири странице међусобноспојене на шипове — зупце, под правим углом.

На средини свих наставака отвара се по једна округларупа пречника 2 до 2,5 см, које служе као горње лето, а кадато није потребно отвори се затварају дрвеним чеповима.

Оквири су сви једнаке величине (унутрашње мере 43,2 х 20,3см), чије су бочне лајснице у горњем делу проширене па нијепотребан размак за оквире. То су Хофманови размаци којинајбоље одговарају овом типу кошнице.

124

Заштитник доњег лета служи за спречавање продора хлад-ног ваздуха у кошницу преко зиме и за одбрану пчелињег дру-штва од пчела туђица.

Израда заштитника је врло једноставна јер се састоји одједне лесонитске плоче ширине 6—8 см и дужине колика јеунутрашња ширина подњаче, на коју су за бочне стране зако-ване по Једна лајсница дебљине 1 см. Поставља се на подњачууз регулатор лета.

Наставак за Лангстротову кошницу

125

За пренос и скидање наставака праве се на све четири страненаставка по једно удубљење дубине 15 мм и дужине 14 см.

Матична (Ханеманоба) решетка је стални покретни део безкога би овај тип кошнице изгубио много од своје вредности.Решетка је детаљно описана у одељку „Пчеларски прибор".

Поклопна даска је дужине 504 мм и ширине 412 мм. Изра-ђује се од лесонита уоквиреног у дрвеном раму дебљине 18 мм.На средини поклопне даске начињена је рупа величине 94 х 30мм која је са унутрашње стране затворена мрежастом жицом,а одозго поклопцем. Отвор на поклопној дасци служи за убаци-вање млазева дима при отварању кошнице, за прихрањивањепчела и одвођење сувишне влаге из кошнице.

Збег је посебан део кошнице и описан је за све кошнице уодељку „Пчеларски прибор".

Хранилица је конструкција др Милера. Њена израда опи-сана је у ,,Пчеларском прибору".

Стеге су такође описане у „Пчеларском прибору".Кров се састоји од четвртастог оквира који чине четири

дашчице међусобно спојене под правим углом. Преко рамазакован је одозго потребан број танких дашчица или дебљилесонит. Кров је ширине 460 мм, дужине 557 мм и висине 65 мм.Пошто се под кров у време сеобе пчела на пашу смештају деловиод збега (лесонитска плоча са поклопне даске и хранилице,као и три лајснице са отвора збега) то је кроз бочне зидове рамапотребно пробушити рупе кроз које треба провући јачу поцин-ковану жицу и савити је под правим углом. Окретањем жицеврши се учвршћивање делова збега у крову кошнице.

Кров се по изради облаже поцинкованим или алуминијум-ским плехом да би заштитио кошницу од влаге. Пошто је кровшири од кошнице то у време отапања снега и кише штити кош-ницу од продирања влаге.

ДАДАН-БЛАТОВА КОШНИЦА, НАСТАВЉАЧА

Даданка је поникла у Америци. У Европи је претрпела из-весне измене у величини оквира, па је по Шарлу Дадану и швај-царском пчелару Блату, који су те измене предложили, названаДадан-Блатоћа кошница.

Даданка се састоји из пет делова: подњаче која је покретна,плодишта са 12 нормалних оквира, два полумедишта са по 12полуоквира, збега, хранилице и крова.

126

Последњих година на даданки смо извршили неке изменеи допуне које омогућују лакши и бржи рад, као и сеобу пчелана паше без икаквих потешкоћа. Поред доњег, на плодишту јеотворено још једно горње лето, које омогућава бољу вентила-цију кошнице и бржи рад пчела на паши. Полетаљке су уске даби се пчеле лако браниле од туђица и да не би сметале притранспорту кошница на пашу. За лета су начињена покретнавраташца која служе за заштиту пчела од туђица и за затварањекошнице при сеоби пчела на паше. У медишту смештени сушироки полуоквири, тако да матица и без Ханеманове решеткене прелази у медиште. Овакво саће никад не напада мољац,

Аутор В. Тодоровић на свом пчелињаку у Липовици(Фото Р. Живановић)

а може служити вео.ма дуго. Збег је преуређен да прима Миле-рову хранилицу и поклопну даску, што обезбеђује лако прихра-њивање пчела, беспрекорно пребацивање пчела са паше на пашу,као и утопљавање пчела за време зимовања. Начињене суспецијалне шарке које се лако укопчавају и ископчавају из своглежишта и уједно повезују са предње стране све покретне де-лове кошнице. Са задње стране начињена је реза која од кровадо плодишта повезује све покретне делове кошнице. За прикуп-љање цветног праха конструисан је хватач који се поставља нагорње лето, уз зид плодишта кошнице.

127

Овако преуређена даданка не захтева стално присуствопчелара на пчелињаку, јер је пчеларење са њом врло једностав-но, лако и не задаје никакву потешкоћу у раду. Због тога је овакошница и најпогоднија за пчеларе којима је пчеларство узгред-но занимање и разонода у слободним часовима.

Сви делови преуређене даданке израђују се од цоловнихдасака чија дебљина не сме да буде мања од 22 мм по ренди-сању-чишћењу.

ИЗРАДА ПОЈЕДИНИХ ДЕЛОВАДАДАН-БЛАТОВЕ КОШНИЦЕ

Подњача се израђује заједно са плодиштем и она је непо-кретна. Пре састављања зидова плодишта, на бочним зидо-вима и зиду отпозади треба начинити нут у који се увлачи подкошнице. Пошто је подњача током зиме и лета стално изложенавлази и топлоти, то се на њој временом појављују пукотине.

Састављање дасака подњаче

Да не би долазило до раздвајања на даскама пода, пре састав-љања треба направити нутове у које треба увући лесонитскепантљике које спречавају стварање пукотина између дасака пода.

Плодиште кошнице је обичан четвртасти сандук, начињен оддасака чије су стране спојене под правим углом у шипове-цинк.Предњи и задњи зид сандука имају с горње унутрашње странебанак ширине 7—8 мм и дубине 24 мм, на који се ставља металниносач оквира, па изнад оквира, када се стави носач, остане про-лаз за пчеле ширине 7—8 мм.

На предњем зиду плодишта, тачно на средини, изрезан јеотвор за лето које се образује од пода подњаче и прореза напредњем зиду плодишта. Горње лето отвара се на растојању од19 см изнад доњег. Уз једно и друго лето причвршћује се поједна уска непокретна полетаљка.

128

Медиште се састоји од једног плитког полунаставка који сеод плодишта разликује само по дубини. Медиште нема ни-каквих отвора.

Плодиште за Дадан-Блатову кошницу (Мере изражене у mm)

Лето је отвор кроз који пчеле излазе и улазе у кошницу.На предњем зиду плодишта праве се два отвора: за горње идоње лето. Отвори лета треба да буду тачно на средини кошнице.Отвор доњег лета образује се од подњаче и отвора на предњемзиду кошнице. Горње лето отвара се изнад доњег на удаљености18—20 см. Дужина отвора и једног и другог лета је 15 до 19 см,а ширина отвора 1 см.

Полетаљка је парче дрвене лајснице које се причвршћујеексерима уз лето кошнице и служи за полетање и слетање пчела.Полетаљке су непокретне и њихова ширина износи 3 — 4 см, адебљина 2 см, с тим што се од отвора лета према предњој странидебљина смањује на 1,5 см, да би се вода са полетаљке лакшесливала.

9 Практично пчеларство

129

Враташца за лето служе за заштиту пчела од већих инсе-ката и штеточина, а користе се и за сузбијање грабежи, као иза затварање лета при селидби пчела на пашу. Израђују се одлима, у облику чешља чији су зупци високи 1 см, широки4—5 мм и удаљени један од другог 7—8 мм. На крајевима вра-ташца налазе се две хоризонталне рупе дужине 2—3 см и ши-рине 3 мм, кроз које се провлаче жице при употреби враташца.

Плехана враташца за лето кошнице

Кроз поменуте рупе на враташцима провлаче се жице којесе једним крајем у кошници савијају под правим углом, а другикрај који вири из кошнице савијен је у облику круга пречникаоко 2 см. Окретањем кругова жица враташца се намештају пре-ма потреби — за одбрану од непријатеља пчела или за сеобупчела на пашу.

Оквир (рам) израђује се од четири дашчице-лајснице.Састоји се од сатоноше, две бочне лајснице и једне доње лајсни-це. Унутрашња мера оквира је 42 х 27 см.

Сатоноша је ширине 26 мм и висине 20 мм. С оба крајаима раменице дужине 27—28 мм и висине 10 мм. С унутрашње

Плодишни оквир Дадан-Блатове кошнице (Мере изражене у mm)

130

стране целом дужином сатоноше прави се фалц-нут од 3 мм,који служи за учвршћивање сатне основе.

Бочне лајснице израђују се од летвица дебљине 10 мм,а ширине 26 мм, колика је и ширина сатоноше.

Доња лајсница је дебљине 10 мм, а ширине према ширинибочних лајсница, мада може бити и ужа — око 15 мм.

Полуоквири медишта израђују се као и оквири за плодиште,само што су упола мањи. Поред нормалних оквира које великиброј пчелара има у својим кошницама, ми смо увели широкеполуоквире чије су лајснице и сатоноша ширине 38 мм и деб-

Медишни широки полуоквир за преуређене Дадан-Блатове кошнице(Мере изражене у гага)

љине 1 см. Када пчеле изграде саће у широким оквирима,такво саће врло дуго траје, јер га мољац не напада пошто сеу њему не изводи легло, па је и сумпорисање саћа непотребно.Матица у оваквом саћу скоро никад не залеже јаја па нијепотребна ни Ханеманова решетка између плодишта и медишта.

Размаци за оквире служе да би оквири били увек једнакоудаљени један од другог. Ово је врло важно, јер од размака окви-

131

ра зависи правилна изградња новог саћа као и одржавање микро-климе у кошници. Најбољи су кратки амерички размаци којиповезују сатоношу са бочним Лајсницама, тако да се оквири завреме цеђења меда и при прегледу пчела не би ломили илираздвајали.

За сеобу пчела на паше сваки оквир поред кратког аме-ричког размака треба да има и два специјална мала размака одлима, који се прикивају с једне и друге стране сатоноше.

Преградна даска користи се за сужавање и утопљавањепчелињег друштва, као и при производњи млеча у плодиштуове кошнице. Она мора бити направљена тако да слободно,без икаквог отпора, улази и излази из кошнице и да пчеламапотпуно затвара све пролазе из једног одељења у друго. Запроизводњу млеча и спајање друштава она на средини мораимати матичну (Ханеманову) решетку.

Преградна даска са Ханемановом решетком (Мере изражене у mm)

Ако преградна даска треба да служи само за сужавањеи утопљавање пчелињег гнезда тада отвор за Ханемановурешетку није потребан. У оваквом случају преградна даскатреба да буде краћа за 8—10 мм да би пчеле несметано про-лазиле испод ње и контролисале незаштићен простор.

132

Збег-збежиште. Идеја збега као дела кошнице јавља се упчеларству почетком овог века у вези са спречавањем гушењапчела при сеоби на паше, при прихрањивању и утопљавањупчела.

Збег за Дадан-Блатову кошницу, преуређен по аутору ове књиге — горња страна

Прву конструкцију збега код нас дао је познати пчеларскиписац Тихомир Јевтић, у свом пројекту Дадан-Блатове кошни-це. Збег је подешен тако да се у њега може сместити Милерова

133

хранилица и комбинована поклопна даска која с једне странеима лесонит а са друге је прикована мрежаста жица. На rop-њим бочним странама и отпозади начињена су на збегу три от-вора тачно изнад хранилице и поклопне даске, да би хладанваздух слободно струјао кроз кошницу за време сеобе пчела напаше. Отвори се затварају покретним лајсницама на чијим сукрајевима увучени парчићи лима, помоћу којих се покретнелајснице збега лако увлаче и извлаче из свога лежишта.

За време селидбе пчела на пашу, са хранилице се уклањалесонитски поклопац, са поклопне даске лесонитска плоча и саотвора збега затварачи-лајснице. Сви ови делови смештају сепривремено под кров кошнице и учвршћују рајберима или жи-цом. По завршеном путовању сви делови збега смештени подкров кошнице враћају се на своје место.

Овако преуређен збег омогућује пчелињем друштву беспре-корно путовање у најудаљеније крајеве наше земље и лакоприхрањивање и утопљавање пчела. Пошто је збег покретан,то се према потреби може премештати тамо где је потребан.

Хранилица је конструкција др Милера и детаљно је описанау „Пчеларском прибору".

Поклопна даска је посебан део кошнице која с једне странеима лежиште за лесонитску плочу, а са друге стране по целој

Комбинована поклопнадаска за Дадан-Блатовукошницу (Мере изражене у mm)

површини закована је мрежаста жица, тако да преградна даскаслужи за утопљавање и сеобу пчела на паше. Поклопна даскалежи директно на.Милеровој хранилици у збегу и покрива целуповршину збега, тако да пчеле и други инсекти не могу да продруу кошницу или хранилицу.

Шарке су детаљно описане у одељку „Пчеларски прибор".Kpов се израђује од четвртастог рама-оквира који чине

четири дашчице међусобно спојене под правим углом. Прекооквира закивају се танке дашчице или јача лесонитска плоча.Одозго се кров покрива поцинкованим лимом. Кров је за 2—3см шири од тела кошнице да се вода за време киша или ота-пања снега не би сливала низ зидове кошнице.

Кров за Дадан-Блатову кошницу — изглед са унутрашње стране(Мере изражене у mm)

Испод крова намештен је уређај за учвршћивање појединихделова који се скидају са хранилице, поклопне даске и збега,тако да су сви делови кошнице за време селидбе пчела на пашеу саставу кошнице.

Заштитник доњег лета служи за спречавање продора хлад-ног ваздуха у кошницу и за одбрану од пчела туђица.

Благодарећи овом заштитнику, пчелиње друштво токомзиме мање троши храну и снагу, у кошници се мање појављујевлага и пчеле се лако бране од туђица. Израда заштитника јеврло једноставна, јер се састоји од једне лесонитске плочедужине око 20 см и ширине око 7 см, на којој су по дужнимстранама заковане по једна летвица дебљине од 7—8 мм.

Заштитник се у кошници поставља кроз лето, тако дауједно прави мрачни тунел кроз који пчеле из кошнице беззастоја пролазе, док је пчелама туђицама тај пролаз потпуноускраћен. У пролеће када се кошнице чисте од мртвих пчела итруња, треба очистити и заштитник лета.

135

Када је кошница потпуно изграђена треба је споља грунди-рати фирнајзом и по сушењу обојити масном бојом. Да сезидови не би раздвајали, ћошкове треба опшити лименим тра-кама, јер тако кошнице дуже трају.

КОШНИЦЕ ПОЛОШКЕ

Полошка личи на већи сандук ограничене запремине, а одвеличине сандука зависи и број оквира у кошници. Најрашире-није су полошке са 20 оквира, чија унутрашња мера по шириниизноси 40 см, а по дубини 30 см. Кошница се сужава и про-ширује помоћу преградне даске.

За одвајање плодишта од медишта употребљава се матична(Ханеманова) решетка, чија је улога од пресудног значаја удобијању већих приноса. Без Ханеманове решетке полошка биизгубила сваки значај корисног пчеларења.

Кошнице полошке прилагођене за двоматични начин пчеларења

136

Да би пчеларење са овом кошницом било што рентабилније,препоручује се пчеларење са две матице, јер само се тако можепостићи већи успех.

Полошке су погодне за сеобу пчела на паше, у њима се пчелелако прихрањују, а и преглед је једноставан.

Лоше особине полошке су што за време главне пролетњепаше, па и после ње, матица полаже јаја свуда, по целој кошни-ци, тако да се на великом броју оквира нађе доста легла. Присмањивању гнезда после главне паше не може се смањитипростор, док се код настављача то једноставно регулише. Дапо завршеној главној пролећној паши овај простор не би „зја-пио", треба приступити формирању два друштва. Међутим,овај посао захтева више знања, вештине и времена, као и новцаза храњење пчела ако паше нема, јер је двоматични систем пче-ларења много тежи са полошком него с настављачом, али кададругог излаза нема треба смело формирати два друштва укошници.

Мед у полошкама спорије сазрева и никад се у погледу глав-не паше не може добити чист, већ је увек мешани мед, тзв. ме-шанац, који због тога има и нижу цену.

На ограниченом простору, где се кошнице морају држатиу збијеним групацијама, полошке заузимају много места.

У нашим пашним приликама кошницу полошку треба посте-пено напуштати и прелазити на настављаче, јер су оне за пче-лара корисније.

КОШНИЦА ЛИСЊАЧА — АЖ АЛБЕРТИ -- ЖНИДАРШИЧЕВ ПАЊ

Кошницу лисњачу пренео је из Немачке у нашу земљупре шездесет година велики словеначки пчелар А. Жнидаршич.Он је код ове кошнице први извршио измене у величини оквираи унутрашњем уређају, па ју је по томе и назвао „Алберти--Жнидаршичев пањ". Назив лисњача добила је по томе штојој се оквири при прегледу пчела помичу на страну као листовикњиге.

Раније је АЖ-кошница израђивана са 18 или 20 оквира,унутрашње мере 40 х 23 см. Међутим, због малог простора заобилније паше, оваква кошница одржава се једино још у Сло-венији.

137

Последњих година неке словеначке фабрике и радионицеизрађују ову кошницу под називом „Гром". Она има 22 оквира(унутрашње мере 40 х 25) са горњом и доњом вентилацијом,са уграђеном хранилицом познатом у литератури као Вукели-ћева хранилица.

Покретни пчелињак на аутомобилској приколици са АЖ-кошницама изСловеније

Добре стране АЖ-кошнице „гром" су у томе што пави-љонско гајење пчела, кад су кошнице поређане у два реда,омогућује пчелару једноставан и лак рад без замора. За се-лидбу пчела на паше кошнице се могу брзо припремити. Приутовару, истовару и транспорту кошнице се лако слажу једнана другу, што знатно појевтињава превоз.

Ово је једини тип кошнице који се може користити засамопокретни пчелињак уграђен на камиону, приколици или ко-јем другом возилу.

На ограниченом простору пчелињака, где се кошнице мо-рају држати у збијеним групацијама, ова кошница заузиманајмање места.

138

За време главне паше пчеле најпре концентришу мед у ме-дишту, а када попуне саће у медишту, прелазе у плодиште.Ова особина навела је велики број пчелара да прихвате овајтип кошнице. Међутим, колико је ова особина добра толико јеи лоша, јер у слабим пчеларским годинама пчелар може дожи-вети велике губитке ако на време не прихрани пчеле, поштоплодишта ових кошница по одузимању меда обично останус малим залихама хране. Због овога се пчеларима препоручуједа у току летње сезоне што чешће контролишу своје пчеле,па ако нема хране одмах приступе прихрањивању или сеобипчела на бољу пашу.

Лоше особине ове кошниде су следеће. Веома је компли-кована у погледу израде, па је зато и скупа. Спаривање матицаје отежано, јер младе матице по повратку са спаривања честозалутају у туђе кошнице, због чега се у овим кошницама прекогодине појављују безматична друштва. Да би се надокнадилигубици у матицама и безматичним друштвима, обавезно је држа-ње већег броја нуклеуса, без којих се не може ни замислити сис-тематски рад у овим кошницама.

ОПРАВКА И ФАРБАЊЕ КОШНИЦА

Пчелар треба благовремено да одржава и оправља својекошнице, јер су оне непрекидно изложене временским проме-нама.

На кошницама најбрже пропадају подњаче, доње површинеплодишта и кровови, ако нису покривени поцинкованим лимом.Исто тако, врло често долази до прскања дасака ако су приизради употребљене сирове даске, због чега се појављују мањеи веће пукотине. Није ретка појава да се зидови раздвајајуако су при изради састављени на „цинк" а нису опшивени ли-мом.

Потпуно иструлеле подњаче заменити новим, а ако су до-трајали само извесни делови, онда само њих заменити. Истру-леле доње површине плодишта треба изрезати и заменити но-вим. Настале пукотине на подњачама и зидовима кошницаодмах затварати с једним или два слоја терисане хартије (ле-пенке) коју пре набијања у пукотину ваља премазати врућимтуткалом. Уколико углови зидова нису опшивени, опшити ихлимом дебљине 0,5 мм, ширине 6—8 см и дужине која одго-вара висини сандука. Припремљени лим савити под правим

139

углом и ексерима добро приковати. Ако су кровови покривенитер-папиром, настојати да се што пре покрију поцинкованимлимом, да би се кошнице преко зиме осигурале од прокиш-њавања.

За сваког пчелара највеће је уживање кад су му кошницеуређене и обојене. За бојење кошница најбоље одговара бојаслонове кости.

Пре него што се приступи бојењу кошница треба китом за-творити све рупе, оштећена места и напрслине. Кит се спремана тај начин што се узму једнаки делови бир-креде и деквајсаи замесе с фирнајсом, а затим дода мало терпентина и експреслака. После 12 часова може се приступити бојењу.

Нове кошнице морају се први пут обојити основном бојом(фирнајс се помеша с нешто жуте боје), а затим се два пута пре-мажу масном бојом. Са кошница које су биле бојене мора сепретходно стругачем скинути стара боја, па затим прећи првипут ређом бојом, а други пут (кад се осуши прва) прећи гуш-ћом бојом.

ПЧЕЛАРСКИ ПРИБОР

Да би се послови на пчелињаку могли брже и лакше обав-љати, није довољно имати само пчеле и кошнице, већ је потре-бан и најнужнији пчеларски прибор. Међутим, велики бројпчелара почетника набавља многе скупе и непотребне алаткеи тиме се излаже сувишним трошковима. Због тога наводимосамо најпотребнији пчеларски прибор.

ПРИБОР ЗА ПРЕГЛЕД ПЧЕЛА

У овај прибор спадају сандук за рад, димилица, материјалкоји ће сагоревати у димилици, пчеларска капа и пчеларски нож.

Сандук за рад. Пчелару је потребно да за време рада напчелињаку има увек при руци димилицу, материјал који ће caro-ревати у димилици, чекић, клешта, кавезе за матице, ексере итд.Сви ови предмети смештају се у посебан сандук, у који може дастане и један оквир који се при прегледу кошница вади напоље.Кад овај оквир стоји у сандуку, заштићује се од напада пчела,и онемогућује се да испадне матица ако се случајно на њемуналази.

140

Сандук се израђује од танких дасака или лесонита. Поде-љен је на три одељења: први служи за оквир; други за судс водом, восак и ексере; а трећи за алат (чекић, клешта, нож,виљушке итд.).

За преношење сандука уграђена је покретна дршка, а садруге стране намештена је кука о коју се веша димилица. Ду-жина сандука одређује се према мери оквира кошнице, а ширинасе креће од 20 до 22 см.

Димилица. Служи за умиривање пчела при прегледу иима је више врста. Израђује се од лима и састоји се из округлог

Практично сандуче са неопходним алатом за преглед пчела

141

дела, у КОЈИ се ставља материЈал за сагоревање, и меха, којимсе убацује и издувава дим од сагорелог материјала кроз леваккоји се налази на поклопцу димилице.

Димилица: лево — аутоматска, десно — обична растављена

Материјал за сагоревање. Треба да је такав да споро caro-рева и да производи дим који није много љут. За ово је најбољеупотребити сушене гљиве које расту на дрвећу, старе суве крпе,труло дрво, кору од дрвета, колаче справљене од дрождинепомешане с пиљевином и суве кочањке.

Пчеларска капа. Служи за заштиту лица од пчелињег убода.Постоји више врста, а за почетнике су најподесније капе сажичаном мрежом испред лица у облику цилиндра око кога јепришивено платно које штити главу и врат од убода пчела. Ис-

Пчеларска капа: лево од жичане мреже, десно од тила

кусни пчелари користе сламне шешире КОЈИ ОКО главе и вратаимају мрежу од конца, а испред очију мрежу од коњске длакеправоугаоног облика.

142

Пчеларски нож. Употребљава се за отварање кошнице, раз-двајање оквира, стругање воска и прополиса као и нечистоћеса подњаче, итд. Најбољи је тзв. амерички нож, израђен одчелика, са оштрицама на оба краја. С једне стране је прав, аса друге повијен под правим углом. Дужина ножа је око 20 см,а ширина 3—4 см.

Амерички нож за отварање кошница и одвајање оквира

ПРИБОР ЗА ПРИХРАЊИВАЊЕ ПЧЕЛА

За прихрањивање пчела користе се дрвене, стаклене и ме-талне хранилице које се постављају изнад или са стране пче-лињег друштва. Пошто се пчеле углавном прихрањују течномхраном у рано пролеће и у јесен када је време хладно, то јенајбоље употребљавати дрвене хранилице, са дном од лесонита.

Од свих до сада употребљаваних хранилица најпрактичнијесу др Muлepobe хранилице које се постављају изнад пчелињегдруштва. Из ових хранилица пчеле се једноставно и брзо при-

143

храњују, храна из њих никад не цури и пчеле се не даве у шећер-ном сирупу.

Преуређене Милерове хранилице омогућују поред храњењапчела течном храном још и храњење шећерним погачама иприкупљање прополиса.

Милерове хранилице. Израђују се од дрвеног рама за којије одоздо прикована лесонитска плоча. Подељена је на два дела,од којих је један већи и служи за прихрањивање пчела течномхраном. Мањи део је без дна, на коме су одоздо на сва четириугла приковане лимене плочице које служе да се на њих наслони

Хранилица др Милера ca допуном оквира за прикупљање прополиса — горњастрана

покретна лесонитска плоча или покретни рам од мрежасте жицеса окцима од 3 мм. Рам од мрежасте жице служи за прихрањи-вање пчела шећерним погачама или за прикупљање прополиса.Када се пчеле не хране погачама или се не прикупља прополис,ставља се покретна лесонитска плоча да се пчеле могу хранитишећером у кристалу или да се затвори хранилица.

Између већег и мањег дела хранилице начињен је пролазод 1 см за улазак пчела из кошнице у хранилицу. Уз овај отворса једне и друге стране причвршћене су у лежишту рама хра-

144

нилице две непокретне лајснице које су за 1 см ниже од висинерама хранилице. До непокретних лајсница у раму је начињенолежиште на растојању од 1 см за две покретне лајснице којесу за 1 см више од непокретних лајсница. Када се покретнелајснице ставе у своје лежиште, између покретних и непокретнихлајсница ствара се канал из кога пчеле узимају течну храну.Пчеле улазе у канал преко непокретне лајснице где се налазислободан пролаз од 1 см који се образује од непокретне и по-

Хранилица др Милера са допуном оквира за прикупљање прополиса горњастрана

кретне лајснице у горњем делу канала. Да пчеле не би моглепролазити у комору где се налази сируп, изнад канала и лајсницапоставља се једна лесонитска плоча која покрива тај простор.Преко хранилице која лежи у збегу кошнице, поставља се ком-бинована поклопна даска која одозго затвара обе коморе хра-нилице. При узимљавању пчела у коморе хранилице ставља сеутопљавајући материјал.

10 Практично пчеларство145

Висина хранилице зависи од система кошница којом пче-ларимо, па од тога зависи и количина хране коју хранилицаможе да прими.

ПРИБОР ЗА ДОДАВАЊЕ И ОТПРЕМАЊЕ МАТИЦА

Да би се матичњаци и матице могли додавати пчелињимдруштвима тамо где су потребни, као и да би се матице могледодавати и отпремати на одредиште без икаквог ризика по њи-хов живот, начињене су жичане чауре и кавези.

Жичана чаура. Израђује се од алуминијумске жице дебљине2 мм у облику жира. На предњем крају је отвор за излаз ма-тице, јер пчеле стављени матичњак у чауру никад не рушеодоздо. Чауру треба одозго покрити танким плехчићем којије подешен тако да се између жица лако провлачи и затварачауру одозго.

Жичани кавез. То је кавез који се по Батлеровом системуизрађује од мрежасте жице чије су рупице пречника 3 мм.

Кавез жичани за додавањематица по Батлеру

146

Има изглед спољног дела кутије од шибица, само L- О му јевисина 12 см, ширина 1 см и дужина 3 см. Отвор на кавезу сједне стране је потпуно затворен парчетом дрвета, а с другестране је отворен. После убацивања матице у кавез отвор сезатвара новинском хартијом.

Кавези „поклапачи". Има их две врсте: округли и четвр-тасти. За рад су практичнији округли. Обе врсте израђују се одмрежасте жице с рупицама пречника 3 мм. Код округлог покла-пача обод је од лима пречника 4—5 см и ширине 1 см, на коме

Кавез поклапач за додавање матица

је залетована мрежаста жица. На лименом ободу начињена сутри иступа — језичка да би поклапач при утискивању у саћестајао чврсто. Четвртасти поклапач израђује се тако што сеисече парче мрежасте жице дужине 10 см, а ширине 9см. Наугловима мрежу треба засећи 2 см, а затим је са све четири странеподвити, тако да се добије кавез облика унутрашњег дела кутијешибица. Углове ваља занитовати или залетовати. Да би кавезбио чврст треба при утискивању у саће с унутрашње површинезалетовати жицу дебљине 3 мм, а затим у сва четири угла про-вући кроз мрежасту жицу по један тањи ексер дужине 3 см.Ексере треба исто тако добро залетовати уз жицу.

• Кавез за отпремање матица. Израђује се од једног парчеталиповог дрвета дужине 9см, ширине 3 см и висине 1,5 см. Наприпремљеном дрвету треба избушити три округле рупе преч-ника 2,5 см, које се међусобно спајају. Две рупе служе да се уњима креће матица и пчеле пратиље, а трећа се пуни шећерно--медним тестом за њихову успутну храну. С обе дужне стране

147

прорезан је жлеб дубок 2—3 мм и дуг 7 см, који омогућује при-лив свежег ваздуха са стране кавеза. Целом дужином кавез сепокрива танком мрежастом жицом или пластичном мрежом,а преко мреже ставља се картон или танка лесонитна плоча.Овај картон служи да се на њему испише адреса и потребноупутство.

Чеоне стране кавеза избушене су на два места бургијомпречника 7—8 мм, да би се кроз прву рупу убацила матица ипчеле пратиље, а кроз другу унела храна (рупа се затвара картон-чићем на коме се претходно напише ,,Не отварај"). На рупу крозкоју се матица и пчеле пратиље пуштају у кавез прикуца сетанки плехчић, који се претходно избуши, да би и кроз његаматица и пратиље добијале ваздух. Плехчић се прво закује сједне стране, а када се убаци матица и младе пчеле закива се ис друге стране.

Рупа у којој је смештена успутна храна мора се парафини-сати да у путу храна не би упијала влагу.

Матична (Ханеманођа) решетка. Савремено пчеларство ба-зира се на већој улози и контроли човека у усмеравању рада

Ханеманова решетка

148

пчела, те је и матична решетка неопходна за велики број типовакошница. Помоћу ње се регулише стварање и ширење леглабез икакве штете по живот и нормалан рад пчелињег друштва.У пролеће када се пчелиње друштво намножи, легло се и даљешири без обзира на пашне и временске ситуације, тако да великаколичина хране оде на сувишно легло и пчеле.

Да се заустави развој легла када је то потребно служиХанеманова решетка. То је посебна жичана или лимена ре-шетка кроз чије отворе (4,1 до 4,2 мм) могу пролазити пчеле, алиматица не може. Решетка се ставља између плодишта и ме-дишта, тако да у време главне паше матица не може да пређеу медиште. Решетка је код многих типова кошница стално усаставу кошнице, без које би многи типови кошница изгубиливредност добре кошнице.

Ако би матица у кошницама Лисњачама-Аж или полошка-ма прешла у медиште за време паше, тада не само што се не бидобио висок принос меда, већ би се пчелиње друштво толикоразмножило да би могло доћи и до ројења пчела, па би пчела-рев труд био узалудан.

Матичних решетки има разних величина и од различитогматеријала. У пракси су се најбоље показале жичане решеткеуоквирене у дрвеном раму дебљине не веће од 7 мм, које покри-вају целу површину кошнице. Кроз жичане решетке пчеле про-лазе из плодишта у медиште и обратно, без икаквог оштећења(крзања) крила. Уколико се не могу набавити жичане, могупослужити и лимене решетке.

За Лангстротове кошнице на раму у коме је углављенаХанеманова решетка треба направити изрез дужине 5 см ивисине 5 до 7 мм који ће према потреби служити као горњелето.

ПРИБОР ЗА УЧВРШЋИВАЊЕПОЈЕДИНИХ ДЕЛОВА КОШНИЦЕ

При сеоби пчела на паше поједини делови кошнице (под-њача, наставци, збег и кров) морају бити чврсто спојени једануз други да у путу не би гњечили пчеле. За учвршћивање служешарке, стеге, спона и реза.

Шарке се користе за Дадан-Блатове кошнице и полошке.Постављају се по две са предње стране на сваком делу кошни-це. Израђују се од јачег лима и округлог гвожђа у величини

149

како је на слици приказано. За израду већег броја шарки требанаправити штанцну, која омогућује брзу и лаку израду. Помоћушарки се лако врши подизање и спуштање појединих деловакошнице, тако да се наставци за време прегледа пчела не укла-

њају са кошнице. За време транспорта поједини делови кошниценикад се не раздвајају па треба овакве шарке користити занаведене кошнице.

Стеге служе за учвршћивање појединих делова кошниценастављаче пред сеобу пчела на пашу. Има их разних величина

150

Изглед стега за Лангстротову кошницу по Скитњи и Венеру

151

Шарке за Дадан-Блатове кошнице и полошке

и облика. За Лангстротову кошницу најбоље одговара стегакоју су израдили наши пчелари Скитња и Венер. Њихова стегаје из три дела: једног који је од округлог бетонског гвожђа накоме су с једне стране начињени навоји за шраф, а са другестране кука којом се повезује други део стеге. Други део стегеје од четвртастог лима увајзна, на коме су по целој дужиниизбушене рупе на размаку од 1 см у које се увлаче куке. Трећидео стеге је од округлог бетонског гвожђа, које с једне странеима куку којом се закачиње подњача, а са друге куку којом сезакачиње избушени четвртасти увајзн. На овом делу је намештени федер који омогућује да се стега по потреби прошири или скупи.

Стеге се при стављању на кошницу доњим делом закачињуза подњачу, а горњим делом за збег на коме је учвршћено једнопарче јачег лима које је просечено да би се у њега могао увућигорњи део стеге који се шрафом притеже колико је то потребно.Укопчавање и ископчавање овакве стеге врло је брзо и лако,тако да сеоба пчела на пашу у Лангстротовим кошницамавише не представља никакву тешкоћу.

Аустралијска спона израђује се од конусног клизача и двелимене плоче које су са једне стране да би се кроз савијенидео могао провући клизач споне. Иако је доста у употребиније практична, јер од влаге брзо рђа, па је укопчавање и ископ-чавање споне врло тешко.

Аустралијска спона за Лангстротову кошницу

геза се користи за повезивање свих делова даданке. Изра-ђује се од лима ширине 3 см, која је у горњем делу савијенада би се за шарку учвршћену на крову кошнице закачила. Кроз

152

средину резе пробушене су три рупе кроз које пролазе беочузиучвршћени на појединим деловима кошнице. Окретањем бео-чуга врши се затварање или отварање кошнице.

Реза за повезивање појединих делова Дадан-Блатовекошнице са задње стране

153

ПРИБОР ЗА ОДУЗИМАЊЕИ ИСТРЕСАЊЕ МЕДА

Приликом одузимања и истресања меда пчелињак треба дабуде снабдевен најпотребнијим прибором. У тај прибор спадају:

Четка или гушчије крило. Служи за уклањање пчела са саћаза време одузимања меда. У пракси се најбол,е показала ускачетка са подужом дршком. У недостатку четке може послу-жити и гушчије или ћуреће крило.

Виљушка и нож. За скидање медних поклопчића са саћанајпрактичније су виљушке са 16 до 18 зубаца, израђене од чистогхромираног челика. Ножева има разних облика, али се они ма-ње користе, јер пчелар за рад са ножем мора бити добро извеж-бан, да не би пробио или оштетио саће.. У Америци и некимевропским земљама употребљавају се електрични и машинскиножеви који су врло практични за пчеларе са већим бројем кош-ница.

Сито за цеђење меда. Може бити различитих облика и ве-личина. Најбоље је дупло сито, с тим што је горње ређе а доњегушће, тако да се добије добро процеђен мед.

Прибор који се употребљава при цеђењу меда (четка, перушка, виљушка и сито)

154

Сандук за отклапање медног саћа. Сваки већи пчелињактреба да има сандук над којим ће се вршити отклапање медног

Кавез за отпремање матица по Јану Стргару

Сандук над којим се врши отклапање медних поклопаца са саћа за времецеђења меда

155

саћа. Обично се сандук израђује од кошнице полошке. У гор-њем делу сандука уграђен је покретни сталак са рамом од мре-жасте жице, на који се поставља оквир са поклопљеним меднимсаћем, ради отклапања медних поклопаца. На сталку су учврш-ћена два покретна подупирача од дебљег лима-флахајзна, којисе ослањају на летвице постављене на горњем делу сандука.На летвицама су начињени зарези у које се намештају покретниподупирачи мрежастог сталка. Подизањем или спуштањемподупирача подешава се висина сталка која најбоље одговаралицу које врши отклапање медног саћа.

На поду сандука поставља се лимени плех који лежи поцелој унутрашњој површини сандука, чија висина треба да будеоко 10 см. Изнад плеха ставља се рам од мрежасте жице, на којусе распростиру воштани поклопчићи скинути са медног саћада би се оцедио заостали мед. У сандуку иза сталка налази сепразан простор у који се смештају отклопљени сатови из којихтреба истрести мед на центрифуги.

С једне челне стране сандук је од пода по целој дужиниотворен, да би се по потреби могао извући и увући плех у који

Центрифуга за четири оквира

156

се цеди мед са скинутих поклопчића. Сандук се одозго затварапокретним поклопцем који на једном крају има резу за катанац.

Центрифуга. Служи за истресање меда. Има их више врста,али су највише у употреби центрифуге са витлом (кошем) зачетири и три оквира. Последњих година пчелари са великимбројем кошница уводе моторне центрифуге у које стаје око 50оквира. Практичне су али врло скупе и захтевају при раду великипростор.

Центрифуга се састоји од погона, коша и цилиндричногбурета на коме је при дну уграђена славина да би мед отицаоиз бурета. Дно бурета је испупчено да би се мед брже сливао.Буре центрифуге најбоље је ако је израђено од поцинкованоглима, док се за кош употребљава поцинкована жица дебљине3 мм. Да би се кош брже и равномерније окретао, на испупчењекоје се налази у средини бурета увек треба ставити једну већучеличну куглицу.

ПРИБОР ЗА УЧВРШЋИВАЊЕ САТНИХ ОСНОВА

За уметање и учвршћивање сатних основа треба иматишило, бургију, бушилицу, шаблон за бушење, шаблон за обеле-жавање места з'а бушење рупа, жврк и подметач.

Бушилице су бургије подешенб тако да се могу лако при-чврстити за сто при бушењу рупа на лајсницама. У недостаткуових специјалних бушилица могу добро послужити обућарскашила или танке бургије.

Прибор за бушење оквира: бушилице, шаблон за обележавање рупа и жицана троуглу

Шаблон за обележавање рупа прави се од јачег лима, ши-рине лајсница, који се с обе стране савије под правим углом.На лиму треба избушити рупице да би се кроз њих оловком обе-лежавала места за бушење рупа на оквиру.

157

Жврк. Постоје две врсте жврка: за топло и хладно утапањежице у саће. Топао жврк је немачке, а хладан америчке произ-водње.

Топао жврк има точкић са зупцима на чијој се средининалази жлеб у који упада жица када се жврк по њој превлачи.Точкић жврка је углављен између једног металног држача, икада се жврк загреје онда метал дуже задржава топлоту.

Прибор nt утапање жице у сатне основе: даска-подметач, амерички жврк захладно утапање жице у саће, доле немачки жврк и десно шило за бушење рупа

Хладан жврк има веће и дебље зупце. Бољи је од топлогжврка јер га не треба загревати. За време рада са њим се пре-влачи по жици точкић и он утапа одозго жицу у саће и тако брзои лако учврсти жицу у саће. Кад је време напољу хладно, требаra мало загрејати, јер тада боље утапа жицу у саће.

Ручне жвркове све више замењују електрични уређаји заутапање жице у саће, јер су они много бољи од ручних.

Подметач. То је једна обична даска дебљине 12 мм, за •/, сммања од унутрашњих димензија оквира. С наличја даске заки-вају се две лајснице које на обе стране стрче 3—4 см и на њихсе при раду наслањају лајснице оквира. Подметач служи каоослонац приликом утапања жице у саће.

Направа за заливање воска. То је метална цев у видудебеле оловке. Прави се од лаког материјала кроз чију срединупролази канал ширине 3 мм. При дну направе, на висини од

158

око 3 см, постепено се сужава тако да на крају остане само каналод 3 мм.

При раду направа се спушта у врео восак који по законуо спојеним судовима одмах напуни канал. Да восак из каналане би истекао, горњи отвор канала затвара се прстом. Подиза-њем прста восак тече тамо где је потребно.

ПРИБОР ЗА ТОПЉЕЊЕ И ЦЕЋЕЊЕ ВОСКА

У овај прибор спадају парни топионик и пресе за цеђењевоска, које могу бити дрвене и металне. С обзиром на њиховуконструкцију различити су и начини цеђења воска. У пракси сусе најбоље показали парни топионик, руска преса и старинскаступа.

Парни топионик састоји се из два дела: казана за воду сацеви кроз коју пролази водена пара и казана у којем се топивосак. Овај други казан је за 1 см ужи од спољног казана, а дно

Попречни пресек парног топионика: два десна казана спојена у један — чинепарни топионик, лево.

159

му је избушено рупицама од 2 мм кроз које пролази отопљенивосак.

Сви делови парног топионика израђени су од јачег поцин-кованог лима, мада дно може бити и од бакарне плоче, која про-дужује век топионика.

Руска преса. Према В. Темноћу, преса се израђује од дрветау облику сандука димензија 280 х 280 х 30 мм (последњи бројозначава висину). Даске су дебљине 25 мм и међусобно су спо-јене зупчастим жлебом. Дно пресе причвршћено је за зидовегусто закованим клиновима. Са унутрашње стране зидоваучвршћују се усправне летвице дебљине 10x10 мм на растоја-њу од 10 мм. На дно пресе ставља се покретна решетка изра-ђена од два реда истих танких летвица постављених унакрст подправим углом. Дно је пробушено на неколико места за отицање

^^iUUii

Руска преса за цеђење воска

воска.'Преса је обухваћена са три шине, које јој при цеђењу дајупотребну чврстину. На средини пресе учвршћена је гредица70 х 70 мм кроз коју пролази завртањ, а испод гредице налази сепритискивач на који се ослања пета завртња. Завртањ пролазикроз средину гредице и ставља се у рад помоћу ручице.

Старинска ступа. За цеђење воска пчелари у Поморављуи Подунављу и данас употребљавају једну старинску ступу,која се израђује од трупца дужине 1 —1,5 м и пречника 60—80см. Трупац је израђен по дужини за 30—40 см а у пречнику 20—

160

—30 см. По целој унутрашњој шупљини ступе издубљени суканали од 1 см дубине на растојању од 2 до 3 см, да би восакпри цеђењу брже отицао. За цеђење се употребљавају две јачедрвене решетке, од којих се једна поставља на дно ступе, а другапо средини масе која се цеди. На масу се ставља дрвени покло-пац-притискивач који такође има издубљене канале истоветнеса онима у ступи. На дну ступе налази се отвор кроз који излазиоцеђени восак. Ступа је повезана са две уковане гредице које сунад ступом учвршћене једном попречном гредицом.

Уместо цеђења рукама може се употребити камионскадизалица, на тај начин што се један крај дизалице намести напритискивач ступе, а други одупре о горњу попречну гредицу.Постепеним окретањем ручице дизалице маса у ступи се сабијаи восак отиче кроз рупу у корито с водом.

ПОМОЋНИ ПЧЕЛАРСКИ ПРИБОР

Направа за вађење цветног праха. За добијање мањих коли-чина цветног праха веома је практична направа приказана наслици. То је алуминијумска шупља цевчица кроз коју пролазиклип који у свом саставу има опругу која му омогућује да себрзо враћа из цевчице када се прах вади из ћелија саћа.

Хватач цветног праха. Служи за прикупљање већих количинапраха. Има их више врста и величина. Углавном се употреб-љавају хватачи који се постављају уз лето кошнице или на под-њачу. За кошнице с непокретним подњачама користе се хвата-чи који се постављају уз лето кошнице. а за кошнице са покрет-ним подњачама хватачи који се постављају на подњачу.

Хватач који се поставља уз лето кошнице израђује се од ле-сонита или танких дашчица. У средини хватача налази се уређајза скидање гомилица праха с ногу пчела. То је дупла мре-жаста пунктована жица или лимена решетка чији су отвори вели-чине 4,6 до 4,8 мм. Решетка или мрежасте жице учвршћене суна једној дрвеној полузи која се споља ставља у покрет. Изнадрешетке поставља се покретна лесонитска плоча која спречавапролаз пчела изнад решетке. Испод решетке за скидање гоми-лица праха причвршћена је за бочне зидове хватача мрежастажица са окцима од 3 мм кроз које прах пропада у фиоку.

У продужењу мрежасте жице причвршћено је за бочне зи-дове парче лима које служи да се хватач наслони на полетаљку

11 Практично пчеларство161

кошнице. Дно хватача је од лима који је избушен по целој повр-шини рупицама пречника 4 мм, на растојању између редова око2 см. Кроз рупе на поду хватача стално струји ваздух, тако Да сеприкупљени прах у фиоци не плесниви.

Фиока у којој се прикупља прах израђује се од танких даш-чица или лесонита. Дно фиоке је од густе мрежасте жице крозчије отворе не може да пропадне прах. Фиока се својим бочнимзидовима ослања на лимени део пода хватача и по њему клизипри увлачењу и извлачењу. На фиоци је са предње стране тачно

Направа за вађење цветног праха

162

испод лета причвршћена полетаљка која служи за полетање ислетање пчела при одласку на пашу, као и за извлачење и увла-чење фиоке при скупљању праха. Изнад фиоке, са предње стра-не, хватач је затворен лесонитом на коме је прорезан отвор залето.

Хватач цветног праха који се поставља уз лето кошнице

На бочним зидовима хватача, одмах иза решетке, отворенесу две рупе пречника 8 мм кроз чије отворе пролазе трутови ипо нека пчела када одлазе на пашу. Ови отвори омогућују да се

11*163

пчеле при одласку на пашу не гомилају са унутрашње странерешетке и спречавају пролаз пчела које се враћају са паше, штомного убрзава пролаз пчела кроз решетку.

Хватач се уз лето кошнице закачиње помоћу два рајбераили жицом намештеном на предњем зиду кошнице, која се спредње стране и изнутра савија под правим углом. Окретањемрајбера или жице врши се причвршћивање или откачињањехватача прашка.

Да би се хватач заштитио од кише покривен је покретнимлименим кровом који се увлачи и извлачи кроз лимене жлебовеначињене на ивицама хватача.

ХВАТАЧ ЦВЕТНОГ ПРАХА ЗА СВЕ КОШНИЦЕСА ПОКРЕТНИМ ПОДЊАЧАМА

Типови кошница код КОЈИХ су покретне подњаче треба дакористе специјални хватач цветног праха који је у употреби наУниверзитету у Илиноису (САД) за Лангстротову кошницу,приказан на стр. 165. По узору на овај хватач могу се направитихватачи и за све остале кошнице с покретним подњачама.

Хватач је посебан део кошнице који лежи по целој површиниподњаче и састављен је из три дела: Уређаја за скидање гомилицапраха с ногу пчела, који је на слици обележен словом (D); Тела--корпуса хватача кроз кога улазе и излазе пчеле при општењус околином, на слици обележен словом (С) и Фијоком у коју сеприкупља цветни прах, обележен на слици словом (В).

Уређај за скидање гомилица цветног праха с ногу пчела чинилесонитски рам ширине 4 см, а дебљине 6 мм. Рам покрива целуповршину тела-корпуса хватача кроз кога пролазе пчеле. Ле-сонитски рам је покретан и лежи у нуту зида корпуса. За лесо-ниски рам са доње стране причвршћена је по целој површинимрежаста пунктована жица чија су окца пречника 4,8 до 5 мм.Са горње стране за лесонитски рам причвршћене су две мрежастежице. На улазу у хватач прикована је мрежаста жица са окцима4,8 до 5 мм, која покрива 3/4 површине рама, док 1/4 рама по-крива мрежаста жица са окцима 3,35 мм. Кроз овај део мрежас-те жице не пролазе пчеле, већ служи за боље проветравање кош-нице и успоренију циркулацију пчела на овом делу хватача.

Простор који се ствара између две мрежасте жице омогу-ћује да се пчеле провлачећи се кроз окца обе мрежасте жице оче-шу о ивице које им с ногу скину већи део цветног праха.

164

Да трутови приликом општења с околином не би затваралиокца и да не би ометали правилан рад пчела при пролазу крозмрежасте жице, начињене су на лесониском раму с предњестране две округле рупе пречника 2,5 см, које су једна од другеудаллне око 15 см и од бочних зидова око 7 см. Трутови улазе уотворе и каналом ширине 6 мм излазе из кошнице. Канал за

Хватач цветног праха за Лангстротову кошницу који је у употреби на Уни-верзитету у Илиноису САД

165

излаз трутова из кошнице исеца се на лесонитском раму презакивања доње мрежасте жице.

Величина уређаја за скидање гомилица цветног прахаза Лангстротову кошницу је: 48,9x39,1 см.

Други део хватача је тело-корпус који је на слици обележенсловом (С). Њега чине три зида истих димензија као што је итело — наставак кошнице. Са предње стране овај део је отворени кроз њега улазе и излазе пчеле. На дужним зидовима, горе,начињен је фалц у који се смешта рам од дупле мрежасте жицеза скидање гомилица праха. На доњој страни овог дела, такођепостоји нут у који се увлачи рам са мрежастом жицом чија су окца3,35 мм. Кроз овај мрежасти рам пропада прашак у фијоку, апчелама није дозвол>ен приступ до праха у фијоки.

За пењање и спуштање пчела приликом одласка у природуили повратка у кошницу за мрежасти рам причвршћене су ек-серима у облику слова U, три лајснице које су поставл»ене косопрема отвору хватача. Две лајснице су краће величине: 3,8 хх 20,3x1,9 см, док је трећа најдужа величине: 3,8x35,6x1,9

која се поставља у средину хватача, између две краће лајснице.Овакав распоред лајсница омогућује правилан распоред пчелакоје пролазе кроз дуплу мрежасту жицу.

На доњо} страни тела-корпуса хватача испод мрежастограма кроз који пропада прах у фијоку, намештен је лимени кли-зач по коме се увлачи и извлачи фијока за цветни прах.

Трећи део је фијока у којој се прикупља цветни прах. Онаје на слици обележена словом (В). Њена димензија за Лангстро-тову кошницу је: 47,6x35,7 см. Одозго ао дужним странамафијоке прикован је лимеми клизач који омогућује да се фијокалако извлачи и увлачи у лежиште корпуса хватача. Дно фијокеје од јачег американског платна које је добро затегнуто и при-чвршћено за све четири стране фијоке. Да би платно што чвршћестајало, по средини фијоке учвршћена је једна лајсница подужиии фијоке. За извлачеше и увлачење фијоке са задн>е странепричвршћена је ручица. Метални клизач за фијоку приказан јена слици (А—А).

Пред намештање хватача треба подњачу окренути тако далето буде позади кошнице. Уједно уклонити регулатор лета даби дно фијоке попунило празан простор подњаче.

Калуи за укивање оквира, За покретно пчеларење веома јеважно да оквири буду тачно израђени и да се унутрашње и спољ-не мере поклапају. Да би се то постигло потребан је калуп заизраду оквира, који може да направи и сам пчелар.

166

По унутрашњој мери оквира најпре се изреже једна даска,али тако да углови буду прави. Затим се рзреже друга даскакоја је за 13 мм шира и дужа од прве, па се закује на прву, такода на свим странама прелази 6—7 мм. После тога се на обе

Калуп зд укивање оквира приликом састављања

стране прикују лајснице широкс 6—7 см да би образовалеудубл>ен>е у које се бочне лајснице оквнра намештају пре уки-вања. Бочне лајснице треба да буду неколико милиметара краћеод бочних делова, да би се оквир лакше извлачио из калупа.

Лакше је радити с калупом који има покретни завртањкојим се причвршћују бочне лајснице, као што је то приказанона слици.

Код свих оквира који на сатоношама имају раменице требазаокруглити ћошкове да би се нутови лако увлачили и извла-чили из калупа.

Подупирач за кошнице. То је једна борова или јеловаштафна дебљине 4 x 4 см, а дужине око 1,5 метар. С једног крајаукује се у средину штафне једно парче (5—7 см) округлог бетон-ског гвожђа, које при отварању кошнице улази у земљу. Нависини од око 40 см (рачунајући од краја на коме се налазиокругло гвожђе) треба на размаку од 5 и 7 см са три стране уцик-цак приковати по једну пакну дужине 7—10см, а дебљинекао што је и штафна. Ове пакне служе да се медишна тела приотварању кошнице наслоне на једну од њих, што ће зависити одтерсна на коме лежи кошница.

167

Овај подупирач је за препоруку свим оним пчеларима КОЈИпчеларе кошницама настављачама. јер се помоћу њега отклањаподизање и враћање медишта, олакшава и убрзава рад и нетроши снага.

Подупирач за преуређене Дадан-Блатове кошнице

ПОСТОЉЕ ЗА КОШНИЦЕ

При избору постоља треба настојати да она буду јевтина,спретна за постављање кошница на њих, лака за транспорт идуготрајна.

Све rope наведене услове испуњавају постоља од боровихштафни димензија 8x10x12 см. Постоља треба импрегнирати

168

битуменом или машинским уљем да би што дуже трајала.Овако израђена постол>а омогућују брзо, лако и спретно по-ставл>ање кошница на сваком терену, јер се потребна висинаи нагиб регулишу окретањем једне или више коцки и њиховимпостављањем у најпогодније положаје.

Борова коцка која се користи као подметач кошница при сеоби пчела на паше(Мере изражене у cm)

Оваква постоља имају велику предност и при селидби пчелана паше, јер се лако преносе и брзо постављају. Да у путу неби испадала из кола, најбоље је да се ставе у џакове.

Под сваку кошницу треба у летњем периоду поставити че-тири коцке, а у зимско време испод сваке коцке подметнути1—2 цигле, што ће зависити од влажности земљишта на комеће кошннце зимовати. На водоплавним и ниским теренимаиспод сваке коцке треба ставити две цигле, да би се појачалострујање ваздуха, смањила влажност ваздуха у кошници и про-дужио век трајања подњача. На сувом терену довољно је прекозиме испод сваке коцке ставити само једну циглу.

При сеоби пчела на паше за постол>а се могу користитии празне конзерве разних величина.

Бетонска постаља су најпрактичнија за кошнице које седрже на сталном месту. То су бетонски блокови које израђујуфабрике бетона за зидове подрума или темел^е зграда, само суупола мањи. Због масовне производње бетонски блокови нисускупи, а врло су дуготрајни.

169

Заједничка дрвена постоља за већи број кошница скупа суи непрактична, јер се при прегледу једне кошнице узнемиравајупчеле у другим кошницама. На оваквим постољима мрави сускоро редовни посетиоци пчелињака. Осим тога, дрвено кољебрзо трули, те се сваке године мора скраћивати да би кошницена њима лежале стабилно.

Бетонска постоља од блокова, врло су практична и дуготрајна

Модел за прављење размака ia оквире. То је једно челичнопарче у које се, кад се добро ужари, тачно према нашем разма-ку утисне горња и доња страна размака. Израда овог моделаможе се поверити добром ковачу, који ће ирсма размаку напра-вити модел потребан сваком пчелињаку.

Челично уже. Служи пчелару да кошнице заштити од евен-туалног узнемиравања пчела.

Уже треба направити тако да с једне стране има задебљањеда се провучена жица не може извући, а с другс стране округлогвожђе, у коме је заварено челично уже. са рупом за пролазкатанца. Дужина ужета не треба да буде већа од 15 м, а деб-љина око 4 мм.

Прополизирано платно је обично американско или гушћеланено платно натопљено мешавином воска и парафина. Служи

170

за утопљавање пчела. Његова величина треба да буде толика дапрекрива све оквире у плодишту.

Трутоловке. Ниједном пчелару није свеједно да ли радиса љутим или мирним пчелама, као ни то како пчеле искориш-

Алат за израду размака за оквире који су практични и сигурни- при сеобипчела на паше

ћавају удаљене паше. Пошто се наследне особине у погледу мир-ноће пчела и дужине лета преносе углавном преко трутова,неопходно је да се у време најактивнијег оплођавања матицепостављају трутоловке ради хватања трутова из оних кошницаиз којих они нису пожељни за спаривање с матицама.

Трутоловки има две врсте: једне се увлаче предњим делому лето кошнице, а друге се окачињу о рајбере по целој дужиниотвора лета кошнице.

171

Трутоловке се израђују од поцинкованог лима на којем суизбушене правоугаоне рупе величине 5—5,3 мм. Кроз ове рупепчеле и матице могу слободно излазити и улазити у кошницу,док трутови не могу, те остају у трутоловкама. Кад се труто-

Трутоловке

ловке напуне трутовима, скидају се еа лета па се трутови уништа-вају у врелој води. Трутоловке се остављају око подне, када јеизлет трутова највећи, а скидају око 4 часа по подне. Трутовисе хватају у неколико наврата у мају и јуну.

ОПЛОДЊАЦИ ЗА СПАРИВАЊЕ МАТИЦА

За спаривање матица има много врста оплодњака, а усвакој врсти постоје разлике у величини и броју оквира. Оддосада употребљаваних најбоље одговарају два: велики и малиоплодњак.

Велики онлодњак обично се прави од кошнице полошке,која се испреграђује покретним преградним даскама ha 6—7одел>ења. Свако одељење прима само 2 оквира кошница којима

Изглед великог плодњака за спаривање матица од седам оде.гења

172

пчеларимо. На предњем зиду кошнице-оплодњака треба отво-рити 4 лета на разним висинама и по једно лето на бочнимзидовима, тако да кошница има 6 одељења, односно 6 оплод-њака.

За прихрањивање пчела у оплодњацима треба за сваку кошни-цу направити по 2 хранилице које се постављају одозго прекооквира. Свака хранилица служи за прихрањивање по 3 маладруштва у оплодњацима. Ради боље оријентације пчела и ма-тица свако одељење треба обојити другом бојом. .

Мали оплодњаци израђују се тако да сваки оплодњак примапо 4 мала оквирића величине 10—12см са посебном малом

Спољни изглед малог оплодњака за спаривање матица

Милеровом хранилицом која се поставља одозго. Лето се отва-ра при дну оплодњака, тако да пчелама омогућава лакшечишћење.

МАЛИ ТРАНСПОРТНИ САНДУЧИЋИЗА ПРЕНОС ПАКЕТНИХ ПЧЕЛА

Има их разних облика и величина, али је најважније дабуду лаки, да имају добру вентилацију и да су подесни затранспорт.

Најпрактичнији су четвртасти сандучићи чије су стране одлесонита. Одозго се сандучић затвара рамом од мрежасте

173

жице. Дно је, такође, од мрежасте жице која је причвршћена застране сандучића. Горњи мрежасти рам подељен је на три делалајсницама. На једном крају мрежастог рама остављен је округ-ли отвор кроз који се пчеле путем левка убацују у сандучић.Када се сандучић напуни пчелама отвор се затвара лесонитским

Транспортни сандучић за пренос ројева и пчела искуцанаца(Мере изражене у mm)

поклопцем. Ако се пчеле транспортују поштом. железницом илиавионом, на лесонитском поклопцу уписује се адреса и местоодредишта.

За успутну храну и воду направити један оквир са двепреграде од лесонита. У један део преграде ставити шећерно

174 *

медно тесто, а у други маховину наквашену водом. Оквир сахраном и водом треба у средини сандучића да има своје ле-жиште да се за време пута не би клатио и убијао пчеле.

Кутија за пренос оквира прнликом цеђења меда. Свакивећи пчелињак треба да буде снабдевен са 4—5 кутија од поцин-кованог лима у које може да стане 4 до 5 пуних оквира с медом.Кутије треба са стране да имају ручице за пренос, а унутранаслоне за оквире, да ови не би лежали на дну кутије.

Кутије се користе за време цеђења меда, као и при прегледупчела, да би се матица, ако се случајно налази на неком изва-ђеном оквиру, заштитила од евентуалног полетања.

Решо на бутан гас неопходан је сваком бољем пчелару,јер помоћу њега може топити восак, ужичавати саће, загре-вати воду за справљање сирупа кад је хладно време. кувати јелои. на крају, загревати просторију.

Колица за пренос. Сваки већи пчелињак треба у свом инвен-тару да има лака, спретна колица која ће пчелару убрзати рад и

Колица и кутије од поцинкованог лима за пренос оквира при цеђењу меда

175

уштедети време. Колица су најпотребнија за превоз шећерногсирупа приликом прихрањивања пчела, као и за преношењепуних и празних оквира за време цеђења меда.

Мали UCIIHII ipaiiiiaiop треба да набави сваки пчелар.Помоћу њега може редовно да прати временску ситуацију ида слуша музику ради бољег расположења.

ПАВИЉОН - ПЧЕЛАРЕВА КУЋА

Пчелар с већим бројем кошница треба да настоји да буденезависан од домаћина на чијем се земљишту налази пчелињак.Због тога је потребно да изгради покретну кућицу-павиљон укојој ће, према потреби, моћи да преноћи, да цеди мед и дасмести најпотребније справе и алат.

Спољни изглед пчелареве куће на сталном месту — викенл кућица

При изради павиљона треба настојати да он буде што лак-ши, да се може брзо саставити и да је довољно простран и ста-билан. Неки одређени савет у погледу величине и унутрашњегуређења павиљона не може се дати, јер то углавном зависи одвеличине пчелињака и материјалних могућности пчелара. Нај-важније је да павиљон буде добро осветљен, осигуран од уласкапчела. мишева, инсеката и штеточина и да не прокишњава.

За време цеђења меда, ако у природи нема паше, пчелеу маси наваљују на врата и прозоре бараке. Да се спречиулазак пчела у бараку треба испред врата импровизовати

176

празан простор од око једног метра у полупречнику и на прозорепоставити мрежасте оквире са косим стаклима.

Испред врата постављају се три шипке од округлог бетон-ског гвожђа дебљине 6 до 8 мм. Једна шипка савија се у по-

Скица плана за израду пчелареве викенд куће

лукруг, а друге две су праве, које треба на крајевима повити за2—3 см да би се могле увући у рупе држача шипки.

Држачи шипки су две лимене плочице дебљине 4 до 5 ммна којима су избушене три рупе кроз које могу да се увукуповијени крајеви шипки. Да се плочице — држачи шипки могупричврстити за зид бараке треба за њих заварити по једаншраф којима се плочице са спољне стране бараке ушрафљујуу гредице и са унутрашње стране причвршћују мутером.

За све три шипке треба начинити завесе од јута платнакоје треба да буду довољно дугачке и широке да се пчелеиспод и са стране завеса не могу провлачити.

Полукружна шипка са завесом треба да стоји хоризонталноиспред врата бараке. Да се то постигне треба направити још

12 Практично пчеларство177

једну праву шипку која је на једном крају повијена у видукуке, а на другом савијена за 2—3 см под правим углом.Крајем који има куку закачиње се полукружна шипка са завесомна средини, а другим крајем учвршћује се за кров бараке.

Начин постављања јута завеса испред врата бараке да се заштити улазпчела у бараку

Празан простор који остаје изнад полукружне шипке сазавесом покрива се другом јута завесом која је навучена направу шипку која се поставља уз зид бараке изнад врата иучвршћује у рупу држача шипке.

178

Изглед рама са косим стаклима за одстрањивање пчела из бараке

12»

179

Ако је време топло тада врата од бараке треба скинути ипоставити трећу праву шипку на коју претходно навући завесу,па је учврстити у рупе држача шипки. Уколико је време хладнои кишно, врата се не скидају да се унешени мед у саћу неби охладио, јер би то успоравало истресање меда и центрифугаби ломила-кидала саће.

За одстрањивање пчела које су ушле или унете у бараку самедним оквирима треба за два прозора направити посебнерамове за које заковати мрежасту жицу са окцима од 3 мм иу горњем крају рама начинити нутове у које ће се увлачити двастакла дебљине 3 мм, ширине 2,5 мм и дужине колика је идужина прозора.

Мрежасти рам са косим стаклима омогућује слободно стру-јање ваздуха у бараки а коса стакла не дозвољавају улазпчела у бараку већ само излаз. Стакла су постављена такода образују пролаз за пчеле које се одстрањују из бараке.Пролаз на косим стаклима је са унутрашње стране широк4 см, а са спољашње 4,5 до 5 мм, како је то на слици приказано.

Ауто с малом приколицом за превоз и пренос најпотребнијегприбора. У нашој земљи из године у годину све се више градеасфалтни путеви који омогућују пчелару да брзо контролишепчелињу пашу, обилази по потреби пчелињак и да превозипотребан прибор и ствари. Да би све то могао на време и с успе-хом да обави неопходно је да пчелар са преко 40 пчелињихдруштава има сопствени ауто с малом приколицом.

Новац уложен за ову набавку вишеструко ће се исплатити,јер је сваком напредном пчелару добро познато да без благо-времене интервенције на пчелињаку нема рентабилног пчеларе-ња.

РАДОВИ У ПЧЕЛИЊАКУ

Успех у раду са пчелама зависи од временских и пашнихуслова, јачине пчелињег друштва, матице, кошнице и умешностипчелара.

Да би се од пчела имала корист пчеларењу треба прићис великом вољом, стрпљењем и љубављу. Пчелар треба сталнода прати развој сваког појединачног друштва, да усклађујеначине рада са условима краја у коме пчелари, да добро познајеместа у којима и у лошим пчеларским годинама има приноса,да има максимално развијена пчелиња друштва са младим ма-тицама. Ако испуни све ове услове, рентабилност пчелињаканеће изостати.

У овом поглављу изложићемо све оно што је у пчеларствудо сада проучено и праксом потврђено, те ће наша упутствакористити не само пчеларима почетницима већ и оним искусни-јим.

ОСНИВАЊЕ ПЧЕЛИЊАКА

Пре оснивања пчелињака треба решити нека основна пита-ња: можемо ли поднети пчелиње убоде, како ћемо набавитипрве кошнице с пчелама, којим ћемо системом кошница пче-ларити и с коликим бројем кошница.

Можемо ли поднети пчелиње убоде. Веома често може сечути како неко каже: „Волео бих да пчеларим јер пчеларењесматрам племенитим и корисним занимањем, али само кадапчеле не би убадале". Колика је то сметња многима, показујуи покушаји да се укрштањем дође до пчела које не убадају.Срећом, сви су ти покушаји пропали, јер пчеле добијене на тај

181

начин нису имале особине ни способности за прикупљање нек-тара-меда. И тако је остало да у пчеларству морамо рачунатии на убоде пчела. Ово је добро из два разлога: прво, што пче-лиња заједница има сигурну и будну стражу и, друго, штопчелињи убод не само што није штетан већ је и добар лек противреуМатичних, ишијасних и неких лаких нервних обољења.

Пчелињи убод изазива на човечијем телу црвенило и отокза извесно време, тј. док не постане имуно. Колико ће дугопчелар отицати зависиће од његовог организма. Има људи којиуопште не могу поднети убоде пчела. То су организми којијако реагују и на убоде других инсеката. Они страховито отекнуод једног јединог убода, а при том чак падају и у несвест. Оваквиљуди морају се помирити с тим да не могу никад постатидобри пчелари. Срећом, такви људи су врло ретки и најчешћене показују никакву склоност за пчеларство.

Ако посматрамо једног искусног пчелара како слободноприлази кошницама и ради са пчелама, зачудиће нас да ra пчелене убадају, док посматрача који није пчелар одједном салетеи овај мора да бежи. Има људи који верују да пчеле познајусвога господара и да га зато не нападају. Други тврде да требаимати нека нарочита средства помоћу којих се пчеле умирују.Међутим, довољно је да пчелар добро познаје инстинкт пчелаи да се према њему управља. Осим тога, пчелар мора да избе-гава све што дражи пчеле, па ће убоди приликом рада битисведени на најмању меру. Најважније је сачувати мир у пчели-њаку. Кошници треба прилазити увек мирно, не млатаратирукама, не трести главом и не бранити се од пчела. Јер, акопокушамо да отерамо или убијемо једну, истог часа привучемодве, три и више пчела. Ако нас је напала нека пчела, треба ла-гано склонити главу међу гране и лишће неког најближег дрве-та. Већ после неколико минута пчеле неће више нападати, теможемо мирно продужити рад.

Верује се да пчеле не трпе црну боју. Томе вероватно нијеузрок сама боја, већ то што се људи обучени у црно или тамноодело више зноје. Пошто мирис зноја дражи пчеле, не требазнојав долазити на пчелињак. За рад на пчелињаку најподеснијеје светло платнено одело. Исто тако, пчеле привлаче сјајнипредмети, зато оне првенствено нападају очи. Стога се препо-ручује почетницима да увек кад раде са пчелама ставе пчеларскукапу или сламни шешир снабдевен тилом испред лица и да по-квасе руке сирћетом.

182

Пчеле радије нападају људе који раде с јаким мирисима —лекаре, апотекаре, фризере, коњушаре, алкохоличаре и др. Пре-ма томе, када смо ознојени, узбуђени или с неким страним ми-рисом, не треба да прилазимо пчелама.

КАКО НАБАВИТИ ПРВЕ КОШНИЦЕСА ПЧЕЛАМА

Прве кошнице са пчелама можемо набавити на три начина:куповином презимелих пчелињих друштава у пролеће, купови-ном ројева и куповином искуцанаца из вршкара.

Куповина презимелих друштава у пролеће најбољи је путза почетника, јер се трошкови за њихову набавку могу још истегодине надокнадити. Приликом куповине друштава потребно јепозвати неког старијег и искуснијег пчелара који ће почетникупомоћи да купи исправна друштва. Најбоље време за куповинупчела је април, пошто су у овом месецу опасности од угинућапчела углавном преброђене и лако се одређује јачина друштва,стање легла, резерва меда, вредност матице, као и здрављедруштва.

Куповина ројева у лето најчешћи је начин на који почетникдолази до пчела. Али се у том случају у првој, а некад и у другојгодини, не може рачунати на неки принос. Јефтина цена која сеплаћа за рој поскупљује издатке за набавку нових кошница,сатних основа и за прихрањивање пчела. Осим тога, почетникује много теже радити с ројевима него са већ оформљеним дру-штвима.

Набавка искуцанаца, тј. пчела из вршкара, у јесен није запрепоруку почетницима. Такве пчеле могу куповати само ис-кусни пчелари који поседују довољне залихе меда у саћу. •

Многи пчелари препоручују почетницима да не почињупчеларити док се не увере да у месту и његовој најближој околинигде желе основати пчелињак има довољно паше за пчеле. Ме-ђутим, то за почетника уопште није важно. Јер, ако услови заопстанак већег броја кошница касније не буду добри, пчеларће, када буде стекао потребно знање и искуство, са лакоћомпребацити пчеле тамо где има довољно паше.

Најбоље је да се почне пчеларити са 4—5 кошница, јер услучају штете почетник с већим бројем кошница може изгубитине само уложени капитал већ и вољу за обнављање пчелињака.

183

Набавком 4—5 кошница он ставља самог себе на пробу, какоби се уверио да ли ће моћи да навикне на пчелиње убоде и дали ће остати истрајан у овом занимању. Прве грешке у радуса пчелама не треба да обесхрабре почетника, јер без грешаканије прошао ниједан пчелар.

КОЈИМ ТИПОМ КОШНИЦЕ ДА ПЧЕЛАРИМО

О питању типа кошнице у нас и у читавом свету много сеписало и расправљало. То има своје оправдање, пошто је великареткост да пчелари у једном крају пчеларе кошницом истихмера. Увек има пчелара који желе да имају нешто посебно,тврдећи да је њихова кошница најпрактичнија и да од ње доби-јају највише меда.

Наше је мишљење да идеалне кошнице нема. Због тогасаветујемо пчеларе да користе искуства претходних генерацијаи резултате научно-истраживачког рада и да усвоје ону и онаквукошницу какву је изградило искуство највећег броја пчелара,јер успех не зависи само од кошнице већ и од начина рада иискуства пчелара.

Пчелињак са Лангстротовим кошницама Ивана Венера из Купинова

184

Типови производне кошнице, који се највише употребља-вају и са којима се најлакше манипулише, а уз то постижу инајбољи резултати, по нашем мишљењу су Латстрот-Ру-Uioba, Дадан-БлатоБа и Лисњача-АЖ. Који пемо о'д ова тритипа кошнице одабрати зависиће, углавном, од намене: да лићемо подизати велики, модеран пчелињак, да ли ће нам пче-ларење бити узгредно занимање и разонода у слободним часо-вима или ћемо се определити за покретно пчеларење.

Ако желимо подићи велики, модеран пчелињак, тада битребало да се определимо за Латстрот-Рутоду кошницу сатри наставка од по 10 оквира.

Преуређене Дадан-Блатове кошнице по аутору ове књиге за узгредно зани-мање, спорт и разоноду у слободним часовима

Пчеларима којима пчеларење треба да буде узгредно за-нимање и разонода у слободним часовима, саветујемо да сеопределе за преуређену Дадан-Блатобу кошницу са плодиштемод 12 оквира и полумедиштем са 9 широких полуоквира. Радичувања радне живахности квалитетних друштава за ову кошницутреба на сваких 10 кошница изградити још по два резервна полу-наставка за медиште.

185

Пчелари који се реше да стално селе своје пчеле са пашена пашу и да уграђују пчелињаке на моторно возило или при-колицу, треба да се определе за кошницу лисњачу-АЖ (Гром)са по 11 оквира у плодишту и медишту.

Пчелињак са АЖ-кошницама на камионској приколици из Словеније

Сва три наведена типа кошница снабдевена су свим по-требним уређајем за сеобу пчела, за прихрањивање пчела,производњу меда у саћу, за скупљање цветног праха и произ-водњу прополиса, тако да се сви наведени послови одвијајуна опште задовољство пчелара.

СА КОЛИКО КОШНИЦА ДА ПЧЕЛАРИМО

Највећи број пчелара има неко друго главно занимање,а пчеларење им је узгредан посао на коме проводе своје сло-бодно време и које им допуњује редовне приходе. За оваквепчеларе у нашим пашним и временским условима најбољеодговара пчелињак са 50 кошница. Али, пчелар се на почеткумора задовољити с мањим бројем кошница, јер нема довољнознања и искуства. Доцније, када стекне потребно искуство, по-степено ће повећавати број пчелињих друштава, све док недостигне нормалан број. Празнични дани и годишњи одмор

186

сасвим су довољни да се обаве сви послови на пчелињаку са50 кошница.

Мањи број кошница умањује рентабилност, јер су трошковиобиласка и селидбе исти за 20—30 као и за 50 кошница. Јер, 50%прихода са пчелињака одлази на трошкове храњења, превоза иобилажења пчелињака, а других 50% представља чист приход.Према томе, ако пчелар жели да му пчеларење не буде саморазонода у слободним часовима, већ и рентабилно занимање,он мора у року од 5 до 6 година број кошница повећати на 50.

Пчелари којима је пчеларење главно занимање треба даимају најмање 100 кошница, јер овај број може један пчелар безтешкоћа да опслужује.

Да би били рентабилни, велики друштвени пчелињаци мо-рају имати најмање 500 кошница. Пчелињак с мањим бројемкошница био би нерентабилан, јер су трошкови издржавања наовако великим пчелињацима врло високи.

КОЛИКО КОШНИЦА ДРЖАТИНА ЈЕДНОМ МЕСТУ

Број пчелињих друштава на једном месту зависиће од распо-реда и трајања пчелиње паше. У крајевима обилне паше — каошто су багремова, кадуљина, вријескова, ливадска и шумска —број кошница зависиће од приноса у меду, а то се оцењује ста-њем биљака према падавинама и климатским приликама доњиховог цветања. Ако су изгледи за медобрање слабц, онда једовољно 50 пчелињих друштава на једном месту; при добримизгледима може се на багремовој, кадуљиној и вријесковој па-ши сместити и 500 кошница, док се на ливадској, липовој, ипаши пољопривредних култура на једном месту не сме смешта-ти више од 50 кошница. На овим пашама се број кошница наједном месту ограничава због тога што су приноси знатнослабији при већем броју кошница. Поред тога, врло често до-лази до грабежи у беспашном периоду, поготово када је на јед-ном месту или у непосредној близини смештен већи број кошни-ца различитих власника. Уколико је, пак, већи број кошницаразмештен на удаљености већој од 2 км, опасност од грабежије много мања, а приноси су далеко већи.

Врло је тешко одредити колики треба да буде тачан бројкошница на једном месту или у једном крају. Ако су у неком

187

крају из године у годину паше слабе, није препоручљиво држативећи број кошница. С повећањем броја кошница треба ићисамо дотле док се повећава просечан принос. Чим приносопада, треба престати с повећањем броја кошница, а друштваселити на друга места. Ипак, за сваки крај и за свако местомерило треба да буде просечан трогодишњи принос по једномдруштву. Ако просечан принос не износи више од 20 кг медапо једном пчелињем друштву, онда је то сигуран знак да је натом месту превелик број кошница или је паша слаба.

ГДЕ ПОСТАВИТИ ПЧЕЛИЊАК

Најбоље је пчелињак поставити у непосредној близинипчелареве куће, по могућству у сопственом дворишту или воћ-њаку, заклоњеном од јаких ветрова. Пчелињак мора бити наоцедном и осунчаном месту. Влажна и засењена места требаизбегавати, јер се на њима развијају разне плесни и паразити,од којих пчеле лако оболевају. Пчелињак не треба заснивати ублизини широких река и језера, јер при излетању и враћању сапаше у ветровито време пчеле падају у воду. Не треба гапостављати ни у шуми где висока стабла не дозвољавају довољ-но осветљавање, јер се на таквим местима скраћује радни данпчела за неколико сати: пчеле касније почињу а раније престајуда раде. Није препоручљиво поставити пчелињак ни у близинифабрике шећера и бомбона, јер пчеле масовно страдају у бес-пашном периоду. Исто тако, треба избегавати друмове и же-лезничке пруге с јаким саобраћајем, пошто многе пчеле стра-дају од возила при одласку на пашу и доласку са паше. Наоваквим местима пчеле могу да нападају људе и стоку, а пчеларда доживи многе непријатности. Но било где да се налази,пчелињак се мора заштитити од узнемиравања људи и дома-ћих животиња.

ПРОЛЕЋНИ РАДОВИ НА ПЧЕЛИЊАКУНиједно друго годишње доба не захтева од пчелара толику

пажњу као рано пролеће. У ово годишње доба задатак свакогпчелара је да помогне пчелињим друштвима да развију својупуну снагу, како би до максимума могла да искористе главнупашу. Пролеће за пчеле настаје с првим топлим данима и првимизлетањима. Тада почињу и први пролећни радови на пчели-њаку.

188

ИЗИМЉАВАЊЕ ПЧЕЛИЊИХ ДРУШТАВА

Чим се приближи пролеће, пчелар мора да удвостручипажњу и да своје кошнице не испушта из вида, јер крај зиме је,по правилу, много опаснији од главне зиме.

Ако су правилно узимљене, главну зиму пчеле најчешћепреброде без опасности. Мада хладноћа може бити врло јакаи време рђаво, пчеле ће у свом зимском клубету ипак прежи-вети зиму. А ако фебруар или март донесу неколико топлихи тихих дана када пчеле могу да обаве њима тако потребанпрочисни лет, онда је све у најбољем реду и пчелару изгледада је свака опасност прошла. Али зими не треба увек веровати,а најмање променљивом пролећном времену, јер пчеле изазва-не топлим сунчаним данима весело излећу, а матица почне бо-гато да залеже јаја. Ако се тада време одједном промени и мра-зеви поново наступе, пчеле које нису добро утопљене и немајудовољно хране неће добро проћи. Да би се сачувао мир, асамим тим смањила и потрошња хране, пчеле у овом периодуне треба узнемиравати. Зато пчелар мора да савлада своју ра-дозналост и да се привремено задовољи спољним прегледомкошница.

Ако је за време прочисног лета пчела напољу снег, по-требно је на већем простору испред кошница прострети сламу,плеву, кукурузну шашу или сличан материјал, како пчеле не бипадале на хладан снег.

СПОЉАШЊИ ПРЕГЛЕД ПЧЕЛИЊИХ ДРУШТАВА

Током јануара и фебруара редовно се појави понеки топлијии сунчани дан који пчеле искористе за излазак из кошнице радипрочишћавања. Приликом тог првог излетања вешто око пче-лара моћи ће и без отварања кошнице да оцени стање у дру-штву. Ако пчеле весело брује, излазе и улазе у кошницу, незадржавајући се на лету и полетаљци, значи да је све у реду.Међутим, ако код неке кошнице пчеле безвољно излећу, лутајупо полетаљци и зидовима кошнице као да нешто траже, илиуопште не излећу, знак је да су остале без матице, да су бо-лесне или су угинуле. Сумњиво друштво треба одмах, безикаквог одлагања прегледати. Ако утврдимо да је друштво јошјако а нема матицу, онда му треба дати матицу из резерве.У случају да немамо матицу у резерви или да је друштво слабо,

189

треба га одмах спојити. Ако је друштво болесно одмах требаприступити темељном лечењу или ra, у случају неке опаснеболести, ликвидирати.

Скоро сваке године догађа се да нам током зиме или раноу пролеће неко друштво угине од глади, било зато што мунисмо обезбедили довољну количину резервне хране или затошто смо дозволили да уђе у зиму са старом дотрајалом ма-тицом. Друштва са старим исцрпљеним матицама касно уjeceh буду брзо савладана и опљачкана од пчела туђица, такода у зиму уђу без хране. Оваква угинућа нису ништа другонего небрига пчелара који у детаљном прегледу пред узимља-вање пчела није контролисао залихе хране и који нема добруевиденцију о старости матица.

Да би се избегла угинућа пчелињих друштава преко зимеи рано у пролеће обавезно се пред узимљавање мора свакакошница детаљно прегледати и на време отклонити сви не-достаци. Ако се ова контрола редовно обавља, тада оваквихугинућа деће ни бити.

Уколико се догоди да нам неко друштво страда од гладитада се многе пчеле завуку у саће и тамо угину. Пошто се уги-нуле лчеле завучене у саћу не могу лако истрести, то је потребнотакве оквире потопити у млаку воду и држати их око 15 минута.За ово време угинуле пчеле у саћу омекшају па се могу лакоистрести помоћу центрифуге за цеђење меда. Истресање уги-нулих пчела из саћа врши се само у случају да су пчеле угину-ле од глади. Ако пчелар сумња у неку болест такво саће заједноса угинулим пчелама треба спалити.

ПОПРАВЉАЊЕ ПОСТОЉА И УКЛАЊАЊЕ ТРАВЕПРЕД КОШНИЦАМА

У пролеће, кад снег почне да се отапа, долази до расква-шавања земљишта испод кошница, због чега се оне накриве.Зато их треба одмах исправити и поставити тако да буду подмалим нагибом према лету, да би се вода што брже сливала.За подметање треба користити парчиће црепова или дашчице.

Траву испред кошница треба редовно косити или је пот-пуно искоренити, јер она пчблама представља озбиљну сметњуза време паше. Најбоље и најјефтиније средство за уништавањетраве је кухињска со. Ако се земљиште испред кошница у про-леће два пута добро посоли, траве неће бити преко целе године.

190

ЕВИДЕНЦИЈА О ПЧЕЛИЊИМ ДРУШТВИМА

Пчелари који желе да у свако доба знају стање у пчелињимдруштвима а да не отварају кошницу сваки час, морају о свакојкошници водити писмену евиденцију. На већим пчелињациманемогуће је памтити старост матице, стање легла, количинумеда, број оквира, утрошак хране, прихрањивање итд.

Многи пчелари воде евиденцију на тај начин што на кровуи поклопној дасци бележе моментална запажања; други, опет,употребљавају цедуљице за сваку кошницу. И један и другиначин није практичан, јер се белешке на крову и поклопнојдасци избришу, а цедуљице изгубе. Ако хоћемо да имамотрајну и сталну евиденцију о сваком поједином пчелињем дру-штву, онда се мора водити днећник, у који ће се уносити свазапажања и промене које се догађају током године у свакомпоједином друштву. Поред дневника, који је, у ствари, повећаукоричена свеска, мора се имати још и мањи џепни нотес саоловком, у који се одмах уносе све промене запажене при пре-гледу, а затим се та запажања из нотеса сређују и уносе у днев-ник.

У дневнику треба за свако пчелиње друштво оставити 2—3стране, које ће бити довољне да се унесу све промене токомвише година.

Дневник треба да садржи следеће рубрике:— број оквира у кошници— стањелегла— количина хране— матица— здравствено стање друштва— прихрањивање— посебна запажања.

КОНТРОЛНА ВАГА

Пораст или опадање приноса на једној паши није лако одре-дити, јер се често догађа да биљка одлично цвета али слабомеди. Да се у томе не бисмо заваравали, сваки пчелињак требада буде снабдевен контролном вагом.

Пчелињаци снабдевени вагама поштеђени су штетних от-варања кошница и узнемиравања пчела, а тиме и трошењазнатних количина хране.

191

За одређивање приноса с једне паше на вагу се ставља нај-боље друштво са пчелињака, које показује стварни капацитетпаше, док средње друштво, које се обично ставља на вагу, одре-ђује само просечан принос са паше по једној кошници на пчели-њаку.

Али, при овоме не треба изгубити из вида да понекад инајбоља медобранка врши припрему за ројење. Овакво друштво,ако га ставимо на вагу. неће показати стварно стање паше.

Без ваге не би требало да буде ни један већи пчелињак

Стога друштво за које смо се одлучили да ставимо на вагу тре-ба претходно проконтролисати, па га тек онда кад смо сигурнида је све у реду ставити на вагу.

Најважније је да се контрола паше врши у време кад онапочиње и када престаје. Ако на ово не обратимо довољнупажњу, можемо у случају закашњења селидбе пчела само занеколико дана изгубити више стотина килограма меда. Истотако, ако се благовремено не спроводи контрола, пчеле ће принаглом престанку паше од сакупљеног меда развити великолегло, које може довести друштво у нагон ројења, а тиме и доутрошка великих количина меда. Да до овога не би дошло, ме-рење приноса мора се вршити свако или свако треће вече. Уко-лико је пчелар спречен да ову контролу спроводи лично, по-требно је да то повери неком сигурном лицу које ће ra обавешта-вати о порасту или опадању приноса на паши. После кише илимагле, ако вага није заштићена, не треба вршити мерење, јервага тада показује знатно повећање услед влажности кошнице.

Пчелињак до 50 кошница треба обавезно да има једну, авећи пчелињак две ваге. Једна вага остаје стално на пчелињаку,а друга служи за контролу приноса паше на коју желимо пресе-лити пчелињак. Још је боље ако се, ради међусобног обавешта-

192

вања о стању приноса које показуЈу ваге на њиховим пашама,може успоставити контрола између више пчелињака.

Према томе, један савремено опремљен пчелињак не можесе ни замислити без контролне ваге.

ПРЕГЛЕД ПЧЕЛА

Сваки преглед пчела мора имати одређен циљ. Прегледје оправдан само ако је потребно да знамо: опште стање дру-штава; како пчеле изграђују саће на додатим сатним основама;да ли је млада матица почела полагање јаја; какво је стање увези с болестима'пчела; да ли у кошницама има хране, и слично.

Преглед пчела може бити потпун и делимичан, што зависиод циља и карактера прегледа. Предвидети тачан број прегледау току једне сезоне није могуће, јер се у неким случајевимапреглед пчела врши чешће, а у другим ређе. Ипак ваља знатида се чести прегледи, а нарочито дуготрајни, штетно одражавајуне само на трошење хране већ и на целокупан рад и развојдруштава.

ОТВАРАЊЕ КОШНИЦАИ ПРВИ ПРЕГЛЕД ПЧЕЛА

Први преглед пчела не може се тачно одредити по кален-дару, али ra треба обавити чим време мало отопли (температу-ра око 14 °С). Ваља настојати да се први преглед пчела извршишто раније.

Пре почетка прегледа у пчелињак пренети специјално сан-дуче у коме се чува сав потребан прибор и материјал за caro-ревање у димилици (добро осушене гљиве са дрвећа, памучнекрпе, труло суво дрво, итд.).

Пред отварање кошнице треба кроз доње лето убацитинеколико млазева дима. Пчеле се прво узнемире и инстинктивнонапуне вољке медом, што их умири и тада мање нападају пче-лара. Затим, када подигнемо поклопну даску треба преко окви-ра у кошницу удувати неколико млазева дима па тек онда при-ступити прегледу.

Прво отварање кошнице обавља се на брзину и прегледје летимичан. Овим прегледом треба установити: да ли друштћоима матицу, колико у кошници има меда и какћо је уопште ста-ње друштћа.

13 Практично пчеларство193

Друштво које има матицу одмах забруји чим се подигнепоклопна даска а затим се брзо умири, док друштво које немаматицу бруји и даље, а пчеле подрхтавају крилима ако cr изкошнице извади оквир са пчелама.

Пред отварање кошниие неопходно је убацити по који млаз дима

Померањем оквира брзо ћемо установити резерве меда.Ако меда нема довољно, треба до самог легла ставити једанрезервни оквир с медом. У недостатку резервних медних оквиратреба одузети оквир од неког друштва са пчелињака које имавишка меда и прихранити га са једним литром топлог сирупа.При овом прегледу ваља уједно установити колико је улицазапоседнуто пчелама, има ли у кошници влаге и плеснивог са-ћа, као и мртвих пчела на подњачи.

Плесниво саће треба одмах одстранити из кошнице. Аковреме дозвољава, очистити подњачу од мртвих пчела и другихотпадака. Уколико је време лоше и не допушта темељно чиш-ћење подњаче, онда подужом гушчијом или ћурећом перуш-ком треба прочистити лето. Утопљавајући материјал, уколикоје влажан, треба просушити или заменити новим.

По завршеном прегледу унети у дневник све што се приовом прегледу значајно запазило.

194

ВЕЛИКИ ПРОЛЕЋНИ ПРЕГЛЕД

После 7 до 10 дана од првог прегледа треба по лепом исунчаном дану детаљно прегледати пчелиња друштва. Овимпрегледом утврђују се стање матице и легла, резерве меда, ја-чина друштва, вредност саћа и здравствено стање друштва.

Матицу у друштву оцењујемо по леглу: ако је легло пра-вилно распоређено у концентричне кругове без прескакањаћелија — матица је исправна, па је не треба ни тражити посаћу. Међутим, у случају да нема матице, или да је има алилоше залеже јаја (мало легла и пчела у поређењу с осталимдруштвима, раштркано или трутовско легло), оваква друштва

Преглед пчела

195

не само да немају никакву вредност за производњу, већ могуда нанесу и штету нормалним друштвима. Због тога без икак-вог одлагања треба приступити њиховом поправљању илиликвидирању. Када пчелар оцени да су друштва слаба и данису у стању да се развију у јака друштва која у потпуностимогу да искористе главну пролећну пашу, таква друштва ваљаприпојити друштвима средње јачине. Матице припојених дру-штава треба сачувати у резерви, све док се не произведу нове,младе матице. Друштва која имају доста пчела, легла и добруматицу али мало меда, треба одмах обилно прихранити.

У ово годишње доба у кошници треба да буде најмање8—10 кг меда, тј. 6 до 8 оквира с већим медним венцима. Коли-чина меда у саћу оцењује се по површини, при чему треба рачу-нати да 1 дм2 саћа, покривен са обе стране медом, тежи око250 г, а 1 дм2 саћа са непокривеним медом око 150 г.

Ако не располажемо медом у саћу потребно је до самоглегла ставити с једне и друге стране по један оквир испуњенгустим шећерним сирупом или ставити шећерну погачу прекосатоноша оквира изнад пчелињег гнезда.

Саће у које се улива сируп боље је ако има мање венце меда.Ништа не смета ако је саће празно, али саће у које се улива сирупмора да буде што правилније изграђено како би матица, кадпчеле утроше шећерни сируп, могла да залеже јаја. Када севреме устали и температура повећа, пчеле треба прихрањиватишећерним сирупом који се сипа у хранилицу. Уколико хладанпериод потраје дуже, прихрањивање наставити шећерним по-гачама.

Јачина пчелињег друштва одређује се по улицама саћакоје пчеле запоседају; ако пчеле заузимају 4—5 улица сматрасе да је друштво слабо; са 6—7 улица друштво је средње јако,а са преко 7 улица друштво је јако. Обим гнезда у свим друштви-ма треба да одговара њиховој јачини. У гнезду оставити самоонолико оквира колико пчеле могу да покрију и један до дваоквира ако су добро испуњена медом.

Квалитет пчелињег гнезда цени се по квалитету саћа. Заизвођење младих пчела саће треба да буде углавном од ради-личких ћелија и да није много старо, највише 4 године. Збогтога саће које има много трутовских или издужених ћелија,затим искривљено, поломљено, оштећено и буђаво саће требаодмах повадити и претопити. Оквире у којима је саће плесњивоможе се потопити у јачи сони раствор и држати неколико сати.

196

Затим га испрати у хладној води и на центрифуги одстранитиводу па га дати пчелама на чишћење.

Догоди се понекад да пчеле у марту или априлу смењујустаре или исцрпљене матице. У овој смени оне израде матич-

њаке и изведу младе матице. Међутим, пошто млада матицаизлази на спаривање по врло нестабилном и променљивомвремену и када има мало трутова, то оне скоро редовно стра-дају. Због тога се оваквим друштвима мора помоћи. Помоћсе састоји у томе што се уклоне матичњаци или неспаренематице и друштвима додају цели нуклеуси (ако са њима распо-лажеЈло) или по два оквира легла са пчелама и матицом. Матицукоју додајемо" треба затворити у жичани кавез покривен новин-ским папиром да се пчеле док прогризу хартију и пусте матицунавикну на њено присуство и прихвате је. Ако се врши спајање,спојити са средње јаким друштвима.

Саће у којем се ушећерио мед треба најпре ножем или ви-љушком отклопити, па потопити у млаку воду у којој треба да

197

Правилно изграђено саће омогућује највећи развој легла

одлежи најмање 3 сата. По истеку овог времена саће са ушеће-реним медом извадити из воде и добро протрести да се водаоцеди. Пред вече оцеђено саће дати пчелама које ће у току 1 —2дана сав ушећерени мед повадити и прерадити у течан.

Здравствено стање легла утврђује се по боји легла и покло-паца на леглу. Ако је боја легла измењена и црвићи не заузи-мају правилан положај, или ако поклопчићи на поклопљенимћелијама имају пеге или су угнути и пробушени, можемо битисигурни да је легло болесно. У том случају мора се одмах при-ступити темељном лечењу или уништавању оболелог друштва.

ПРОНАЛАЖЕЊЕ МАТИЦЕ У КОШНИЦИ

Сматра се да је проналажење матице у кошници тежак изаметан посао. Уколико је друштво јаче утолико је матицу у ве-

Матицу за време прегледа треба увек тражити на оквирима са отворенимлеглом јер се она тамо скоро редовно налази

198

ликој гомили пчела теже пронаћи. Међутим, код слабих дру-штава и нуклеуса њу је много лакше наћи.

Када желимо пронаћи матицу, то нам најчешће брзо ус-пева. Треба подићи неколико оквира са отвореним леглом иматица је ту. Али се понекад догоди да у неком друштвупрегледамо све оквире како с леглом тако и са медом ицветним прахом и изгубимо много времена док је најзад про-нађемо увучену између летвица оквира и саћа и скривену међупчелама.

Да би се матица што пре пронашла треба деловати брзо:убацити кроз доње лето неколико млазева дима да матицакрене навише, јер ако димимо пчеле одозго матица ће бежатинадоле и сакрити се између оквира, а понекад прећи и назид кошнице. Због тога по убацивању неколико млазева димакроз лето треба пажљиво подићи поклопну даску и извадитикрајњи оквир. По вађењу оквира американским ножем размаћиполако да би се избегла крајња могућност да се матицапригњечи извлачењем оквира.

Матица се, по правилу, до подне обично налази у срединилегла, у близини лета, а од половине дана на крајњим окви-рима легла или на оквирима с медом и цветним прахом.Матица је скоро увек на оном оквиру на коме су тек снешенајаја или на отвореном леглу. Према томе, када се тражи ма-тица прво треба прегледати оквире са отвореним леглом, паако се тамо не налази треба пажљиво и без лупе прегледатии остале оквире док се не пронађе.

ЧИШЋЕЊЕ КОШНИЦА

У нормалним условима мали број пчела одваја се одзимског клубета и инстинктивно се труди да дође до лета иумре. То су старе пчеле радилице којима је остало самојош толико снаге колико је потребно да напусте кошницу,да је не би загађивале. У зимском периоду то старим пчеламане успева, јер се одмах од хладноће укоче и падну на под-њачу, а само по нека пчела доспе до отвора лета и ту остане.Због тога, подњаче се у пролеће морају очистити.

Кошнице које имају иокретне подњаче лако се чисте, јерје потребно имати у резерви само једну подњачу. Кошници укојој су зимовале пчеле треба уклонити подњачу и на њено

199

место ставити чисту подњачу и тако редом док се не очисте свекошнице.

За чишћење кошница код којих су подњаче непокретнетреба имати у резерви једну празну кошницу истог системакојом пчеларимо. Ову кошницу без обзира на њену чистоћутреба добро опалити новинском хартијом и очистити, па језатим употребити за пребацивање пчела из кошнице у којојсу зимовале пчеле. По пребацивању друштва ставити је наместо испражњене кошнице, па из испражњене кошнице истрестипчеле испред кошнице. Затим кошницу очистити од угинулихпчела и других отпадака па је добро опалити новинским па-пиром. По опаљивању поновно је употребити за пребацивањенаредног друштва и тако даље наставити док се не очисте свекошнице на пчелињаку. На овај начин у очишћеним и опаљенимкошницама пчелиња друштва много боље напредују и не губевреме око избацивања угинулих пчела.

За чишћење кошница лисњача — АЖ постоји специјаланчистач подњаче са подужом дршком којим се лако очистеподњаче.

По угинућу пчела на подњачи можемо установити како сунам пчеле зимовале. Ако је број мртвих пчела велик то значи,да су лоше зимовале, односно да су патиле од жеђи, влаге,хладноће или неке болести. Угинули млади трутови скрећупчелару пажњу на то да је у кошници неспарена матица илитрутуша. Мрље кестенасте боје по оквирима и зидовима кош-нице показују да су пчеле патиле од пролива. Угинуле пчелеса надувеним стомацима у гомилицама указују на појаву бо-лести ноземе, утолико пре ако је друштво ослабило, а на лету ииспред кошнице има доста мртвих пчела.

Овећи комади воска, издробљено саће и црна зрнца доказсу да су у кошницу ушли мишеви. Ако у некој кошници немапчела а сав мед у саћу стоји, то је знак да је ровчица уништилапчеле. Зрнца ушећереног меда беличасто-жућкасте боје пока-зују да се мед у саћу ушећерио и да су пчеле патиле оджеђи.

Отпаци на подњачи чисте се перушком, четком или спе-цијалном лопатицом. Ове отпатке не треба никако бацати ококошница већ их спалити, због тога што мртве пчеле и другиотпаци могу да садрже узрочнике болести. По завршеномчишћењу подњаче треба гнездо утоплити.

200

Пчеле често изграђују саће у простору између плодишта имедишта и заперке са стране оквира и зидова кошница, а сато-ноше на неким местима прекривају воском и прополисом.При сваком прегледу кошница пчелар мора пажљиво да сакупљасав восак и прополис који је излучен или стављен тамо где нетреба. Остругани восак најбоље је згрудвати у лоптице и прето-пити при првом топљењу воска.

Ако не желимо да пчеле нека места у кошници лепе про-полисом или да на њима изграђују саће, таква места треба дапремажемо танким слојем растопљеног парафина или чистимвазелином.

СУЖАВАЊЕ ПЧЕЛИЊЕГ ГНЕЗДАРАДИ УВЕЋАЊА ПРОЛЕЋНЕ НОСИВОСТИ

Често се деси да се у рано пролеће температура наглоснизи, што штетно утиче не само на рад матице већ и нацелокупан развој пчелињег друштва. Да би матица могланормално полагати јаја и пчеле неговати легло без обзирана спољне факторе, потребно је легло с матицом и пчеламагруписати на мањи број оквира него што су узимљене, тј.треба извршити сужавање гнезда. Збијени распоред леглаи повезаност груписане основне количине пчела на оквиримаза легло пружа могућност да се непрекидно одржава потребнатоплота у гнезду и за време хладних дана и ноћних мразевакако би се развићем веће количине легла повећала продукцијамеда.

Сужавање гнезда је сасвим обичан рад, који не изискујенарочите послове јер се састоји у томе да се после првог пре-гледа пчела око 10 марта прегради матица с леглом и пчеламана 5 до 6 оквира (од осталих оквира с медом и празним саћем)помоћу преградне даске. С наступом хладног времена или завреме ноћних мразева све пчеле концентришу се у суженомпростору где је легло с матицом и пчелама. Доцније, када севреме устали и топлота повећа, преградну даску треба преме-стити на њено пређашње место, а затим према развоју вре-менске ситуације и развићу пчелињег друштва померати је идодавати по 1 до 2 оквира саћа с венцима меда или празногисправног старијег саћа, све док се цело плодиште не испунисаћем.

Потребно је знатц да сужавање гнезда пружа добре резул-тате само 2 до 3 недеље после првог прегледа пчела, односнодок је још хладније и променљиво време. Сваки дан закашњења

201

умањује ефективност сужавања гнезда. Доцније, у време кадатоплота почне да преовлађује (када се почну губити нагле про-лећне променљивости) носивост матице нагло се повећава.Тада ограничавање гнезда постаје не само непотребно, већможе да буде и штетно јер се њиме спречава природна актив-ност матице. Од пчелара се очекује, не пасивно развиће пчели-њих друштава већ активно надраживање матице за стварањешто већег легла како би се у довољној мери искористила багре-мова или која друга рана пролећна паша.

ПОСТАВЉАЊЕ ПОЈИЛА

С повећањем развоја легла у пролеће настаје и велика пот-реба за водом. У ово годишње доба пчеле доносе воду укошницу не само по лепом времену већ и за време хладнихи ветровитих дана. Ако је вода далеко од пчелињака, великиброј пчела на путу страда.

Да би се умањило страдање пчела треба на пчелињакупоставити појило. Оно се израђује у виду судова разних облика ивеличина, али је најбоље буренце са славином, постављенотако да вода из славине капље на даску која има издубљени жлеб

202Појило за пчеле

у виду изломљене црте. Уместо жлеба могу се на даскуприковати летвице које ће спречавати да се вода брзо слива.

Појило треба да буде постављено на ону страну пчелињакана којој је излет пчела најјачи и да буде лако приступачно пче-лама.

Да би се пчеле што пре навикле на појило, треба првихдана неколико пута премазати даску медом на више места.У буренце сипати млаку, чисту воду и настојати да у њемупреко целе пчеларске сезоне има воде, да се пчеле не би одвиклеод појила.

НЕЗГОДЕ НА ПЧЕЛИЊАКУТоком пчеларске године скоро на сваком пчелињаку по-

јављују се пчелиња друштва без матице (безматци), друштваса слабим матицама (слабице), друштва са матицама трутов-њачама — трутушама, друштва са лажним матицама и друштвас великим бројем трутова, која угрожавају опстанак пчелињезаједнице, а тиме и рентабилност пчеларства.

Да би се избегле ове незгоде на пчелињаку, даћемо упутствапомоћу којих се оне могу најлакше, најбрже и најефикаснијеотклонити.

Пчелиња друштва без матице (безматци). Губитак понекематице преко зиме на пчелињаку је нормална појава. Појавабезматка још је чешћа по завршеном ројењу пчела у јуну ијулу. Безматци се такође појављују и касно у јесен.

Ако се безматак открије рано у пролеће, док је друштвоса пчелама још јако, може му се помоћи додавањем друге матицеако је пчелар има у резерви. Ако је нема, што се не би смелодогодити, или ако је друштво слабо, тада ra одмах требаспојити са неким другим друштвом. Иначе ће се после извес-ног времена појавити лажне матице. Нерационално је, па чаки штетно, друштву додавати младо легло да изведе нову ма-тицу.

Безматак који се открије по ројењу пчела или у току летаи који још није добио лажне матице може се спасити ако мусе одмах додају 2 оквира младог легала са пчелама. Пчелеће на додатом леглу извући матичњаке, па ако имамо матицуу резерви тада треба да поништимо све започете матичњаке ипутем жичаног кавеза, покривеног дуплом новинском хартијом,додамо што старију матицу. Уколико немамо матицу у ре-зерви тада треба оставити друштву да из започетих матич-њака изведе себи нову матицу. Када се матица изведе, оплоди

203

и отпочне да носи јаја, тек тада треба помоћи друштва са2—3 оквира зрелог легла са пчелама које узимамо од јачихдруштава на пчелињаку. По додавању оквира с леглом и пче-лама друштво треба сваке друге или треће вечери прихрањи-вати шећерним сирупом или му дати једну већу погачу шећер-ног теста. Са храњењем продужити све док се друштво потпуноне развије и не оспособи за зимовање.

У случају да је безматично друштво слабо, треба га безикаквог размишљања припојити неком нормалном друштвуна пчелињаку, да га не би напале туђице или воштани мољац.

Друштва са слабим матицама (слабице). При пролећномлетњем и јесењем детаљном прегледу наилазимо на известанброј пчелињих друштава која су (и поред на изглед добрематице) јако ослабила. Оваква друштва понекад поседују че-тири или још мање улица пчела, па их не треба даље држатина пчелињаку, јер би пчелару донела мало користи а многопосла и брига. Ослабљено друштво треба снабдети добромматицом или ra спојити са друштвом које има младу и добруматицу. Појачано нормално друштво даће сигурно два путавише меда него што би дала оба друштва заједно да су осталанеспојена' а потрошила би до главне паше два пута више хране.

Друштва са матицама трутовњачама (трутушама). Понекадсе догоди да наиђемо на неко друштво у коме је легло разба-цано, ћелије испупчене, а у кошници се налази матица. Оваквапојава одмах нам наговештава да је у питању матица тру-туша. Она носи јаја која нису оплођена и из којих се рађајутрутови, јер је утрошила све мушко семе па јаја нису опло-ђена.

Неискусан пчелар сматра да је матица остарила и да ћеје саме пчеле сменити. Међутим, искусан пчелар овакву појавуодмах уочава и таквом друштву, ако је још јако, уништиматицу трутовњачу и повади све оквире са неисправним лег-лом. Затим друштво појача са 2—3 оквира легла са пчеламаиз јачих основних друштава или нуклеуса, па сутрадан додаматицу или цео нуклеус, што је још боље. Ако је друштвоослабило треба ra без икаквог одлагања расформирати, јертакво друштво нема никаквог смисла даље спасавати.

Лажне матице. Лажне матице појављују се током читавепчеларске сезоне. Безматак који дуже времена остане без ма-тице и нема могућности да изведе себи нову матицу прелазиу неку инстинктивну борбу за опстанак, која се манифестује

204

појавом лажних матица, тј. пчела радилица koje носе јаја.Немајући правог матичног легла из којег би произвеле правуматицу, пчеле одаберу известан број пчела радилица којеактивно хране млечом. Добијајући млеч, одабране пчеле послеизвесног времена отпочну да носе јаја. Пошто су ова јаја

Легло лажних матица

неоплођена, из њих се легу само трутови. У једној кошнициможе бити више лажних матица, које свака за свој рачунносе јаја, разбацујући их по саћу, због чега се скоро редовнодогађа да готово у свакој ћелији нађемо по два, три, па и вишејаја, а често их налазимо и у ћелијама саћа са цветним пра-хом.

Даље, на саћу виђамо ту и тамо по неколико започетихи изграђених матичњака који се разликују од правих матичњака.Обично су тањи од нормалних, а површина им је глатка, докје код нормалних матичњака површина рапава.

Легло је уочљиво: поклопци на затвореном леглу су ис-пупчени и личе на грбу, док је затворено легло код нор-малног друштва равно.

Сузбијање лажних матица. Спасавање друштава од лажнихматица Једино ће бити оправдано ако су друштва јака. Иначеоваква друштва треба без икаквог одлагања расформирати.

205

Да би се друштва са лажним матицама, која су још јака,довела у нормално стање и спасила од лажних матица ко-ристе се два начина. За први начин потребно је да пореддруштва са лажним матицама имамо још једно нормалнодруштво. Поступак је следећи: из кошнице у којој се налазелажне матице повадити све оквире са леглом и пчеле стрестиу исту кошницу. Уместо одузетих оквира са леглом лажнихматица ставити 2—3 оквира са леглом и пчелама из нормал-них друштава или нуклеуса. Саће са леглом лажних матица,уколико још није затворено, треба залити хладном водом иразделити по кошницама нормалних друштава да би пчелеочистиле легло лажних матица. Уколико је легло поклоп-љено треба га одмах претопити. Затим се пронађе матица унормалном друштву, затвори у кавез покривен дуплом но-винском хартијом и стави између додатог нормалног леглау кошницу у којој се налазе лажне матице. После 10—15минута треба извршити замену места кошница, тако да кош-ница с лажним матицама дође на место нормалне кошнице,а нормална кошница на место оне с лажним матицама. Старепчеле које одлазе на пашу из нормалног друштва при повраткус паше улазиће у кошницу у којој се налазе лажне матице. Пчелеће брзо пронаћи своју матицу затворену у кавезу и одмах ћеприступити храњењу кроз рупице жичаног кавеза. Оне ће ујед-но прогристи новинску хартију да би матицу ослободиле.Пошто су пронашле своју матицу, пчеле више не хране лажнематице млечом, па оне престају да носе јаја. Добро ће бити,ако имамо јака основна друштва или јаке нуклеусе, да овомдруштву додамо још 1—2 оквира с леглом, како би се штопре нормализовало.

Пчелињем друштву коме је одузета матица и чија се кош-ница сада налази на месту кошнице с лажним матицама требаодмах, такође помоћу жичаног кавеза, додати резервну матицу,затварајући је само једним парчетом новинске хартије. У слу-чају да матицу немамо у резерви, после 2—3 дана требадати зрео матичњак, а уколико немамо ни матичњак друштвоће само образовати матичњаке и произвести себи нову младуматицу.

Други начин састоји се у истресању пчела мало даљеод пчелињака. Претпоставља се да младе пчеле које носенеоплођена јаја нису излазиле у природу, па се ни у своју

206

кошницу неће вратити. Због тога се на овај начин и успевада се друштво с лажним матицама нормализује.

Поступак је следећи: повадити из кошнице све оквире иоднети их на око 200 метара даље од пчелињака. Затимпчеле с оквира стрести на земљу, оквире с леглом претопити,а остале оквире сместити за извесно време у подрум или некупразну кошницу.

Стресене пчеле вратиће се у своју кошницу, али поштоје кошница празна оне ће се скупити у неком крају кошнице,где треба да остану овако око 48 часова. По истеку овог вре-мена кроз лето пустити оплођену матицу коју треба претходномало намазати медом. После 4—5 часова дати пчелама 2—3оквира с леглом без пчела из нормалних друштава, а затимкошницу попунити извађеним оквирима са медом, цветнимпрахом и празним оквирима. Добро ће бити ако се оводруштво кроз седам дана појача са још 2—3 оквира с легломи пчелама да би се што пре нормализовало. Сви други начиниистресања пчела на земљу ради одстрањивања лажних матицаретко кад успевају, па се треба строго придржавати наведеногначина, јер он гарантује сигуран успех и потпуно нормализо-вање пчелињег друштва.

Појава грабежи у пчелињаку. Једна од тежих неприликана пчелињаку је грабеж која се појављује у виду: тихе и вuд-љиbe грабежи.

Тиха грабеж најчешће се појављује рано у пролеће иликасно у јесен, када у природи нема никакве паше. Лако сеуочава, јер на пчелињаку активно излазе пчеле само из једнеили две кошнице, док пчеле осталих кошница потпуно мирују.Ова грабеж најчешће се појављује у раним јутарњим часовимаили касно увече и по ружном времену. На први поглед пче-лару изгледа као да су пчеле откриле неку пашу. Међутим,овде није у питању паша, већ је наступила пљачка између пчеладве или више кошница. Ко кога пљачка можемо одмах уста-новити ако на лету ухватимо неколико пчела које улазе у кош-ницу и притиснемо им трбух. Ако на врх уста изађе капмеда, значи да оне пљачкају, ако се то не догоди — њихпљачкају. Треба одмах проверити одакле долазе пчеле којеврше пљачку. Ово се постиже на тај начин што се по по-летаљци поспе пшенично брашно и прати лет пчела. По томегде улазе брашњаве пчеле лако се открива кошница из којепчеле врше пљачку.

207

Друга врста грабежи је видљива грабеж. При овој грабежипчеле једне кошнице нападају на пчеле друге кошнице, билона сопственом или на туђем пчелињаку. Ова грабеж никад непролази без борбе. На улазу лета, полетаљка је покривенаситним сивим, лепљивим зрнцима од воска и прополиса. Налету се ствара права гужва јер се стражарице боре против на-падача. Међутим, стражарице на улазу лета убрзо буду савла-дане и нападачи нагло почињу да улазе у кошницу, поготовоако је кошница остала без матице. У кошници и даље трајеборба између пчела. Услед увећане топлоте у самој кошниции ширења мириса од отклопљеног меда, све више и вишепридолазе пчеле пљачкашице. Туђице које су продрле у кош-ницу убрзо нападну матицу, настојећи да је што пре уклуп-чају и убију, што им редовно успева ако пчелар на времене интервенише. Понекад се догађа да пљачкашице нападну исуседну кошницу, па када и ова буде савладана, грабеж сепреноси чак и на најјача друштва на пчелињаку.

Један од главних узрочника ове грабежи су старе — црнепчеле, које по др Сими Грозданићу воде порекло од активнихпчела туђица и које су временом постале просјакиње једнекошнице, задржавајући у већој или мањој мери својства ста-ријих пчела радилица.

Њихова појава у кошници открива с једне стране неуредностна пчелињаку (неисправност кошнице) а с друге стране лошметод пчеларења. Појава црних пчела у већем броју указујепчелару на могућност избијања велике грабежи, која понекадможе бити катастрофална по пчелињак.

Да би се избегла појава грабежи на пчелињаку неопходноје предузети следеће мере:

1. Одржавати кошнице увек у исправном стању; пукотинекоје се с времена на време појављују на зидовима кош-нице и подњачи треба затворити; сувише отворена летасужавати; рђаво намештене поклопне даске поправ-љати.

2. Не држати слаба и безматична друштва, јер су онапрве жртве грабежи.

3. Пчеле прихрањивати предвече с највећом пажњом, асируп или мед не расипати по кошницама или око њих.

4. У време слабе паше треба сузити лет.5. При прегледу извађене оквире не стављати поред кош-

нице, већ у приручну кошницу.

208

6. У беспашном периоду преглед вршити само у изузет-ним случајевима, и то на брзину.

7. Не остављати на пчелињаку или на неком отвореномместу близу пчелињака празне или пуне оквире, кома-диће саћа и судове с медом.

8. По завршеном цеђењу меда саће враћати у кошницусамо увече.

9. Мед и восак, као и празне и пуне оквире, чувати у су-вој и затвореној просторији.

10. Лета кошница преко лета држати увек у засенку, окре-нувши их тако да после 10 часова буду у хладу.

11. Полетаљке на кошницама треба да буду уске (ширине2,5—3 см) јер се пчеле на таквим полетаљкама лакобране од напада туђица.

Сузбијање грабежи. Ако је дошло до тихе грабежи, требасамо извршити замену места кошница, тј. кошницу из којепчеле нападају пренети на место нападнуте кошнице, а напад-нуту кошницу на место оне која напада. Заменом места тихаграбеж по правилу одмах престаје.

При појави видљиве грабежи прва мера биће да се сузелета, па ако ово не помогне, полетаљку и лето намазатикарболом неколико пута у току дана. Ако пчеле и даље на-ваљују, тада кошницу треба затворити и сместити у некухладну просторију. У просторији кошници обезбедити венти-лацију и трећег дана поново је вратити на њено место. Акопчеле и даље нападају, кошница се мора пребацити на некоместо где нема много пчела и које мора да буде удаљено нај-мање 7 км. На новом месту пчеле треба неколико дана сваковече у неколико наврата прихранити да се друштво оспособиза наредну пашу.

Сузбијање сувишног трутовског легла. У неким годинамапчеле припремају велики број трутовских ћелија које матицаубрзо залеже, па по завршеној пролећној паши у кошницибуде много трутова и трутовског легла. Да би се стало на путвеликом броју трутова и трутовског легла, пчелари су вршилисасецање трутовског легла и хватали трутове помоћу специјал-них хватача. Ниједна од ових мера није уродила плодом, јерсе сасецањем трутовског легла квари саће а пчеле поново нанепогодним местима изграђују трутовске ћелије у које матицаубрзо залеже јаја. Хватање трутова помоћу специјалних хва-

14 Практично пчеларство209

тача-трутоловки омета правилан рад пчела, а понекад убеспашном периоду долази и до грабежи међу пчелама.

Да би се ограничила производња трутова треба настојатида на пчелињаку буде што мање друштава која су склона ро-јењу и да саће у плодишту буде што правилније изграђено.Пчелиња друштва која су склона ројењу изграђују велики бројтрутовских ћелија не само на сатним основама него и на већизграђеном саћу. Пошто је склоност ка ројењу везана заматицу, треба настојати да на пчелињаку увек имамо младематице произведене од друштава која нису склона природномројењу и која граде ново саће са малим пољима трутовскихћелија. Осим тога, ако за време прегледа друштава у априлу,мају и јуну наиђемо на већа поља отвореног трутовског легла,треба их залити хладном водом, па ће пчеле убрзо избацитииз ћелија трутовске ларве и, ако има паше, напунити ихмедом.

ПРОЛЕЋНО ПРИХРАЊИВАЊЕ ПЧЕЛА

На нашим пчелињацима пчелиња друштва скоро свакегодине улазе у главну пашу недовољно развијена. Узрок овојпојави најчешће лежи у малој количини хране коју пчелариостављају при узимљавању пчела. Да би се убрзао развојпчелињих друштава у циљу максималног искоришћавања глав-не пролећне паше, ваља прибећи тзв. надражајном (подсти-цајном) прихрањивању пчела. Подстицајним прихрањивањемпчеле добијају течну храну која утиче на непрекидно и поја-чано ношење матице и онда када прилив хране из природепопусти или сасвим престане услед хладних и кишних данакоји се скоро редовно јављају у ово доба године. Осим тога,ово прихрањивање подстиче пчеле на активније излетање напашу и боље неговање и чување гнезда.

Подстицајно прихрањивање треба да почне тек када уприроди има паше за пчеле. Свако преурањено прихрањивањекада у природи још нема живота, односно топлоте и паше,може донети пчелињим друштвима више штете него користи.У ово годишње доба пчеле се углавном прихрањују шећернимсирупом. Само у изузетним годинама, када су пролећа кишнаи хладна и када се догоди да пчелар из било којег разлоганије учинио све што је потребно за добро зимовање пчела:

210

било да их није узимио са довољно хране или да су му друштваушла у зиму слаба, он може и мора чинити све да их спасеод пропасти која им прети.

Пчелињак Петра Борића из Белог Потока са преуређеним Дадан-Блатовимкошницама по систему аутора ове књиге

Пчеле по свом инстинкту нерадо отклапају поклопљен медзбог чега друштва на одређен начин гладују и матица носијаја само у ограниченој мери. Да пчеле у пролећњем развојуне би гладовале и да би матица полагала јаја у пуној мери,храна мора непрекидно долазити из природе, залиха резерв-ног меда или из хранилице. Ако из природе не долази хранатада треба принудити пчеле да троше резервни мед ако га имау кошници. У недостатку резервног меда пчеле прихранитишећерним погачама, шећерно-медним тестом или топлимсирупом.

Додавање шећерних погача или шећерно-медног теста јеједноставно и може се вршити на брзину и по хладном вре-мену. Но, у сваком случају боље је да се овај посао обави полепом сунчаном дану и при повољној температури.

211

Погаче се могу набавити код пчеларских трговинских ор-ганизација, а може их и сам пчелар израдити. Како се вршиизрада погаче или теста изложено је у даљем тексту ове теме.

Од справљених погача или теста начинити погачу дебљине7 до 8 мм и тежине око један килограм, што ће зависити одвеличине пчелињег гнезда. Погаче се дају пчелама одозго,преко сатоноша оквира, испод поклопне даске. Пре додавањапреко оквира поставити неко ређе платно, а најбоље је газу,па преко ње ставити погачу од шећера или медног теста.Газа испод погаче ставља се ради тога да тесто при употребине би пропадало између улица саћа или на подњачу. Разуме седа овај посао треба извести брзо и пажљиво. Пчелар не смедати времена пчелама да се узбуде и да полећу. Погачу одједног килограма пчелиње друштво средње јачине обично ут-роши за три до четири недеље, па је потребно да по истекуовог времена извршимо преглед друштава која прихрању-јемо и истовремено припремимо нову партију погача. Дру-штвима која су утрошила додату храну, треба дати нову, аа онима која је нису утрошила дати мању погачу. На овајначин ћемо сигурно одржати пчелиње друштво у животу сведотле док не наступе топли дани када се пчеле могу прих-рањивати течном храном — шећерним сирупом.

Када се време устали и температура порасте пчеле требаприхрањивати шећерним сирупом, који се ако немамо храни-лице — налива директно у саће. Оквири у чије се саће наливашећерни сируп треба да буду што правилније изграђени какоби, кад пчеле утроше храну, служили матици за полагање јаја.Оквири наливени сирупом стављају се са обе стране пчелињеггнезда.

У другој половини марта, када се устали време и процветапрво воће, шумско зељасто биље, шибље и дрвеће прихра-њивање пчела врши се искључиво шећерним сирупом, справ-љеним из једнаких делова шећера и воде. Свако пчелињедруштво треба у пролећном развоју да добије 6 до 8 литарасирупа, тј. један до два литра недељно. Уз додатак цветногпраха, кога тада има довољно у природи, пчеле ће моћи даоднегују велико легло, од кога ће по истеку 45 дана од почеткаприхрањивања настати снажна друштва, способна за искориш-ћавање главне пролећне паше.

Посебну пажњу око прихрањивања пчела ваља посветитикада се заврши воћна или шумска паша. У овом периоду нас-

212

гаје у већем делу наше земље беспашни период који трајеоко 15 дана, односно до почетка цветања багрема или ливад-ских биљака. С обзиром да су тада друштва врло јака имного троше хране на легло и исхрану пчела, потребно јепомоћи пчелиња друштва прихрањивањем, како се не би дожи-вели велики губици.

••» *

Довоз сирупа на практичним колицима

У почетку прихрањивања пчеле обично узимају мање ко-личине шећерног сирупа. Зато први оброци треба да будумањи, око пола литра. Када се пчеле после два до три хра-њења навикну на узимање хране, оброке ваља постепеноповећавати. Веома је важно да се пчеле при првом прихрањи-вању одозго преко сатоноша попрскају сирупом да би штопре приступиле узимању додате хране. Ово поготово требачинити ако хранилице нису постављене директно изнад пче-лињег гнезда.

Ако неко друштво не узима храну, знак је да је хранилицазапушена, да су пчеле изгубиле матицу или да је друштвоболесно, што треба без одлагања проверити.

Надражајно прихрањивање спроведено у пролеће, какоје напред изложено, увек доноси пчелару знатну корист и зато

213

га не треба занемаривати, поготово ако друштва нису обе-збеђена добром и довољном храном.

Како се припрема шећерни сируп. За справљање сирупанајбоље је употребити кишницу или изворску воду, а можесе употребити и свака друга вода за пиће. Ако је време хладно,воду треба загрејати да би се шећер брже растворио. За времетоплих дана воду за спремање сирупа не треба загревати.Лаганим сипањем у воду и сталним мешањем шећер се брзораствара. Овако раствореним шећерним сирупом пчеле се могуодмах прихрањивати.

За припремање шећерног сирупа прилажемо таблицу, изкоје се види однос концентрације шећера према води, изра-жено у кг и литрима.

Док траје хладно време, шећерни сируп се справља оддва дела шећера и једног дела воде. Од пролећа до познејесени сируп се справља од једнаких делова воде и шећера.

Справљање шећерних погача. Погаче се справљају од ше-ћера у кристалу или бомбонског сирупа, шећера у праху ивинске или соне. киселине. Приближан однос је: 500 г шећерау кристалу према 1.500 r шећера у праху. Ако се располажебомбонским сирупом који користе посластичари, тада је однос:500 r бомбонског сирупа према 1.200 г шећера у праху. На2 литра шећерног или бомбонског сирупа додаје се 1 г винскекиселине, а на десет литара 3 г соне киселине.

Од шећера у кристалу треба направити сируп од једнакихделова шећера и воде. У суд усути врућу воду па у њу сипати

214

шећер. Справљени сируп треба да буде толико топао да се уњему може држати прст (45 до 50 °С). У топао сируп усутивинску или сону киселину у количини како је напред речено идобро промешати. На исти начин треба поступити и са бом-бонским сирупом.

Док се шећерни или бомбонски сируп хлади треба припре-мити шећер у праху. Ако је шећер у грумуљицама треба гапретходно оклагијом или флашом на дасци добро иситнити иставити у ванглу или на даску за мешење хлеба, па у средининаправити удубљење у које постепено сипати шећерни илибомбонски сируп. Варјачом мешати све док маса не почнеда се лепи за прсте. Затим продужити мешање рукама увангли или на дасци. За време мешања додавати помало ше-ћера у праху све док се не добије жељена чврстина, а то јечврстина столарског гита или теста за хлебну погачу.

Од справљеног теста направити лепиње — погаче тежинеоко једног килограма, које треба ставити у најлонске кесе.Дебљина погаче треба да буде највише 8 мм да би се могласместити испод поклопне даске преко сатоноша оквира.

Винска или сона киселина морају се обавезно умешати усируп, јер једна или друга врше разлагање сложених шећера,одржавају погачу у меком стању и спречавају мрвљење.

Справљање шећерно-медног теста. Тесто се справља на истиначин као и шећерна погача, с тим што се уместо сирупаупотребљава мед и не треба додавати винску или сону кисе-лину.

Како се врши прихрањивање пчела. Најједноставнији и нај-практичнији начин прихрањивања пчела је прихрањивање по-моћу преуређених Милерових хранилица које се постављајуизнад пчелињег друштва (плодишта или медишта), што ћезависити од годишњег доба прихрањивања пчела.

Помоћу Милерове хранилице пчеле се хране без отварањакошнице, тако да се грабеж код пчела које се прихрањују изтакве хранилице никад не појављује. Осим тога, пчеле се уњој не даве, а храна у хранилици задржава топлоту друштвасве док је пчеле потпуно не утроше.

Ако нема Милерове хранилице, могу се користити разнисудови за прихрањивање (тегле, конзерве, дрвене хранилице-валовчићи и др.), или се једноставно сируп директно налива упразно изграђено саће. Међутим, храњење пчела на ове начинеима велике техничке недостатке, јер изискује много посла и

215

времена, а пчеле се при храњењу Јако узнемираваЈу, тако дачесто долази до отежаног прихрањивања, а понекад и до rpa-бежи.

Прихрањивање пчела у вршкарама. Пчеле у вршкарамамогу се такође лако прихранити. То се најједноставније обављаако се врх вршкаре одсече и у отвор стави плехани део тирин-шког балона. Кружни отвор на вршкари треба да буде преч-ника 6—8 см, што зависи од величине плеханог дела прихра-њивача који улази у вршкару. Кад престане прихрањивањеприхрањивач се вади и на његово место ставља дрвени покло-пац-затварач. који се облепљује иловачом или смесом говеђебалеге и пепела. На кружни отвор може се током медобрањанаместити медиште изграђено од прућа, да би се пчеле и увршкарама искористиле за производњу меда.

КАКО УБРЗАТИ РАЗВОЈ

ПЧЕЛИЊИХ ДРУШТАВА

Пчелари обично сматрају да ће се јака пчелиња друштва самладим матицама и довољним залихама зимске хране у про-леће снажно развити и напредовати, без обзира на временскеи пашне услове, као и на помоћ пчелара. Али то није увек тако.Иако се налазе на истом пчелињаку, иако имају добре матице,иако се сва налазе у кошницама истог система и сва су узим-љена са приближно истом количином хране и пчела, ипак сеу пролећном развоју сва друштва не развијају подједнако.То значи да је код неких друштава настала криза, због које заос-тају у развоју.

Да би се кризе појединих пчелињих друштава отклониле,потребно је још у току летњег и јесењег периода обезбедитивећи број младих неистрошених пчела са младим продуктивнимматицама, као и довољне количине цветног праха и квали-тетног меда. Осим тога, за убрзање развоја легла, а тиме ипчелињег друштва, треба већ од прве половине марта почетитзв. подстицајно прихрањивање. Циљ овог прихрањивања једа се крајем марта и почетком априла у кошници развијебујније легло.

216

За подстицање пчела на бујнији развој препоручљиво једа се у марту и првој половини априла сваке недеље окренепо један оквup с вeћuм венцем меда на коме има легла. Оквирсе окрене тако да већи део венца меда дође на лето или у њего-

Део пчелињака аутора ове књиге на ливадској паши

ву непосредну близину. Пошто пред летом не трпе веће медневенце, пчеле ће одмах почети да отклапају медне поклопце саокренутог оквира и да ужурбано пребацују мед са лета уцентрални део гнезда. Због измењеног природног положајалегла пчеле ће инстинктивно убрзати припрему ћелија за по-лагање матичних јаја на оном делу саћа на којем до тада нијебило легла, да би што пре поправиле поремећени облик леглакоје је, иначе, у облику лопте.

Надражајним прихрањивањем шећерним сирупом, ок-ретањем оквира и доношењем цветног праха којег у марту иаприлу има у изобиљу, пчеле брзо обнове и ојачају друштвакоја су се налазила у кризи. Због убрзаног повећања бројамладих пчела такво друштво улази ојачано у главну пашу, аискусни пчелари знају да рекордне приносе не доносе средње

217

јака пчелиња друштва, већ само јака. Према томе, од пчелараће зависити с каквим ће пчелињим друштвима ући у главнупашу.

САТНЕ ОСНОВЕ И ИЗГРАДЊА САЋА

После увођења покретног оквира, најзначајнији проналазаку пчеларству, осим центрифуге, јесу сатне ocнoвe. Прве осно-ве саћа почео је да израђује 1857. године Немац ЈоханМеринг. То су биле основе без назначених зидова, па једоцније Американац Самуел Вагнер појачао зидове ос-нова ћелија и тиме омогућио да пчеле брже изграђују саће.

Сатне основе су, у ствари, плоче воска са утиснутимосновама ћелија, на којима пчеле даље изграђују нове ћелије.Сатне основе могу да израђују и сами пчелари на ручнимпресама, али је то неекономично, јер добијају табле које судебље него што је потребно, а често и са празним или оштеће-ним местима. Међутим, данас електрични ваљци врло брзо иу великим количинама производе првокласне сатне основебез икаквих недостатака.

Благовременим додавањем сатних основа пчелар под-стиче пчеле на бржу изградњу ћелија, а спутава и онемогућује

Сатне основе омогућиле су велики преокрет у пчеларској производњи

218

изградњу већег броја трутовских и неправилних ћелија на саћу.На тај начин пчеле лакше и брже долазе до готових ћелија,па су у могућности да брже обнављају друштво и да се лакшеборе с мољцима и заразним болестима.

Један од основних узрока умањене производње меда нанашим пчелињацима лежи и у лоше изграђеном саћу у пло-дишном делу кошнице. Саће у плодишту служи пчелама заизвођење легла за смештање резервне хране и за одржавањетоплоте и влажности. Служећи овој сврси ћелије саћа у којимасе изводи легло мењају се из године у годину и смањујузапремину, јер свака ларва која се изведе у ћелији саћа ос-тавља на дну извесну количину измета, а када се преображавау лутку оставља и кошуљицу, тако да се после десетак годинаиз оваквог саћа изводе кржљаве пчеле. Због тога старо саћетреба непрекидно обнављати, тако да ниједан оквир саћа уплодишту не остане дуже од четири године.

Заменом старог саћа у плодишту задовољава се потребапчелињег нагона за излучивањем воска, смањује појава великихпоља трутовских ћелија, умањује нагон ројења, повећава при-нос у воску и заштићују пчеле од разних пчелињих заразнихболести.

Да би се изградило првокласно саће за плодиште требаунапред припремити довољан број сатних основа које скројенеи наслагане једна на другу треба да одлеже неколико месеци.Одлежане сатне основе мање се отежу, а пчеле на њима мањеизграђују трутовске и неправилне ћелије.

Сатне основе дају се пчелама на доградњу само за времепаше, јер их тада пчеле радо примају и одмах дограђују. Нетреба давати одједном више табли сатних основа, јер ће пчелетада најчешће изграђивати горње делове саћа, док ће доњесамо започети. У случају престанка паше, недовршено саћезадаваће бригу пчелару све док ra пчеле потпуно не изграде.За време врбове или воћне паше пчелама треба увек дати поједну таблу сатне основе на изградњу. Оквир са сатном ос-новом ставља се у овом периоду у средину друштва, измеђуоквира с леглом, а касније само између последњег оквира слеглом и оквира са цветним прахом. Ако додате сатне основенису довршене а паша престане, тада пчеле обавезно требаприхрањивати све док се потпуно не заврши доградња сатнихоснова.

219

У раним пролећним, и касним летњим и јесењим пашамапчеле граде првокласно саће с малим пољима трутовских инеправилних ћелија. Због тога ове паше треба и користити заизградњу саћа у плодишту. Међутим, јаке паше које код насдолазе у мају или јуну треба користити углавном за изградњусаћа у медишту.

Саће за плодиште беспрекорно изграђују мала резервнадруштва — нуклеуси. Ако пчелар располаже довољним бројемнуклеуса он изградњу саћа треба углавном да повери малимјачим друштвима у нуклеусима. Да би нуклеуси брже изгра-ђивали ново саће морају се друштва добро прихрањивати, паће и изградња новог саћа тећи брзо и задовољавајуће.

Понекад постоји потреба да се убрза производња саћа напчелињаку, што се може постићи применом убрзаног начинапроизводње новог саћа на сатним основама.

БРЗА ИЗГРАДЊА САЋА

Брза изградња саћа обавља се од друге половине јунадо друге половине августа, тј. у времену када цветају некеглавне медоноше: липа, ливадске биљке, кокотац, сунцокрети бели босиљак.

Пре почетка производње новог саћа треба одабрати једноили више пчелињих друштава (према потреби резервног саћа),ожичити оквире и у њих наместити сатне основе. Затим укло-нити медишта или оквире из медишта (без пчела), што ћезависити од система кошнице којом пчеларимо. Извађене ок-вире треба привремено сместити изнад или поред основнихдруштава.

У плодишту одабраног друштва треба пронаћи матицу,па оквир на коме је пронађена матица сместити у приручнукошницу или нуклеус. На место извађеног оквира с матицомставити један оквир са изграђеним саћем или сатном основом.Преко плодишта, ако је кошница настављача, поставити Ха-неманову решетку или преградити кошницу, ако је полошка.Преко или иза Ханеманове решетке у средину медишта ставитиоквир с матицом. Затим са обе стране оквира са матицом ста-вити оквире са сатним основама. Предвече по смирају пчелана пчелињаку потпуно затворити лето на плодишту, а отворитина медишту где се налази матица. Пошто је лето на пло-дишту затворено, пчеле ће кроз горње лето које је отворено

220

на медишту одлазити у природу. Приликом повратка из при-роде, пошто су научиле да улазе на плодишно лето, код пчелаће доћи до извесног комешања, све док не открију лето на ме-дишту. Њихово гомилање на затвореном лету плодишта нетреба пчелара да забрињава јер ће пчеле убрзо открити летои преко лета на медишту отпочети нормално да опште саоколином.

Пошто се матица налази у медишту, то ће велики бројпчела убрзо прећи код матице и започети изградњу новог саћа,јер у томе учествује готово цело друштво. После, отприликеседам дана, ако у природи има подржавајуће паше и ако сепчеле прихрањују сваке друге вечери са 1 до 2 литра шећерногсирупа, друштво у медишту ће потпуно изградити све саће уоквирима са сатним основама, матица ће залећи неколико но-воизграђених сатова, а у горњим деловима новог саћа образо-ваће се венци меда.

По завршеној изградњи новог саћа треба одмах одузетисаће без пчела и дати га друштвима којима је потребно. Нањегово место може се одмах ставити нова партија оквира сасатним основама које ће пчеле, ако су услови остали непро-мењени, одмах отпочети да изграђују како би матици омогу-ћили брже полагање јаја. Уколико се услови за градњу новогсаћа промене, треба обуставити даљу изградњу новог саћа.

НАМЕШТАЊЕ САТНИХ ОСНОВА У ОКВИРЕ

Пчелари који су радили с примитивним кошницама запа-зили су да им се саће у време великих врућина руши. Да биово спречили, учвршћивали су га на тај начин што су крозплетаре провлачили штапиће.

Са проналаском покретног оквира и центрифуге и све чеш-ћим сељењем пчела са паше на пашу, осећала се потреба дасе саће рсигура од ломљења. Да би се то постигло, сатнеоснове се учвршћују с неколико редова жица разапетих у ок-виру водоравно. Разапете жице утапају се у сатне основежврком. Приликом изградње саћа пчеле уграђују жицу такодобро да се саће потпуно учврсти и осигура од ломљења икидања.

Сатне основе треба увек утврђивати у средини оквира.Да би се ово постигло, рупе за увлачење жице ваља бушити

221

тачно по средини бочних летвица оквира. За овај посао потре-бан је плехани шаблон ширине и дужине бочних летвицаоквира. Кроз избушене рупице шаблона оловком се обележеместа за бушење рупа на летвицама, а затим се справом забушење или обућарским шилом избуше рупе и увуче жица.За увлачење жице у оквире користи се специјална справицаили калем на који је намотана жица.

Први ред жице поставља се на 2 см испод сатоноше, другина 3 см од прве жице, трећи на 5 см од друге, следећи редовитакође на размаку од 5 см, док последњи ред жице треба дабуде удаљен од доње лајснице 2 см. Ништа не смета ако из-међу последњег и претпоследњег реда буде нешто већи илимањи размак.

Жицу треба намештати само водоравно, без обзира на ве-личину оквира. Пре уметања у оквире сатне основе се исекутако да буду за 1 см краће и уже од унутрашње шупљине ок-вира.

222

За утискивање жице у саће ваља направити подметач —даску, дебелу 12—14 мм и 1 см ужу од унутрашње мере оквира.С доње стране подметача прикују се две летвице широке 3 см,дебеле 2 см и 6 см дуже од ширине подметача, да би се нањих ослонио оквир при утискивању жице у саће.

Кад се жица увуче у оквир, између редова жице увуче сесатна основа, тако да жица буде наизменично с једне и другестране табле сатне основе. Овако увучену таблу треба учврститиза сатоношу. Ако сатоноша има жлеб, табла се увуче у њега,па се направом за заливање саћа залије растопљеним воскоми једна и друга страна. Уколико на сатоноши није уграђенжлеб, онда се горња ивица саћа подавије и причврсти уз сато-ношу специјалним топлим жврком. Крајеви жица се такођезалију воском помоћу направе за заливање. Ако се не распо-лаже направом за заливање воском, онда се ради овако: у нутсатоноше увуче се сатна основа која је претходно провученаизмеђу редова жица, затим се оквир искоси, па се табла ос-новице причврсти уз горњу ивицу сатоноше растопљеним вос-ком који не сме да буде сувише врућ.

Оквир са намештеном таблом сатне основе положи се надаску коју претходно треба поквасити водом да се сатна осно-вица не би лепила за даску. Затим се топлим или, још боље,хладним жврком утапа једна по једна жица у саће. Ако се радиса топлим жврком, треба водити рачуна да не буде прегрејан,да не би секао саће.

Табла сатне основе не сме да буде нигде повијена ниискривљена, јер би пчеле на том делу градиле трутовско инеправилно саће.

ЕЛЕКТРИЧНО УТАПАЊЕ ЖИЦЕ У САТНЕ ОСНОВЕ

Где год постоји могућност да се утапање жице у сатнеоснове врши електричним путем треба га користити, јер сеовим начином то идеално постиже. Преимућство електричногутапања састоји се у томе што се електричном струјом потпуноравномерно загревају појединачно једна по једна или исто-времено све жице у једном оквиру, тако да се потпуно обавијувоском, стварајући целину са сатном основом. Цео посао јеврло једноставан и траје само неколико минута. За овај посаопотребан је мали трансформатор помоћу којег се струја од

223

Распоред жица увучених у Дадан-Блатов оквир

220 волти смањује на 6 до 8 волти. Ова јачина струје је безо-пасна по човечији организам.

Техника рада састоји се у следећем: најпре треба ожичитиоквире и између жица провући таблу сатне основе, а затимпоставити оквир преко подметача, на који су одоздо прико-ване четири пакнице 3 x 4 см, да би подметач био издигнутради лакшег руковања. Затим се на дасци-подметачу изравна

Електрично утапање жице у сатне основе

саће да не буде нигде повијено ни искривљено. Када се укључиструја, онда се једним штитом додирне један крај жице, адругим штитом други крај жице, тако да струја тече кроз свежице у оквиру. Добијајући струју преко трансформатора,жица се загрева и постепено утапа у саму основу, тако да сесаће, ако је восак исправан, никад не витопери у оквиру.

224

ПОНАШАЊЕ ПЧЕЛАПРЕМА СТАРОСТИ САЋА

Понашање пчела према старости саћа одвија се премаприликама у кошници и годишњем добу.

Када пчелар припрема гнездо новом роју, треба да сестара да не иде даље од пчелињег инстинкта. Рој захтева дасаће буде ново. У противном, ако му дамо само црно саће,рој ће сутрадан напустити кошницу. Исто ће се догодити акому дамо полуцрно саће у коме је извођено легло. Међутим,ако му дамо само сатне основе и један оквир с леглом, рој нећенапустити кошницу.

Старом пчелињем друштву више годи старо саће. Ако по-четком године у плодишту има црних, полуцрних и белихоквира са саћем, матица ће увек прво почети да носи јаја у ок-вирима са црним саћем. Касније, када почне обилно да залежејаја, матица прелази и на остало саће. Ако у средину друштваза време најјачег лежења ставимо оквир са сатном основом,пчеле ће ra одмах изградити и матица залећи, под условом дау природи има паше. Ако јаком пчелињем друштву које је самоу плодишту дамо наставак у коме су само оквири са сатнимосновама, пчеле ће само у изузетним приликама прећи наизградњу саћа у медишту, јер ће се радије ројити него што ћепрећи у медиште. Али, ако се у медишни наставак у коме суоквири са сатним основама да само један оквир са легломили црним саћем, пчеле ће прећи у наставак и одмах почетида изграђују сатне основе. Ту се јасно истиче преимућствостарог саћа, које у оваквим случајевима има неку привлачнумоћ.

Ма колико да је пчелиње друштво у позну јесен јако,матица у новом саћу, у коме до тада није извођено легло нећега залећи, па макар то саће ставили у средину друштва из-међу легла. Пчеле ће у ово саће смештати само мед и цветнипрах. Због тога -искусни пчелари пред узимљавање пчела свеоквире са новим саћем у коме није извођено легло повлачеу крајеве кошнице, а у средини гнезда остављају само оносаће у коме је извођено легло, да би пчелињем друштвуосигурали безбедно зимовање и нормалан пролећни развој.

15 Практично пчеларство225

КАКО ЋЕМО ИЗГРАДИТИ САЋЕЗА МЕДИШТА С ПРОДУБЉЕНИМ ЋЕЛИЈАМА

Саће за медишта с продубљеним ћелијама треба изграђи-вати постепено. Најбоље је да се за време јаче паше првоизгради саће у нормалним оквирима. Овако изграђено нор-

Изградњу саћа са продубљеним ћелијама треба вршити само за времејаких паша јер се тада добијају овакви оквири

мално саће треба исећи топлим ножем унаоколо и уметнутига у средину оквира чија је сатоноша и остале лајснице ширине38 мм. Ако убачено саће не лежи чврсто у оквиру, треба га

За време изградње широког саћа пчеле на понеком оквиру поред сатнеоснове изграђују језичке које треба за време паше повремено уклањати

226

местимично залити воском и повезати рафијом или танкимканапом док га пчеле не учврсте. Ужичавање овако изгра-ђеног саћа није потребно. Када пчеле продуже ћелије, догра-ђено саће стоји чврсто у'оквиру, те за време цеђења меда илипри сеоби пчела на паше нема никакве бојазни да ће сепокидати. Међутим, када се сатна основа ставља у овако ширококвир, обавезно је жичење са три жице.

Изградња оваквог саћа употребом сатних основа врши сетако што се између већ изграђеног саћа с продубљеним ћели-јама у време јаче паше убацује по један оквир са сатномосновом. Догађа се да пчеле у време јаке паше поред сатнеоснове граде понегде и понеки језичак саћа, који током пашетреба уклањати. Када се заврши изградња додатих сатнихоснова у широком саћу, језичака више неће бити, а изгра-ђено саће служиће пчелару целог века, јер се у њему не изводилегло, па ra мољац не напада.

ПРОШИРИВАЊЕ ГНЕЗДА

С појавом топлих дана у пролеће, макар и при слабојпаши, матица у суженом и утопљеном гнезду из дана у данзалеже све већи број јаја, тако да попуни највећи број ћелија,те јој сужено гнездо није више довољно. Недостатак простораза ширење рејона легла може да доведе до ограничавањарада матице и до непотпуног искоришћавања њене способнос-ти за полагање јаја, а то успорава развој пчелињег друштва.Због тога је потребно да се у ово годишње доба проширегнезда појединих друштава.

Моменат када треба почети са проширивањем гнезда за-висиће, пре свега, од јачине друштва и од временских и паш-них прилика. Превремено проширивање је врло штетно, јернајчешће повлачи за собом успоравање развоја легла; акосе, пак, закасни, друштво може добити нагон за ројењем предглавну пашу или одмах по њеном завршетку.

Прави моменат за проширивање гнезда настаје онда кадасе види да пчеле у суженом и утопљеном гнезду припремајуматици претпоследњи оквир саћа за залегање или га пунецветним прахом и медом. То најчешће бива крајем мартаили почетком априла, ако је топло и лепо време мало дужепотрајало па су пчеле могле несметано да користе ранупролећну пашу.

227

Проширивање гнезда изводи се постепеним померањемпреградне даске и додавањем празног, старијег и исправногсаћа између крајњег оквира с леглом и оквира са цветнимпрашком.

Само јаким друштвима могу се у почетку проширивањагнезда, поред оквира који су поседнути пчелама, дати још1—2 оквира са изграђеним саћем. У овако суженом просторупчеле остају све док трају хладне ноћи, што обично бива докраја марта. Како се време устаљује и топлота повећава, такосе и друштво све више развија, те му треба сваке недеље про-ширивати гнездо све док се цело плодиште не испуни саћем.

Ако у природи има воћне или неке друге паше, јачадруштва могу добити по један оквир са сатном основом даби се код пчела подстакао инстинкт за градњом. Уметањемсатне основе врши се истовремено и проширивање гнезда.Пчеле тако добијају и већи простор за осталу делатност укошници. Сатне основе стављају се такође иза крајњих оквирас леглом. Ако у природи нема паше, сатне основе не требастављати, јер ће пчеле на додатим сатним основама око жицескидати восак и тиме потпуно оштетити саће.

У Лангстротовим кошницама гнезда се проширују из-меном места наставака. Кад у горњем наставку буде 4—5 ок-вира с леглом, треба извршити прву измену места наставака,која се састоји у томе што се горњи плодишни наставак спуштана подњачу, а доњи, који је био на подњачи, ставља на местогорњег. Пошто се променом наставака ремети природни об-лик легла и пошто је топлота у горњем наставку већа, матицаће убрзо прећи у њега. Пчеле ће ужурбано припремати ћелијесаћа за полагање матичних јаја и уједно преносити мед изједног наставка у други. Радом на поправљању поремећеногоблика легла и преносом меда ствара се код пчела представао паши, што уз повремено надражајно прихрањивање доводидо бржег активирања и развоја пчелињег друштва.

Када се време устали, треба преко два плодишна наставкау Лангстротовој кошници поставити Ханеманову решетку,а преко ње медишни наставак, да би пчеле чувале саће одмољца и да би, уколико наступи нека јача паша, смешталевишкове меда.

За интензивно извођење легла и несметан развој друштвавеома је важно да саће којим се проширује гнездо у билокојем систему кошница, буде старије, тј. саће које је неколико

228

година узастопно служило за извођење легла. Пчеле на овак-вом саћу у ово годишње доба брже припремају ћелије заполагање матичних јаја и у њих матица радије полаже јаја,јер пчеле инстинктивно настоје да овакво саће што пре обез-беде од мољаца.

ПРОШИРИВАЊЕ ЛЕГЛА

Када се догоди да пчеле у пролеће уносе више цветногпраха и нектара него што га могу утрошити за исхрану леглаи одржавање живота, онда се код више друштава могу наћи3—4 оквира с леглом који су с једне и с друге стране блокираниоквирима пуним цветног праха или заливени медом. Ако биостао — овакав распоред суженог легла, онда би се ограничиорад матице, што би довело до слабог развоја друштва, а тимеи до смањења његове радне способности за искоришћавањеглавне паше. У оваквим случајевима потребно је повременоодузимати по један или два оквира са цветним прахом илимедом и дати их друштвима која у њима оскудевају. Наместо одузетих оквира стављају се празни оквири са старијимисправним саћем. У недостатку изграђеног саћа може се ја-чим пчелињим породицама дати по једна табла сатне основекоју треба ставити између последњег оквира с леглом и ок-вира са цветним прахом.

Празно саће, као и сатне основе, треба пре додавањапчелама попрскати водом или сирупом, јер попрскано саћеизазива код пчела рефлекс за брже чишћење ћелија и изградњуновог саћа. Прскање саћа делује на повећано лежење матичнихјаја, све док постоји потреба за проширивањем гнезда и легла.Међутим, прскање за време паше нема никаквог ефекта.

СПАЈАЊЕ ПЧЕЛА

Спајање пчела врши се у циљу појачања основних друш-тава ради што потпунијег искоришћавања главне паше иликада треба извршити спајање слабица и безматака. За поја-чање основних друштава пред главну пашу ми обично корис-тимо нуклеусе и слаба друштва која из било којих разлоганису била у стању да ојачају. Појачањем средњих основних

229

друштава нуклеусима или слабицама добијамо јаку породицукоја ће бити у стању да у потпуности искористи главну пашу.

На већем пчелињаку увек се могу наћи и сасвим слабепчелиње породице, па и такве које су изгубиле матицу ипостале трајни безматци. Пчелар се обично двоуми када јеу питању спајање више слабих друштава, јер се тиме смањујеи број породица на пчелињаку. Али они треба да знају дасе њихов успех не мери бројем пчелињих друштава, већоним што умеју да учине да би пчелињак био што рента-билнији.

Некада се практиковало да се пчелама пре спајања данеки јаки мирис (љута ракија, лук, грудвица камфора) да бисе изједначио мирис друштва. Међутим, данас је пчеларскапракса за спајање пчела усвојила два сигурнија начина: по-моћу празне кошнице или напрашивања пчела шећером у праху.Који ће се од ова два начина употребити зависиће од временаса којим располажемо и система кошнице којом пчеларимо.

Ако вршимо спајање два друштва помоћу празне кошницетада матицу која је лошија ликвидирамо. Затим пронађемоматицу у другом друштву и са оквиром легла и пчела ставимоу средину празне кошнице. Из исте кошнице извадимо јошједан оквир с леглом и пчелама и ставимо га са стране накоме се налази матица. Потом извадимо два оквира с легломи пчелама из кошнице у којој смо ликвидирали матицу иставимо их са обе стране већ смештена два оквира са матицом.Даље узимати наизменично из једне и друге кошнице по 2оквира, прво са леглом, па са цветним прахом и најзад самедом и празним саћем, које стављамо с једне и друге странестављених оквира у новој кошници.

По завршеном спајању друштава, стару кошницу у којојје била добра матица уклонити са њеног места и ставитинову кошницу са спојеним друштвима. Ова кошница се стављатако да лето не буде на истом месту где је било лето старекошнице, већ за неколико сантиметара улево или удесно. Пчелеспојених друштава, враћајући се из природе, не улазе директнона ново лето јер је оно мало помакнуто, па за извесно времелутају, али убрзо отпочну нормално да улазе и излазе изкошнице без икакве борбе међу спојеним пчелама.

По другом начину спајање се врши тако што се лошијаматица ликвидира и пчеле једног и другог друштва одозгопреко сатоноша оквира, добро напраше шећером у праху који

230

се сипа из неке стаклене или пластичне кутије која на поклопцуима рупе кроз које лако пролази шећер. Чистећи једна другуод шећера пчеле се из једног или више друштава спајајубез икакве борбе. Пред спајање треба сачекати 5—10 минутада пчеле једног и другог напрашеног друштва покупе шећер,па их затим можемо слободно спајати.

ПРЕБАЦИВАЊЕ САЋА ИЗ ВЕЋИХУ МАЊЕ ОКВИРЕ

Понекад постоји потреба да се изврши пребацивање саћаиз већих у мање оквире. У оваквим случајевима треба посту-пити на следећи начин: из кошнице у којој су већи оквириизвадити 5 оквира, од којих један треба да буде са леглом,а остали са мањим венцима меда или празним саћем. Саоквира стрести пчеле и пренети их у просторију у којој ће сеизвршити исецање и кројење саћа за нове оквире. За исецањеи намештање саћа у нове оквире треба припремити два оштраножа, врућу воду у којој ће се загревати ножеви и рафију.Исецање и кројење саћа врши се на подметачу — дасци такошто се оштрим загрејаним ножем унаоколо исече саће извеликог оквира. Преко исеченог саћа поставити нови мањиоквир па врућим ножем опкројити саће тако да чврсто лежиу новом оквиру. Саће убачено у нови оквир треба на неколикоместа унаоколо повезати рафијом.

Пребачено и повезано саће треба одмах сместити у новукошницу. Оквир са леглом ставити у средину кошнице, палево и десно од њега сместити нове оквире у којима је пре-бачено саће с медом, цветним прахом или празно.

Стару кошницу из које смо извадили 5 оквира требауклонити и на њено место поставити нову кошницу у којусмо убацили искројене и повезане оквире. При стављању новекошнице на место старе у којој су већи оквири, треба водитирачуна да лето нове кошнице буде на истој висини као и кодстаре.

По смештању нове кошнице на место старе, приступитидаљем пребацивању саћа и пчела у нову кошницу. Из стареузимати један по један оквир прво са леглом, а затим остале.Пчеле са оквира стресати у нову кошницу па их затим пре-нети у просторију у којој ће се извршити исецање и уметање

231

саћа у нове оквире. Оквире са леглом стављати са једне идруге стране већ смештеног оквира са леглом. Остале оквиреса цветним прахом, медом и празне оквире стављати са обестране оквира са леглом.

Веома је важно да се пчеле пребачене у нову кошницујош исте вечери прихране са 1—2 литра шећерног сирупа,да би што пре и што боље учврстиле пребачено саће у новеоквире.

Између оквира с леглом и оквира са цветним прашкомтреба у току паше стављати оквире са сатним основама, сведок пчеле радо изграђују ново саће и док траје потреба заизменом старог саћа.

КАДА ТРЕБА ПУСТИТИ ПЧЕЛЕ УМЕДИШТЕ

Пуштање пчела у медиште зависи од временске ситуације.Ако се време у пролеће устали и отпочне воћна, врбова иликоја друга паша, пчеле ваља одмах пустити у медиште да бичувале саће од мољца и да би, ако пролећна паша будеиздашна, смештале вишкове меда у медиште.

У случају да је пролећно време нестабилно (час топло,час хладно са хладним ветровима или кишом) треба сачекатида се време устали, јер у таквим временским ситуацијамане постоји никаква бојазан да ће мољац напасти незаштићеносаће у медишту.

У Латстротовим кошницама пуштање пчела у медиштеје врло једноставно. Уклонити поклопну даску која је делилаплодиште од медишта и на њено место ставити Ханемановурешетку, а преко ње наставак са медишним саћем. Приликомдодавања трећег медишног наставка, ако се време усталилои ако је отпочела воћна или која друга паша, добро ће битида се у горњи плодишни наставак убаци једна до две сатнеоснове, јер пчеле на овим пашама изграђују првокласно саће.

У Дадан-Блатовим кошницама и другим настављачама сацелим наставцима или полунаставцима, пчеле се, ако кошниценемају збег, пуштају у медиште употребом увоштеног платнакоје се по целој унутрашњости кошнице поставља измеђуплодишта и медишта. Платно треба спреда и позади подавитиза неколико сантиметара да би пчеле могле несметано да

232

контролишу саће од мољца и да у случају већег приливанектара смештају вишкове меда у медиште. Тек када се времепотпуно устали, платно треба уклонити из кошнице.

У кошницама лисњачама-АЖ пуштање пчела у медиште јеврло једноставно, треба само уклонити лесонитску плочуили картон са Ханеманове решетке која дели плодиште одмедишта. Ако отпочне нека јача паша, а време се потпуно

Спаривалиште матица Пчеларског комбината Дечани (Фото Р. Живановић)

устали, тада ће бити добро да се један оквир са леглом ипчелама, без матице, пребаци из плодишта у медиште. Пре-бацивањем оквира са леглом у медиште убрзаће се прелазпчела из плодишта у медиште и уједно проширити друштво,што ће код већег броја друштава увелико смањити нагон заројењем пред главну пашу.

У кошницама полошкама пуштање пчела у медиште, кадаје у питању једноматично друштво, врши се постепеним про-ширивањем друштва преградном даском која се према развојудруштва помера ка бочном зиду кошнице, све док сви оквирине буду запоседнути пчелама.

233

По пуштању пчела у медиште треба у свим системимакошница ставити у медиште по два оквира са црним саћем,јер оно инстинктивно привлачи пчеле да брже прелазе у ме-диште.

ИЗЈЕДНАЧАВАЊЕ ПЧЕЛИЊИХДРУШТАВА

У пролећном развоју пчелињих друштава сва друштвасе не развијају подједнако брзо. До које ће се мере једнодруштво развити зависи од његове јачине, матице, резерве медаи цветног праха. Међутим, и поред тога, свако друштво имаграницу свог максималног развоја. Када се друштво макси-мално развије, бесциљно би било даље га форсирати, јер сеоно више неће развијати, ма колико ra ми на то присиљавали.Међутим, може се догодити да друштво уђе у природнинагон ројења, у ком случају се смањује принос меда. Збогтога друштвима која имају више од 8 оквира легла требана седам дана пред главну пролећну пашу одузети по једаноквир легла с пчелама и дати их друштвима која у леглуоскудевају. При пребацивању легла и пчела мора се водитирачуна да се не пребаци и матица, јер би њен живот биоодмах доведен у питање. Осим тога, треба извршити и спа-јање свих слабих пчелињих друштава са средње јаким, да бисе добиле јаке заједнице које ће бити способне да у потпу-ности искористе наступајућу пашу.

Да не бисмо одузимали вишак оквира с леглом и пче-лама можемо вршити тзв. промену места кошница. Пчелињадруштва која су развијена толико да им прети опасностда се изроје треба увече, по смиривању пчела на пчелињаку,пребацити на места оних друштава која су средње јачине.Променом места кошница један део пчела прећи ће из јачиху средња, а из средњих у јача друштва. Овај начин изједна-чавања показао се у пракси као најсигурнији, али само ондакада у природи има паше и када су друштва здрава.

У беспашном периоду промена места кошчица мора севршити постепено и са посебном пажњом, при чему требапратити понашање пчела на лету кошиицс. Ако између пчелапремештених кошница не долази до туче све је у реду, алиако почне јача борба на лету — што се понекад може дого-дити — одмах треба вратити кошнице на своја места, оста-вити их на миру 1 до 2 дана. а затим обновити замену

234

с неком другом кошницом. Ако и при овој замени измеђупчела настане борба на лету, треба вратити кошнице на ранијаместа. Поступак не треба даље понављати, већ од јачих друш-тава одузети по један оквир легла с пчелама и дати ихдруштвима која су средње јачине, да би у развоју достигланајјача друштва.

ОД ЧЕГА ЗАВИСИ ВЕЋИ ПРИНОС МЕДА

Већи или мањи принос у меду, или доходак од пчела,највише зависи од временских прилика и од богатства око-лине медоносним биљкама које луче нектар. Има и другихфактора, али су ова два најважнија, док су остали утицајиод споредније важности. Међутим, многи искусни пчеларизапазили су да нека пчелиња друштва и у изразито слабојпчеларској години напуне медишта новим медом, док се кодпонеких могло видети нешто мало, а код слабих друштаванимало новог меда, све је било празно.

Ова појава није ретка и запажа се сваке године, у свимкрајевима и на сваком пчелињаку. Због тога је она за пче-ларство од великог значаја и заслужује да се темељно испитаи потраже њени узроци.

Одавно се зна да велики принос у меду могу донети самојака пчелиња друштва са квалитетним матицама. Такође јепознато и то да се сва друштва на истом пчелињаку и уистој години у пролеће не развијају подједнаком брзином, збогчега и не достижу бројчану снагу за искоришћавање главнепролећне паше па, разумљиво, не могу справити ни једнакеколичине новог меда.

Ово је све тачно, али слабост или јачина пчелињег друштванису узроци, већ појаве које долазе као последице некогузрока. Стога се и поставља питање шта је то што чини дасе неко друштво у пролеће брже развија и јача, а друго спо-рије? Зашто прво друштво до наступања главне паше достигневрхунац развоја, а друго у том погледу заостане? Свакомискусном пчелару је познато да то углавном зависи од вре-менских и пашних услова краја у коме пчеларимо, пореклаи старости матице, од количине хране, квалитетног саћа, мла-дих пчела, и, на крају, од кошнице. Сви ови фактори суважни, па ако изостане само један од њих друштва неће у

235

потпуности искористити главну пашу. Према томе, приносу меду не зависи само од године и месних прилика, већ и одпчеларевог разумног утицаја на живот и рад пчела.

Пчелар који из лакомислености или неразумевања послаостави преко зиме пчеле без довољно хране, без квалитетнемладе матице, младих пчела, добро израђеног саћа и добрекошнице, доприноси да се пчелиња друштва у пролеће ни поднајповољнијим временским и пашним условима не могу до-вољно и на време развити за потпуно искоришћавање главнепаше.

За све крајеве и све главне паше основни је услов у борбиза већи принос развити пчелиња gpуштва за почетак главнепаше до максимума. Таква друштва треба на почетку пашеда испуњавају бар 1/3 медишног простора пчелама. Осимтога, у максимално развијеним друштвима треба одржатипостојано радно расположење, односно не дозволити пчели-њим друштвима да дође до појаве природног нагона за роје-њем док не отпочне главна паша, а када она наступи пчелеће бити заузете великим послом око уношења и прераденектара и ретко кад ће ући у нагон ројења. Уколико пчелардозволи да му друштва пред главну пашу уђу у нагон ројења,сигурно ће је изгубити, без обзира на њену издашност и времетрајања.

ТРЕБА ЛИ ОДУЗИМАТИ ИЛИ ОГРАНИЧАВАТИМАТИЦУ ЗА ВРЕМЕ ГЛАВНЕ ПАШЕ

Ово питање одавно мучи пчеларе, па смо и ми настојалида му посветимо већу пажњу. Велики пчеларски научник Ћерзонје још пре 120 година учио и саветовао да добар пчелар не смеда остави пчеле да живе и раде по својим природним на-гонима, јер се оне не негују због тога да би се угађало њихо-вим природним нагонима, већ да се од њих добије што већакорист.

Због постизања већих приноса од пчела Ђерзон је саве-товао пчеларе да уклањају матице из друштва за време главнепаше и то је назвао „дијамантским правилом". Овај његовсавет усвојило је много пчелара у свету. Међутим, пракса јекроз дуги низ година показала да одузимање или ограни-чавање матице за време главне паше у кошницама настав-љачама није добро из више разлога. Уколико багремова или

236

која друга пролећна паша изневери или буде слаба, тада несамо што ћемо остати без меда, већ и без добрих друштава.Да се друштва оспособе за наредну пашу пчелар мора уложитимного труда и времена, а то наноси знатну штету пчелару.Осим тога, пчеле приступају изградњи матичњака и трутов-ског легла, па се рад на скупљању нектара осетно смањује,а друштва улазе ослабљена у наступајућу пашу.

Контролне кошнице аутора ове књиге на ливадској паши

Уношењем све већих количина нектара пчеле јаких орга-низованих друштава у кошницама настављачама блокирајувећ у првим данима велики број ћелија у простору легла иизнад њега. С обзиром да се заузимањем великог бројаћелија у простору легла нектаром матица природним путемограничава у ношењу јаја, то није ни потребно вршити оду-зимање или ограничавање матице јер би то само смањило,а никако повећало, принос на нашим главним пашама, адруштва не би била спремна за наступајућу нову пашу.

Међутим, код кошница полошки матица због великогпростора у кошници полаже јаја свуда по саћу, тако да по

237

завршеној главној паши буде на великом броју оквира отво-реног и затвореног легла које умањује принос. Да би се и уовом типу кошнице повећао принос треба на 10 до 15 данапред главну пашу вршити ограничавање матице. Огранича-вање се врши тако што се у једном делу кошнице, где сеналази лето, прегради простор са 5—6 оквира преградномдаском која у средини има Ханеманову решетку. У прегра-ђени простор ставља се оквир са матицом са 2 оквира легла,један оквир са сатном основом и 1 до 2 оквира са правилноизграђеним празним саћем. Уз преградну даску с друге странестављају се оквири са леглом па затим остали оквири. Акоје у. кошници било двоматично друштво, тада затворену ма-тицу треба ставити између оквира легла и одељења где се неналази преграђена матица, а другу матицу преградити на истиначин како је то већ описано. Лето где се налази ограниченаматица мора се потпуно затворити јер ако се тако не урадидолази до слабог развоја друштва и до ројења пчела. Овимпоступком код кошница полошки знатно се повећава принос наглавним пашама. Одступање од ових начела у погледу времен-ског и просторног ограничавања матице утиче на смањењеприноса.

За време ограничавања матице до почетка паше пчелетреба бар два пута прихранити шећерним сирупом да бисредиле поремећено легло и да би започеле изградњу новогсаћа на додатој сатној основи у простору ограничене матице.Прихрањивањем се запошљавају младе пчеле, те ретко каддолази до природног нагона ројења пред главну пашу.

КАДА СЕ МОЖЕ ВРШИТИ ОГРАНИЧАВАЊЕ МАТИЦЕ

После дугогодишњег испитивања дошло се до закључкада се ограничавање матице у полагању јаја може вршити завреме осредње паше и када је период до друге паше приличнодуг, рецимо од багремове до сунцокретове или паше од ко-котца. Да пчеле у том међувремену не би трошиле великеколичине резервног меда на сувишно легло, матицу треба огра-ничити у лежењу на 5—6 оквира у трајању од око 30 дана.Ограничавање се врши матичном (Ханемановом) решетком.Овим поступком руски пчеларски научници БЛИНОВ и ТАРА-НОВ кажу: да младе пчеле које не негују легло живе два до три

238

пута дуже, од пчела које су запослене на другим пословима укошници и ван ње. Многи пчелари сматрају да ће ограничавањелегла угрозити летњу снагу и производност пчелињих дру-штава јер она неће бити довољно јака да у потпуности иско-ристе наредну летњу пашу. Овога се не треба бојати јер нор-мална пчелиња друштва иако су због ограничавања посталасредње јачине па чак и нешто слабија, прикупиће исто толико,па чак и више меда од јаких друштава. Ову појаву руски пче-ларски научници објашњавају тиме, што пчеле у ограниченомпростору имају мање посла око отхрањивања и неге легла,те троше и знатно мање количине хране, због чега дуже живеи раде.

Другом половином јула треба престати са ограничавањемлегла. Уколико у природи нема интензивне паше приступитинадражајном прихрањивању пчела шећерним сирупом, да седруштва што боље развију и оспособе за безбедно зимовањеи пролећњи развој.

ИСКОРИШЋАВАЊЕ ПАШЕ

Пчелиња друштва којима је до почетка месеца мајапоклоњена већа пажња биће добро развијена и способна дау потпуности искористе главну пашу.

Када отпочне паша ваља испред кошница поставити лесо-нитске или картонске табле да пчеле које се враћају натоваренеса паше не би падале на хладну земљу или траву и тимегубиле у времену. Осим тога, лета треба широм отворити,јер кад отпочне паша не постоји никаква бојазан од грабежипчела, а пчелама се омогућује брже излажење и улажење укошницу.

Оквири у којима је било старо саће могу се у току паше,кад пчеле започну изградњу саћа на додатим сатним основама,померити у крајеве кошнице, а између већ изграђеног новогсаћа могу се поставити оквири са таблама сатних основа.

Нека друштва нису склона да наставе рад на изградњи ипуњењу нових оквира медом, већ се ограничавају на неколикосредишњих оквира. У таквим случајевима пчелар се мораумешати у њихов рад и крајње оквире преместити у срединумедишта, а оне из средине пребацити на њихова места. Акокошница нема Ханеманову решетку редовно се догађа да ма-

239

тица за време активне паше пређе у медиште и отпочне сазалегањем јаја. Ово се не сме дозволити ни код једног системакошница, јер ће у таквим друштвима, иако је паша обилна,бити знатно мање меда за истресање.

У току паше не сме се дозволити да друштва немајудовољан простор за пуну активност у искоришћавању паше.Због тога после 5 до 6 дана од почетка паше ваља кон-тролисати плодишта и медишта, па према систему кошницепредузети потребне мере да се паша што потпуније искористи.

Код Латстротових кошница, ако су пчеле у другом пло-дишном наставку крајње оквире добро напуниле медом, морасе у току паше извршити премештање наставака. Други пло-дишни наставак треба привремено сместити на кров суседнекошнице или постоља, па затим преко првог наставка ставититрећи медишни наставак, преко кога поставити Ханемановурешетку и на њу ставити други наставак који смо привременоуклонили. Овом променом наставака знатно се активира раднорасположење пчела, а с тим у вези и боље искоришћавањепаше.

У даданкама пчелиња друштва у првим данима већегприлива нектара смештају нови мед у плодишном делу кош-нице, али убрзо запљускују саће и у медишту. Да у изузетноповољним условима за лучење нектара не би дошло до бло-кирања легла и успоравања уноса меда, потребно је у медиш-тима за време паше вршити премештање оквира испуњенихмедом. Треба, дакле, узети 2—3 испуњена оквира са медоми заједно их са пчелама пренети у друштва која су унела маломеда. На места одузетих оквира с медом стављају се оквириса сатним основама или изграђеним саћем. Ако се спроведена целом пчелињаку, ова мера биће у већини случајева до-вољна, јер ће се истовремено и сва друштва приближно изјед-начити у приносу меда.

Рекордних година, које су врло ретке, може настати пот-реба да се најбољим пчелињим друштвима да још по једанполунаставак с изграђеним саћем и сатним основама. Овајнаставак ставља се испод наставка испуњеног медом, односноизнад плодишта.

С обзиром да наша главна багремова паша не траје дуго,споменуте мере биће довољне за потпуно искоришћавањепаше, јер на пчелињаку на сваких 10 пчелињих друштава увек

240

буде бар два друштва која, и поред помоћи пчелара, заостајуу развоју.

У лисњачама — АЖ, већина пчелињих друштава за времејачег уноса нектара уноси више нектара у медишта него уплодишта, па пчелар треба у току паше да врши пребаци-вање пуних оквира у кошнице где је мањи унос. Из друштавакоја уносе треба узети 2 оквира испуњена медом заједно сапчелама и пребацити их у плодиште исте кошнице. Из пло-дишта извадити два крајња оквира и ставити их на местоизвађених пуних оквира.

И поред нарочите бриге пчелара да сва друштва на пче-лињаку подједнако уносе мед, увек буде око 10% друштавакоја заостају у развоју и која слабије уносе нови мед за времеглавне паше. Како је ово стална појава на свим пчелињацима,то је и код овог система кошнице потребно вршити пре-мештање оквира из медишта, како би у свим друштвима позавршеној паши била приближно иста количина меда.

У кошницама полошкама може се за време паше такођевршити премештање — рокада оквира. Од друштава која вишеуносе меда треба одузети 1 до 2 оквира добро испуњенамедом и дати их заједно са пчелама које се на њима налазе.Извађени пуни оквири смештају се у медишту са једне и другестране оквира које су пчеле запљуснуле медом. На местоизвађених оквира са медом дају се оквири са изграђенимсаћем или сатним основама, све док се сва друштва на пче-лињаку приближно не изједначе у приносу.

ОДУЗИМАЊЕ И ИСТРЕСАЊЕ МЕДА

Када по завршеној паши у кошницама има вишка меда,приступа се његовом одузимању и истресању. Мед се одузимапосле сваке главне паше, јер се тиме друштва подстичу наактивнији рад, донекле спречава ројење, а мед је класиранпо медоношама — паши.

У одузимању меда не треба никад закаснити, али истотако не треба ни преуранити. Право време за одузимање медаје када су две трећине медних оквира поклопљене, јер је тадамед сазрео и подесан за истресање и даље чување.

Ако за време одузимања меда у природи има паше, ондасе мед са лакоћом одузима, јер пчеле тада не нападају пче-

16 Практично пчеларство241

лара. Али ако је паша слаба и време лоше, одузимање медамора се вршити врло опрезно да се не би изазвала грабеж. Уоваквим случајевима повађене оквире треба брзо смештати уприручне плехане кутије и одмах вршити покривање мокримкрпама. По завршеном цеђењу оквире вратити у кошнице текпред само вече.

За одузимање меда треба унапред припремити добру ди-милицу, довољно материјала за сагоревање у димилици, пле-хане или лесонитске кутије за пренос пуних оквира, шерпуса водом, четку за збрисавање пчела као и људе који ће пома-гати пчелару за време вађења и цеђења меда. Треба иматиједног помагача који ће од пчелара прихватити, смештати и

Овакви широки медишни полуоквири велики су ужитак за све пчеларе којипчеларе даданкама.

242

преносити пуне оквире до просториЈе за истресање меда, дру-ror помагача који ђе окретати центрифугу и вршити манипу-лацију око истресених оквира и трећег који ће вршити откла-пање поклопаца са медног саћа.

Пошто је све припремљено, потребно је обезбедити прос-торију у којој ће се мед истресати.

Ако располажемо просторијом у кући или бараком, тадау њима треба обезбедити довољан простор за несметан рад.Међутим, ако не располажемо овим просторијама онда сепчелар мора на време побринути да направи специјалан шатород јута-платна у коме ће се вршити цеђење меда.

Пракса је показала да се цеђење меда у шатору од јутаногплатна може обавити без икакве бојазни од уласка пчела ушатор. Због мириса платна и због длачица које садржи јута--платно, пчеле уопште не улазе у шатор, па се цеђење вршибез икакве предострожности од уласка пчела у шатор.

Шатор се прави од летвица за које се прикуца јута-платно.Његова ширина треба да буде 1,5 метар, а дужина око 2метра. Са предње, уже стране, треба обезбедити покретнаврата за улаз, а одозго га покрити јута-платном. Његоваизрада је сасвим проста, пошто је потребно само прикуцатиексерима платно за летве. Тако направљен шатор треба пос-тавити у непосредну близину пчелињака, водећи рачуна да свестране буду опшивене платном и да буде добро учвршћен заземљу.

Пошто се вађење оквира испуњених медом не врши наисти начин код свих система кошница, то ћемо у даљемизлагању дати одговарајуће поступке за различите типовекошница.

ВАЂЕЊЕ ОКВИРА ИЗ КОШНИЦАНАСТАВЉАЧА

Вађењу оквира приступа се тек када је сав прибор за радприпремљен и пренет у пчелињак. За одузимање оквира изнастављача постоји неколико начина, те ће пчелар премасвојим могућностима одабрати начин који ће му најбољеодговарати.

Први начин састоји се у томе да се уочи дана вађењаоквира, увече, кад престане излет пчела на пчелињаку, уклонеса кошница поклопне даске и кошнице покрију крововимада се у случају кише заштите. Уклањањем поклопних дасака

243

са кошница, пчеле које су у току ноћи биле у медишту збогхладноће спустиће се у плодиште да чувају легло. Пчеларе једним помоћником треба рано, око 3 часа, на брзину даскине пуне медишне наставке и пренесе их у одељење за истре-сање меда.

На оквирима медишта биће врло мало пчела и то само надоњим ивицама оквира. Заостале пчеле треба брзо четкомзбрисати у празну кошницу или нуклеус, па их по завршеном

На доброј паши овако изгледају крајњи оквири у плодишту Дадан-Блатовекошнице

одузимању оквира или целих медишта поново стрести у кошни-цу. Вађење оквира са медом из плодишта треба наставити теккада отпочне излет пчела на пашу. На овај начин се без тешкоћаодстрањују пчеле са медног саћа.

По другом начину пуна медишта (једно по једно) требазаједно са пчелама одвојити од плодишта и ставити на по-годно постоље или кров суседне кошнице. После уклањањамедишта, из плодишта се изваде 2—3 крајња оквира пунамеда, па кад се са њих стресу пчеле, пренесу се у одељење за

244

истресање меда. Пошто су оквири из плодишта повађени, наместо уклоњеног пуног медишног наставка постави се прекоплодишта један празан полунаставак над којим се мокромчетком са појединих оквира збришу пчеле у плодиште. Очиш-

На већим пчелињацима у време одузимања меда пчеле треба одстрањиватиса оквира ваздухом како се то у велико практикује у другим европским

земљама

245

ћени од пчела, медишни оквири стављају се у приручне кутијеза пренос, при чему се одмах покривају мокрим пешкиримаили ланеним крпама. Кутије испуњене оквирима пуним медомпреносе се рукама или, још боље, колицима у одељење заистресање. Празно медиште враћа се на своје место после ук-лањања помоћног полунаставка са плодишта, а затим се кош-ница затвара и прелази на другу.

За одстрањивање пчела са пуних медишних оквира прицеђењу меда амерички пчелари користили су карболну и про-пионску киселину као и миришљаву течност бензалдехид. Упракси ниједно од споменутих средстава није дало задовоља-вајуће резултате. Карболна киселина даје исцеђеном медунепријатан мирис и укус а пчеле доста од ње страдају, поштоих она онесвешћује. Разблажена пропионска киселина не одстра-њује све пчеле са медишног саћа и захтева одређену темпера-туру ваздуха. Ако се догоди да се за време употребе ове ки-селине промени температура, велики број пчела се онесвестии страда. И бензалдехид онесвешћује пчеле, тако да се друштвадуго не могу нормализовати. Увиђајући недостатке ових сред-става амерички пчелари су одустали од њихове даље употребе.

За одстрањивање пчела из медишта неки пчелари у Европии код нас користили су тзв. бежалице. Међутим, и бежалиценису дале добре резултате, јер у медишту увек заостане великиброј пчела. Осим тога, ако се бежалице ставе за време некогспарног дана тада долази до гушења пчела.

Да би овај посао обавили што боље, амерички пчелариза одстрањивање пчела са медишног саћа користе ваздух којипроизводе специјални апарати. Међутим, ови апарати су занаше прилике још увек скупи и тешко их је набавити.

ВАЂЕЊЕ ОКВИРА ИЗ КОШНИЦА ПОЛОШКИ

Оквире испуњене медом, одређене за цеђење, треба пова-дити из кошнице заједно са пчелама и сместити привременоу приручне плехане кутије. Оквире са резервном храном којису остали у кошници помакнути у један крај. Затим из при-ручне кутије вадити један по један оквир и са њега стресатипчеле у празан део кошнице. По стресању пчела четком збри-сати у кошницу заостале пчеле, па очишћене оквире од пчелапренети у одељење за истресање меда. Оквире са храном и

246

пчелама који су остали у кошници ваља помаћи у део кош-нице где се налази лето да би пчеле сигурно штитиле кошницуод пчела туђица.

Оваквим начином одузимања меда из кошница полошкипчеле се мање узнемиравају, па мање и убадају пчеларе.Ако се пчеле одмах стресају над кошницом, онда се привађењу наредних оквира исте пчеле по неколико пута стресају,а то јако узнемири цело друштво.

ВАЂЕЊЕ ОКВИРА ИЗ КОШНИЦА ЛИСЊАЧА - АЖ

Из кошница лисњача — АЖ, оквири се ваде тако што сеиз медишта извади 5 левих или 5 десних оквира, па се по цеђењуувече врате у кошницу. По враћању изврцаних оквира пчелепређу на њих, па је сутрадан лакше извадити остале оквиреиз којих није врцан мед, јер ће на тим оквирима бити врломало пчела. При стресању пчела треба користити нарочитоподешену даску која је косо нагнута према плодишту, такода стресене пчеле са медишног саћа брзо одлазе у гнездо.

Препоручује се пчеларима да за време вађења оквира избило којег система кошница обавезно наквасе руке сирћетомили, још боље, да користе гумене рукавице, јер пчеле неподносе мирис сирћета те мање убадају, а кроз гумене рукавице,ако су руке потпуно заштићене, не могу убости.

ИСТРЕСАЊЕ - ЦЕЂЕЊЕ МЕДА

Мед се истреса по лепом и топлом времену, јер ако је времехладно он се у саћу брзо охлади и тешко истреса. Исто тако,мед се тешко истреса ако преко ноћи остане у саћу. Vоваквим случајевима треба просторију за истресање меда доброзагрејати, јер иначе долази до ломљења и кидања саћа.

Пре него што се приступи вађењу оквира из кошнице, уодељење за истресање меда треба донети све што је потребноза несметано обављање посла: центрифугу, сита за цеђење,виљушке или нож за уклањање медних поклопаца, сандук надкојим се врши отклапање саћа, већу шерпу или лонац у којисе цеди мед из центрифуге, суд с водом за држање виљушкеили ножа и потребан број канти или буради у које ће се сипатиоцеђен мед.

247

Пошто је све припремљено, приступа се цеђењу меда.Један радник виљушком или ножем скида над сандуком вош-тане поклопце са саћа, а други узима отклопљене оквире иставља их у центрифугу, окреће центрифугу, тј. цеди мед иистовремено сипа истресени мед у канте.

Центрифуга треба пред цеђење меда да буде доведена у ред

За отклапање медних поклопчића са саћа најподеснији суелектрични ножеви и виљушке. Виљушке и ножеве треба завреме отклапања саћа загревати у топлој води, јер се такоолакшава и убрзава рад.

Отклопљене оквире треба у центрифугу ставити тако дакош буде равномерно оптерећен, јер би центрифуга иначеодскакала, лупала и успоравала рад. При овом ваља водитирачуна о томе да ћелије саћа буду увек окренуте супротноправцу ваздуха који производи центрифуга, јер и то успоравацеђење меда.

248

Цеђење меда врши се на овај начин: најпре се истресеједна страна оквира до половине, затим се окрене друга странаи из ње истресе сав мед, а на крају се окрене прва страна и истресеона друга половина меда. Овог реда треба се увек придржаватида не би дошло до кидања и ломљења саћа у центрифуги.

Мед који из центрифуге тече кроз славину треба одмахцедити преко двоструког сита — горњег, које је ређе, и доњег,које је гушће. Ако се са цеђењем жури или је у питањувелики број оквира за цеђење, треба радити само с једнимређим ситом.

ВРАЋАЊЕ ОКВИРА ПОСЛЕ ЦЕЂЕЊА МЕДА

Оквири из којих је истресен мед могу се вратити одмахпосле цеђења или увече када престане излет пчела, што ћезависити од стања паше, временских прилика и од тога да литуђице нападају кошнице.

Ако у природи има паше, а туђице не наваљују на кошнице,оквири се могу вратити у кошнице одмах после истресањамеда. Међутим, када туђице узнемирују друштва и нападајуих у већем броју, оквире треба вратити тек када престанеизлет пчела, односно увече.

Неки пчелари препоручују да се оквири пре враћања укошнице поквасе водом, јер сматрају да на тај начин пчелебрже поправљају поремећене ћелије на саћу. Пракса је пока-зала да је то непотребно, јер кад се оквири не квасе пчеле мањеубадају пчелара, а поремећене ћелије саћа оне ће поправљатиистом брзином као да су оквири попрскани водом.

После враћања оквира, сутрадан рано изјутра, лета требасузити да би се пчелиња друштва обезбедила од евентуалногнапада туђица. Сужавање лета је обавезно ако у близиниима више кошница разних власника.

Када се цео овај посао заврши, центрифугу и остали прибортреба опрати и осушити, а мед чувати у сувој и чистој прос-торији.

Судови за мед. За мед се употребљавају велики судови одметала који не оксидишу, канте од поцинкованог лима и судовиод пластичних маса без мириса.

Металну бурад запремине 100—200 литара са херметич-ким затварачем производе наше фабрике лимене амбалаже и

249

најчешће служе за држање и транспортовање масти. Ова бураднису скупа, а врло су практична за пчеларе који поседујувећи број пчелињих друштава. И бурад од 200 литара запреминетакође могу послужити пчеларима за лагеровање меда, маданису подесна за превоз.

Канте од поцинкованог лима, запремине 45 до 50 кг меда,са поклопцем који се лако затвара, врло су погодне за руко-вање и чување меда.

За продају меда најбоље су се показале кантице од верни-раног лима, који не корозира, запремине 3 или 5 литара.Овакве кантице производе наше фабрике лимене амбалаже запрехрамбену индустрију (конзервисано воће и поврће).

Последњих година израђују се и судови од пластичнихмаса који подносе високу температуру, тако да се могу сло-бодно загревати ради отапања кристалног меда.

Зашто се мед укисели. Киселост се обично појављује коднезрелог меда због већег процента воде која се у њемуналази. Пошто је мед хигроскопан, тј. има способност даупија влагу из ваздуха, то и потпуно зрео мед, ако се чува увлажним просторијама, може почети да превире, односно да секисели. У влажним просторијама може да превире чак и меду саћу. У том случају поклопчићи на медном саћу прскају,мед добија мехуриће и почиње да цури. Такав медне сме секористити за исхрану пчела.

Мед који превире губи свој природни квалитет и без прет-ходне техничке обраде (загревања) није подесан за употребу.Превирање меда може се у почетку прекинути загревањемна температури од 60 °С, не дуже од пола сата, мада му се нина који начин не могу повратити изгубљена својства — укус иарома.

У хладним просторијама, а поготово током зиме, мед непревире и ретко кад се укисели.

Чување меда. Мед треба чувати у затвореним судовима исувим просторијама које се могу добро проветравати. Најбољатемпература за чување меда је између 10 и 14 °С, са релативномвлажношћу ваздуха 55 до 80%. У просторијама у којима сечува мед не сме се држати ништа што има специфичне мирисе(кисео купус, кромпир, лук, миришљаве траве, петролеум,итд.), јер би се ови мириси увукли у мед и оштетили га.

Зашто се мед кристализује. Кристализација или ушећери-вање меда изазива код неупућених потрошача сумњу и непо-

250

верење у исправност меда. Међутим, ова појава је природнаи зависи од врсте меда коју су пчеле унеле у своје кошнице.

Узрок кристализацији меда није, као што се то погрешносматра, мали процент воде у меду, него превласт глукозе

Овај облик и величина канти за пренос и чување меда врло је практичан

251

(грожђаног шећера) над фруктозом (воћним шећером) и малипроцент декстрина у меду.

Истакнути руски пчеларски писац 77. С. Шчербина у својојкњизи ПчеларспЉо (превод Т. Јевтића, 1946) каже:

„Прелаз течног меда у чврсто стање зове се таложење,ушећеривање или кристализовање меда.

Таложење почиње с појавом кристала шећера. Око првихкристала образују се нови и кристали нарастају. Групе крис-тала, који су у упоређењу с другим делићима меда тежи, падајуна дно суда, таложе се. Ето због чега мед увек прво почињеда се шећери одоздо, од дна суда, и постепено обухвата цеосуд.

Неки медови се ушећерују брзо, док други споро. Уколикоу меду има више тршчаног шећера утолико се он бржеталожи. Обрнуто, мед с малим процентом тршчаног шећера(багремов мед) остаје најдуже у течном стању.

Мед сакупљен од сунцокрета, липе, белог босиљка, затимса ливада и шумски мед врло брзо се шећери. Неких годинане прође ни два месеца и мед се потпуно стегне.

Има медова који при таложењу образују велике кристалешећера, док други имају врло ситне кристале који личе намаст.

Ушећеривање меда може се убрзати вештачки и тако мудати изглед масти или учинити да буде крупћозрнаст. Убрза-вање таложења постиже се додавањем течном меду малихколичина старог ушећереног меда. За равномерно и брзо тало-жење ушећерени мед најпре треба добро измешати с маломколичином течног меда, а затим ову мешавину сипати у буреили у неки суд с течним медом, чије таложење треба убрзати.После тога сав мед се добро измеша. Ако се узме 1 кгушећереног и 1 кг течног меда и то добро измеша, таложење,односно кристализација, наступиће за седам до десет дана.

Да би се добили ситни кристали, пре припремања квасца(тј. пре мешања ушећереног меда с малом количином течногмеда) стари ушећерени мед треба добро умутити. Што себрижљивије обави мућење, то ће кристали бити ситнији, папрема томе и ситније мрвице у ушећереном меду.

252

ПРИРОДНО РОЈЕЊЕ ПЧЕЛА

У пролеће, када пчелиња друштва у свом развоју достигнуврхунац, код пчела се појављује нагон за умножавањем, којионе испољавају ројењем. У природним условима то је бионормалан начин повећања броја пчелињих друштава, јер јебогатство паше омогућавало да се ројеви до јесени довољноразвију и обезбеде себи зимницу. Међутим, у данашњим усло-вима пчелиње паше рационални пчелари предузимају све мереда не дође до природног ројења пчела, јер друштва која се роједају знатно мање приносе.

У нашим климатским условима природно ројење пчелајавља се углавном после главне пролећне паше, у другој

Ројевски матичњаци наговештавају брзи излазак роја првенца

253

половини маја и првој половини јуна, мада се понеки ројпусти и у месецу јулу.

Подстрек за ројење долази углавном услед незапосленостимладих пчела, повећане топлоте, нагона за одржавање врсте,смањеног простора и залиха хране.

Младе пчеле, код којих се нагон за ројењем највише испо-љава, изграде по ивицама саћа велики број матичњака у којематица полаже јаја. Пчеле не изграђују истовремено све ма-тичњаке, већ то чине у неколико наврата. Прво извуку једнугрупу матичњака, затим другу и трећу, а некад и четврту.Чим се први матичњаци затворе, у целом пчелињем друштвунастаје нагонски немир. Умањује се рад и у кошници и упољу.

Спољни знаци по којима се могу уочити појаве нагона заројењем. При појави ројевног стања пчеле натоварене цветнимпрахом задржавају се око лета и на полетаљци. Из кошницеизлазе и у њу улазе пчеле које се спуштених крила и трбухалагано крећу по полетаљци. Ако у подне пратимо игре мла-дих пчела пред кошницом, приметићемо да младе пчеле дру-штава у којима је наступио нагон за ројењем ову игру неизводе. Пчеле глођу (гризу) крајеве лета у настојању да raпрошире и тако омогуће истовремени излазак већег броја пчела.Најчешће испод полетаљке виси велики грозд пчела у обликубраде. Сви ови знаци наговештавају да излазак роја требаочекивати сваки час.

POJ ПРВЕНАЦ

На дат знак, најчешће између 10 и 14 часова, из кошницемасовно почну да куљају пчеле као да их неко гони, причему весело брује. То значи да се пчеле роје — једно новодруштво се рађа. То је рој првенац. Са првенцем увек одлазистара матица, неколико стотина трутова и неколико хиљадапчела радилица.

Излетели (пуштени) рој с нарочитим зујањем кружи изнадкошнице. После краћег кружења матица слеће на грану оближ-њег дрвета или на неко друго место, а за њом и све пчелеобразујући гомилу у облику велике браде која виси о граниили се збије уз грану. Понекад рој дуже кружи и теже се сми-рује, а дешава се, мада ређе, да се рој не смири већ по-бегне.

254

После образовања „браде" пчеле престају да зује и рој сеумирује. У таквом стању рој најчешће остаје неколико сати апонекад и до сутрадан, за које време извиднице траже новистан, па када пронађу неку шупљину у коју се рој може смес-тити, извиднице се враћају и стављају рој у покрет.

Није редак случај да се друштво које је добило нагон заројењем окане од ројења у случају да наступи хладно и кишновреме. У таквим случајевима матица својом жаоком побијематице у матичњацима и пчеле поруше матичњаке. Али акоубрзо наступи лепо и топло време а нагон за ројењем и даљетраје, тада ће пчеле чувати матичњаке од матице, а кад дођевреме за излазак роја, натераће матицу да са ројем напустикошницу.

РОЈ ДРУГЕНАЦ

Ако су услови који су изазвали излазак роја првенцаостали непромењени, убрзо ће почети формирање новог роја— другенца који излази из кошнице седмог, осмог или деветогдана по изласку првенца, што ће зависити од временске ситуа-ције.

Када прва млада матица изађе из матичњака, пчеле је спосебном пажњом негују и хране, али јој не дозвољавају дапоубија остале матице у матичњацима. Због тога млада изле-жена матица прилегне уз ћелију, испуштајући отегнут глас„ти—ти—ти". На овај њен глас остале матице које су се раз-виле и треба да изађу из матичњака одговарају „ква-ква-ква".Певање младих матица може да чује сваки пчелар ако прислониуво уз кошницу из које се очекује излазак роја другенца.

У роју другенцу увек има више младих матица, збогчега се рој другенац у ваздуху раздваја и спаја. Када изађеиз кошнице рој другенац обично високо полети и разигравасе, а када се спусти на било које место он ту врло краткоостане, па треба пожурити са његовим хватањем и смештањему кошницу.

РОЈ ТРЕЋЕНАЦ

Ако нагон за ројењем и даље траје, неколико дана по из-ласку роја другенца излази нови рој трећенац. И овај рој сепонаша као и рој другенац, јер се и у његовом саставу налаземладе матице.

255

ХВАТАЊЕ, НАСЕЉАВАЊЕ И НЕГАПРИРОДНОГ РОЈА

Када пчелар очекује ројеве, он мора унапред припремитикошнице или вршкаре у које ће смештати ројеве. Затим требаожичити оквире и у њих уметнути сатне основе, припремитиместо за нове кошнице и спремити ројњачу или вршкару саподужом мотком која ће омогућити подизање вршкаре или рој-њаче до висине роја. Осим тога, добро је припремити и специ-јалну штрцаљку са водом којом се може спречити бежање илихватање роја за неко високо дрво.

Када рој изађе из кошнице треба га пустити да се сам при-хвати и смири. Ако пуштени рој покушава да се ухвати за нековисоко дрво или хоће да одлети даље, тада га пчелар може одтога одвратити ако употреби штрцаљку с водом. Млазом водекоји излази из штрцаљке рој треба прскати са стране, а никакодиректно, па ће се рој ухватити на повољније место.

Рој брже улази у ројњачу или вршкару ако се она изнутранатрља миришљавом травом маточином (Melifisa officinalis)коју негде називају и лимуновом травом, јер има мирис налимун. Ако немамо при руци ову биљку, ројњачу или вршкарутреба изнутра попрскати медом или шећерним сирупом.

Када је све припремљено, тада испод роја пажљиво под-метнемо ројњачу или вршкару. Грану на којој се ухватио ројјако затресемо, а затим ројњачу или вршкару са ухваћенимројем лагано спустимо. Отвор вршкаре полако накренемо пре-ма постављеној дасци или циглама намештеним у сенци оближ-њег дрвета. Ухваћени рој треба оставити на миру и сачекатида све пчеле уђу у вршкару, а затим је лагано пренети до кошни-це у коју ће се сместити рој. Још боље је ако се то учини предвече.

Понекад се догоди да се рој ухвати на неко непожељноместо између дебелих грана, за стуб од ограде, за дебло или занеки други предмет, одакле ra не можемо стрести. У оваквимслучајевима најлакше и најбрже ћемо га ухватити помоћу окви-ра с леглом, без пчела. Из кошнице извадимо оквир с отворенимлеглом па ra завежемо канапом и оставимо да слободно виси намотки. Везани оквир прислонимо пажљиво уз рој, који ће убрзопрећи на њега, тада мотку са оквиром на коме се ухватио ројлагано спустимо и оквир ставимо у већ припремљену кошницу.

256

Пред вече вршкара са ухваћеним ројем лагано се пренеседо кошнице, али тако да се доња страна вршкаре окрене rope,да се рој не би сручио. У кошницу у коју ће се стрести рој требапретходно убацити 5—6 оквира сатних основа, а затим наднети

Рој првенац: одсечена грана с ројем, стресање и смештање у кошницу

17 Практично пчеларство

вршкару са ројем над кошницу и песницом неколико пута уда-рити по њој. Кад је рој стресен у кошницу и пчеле се смириле,треба између оквира са сатним основама убацити један оквирса леглом да бисмо се потпуно обезбедили од евентуалногбекства роја. Код роја првенца ово се не сме пропустити, јеруколико се не стави оквир с леглом постоји опасност да насе-љени рој побегне. По смештању оквира с леглом кошницутреба преградити преградном даском да би се добило суженогнездо, односно боље обезбедила топлота. Кошницу затим тре-ба поклопити поклопном даском и наместити кров. Пошто језавршено смештање, роју треба помоћи да се што пре развије иизгради ново саће. Да би се то постигло рој треба сваке другевечери прихрањивати са 1—2 литра шећерног сирупа, јер при-родни ројеви имају велику склоност за градњом новог саћа кадим се помогне храном.

Посебна пажња мора се обратити на ројеве другенце итрећенце који имају младе матице, јер се може догодити даматица при изласку на спаривање настрада. Због тога се кошницеу којима су смештени ројеви другенци и трећенци морају чешћепрегледати, али само рано ујутро или касно увече, а кад младаматица отпочне да носи јаја, рој треба стално прихрањивати,да би што пре изградио саће и осигурао потребну зимницу.

Како натерати најбоље пчелиње друштво у природно ројење.Редовна је појава да се роје друштва од којих пчелар не жели даима матице, јер од оваквих друштава можемо очекивати мати-це које ће бити склоне ројењу, што је у савременој пчеларскојпракси непожељна особина, јер таква друштва слабо доносемед. Међутим, друштва која се својим квалитетним особинамаиздвајају од осталих ретко кад се роје, а увек доносе највишемеда. Од оваквих друштава пчелар жели да има потомство,односно матице за размножавање, али како доћи до таквихматица?

Да би се произвеле квалитетне матице из природних матич-њака од најквалитетнијег друштва описаћемо врло једноставанначин, прихватљив за сваког пчелара. Познато је да се природнинагон за ројењем преноси и на друге пчеле-друштва, ако се пчелеиз нагона ројења помешају са пчелама које нису у нагону ро-јења. Ову чињеницу треба користити ако желимо да добијемоприродне матичњаке у најквалитетнијим друштвима. У ту свр-ху друштво које је добило нагон за ројењем пребацимо на новоместо, а на место премештене кошнице ставимо кошницу у

258

којој је најквалитетније друштво. Променом места кошницапчеле из кошнице која је добила нагон за ројењем враћаће сена своје старо место и улазити у кошницу у којој желимо дадобијемо матичњаке. Пчеле из ројидбеног нагона пренеће тајнагон и на пчеле квалитетног друштва, тако да ће ово друштвоускоро започети матичњаке.

Када у квалитетном друштву започну матичњаци, петогдана по затварању матичњака треба расформирати квалитетнодруштво тако што ћемо му одузети све оквире с леглом, изузевједног са матицом или са најмање два матичњака. Тражењематице по кошници није условљено, већ једино у случају ако јевидимо на оквиру при одузимању оквира с леглом и матичња-цима. Помоћу одузетих оквира са леглом, пчелама и матичња-цима формирамо оплодњаке. Сваки оплодњак треба да добиједва оквира с леглом и пчелама и један оквир са храном, као и по2 матичњака.

У кошници из које смо одузели матичњаке, легло и пчеле,остављен је један оквир с леглом и матичњацима. Празан деокошнице треба попунити оквирима са сатним основама. Пчелеизлетнице са младим пчелама које су остале у кошници произ-вешће себи нову матицу из остављених матичњака. Када семлада матица у квалитетном друштву оплоди и пронесе, оводруштво треба помоћи са леглом и пчелама из јачих основнихдруштава на пчелињаку. Друштво треба и прихранити да биизградило саће и осигурало довољно хране за сигурно презим-љавање.

КАКО СЕ МОЖЕ СПРЕЧИТИ РОЈЕЊЕ ПЧЕЛА

Напредни пчелари предузимају многе мере да спрече при-родно ројење пчела, јер се догађа да оне почну да се роје башпред саму главну пролећну пашу, за време паше или одмахпосле завршене паше. У том случају сав његов труд може битиузалудан, јер се друштва, уместо да доносе мед изроје, ослабеи нису способна ни себе да исхране.

Многи пчелари верују да ће спречити ројење ако пчеламаиз дана у дан секу матичњаке и трутовско легло. Овај трудпонекад и успе, али најчешће не успева. Да би се сузбио нагонројења примењују се два начина.

Први начин. За друштва која су добила нагон за ројењему Дадан-Блатовим кошницама, Лисњачама-АЖ и полошкама

259

примењуЈе се одузимање матице, два оквира с леглом, пчеламаи матичњацима, као и уклањање свих матичњака осим дванајбоља.

Одузету матицу треба одмах ликвидирати. Од два издво-јена оквира са пчелама и матичњацима формирати оплодњак ииз матичњака покупити млеч. Наместо два извађена оквираставити два оквира са сатним основама да се младе пчеле штовише запосле на изградњи новог саћа. Оквире са сатним осно-вама поставити тако да буду лево и десно између последњихоквира с леглом. Овим поступком ројење се потпуно прекида,добијамо у друштву које је било у нагону ројења младуматицу, два оквира новоизграђеног саћа као и младу матицуу оплодњаку. Осим тога, може се из отворених матичњакапокупити млеч кога у друштву које је у нагону ројења имау изобиљу.

Млада матица у оплодњаку стоји нам у резерви у случајуда се млада матица у друштву које је у нагону ројења неоплоди, или из било којег разлога страда, а можемо јекористити и за замену неке старе матице у основном друштву.

Ако у природи нема јаче паше, друштво које је у нагонуројења мора се одмах прихрањивати да би пчеле што правилнијеизграђивале ново саће на додатним сатним основама. У против-ном, пчеле кваре сатне основе јер започињу много ситнихматичњака. Прихрањивање се мора вршити сваке друге вечериса по једним литром шећерног сирупа све док пчеле потпуно неизграде ново саће на додатим сатним основама.

Понекад се догоди да је пчелар присутан на пчелињакукада се из неке кошнице пушта рој. Ројење пчела и у оваквимслучајевима може се зауставити ако матица још није изашлаиз кошнице. Кроз лето треба брзо убацити више млазевадима и на брзину отворити кошницу. Из ње треба повадитисве оквире с леглом, пчелама и матичњацима. Повађене оквирепривремено сместити у неку празну кошницу или их ставитипозади кошнице. Прегледом једног по једног оквира пронаћиматицу и одмах је ликвидирати. Затим издвојити два оквира слеглом, пчелама и матичњацима и формирати оплодњак, паоквире вратити у кошницу и између крајњих оквира с легломставити с једне и друге стране по један оквир са сатномосновом. На овај начин ројење пчела такође се потпуноликвидира.

260

Други начин. Примењује се код друштава смештених у Ланг-стротовим кошницама. Ако је друштво добило нагон за ројењематичњаци се појављују на доНзим рубовима оквира из горњегплодишног наставка. Подизањем или накретањем наставака настрану лако се уочавају матичњаци, а тиме је друштво добилонагон за ројење.

Ако је пчелар благовремено приметио матичњаке док сејош није извела млада матица, тада се нагон може сузбитиДемаријевом методом, која се састоји у следећем: у каста-вак који лежи на подњачи ставити само један оквир слеглом, пчелама и матичњацима, без обзира да ли се на овомоквиру налази и матица. Затим с једне и са друге стране оквираса матичњацима ставити оквире са сатним основама. Прекоовог наставка ставити трећи медишни наставак с празним саћеми два оквира са сатним основама. Изнад другог наставкаставити Ханеманову решетку па на њу трећи наставак с легломи пчелама и осталим оквирима с медом и цветним прахом.Увече треба напунити хранилицу шећерним сирупом и друштвоповремено прихрањивати све док се не укаже нека подржавајућаили главна паша.

Сутрадан у јутарњим часовима прегледати горњи наставак.Ако се матица налази у овом наставку треба је ликвидирати иотворити мало лето на Ханемановој решетки. Уколико се стараматица не налази у горњем наставку, већ у наставку који лежина подњачи, не треба је ликвидирати пошто ће то учинитипрва млада матица која се излеже из зрелих матичњака.

Овим поступком већ петог дана наићи ћемо на порушенематичњаке, што је сигуран знак да је нагон ројења престао ида је млада матица већ оплођена.

Када млада матица буде залегла 2—3 оквира саћа, друштвопоновно средити како је било пре ове манипулације, тј дванаставка у којима је легло ставити на подњачу, преко њихпоставити Ханеманову решетку и на њу трећи медишни наставак.Овако сређено друштво с младом матицом још активније радии улази у наредну пашу врло јако.

261

СМИРИВАЊЕ ПЧЕЛИЊИХ ДРУШТАВАПОСЛЕ ЗАВРШЕНЕ ГЛАВНЕ ПРОЛЕЋНЕ ПАШЕ

По завршеној главној паши и истресању меда, прва бригапчелара биће да што пре изврши детаљан преглед пчелињихдруштава. У овом моменту најважније је вршити сузбијањеројења и помагати изројеним друштвима да одмах добију мла-де матице.

Да би се избегло ројење треба од сваког јачег друштва оду-зети по 2 оквира зрелог легла са пчелама. На место одузетихоквира са леглом треба дати оквире са сатним основама иодмах прихранити пчеле шећерним сирупом. Са одузетим окви-рима с леглом формирати оплодњаке, како је детаљно изложеноу поглављу „Производња матица".

Друштвима која су се изројила треба помагати све доксе младе матице не оплоде и пронесу. Помоћ се састоји у дода-вању зрелог легла са пчелама и у прихрањивању, како би се штопре оспособила за наредне паше и зимовање.

Ако се догоди да неко изројено друштво остане без матице,било због тога што је млада матица страдала за време излетана спаривање или због тога што су све младе матице излетелеса ројем другенцем и трећенцем, треба му одмах дати 1—2оквира са отвореним леглом и пчелама, а сутрадан 2 зреламатичњака. Ако не буде успело додавање зрелих матичњака,друштво треба без икаквог одлагања спојити са друштвима којаимају исправне матице.

Присуство младе матице у друштву најлакше ћемо уста-новити по ћелијама саћа. Ако су пчеле очистиле ћелије саћа навећим површинама, то је знак да је млада матица у друштву,па би даље тражење младе матице по кошници било самоштетно, јер се може догодити да пчеле због подизања и спушта-ња оквира и своју сопствену матицу уклупчају и убију. Осимтога, ако су се ивице сатоноша забелеле, то је сигуран знакда је млада матица у кошници и да је оплођена, па у оваквимслучајевима матицу не треба ни тражити по кошници. Прегледсе може обавити тек по истеку од 7 до 10 дана, којом приликом,ако је матица пронела, треба друштво помоћи са 1 —2 оквиразрелог легла са пчелама.

За време беспашног периода изројена друштва треба сталнопомагати храном, као би у наредну пашу ушла са што вишемладих пчела.

262

ФОРМИРАЊЕ НОВИХ ДРУШТАВАВЕШТАЧКИМ ПУТЕМ

У циљу повећања броја друштава на пчелињаку или радипродаје ројева, образовање нових друштава врши се на два на-чина: природним ројењем или ћештачким ројењем пчела. Савре-мена пчеларска пракса избегава природно ројење пчела, поштооно доноси много непријатних последица, а понекад до ројењауопште и не долази.

Вештачком ројењу пчела треба приступити тек када судруштва зрела за размножавање, односно за ројење. Друштвоје зрело за ројење кад у плодишту има 7 до 8 оквира легла увеликим круговима, густо поседнутим пчелама свих старости иснабдевеним довољним залихама хране. То код нас обично бивау другој половини маја или у јуну.

Постоји више начина вештачког ројења пчела, али се свиони заснивају на дељењу старих друштава. Овде ћемо се упо-знати са три начина који се најчешће примењују.

Први начин. Ако од једног друштва желимо образоватидва, тада стару кошницу помакнемо са њеног места за поламетра улево или удесно, а уз њу поставимо другу празну кошни-цу у коју претходно убацимо половину оквира из старе кошни-це. Пчеле које се враћају са паше неће наћи лето на старомместу, па ће један део пчела улазити у стару, а други у новукошницу. Ако видимо да пчеле више улазе у једну од њих,померимо обе кошнице тако да пчеле подједнако улазе и у јед-ну и у другу кошницу. Сутрадан прегледамо обе кошнице ипронађемо матицу. Кошници која нема матицу додајемо опло-ђену матицу из нуклеуса. Уколико немамо матицу у резерви,по истеку 24 часа додајемо јој два зрела матичњака, или, пак,оставимо друштво да само себи произведе матицу. Друштвокоје нема матицу треба појачати са 1 до 2 оквира младог леглаи пчела из јачих основних друштава.

Други начин. Стару кошницу оставити са једним оквиромлегла и матицом на њеном старом месту, а остале оквире салеглом, пчелама и храном пребацити у нову кошницу. Уместоодузетих оквира с леглом и храном ставити оквире са сатнимосновама. По завршеном дељењу новообразовано друштвотреба пребацити на стално место и одмах му дати оплођенуматицу; ако је немамо, дати му сутрадан два зрела матичњакаили га оставити да само себи изведе младу матицу. Оба друштва

263

морају се одмах прихранити и са прихрањивањем треба про-дужити све док се друштва не снабдеју довољним залихамахране за зимовање.

Трећи начин. Овај начин је најбољи, а врши се тако што сеиз сваке јаче заједнице узму 1—2 оквира с леглом, пчелама ихраном и од 5 до 6 таквих оквира формирају нова друштвакојима одмах дају оплођене младе матице или се сутраданунесу по два зрела матичњака.

Како се долази до квалитетних матица или зрелих матич-њака детаљно је описано у поглављу „Производња матица".

У раније припремљене и на своје место постављене кошни-це стави се 5 до 6 одузетих оквира. Њих треба ставити такода буду директно на лету, које претходно треба сузити, како бисе пчеле лако браниле од туђица.

По образовању нових друштава у свако друштво требаубацити оплођену матицу у кавезу поклопљеном новинскомхартијом или сутрадан дати по два зрела матичњака. С обзи-ром на то да новообразована друштва имају само младе пчеле,она се морају појачати пчелама из јачих основних друштава одкојих није одузимано легло а ни пчеле. Са оквира поседнутихлеглом пчеле се узимају тако што се у свако новообразованодруштво стресу пчеле с једног оквира.

При узимању оквира с леглом и пчелама, као и при стре-сању пчела ради појачавања друштава, мора се строго водитирачуна да се том приликом не пребаци и матица основногдруштва.

Одузимање легла, пчела и хране од основних друштава несамо што им неће нашкодити, већ ће им то помоћи да не уђуу природни нагон ројења. На место одузетих оквира с леглом,пчелама и храном треба ставити оквире са сатним основама даих пчеле у јаким друштвима што пре изграде и матица залеже.Да би изградња новог саћа текла без застоја, обавезно је вршитиприхрањивање пчела шећерним сирупом ако у природи немапаше.

Понекад постоји потреба да се у току производне сезонеод основних друштава поново одузму оквири с леглом и пче-лама. То се може учинити само ако су друштва још јака и то поистеку 10—15 дана од првог одузимања легла и пчела. Измеђупрвог и другог одузимања легла обавезно је прихрањивањеосновних друштава сваке друге вечери са 1—2 литра сирупа.

264

Новоформирана друштва немају довољан број саћа, патреба настојати да изградња новог саћа што пре отпочне. Акосу новоформираним друштвима дате оплођене матице онда имкроз 1—2 дана треба дати по један оквир са сатном основом.Ако су дати матичњаци онда се оквири са сатним основамадају тек када млада матица отпочне да залеже јаја, јер ће у про-тивном пчеле додате табле сатних основа оштетити. Новимдруштвима давати само по једну таблу сатне основе, којутреба ставити између оквира с леглом и оквира са храном. Поизради прве табле новог саћа дати другу таблу, па трећу и такоредом све док пчеле не изграде потребан број новог саћа и доксе друштва не развију и обезбеде довољну количину хране засигурно презимљавање.

Да би изградња новог саћа текла без застоја и да би седруштва што боље развила и спремила храну за зиму, обавезноје редовно прихрањивање новообразованих друштава. Уз ре-довно прихрањивање нова друштва ће не само изградити по-требан број новог саћа, већ ће се снажно развити и ући у зимуса довољном количином резервне хране.

Током развојне сезоне нова друштва треба стално контро-лисати да би се видело какво је стање са матицама, како идеизградња новог саћа и, на крају, да ли је обезбеђена довољназимница. При овом прегледу све матице које не задовољавајутреба заменити оплођеним, младим и квалитетним матицамаили зрелим матичњацима, јер има увек довољно времена да сетај посао обави благовремено.

ЗАМЕНА МАТИЦАРедовна је појава да су нека друштва на једном истом

пчелињаку изразито слабија од осталих. Узрок томе су у већинислучајева старе или исцрпљене матице, чија продуктивностнагло опада. Савремена пчеларска пракса тражи да се све старе,исцрпљене и дефектне матице што пре замене младим квали-тетним матицама. То је једно од основних правила напред-ног пчеларења.

По мишљењу великог броја пчелара матице треба заме-њивати сваке године или сваке друге године. Поставља се пи-тање зашто се то чини када се зна да матица може живети ипреко четири године. Матица која је навршила две годинеможе да леже јаја веома интензивно и у трећој години жи-

265

вота. Но, ипак се може уочити разлика у интензивности лежењакод младих, овогодишњих матица и матица које су биле актив-не више од две године. Матице које су произведене у јуну веомаинтензивно легу јаја у току целог лета и јесени. Тај интензитетсе не смањује ни идућег пролећа и лета — све до наступањајесење паше. Али у септембру се та активност већ смањује.Осим тога, друштва с младим матицама ретко се кад роје, тесе пчелари не муче око решавања овог тако важног проблема.Јер, друштва која се пред главну пролећну пашу роје, озбиљноугрожавају принос. То и јесте главни разлог што се заменаматица препоручује сваке године или сваке друге године.

Ако пчелари препусте пчелама да саме смењују исцрпљенеи старе матице, онда код таквих друштава најчешће наилази-мо на безматична и слаба друштва која се врло споро развијајуи напредују. Старе и исцрпљене матице врло тешко пребродезиму, а пошто је то период када пчеле нису у стању да изведунову матицу, друштва у пролеће буду нападнута, опљачканаи уништена од пчела туђица.

Ако нека матица у пролеће или у почетку лета попусти уплодности (када би требало да буде највише легла) то пчеленагонски осете, па изграде неколико првокласних матичњака,обично на средини саћа са леглом. Овакве матичњаке пчелес посебном пажњом негују и хране, што је знак да су пчеле одлу-чиле да врше тзв. тиху замену матице. Ову замену врши врломали број пчелињих друштава, најчешће само она која се од-ликују добрим особинама, која се ретко кад роје и која доносенајвише меда. При тихој замени матице пчелар врло честонаилази на две матице које беспрекорно залежу јаја. Али такостање не траје дуго, јер пчеле после извесног времена уклупча-ју и убију стару матицу или је млада матица својом жаокомликвидира.

У јесен, када се иначе смањује легло пчеле не осећају по-требу за самосменом исцрпљене матице те она, ако је пчеларне смени, обично страда касно у јесен, преко зиме или најкаснијерано у пролеће, а друштво буде нападнуто и опљачкано одпчела туђица.

Када би смену матица у пролеће и почетком лета вршиовећи број пчелињих друштава, онда би интервенција пчеларабила излишна. Међутим, пошто овај феномен још није довољнопроучен, пчелар треба сваке, или сваке друге године, да заме-њује матице ако жели да на пчелињаку увек има јака и органи-

266

зована друштва која ће бити у стању да искористе сваку пашу,без обзира на њено трајање. У замену за старе и непожељнематице друштвима се дају младе, оплођене матице или зрелиматичњаци, произведени од најбољих друштава на пчелињаку.

Смена старих и непожељних матица изискује приличновремена и стрпљења. Овај процес понекад тече брзо и глатко,а понекад се одвија споро и дуго траје. Да би се пронашла ма-

Матичњаци изграђени за време тихе замене матице

тица треба подићи два до три оквира са отвореним легломи матица је ту. Али се веома често догађа да пчелар у некимдруштвима неколико пута претресе целу кошницу а матицу непронађе, што ra чини нервозним. У том случају он треба безлупе да приступи тражењу матице. Матица се обично завучеизмеђу летвица оквира и саћа или побегне на зид или подњачу.Услед непажљивог рада пчелара матица понекад буде уклуп-чана и убијена од својих пчела. Ако опази да пчеле на саћу илиподњачи уклупчавају своју сопствену матицу, пчелар требацело клубе да баци у суд с водом па ће се пчеле разићи и матицунапустити. Матица се у води лако уочава па је треба одмахкавезом ухватити, а отвор на кавезу поклопити новинском хар-

267

тијом. Кавез с матицом ставити натраг у кошницу, па ће пчелепрогристи хартију и пустити матицу. Ако се тако не уради већсе пчеле растерују димом тада ће оне још више стезати клупчеи напослетку убити матицу. Исто тако, ако се друштву уместоуклупчане матице дода нова, пчеле ће и њу, када је ослободекавеза, уклупчати и убити.

ДОДАВАЊЕ МАТИЦА

Један од најделикатнијих и најкритичнијих послова на пче-лињаку је додавање матица. Дати пчеларима за ову операцијупрецизан савет који би им у свим случајевима осигурао успехскоро је немогуће, јер ниједна метода није потпуно сигурна засве прилике које могу да се појаве.

Пре него што изнесемо разне начине додавања матица,којима се постижу повољни резултати, изнећемо услове од којихтај успех зависи.

Повољни услови. Најповољнији моменат за додавање ма-тице је добра паша, јер су пчеле у време доброг приноса медавеома расположене за пријем нове матице. Ако се матице морајудодавати и у време када приноса нема, онда пчеле треба издашноприхрањивати неколико дана раније, затим оног дана када сематица додаје и сутрадан. Ово прихрањивање ствара код пчелапредставу о паши, те радо примају нову матицу.

За пријем нове матице такође је значајно у које се добадана додаје. Увек су већи изгледи на успех ако се матица додајеувече него преко дана. Матица коју пчеле ноћу ослобађају ка-веза због слабе осветљености није расположена да бежи с једногна други сат, те је пчеле ретко кад уклупчају и убију. Тихо времеса умереном температуром, врло је повољно за пријем новематице, јер су пчеле тада изузетно мирне.

Пријем спарених матица најбоље ће успети ако се одмахпосле одузимања старих или непожељних матица друштву додабоља матица.

Време од 12 до 24 часа после уклањања непожељне матицетакође је повољно за давање нове матице. Ово време је до-вољно да се пчеле осете обезматичене. Међутим, после тог вре-мена може се догодити да пчеле више воле да саме произведуматицу него да приме нову спарену матицу, јер по истеку 24часа оне имају могућности да започну изградњу матичњака.Изградњом матичњака, пак, престаје готово свака могућност

268

за пријем нове матице, мада се и у том случају може интерве-нисати ако се 4—5 дана после обезматичења друштва укло-не сви започети матичњаци, јер тада пријем нове матице нај-чешће успева.

Нуклеуси лакше примају нове матице него што то чиненормална друштва. Та околност може послужити као корисносредство да се нова матица прво дода нуклеусу — малом дру-штву, које треба проширивати постепено, према развићу новематице.

Старије матице и оне које носе више од четири недеље мирнесу, сталожене и доброћудне, те је њихов пријем доста сигуранако су остали услови испуњени.

Младе пчеле примају сваку матицу без изузетка. Ако седодата матица пусти у слободу на оквире с леглом из којег серађају пчеле, или ако се друштво формира само од младих пче-ла, изгледи на успех су потпуно сигурни.

Тихе и мирне матице увек се лакше примају него нервознеи уплашене, које се по саћу брзо крећу. Због тога треба обратитипосебну пажњу на то да матице у тренутку пуштања на слободубуду мирне и неуплашене. Стога су матице које су одгајене наистом пчелињаку у много бољем положају у погледу пријеманего матице које су набављене са стране.

Најзад, матице узете у време када носе јаја увек се лакшеи боље примају него матице које су дуже време биле затворенеу кавезе и због тога нису носиле.

Heпoвољни услови. Најнеповољније време за додавање ма-тице је када пчеле не уносе у кошницу ни нектар ни цветнипрах. Недовољна количина хране у кошници такође је неповољнаоколност.

Хладноћа, претерана топлота, а нарочито непогоде, непо-вољно утичу на пријем матице, јер су пчеле тада врло осетљиве.Зато, ако приметимо да су пчеле љуте или нервозне, додавањематице треба одложити док се оне не смире.

Уколико је пчелиње друштво дуже време било без матицеутолико ће теже примити додату матицу, јер такво друштвообично изгради матичњаке или има неоплођену младу матицу,а понекад и лажне матиие с већим бројем старих пчела. Пријемматице у оваквом друштву Скоро никад није сигуран, јер пчелеи најкроткију матицу, чим је ослободе кавеза, уклупчају иубију.

269

Према страној матици најсуровије су старе пчеле. Оне суте које најчешће онемогућују додавање нових матица. Због тогасе старе пчеле одстрањују из кошнице и њихово одсуство иско-ристи за пријем додате матице, што је од посебног значајаако матица која се додаје има већу вредност.

Старе пчеле могу се одстранити из кошница на следећиначин: безматично друштво које одбија да прими матицу укло-нимо са његовог места и то место оставимо 7—10 дана празно.Старе пчеле које излазе из уклоњене кошнице у којој је без-матично друштво враћаће се на своје старо место. Али поштоје то место празно оне ће облетати около и постепено улазитиу суседну кошницу која их прима без борбе, јер у својим вољкаманосе нектар или воду, а неке и цветни прах.

Премештеној кошници, односно безматку, сутрадан требадати два оквира с леглом и пчелама па између ова два оквираставити матицу затворену у кавезу чија је једна страна поклоп-љена новинском хартијом. Пчеле ће у току дана или ноћи про-гристи хартију и ослободити матицу.

Ако се кошници у којој се налази неоплођена матица илиматица која још није пронела дода само један оквир с леглом,пчеле ће младу матицу одмах уклупчати и убити, без обзира нато што су је оне произвеле. Пчелињем друштву не може сенаметнути друго физиолошко стање, јер пчеле брзо уочавајусваку промену, па стога и њихов став према додатом леглубезусловно намеће потребу да ликвидирају сопствену неспаренуматицу или ону која још није пронела.

Пчелиње друштво које нападају туђице налази се у најнепо-вољнијој ситуацији да прими додату матицу. Извесне неповољ-ности за пријем нове матице долазе понекад и од саме матицекоја се додаје обезматиченом друштву. Заморене дужим путо-вањем, оплођене матице чија је носивост прекинута услед ду-жег држања у кавезу, наилазе на врло рђав пријем.

Најзад, треба напоменути и то да и најбоље практичне ме-тоде могу дати најгоре резултате код невештог и неискусногпчелара, који осујети успех рђавим поступком с пчелама, билода несмотреним радом изазове грабеж, било да пренебрегнеосновну предострожност па пре времена пусти матицу, уместода јој да времена да је пчеле пусте да у миру почне да носи јаја.

270

НАЧИН ДОДАВАЊА СПАРЕНИХ МАТИЦА

Оплођене матице додају се после краћег или дужег затва-рања матице у кавез, да би се пчеле на њу привикле.

Најпознатији и најсигурнији кавези за додавање матица су:Батлеров пљоснати кавез и кавез поклапач. Оба кавеза су оджичане мреже, чије су рупице пречника 3 мм. Батлеров пљо-снати кавез има то преимућство што заузима мало простора ишто се може лако завући између оквира.

Батлеровим кавезом додају се матице које су носиле вишеод три недеље. Матице које су тек почеле да носе или које носесамо 2—3 недеље сигурније се додају кавезом поклапачем илипомоћу малих друштава — нуклеуса.

Матицу коју додајемо Батлеровим кавезом поклопимо от-вором кавеза на самом саћу чим је пронађемо. Кад матицакрене у кавез, прстом затворимо отвор кавеза, а затим ставимона отвор новинску хартију и привежемо је канапом, рафијом илигумицом. Уместо новинске хартије може се употребити и ше-

Долавање матица жичаним Батлepoвим кавезом покривеним с једне страненовинском хартијом

271

ћерно-медно тесто. Пчеле ће после 8—12 часова прогристихартију или појести медно тесто и ослободити матицу из кавеза,тако да је са овим кавезом интервенција пчелара непотребна.

Кавез у којем се налази затворена матица треба увек став-љати између оквира с леглом, јер је то место на којем пчеле радожеле да виде матицу. После 2—3 дана кавез се може извадити.

Помоћу кавеза поклапача младе матице се додају на сле-дећи начин: најпре се пронађе матица на саћу и поклопи каве-зом заједно с пчелама које је окружују, при чему се кавез полакоутискује до сатне основе. При утискивању кавеза у саће требаводити рачуна да се матица поклопи на месту на којем има праз-них ћелија, како би, иако поклопљена, имала довољно места заполагање јаја. Пчеле које се налазе ван кавеза ваља уклонитиперушком. Кад се све то заврши, из кошнице којој се додајепоклопљена матица изваде се два оквира без легла, а остали серазмакну лево и десно, па се у средину кошнице између леглапостави оквир са поклопљеном матицом. Приликом преношењаи спуштања оквира с матицом треба пазити да се кавез не по-мери, јер би се његовим померањем омогућио пчелама улазакпре времена, што би матицу довело у опасност да је пчелеуклупчају и убију. Међутим, ако је све урађено како треба, пче-ле ће за дан-два прогристи саће негде око кавеза и пуститиматицу.

Кад се користи овакав кавез, нема никаквог застоја у пола-гању матичних јаја, а матица се без интервенције пчелара си-гурно ослобађа кавеза. Зато је додавање матица кавезом покла-пачем врло погодно за пчеларе који немају времена да се дужезадржавају на пчелињаку.

При додавању матице помоћу нуклеуса — малих друштава— примењује се следећи поступак. Ако основно друштво имаматицу, она се одузме. Затим се преко целог плодишта основногдруштва кошнице настављаче стави лист новинске хартије којисе претходно уздуж расече ножем на неколико места да би сепчелама омогућило брже прогризање хартије. Преко новинскехартије постави се празан наставак (или два полунаставка) пасе у њега пребаци мало друштво. Током ноћи или следећегдана мало друштво уз помоћ основног друштва прогризе хар-тију и спаја се без икакве борбе и опасностипо додату матицу.

Ако је у питању додавање матице кошници полошки, ондасе испразни један део кошнице па се између пчелињег друштвакоме је претходно одузета матица и празног дела постави пра-

272

зан оквир на који je претходно налепљена новинска хартија.Оквир са хартијом ће потпуно онемогућити пролаз пчела изједног у други део кошнице. У празан део до оквира с новинскомхартијом треба пребацити мало друштво, које ће уз помоћосновног друштва прогристи хартију и примити додату матицубез икакве борбе међу пчелама.

Када је реч о додавању матице од велике вредности, ондаваља поступити овако: изнад неког јаког пчелињег друштвастави се као наставак једно празно плодиште испод којег се по-стави жичана мрежа која не дозвољава прелаз пчела из једногу други наставак. У средину наставка ставе се два оквира сапотпуно затвореним леглом, из којих се увелико изводе младепчеле. Постављена два оквира с леглом треба са обе странепреградити преградним даскама и празан простор попунитинеким утопљавајућим материјалом. После 4 до 6 часова измеђуоквира с леглом треба пустити матицу, а кошницу затворити.Кроз 4 до 5 дана горњи наставак с матицом и два оквира леглас пчелама наместити на одређено место, на које је већ постав-љена подњача. Постепеним додавањем зрелог легла са младимпчелама и сталним прихрањивањем, ово мало друштво са ква-литетном матицом брзо ће се развити у нормално друштво.

Да би се овим начином успело у додавању квалитетне ма-тице, препоручује се да се употребе само оквири с леглом изкојег се младе пчеле нагло изводе. Иначе се младе пчеле које сеизводе у дужим размацима групишу на жичаној мрежи, тежећида сиђу у доње јако друштво, због чега напуштена матица можеи да излети.

НАЧИН ДОДАВАЊА НЕОПЛОЂЕНИХМЛАДИХ МАТИЦА

Неоплођене младе матице ретко се кад додају нормалнимпчелињим друштвима, јер пчеле такве матице, чим их ослободекавеза, уклупчају и убију, без обзира на то у каквом се стањуналази друштво.

Ипак постоји један прилично сигуран начин додавања не-оплођених матица, а то је да се овакве матице додају малимдруштвима — нуклеусима.

Додавање неоплођених матица нуклеусима увек лакше ии боље успева ако су матице млађе, по могућству само један данстаре. Такође је важно да се неоплођене матице додају увече.

18 Практично пчеларство273

кад наступи мир на пчелињаку. Ноћни мир и мрак у кошнициповољно утичу да младе матице не јуре по саћу кад их директнопустимо међу пчеле или кад их пчеле ослободе кавеза. На тајначин ће се нетрпељивост која влада између пчела и додатематице свести на најмању меру, те је пчеле најчешће без тешко-ћа примају.

Додавање матице најбоље ће успети ако се све пчеле безматице стресу са оквира у празан нуклеус. Пошто у нуклеусунема оквира, све пчеле ће се ухватити за поклопну даску и обра-зовати рој. У тај рој, односно гомилу пчела, треба после 5 до 6часова пустити матицу без икакве предострожности, па затимпопунити нуклеус оквирима без легла. Пчеле ће брзо запосед-нути оквире, а унету матицу неговаће као да су је саме произвеле.

Још боље ће бити ако се стресене пчеле у нуклеусу одмахпопрскају слабо зашећереном водом. Истом овом водом требапопрскати и матицу пред само додавање, па је пустити директноу средину гомиле пчела, Затим се лето толико сузи да могу дапрођу највише 3—4 пчеле. Колико се друштво после оплођењаматице развија толико треба проширивати и лето.

ЗАМЕНА СТАРИХ МАТИЦАЗРЕЛИМ МАТИЧЊАЦИМА

Тражење и уклањање старе матице, затим тражење младематице и њено додавање, као и спајање безматка, свакако јевелики посао на пчелињаку. Зато се у савременој пчеларскојпракси доста примењује замена старих и непожељних матица уосновним пчелињим друштвима, као и младих матица у нуклеу-сима — зрелим матичњацима,

Да би замена зрелим матичњацима успела, потребно језнати услове под којима се замена може обавити у основнимдруштвима.

За време беспашног периода, лошег времена и у недостаткухране у кошницама додавање зрелих матичњака скоро никадне успева. Напротив, добра паша, повољне временске приликеи пуне кошнице осигуравају задовољавајући успех. Ако је пче-лар принуђен да у беспашном периоду и по лошем временудодаје матичњаке, тада је прихрањивање пчела обавезно неко-лико дана пре додавања матичњака.

Замену старих матица у основним друштвима најбоље јеобавити у време ројења пчела у јуну. Сваком друшву треба

274

додати путем штита-жичане чауре по два зрела матичњака.Њих треба поставити тако да леже између крајњих оквира

дегла. На два дана пред додавање матичњака треба матицамаподсећи једно или оба крила. Када је у питању замена већег

Жичана чаура (штит) коју треба употребљавати при додавању зрелихматичњака

броја матица тада жичану чауру-штит са уметнутим матичња-ком треба мало укосити да би се олакшала контрола пријемаматичњака. Ако је матичњак са стране пробушен, то значи даје млада матица у матичњаку убијена. Ако је млада матица изматичњака природно изашла, знак је да су је пчеле примиле.

По изласку из матичњака млада матица повинује се свомборбеном инстинкту и тражи стару матицу. Чим је пронађеодмах ступа са њом у борбу и ликвидира је. Стару матицу нетреба тражити по кошници, пошто је то узалудан посао. На овајначин замена старих и непожељних матица у основним пчели-њим друштвима успева са око 70%.

Уколико пчелар располаже са довољно слободног временатада ће додавање зрелих матичњака основним друштвима још

18*

275

боље успети. Старе.и непожељне матице треба ликвидирати, нањихова места по истеку 36—48 часова ставити зреле матичњаке.

Уметање или окулирање матињака врши се на тај начиншто се матичњак пажљиво исече оштрим ножем или бријачемзаједно с малим парчетом саћа, при чему треба водити рачунада се матичњак не оштети. Исечени матичњак се пажљиво по-стави између оквира с леглом, и то на тај начин што се исподвенца меда, било са стране или у средини саћа, полеђином ножа(тупом страном) начини једно мало удубљење и матичњак усвом природном положају постави у то удубљење. Матичњаксе може још боље поставити ако се у саћу начини рупа у коју сеон лепо може утиснути.

Да се саће не би бушило најбоље је да се ради додавањазрелих матичњака направи такозвани спирални штит — чаураод жице. Пре стављања матичњака у штит треба на његовомдоњем крају поставити једно парче шећерно-медног теста, за-тим убацити матичњак и изнад њега провући између жица једномало парче плеха или парче дна кутије од шибица. Овако при-премљен матичњак ставити између два оквира с леглом, утиску-јући крај жице штита у саће, тако да он на саћу лежи у свомприродном положају.

После смештаја матичњака на један или други начинматичњаке треба премазати медом из кошнице којој се онидодају. Без обзира да ли има паше или нема, треба одмахпоставити хранилицу и у њу насути 1 —2 литра шећерног сирупа.Прихрањивање вршити 5—6 дана сваке вечери, а затим прове-рити стање младих матица.

МАЛА РЕЗЕРВНА ДРУШТВА - НУКЛЕУСИ

До проналаска кошнице с покретним саћем одгајивањерезервних матица било је веома примитивно, јер су потребеза резервним матицама биле врло мале. Међутим, проналаже-њем кошнице с покретним саћем појавила се много већа по-треба за резервним матицама, те су пчеларски научници ипчелари практичари у прво време много измишљали и прона-лазили, тако да су се појавили нуклеуси разних облика и вели-чина. Доцније је пракса усвојила нуклеусе који најбоље одго-варају несметаном развитку малих резервних друштава, а тимеи саме матице.

276

ОБРАЗОВАЊЕ НУКЛЕУСА

Има више начина образовања нуклеуса. На пчелињацимагде се матице производе навелико обично се праве мале засебнекошнице са 1 до 4 оквира. Пчелари који производе матицесамо за потребе сопственог пчелињака, за нуклеусе најчешћекористе кошнице са којима- пчеларе, преграђујући их на 2—7одељења. Други, пак, праве засебне кошнице у којима се можесместити 5 до 6 нормалних оквира. За Дадан-Блатове кошницеи полошке пчелари најчешће праве нуклеусе од кошница по-лошки, које велики број пчелара постепено напушта, те им добродођу за образовање малих резервних друштава. Полошке сеобично преграђују на три одељења у које стаје по шест нор-малних оквира. Међутим, пчелари који поседују кошнице Jlani-строт и лисњаче — ЛЖправе посебне нуклеусе са 5—6 оквира.

Пошто је нуклеус везан за пчелињак, веома је важно да иматакве димензије да би у њега могли да стану оквири исте мерекао и оквири на пчелињаку.

Свако одељење нуклеуса мора да има посебно лето, затимпреградну даску, као и посебну хранилицу, да би се при прегледуи храњењу пчела отварало и хранило само оно одељење којеје потребно. х 770

Мала резервна друштва —нуклеуси неопходни су сваком пчелињаку

277

Зидови сваког одељења треба да буду обојени другом бојомјер разне боје служе пчелама и матицама за бољу оријентацијукад се враћају у одељење. Полетаљке треба да буду непокретне,дуже од отвора лета за 2—3 см, а широке највише 3 см, да бипчеле малог друштва лакше штитиле лето од напада туђица.

Најбоље је да се нуклеуси образују одмах по завршенојглавној пролећној паши у месецу јуну. У ово време може се одсваког јачег пчелињег друштва узети по 1 до 2 оквира с легломи пчелама и 1—2 оквира с медом и цветним прахом. Одузи-мање легла и пчела основним јаким друштвима не само што имнеће нашкодити, већ ће им помоћи да не уђу у нагон ројења.

Од издвојених оквира с леглом и храном формирају сенуклеуси. У свако одељење треба сместити 2 оквира с легломи пчелама, 2 оквира с медом и цветним прашком и 2 оквира сасатним основама. Оквири се постављају тако што се у срединуодељења ставе оквири с леглом па до њих оквири са сатнимосновама и са стране оквири са медом и цветним прахом.

Пошто се оквири ставе у одељења, треба од основних ја-чих друштава (од којих није узимано легло) узети по једаноквир с већим површинама отвореног легла, са њих стрестипчеле у нуклеус, па оквире вратити у кошнице из којих су иузети. При стресању пчела треба добро пазити да се не стресеи матица. Да би се то избегло неопходно је да се пре стресањапчела у нуклеус добро проконтролише све саће. Када се завршипојачавање нуклеуса младим пчелама, сваком одељењу требапомоћу жичаног кавеза дати оплођену матицу, или сутраданпо два зрела матичњака.

Опслуживање и искоришћавање нуклеуса. По додавању ма-тица нуклеусе треба добро утоплити, јер младе матице у малимдруштвима не носе активно ако нису утопљене. Зато је увекбоље да сви оквири у нуклеусу буду добро поседнути пчелама.Хранилице које се налазе изнад оквира треба напунити шећер-ним сирупом и пчеле даље прихрањивати када је то потребно.Лета на нуклеусима ваља сузити на 2 до 3 см да би их пчеле упрво време по формирању лакше штитиле, а када нуклеуси оја-чају лета треба проширити. Седам до десет дана после насе-љавања када се мала друштва у одељењима среде, треба обавезноизвршити иреглед. Овај прегледпо могућству обавити изјутраили пред вече, јер су младе матице плашљиве па се може дого-дити да неке полете и тиме доведу у питање своје животе.

278

Кад мала друштва у нуклеусима ојачају, могу се користитии за изградњу новог саћа за основна друштва. Ако су пчелеу нуклеусима већ изградиле додате сатне основе могу им се овак-ви оквири одузети и дати основним друштвима. На место оду-

Начин израде збега и крова за нуклеус

зетих оквира треба ставити нове оквире са сатним основамапа ће пчеле, ако се добро прихране, за 24—36 часова изградитиједан до два оквира саћа. Овај њихов инстинкт градње новогсаћа треба сваки пчелар да искористи ради добијања првоклас-ног саћа за плодишта основних друштава.

Недостатак матице може довести у опасност читаво пче-лиње друштво. Уколико друштво и обезбеди нову матицу,

279

за њега је то велики напор па се последице осећају целе године.Међутим, ако пчелар има на располагању резервне квалитетнемладе матице, које може увек по потреби да дода тамо гдеустреба, он неће морати да стрепи да ће основно друштво про-пасти ако остане без матице.

Пчелињак до 20 пчелињих друштава треба да има бардва нуклеуса са по 3 одељења, у које се може сместити по 6 нор-малних оквира. У пчелињацима са преко 20 друштава треба засваких 10 кошница направити још по један нуклеус, такођеса три одељења. Овај број нуклеуса сасвим је довољан да сена пчелињаку могу несметано вршити све операције у вези с ма-тицама и производњом резервног саћа.

Зимовање нуклеуса одвија се беспрекорно ако се одељењаса по 6 нормалних оквира налазе једно поред другог и ако сенуклеуси при узимљавању одозго добро утопле погодним син-тетичким материјалом који се користи при тапацирању фоте-ља и др.

ЧУВАЊЕ СПАРЕНИХ МАТИЦА

Наш познати пчеларски писац Тихомир Jeвтuћ, у својојкњизи „Живот и гајење пчела", о чувању спарених матица каже:

„Понекад се деси да одгајивач матица има више матицанего што их може употребити на свом пчелињаку или одаслатипо добивеним налозима. У таквом случају сувишне матице ва-ља или оставити у нуклеусима или их сместити у кавезе, па овеставити у неко друштво које ће хранити матице. При том сеувек поставља питање да ли бављење матице у изолованом ка-везу не наноси штету виталности и носивости матице. Топитање смо и ми поставили пре неколико година у Пчеларскојстаници у Кучајни, када смо имали матице које нисмо моглида употребимо. Знали смо да пчеле нормалног друштва хоћеда хране кроз мрежасту жицу матице затворене у кавезима.Хтели смо да видимо да ли ће оне неговати и хранити матицеу кавезима с отвореном матичном решетком, тј. у кавезима укоје оне могу слободно да улазе и из њих излазе. Ради тогасмо направили следећи оглед: у једно јако друштво ставилисмо изнад матичне решетке оквир у који је било смештеноседам кавеза са по једном спареном матицом, на којима је ма-тична решетка била покривена тако да пчеле нису имале приступу кавезе, већ су храниле матице кроз густу мрежу. После недељу

280

дана одстранили смо покривач матичне решетке. Пчеле су ула-зиле у кавезе код матица и очигледно су их храниле. Тада смододали још десет матица у кавезима с покривеном решетком.После три дана отворили смо покриваче решетки. Резултат је

Специјални оквир за смештање кавеза са резервним матицама

био исти. Пчеле су улазиле у кавезе и храниле матице. Затимсмо пошли даље. Склонили смо матичну решетку која је спре-чавала матицу овог друштва да дође у близину кавеза с мати-цама. У животу матица у кавезима са слободном матичномрешетком није се ништа изменило. Пчеле су и даље биле у каве-зима код матица, неговале су их и храниле. Овај оглед поновљенје на пчелињаку у Београду са шест матица без употребе Хане-манове решетке, ради удаљавања матице од кавеза. Резултатје био исти.

Чињеницу да пчеле нормалног друштва негују и хране ве-лики број матица у кавезима с непокривеном матичном решет-ком можемо практично искористити за чување спарених матицапод веома повољним условима, и то, разуме се, само за времепродуктивне сезоне."

281

Кавези се морају поставити тако да ниједна матица не можедоћи у додир с осталим матицама, које су поред ње или иза ње.У један Дадан-Блатов оквир може се сместити 8—10 матица.Оквир с наређаним матицама увек треба стављати у средину лег-ла, јер је то место где пчеле радо примају на исхрану и неговањематице у кавезима. Друштво у коме су смештене резервне матицетреба сваке недеље да добије 1 —2 литра сирупа или 0,5 кг шећерау кристалу.

ЛЕТЊИ РАДОВИ У ПЧЕЛИЊАКУ

У већем делу наше земље јули и август су изразито беспаш-ни мада у неким подручјима у којима се гаји сунцокрет и лаван-дула буде на већим површинама и изразита нектарна паша.Тамо где у овим месецима нема добре паше треба обратитипосебну пажњу на залихе хране, јер се постепеним смањивањемпаше умањује и активност пчелињих друштава. Наступа сма-њење легла и слабљење пчелињих породица. На пчелињакузавлада право мртвило. Неактивност пчела за време летњихврућина одражава се и на матицама које у ово доба годинемного успоре лежење јаја. Због тога је пчеларева помоћ прекопотребна.

Ако друштва у летњим месецима јако ослабе, она се немогу ни на који начин ојачати и оспособити за коришћењејесење паше, а понекад се то одрази и на следећу главну про-лећну пашу.

У овом периоду треба неколико пута вршити прегледе свихдруштава и утврдити стање сваког појединог друштва. Ако коддруштава која су се ројила или код ројева другенаца и треће-наца наиђемо на легло које је „шарено" односно измешано, икоје има младо трутовско легло, онда је то сигуран знак да утом друштву матица није добра. Стару матицу треба пронаћии ликвидирати, а друштву дати младу спарену матицу. Ако сеустанови да се друштво неће моћи развити у производно друшт-во, односно да има мање од 6 улица поседнутих пчелама, требаra припојити неком друштву са добром матицом. Ако наиђемона друштва која су остала без матице, а уз то су и јако осла-била, онда и њих боље припојити друштвима са добрим мати-цама.

Ако је неко друштво још јако а нема матицу, може му сепомоћи додавањем 2 оквира с младим леглом из других нор-

282

малних кошница. Када почне да гради матичњаке треба их по-рушити и дати му спарену старију матицу или два зрела матич-њака, из којих ће се за дан-два извести млада матица. Кадамлада матица отпочне да носи, друштво с времена на времетреба помоћи додавањем оквира с леглом и пчелама, све доксе не оспособи за сигурно презимљавање.

У беспашном периоду овако изгледају залихе хране у оквирима

У овом периоду владају несносне врућине, због којих сепрекомерно загревају кошнице, те пчеле осетно умањују рад.Да би се пчелама помогло у борби са прекомерном топлотом,кошнице треба поставити тако да им лета после 11 часова будуу сенци дрвећа, шибља или грађевинских објеката.

Ако приметимо да пчеле гоне трутове то је знак да је укошници све у реду, али да је изненада престала и паша.

Неких година јулска и августовска паша од сунцокрета,кокотца и белог босиљка може бити врло обилна. У таквимгодинама пчелар се мора побринути да друштвима омогућидовољно простора за нормалан рад и смештање вишкова меда.Он, пре свега, не сме дозволити да дође до блокаде матице,јер би се то одразило на искоришћавање пролећне паше у на-

283

редној сезони. У оваквим случајевима у малим кошницама можедоћи и до потпуног прекида легла, јер пчеле у летњим пашаманајрадије испуњавају нектаром део простора изнад и са странелегла, па ако нема довољно слободног простора за полагањејаја оне блокирају легло.

Ако се мед у богатој летњој паши не цеди на време сма-њује се активност пчела, јер што је пунија кошница то пчелеслабије раде, а на лету праве браде и мирују. Али чим им се дапразан простор у плодишту пчеле одмах поново активно радена скупљању нектара. Због тога је потребно у летњим пашамаповремено убацити између легла оквире са празним изграђе-ним саћем или оквире са сатним основама. У случају да немадовољно саћа пред вече треба одузети из плодишта неколикооквира испуњених медом, из њих истрести мед па их раноизјутра вратити друштвима на даље пуњење.

У летњим данима одузимању и цеђењу меда мора се при-ступити с посебном пажњом да се не би изазвала грабеж напчелињаку.

* На пчелињаку и око њега не смеју се остављати ни празнини пуни оквири с медом. Оквири из којих је истресен мед морајусе враћати друштвима тек пред само вече.

Током летње сезоне посебну пажњу треба обратити наздравствено стање пчела. Ако се примети неко обољење, мора-ју се хитно предузети одговарајуће мере ради сузбијања болести.

Прихрањивање пчела. Да би се матице и при оскудној пашии великој топлоти подстакле на што активније залегање, пчелетреба прихрањивати cybuм шећером у кристалу. Испитивањасу показала да друштва која су храњена овим шећером дајуувек боље резултате (више легла и пчела) од друштава која сухрањена истом количином шећерног сирупа. Осим тога, пчелешећер у кристалу узимају само када у природи нема паше. Дату овом облику, шећер никад не изазива грабеж код пчела, јерсу пчеле за време узимања таквог шећера мирне. Редовним узи-мањем шећера легло се повећава, као да у природи има стал-не паше, тако да се друштва нормално развијају и оспособља-вају за наступајућа пашу, зимовање и пролећни развој.

Свако пчелиње друштво треба да добије 2—3 кг шећера укристалу. Ова количина сасвим је довољна за цео овај период,а треба је дати у 2 до 3 оброка, што ће зависити од пашнихуслова краја у коме пчеларимо.

284

Ако за време летњих врућина у ближој околини нема до-вољно воде, треба је обезбедити на време, јер пчеле водом рас-хлађују кошницу, односно пчелиње гнездо, и стварају повољнумикроклиму која утиче на нормалан развој пчелињих друштава.

Ако не поседујемо специјалан суд за напајање пчела водом,можемо користити дрвено или плехано корито у које сваки дантреба доливати свежу воду. Да се пчеле не би давиле, у водутреба убацити трску, пруће или танке штапиће од кукурузовине.

ЛЕТО НА КОШНИЦИ,ЊЕГОВ ЗНАЧАЈ И УЛОГА

У жељи да пчелама створе што боље услове за живот и рад,пчелари отварају лета на разним местима кошнице. Међутим,питање колико и где треба да буде лето није од мале важности,јер лето не служи пчелама само за излаз из кошнице, односноза улаз у кошницу при општењу с околином, већ се преко његаврши и проветравање. Значај проветравања је вишестран: оно

У кошницама с једним летом пчеле троше много времена за проветравање утоплим летњим данима

285

утиче на правилан развој легла, као и на успоравање ројењапчела. Од лета зависи и регулисање влажности и топлоте укошници.

Многи пчелари мисле да кошница треба да има само једнолето. Они ово своје мишљење заснивају на чињеницама да сеи у природи улаз у пчелињи стан налази на једном месту, нај-чешће на доњем делу шупљине у коју су оне смештене. Међу-тим, не треба заборавити да су услови под којима пчеле живе ушупљем дрвећу и стенама сасвим друкчији од оних у кошници.Пре свега, зидови шупљег дрвећа или стена много су дебљи одзидова кошнице. Затим, пчеле се у природи смештају углавномпо шумама и стенама, где је температура зими и лети више ујед-начена, тако да се у природи задовољавају отвором на какавнаиђу.

У кошницама с једним летом, а нарочито ако су недовољнозаклоњене од сунца, ваздух ће се за време топлих летњих данатолико загрејати да пчелама постане сувише топло и загушљиво,због чега су приморане да стално проветравају кошницу. Онето чине на тај начин што се распоређују по њој тако да једнеувлаче свеж, а друге лепезањем избацују напоље топао ваздух.Водоноше непрекидно уносе воду, чије испаравање освежавакошницу. У спарним данима, када не могу да се изборе с великомтоплотом, пчеле напуштају гнездо, окаче се на лето где правебраде, због чега се смањује излет на пашу и тиме уједно умањујеи принос. За проветравање кошница пчеле употребе много енер-гије, а да би дошле до те енергије оне троше приличне количинемеда. Осим тога, да би се нектар претворио у мед, односно даби мед дозрео, потребно је да из њега испари прилична коли-чина воде. Услед слабе циркулације ваздуха, водена пара нећекроз једно лето брзо изаћи из кошнице и мед ће спорије сазре-вати, а пчеле ће при томе трошити доста времена и енергиједа би одстраниле сувишну влагу.

Да би се избегле негативне последице једног лета, потребноје на кошницама с нормалним оквирима отворити два лета. Уоваквим кошницама прилив свежег ваздуха биће осигуран прекоцеле године, па и у најспарнијим летњим данима, тако да пчеленеће морати да троше време и енергију на проветравање и рас-хлађивање кошнице. Исто тако, вода из нектара испараваћемного брже, а мед ће сазревати на време. Такође ће се избећизнојење зидова и појава плесни на саћу.

286

Отварање лета током године. Лета се морају током годинеконтролисати и по потреби регулисати. Када у природи немапаше, лета треба сузити, а за време паше треба их широм отво-рити. Пред сам почетак зиме, тј. после формирања зимскогклубета, код кошнице са два лета доње лето ваља потпунозатворити, а горње отворити на око 10 см. Ако кошница имасамо једно лето, зими треба да је отворено на око 10 см, а токомгодине ra регулисати према стању паше. Овакво регулисањелета доводи до тога да влажан, топлији ваздух, одлази крозгорње лето, док се тежи, засићен угљен-диоксидом, задржаваоко клубета и испод њега, услед чега се у кошници ствараповољна микроклима без веће количине влаге, а на саћу сене појављује плесан.

У фебруару или марту, што зависи од временске ситуације,доње лето ваља отворити на око 5 см. Отварањем доњег летатопао ваздух у горњем делу гнезда, где се у ово годишње добавећ налази легло, засићен је угљен-диоксидом који ће брзо из-лазити напоље, а на његово место долазиће чист, свеж ваздух.Када се време у пролеће устали, лета треба постепено проши-ривати, тако да у време паше оба буду широм отворена.

Лета се сужавају специјалним враташцима у облику чешља,како би се спречио улазак штеточина у кошницу. Чешљеви ујед-но служе и за затварање лета при сеоби пчела на паше.

ОКВИРИ ГРАЋЕВЊАЦИ

Свако пчелиње друштво у нарочито удешеним приликамаможе појачати производњу воска, не губећи ништа у својимосталим делатностима.

Доказано је да празан простор у пчелињем гнезду изазивавећу продукцију воска, јер празан простор дражи пчеле и акти-вира рад воштаних жлезда. Према томе, само од пчелара за-виси хоће ли пчелама пружити прилику да се та њихова спо-собност за веће лучење воска искористи у потпуности. У томциљу примењују се тзв. onbupu 1рађећњаци. То су обични оквирибез саћа и жице који су по средини преграђени дрвеним летви-цама. Боље је ако се за сатоношу и лајсницу која дели оквирна два дела учврсте уске пантљике воска од сатних основа.

Обично се сваком пчелињем друштву ставља по један оквирили полуоквир грађевњак. Грађевњак треба стављати између

287

крајњих оквира с леглом и оквира са цветним прахом. Пчеле ћена оваквим оквирима изграђивати углавном трутовско саће.Када је изграђено преко 2/3 саћа, ваља га исећи и на исто местовратити оквир ради даље продукције воска. За време активнесезоне медобрања саће из оквира грађевњака треба што чешће

Оквири грађевњака: горе — траке сатних основа, доле — започета изградњасаћа

исецати. Кад се то саће не би чешће скидало, матица би врлобрзо залегла велики број трутовских јаја, па би настала штетазбог непотребног трошења меда на одгајивање трутовског леглаи трутова.

Дакле, ако пчелар жели да до максимума искористи пче-лињу способност за излучивање воска, он треба у току сезонеградње саћа (мај — август) систематски да даје пчелама празанпростор у гнезду било да умеће оквире са сатним основама илисасвим празне оквире. Уметање оквира треба вршити у почеткунеке изразито нектарне паше, јер ако нема паше пчеле слабопоказују нагон за лучењем воска.

288

СЕОБА ПЧЕЛА НА ПАШУ

Сеоба пчела на пашу стара је колико и пчеларство. СтариЕгипћани селили су своје кошнице баркама, пловећи дуж обалаНила од паше до паше да би повећали принос меда. Данас, пак,железнички, камионски, бродски па и авионски саобраћајомогућује селидбу кошница у најудаљеније и најзабаченијекрајеве, где људска рука још није успела да преобрази природуи измени природно богатство биља. Међутим, иако се пчелари-ма данас пружају велике могућности да лако и једноставно пре-везу своје кошнице на место где је паша најбогатија, још је малиброј пчелара који се решавају на селидбу.

Сеоба кошница камионом и начин повезивања кошница конопцима

19 Практично пчеларство

289

Наше главне паше на које селимо пчеле нису медовитесваке године и на сваком месту. Због тога саветујемо пчеларекоји намеравају да селе пчеле с паше на пашу, да пре доношењаодлуке о пребацивању кошница на ново место добро проверестање паше, падавина и медовитост биљака. Велики број пче-лара пожури са одлуком о пребацивању пчела, па са добрепаше која је подмиривала дневну потрошњу — пресели друштвана слабу пашу. Последице такве одлуке су велики трошкови,гушење понеког бољег друштва, мале залихе хране, а с тим увези и слабљење друштава. Због тога се морају користити свемогућности у условима где се пчелари. Ти услови нису свудаисти и често се много разликују и на малом растојању, што сеи те како одражава на медовитост појединих места.

За сигнализацију паше, као што смо то већ раније истакли,најсигурнија је контролна вага. Због тога ће ако је у питању већипчелињак, бити најбоље да се поставе две ваге на местима којапо испитивању терена најбоље одговарају. Када отпочне пашатреба у одређеном моменту преселити пчелињак тамо гдепocтoje веће могућности да се добије највећи принос.

Пре него што крене на пут сваки пчелар треба да припремикошнице тако да сеоба пчела прође без икаквих непријатности.

Изглед аустралијске споне на Лангстротовој кошници

290

То није баш увек лако, поготово ако кошнице нису подесне заселидбу. Да би кошнице биле спремне за селидбу треба наставкеи оквире добро учврстити.

За учвршћивање наставака код Лангстротових кошница,као и код других настављача, користе се аустралијанске стеге,специјални стегачи и обичне стеге. За Дадан-Блатову кошницунајбоље су се показале специјалне шарке које повезују плодиштеи медиште са предње стране, а са задње стране употребљава сеспецијална реза која учвршћује медиште и плодиште. За кошницеполошке, поред размака који се закивају за сатоноше оквира,треба на подњачу ставити и размак од плеха који спречава кла-ћење и убијање пчела, иако је већи број оквира у кошници.

Начини учвршћивања оквира за време сеобе пчела на пашу: rope — специјалниразмаци, доле — размак за кошнице полошке који се прикива на подњачу

Сви оквири морају бити снабдевени специјалним плеханимразмацима који се укивају само по један с обе стране оквира,тако да се у путу не клате и не убијају пчеле. Поред уобичајенихоквира, код нас се производе навелико и Хофманови оквиричије две бочне летвице имају иступ који замењује размак, такода овакви оквири за време селидбе чврсто стоје један уз други укошници.

19- 291

Ако немамо специјалне размаке, оквири се пре селидбеморају учврстити специјалним чешљевима који се постављајупреко сатоноша оквира. Напослетку оквири се могу учврститии летвицама које се укивају за сатоноше оквира.

Изглед широких медишних оквира учвршћених специјалним размацима

Непосредно пред селидбу пчела треба са Милерове храни-лице која се налази у збегу уклонити лесонитски поклопац. За-тим треба са комбиноване поклопне даске ослободити лесо-нитску плочу и сместити је под кров кошнице. По уклањањулесонитске плоче остаће рам од мрежасте жице коју треба ста-вити преко хранилице да би се кошници омогућило нормалнострујање ваздуха како се пчеле за време путовања не би угушиле.

У нашим условима кошнице је најбоље селити камионимаи то ноћу. Селидба пчела дању није за препоруку у летњимданима, јер често долази до гушења понеког јачег друштва.Уколико се селидба мора извршити дању, треба настојати дабуде завршена до 10 часова, јер после тога времена постојиопасност да дође до гушења већег броја друштава, па чак и услучају када је вентилација најбоља.

292

При утовару у камион или кола кошнице треба постављатитако да им лета буду окренута према осовинама, а не напред илиназад. Пчелар који прати своје пчеле треба са собом да понеседобро умешену иловачу, чекић, клешта, димилицу, 2—3 пче-

Повезивање наставака за време сеобе на пашу добро могу послужити иовакве стеге

ларске капе, ексере, хартију — да би у случају потребе могаоодмах да интервенише уколико дође до изласка пчела из кошни-це. Превоз кошница запрежним возилом није за препоруку,али ако се селидба на други начин не може обавити треба првонатоварити кошнице, па када падне мрак упрегнути запрегу.Ако у путу дође до изласка пчела, запрегу треба одмах испрег-нути и одвести је мало даље од кошница, па тек када се спречиизлазак пчела наставити пут. У случају да дође до квара намоторном возилу, а не постоји могућност да се квар брзоотклони, тада обавезно истоварити кошнице и пчеле пустити.Ако се возило не може поправити у току дана, треба обезбедитидруго возило, па увече затворити пчеле и по утовару кошницапродужити пут до одредишта.

293

Доласком на место паше кошнице треба брзо истоваритии поређати једну до друге или једну изнад друге, ако су у питањулисњаче. Пред отварања лета треба полетаљке и лета попрскативодом, јер се пчеле тада мање узнемире. По завршеном прскањуприступити отварању лета кошница, тако што ће се првоотворити број 7, 19, 14, 1, 10, 25 итд., па затим редом прескакатипо неколико кошница док све не буду отворене.

Покретна барака-павиљон погодан за селеће пчеларе који се може брзораставити и склопити на одредишту

По отварању лета, у току дана треба приступити затварањузбегова и отклонити евентуалне поремећаје оквира. Ако у бли-зини досељеног пчелињака има много кошница, лета требаобавезно сузити да не дође до грабежи. Када отпочне паша,лета треба широм отворити.

294

СЕОБА ПЧЕЛИЊАКА УГРАЋЕНОГНА ПРИКОЛИЦИ

Пчеларење са уграђеним пчелињаком на возилу ослободилоје пчелара мукотрпног рада око утовара и истовара кошница,тражења људи и возила за пренос и превоз, великих трошковаоко припреме кошница за сваку селидбу, као и гушења понекади најбољих друштава за време путовања. Осим тога, за оваквепчелињаке нису потребни никакви вентилациони уређаји (збег),јер се лета за време путовања не затварају, тако да је гушењепчела потпуно избегнуто.

Покретање пчелињака може се вршити кадгод то пчеларзажели. Ако је у питању приколица, она се може лако закачитиза било које моторно возило.

Да пчеле не би излазиле кроз отворена лета, селидбутреба вршити само ноћу. Покретање пчелињака на приколициса отвореним летима мора се извршити без икаквог маневри-сања или евентуалног застајкивања. Иначе би пчеле у великомброју излазиле кроз лета, привучене светлом моторног возилаи напале људе и животиње који би се нашли у непосреднојблизини пчелињака. Да не би било неприлика и да би сеспречио излазак пчела, кроз отворена лета, прикачени пчелињакуз моторно возило треба извући на брзину и одмах безикаквог застајкивања поћи на одредиште.

У току ноћног путовања може се и застати, да би сеотклонио евентуални квар или предахнуло. У оваквим слу-чајевима пчеле кроз отворена лета неће излазити. Али ако узпут сване или изађе сунце, пчелињак треба одмах сместитиизван главне саобраћајнице, како се не би ометао јавни саоб-раћај. Путовање до одредишта треба продужити тек увече.

Овај начин пчеларења има и својих недостатака. Рад сапчелама у затвореном простору приликом прегледа и цеђењамеда много је тежи него у слободној природи. У току летњесезоне приколица се јако загрева, пошто је често изложенајакој сунчаној припеци, поготово ако вентилација није добра.Инвестиција која се улаже у возило или специјалну приколицуприлично је велика. Осим тога, за уграђене пчелињаке намоторном возилу или приколици још није решено питањерегистарских таблица, те саобраћајна милиција врло често ос-порава вожњу на главним саобраћајницама.

Када се сви ови недостаци отклоне, овај начин пчеларењасвакако ће наћи велик број присталица међу селећим пчеларима.

295

КАКО ИЗМЕНИТИ МЕСТО ПЧЕЛИЊАКАНА КРАТКОМ РАСТОЈАЊУ

Ако је из било којих разлога потребно изменити местопчелињака на кратком растојању, а да при томе премештањепрође без икакве штете, треба поступити на следећи начин.

Током зиме, када су пчеле у мировању, пчелињак се можепреместити на ма које растојање без икакве штете по пчеле.Међутим, у пролеће, лето или у јесен, када пчеле излећу напашу, премештање пчелињака може се извршити само нарастојању до 50 м, и то под условом да у том кругу немадругих кошница с пчелама.

Премештање пчелињака у ова годишња доба врши се увече,када престане излет пчела. Када преселимо пчелињак, на ста-ром месту не смеју остати ни пуне ни празне кошнице, атерен треба потпуно очистити, као да на њему нису ни билекошнице. При повратку са паше највећи број пчела улетећеу премештене кошнице из којих су и изашле, док ће мањиброј обилазити старо место где је био пчелињак. Међутим,кад на старом месту не нађу своје кошнице постепено ће пронаћипчелињак на новом месту и улетати у било коју кошницу.Трећег дана по пресељењу пчелињака ретко ће се која пчелавидети да долеће на старо место.

Премештањем пчелињака на ново место неке кошницебиће крцате пчелама, док ће друге доста ослабити. Да би пчелеу свим кошницама биле подједнако распоређене, пчелар моратрећег или четвртог дана по премештању пчелињака на новоместо извршити изједначавање пчелињих друштава на начинкако смо то описали у поглављу „Изједначавање пчелињихдруштава пред главну, пашу".

Ако је у питању растојање веће од 50 м, у ова годишњадоба не може се пчелињак премештати на кратка одстојања,али се без икаквих последица може премештати на местаудаљена од старог места најмање 5—6 км у ваздушној линији.По истеку 20—30 дана пчелињак се може вратити на жељеноместо.

У време активне паше или у беспашном периоду не сме севршити премештање пчелињака на кратка растојања, јер се упрвом случају губи паша, а у другом долази до туче међупчелама. Да до тога не би дошло овај се посао мора оба-вити када у природи има подржавајуће паше.

296

ПРОИЗВОДЊА МАТИЦА

Матица је покретач сваког пчелињег друштва и уједно нај-већа гаранција његовог напретка. Али није довољно имати напчелињаку само младе матице, већ матице које имају најбољапродуктивна својства.

Велики број пчелара верује да пчеле никад не греше и даће' увек себи произвести добру матицу. Међутим, пракса је по-казала да није увек тако. Да би се добиле квалитетне матицепчелар се мора умешати у њихов избор који се не можеизвести на брзину, већ се мора припремати дуже време, јер сеособине једног пчелињег друштва не могу ценити прематренутној ситуацији, већ се морају посматрати више година.

При избору квалитетних друштава, односно матица, ваљаобратити пажњу на њихове најбитније особине:

1. Плодност. За успех у пчеларству неопходно је да матицаобилно полаже јаја, јер без. јаких друштава нема довољнони меда.

2. Марљивост. Приоритет се мора дати оном друштвукоје непрекидно ради од сванућа до мрака.

3. Отпорност према болестима. Један од главних задатакаодабирања је да се дође до друштва које је отпорно преманајопаснијим болестима — ноземи, америчкој куги и европскојтрулежи.

4. Ројидба. Друштва која су склона ројидби не долазе уобзир за размножавање, јер она не само што задају многопосла приликом ројења, већ често проузрокују и губитак нај-боље паше.

5. Летење на већу даљину. Ова особина својствена је свимпчелама и од велике је користи када је паша удаљена одпчелињака.

6. Чуло мириса. Оштро чуло мириса добра је особина,јер пчела брзо открива нову пашу, али је исто тако штетназбог грабежи.

7. Инстинкт одбране. Расе пчела које су пореклом саСредњег истока имају овај иџстинкт јако развијен, а то веро-ватно потиче отуда што тамо пчеле имају много неприја-теља.

8. Отпорност на ниске температуре. Под овим се подразу-мева отпорност пчела према хладноћи када у рано пролећескупљају цветни прах и када у току зиме излазе на прочиснилет.

297

9. Трошење зимнице. Поједине расе пчела троше велике ко-личине хране у току зиме, без обзира на величину друштва.Тако, на пример, италијанска пчела троши много више храненего наша сивка.

10. Пролећни развој. Неоспорно је да начин пролећногразвоја пчела зависи од њихових наследних особина; познатесу расе и сојеви који почињу развој рано у пролеће, безобзира на временске прилике и обратно.

11. Скупљање цветног праха. Ово је врло важна карактерис-тика расе, јер нагон за скупљање цветног праха није истошто и нагон за скупљање нектара.

12. Изградња саћа. Ова карактеристика има директан ути-цај на производњу меда: друштва која споро изграђују саћенаклоњена су ројењу, а друштва која ra брзо изграђују ређесе роје и боље скупљају мед.

13. Распоред меда. Особина која је уско повезана са осо-бином за изграђивање саћа, јер друштва која нерадо изграђујусаће обично стављају мед непосредно поред легла. У некимкрајевима ова особина може бити корисна, али треба тежитида пчеле стављају мед што даље од легла.

14. Мирноћа. Нема пчелара који не жели да има мирнепчеле, јер се са таквим пчелама лако ради. Ова особинаможе се остварити селекцијом матица.

15. Чистоћа. Ова особина пчела је врло важна, јер помажеда се сузбију многе болести.

16. Скупљање прополиса. Код неких раса пчела постојиизразит инстинкт да лепе прополисом све отворе и празнине укошници.

17. Изградња заперака. Има пчелињих друштава која изгра-ђују толико заперака да је често немогуће одвојити оквир одоквира, што отежава не само рад приликом прегледа негосе том приликом гњече пчеле и матице. Ова особина се лакоотклања одабирањем.

ИЗБОР МАТИЦА И ТРУТОВА

На сваком пчелињаку обично постоје 2—3 друштва која сеиздвајају бољим квалитетом. Она се ретко роје, већ у одре-ђено време врше тиху замену матица и доносе увек највишемеда. Од таквих друштава пчелар треба да има потомство,

298

односно матицу за размножавање. Али приликом одабирањаматица за будућа поколења треба бити обазрив, да се уз по-зитивне особине не би поткрале и неке негативне, које би касниједовеле до непожељних последица.

Искусни одгајивачи препоручују избор 3—-4 најбоље ма-тице са жељеним карактеристикама. Од њих би се добило30—40 матица, с тим што би се касније извршио избор нај-бољих матица, односно 2 или 3 матице које од осталиходскачу својим квалитетним особинама.

При одабирању квалитетних друштава морају се узети уобзир и други фактори — склоност према ројењу, мирноћапчела на саћу, количине залиха хране, отпорност према бо-лестима итд. Осим тога, мора се водити рачуна и о рекордер-кама које пчелари обично узимају за даљу производњу матица.Међутим, при избору рекордерки треба бити веома обазрив,јер се може догодити да оне у даљој производАи не дајудобро потомство. Да при овом избору не бисмо направилигрешку потребно је да извршимо проверу кћери рекордерки,па ако се оне покажу добре као мајке, тада ће успех битизагарантован. У противном, не треба их укључивати у произ-водњу. јер се ту вероватно ради о „бастарду", укрштању дваразличита соја пчела, због којих су та добра својства кодњихових кћери ишчезла.

Како је спречавање ројења један од најзначајнијих циљевасваког одгајивача, то друштва која су склона ројењу не требаузимати у обзир приликом одабирања, јер ће таква друштванајчешће дати мање количине меда. У почетку одабирања ма-тица треба обратити пажњу на боју, као на спољашњи знакчистоте расе. Боја, додуше, не може бити одлучујући фактору одабирању матица, јер су готово све расе и сојеви пчеладоста измешани, па се чиста раса ретко где може наћи.Ипак, пчелар мора све више да обраћа пажњу на боју, јер ћена тај начин знати да ли се одабирање правилно спроводи.

Када је реч о оцењивању по боји, требало би у Србијитражити другу меру само за жуту банатску пчелу која јошније довољно проверена.

Још једну ствар треба пчелар да научи од искуснијих одга-јивача, а то је да одлучујућу улогу нема само матица, већ итрут. Разумљиво је да су пчелари у неповољнијем положајуод других одгајивача, јер не могу одвојено да држе трутовеод матица, као ни да контролишу акт спаривања, пошто се

299

он одвија високо у ваздуху. Због тога су пчелари принуђенида спречавају оплођавање матица трутовима из лоших друш-тава. Да би се у овоме успело треба према броју потребнихматица или величини пчелињака остављати једно или двадруштва у којима ће се форсирати извођење трутова. Да би седобили првокласни трутови, саће у коме они треба да сеизводе мора да буде младо. То ћемо постићи ако у одређеномдруштву које треба да производи трутове изрежемо један илидва оквира са изграђеним саћем на половину или у полукруги тако изрезан оквир са саћем ставимо између оквира с легломи оквира са храном. Да би пчеле што пре започеле доградњусаћа на исеченом делу и да би матица у изграђеном тру-товском саћу обилно залегла јаја, треба овакво друштво свакедруге вечери прихрањивати са отприлике 1 литром шећерногсирупа.

Пошто је трут способан за парење тек када напуни 12дана, а матица после 3—4 дана, то треба настојати да произ-водња трутова у најбољим друштвима отпочне пре но што удругим друштвима отпочне природна производња, што обичнобива већ у месецу априлу. Ако се овако поступи оплођавањематица вршиће се, углавном, трутовима из одабраних друш-тава.

Када почети производњу матица. У нашим пашним и вре-менским условима најбоље је да производња матица отпочнеу јуну, односно на крају главне багремове паше, јер тада раз-вој друштава достиже кулминацију, а код појединих друштавајавља се и нагон за ројењем.

После главне паше долази цветање пољопривредних кул-тура, коровног и ливадског биља, који поред нектара дају иобилне количине цветног праха. Због тога производња матицатреба и да отпочне у ово време, да би се у овом послупостигао сигуран успех.

НАЧИНИ ПРОИЗВОДЊЕ МАТИЦА

Има више начина производње матица, али се највише при-мењују ова два: са пресађивањем ларви и без пресађивањалapbu.

Искусни пчелари и пчелари с више кошница користеДулитлов систем са пресађивањем ларви. Међутим, пчелари са

300

мањим бројем кошница и мањим искуством, примењују Алејевначин без пресађивања ларви.

Који ће се од ова два начина производње матица приме-нити зависиће, углавном, од пчеларевог искуства и од потребеброја матица.

ПРОИЗВОДЊА МАТИЦА БЕЗПРЕСАЂИВАЊА ЛАРВИ

За овај начин производње матица нису потребни некипосебни уређаји. Важно је само одабрати матично друштвокоје ће давати ларве за будућа поколења и, друго, помоћнодруштво које ће производити матичњаке,

Матично друштво. Поред већ раније изнетих квалитета којеодабрано друштво треба да има, његова матица не сме дабуде ни сувише стара ни сувише млада, што значи да морабити у пуној снази залегања и да њен простор за залегањетреба да буде ограничен на 8—9 оквира саћа са што већимбројем младих пчела нудиља, како би се добиле ларве обилнохрањене од самог почетка.

Помоћно друштво. Квалитет будуће матице зависи од сре-дине и исхране ларве у развоју, јер рђави услови у развојуспречавају преношење појединих наследних одлика. Према томе,врло је важно да се повољни услови одржавају за све времеодгајивања матичњака.

Најбоље услове за одгајивање матичњака стварају самепчеле, и то онда када се одлуче на ројење. Ако овакводруштво немамо, онда треба одабрати најјаче друштво напчелињаку.

Припрема матичног друштва. Одабрано матично друштвотреба припремити тако што ће му се одузети сви оквири саотвореним леглом, а место њих дати исто толики број сатоваса затвореним леглом и пчелама. У овако припремљено друштвоставимо у средину легла један оквир са сатном основом, којутреба добро учврстити за сатоношу оквира између три редажица. Жице се у оквиру тако распореде да први ред будеудаљен од сатоноше 2 см, други 3 см од првог и трећи реджица 5 см испод другог реда жица.

По убацивању сатне основе у матично друштво требапчеле прихранити са 1—2 литра шећерног сирупа и са хра-њењем продужити све док траје потреба за узимањем ларви.

301

Током ноћи друштво ће на додатој сатној основи изгра-дити саће и матица ће ra залећи у току 24 часа. Четвртогдана после стављања сатне основе у матично друштво вади сеоквир испуњен младим ларвама и јајима и преноси у хладнеког дрвета или у просторију где ће се извршити кројење— исецање саћа.

Саће се може исецати на два начина: у цик-цак или у полу-круг.

Ако се исеца у цик-цак тада се саће испод 3. реда жицасасече оштрим топлим ножем да би се добило неколико

Исецање саћа за производњу матичњака: лево у полукругу; десно на цик-цак

висећих троуглова, по чијим ће рубовима пчеле извући прво-класне матичњаке.

По другој могућности производње матичњака, оквир сасатном основом на којој су пчеле изградиле саће и у његаматица положила јаја треба такође четвртог дана извадитииз матичног друштва, а затим ra топлим ножем исећи уполукруг, тако да пчеле имају доста простора за изградњуматичњака.

Исечени оквир с јајима и ларвама ставља се у помоћнодруштво у коме ће се извршити започињање и дограђивањематичњака.

ПРИПРЕМА ПОМОЋНОГ ДРУШТВА

Пошто су ларве у матичном друштву припремљене, требана 24 часа пред убацивање оквира са ларвама обезматичитипомоћно друштво, а затим размакнути оквире легла, тако да усредини остане празно место на које се ставља припремљениоквир с јајима и црвићима, изрезан у цик-цак или у полукруг.

302

Када поново добију ларве и јаја на изрезаном саћу, младепчеле ће одмах прионути на посао око започињања и догра-ђивања матичњака у које ће сручити сав свој расположивимлеч. Са прихрањивањем помоћног друштва ваља продужитисве док матичњаци не буду затворени.

Да би пчеле могле изградити матичњаке у повољномраспореду за пчелара, као и да би се матичњаци лакшемогли изрезивати када буду сазрели, потребно је убачени

Изглед лепо изграђених матичњака на исеченом саћу у полукруг

оквир са започетим матичњацима сутрадан извадити из кош-нице и оштрим ножем уништити све непотребне и срашћенематичњаке, па затим поново вратити оквир са матичњацимау кошницу.

Матичњаци ће у помоћном друштву сазрети за 10 дана,па их тада треба одузети и сместити у оплодњаке или основнадруштва којима су на 36—48 часова одузете старе или не-

303

пожељне матице и у којима ће се извршити извођење и спари-вање младих матица.

Додавање зрелих матичњака основним друштвима већ јеописано у одељку ове књиге „Употреба и додавање зрелихматичњака".

ПРОИЗВОДЊА МАТИЦА САПРЕСАЂИВАЊЕМ ЛАРВИ

Да би се савладао доста сложен посао око производњевећег броја матица, пчелар с више знања и искуства требада користи дулитлов систем производње матица са пресађи-вањем ларви.

Пре почетка производње матица треба унапред припре-мити: основице за вештачке матичњаке, ларве за пресађивање,специјално подешен оквир са покретним лајсницама, игле илиперушке за пресађивање ларви, резервни млеч, друштво којеће вршити прихватање ларви, друштво у коме ће се догра-ђивати матичњаци, штитови за смештај зрелих матичњака,потребан број оплодњака у којима ће се вршити спаривањаматица и остали ситан прибор,

Основице за вештачке матичњаке. На мисао да израдиосновице за вештачке матичњаке дошао је чувени америчкипчелар Дулитл, који је ту своју мисао успешно применио и упракси. После тог његовог проналаска отпочела је у пчеларскојпракси производња матица у великом броју у целом свету.

Основице се израђују од чистог пчелињег воска, појединачноили у већем броју. Пре израде основица треба направити калупод крушковог или јабуковог дрвета, дужине око 10 см. Калупна врху треба да има дужину 1 см, пречник (дебљину) 8—9 мми да је добро заобљен и углачан. За израду већег бројаосновица треба направити више (10—12) калупа исте величинеи учврстити их на једној летвици. Размак између калупа требада буде око 2—3 см да би манипулација око скидања ос-новица текла без застоја.

Најбоље основице добијају се од воштаних поклопчићакоји се скидају за време цеђења меда. Међутим, ако нерасполажемо воском од поклопчића можемо употребити исваки чист пчелињи восак. Припремљени восак ставити у лончеили неки други погодан суд, да се отопи. Восак треба дабуде врућ, али да не ври. Док се восак загрева треба у

304

друго лонче са хладном водом ставити два калупа. Кад јевосак у лончету довољно загрејан треба из лончета са хладномводом извадити један калуп и са њега отрести воду, затимврх калупа замочити око 7 мм у врућ восак. Потом калупизвадити напоље, па ra поново потопити у восак нешто плиће

Калуп за појединачну и калупи за серијску израду вештачких матичњака

него први пут; трећи пут потопити само врх да би се добиозид основице који је при дну дебљи. Калуп са прилепљенимвоском на врху треба одмах замочити у хладну воду, папажљивим увртањем на једну и другу страну смакнути сањега воштану основицу. Сада калуп са кога је скинута основицатреба ставити у воду и одмах узети други калуп, који истотако потапати у восак. По изради довољног броја основицаприступа се њиховом учвршћивању за летвице оквира.

Последњих година амерички пчелари користе вештачкематичне основице од пластичне масе за производњу млеча,али и за производњу матица. Пластичне основице за произ-водњу млеча показале су се врло добро, пчеле пресађене ларвеу њима одмах прихватају и са њима се лакше и брже ради.Међутим, основице од пластичне масе за производњу матицајош нису довољно проверене јер произведене матице у некимслучајевима заостају у својим продуктивним својствима.

20 Практично пчеларство305

Пластичне основице треба претходно дати било којемдруштву на пчелињаку да поприме мирис пчела. Значи, овеосновице треба налепити на лајснице и оставити их у друштвунајмање 48 часова. Ако се тако не поступи пчеле одмахизбацују пресађене ларве из основица и воском стешњавајуотвор основице, што је знак да ларве у основици нису прим-љене.

Специјално подешен оквир. Израђује се по мери оквиракошнице којом пчеларимо, само што су му сатоноша и осталелајснице уже од 15—17 мм. За сваки оквир треба направитипо три покретне лајснице исте дужине и ширине као што је иоквир. Две лајснице користе се при производњи матица, атрећа при производњи млеча.

Специјални оквир са 3 покретне лајснице на којима се лепе вештачке матичнеосновице при производњи матица или млеча (мере изражене у mm)

Бочне лајснице оквира избушене су на три места округлимрупама пречника око 1 см, у које се увлаче крајеви лајсница.Размак између рупа, односно лајсница, износи: од сатоноше

306

до прве лајснице 5 см, од прве до друге лајснице 7 см и оддруге до треће лајснице такође 7 см.

На уском оквиру пчеле много брже и боље прихватају пре-сађене ларве, како у пластичним тако и у воштаним осно-вицама.

Лајснице на које се лепе матичне основице. Лајснице требада буду тако подешене да се лако и брзо могу стављати уоквир и вадити из оквира. Да би се то постигло, крајевелајсница треба на једној страни заоблити у дужини од 1 см,а на другој у дужини од 2 см. Овакве лајснице врло себрзо и лако увлаче и извлаче из рупа оквира.

Причвршћивање вештачких матичних основица од плас-тичне масе или воска врши се тако што се на сваку лајсницупо целој дужини претходно налепи пантљика од сатне основе.Потом се основице од пластичне масе једноставно утисну наразмаку од око 2 см, а воштане основице причврсте помоћукалупа у коме су и израђене.

Игла или перушка за-вађење и смештање ларви. За вађењеи смештање ларви у основице постоје специјалне игле. Ротовапчеларска компанија у Америци израђује разне игле, па чак ипозлаћене на врху, које дају одблесак при вађењу и спуштањуларве у основицу. Ако не располажемо специјалним игламамогу корисно послужити и обичне штрикаће игле или перушкеод кокошијег крила или репа. Игле које пчелари сами изра-ђују треба да су на врху спљоштене, заобљене и углачане и по-вијене под углом од 30°С. Повијени крај добро је премазати цр-ним лаком, јер се тако боље виде ларве у ћелији. Други крајигле треба да буде зашиљен да би се са њим у случајупотребе могле избацивати ларве из ћелија.

И перушке од кокошијег крила и репа могу, такође,добро послужити. Врх пера у дужини од око 6 мм ваљаистањити, заоблити и углачати, а други крај може се заши-љити и служити за избацивање ларви из ћелија.

Резервни млеч. За ларве које се пресађују у вештачке осно-вице треба унапред припремити потребну количину млеча.Ако млеча немамо у резерви или ако у кошницама немаотворених матичњака из којих би се млеч могао узети, ондапрво пресађивање ларви обавити без млеча, захватајући са лар-вом и млеч који се налази испод ње. На овај начин ћемо већследећи дан имати потребну количину млеча за даље преса-ђивање ларви.

20*

307

Осим наведеног, ваља припремити и потребан број ланенихкрпа са којима ће се у току производње матичњака покриватипресађене ларве при преносу до кошнице, као и довољанброј штитова-спиралних кавеза за смештање матичњака.

Избор и пресађивање ларви. У одгајивању матица врло јеважно да ларве које се пресађују буду једнаке старости и дапотичу од најбољих друштава на пчелињаку. Ларве које сепресађују не смеју бити старије од 24 до 36 часова (што млађето боље). Ако пчелар није довољно извежбан да одредистарост ларви, тада треба да направи изолатор за матицу.

Изолатор за матицу од Ханеманове решетке

Изолатор се прави од Ханеманове решетке у облику рамау коме се може сместити само један оквир са саћем. Усвом горњем крају, на бочној летвици, изолатор треба да имаједну рупу пречника око 1 см, кроз коју се убацује матица.

У изолатор треба ставити један оквир с млађим саћем,па кроз отвор пустити матицу. Са убаченом матицом изолаторставити у средину друштва, одакле је узета матица. Пчеле ћепроласком кроз Ханеманову решетку одмах прихватити својуматицу и убрзо јој припремити ћелије за полагање јаја. Поистеку 48 до 52 часа изолатор се вади из друштва, матицас кавезом пушта са оквира у друштво, а пчеле перушкомзбришу. Оквир с ларвама и јајима пренети у просторију где

308

ће се пресађивати ларве. Уколико пчелар не може да направиизолатор за матицу, тада за пресађивање треба узимати штомлађе ларве.

Пресађивање ларви најбоље ће успети ако се обавља ураним јутарњим часовима и по топлом времену, јер таданису потребне неке нарочите мере предострожности у погледувлаге и топлоте. Ако је, пак, због јаке сунчеве припеке време

Пресађивање ларви: оквир са ларвицама старим до 36 часова. .шјсница накоју су налепљене вештачке матичне основице, игла и резервни млеч разбла-

жен водом

суво, влажност ваздуха у просторији може се регулисати по-моћу већег лонца у коме ври вода. Оквир с ларвама које ћеслужити за пресађивање треба унети у просторију и поставитина специјалан сталак који омогућује да сатоноша оквира будемало подигнута према пресађивачу, како би се лакше уочаваластарост ларви. Непосредно пред убацивање ларви у вештачкематичне основице треба у сваку основицу ставити по једну капмлеча разблаженог водом. Млеч се разблажује тако што се уматичњак напуњен млечом стави неколико капи воде и доброизмеша. Ако се разблаживање млеча врши у некој флашици

309

од стрептомицина или пеницилина, тада на 2/3 млеча сипатиједну трећину воде да би се добио млеч приближно исте густинекао што је млеч под ларвом у саћу.

Започињање матичњака. Пошто смо припремили ларвеза пресађивање, треба припремити и друштво које ће преса-ђене ларве прихватити и започети матичњаке. Ово друштвотреба да буде јако и да је 3—4 дана пред убацивање ларвидобро прихрањивано, затим му треба одузети матицу, и свеотворено легло. Матицу можемо привремено дати некомдруштву на чување, а легло разделити по пчелињаку. Уместоодузетих оквира са отвореним леглом ставити исти број оквираса затвореним. леглом и сутрадан приступити пресађивањуларви. У налепљене матичне основице убацити по једну капмлеча, затим иглом или перушком подухватити ларве с леђнестране и пажлљво спустити у основицу.

При спуштању ларви иглу или перо прислонити о дноосновице и лако повући у страну тако да ларва остане намлечу који се налази на дну основице. Ако нека ларва привађењу и спуштању буде озлеђена или првим потезом не будеизвучена из ћелије, не треба је пресађивати, већ одмах прећина другу. На једну лајсницу ставити 10—12 основица. Кадасе основице на једној лајсници попуне ларвама треба их прив-ремено покрити мокром топлом крпом и одмах приступитипресађивању ларви на другој лајсници. По завршеном пуњењудруге лајснице треба обе лајснице с ларвама ставити у специ-јалан оквир, па оквир покривен топлом влажном крпом пренетидо одгајивачког друштва. Затим у друштву размакнути оквирес леглом па између њих ставити оквир са пресађеним ларвама.Одмах потом приступити пресађивању ларви на лајсницамадругог оквира. Пошто смо пресадили ларве на обе лајсницедругог оквира, онда овај оквир ставимо у друштво до првогоквира са ларвама, али између првог и другог оквира ставитиједан оквир са цветним прахом. Младе пчеле обезматиченогдруштва одмах ће приступити неговању и храњењу пресађенихларви.

Пошто при првом пресађивању пчеле не прихватају свепресађене ларве потребно је сутрадан извршити концентрацијуприхваћених ларви, а неприхваћене ларве уклонити. Ради до-бијања квалитетних матица неки пчелари примењују двострукопресађивање лapвu, које се састоји у томе што се по истеку

310

12 часова већ прихваћене ларве поваде из започетих матичњакаи на њихова места пресаде нове.

Ако постоји потреба за даљим започињањем ларви, тадана место извађених оквира са започетим ларвама треба ста-вити два нова оквира са пресађеним ларвама. Уколико и даљепостоји потреба за коришћењем друштава за започињањематичњака, односно прихватање пресађених ларви, тада оводруштво треба помоћи са 2 до 3 оквира затвореног легла сапчелама које узимамо из јачих основних друштава и нуклеуса.

Довршавање — сазревање матичњака. Започети матич-њаци, односно прихваћене ларве, после 24 часа проведена удруштву без матице пребацују се у друштво са матицом, гдеће се извршити даље дозревање ларви, лутки и одраслогинсекта, односно младе матице.

Изграђени матичњаци у специјалном оквиру

Друштво с матицом припрема се истог дана када се пре-сађене ларве ставе у обезматичено друштво. Припрема сесастоји у томе што се из плодишта поваде сви оквири саотвореним леглом без матице. Повађени оквири привременосе смештају у приручну кошницу или нуклеус. На местоизвађених оквира са отвореним леглом и пчелама стављајусе оквири са поклопљеним леглом из јачих друштава на пчели-

311

њаку или из нуклеуса. Затим преко плодишта у коме се налазиматица поставити Ханеманову решетку преко које наместитиједан празан наставак или два полунаставка па у њих убацитидо бочног зида један оквир са изграђеним празним саћем.До овог оквира ставити други оквир са цветним прахом имедом. Уз ова два оквира ставити 2 оквира са отворенимлеглом и пчелама које смо извадили из плодишта ове кош-нице и привремено сместили у приручну кошницу или нуклеус.По смештању оквира с леглом ставити до њих један оквирса цветним прахом, затим 2 оквира са отвореним леглом ипчелама које узимамо из јачих основних друштава. Иза овихоквира поставити још један или два оквира са празним саћемили са мало меда и цветног праха. Уколико још постоји,празан простор треба преградити преградном даском или ста-вити још један оквир са празним саћем. Пошто смо испунилинаставак, треба одозго ставити Милерову хранилицу. и одмахналити 1—2 литра шећерног сирупа, па покрити поклопномдаском и кровом.

Сутрадан, у јутарњим часовима, у горњем наставку раз-макнути оквире са отвореним леглом, па из друштва које језапочело матичњаке извадити оба оквира и ставити их упростор између оквира са леглом, тако да друштво одмахдобије 40—44 започета матичњака на даље одгајивање и саз-ревање.

Матичњаци ће у одгајивачком друштву сазрети за 8—9дана, јер су у њему провели око 24 часа. Због тога пчелармора строго водити рачуна о времену одузимања матичњака,јер уколико пропусти одређено време прва матица која сеизведе поубијаће младе матице у њима, па ће нам цео посаооко извођења матица бити узалудан.

Ако друштво које довршава матичњаке намеравамода користимо и даље, тада морамо извршити распоред отво-реног и затвореног легла како у плодишту тако и у медишту— наставку, где се врши сазревање матичњака. У плодиштуће у том моменту бити више отвореног легла, док ће угорњем наставку бити само затворено легло. Може се понекаддогодити да друштво ослаби, па чак и да му нестане матицаили, обратно, да толико ојача да му прети опасност од ројења.Због тога се у овој производњи ослабљено друштво мора на-пустити, а друштву коме прети опасност да се изроји одузетинеколико оквира с леглом и пчелама или му легло заменити

312

леглом неке друге кошнице. Ова манипулација је најчешћедовољна да би се спречило ројење пчела. Ако се у томе не успе,друштво ваља искористити за производњу млеча.

Одузети зрели матичњаци смештају се помоћу жичаних шти-това-чаура у оплодњаке или у основна друштва у којима требазаменити старе или непожељне матице. У оплодњацима илиосновним друштвима обавиће се извођење младих матица,спаривање и провера њихових вредности за даљу производњу.

ИЗВОЂЕЊЕ И СПАРИВАЊЕМАТИЦА

За извођење и спаривање матица потребно је унапред прип-ремити мале или велике оплодњаке, спиралне штитове у којеће се смештати зрели матичњаци, пчеле за насељавање оплод-њака, изграђено саће за оплодњаке. Такође је потребно прибави-ти потребну количину шећера за прихрањивање оплодњака.

Избор оплодњака. Наш познати писац Лoвpo Перадину својој књизи „Нове методе пчеларења" пише:

„Има врло много врста оплодњака. Па у свакој врстипостоји извесна разлика у величини и броју оквира, тако да сенеупућени у томе тешко могу снаћи и одлучити који оплодњакда одаберу. При избору оплодњака мора се водити рачуна онеким околностима. Наиме, основно је да се зна сврха за којуће оплодњаци да служе."

Пракса је усвојила два врло једноставна оплодњака и то:оплодњак који се прави од кошница полошки испреграђенихпокретним преградним даскама на 6—7 одељења у која стајусамо 2 оквира саћа и мали оплодњак који прима 4 оквирићачија величина зависи од величине плодишног оквира кошницекојом пчеларимо. Начин израде и мере ових оплодњака детаљносу дате у поглављу „Пчеларски прибор".

Већи оплодњаци више одговарају пчеларима с мањим бро-јем кошница, а мали оплодњаци пчеларима с већим бројемкошница. С већим оплодњацима пчелар с мањим искуствомможе лако да ради, јер ови оплодњаци не захтевају некупосебну прецизност у раду.

313

Насељавање великих оплодњака. За насељавање великихоплодњака користе се друштва која су добила нагон за ројењемили јача основна друштва.

Ако се оплодњаци формирају од друштава која су добиланагон за ројењем, тада на оквирима с леглом треба оставитисамо по 2 матичњака за свако одељење, а остале матичњакекористити за формирање нових оплодњака.

Уколико немамо ројевских матичњака, тада је потребноунапред припремити зреле матичњаке. Како се производематичњаци описано је у ранијем излагању.

По обезбеђењу матичњака приступа се формирању оплод-њака. Сваки оплодњак треба да има један оквир са поклопљенимлеглом густо покривен пчелама, један оквир са медом и воду.Воду налити у ћелије саћа медног оквира. Пошто се из ново-формираних оплодњака један део старих пчела враћа у својекошнице, то је по насељавању потребно појачати оплодњакемладим пчелама из основних друштава. Овај посао обавља сепред вече када се смире пчеле на пчелињаку. При стресањумладих пчела у оплодњаке строго водити рачуна да се томприликом не стресе и нека матица.

Оплодњаии са 7 одељења омогућују сигурно оплођавање младих матица

314

Сутрадан у јутарњим часовима сваком формираном оп-лодњаку дати путем жичане чауре-штита по 2 зрела матичњака.По додавању матичњака лето оплодњака сузити на 2 до 3 см,што ће зависити од јачине нуклеуса. Пред вече оплодњакеприхранити са 100—200 дец. шећерног сирупа и са при-храњивањем продужити сваке треће вечери, све док не одуз-мемо младе матице.

Редовна је појава да у понеком оплодњаку нестане младаматица, па је такав оплодњак боље расформирати и поновонаселити новим оквирима с леглом и пчелама, па затим датипо 2 матичњака.

Формирање малих оплодњака. За насељавање малих оп-лодњака треба унапред припремити саће у оквирићима и обез-бедити пчеле. Изградњу саћа у оквирићима врше основна друш-

Мали оплодњаци погодни за велике пчелињаке које треба смештати што даљеод основних друштава да не би постали плен пчела туђица

315

тва за време неке јаче пчелиње паше. Да би основна друштваизградила саће у овим оквирићима, треба у празан плодишниоквир убацити 6 оквирића у које претходно наместити сатнеоснове. Затим дати јачем друштву по један припремљени ок-вир са оквирићима у средину, између оквира с леглом. Пчелејаких друштава ће при доброј паши одмах изградити саће уоквирићима и већим делом напунити их медом. Уколико пашанагло престане, пчеле у којима су смештени оквирићи требаодмах прихранити и са храњењем продужити све док неизграде саће и не обезбеде потребну количину хране.

За нормалан живот и рад оплодњака биће довољно ако сеиз основних јачих друштава са два оквира отвореног леглагусто поседнута пчелама стресу пчеле. Када би се те пчелеу оплодњаку измериле, на сваки оплодњак дошло би око250 rp пчела.

Нормалан оквир кошнице с којом пчеларимо, у коме су смештена 4 оквирићаза мале оплодњаке

За насељавање оплодњака најбоље је узети пчеле са уда-љених пчелињака или насељене оплодњаке преселити на место 7и више километара удаљено од пчелињака, како се старе пчелене би враћале у своје кошнице. Уколико за то не постојимогућност тада се пчеле извесно време морају држати у

316

мрачном простору. Потребан број пчела стресе се са оквиралегла помоћу левка у празан наставак или приручну кошницу.Стресеним пчелама треба дати матицу и сместити је у средину.По убацивању матице пчеле прихранити и оставити их на мирунајмање 48 часова, а потом се могу пунити оплодњаци.

Пчеле које се узимају са удаљених пчелињака морају седопремити на одгајивалиште матица један дан пре но шта ћесе зрели матичњаци смештати у оплодњаке. Допремљене пчелетреба одмах сместити у замрачену просторију и оставити их24 часа да се одморе од пута и добро прихране.

Оквирићи изграђени у медишном полуоквиру за мале оплодњаке

Пошто смо обезбедили саће са храном у оквирићима, пчелеза пуњење оплодњака и зреле матичњаке, приступамо насе-љавању оплодњака. У том циљу у мрачну просторију унесусе оплодњаци, затим сандуци са пчелама, оквирићи са храном,па у њих сместити оквириће са храном. За то време матичњациморају бити покривени и добро утопљени. Из средине оплод-њака извадити два оквирића па у сваки утиснути по једанматичњак смештен у жичаној чаури. По постављању матич-

317

њака оквириће пажљиво вратити у оплодњак и одмах гaнапунити пчелама. Лопатицом захватити око 250 r пчела и по-моћу левка убацити их у оплодњак, који треба одмах поклопитихранилицом или поклопном даском да пчеле не би излазиленапоље. Пошто смо завршили са насељавањем оплодњака пчелеоставимо на миру до увече. Затим треба изнети оплодњаке иззамрачене просторије и разместити их по одгајивалишту укоме ће се извршити извођење, оплођавање и провера носивостимладих матица.

РАЗМЕШТАЈ И ОПСЛУЖИВАЊЕОПЛОДЊАКА

Ако се насељени оплодњаци морају држати на истом пче-лињаку са основним друштвима, треба их разместити тако дабуду удаљени бар 150 метара од основних друштава, јер они убеспашном периоду лако постану плен јачих друштава.

Оплодњаци се размештају на међусобној удаљености одоко пола метра, летима окренутим на разне стране. Растојањеизмеђу редова треба да буде најмање 2 метра. По намештањуоплодњака треба уклонити папир са лета, којим су привременобила затворена, да би пчеле у јутарњим часовима нормалнорадиле.

При намештању оплодњака треба настојати да они будуподигнути од земље бар 1 метар и мало нагнути напред,јер се тако малим друштвима олакшава чишћење оплодњака.Без обзира на то што су пчеле биле добро храњене за временасељавања, треба их и даље хранити сваке друге или трећевечери и то само када престане излет пчела на пчелињаку.

У нормалним приликама младе матице ће за 7—10 данаотпочети да носе јаја, па у међувремену треба извршити дета-љан преглед свих оплодњака. Преглед се обавља изјутра иликасно пред вече када престане излет пчела на пчелињаку. Акоу неком оплодњаку не нађемо матицу, што није ретка појава,такав оплодњак треба подмладити младим пчелама са једногоквира легла који је густо поседнут пчелама, а сутрадан додатидва зрела матичњака. Уколико немамо матичњак, оплодњактреба расформирати, јер ће убрзо постати плен пчела туђицаили ће га напасти мољци.

318

Јули и август су најкритичнији месеци за одржавање оплод-њака. Ако оплодњаци до тада нису довољно снабдевени пче-лама и храном, мала друштва ће бежати из њих. Када семољци у већој мери размноже, друштва остављају не само легловећ и мед.

Понекад се догоди да се оплодњаци роје. То је великигубитак, не само због матица и пчела него и због легла, јер саројем оду скоро све пчеле, тако да незаштићено саће убрзонападну и униште мољци. Да би се то спречило потребно јеиз оплодњака извадити један оквирић са леглом и пчелама и нањихово место ставити празан оквирић у коме је саће изгра-ђено. Ако се ово не уради на време, оплодњак ће се изројити.Зато је још боље одузети матицу и сутрадан друштву датизрео матичњак.

Оплодњаци су корисни само ако се непрекидно искориш-ћавају. Број пчела у њима постепено се смањује, па матицутреба држати само толико колико је неопходно да би сепроверила њихова носивост. По одузимању матица. из оплод-њака треба мала друштва увече добро прихранити и подмладитимладим пчелама па им сутрадан дати по два зрела матич-њака.

Оплодњаке са оквирима нормалне величине кошнице ко-јом пчеларимо, односно велике оплодњаке, треба на крају про-изводне сезоне вађењем преградних дасака и претходним оду-зимањем матица (изузев једне или две) претварати у нормалнадруштва.

После одузимања последње партије матица треба из малихоплодњака покупити све оквириће, сместити их у плодишнеоквире и дати их на даље чување основним друштвима до идућесезоне.

ОТПРЕМАЊЕ МАТИЦА

Наше пчеле, односно матице, распрострањене су широмсвета због својих квалитетних особина. Највећа заслуга зањихово ширење припада словеначком пчелару-практичару ЈануСтргару, који је на свом пчелињаку дуги низ година производионавелико чисте линије крањске пчеле.

Да би сачувао стечени реноме у свету, Стргар је настојаода матице које отпрема у далеке земље (Америка, Јапан, Кина,СССР, Енглеска, Аустралија, Индија и др.) стижу купцима ви-

319

талне и способне и да у новој средини раде исто тако доброкао и у домовини.

Данас је лако отпремити матице и у најудаљеније земљесвета, јер постоји авионски саобраћај и велико искуство про-верено у пракси. Разуме се, морамо се побринути да у нама идаље провејава жеља за очувањем и ширењем наше заистаквалитетне матице. А то ћемо постићи ако будемо следили пу-теве великог пчелара Јана Стргара. Али, пре него што сеприступи отпремању матица, треба обезбедити добар кавези довољно квалитетне хране.

Кавез. С обзиром на облик и величину, кавез може битиразличит, али је основно да има довољно простора за кретањематице и пчела пратиља, довољно места за смештај успутнехране и исправну вентилацију.

Кавези којима је Јан Стргар отпремао матице у далеке земљеизгледају овако. На парчету липовог дрвета 9 см дужине,3 см ширине и 1,5 см висине избушене су три округле рупе,пречника 2,5 см, које су међусобно спојене. Две рупе служеза кретање матице и пчела радилица, а трећа, за успутно хра-њење. Са обе дужне стране кавеза прорезан је жлеб-отворширине 2 мм и дужине 7 см, који омогућује прилив ваздухаса стране. Одозго, по целој дужини, кавез је покривен танкоммрежастом жицом, а преко ње стављен је картон или танкалесонитна плоча величине кавеза. Картон служи за исписивањеадреса и упутство.

На чеоној страни кавеза такође су избушене две рупе,пречника 8 мм: кроз прву се убацује матица и пчеле које ће јепратити у путу, а кроз другу излази матица при додавању друш-тву. Рупа кроз коју се уноси храна затвара се потпунокартончићем на коме стоји натпис: ,,Не отварај!", а рупакроз коју се пушта матица и пчеле у кавез затвара се танкимплехчићем, који је ситно избушен да би и са ове стране продираоваздух у кавез. Плехчић се закује прво с једне стране, доксе не убаци матица и пчеле, а затим се закује и са друге стране.

Пре убацивања хране рупа се парафинише да храна узпут не би упијала влагу, а затим се испуни шећерно-меднимтестом до половине. Рупица за излаз матице потпуно се затваратестом, а преко теста стави се комадић пергамент папира.Преко целе дужине кавеза треба заковати мрежасту жицу,а преко ње картон или танку лесонитну плочу са адресом и

320

упутством с друге стране. Овим је кавез потпуно спреман заотпрему.

Спремање успутне хране. Храна за матице и пчеле пратиљеспрема се од шећера у праху и меда најбољег квалитета — меднотесто.

Убацивање матице и пчела пратиља у кавезе. Прво требаплехчић на чеоној страни кавеза отворити, матицу десном ру-ком ухватити за груди и главом је прислонити на отвор да биодмах ушла у кавез. Затим се у кавез с матицом убаци 10

Убацивање матице у кавез за превоз.

до 15 младих пчела са отвореног легла. Када је и овозавршено, плехчић се прикује и са друге стране и кавез потпунозатвори. На картону кавеза треба читко исписати штампанимсловима

ЖИВЕ ПЧЕЛЕ — БРЗО УРУЧИТИ!

затим адресу наручиоца:Н. Н.

МестоУлица и број

Држава

С леве стране картона повући једну усправну линију и на-писати адресу пошиљаоца, а с друге стране кавеза треба да пише:Упутство за додавање матице налази се с друге стране кар-тона.

Сваки кавез мора имати упутство о начину додавања ма-тице. Упутство се ставља с друге стране картона и гласи:,,Из кавеза претходно одстранити пчеле пратиље, а затим по-ново затворити рупу картоном да матица остане сама у

21 Практично пчеларство321

кавезу". Кавез с матицом ставити између легла у друштвокоме је 5—6 часова пре уношења кавеза одузета матица. После24 часа након додавања кавеза треба уклонити каргончић сарупе. Пошто поједу тесто са рупе пчеле ће саме ослободитиматицу. Не проверавати пријем матице два дана, а по истекуовог времена прегледати друштво и видети како се понашаматица. За време прегледа по могућности не употребљаватидим.

Обележавање матица. Да би се међу пчелама лакше уочиле,матице се обележавају бојама или подсецањем крила.

За обележавање матица бојама употребљава се специјаланлак, али у недостатку овога узима се црвени лак за нокте,који се врло брзо суши, а матице се лако уочавају међупчелама. Боја се ставља матици на леђа у виду мале тачкепомоћу специјалне четкице.

Помоћу специјалне направе, која не утрожава матицу,могуће је обележити је одговарајућим бројем и бојом.

Обележена матина у пратњи пчела неговагељица

322

Када се матице обележавају подсецањем крила, онда се једнегодине подсеца лево, а друге десно крило. При овој операцијиматица се ухвати десном руком за оба крила, а левом руком заглаву и груди. Оштрим маказицама други радник одсече полакрила.

Маркирање матица бојама обавља се на следећи начин.Матица се ухвати палцем и кажипрстом за груди (са бокова),

Сасецање крила матици да се спречи одлазак poja првенца

а рука мало прислони уз сто на коме се посао обавља. Матицутреба опрезно држати и не стискати. Другом руком узети дрве-ну дршку с чиодом, те главу чиоде умочити у лак за нокте, азатим матицу овлаш дотакнути с леђне стране. Обележенуматицу вратити друштву у жичаном Батлеровом кавезу чија јеједна страна покривена новинском хартијом, како би пчеле брзопрогризле хартију и пустиле матицу.

ПРИПРЕМА ПЧЕЛИЊИХ ДРУШТАВА ЗА ЗИМУ

Припрема пчелињих друштава за зиму почиње већ почет-ком августа, када се пчелари морају побринути да им пчеледобро презиме, а то значи да утроше што мање хране и да сеу пролеће што боље развију, како би у потпуности искористилеглавну пролећну пашу. Да би се то остварило, први корак

32321*

биће да се сва друштва детаљно прегледају. При овом прегледупчелар треба да обрати пажњу на матице, јачину друштва,резервну храну и саће, затим да утопли гнездо, обезбеди мир исузи лета. Ако се наведени радови обаве на време и зналачки,нећемо се жалити на лошу пчеларску годину, јер од ових радовауглавном зависи успех у наредној години.

Матица. Наше пчеларство трпи сваке године велике губиткезбог остављања старих и исцрпљених матица које преко зимеили угину или у пролеће слабо развијају легло, па друштванису способна да користе главну пролећну пашу.

Први знаци изнурености или неки други недостаци матицекоји угрожавају опстанак заједнице познају се по леглу и пче-лама. Легло је измешано — шарено. Између ћелија са затворе-ним леглом налазе се и ћелије са отвореним леглом и медоми цветним прахом. Овакво легло покрива мали број пчела садоста трутова и трутовског легла. У неким кошницама будешареног легла на већем броју оквира, па се пчелари нађу у двоу-мици да ли да такву матицу оставе или да је ликвидирају. Нашје савет да овакву матицу треба обавезно ликвидирати без обзи-ра на број оквира легла — разуме се уколико имамо да додамомладу матицу. Пчеле негују стару и исцрпљену матицу и хранеје обилно, да би полагала што већи број јаја, чиме јој у ствариубрзавају крај живота. Ако оваква матица ипак продужи даживи, биће неспособна за даље материнске дужности. С другестране, не треба заборавити да пчеле понекад нерадо мењајусвоју стару и исцрпљену матицу и онда када је онеспособљенаили неплодна, услед чега пропусте и последњу могућност даизбегну пропаст своје заједнице.

Околност да се матица налази у кошници, да пчеле уредноуносе цветни прах и нормално излећу — обмане и искусногпчелара, јер по спољним знацима изгледа да је све у реду. Даби се утврдило да ли је код матице настала исцрпљеност или некидруги недостатак, обавезно се мора приступити надражајномприхрањивању таквих друштава у неколико наврата. Ако ни пос-ле ових неколико узастопних надражајних прихрањивања сум-њива матица не залеже јаја у концентричним круговима без прес-какања ћелија, овакву матицу треба ликвидирати без обзира нањену старост. Ако је друштво још јако и ако располажемо мла-дим оплођеним матицама, друштву треба додати матицу ужичаном Батлеровом кавезу покривеном новинском хартијом.

324

Уколико не располажемо младим матицама, сумњиву матицуликвидирати а друштво припојити друштву средње јачине.

Јачина друштва. Напредни пчелари узимљују само јакепчелиње породице, јер су оне способне да се прилагоде свимзимским недаћама и да на време отпочну пролећни развој.Слаба друштва могу и да презиме, али од њих ретко кад будевеће користи. Није увек лако одредити које је друштво слабо.Слабим друштвима у ово годишње доба сматрају се друштвакоја за време првих хладних ноћи не поседају више од 6 улица.Под нормалним зимским условима угинуће известан број пче-ла, јер свако друштво које је узимљено под нормалним усло-вима смањује до пролећа број пчела за две улице. Слаба друштватреба увек спајати са јаким и средњим друштвима, јер ће онасамо тако користити пчелару. Не смеју се спајати два или трислаба друштва у једно, јер тако спојена друштва не постижујединство у раду и развоју, па се то и те како одражава на иско-ришћавање главне паше. Од слабих друштава могу се начинитинуклеуси, који ће нам у пролећном развоју основних друштавадобро доћи.

Сва друштва која се припремају за зиму морају у августуи првој половини септембра поседати најмање 8 улица. Дру-штва која поседају више од 6 улица могу се и задржати, алипод условом да се појачају пчелама из вршкара. Сваком овак-вом друштву треба дати по 1 кг пчела, па ће се и она оспосо-бити за добро зимовање и рани пролећни развој. Голи ројевииз вршкара — искуцанци могу се набавити у забаченим планин-ским крајевима.

Храна. У циљу доброг презимљавања пчела и максималногискоришћавања главне пролећне паше један од главних факто-ра је храна. Ако у кошницама има доста меда и цветног прахатада можемо бити сигурни да ће нам друштва добро презимитии развити се за главну пролећну пашу. Међутим, када храненема довољно у кошницама, постоји опасност да нам пчелепреко зиме умру од глади или да друштва из зиме изађу слабаи неспособна да користе главну пашу. Оскудне залихе хранеу било које доба године, а поготово у зимском периоду, најсла-бија су страна нашег пчеларства, јер се у таквим случајевимапчелиња друштва налазе стално на ивици глади.

Дугогодишње искуство аутора ове књиге показало је: даје све у реду ако пчеле до половине августа сакупе више од10 кг меда по друштву. До узимљавања пчела остаје још довољ-

325

но времена да се резервна храна повећа прихрањивањем, ако сепчеле не налазе на некој богатој јесењој паши. Повременимнадражајним прихрањивањем са 1—2 литра сирупа недељно,не само што ће пчеле сачувати прикупљену резерву меда, већђе допунити зимницу и развити велико легло, чије ће младе пчелеу зимовању и пролећном развоју одиграти велику улогу приискоришћавању главне пролећне паше.

Међутим, ако пчеле до половине августа не обезбеде око10 кг меда по друштву, тада пчелар мора предузети мере да имобезбеди зимницу која у нашим условима не сме бити мања од15 кг меда по друштву. У оваквим случајевима пчеле се свакедруге вечери морају интензивно прихрањивати са по 1—2 литрашећерног сирупа, све док се зимница потпуно не обезбеди. Уово годишње доба пчеле брзо узимају, прерађују и поклапајусируп и уједно активније уносе цветни прах, па он представљаодличну зимску храну на којој пчеле добро зимују. Сируптреба справљати само из једнаких делова шећера и воде, јерће га пчеле тако брже узимати и лакше прерађивати. Прихра-њивање вршити по могућности само увече да се не би изазвалаграбеж.

Није, међутим, довољно да пчеле буду обезбеђене самодовољним количинама хране за зиму, већ та храна треба дабуде и квалитетна. Мед сакупљен са лишћа и гранчица дрвећа(врбе, јеле, бора, пипе, храста) — медљика, није добра храна зазимовање, јер на таквом меду друштва скоро редовно страдају.Ако и презиме, друштва толико ослабе да пчелар од њих немаготово никакве користи.

И мед од кестена, сунцокрета и вриштине није добар запрезимљавање пчела, јер се у саћу брзо кристалише, па гапчеле тешко прерађују и користе. Медљику треба потпуноодстранити из кошнице, а половину меда од кестена, сунцокретаи вриштине истрести, па пчеле прихранити шећерним сирупом.

Квалитет саћа. Када у првим јесењим данима време захла-ди, из плодишта ваља одстранити све сатове који кваре квали-тет гнезда (искривљени, оштећени, сатови са развученим итрутовским ћелијама). Из гнезда треба, такође уклонити и свеоквире са младим саћем у коме није извођено бар 3—4 генера-ције пчела. Лоше повађене сатове претопити, а остале сместитиу крај кошнице иза преградне даске или наставка, што ће за-висити од система кошнице којом пчеларимо.

326

По правилу, у гнезду треба оставити само онолико сатоваколико пчеле могу да покрију у току хладне ноћи, што се утвр-ђује јутарњим прегледом, а треба задржати и два оквира испу-њена медом.

Код Дадан-Блатових кошница и полошки плодиште требапреградити преградном даском на 9 оквира. Остале оквире,ако су са медом, разделити друштвима која у њему оскудевају.Ако су сва друштва обезбеђена зимницом, вишак меда може сеистрести, па оквире пред вече вратити друштвима иза преград-не даске да би пчеле очистиле заостали мед и поправиле ћелијесаћа. По одстрањивању медних поклопчића, оквире са маломеда попрскати водом и ставити их такође иза преграднедаске да би пчеле пренеле мед у плодишни део кошнице.

Ако су подњаче код Дадан-Блатових кошница покретне,медишне полунаставке поставити на подњачу, па преко њихставити плодишни наставак са друштвом и храном. Овом мани-пулацијом наставака заштићује се медишно саће од мољаца,а пчелиње друштво у плодишном наставку који је изнад ме-дишта лакше се прегледа, прихрањује и утопљава. Уколикоподњача даданки није покретна, тада између плодишта и ме-дишта поставити увоштено платно које треба с једне странеподавити неколико сантиметара да би пчеле контролисалемедишно саће и да се топао ваздух не би губио у слободномпростору медишта.

У Латстротовим кошницама треба извршити премешта-ње наставака. Горњи медишни наставак у коме је празно саћеставити на подњачу. Затим преко овог наставка ставити другинаставак који је лежао на подњачи, у који уз бочне зидовеставити по један оквир испуњен медом, па остатак празногпростора попунити оквирима са малим венцима меда или праз-ним саћем. Изнад постављених наставака ставити трећи наста-вак са друштвом и резервном храном. У овом наставку ре-зервну храну распоредити тако да уз бочни зид буде по једаноквир добро испуњен медом, а даље поставити остале оквиреса венцима меда, тако да у средини наставка буду оквири санајмањим венцима меда. Преко трећег наставка ставити збегса хранилицом или поклопну даску и кошницу покрити кровомкоји не прокишњава.

Оваквим распоредом наставака, као што смо рекли, омогу-ћено је брзо прегледање пчелињих друштава, прихрањивањеи утопљавање. Осим тога, празно саће заштићено је од мољацасве до узимљавања пчела.

327

У лисњачама — АЖ кошницама оквири се распоређујутако да крајњи оквири буду испуњени медом, а лево и десноостали оквири са венцима меда, тако да у средини плодишта бу-ду оквири са најмањим венцима меда. Ханеманова решетка којадели плодиште од медишта не затвара се све до узимљавањапчела, да би пчеле могле да заштите празно саће у медишту одмољаца.

Поред већ споменутих фактора који утичу на правилнуприпрему пчелињих друштава за зиму, треба код свих системакошница сузити лета и поставити чешљеве да би се спречиоулазак штеточина у кошницу.

ПРЕТЕРИВАЊЕ ПЧЕЛА ИЗ ВРШКАРАИ ИСКУЦАВАЊЕ

У нашој земљи има велики број вршкара које су прими-тивне због непокретног саћа, због недостатка медишта и збогмалог простора за развој нормалног друштва.

Како је овај примитиван начин пчеларења штетан по пче-ларство у целини, треба настојати да се пчелиња друштва извршкара пребаце у кошнице с покретним саћем.

Пребацивање пчела из вршкара врши се на два начина:претеривањем пчела у пролеће и искуцавањем пчела у јесен.

Претеривање пчела. Поред вршкаре из које се претерујупчеле, за овај посао треба припремити и једну празну вршкарукоја ће привремено служити док се претеране пчеле из вршкарене пребаце у кошницу с покретним саћем. Од прибора ваљаприпремити оштар нож који је при врху повијен под правимуглом, затим добру димилицу, рафију или канап, кофу воде,суд за смештање саћа које се вади из вршкаре, празне оквире укоје ће се сместити повађено саће и један сто.

Вршкару из које ћемо пребацити пчеле треба најпре добронадимити и неколико пута по њој јаче лупити песницом. Послетога пренети је мало даље од пчелињака на место које је одре-ђено за обављање овог посла. На место уклоњене вршкаре од-мах ставити празну вршкару да би се пчеле које излазе из вршкарепри пребацивању саћа у њој прикупиле. Сада пребачену вршка-ру с пчелама поново надимити, а затим ножем одвајати једанпо један сат од зидова кошнице, почев од оног краја где је мањепчела.

328

Прва два извађена сата с пчелама ставити привремено укошницу у којој ће друштво остати, а затим редом вадити са-тове, све док не дођемо до легла. Потом пчеле стресемо на саћекоје је извађено, а легло ставимо у рам, вежемо рафијом иликанапом и ставимо у кошницу. Када је ово саће с леглом пове-

Повезивање саћа из вршкаре рафијом

зано и смештено у рамове, повезати и остало саће и такођеra сместити у кошницу. Пошто је све саће повезано и смештеноу кошницу, у њу истрести заостале пчеле из вршкаре. Акоприликом пребацивања нисмо видели матицу, добро ћемо пре-гледати вршкару и проверити да она није негде заостала. Позавршеном пребацивању кошницу ћемо однети на место где јепретходно стајала вршкара, а помоћну вршкару уклонити,пошто из ње претходно истресемо пчеле у кошницу с пбкрет-ним саћем. При овоме треба пазити да лето на кошници будена истој висини и на истом месту на коме је било и летовршкаре.

Да би се пчеле при враћању с паше брже оријентисале,потребно је кошницу камуфлирати неким старим џаковима,како би по изгледу била слична вршкари. Ако при пребацивањунисмо видели матицу, следећег дана треба погледати да ли сеона налази у кошници. Увече, истог дана, ако је све у реду,пчелама ваља дати један празан оквир с извученим саћем,попрскан сирупом. Следећег дана увече поставити хранилицуи хранити ново друштво све док потпуно не ојача и не изградидовољан број новог саћа. За време изградње новог саћа старо

329

саће померати у крај кошнице и потпуно ra уклонити када сесве легло изведе. Мед из старог саћа исцедити, а саће претопити.

Искуцавање голих ројева и отпремање. Пчелари који желеувећати своје пчелињаке или појачати слабија основна друштва,купују у јесен од кошничара искуцанце — голе ројеве.

Искуцавање пчела из вршкара врши се на исти начин као ипретеривање у модерне кошнице, само што се претеране пчелене пребацују у кошнице, већ у специјалне сандучиће за отпре-мање на одредиште. По искуцавању пчела саће из вршкаре,ако је с медом и цветним прахом, продаје се или се мед истресена центрифуги, а восак претопи.

Транспортни сандучићи примају 2—3 кг пчела, односноједан до два гола роја са једном матицом. Приликом пуњењасандучића пчелама, треба претходно у специјални оквир убаци-ти храну за пут и воду.

Најбоља храна је шећерно-медно тесто које се припремана исти начин као и тесто за прихрањивање пчела. Тесто се

Сандуче за пренос „пакетних пчела" искуцанаца и ројева на веће удаљености

330

ставља у горњи део хранилице оквира, а доња преграда испу-њава се маховином наквашеном водом.

Пошто је у сандучић смештен оквир са храном за пут иводом, на њему треба отворити горњи поклопац од округлерупе, па помоћу лименог левка сручити пчеле у сандучић.Како се који сандучић испуни пчелама треба поклопцем одлесонита брзо затворити отвор и причврстити ra малим рајбе-рима за поклопац. Преко мрежастог рама увући у лежиштелесонитски поклопац на коме је претходно исписана адреса иместо одредишта, па напуњен сандучић с пчелама сместити унеку замрачену просторију или већи хлад испод дрвета. Ако јенапољу спарно време или ако наваљују туђице, сандучиће поддрветом треба покрити мокрим џаковима или ћебетом и насто-јати да се још истог дана транспортују неким брзим превознимсредством, јер ће то бити најбоља гаранција да ће пчеле безгубитака стизати на одредиште. Добро ће бити да се при тран-спорту пчела уједно транспортују и резервне матице, које оста-ју при спајању искуцанаца. Резервне матице треба транспорто-вати у специјалним кавезима за транспорт матица. Оне ће намдобро доћи у случају губитака матица при транспорту или,пак, за замену лоших матица у основном пчелињаку.

Пре приспећа сандучића са пчелама на одредиште, ваљаза сваки искуцанац припремити 6—8 оквира с медом и цветнимпрахом. По смештању оквира са храном у кошнице, у које ћемонасељавати приспеле искуцанце, приносимо један по један сан-дучић са кога подижемо мрежасти рам на који су се нахваталепчеле. Јачим ударцем руке стресемо пчеле у кошницу п-а изва-димо из сандучића оквир са храном за пут, са кога такође стре-семо пчеле у припремљену кошницу, а потом сандучић окре-немо и истресемо заостале пчеле. Затим поклопимо кошницупоклопном даском и оставимо је на миру 2 дана, а потом из-вршимо преглед. Ако је матица у друштву све је у реду. Услучају да је матица из било којег разлога нестала, друштвутреба дати матицу из резерве или ra спојити са суседним друшт-вом које има матицу.

Пошто смо проверили стање матица, сваком друштву до-дајемо још по 2 оквира са изграђеним старијим саћем, а пчелеприхрањујемо у вечерњим часовима, све док их не обезбедимопотребном количином хране за сигурно презимљавање.

331

ОПИЈАЊЕ ПЧЕЛА

У савременом пчеларству често се примењује опијање пчеларади претеривања из вршкара, затим при спајању друштава, присузбијању лажних матица или кад треба пчеле селити на краткаодстојања.

За опијање се мора све унапред припремити и тај посаообавити брзо, сигурно и без оклевања. За једно пчелиње друштвопотребна је једна половина до једне целе кафене кашичице ша-литре (амонијум-нитрикум) или барута. Количина шалитрезависиће углавном од јачине пчелињег друштва: за јаче друш-тво више, за слабије мање шалитре. За ову операцију требаприпремити: добру димилицу, материјал за сагоревање (сувегљиве са дрвећа, балегу, струготину или крпе које добросагоревају), ћебе или шаторско платно, чаршав, земљаночанче, сандучиће за пренос пчела, левак за убацивање пчелау сандучиће или у кошницу и лопату од лесонита за по-кретање ваздуха при повраћању пчела после опијања. Операцијаопијања тече овим редом. У димилици се распали материјал којиће се употребити за сагоревање шалитре. При додавању шалитреводи се рачуна да не буде усијаног жара, како се не би образоваојачи оксид азота, који је отрован за пчеле, а затим се премајачини друштва убаци одређена количина шалитре. Пошто издимилице почне да излази мрки дим, кроз лето треба убацитинеколико млазева дима. Из кошнице се у почетку зачује јакобрујање пчела, али се оне убрзо умире, постају непокретне ипадају са саћа. Убацивање дима кроз лето треба обуставитичим престане брујање пчела. Пошто шалитра брзо сагоревато се вештина састоји у томе да се одреди потребна доза којаби била довољна за опијање, а не би нашкодила пчелама. Јошје боље употребљавати смешу од 4 кашике суве јелове струго-тине и једне кашичице шалитре. Опијање пчела вршити изјутра,што раније, док пчеле још нису почеле да излећу из кошнице.

Пчеле у вршкарама опијају се на следећи начин: одређенувршкару у којој се налазе пчеле треба подићи и добро надимитидимом без шалитре. Затим испод вршкаре поставити шаторскоплатно а на средину платна ставити цреп и на њега чанче засаксију од цвећа. У чанче се стави мешавина пиљевине и шалитре.Ако је саће у вршкари изграђено до врха, онда је треба подићитолико високо да се испод ње може ставити цреп са чанчетом.Затим запалити мешавину у чанчету и вршкару одмах около

332

омотати чаршавом да се произведени дим не би губио. С вре-мена на време, док димљење траје, по вршкари треба лупкатинеким предметом да се пчеле не би задржавале између саћа.Чим престане брујање пчела знак је да су пчеле опијене. Тада сеса вршкаре скине чаршав, па се по вршкари још неколико путајаче лупне да би и заостале пчеле пале на платно, а затим севршкара окрене и подужом репушком збришу.још заосталепчеле.

Да се опијене пчеле поврате, треба преко њих махати ле-сонитном лопатом. Када почну да се покрећу, треба их одмахпомоћу левка сручити у припремљен сандучић за транспорт.

Истовремено ваља међу пчелама пронаћи и матицу, којасе лако пронађе, јер се у већини случајева само она креће,пошто је обично слабо опијена. Проналажење матица нужноје када се по два или три друштва из вршкара спајају у једнојако. Спојеним друштвима увек дати матицу, а сувишне матицеставити у специјалне кавезе ради даље употребе.

Кад се опијају ради сузбијања лажних матица пчеле сене стресају, већ остају у кошници. Чим опијене пчеле почнуда се покрећу треба убацити исправну матицу. Друштва с лаж-ним матицама брже се нормализују ако им се по убацивањуматице додају 2 до 3 оквира с леглом и пчелама из основнихдруштава. Оквире у којима је трутовско и неправилно саћетакође треба овом приликом одстранити из кошнице.

При пребацивању на краћа одстојања пчеле се опијајупред само пребацивање на стално место. За време док се по-враћају треба припремити место и брзо их пребацити. Кадсе „отрезне", врло мали број пчела се враћа на своје староместо.

Отварањем поклопне даске и махањем лесонитном ло-патом преко оквира опијене пчеле које леже на подњачи многосе брже повраћају.

Раније је постојала бојазан да опијање пчела може штетнода утиче на њихов рад и марљивост, али новија запажањанису ту бојазан потврдила. Исто тако и запажања код матицапоказала су да опијање није штетно утицало на њихов животи да се њихов рад и плодност нису смањили.

333

КАКО ПЧЕЛЕ ЗИМУЈУ

Већина инсеката не подноси ниске температуре и свака јаказима којој би били изложени уништила би их. Међутим, мивидимо да се све врсте инсеката, упркос јаким и дуготрајнимзимама, одржавају, јер их је природа заштитила од пропадањаи тиме им осигурала продужетак живота и одржавање врсте.Већина њих презимљује у стадијуму јајета, ларве или лутке,док известан број врста прикупи преко године или у јесен већеколичине резервне хране, завуче се под кору дрвета или у земљуи тако преспава зиму. За време тог зимског сна њихове функцијесу знатно смањене, тако да је потрошња резервне хране знатносмањена.

Пчеле презимљавају у стадијуму одраслог инсекта. Да бимогле да издрже дуготрајну и сурову зиму, потребна им јетоплота коју оне саме морају да произведу из меда који су при-купиле као резерву. Да би што мање губиле произведену топло-ту, пчеле образују зимско клубе.

Клубе. У јесен када температура ваздуха падне на око 12 °С,у кошници долази до груписања пчела у гомиле. Ове гомиленајпре се примећују на саћу у коме још има легла. Када темпе-ратура падне испод 10°С, у кошници настаје јаче гомилање пче-ла и постепено формирање зимског клубета. У формираномклубету можемо разликовати два слоја пчела: спољашњи иунутрашњи. У спољашњем слоју пчеле су нешто јаче припијенеједна уз другу и главама окренуте према унутрашњости клу-бета. У унутрашњем слоју клубета пчеле се нешто слободнијекрећу и код њих се могу приметити дрхтави покрети ногу ислабо махање (лепезање) крилима. Истовремено се примећујеи полагано кретање појединих пчела унутар клубета. Овимпокретима пчеле унутрашњег слоја клубета производе топлотукојом се у борби против хладноће користи цела пчелиња поро-дица.

Клубе се својим горњим слојем налази у непосредном до-диру с венцем меда. Температура клубета одржава се на тајначин што пчеле из средишног и спољног дела клубета послеизвесног времена смењују оне из средине клубета. Да се произ-ведена топлота не би губила, спољни део клубета (омотач)пчеле јако збију, тако да не дозвољавају мешање топлог и хлад-ног ваздуха.

334

Према др Фарару, температура у средишном делу клу-бета без легла креће се између 13,9 и 15,5 °С, док температурана спољном делу клубета варира између 6,1 и 7,8°С. Чим тем-пература спољног ваздуха почне да пада клубе се скупља и натај начин смањује површину изложену радијацији топлоте, по-већава дубину омотача и концентрише пчеле у средину клубета.Тада пчеле троше више меда. Када топлота у зимском клубетудостигне 34 °С, створен је услов за развој првог легла, које севећ крајем јануара и почетком фебруара образује у друштву.

У јесен треба предузети потребне мере да зимско клубеиздржи ниске температуре, јер ће од предузетих мера зависитикако ће друштво провести зиму, да ли ће из зиме изаћи јакоили слабо, да ли ће сачувати матицу и на време почети развојлегла.

УЗИМЉАВАЊЕ ПЧЕЛА

У јесењој припреми пчелињих друштава за узимљавањеизнели смо факторе од којих углавном зависи добро зимовањепчела. Сада да видимо како се пчелиња друштва узимљавајуда би преко зиме и пролећа утрошила што мање хране и да бисачувала своју снагу за пролећни развој и искоришћавање глав-не паше.

Узимљавање пчела у нашим временским условима требаобавити у октобру или новембру. Само узимљавање обухватанеколико операција које се састоје у сужавању и утопљавањупчела, чувању медишног саћа, распореду хране за зиму и регу-лисању отвора лета.

Да се топао ваздух преко зиме не би губио у слободномпростору кошнице, пчелиње друштво треба утоплити одозго иса стране, што ће зависити од система кошнице којом пчела-римо.

Колико ће се гнездо оставити пчелама преко зиме, то углав-ном зависи од јачине друштва. Када у јутарњим часовимаотворимо кошницу и погледамо колико улица пчеле поседају,то нам одмах даје и одговор какву величину гнезда треба оста-вити пчелама преко зиме. Броју поседнутих улица пчеламатреба додати само још један оквир добро испуњен медом.Уколико у кошници буде вишка оквира с медом, треба их раз-делити друштвима која у меду оскудевају.

335

У нашим зимским и пролећним временским условима,према десетогодишњој провери писца, потрошња хране по ме-сецима изгледала је овако:

Према томе, за сигурно презимљавање и рани пролећниразвој друштва треба обезбедити око 16 кг меда. Пошто сепчелиња друштва у пролећном развоју подстицајно прихра-њују са 8 до 10 литара шећерног сирупа, то ће наведена коли-чина хране бити довољна и остаће још и резерва у случају даглавна паша изневери.

Пчелињак у зимским данима

Узимљавање пчела зависи и од система кошница, па ћемои о томе нешто рећи.

У Лашстротовим кошницама пчелиње друштво са резерв-ном храном смешта се у два наставка. У први наставак којилежи на подњачи треба ставити уз бочне зидове по један оквирдобро испуњен медом, а остатак простора попунити са празнимсаћем или мањим венцима меда. У други наставак сместитидруштво са резервном храном коју треба распоредити тако дауз бочне зидове буду оквири с највише меда, а у средини оквмриса мањим венцима меда. По сређивању пчелињег друштва ихране, преко другог наставка треба ставити поклопну даску илизбег са хранилицом. Преко поклопне даске или у збег ставитинеколико листова новина па одозго поставити трећи медишнинаставак с празним саћем. Преко трећег наставка долазиХанеманова решетка и све то треба покрити новинама и на кра-ју кошницу покрити кровом.

Преко зиме доње лето треба потпуно затворити, а отво-рити рупе на оба наставка у којима зимују пчеле. Отварањемрупа на наставцима и затварањем доњег лета пчеле мањетроше хране, нема влаге у кошници и неће бити много угину-лих пчела.

Уколико пчелар располаже просторијом у коју може сме-стити медишне наставке, то ће бити још боље да кошнице зи-мују само са два наставка.

Код Дадан-Блатових кошница и полошки простор који нијепоседнут пчелама и храном треба потпуно одвојити преград-ном даском. Иза преградне даске ваља ставити неколико листо-ва новина. Затим у празан простор сместити све преосталепразне оквире, па уз бочни зид убацити још неколико листовановина које ће упијати влагу преко зиме. Ако празно саће неостаје у саставу кошнице, тада празан простор треба попунитијастуцима начињеним од отаве, маховине, хартије или некогдругог утопљавајућег материјала.

Пошто смо пчелиње друштво с резервном храном утоплилиса стране треба га утоплити и одозго. За ово утопљавање слу-жи поклопна даска или још боље збег са Милеровом хранили-цом. Преко поклопне даске или у збег треба наместити неколиконовина, па одозго ставити наставак са празним медишнимсаћем. Преко наставка ставити новине и кошницу покритикровом.

33622 Практично пчеларство

337

У лисњачама — АЖ кошницама пчелиње друштво са хра-ном узимљава се у плодишту. Резервну храну треба распоре-дити тако да уз бочне зидове буду оквири с највећим венцимамеда, а до њих поставити остале оквире, тако да у срединибуду оквири с најмањим венцима меда. Ханеманову решеткутреба прекрити трослојним или обичним картоном, а не лесо-нитском плочом, да би водена пара која се ствара преко зимеодлазила у медиште. Због струјања ваздуха од доњег лета крозХанеманову решетку саће у плодишту и медишту неће се плесни-вити, а пчеле ће добро зимовати.

По сужавању и утопљавању пчела, код свих кошница којеимају два лета, без обзира на систем, доње лето треба потпунозатворити а горње оставити отворено на дужини од око 10 см.Ако кошница има само једно лето, треба га оставити отвореногна око 10 см и заштитити чешљем који спречава улазак ште-точина у кошницу.

Затварање доњег лета на кошницама које имају горње идоње лето потребно је ради тога Што пчеле за време зимо-вања троше храну, при чему у процесу измене материја излу-чују воду и угљен-диоксид. Пошто је доказано да угљен-диоксиду зимском гнезду ствара повољну микроклиму, то пчеле у токузимовања троше много мање хране и повећавају животну спо-собност. Да би се угљен-диоксид задржао у простору зимскоггнезда, затварањем доњег лета произведени угљен-диоксид каотежи од ваздуха спушта се надоле, али пошто је доње лето затво-рено, задржава се у простору гнезда, те пчеле боље зимују а насаћу се не појављује влага и плесан.

Пчелиња друштва за време зиме морају бити добро зашти-ћена од зимских ветрова и влаге. Зато је најбоље да кошницебуду постављене тамо где не дувају јаки хладни ветрови (коша-ва или северац) и где се током зиме не слива и не задржававода. Где ових услова нема, кошнице се морају заштититиоградом од прућа или трске. Ако је терен подводан кошнице ва-ља подићи на постоља висока преко 50 см од земље. На овојвисини омогућено је слободно струјање ваздуха испод кошни-ца, чиме се смањује могућност пропадања—труљења подњача.

У нашим крајевима није потребно уносити кошнице узимовнике, јер се показало да пчеле које зимују напољу мањетроше хране и боље се развијају у пролеће.

Нуклеусе који су узимљени са 5—6 оквира меда и пчелатакође не треба уносити у зимовнике. Међутим, ако су друштва

338

у нуклеусима слаба, а јака зима потраје дуже, тада их треба унетиу чисту просторију која се преко зиме може проветравати. Летатреба заштитити мрежастом жицом да пчеле не би излазиленапоље. Ако се током зиме укаже неки топао сунчан даннуклеусе треба изнети напоље да би се пчеле прочистиле,па их по прочишћавању пчела, поново унети у зимовник.

ПОСТУПАК СА ПЧЕЛИЊИМ ДРУШТВИМАКОЈА СЕ УЗИМЉУЈУ НА МЕДЉИЦИ

Пчеле које пчелари држе или селе у шумске рејоне или вр-баке где се неких година појављује медљика улазе у зиму с ме-дом медљиковцем који је врло штетан за презимљавање пчелајер од њега оне добијају пролив и масовно страдају. Понекадако је зима дуга угине велики број пчелињих друштава.

Ако пчелар није одстранио медљику из кошнице или акопосумња да у резервном меду кога оставља за презимљавањепчела има медљике, он мора да помогне пчелама да не би токомзиме страдале. У оваквим случајевима пчелама се може помоћисамо ако се пред узимљавање пчелињем друштву стави прекозимског гнезда шећерна погача од 2—3 кг. Пчеле ће токомзиме углавном користити погачу и нешто мало меда медљи-ковца. У току зиме када се укаже неки сунчан дан треба свакомдруштву које је потрошило прву погачу дати још једну истетежине. Са две погаче друштво ће сигурно презимети и отпо-чети пролећњи развој са врло малим губитком пчела. Али,чим се време у пролеће устали и температура повиси требаприступити прихрањивању пчела шећерним сирупом у сразмериједан кг шећера растопити у један литар топле воде. За времеприхрањивања сирупом ваља сваке недеље извадити из кошни-це по један оквир с медом медљиковцем са кога виљуиЛсом ИЛИножем. уклонити медне поклопце. Отклопљени оквир меда по-топити у топлу воду и држати око 10 минута, затим ra извадити,отрести воду и ставити га у средину кошнице, односно на лето.Пошто пчеле пред летом не трпе веће венце меда то ће одмахотпочети да ra преносе по оквирима легла. Пред вече пчелетреба прихранити шећерним сирупом. Шећерни сируп когапчеле узимају из хранилице помешаће се са медљиком. Овамешавина не само што ништа не шкоди пчелама, већ ће бити одвелике користи у току читавог развојног периода за главнупролећњу и летњу пашу.

22*

339

ЗИМСКИ РАДОВИ У ПЧЕЛИЊАКУ

Када се пчеле узиме, многи пчелари сматрају да више не-ма посла на пчелињаку. Међутим, пчелињак се мора и прекозиме повремено обилазити.

Мачке, пси и живина су током зиме веома чести посетиоципчелињака, и том својом посетом узнемиравају пчеле, те им тре-ба онемогућити долазак на пчелињак. Мачке долазе на пчели-њак ради мишева, па се треба побринути да се мишевима спречиулазак у кошницу, што се постиже сужавањем лета и постав-љањем чешљева. Живина узнемирава пчеле, јер се преко зимесклања испод кошница и лупа и скаче по њима. И разне птице,нарочито сеница, жуња и детлић причињавају пчелињаку прекозиме знатне штете. Кљуцајући по кошницама и полетаљкамаоне узнемиравају пчеле и одвајају их од њиховог зимског клу-бета, због чега се оне на хладном ваздуху укоче, долазе до летаи постају плен птицама. Да би се птице одстраниле ваља малодаље од пчелињака поставити сандуке са храном за птице илиокачити о грање у близини пчелињака кожице од сланине,које птице радо кљуцају и остављају пчеле на миру.

Али најчешћи непријатељ доброг зимовања пчела можебити неискусан пчелар. Желећи да помогне пчелама, он обилазипчелињак сваки час, хоће да се увери да ли су му пчеле у жи-воту, лупа и ослушкује не би ли чуо брујање пчела. Због тогасаветујемо пчеларе почетнике да савладавају своју радозналости да пчеле не узнемиравају својим честим доласком на пчелињак.

Када снег покрије лета или завеје цео пчелињак, неискусанпчелар се уплаши да му се пчеле под снегом не угуше, па одгрћеснег са кошница и око њих, а неки чак отварају и кошнице дапровере да ли су им пчеле у животу. То је погрешно. Снег не самода не представља никакву опасност за пчеле, већ је врло користан,јер пчеле штити од хладноће и ветрова. У таквим зимама ипотрошња хране много је мања него кад су зиме топле и безснега.

У зимским данима скоро редовно се укаже понеки леп,сунчани и топао дан. То је највећа благодет за пчеле, јер се онетада очисте и оспособе за нову борбу са хладноћом. Због тогана лепом и сунчаном зимском дану треба пчелама олакшатичишћење. Ако је лето сужено због мртвих пчела треба га очисти-ти подужом перушком, да би пчеле без сметње могле излазитии улазити у кошницу.

340

Ако је земља влажна или покривена снегом пред кошницутрбба разастрти сламу или картоне од хартије, да се пчеле којепадну испред кошнице не би расхладиле, озебле и угинуле.

Хладни и оштри ветрови, а нарочито кошава, смањујуунутрашњу топлоту пчелињег друштва. У крајевима где оничесто и дуго дувају треба на 2—3 метра испред пчелињака по-ставити ограду од прућа, трске или кукурузовине. Ограда ћеумањивати снагу ветра, а пчеле штитити од прекомерног расхла-ђивања. На треба губити из вида да је свака зимска пчела одвелике вредности за пролећни развој пчелињег друштва. Збогтога је потребно све учинити да би пчеле у свом зимском клу-бету трошиле што мање снаге и хране.

Зимско прихрањивање пчела. У току зиме пчеле се по пра-вилу не прихрањују. Ово прихрањивање врши се једино из нужде,када постоји опасност да пчеле страдају од глади. Зато зимскоприхрањивање треба на сваки начин избегавати, односно насто-јати да до њега не дође. Ако се ипак догоди да неки пчеларбуде приморан да храни пчеле преко зиме, тада ово прихрањи-вање треба вршити једино медом у саћу, шећерно-меднимтестом и шећерним погачама.

Мед у саћу даје се пчелама ако се укаже неки топао зимскидан или у замраченој просторији у којој се температура крећеод 0° до 5° С. Оквири са саћем стављају се с једне и друге странезимског клубета. У замраченој просторији при додавању мед-них оквира користи се црвено светло или батеријска лампа,јер пчеле на црвено светло не реагују и не полећу. По смешта-њу оквира с медом до зимског клубета, треба просторијузагрејати до 20 °С, да би се пчеле које су пале на подњачу или серазишле по зидовима кошнице прикупиле у зимско клубе. Преотварања кошнице на лета треба ставити мрежасту жицу дапчеле не би излетале из кошнице када се загреје просторија.У току ноћи, пошто се просторија охлади, пчеле не треба узне-миравати, све док се напољу не укаже сунчан и топао дан, кадакошнице треба изнети напоље да би се пчеле прочистиле. Послетога кошнице треба поново унети у просторију и држати иху њој до првих топлих пролећних дана.

Ако не располажемо медом у саћу, тада пчеле треба прихра-нити шећерно-медним тестом или шећерним погачама.

341

ПЧЕЛИЊИ ПРОИЗВОДИ

МЕД КАО ХРАНА И ЛЕК

Мед представља читав арсенал хранљивих материја одогромне физиолошке и превентивне вредности за људски орга-низам. Пчелињи мед састоји се од 41% воћног, 34% грожђаноги 1—2% тршчаног шећера, затим од 18% воде и 6% разнихдругих материја.

По броју фермената мед заузима једно од првих места међупрехрамбеним производима. У њему се налазе органске кисе-лине (јабучна, мравља, лимунска и др.), а такође и минералнематерије, витамини, антибиотици. Све ово чини мед веомаквалитетном храном.

Хранљива вредност меда не лежи у једном његовом састојкувећ у низу разних састојака који представљају заједничку при-родну целину. Због лаке сварљивости употребљава се за опора-вак и регенерацију организма. Упоређен са обичним шећероммед се истиче својом лаком сварљивошћу, јер одмах из желуцапрелази у крв без икаквих претходних измена, док тршчани ше-ћер унесен у организам мора бити претходно претворен у воћнии грожђани шећер да би у тим простијим облицима могао битидиректно искоришћен од организма. Због тога би мед требаломного више користити за свакодневну исхрану.

Мед је најбоља храна за јачање мишића. За нормалан радсрца, тог најважнијег мишића нашег организма, мед је најбољесредство. Срчани болесници, код којих лекови не показују зна-чајне резултате, при редовном узимању меда често се наглоопорављају. Зато се срчаним болесницима и препоручује да сва-ке вечери пред спавање попију напитак од једне чаше воде иједне супене кашике меда с већом кашиком лимуновог сока.

342

Овакав напитак требало би да узимају и особе које пате однесанице, нервозе, блажих нервних поремећаја, изнурености,као и особе које желе да дочекају дубоку и здраву старост.

Лепо упакован мед привлачи пажњу потрошача

Код обољења ждрела, запаљења слузокоже гркљана, каш-ља и бронхијалних обољења мед је одавно познат не самокао лек већ и као превентивно средство. Ако болесник свакевечери и јутра попије по једну чашу лековитог напитка сачиње-ног од супене кашике меда и шоље млека или чаја, за неколикодана осетиће видно побољшање.

Посматрања су такође показала да нема пријатнијег ниприроднијег средства за брзо успављивање него што је кашикамеда узета пред спавање. Исто се тако и људима који болују одгастритиса, чира на желуцу и дванаестопалачном цреву и некихблажих обољења јетре мед може најтоплије препоручити.

Мед намазан преко хлеба с бутером, затим мед у млеку,гризу и посластицама благотворно делује на развитак и пра-вилно рашћење и развијање свих делова организма и уједнопоправља крвну слику код анемичне деце.

Мед је нашао примену и у козметици, јер благотворноделује на кожу својим хранљивим, бактерицидним и лековитимособинама.

343

Последњих година лекари су у многим земљама спровелианкету међу људима који дуже време редовно употребљавајумед у исхрани, као и међу пчеларима, па су закључили да приредовној употреби меда организам појачава отпорност противмногих болести и продужује живот.

ПРОИЗВОДЊА МЕДА У САЋУ

Мед у саћу највише производе амерички пчелари, међукојима се посебно истиче Карл Е. Килион, који је усавршио иобјавио неколико начина производње у Лангстрот-Рутовим кош-ницама.

Он каже: „Мед у саћу треба производити само у пределимау којима се добијају бели или мало обојени медови пријатногукуса и мириса. Крајеви у којима се добијају мрко обојени ме-дови нису погодни за ову производњу, јер немају леп изглед инерадо их купују потрошачи. Паше од којих се мед брзо криста-лише нису подесне за ову производњу, јер такав мед многимпотрошачима није пријатан за јело. Такође треба избегаватии пределе у којима пчеле сакупљају много прополиса који за-мазује боксесе, а то одвраћа купце.

У крајевима у којима је паша слаба не треба ни покуша-вати производњу меда у саћу, јер пчеле само започињу боксесеи никад их не довршавају. Уколико је паша издашнија утоликоје и производња меда у саћу сигурнија, јер при богатијој пашипчеле изграђују нежније саће, које побољшава квалитет тогпроизвода.

Припремање друштава за производњу меда у саћу сличноје припремању друштава за производњу врцаног меда, самошто се пчелари морају побринути да таква друштва пред главномедобрање буду крцата пчелама и да не дозволе ројење. Да кодових друштава не би дошло до ројења пред главну пашу илиза време главне паше, морају се предузети извесне мере. Нај-сигурнији и најједноставнији начин за спречавање ројења је дадруштва за време паше имају младе матице. Осим тога, нећебити наодмет ако се омогући добро проветравање кошница,што се постиже отварањем лета целом дужином.

Пошто су наше главне паше врло кратке али богате при-носом, ми смо прибегли производњи меда у саћу на најјефтинијиначин који може да прихвати сваки пчелар ако је паша издашна

344

и ако су друштва јака. Ми смо, дакле, за наше пашне приликеусвојили два начина производње меда у саћу: боксесе у обликукругова-котурова и преграђивање оквира или полуоквира тан-ким лајсницама у облику квадрата или правоугаоника, штозависи од облика и величине оквира којим пчеларимо.

Који ће се од ова два начина производње меда у саћу урво-јити зависиће углавном од пчеларевог искуства и финансијскихприлика.

Производња меда у котуровима. За овај начин производњетреба направити носаче котурова. То су обични широки оквирикоји се употребљавају у медишту Дадан-Блатове кошнице запроизводњу течног меда. Сатоноша носача и лајсница широкесу 36 или 38 мм, а висина и дужина зависи од система кошнице.Носач котурова има у средини оквира једну лесонитску плочудебљине 4—5 мм, на којој су избушене 4 рупе пречника 9 или10 см и на растојању од око 10 мм. Да би лесонитска плочачврсто стајала у оквиру треба је кроз средину сатоноше увућиу жлеб и провући кроз средину доње летвице, па је потом за-туткалисати.

Изглед медног саћа у котуровима

Котурови се израђују од јасенових или јаворових фурнир-ских пантљика, а могу се употребити и пластичне пантљикеса којима се брже ради.

За израду пантљика треба фурнирску таблу исећи у пант-љике ширине 30 мм и дужине према величини котура. Исечене

345

пантљике ваља пре савијања у котурове покрити извесно времевлажном крпом, да би се лакше савијале. Када се мало просуше,једну по једну пантљику обавијати око дрвеног ваљка чији јепречник 8,5 или 9,5 см, па крајеве спојити, односно залепитилепљивом траком. Котурове од фурнирских трака или од пла-стике пре убацивања сатних основица поставити у носаче,

Сатне основе које се намештају у котурове треба да будутање од основа које се употребљавају у производњи течногмеда. Да би се скројили котурови саћа потребан је калуп од лимау облику модле за прављење округлих колача у домаћинству.Модле су висине 4—5 см и пречника 9 или 10 см. Утискивањемкалупа у сатне основе добијају се округле основице које се на-мештају у јасенове или пластичне котурове.

Веома је важно да се сатне основе наместе тачно у срединикотура, јер то омогућава правилну изградњу саћа и равномернопуњење котурова медом.

Скројено саће намешта се у котурове рукама, с тим што серавномерно утискује прстима до средине котура. Ако се некаосновица саћа у котуру поремети, треба је поново наместитида лежи тачно у средини.

ПОСТАВЉАЊЕ ОКВИРА С КОТУРОВИМА

Постављање оквира с котуровима зависиће углавном одприлива нектара и јачине пчелињег друштва. Чим отпочне багре-мова паша у прво медиште треба поставити два оквира с коту-ровима између оквира са изграђеним саћем. Када пчеле до по-ловине изграде и испуне додате котурове медом, тада у другимедишни наставак треба убацити још два оквира са котуровима,такође између оквира са изграђеним саћем.

Озбиљну грешку праве пчелари када превремено дају ко-турове на изградњу и пуњење, а поготово када дају већи бројкотурова. Увек је боље сачекати да се накупи више меда, како уоквирима за производњу течног меда тако и у оквирима запроизводњу меда у саћу, него дати пчелама сувише рано празанпростор.

За време изградње и пуњења котурова медом не сме сезаборавити да се котурови који су удаљени од лета брже пуненего котурови у близини лета. Овоме се може доскочити ако семедишта са котуровима у току паше два пута окрену. Окрета-

346

њем наставака изградња и пуњење саћа у котуровима толико сеизједначи да се котурови по тежини мало разликују.

Котури медног саћа у пластичним кутијама припремљени за продају

ПРОИЗВОДЊА МЕДА У САЋУУ ОКВИРИМА И ПОЛУОКВИРИМА

За производњу меда у саћу оквире или полуоквире требаиспреграђивати танким лајсницама да би се добили квадратиили правоугаоници висине и дужине од 10 см. Неки пчелари ко-ристе и пластичне оквириће који су за овај начин производњеврло погодни, јер се са њима лакше и брже ради. У испрегра-ђене оквире или оквириће од пластичне масе убацити танкесатне основе. Овако преграђене оквире ставити за време активнепаше у плодиште до оквира са цветним прахом или у медиштеако су полуоквири. У сваку кошницу са јачим пчелињим дру-штвом ставити по 2—3 оквира са оквирићима. По завршенојпаши комаде медног саћа изрезати оштрим топлим ножем иумотати у целофански папир.

Ако је у дрвеним или пластичним оквирићима, мед у саћуваља смештати у погодне пластичне провидне кутије и такопродавати.

347

За производњу меда у саћу морају се издвојити само онекоцке или оквирићи у којима је мед поклопљен са обе стране.Коцке или оквириће који нису довољно напуњени и поклопљенитреба исећи у комаде и продавати као резани мед у саћу. Не-довршено и недовољно поклопљено саће не исплати се даватипчелама на довршавање, јер код нас после главних паша реткогде буде неке друге паше од које се добијају бели или малообојени медови.

ПРОИЗВОДЊА РЕЗАНОГ МЕДА У САЋУ

Пчелари који немају услове за производњу меда у котуро-вима или у коцкама, могу производити резани мед у саћу.Потражња оваквог меда доста је велика, а његов начин произ-водње је једноставан, економичан и не захтева посебну струч-ност пчелара.

За производњу резаног меда у саћу користе се полуме-дишни наставци и оквири који служе за производњу течногмеда, дакле оквири без жица у чијим су сатоношама чврстозалепљене танке сатне основе. При учвршћивању сатних основаза сатоношу мора се водити рачуна да оне у оквиру стоје усправ-но, јер на искривљеним сатним основама пчеле изграђују не-правилно саће. Неправилно изграђени сатови успоравају радоко сечења и смештања у тегле или завијања у целофанске траке.Овоме се може лако доскочити ако се сатне основе лепе за сато-ноше у топлој просторији или напољу ако је температура22-26 °С.

Припрема друштава за производњу резаног меда у саћу,постављање полунаставака са сатним основама и манипулацијаза време паше у свему су исти као и код производње меда укотуровима или коцкама.

Да би пчеле равномерније пуниле ново саће медом требанеколико пута у току паше окренути медишта, тако да странакоја је у току медобрања била у правцу лета дође позади, а онакоја је била позади дође напред, у правцу лета. Ово се чини збогтога што пчеле прво изграђују и пуне медом саће које је даљеод лета, па ако се за време медобрања тако не поступи послезавршене паше биће доста неуједначених медних сатова.

Резање и смештање медног саћа у тегле и пластичне кутије.Да би се добили парчићи привлачног изгледа саће се сече уоблику квадратића или правоугаоника, величине 3—5 см, што

348

зависи од облика тегле или пластичне кутије. За резање медногсаћа потребна су два ножа, од којих се један стално држи уврелој води. У току сечења саћа за сваки комадић мења се нож,тако да исечени комади буду правилни и лепог изгледа. Сатовиодређени за резање режу се на лесонитској или некој другој пла-стичној плочи. Сатови се по резању стављају на жичани оквирда би се цедио мед из ћелија које су пререзане ножем. Кад медиз оштећених ћелија откапље, узима се једно по једно парчемедног саћа, пажљиво завија у целофанску хартију и пакује упластичне кутије.

Ако се резано медно саће ставља у тегле, тада комади саћатреба да одговарају висини и отвору тегле. Саће се слаже такошто се исечени комади стављају усправно с једним редом уводоравном положају, да би се саће што боље учврстило и даби имало што лепши изглед. Тегле испуњене медним саћем за-лити искључиво светлим медом (најбоље багремовим), јер онбрзо не кристалише. Теглу затворити по могућству провиднимпоклопцем а затим ставити привлачну етикету са сликом којаће још више привући пажњу потрошача овог меда.

Приликом цеђења меда увек остане известан број заперакасаћа који се такође MOI у добро уновчити ако се пакују у теглеи заливају светлим мелом.

Тегле с резаним медом у саћу ваља чувати у просторијамау којима се температура креће од 15—20 °С, јер се мед на овојтемператури спорије кристализује. Ако се догоди да се мед утеглама ушећери, тада тегле треба потопити у врућу воду којане сме да буде топлија од 55°С па ће се кристали у тегли убрзоотопити, а саћу неће ништа нашкодити.

ЦВЕТНИ ПРАХ - ПОЛЕН

Значај цветног праха за добро презимљавање и рани развојпчелињег друштва толико је велики да од њега зависе и рекордниприноси меда.

Такође је доказано да цветни прах оживљава ћелије у орга-низму људи, убрзава опоравак после прележаног грипа, сузбијанервозу и ствара физичку отпорност организма.

Последњих година цветни прах користи се и у козметициза справљање помада које освежавају кожу и дају лепши изгледлицу.

349

Пошто има велики значај за развој пчелињих друштава иза потребе човека, цветни прах треба редовно прикупљати увреме када ra пчеле уносе у кошницу у количинама већим ношто су потребе пчелињег друштва.

ПРИКУПЉАЊЕ ЦВЕТНОГ ПРАХА

За прикупљање цветног праха најпогодније време је кадапрође главна пролећна паша од јуна до конца јула. У овомраздобљу цвета велики број биљака које пчелама пружају већеколичине праха него што су потребе друштава, па се он тадаможе сакупити без веће штете по пчелиње друштво.

Отворен хватач цветног праха који се поставља уз лето кошнице

Руски научник Buнoгpaдoв и амерички професор пчеларскихнаука Фарар направили су специјалне хватаче који с ногу пчеласкидају већи део праха при уносу у кошницу. Хватачи су кон-струисани тако да се пчеле пролазећи кроз решетку или дуплумрежасту жицу на хватачу очешу о њихову ивицу која им томприликом скине велики део товара праха. Гомилице праха от-качене с ногу пчела падају кроз мрежасту жицу у фиоку, одакле

се после 4 до 7 дана скупљају и конзервирају за потребе пчелаили људи.

Хватачи су подешени тако да се могу поставити на летокошнице или на подњачу, што зависи од система кошницекојом пчеларимо. При намештању хватача мора се водити ра-чуна да они буду тако постављени да пчеле пролазе само крозрешетку хватача, а никако негде са стране.

Хватачи цветног праха постављени на кошницама за време активне бербе праха

Да би се пчеле привикле на улаз кроз хватач, треба решеткуна хватачу подићи и пустити пчеле да најмање 24 часа слободноизлазе и улазе у кошницу. Затим се спушта решетка или дупламрежа на хватачу и повремено контролише како тече рад пчелакроз решетку. Ако су услови за бербу праха повољни, тада пчелеједног друштва сакупе за 7 дана до 2 кг праха, а у неким случа-јевима и доста више. Накнадно одузимање праха у истој сезониније за препоруку, јер се то може лоше одразити на даљи развојпчелињег друштва.

350 351

КОНЗЕРВИРАЊЕ ЦВЕТНОГ ПРАХА

Сакупљени цветни прах мора се одмах конзервирати, јерће се иначе укварити или ће га мољци уништити. Конзервирањесе врши сушењем, мешањем са медом или шећером у кристалу.

Сушење цветног праха. За сушење мањих количина цветногпраха треба израдити рам од дрвених летвица дебљине око2 см, величине 40 х 40 см на који натегнути американско илиланено платно, па га добро учврстити за рам. У рам усути прахи разредити ra по целој површини тако да дебљина буде око10 мм. Одозго преко рама поставити друго платно кога учврсти-ти рајснедлама да ветар за време сушења не би разносио прах.Друго платно којим се покрива прах служи за одржавање већетоплоте и за упијање влаге из праха. Тако припремљен рам сапрахом ако је сунчан дан изнети напоље и по заласку сунцаунети ra у просторију да прах преко ноћи не би навукао влагу.

Цветни прах конзервиран у шећеру

Прах се на овај начин осуши за 3 до 4 дана, што треба проверитиподизањем горњег платна. Уколико време није погодно засушење праха напољу тада га треба ставити у просторију укојој се температура креће од 20 до 25 С и уједно уклонити сарама горње платно јер се тако прах брже и боље суши.

352

Када је у питању сушење већих количина праха тада требаначинити специјалан орман -- сушионицу. Величина орманазависиће од количине праха који треба сушити. Но, без обзирана величину, орман треба усправно преградити на два дела:један шири око 50 см који ће служити за сушење праха и другиширине око 15 см који ће служити за одвођење влаге и контролусушења праха.

У ширем делу ормана за бочне зидове треба приковатина растојању око 15 см лајснице у неколико редова, на које ћесе као у полице ослањати мрежасти рамови са прахом.

Мрежасти рамови за сушење праха праве се у величиниормана, пазећи при томе да се лако увлаче и извлаче из ормана.Испод мрежастих рамова на којима се суши прах поставља сеелектрични грејач који производи топлоту и вентилатор који ћепокретати произведену топлоту оздо на горе. На бочном зидуормана наместити термометар помоћу кога ће се контролисатитоплота у орману за време сушења праха. Укључивањем гре-јача и вентилатора топао ваздух струји кроз све мрежасте оквиреу којима се налази прах. Топао ваздух засићен воденом паромодводи се из ширег дела ормана у ужи једним уским пролазомизграђеним на горњем бочном зиду ормана. У овом ужем делуормана вертикално је постављен уређај за хлађење као и посудау којој се прикупља вода. Топао ваздух, засићен воденом паром,преласком у ужи део ормана под утицајем хладног ваздухапретвара се у капљице које у виду росе падају у посуду. Наделу где се налази посуда за воду постављено је стакло крозкоје се контролише сушење праха. Ако вода не капље у посудузнак је да је прах сув па треба искључити грејач, вентилатор иуређај за хлађење. Орман се спреда затвара и отвара вратимакоја добро дихтују и кроз која се могу лако уносити и износитимрежасти рамови са прахом.

За сушење праха најпогоднија је температура од 32 до 35°С,на којој се прах за 3—4 часа осуши, што се проверава крозстакло.

Прах се мора пред сушење претходно изложити дубокомсмрзавању на температури минус 25 °С у трајању од 24 часа,да би се уништила јаја мољаца која се налазе у праху. Послеовога прах изнети на нормалну температуру, разредити ra намрежастом раму у дебљини око 1 см. Осушени прах требаставити у најлонске вреће и према потреби га млети и користити.

23 Практично пчеларство353

Прах који се конзервише у кристалисаном меду или шећеруу праху, може се конзервирати у сувом или свежем стању. Прахтреба помешати у сразмери један килограм праха са 500 r медаили шећера, па ra ставити у тегле. Одозго преко праха насутиједан танак слој шећера да би се прах боље сачувао. Теглезатворити целофаном и чувати у чистој и сувој просторији.

УПОТРЕБА ЦВЕТНОГ ПРАХА

Самлевени или конзервирани цветни прах у шећеру мешасе са кристалисаним или течним медом уз додатак 1 грама мле-ча, ако се са њим располаже.

За једну куру домаћег лека потребно је 30 грама чистогцветног праха, 1 грам млеча и 200 грама кристалисаног илитечног меда, најбоље багремовог или ливадског.

Мешање цветног праха, млеча и меда најбоље се вршиелектричним миксером. У недостатку миксера, мешање се можеизвршити и ручно.

Уколико немамо кристалисаног меда, прах се може мешатии са течним медом, само се у таквим случајевима мед морапретходно добро умутити миксером да би се добила густапенаста маса у виду крема, у коју треба додати одређену коли-чину цветног праха и млеча, а затим поново добро измешатимиксером да би била што компактнија.

Измешани прах, млеч и мед треба разлити у подесне стакле-не теглице и сместити их у суву просторију или у фрижидер.

Конзервирани цветни прах употребљава се тако што се утоку 10 дана сваког јутра пре доручка или пре вечере узимапо једна кафена кашичица. Затим се паузира 7 дана, и потомнаставља узимање све док се не потроши цела количина. У токуједне године потребно је узети бар 4 теглице конзервираногпраха са млечом, мада је и то индивидуално, јер неком opra-низму треба више, а неком мање.

У последње време фабрике лекова и апотеке производеразне мешавине од цветног праха, млеча и меда, које продајупод разним називима, па је уз свако такво паковање прило-жено и упутство за употребу.

354

МЛЕЧ

О улози млеча у пчелињем друштву знало се још у XVIIIвеку, а његово благотворно дејство на човечији организамоткрио је 1924. године Ален Кајас, агроном из Француске.Масовна употреба млеча у медицини и фармакологији почињеод 1954. године.

Млеч је богат беланчевинама и шећерима, али су ове суп-станце карактеристичне по томе што припадају разним врста-ма, за разлику од меда у којем су оне једноставне. Млеч је богати витаминима групе В нарочито тиамином, рибофлавином,пиридоксином и пантотенском киселином. Потпуно одсуствовитамина А и делимично одсуство витамина С у млечу надокна-ђује се њиховим присуством у природном меду с којим се млечпри употреби меша.

Сазнање да млеч и у малим количинама отклања неке по-ремећаје у човечијем организму и да потпомаже регенерацијућелија после прележаног грипа или лакших обољења, као и дасмањује тегобе жена у поодмаклим годинама, изазвало је великоинтересовање и истраживање.

Да би се тржиште подмирило млечом, пчелари су брзоприхватили ову производњу, не мислећи о томе како ће сепроизводња млеча одразити на живот и активност пчелињихдруштава. Због претераног одузимања млеча и ометања дру-штава у раздобљима која нису била погодна за ту производњу,многа друштва су страдала преко зиме, а она која су дочекалапролећни развој нису била способна да успешно користе главнепролећне паше.

Да би производња млеча текла без штете по пчелиња дру-штва, саветујемо пчеларе да поступе на један од следећихначина.

Како да производимо матични млеч. У нашим климатскими пашним условима производњу млеча најбоље је отпочетипочетком јуна, јер тада постоје готово сви потребни услови задобијање највеће количине млеча уз најмање губитке по пче-лиња друштва.

Продуктивност и ефикасност методе која ее примењујеу производњи млеча у великој мери зависи од стручности пче-лара, односно од његове вештине и спремности, од вида, а та-кође и од материјалних и техничких услова којима располаже.

23*355

За добијање млеча постоје два начина. Први начин се при-мењује без присуства матице и без пресађивања лapbu, а другиу присуству матице и са обавезним пресађивањем ларви.

ПРОИЗВОДЊА МЛЕЧА БЕЗ ПРИСУСТВА МАТИЦЕ

Ако се неком пчелињем друштву одузме матица, пчеле ћеодмах почети да изграђују матичњаке у којима ће младе пчелеизлучивати нагомилани млеч из својих ждрелних жлезда.После 75 до 80 часова, односно четвртог дана по уклањањуматице из друштва, врши се скупљање млеча из свих напу-њених матичњака. Ако млеч у то време не би био сакупљенматичне ларве би ra утрошиле за свој живот и развој.

Одузимањем млеча у обезматиченом друштву може севршити још два пута, али се то не препоручује, јер после другогили трећег одузимања млеча пчеле нерадо примају одузетематице које им се враћају, те постоји опасност да због тогатаква друштва преко зиме страдају. Међутим, ако се млечодузима само једанпут, пчеле радо примају одузете матице идруштва се могу оспособити за искоришћавање летње паше каои за успешно презимљавање.

ПРОИЗВОДЊА МЛЕЧА У ПРИСУСТВУ МАТИЦЕ

За производњу већих количина млеча користи се Дулитловметод који се састоји у следећем.

Број друштава која ће се припремати за ову производњузависиће од потребне количине млеча. Међутим, да би произ-водња млеча текла без застоја потребно је све унапред при-премити: друштва која ће вршити прихватање пресађених лар-ви; друштва у којима ће се производити млеч; ларве за преса-ђивање; резервни млеч; вештачке матичне основице (пластичнеили воштане); игле за вађење и пренос ларви; нож за скраћи-вање ћелија изнад ларви које се узимају за пресађивање; храну;специјалне оквире са покретним лајсницама; крпе; пешкире ко-јима ће се покривати пресађене ларве. Пошто је све обезбеђено,приступа се производњи млеча.

За ланчану производњу млеча пчелиња друштва морајубити крцата пчелама, односно морају имати велики број мла-дих пчела способних за излучивање већих количина млеча.

356

У природи треба да има у изобиљу цветног праха, а морајубити испуњени и други потребни услови — као што су предро-јевско расположење, паша, топлота, временске прилике, итд.

Пошто су обезбеђени потребни услови, приступа се прип-реми друштва које ће да започиње матичњаке, односно даприхвата пресађене ларве у вештачким матичним основицама,као и друштва које ће прихваћене ларве у започетим матич-њацима пунити млечом.

Друштво које започиње матичњаке. Ово друштво, као штосмо већ рекли, мора бити врло јако и без матице. Пре почеткапроизводње треба га неколико дана добро прихрањивати, паму одузети матицу. Са прихрањивањем треба наставити сведок траје потреба за започињањем матичњака.

После 24 часа у припремљеном обезматиченом друштвуприступа се пресађивању ларви у вештачке матичне основице.Ларве за пресађивање не узимају се од одабраних друштававећ од друштава која имају доста отвореног легла. За овајпосао боље су вештачке матичне основице од пластичне масе,јер се са њима лакше и брже ради, а пчеле пресађене ларвеодлично прихватају.

Друштву се дају два оквира са по три лајснице пресађенихларви. На сваку лајсницу треба налепити 10 до 11 матичнихосновица и у њих пресадити ларве које не треба да буду старијеод 24 до 36 часова. Пошто два оквира имају 6 лајсница са по10—11 пресађених ларви, то ће друштво одмах започињатипроизводњу 60—66 ларви. Пракса је потврдила да се специјалниоквир са по 3 лајснице треба изграђивати тако да сатоноша иостале лајснице буду ширине 15 до 17 мм. На овако ускимоквирима прихватање и пуњење матичних основица млечомзнатно је боље него на нормалним оквирима.

Како се врши лепљење, набавка пластичних матичњака ипресађивање ларви детаљно је изложено у поглављу „Произ-водња матица".

Два убачена оквира са 60—66 пресађених ларви остају уобезматиченом друштву 20 до 22 часа, а затим се оба оквираса прихваћеним ларвама пребацују у производно друштво сматицом, где ће се извршити даље допуњавање започетихматичњака млечом.

По вађењу оквира са започетим матичњацима обезмати-ченом друштву треба поново дати на започињање нову партијупресађених ларви, да би се наставила серијска ланчана произ-водња млеча.

357

Ако после другог започињања ларви постоји потреба дасе ово безматично друштво и даље користи, тада је присваком новом стављању оквира са пресађеним ларвама пот-ребно убацити 1 —2 оквира са поклопљеним леглом и пчелама.Друштво које прихвата ларве може се користити највише двенедеље, а после тога треба обуставити даље прихватање ларви,јер ће се то у противном одразити на квалитет ларви и друштва.

Друштво које прихвата започете ларве. За добијање већихколичина млеча друштва морају бити врло јака и имати матицуу пуној снази залегања. Друштво или друштва која ће овајпосао обављати, односно у којима ће се производити млеч,морају се неколико дана пред почетак производње припремити.Припрема се састоји у томе што се из плодишта одузму свиоквири са отвореним леглом без пчела. Одузете оквире разде-лити по пчелињаку, а на њихово место ставити оквире са зат-вореним леглом и пчелама из основних друштава. Затим пре-ко плодишта поставити Ханеманову решетку која мора пот-пуно да одваја плодиште од медишта. Изнад решетке по-ставити један цео наставак или два полунаставка, што ће за-висити од система кошнице којом пчеларимо. У празан нас-тавак — медиште уз бочни зид ставити један оквир са праз-ним саћем и један оквир са цветним прахом. Уз ова дваоквира треба ставити и два оквира са отвореним леглом ипчелама које узимамо из јачих основних друштава на пчели-њаку, водећи при том рачуна да не пребацимо и матицуосновног друштва, јер би нам тада пропао цео посао окопроизводње млеча. Уз већ постављене оквире ставити једаноквир са цветним прахом, затим два оквира са отворенимлеглом и пчелама и, на крају, један оквир за празним саћем.Остали празан простор преградити преградном даском да бисе сузио простор. Изнад медишног наставка поставити храни-лицу у коју одмах сипати 1 до 2 литра шећерног сирупа.Са храњењем наставити сваке вечери, све док траје произ-водња млеча.

Сутрадан, око шест или седам часова, у медишту требаразмакнути оквире са отвореним леглом само толико да сеизмеђу њих може лако убацити један специјалан оквир са трилајснице прихваћених ларви из друштва које је започеломатичњаке, односно прихватило ларве. Убачени оквири са прих-ваћеним ларвама остају у производном друштву 36 до 38часова. У међувремену младе пчеле ће изручити свој располо-

358

живи млеч. По истеку овог времена оба специјална оквираса напуњеним млечом у матичњацима треба извадити из кош-нице, пчеле стрести у кошницу и на место извађених оквирапоново ставити другу партију прихваћених ларви из друштвакоје започиње матичњаке. Наведени рок за одузимање млечаиз напуњених матичњака не сме се никако пропустити, јерће у противном ларве по сазревању утрошити сав расположивимлеч за живот и исхрану.

Вађење млеча. Из напуњених матичњака млеч се вади по-моћу дрвене лопатице која је с једне стране зашиљена и служиза избацивање ларви, а с друге стране је заокругљена у обликукашичице, ширине око 8 мм. Млеч који се вади из матичњакаодмах се ставља у обојене стаклене апотекарске теглице које позавршеном пуњењу треба херметички затворити. За затварањеслужи врућ восак или парафин у који се замаче грлић затварачатеглице. Теглице са млечом треба одмах по парафинисањусместити у приручни термос са ледом, пренети ra до куће гдега треба одмах сместити у фрижидер и чувати до продаје.Уколико су у питању веће количине млеча, може се извршитилиофилизирање код неке фабрике лекова која за то има специ-јалне уређаје.

Како продужити даљу производњу млеча

Даља производња млеча у истом друштву наставља сетако што се у исте матичњаке из којих је извађен млеч поновопресаде ларве.

Да не би дошло до застоја у ланчаној производњи млеча,друштву које је без матице, односно које прихвата пресађенеларве, треба при сваком убацивању нових ларви дати 1 до2 оквира са затвореним леглом и пчелама, а код производногдруштва са матицом треба на сваких седам дана извршитипребацивање оквира. Оквири са отвореним леглом из плодиштапребацују се у медиште, а оквири са затвореним леглом пре-бацују се из медишта у плодиште.

Ако матица у производном друштву попусти у својимфункцијама треба је заменити или обуставити даљу производњумлеча.

Производња млеча на један или други начин, као што јевећ речено, углавном ће зависити од искуства пчелара као и одуслова који владају за време производње млеча.

359

ЧИНИОЦИ ОД КОЈИХ ЗАВИСИ ЛЕКОВИТОСТ МЛЕЧА

Лековито дејство млеча не зависи само од начина произ-водње већ и од чинилаца који утичу на његово чување.

У ове чиниоце К. Елен, професор Универзитета у Лиону,убраја температуру, светлост, судове, атмосферски ваздух имикро-организме.

Температура утиче на испаравање и згушњавање млеча ина тај начин условљава промене које изазивају други фактори.Према вишој температури нарочито су осетљиви витамини В1

и пантотенска киселина, док су витамини В2, ниацин, биотин иинезотол постојани. Ниске температуре делују супротно и ко-ристе се при чувању млеча. При температури од 0° до — 2°Смлеч се у стакленом суду који је херметички затворен очувабез промене преко 8 месеци.

Светлост је такође узрочник промена млеча и нарочитоделује као катализатор, тј. помагач хемијских промена. Подутицајем светлости млеч губи лековито дејство, због чега семора држати у мраку.

Судови. За чување млеча најбољи су судови од стакла,које је нерастворљиво и које у себи не садржи алкалнематерије, јер су витамини В1 ниацин и пантотенска киселинаизузетно осетљиви према алкалијама.

Атмосферски ваздух је најважнији чинилац хемијскихпромена млеча. Оксидационим променама изузетно су под-ложни витамини В1 и биотин. Водена пара такође делује намлеч: на сувом ваздуху млеч лако испушта воду а на влажномје упија, због чега у оба случаја настају хемијске промене мле-ча које смањују његово активно дејство.

Микроорганизми — бактерије, плесни и ферменти — могутакође под одређеним условима утицати на млеч и мењатиra. Млеч садржи и бактериостатичне и чак бактерициднесупстанце, па у почетку у њему нису могуће неке веће промене.Међутим, под дејством неких физичко-хемијских фактора овесупстанце се разарају, па се и млеч после тога брзо квари.

360

ЧУВАЊЕ МЛЕЧА

Млеч се због своје непостојаности мора специјално чу-вати, како би се његова лековитост одржала дуже време.

По вађењу из матичњака сирови млеч се ставља у стак-лене теглице, грлић теглице се затвори затварачем и замочи утопао восак или парафин. Теглице се по парафинисању смеш-тају у фрижидер и чувају до употребе. Температура у фрижи-деру треба да буде од 2 до 5 С, јер на тој температури млеч 6до 8 месеци не губи ништа од своје вредности.

Млеч се при ниској температури може претворити у прах(лиофилизирање), али овај поступак је могућ само у заво-дима који за то имају специјалне уређаје.

ПРОПОЛИС

Пчеле прикупљају прополис с разног дрвећа, најчешће сатополе, врбе, кестена и конифера. Уносе га у кошницу у про-леће и у јесен. То је црвенкастожута, лепљива смола, пријатногароматичног мириса, која у топлим рукама лако омекша.

Прополис штити кошницу од влаге и труљења. Њимепчеле затварају пукотине у кошници, сужавају лета, полирајусаће, лепе платнене покриваче, учвршћују раменице оквира,итд. Када миш, ровчица или мртвачка глава уђу у кошницу,пчеле их убију и превуку прополисом, те леш остаје балзамо-ван и сачуван од распадања. Ако је размак између плодишнихоквира и прдњаче велики, пчеле на више места праве по под-њачи наслаге од прополиса и воска, које им служе за бржепењање до саћа и спуштање на подњачу.

Прополис се иначе користи за полирање дрвеног посуђа,инструмената и других предмета од дрвета. У воћарству сеупотребљава као калемарски восак и за премазивање рана,јер се на сунцу не топи и доста је мек. У народној медициникористи се као додатак мелему за ране. Употребљавају га ипушачи који пуше на лулу, јер додат у мањим количинамадаје дувану врло пријатан мирис.

Последњих година прополис се користи у хуманој иветеринарској медицини. У хуманој медицини употребљава сеза спречавање разних упала и уклањање брадавица. У ветери-

361

нарској медицини највише се користи за лечење разних упалавимена, гнојних рана и неких других кожних обољења.

Прополис садржи 50-55% смоле, 30% воска, 8 — 10%етеричних материја, а остатак чине цветни прах и отпаци изкошнице.

Да би пчелари лако дошли до већих количина прополиса,дајемо упутство за његово прикупљање и конзервисање.

Пошто пчеле највише сакупљају прополис у пролеће и је-сен, тада га и треба прикупљати. То се најједноставније и нај-практичније чини помоћу дебље пластичне фолије. Фолијаизрезана тако да потпуно покрива плодиште или медиштекошнице, поставља се директно преко сатоноша оквира. Кадауносе прополис, пчеле журе да што пре затворе све пролазеизмеђу сатоноша оквира и фолије, гомилајући прополис и нафолију и на ивицама сатоноша оквира. Нагомилани прополистреба сваких 10 дана скидати са фолије и ивица сатоношапомоћу пчеларског ножа, и то оном његовом страном која сеупотребљава за стругање воска и других материја са оквира икошница.

Конзервисање прополиса

Прикупљени прополис користи се и продаје у чврстомстању или конзервисан у алкохолу. Трговине ra узимају само учврстом стању, онако како је прикупљен, без икаквог чишћењаили ситњења. После прикупљања прополис се ставља у нај-лонске врећице и чува на хладном месту до продаје. Да гамољци не би нападали, треба у кесу ставити цвет лаванде.

Прополис се чисти и конзервира по следећем поступку.Прикупљени прополис треба добро иситнити и сипати упивске или неке друге флаше до половине. Затим се флашеналију са 96% алкохолом. Прополис треба добро измућкати иоставити у затвореној флаши неколико дана да мирује. Потомфлашу добро промућкати па прополис кроз филтер или ређеплатно процедити, да би се одстранио талог. Тако пречишћенпрополис користи се у медицинским, ветеринарским идругим лабораторијама које врше откуп.

362

ВОСАК

Пчелињи восак познат је од најстаријих времена. СтариГрци и Римљани премазивали су воском плоче и по њимаписали зашиљеним предметима. Воском су осветљавалисвоје домове, балзамовали лешеве и користили га у меди-цини. Данас пак, око 80% добијеног воска враћа се пче-ларству у виду сатних основа.

Велике количине воска користе се и у индустрији коже,дрвета, хартије, текстила, парфимерији итд. Пошто су пот-ребе за пчелињим воском велике, он је веома скуп.

Чист пчелињи восак обично је светложут, понекад на-ранџаст или црвенкаст. Унети цветни прах такође има ути-цаја на боју воска. Чврстина воска је различита; тврђи јебољи. Восак има пријатан мирис који долази од етеричнихуља која се у њему налазе. Овај мирис воска најсигурнији језнак да је восак чист.

Пчелињи восак је мешавина церотинске киселине, пал-митина или мирицина. Специфична тежина му је 0,961 до0,966. Тачка топљења је између 80 и 84°С. Због великетражње пчелињег воска несавесни произвођачи ra често ме-шају с другим јевтинијим и воску сличним материјама, каошто су парафин, церезан, лој, итд. Производња вештачкогвоска је законом забрањена.

Топљење и цеђење воска

Раније, кад се углавном пчеларило кошницама с непок-ретним саћем (вршкаре, дубине), восак је поред меда пред-стављао главни извор прихода пчелара. Међутим, проналаже-њем кошнице с покретним саћем и центрифуге производњавоска за продају готово је сасвим опала.

Данашњи пчелар допушта пчелама да производе самотолико воска колико је потребно за смештај легла, цветногпраха и меда. За претапање воска остаје само саће које јерђаво изграђено, искривљено, с великим бројем трутовскихћелија и, најзад, поклопци с медних ћелија који се скидајупри цеђењу меда. Пошто се восак који не служи за даљуупотребу на пчелињаку прикупља током целе пчеларске се-зоне, нужно је да се све те количине „слоптавају" у куглевеличине до 10 см. Комадићи чистог белог воска, као и

363

поклопци са медног саћа одвајају се у посебне лоптице. Кадсе тако накупе веће количине воска, приступа се топљењу ицеђењу.

У великим пчеларским предузећима и код пчелара свеликим бројем кошница восак се топи помоћу парних ка-зана, док пчелари с мањим бројем кошница топе и цедевосак на простије начине. Најпримитивнији начин је помоћуемајлираног или.поцинкованог лонца и једне издужене кесеод јутаног или ланеног платна. У ову сврху могу да секористе и старе женске чарапе. У кесу или чарапу стави сепретходно растопљени восак или воштина, па се спусти улонац и притисне каменом или неким другим предметом дане би испливао на површину. Преко кесе сипа се топла,загрејана изворска или речна вода, односно кишница, све до10 см од врха лонца. Лонац се потом стави на тиху ватру изагрева 1—2 часа. Истопљени восак треба пресути у другисуд са топлом водом, а кесу извадити и између две јачедашчице притискати све дотле док восак потпуно изиђе изње. Оцеђени восак сада поново загрејати док се потпуно нерастопи, али не дозволити да кључа. Тако растопљен восакоставити у истом суду до сутрадан, па стегнут калуп воскаизвадити и очистити му доњу страну од нечистоће.

ТОПЉЕЊЕ ВОСКА СУНЧАНИМ ТОПИОНИКОМ

Најпростија и најјефтинија справа за топљење воска јесунчани топионик. У њему се отапа углавном млађе саће,ситни делови воска који се током целе пчеларске сезонепојављују на пчелињаку, као и воштани поклопци послецеђења меда. Сунчани топионик ради прилично споро, алипоуздано, а трошкови топљења практично и не постоје.Набавља се у свим већим продавницама пчеларске опреме, аможе ra израдити и сам пчелар који за то има смисла иалата.

Ова врло једноставна направа састоји се од једног дрве-ног косог сандука, чија је предња страна висока 16 а задња22 см. Димензије су му обично 40 х 55 см, мада му одгова-рају и друге мере; једино је важно да топлота у њему будешто већа и постојанија. Да би се то постигло, на под сандукатреба усути пепео или поздер у висини око 10 см, па на њега

364

поставити лимени уметак. Крајеви лименог улошка су са тристране повинути увис за око 5 см, а на доњем крају уложак јеу облику језика и ослања се на руб коританца у које сесакупља отопљени восак. У лименом уметку лежи косо поло-жена плоча од црног дебљег лима, преко које се ставља

Сунчани топионик је потребан сваком пчелињаку (Перадин)

мрежаста жица са окцима од 5 мм. Ова мрежаста жица је прикоританцу повијена нагоре за 4 —5 см, да у коританце не биса чистим воском клизио и недовољно истопљени восак.Испод продужења уметка лежи коританце за прикупљањевоска, чија је дужина једнака унутрашњој ширини сандука, ависина и ширина су му око 10 см.

Сандук топионик је покривен покретним поклопцем укоме су намештена два стакла са међупростором од 1 см, даби се што боље користила сунчана топлота. Изнад стакленог

365

поклопца поставља се лесонитни поклопац који штитистакло када топионик није у употреби.

На топионику не сме бити ни најмање пукотине крозкоје би се могла губити топлота, а са стране, између лименогулошка и зида топионика, треба добро набити пепео илипоздер. По рубовима сандука на које належе поклопац садуплим стаклима треба причврстити или залепити сунђе-расту, сукнену или фланелску траку, која помаже да покло-пац што боље затвори топионик.

Топионик се поставља на што сунчаније место, али и узаветрину. Ваља га поставити на сигурно постоље на коме ћепо потреби моћи да се окреће. Постоље је у облику крстакроз чију је средину направљена рупа. Кроз ову рупу увлачисе завртањ који се окретањем крста ушрафљује у матицу насредини дрвеног стуба — постоља. Крст се прави од двелетве чија је величина једнака величини сунчаног топионика,а са спољне стране крста закују се придрживачи топионика. Наприпремљено постоље топионик се ставља тако да сунчанизраци увек падају управо на стакло топионика.

ТОПЉЕЊЕ ВОСКА ПОМОЋУ ПАРНОГ ТОПИОНИКА

Пошто се у сунчаном топионику не може отапати, старосаће се мора подвргнути топљењу помоћу паре или кувању ицеђењу помоћу преса.

Топљење воска у топионику тече на следећи начин:Старо саће треба да одлежи у води око 24 часа, а затим raиздробити. Казан топионика напуни се водом до 3/4 висине,па се отвор затвори затварачем. Затим се у топионик ставислој барске траве, дрвене вуне или сламе, а преко тога већислој издробљене воштине, па опет слој сламе, и тако наизме-нично до врха топионика. Топионик се затвори поклопцем,укључи се решо или рингла и регулише се јачина темпера-туре, тако да восак истече за 3 до 5 часова.

Под дејством водене паре и топлоте која се производи урезервоару за воду топи се восак из воштине и спушта на дноказана. Пошто је комора казана нагнута, отопљени восак пожлебу истиче из топионика.

Испод славине топионика постави се суд с мало хладневоде у који ће цурити восак. Цео посао пчелара у току

366

топљења састоји се у томе да се после једног сата кувањаотвори топионик и допуни воштином, како би се капацитеттопионика у потпуности искористио.

Парни топионик који се загрева електричном струјом

Да ли је воштина у казану потпуно истопљена проверавасе подметањем прста испод славине за отицање воска —уколико га још има, восак ће се лепити за прст.

За наредно топљење треба из топионика избацити дрож-дину и наставити топљење истим редом.

Добивен восак се поново отопи, па се разлије у специјал-не лонце или лаворе. Стегнут калуп воска се сутрадан очистиса доње стране од нечистоће и црног воска.

367

Пчелари који држе више од 100 пчелињих друштаватреба да осим парног топионика имају и пресу за цеђењевоска. Код нас се показала врло практичном руска преса.

Начин употребе руске пресе. Припремљена воштина (ста-ро саће и отпаци воска) изручи се у казан и налије водом, пасе на тихој ватри кува око 3 часа, при чему се маса мешадрвеном мешалицом. Да маса при кувању не би искипела,казан се не сме напунити до врха, већ се мора оставитидовољно места за кључање. Ако маса хоће да искипи, требаналити мало хладне воде да би се успорило кључање. Кад јемаса скувана, преса се постави изнад гвозденог бурета од 200литара у које је претходно сипано 20 — 30 литара хладневоде. Затим се врелом водом прелије цела унутрашњостпресе па се обложи јутаним или ланеним платном. После тогасе у пресу стави слој осушене барске траве (зване пупа, зукваили сита) или сламе, па се преко тога сипа раскувана вошти-на, и тако наизменично до врха пресе, с тим да последњи редбуде слама. Крајеви платна који су пребачени преко пресепресавију се тако да покрију целу масу у преси, па се прекотога сипа око 5 литара кључале воде. Затим се одозго ставипритискивач, па се лаким окретањем ручице завртња посте-пено притискује маса. У току рада завртањ се попушта изатеже, а преко притискивача повремено се сипа кључалавода да би преса стално била топла.

Ма'су треба пресовати све дотле док се восак цеди крозрупе данцета пресе и док на прсту оставља трагове. Када сеутврди да је маса потпуно испресована, треба ослободитипритискивач и извадити испресовану масу, а из платна ис-трести дрождину.

Чишћење воска. Исцеђени восак на парном топионикуили преси није довољно чист, јер у себи још садржи труња,талога и тропа. Да би се добио чист восак са лепом природ-ном бојом, треба калуп разбити у комаде и поново гарастопити. За топљење употребити суд који је доле ужи агоре шири, да би се стегнути калуп после хлађења воска лакоизбацио из суда. За време растапања воска мора се водитирачуна да восак не искипи, јер се, ако се то догоди, лонац сазапаљеним воском тешко скида с ватре. Запаљени восак несме се гасити водом, јер ће се разлити па ће ватра још вишебукнути, већ треба суд што брже покрити мокрим ћебетомда се ватра угаси.

368

Кад восак буде потпуно отопљен треба скинути суд сватре и восак разлити у специјалне судове или лавор иоставити да се преко ноћи природно охлади. По хлађењу

Цеђење воска из воштине помоћу специјалне пресе

24 Практично пчеларство369

калуп воска извадити из суда и одоздо ra добро очистити одтропа, тако да се добије чист восак који се може употребитиза прављење сатних основа или за продају.

ИЗРАДА САТНИХ ОСНОВАПОМОЋУ МАЛИХ ПРЕСА

За израду сатних основа користи се специјална преса.У пракси се најбоље показала Puшeoвa преса. Овом пресомискуснији пчелари могу лако и једноставно да израђују сатнеоснове, како за своје потребе тако и за остале пчеларе којимаодговара величина пресе, односно величина сатних основа.

Пре почетка израде сатних основа треба припремитичист восак, растварач, сто, посуду за разливање воска ирастварача и један туп нож за обрезивање саћа.

Восак за израду сатних основа мора бити чист и безикаквог талога. Да би се то постигло треба за време топље-ња воска густом цедиљком уклонити пену са површине, азатим очишћен восак ставити на тиху ватру.

Да се сатне основе при изради не би лепиле за прсте,треба унапред припремити растварач од штирка, сапунице,кромпирове воде, меда и шпиритуса, сурутке и обраног млека.

Штирак је најјефтинији и уједно најбољи растварач.Припрема се на исти начин као и штирак за штиркање рубљау домаћинству.

Ричеова преса за израду сатних основа

370

Сапуница се сиравља од дела белог сапуна величинеораха који се истопи у 1 литру топле воде.

Кромпирова вода припрема се од 5 — 6 сирових кромпи-ра средње величине које треба изрендисати па преко њихсипати 2 литра топле воде. Масу добро измешати и после 15минута процедити кроз ређе платно, па са добивеном течно-сти залити пресу.

Медно-шпиритусни растварач справља се од 6 кашикамеда, 1/8 чистог шпиритуса и 1 литра топле воде.

Сурутка и обрано млеко такође могу послужити каорастварачи.

Када смо припремили растварач и восак, тада требадобро учврстити сто на коме ћемо израђивати сатне основе.По столу на који ће бити постављена преса треба разастртинавлажено четвороструко ланено платно, па са десне странепресе ставити суд са растварачем као и посуде (лонче итигањ) са којима ће се разливати растварач и восак.

Пошто смо спремили растварач, пресу добро изрибамоцеђом, исплакнемо млаком водом и прелијемо чистим шпи-ритусом (вода и четка морају бити потпуно чисте). Потомсипамо растварач у пресу и четком добро изрибамо све ње-не делове, нарочито ивице, а затим из пресе истресеморастварач.

После ове припреме, левом руком подижемо горњу пло-чу пресе до половине, а десном сипамо из тигања загрејанивосак преко целе доње плоче. Скоро истовремено левомруком спуштамо горњу плочу, док десном враћамо тигањ усуд с воском. Свако даље притискивање на плочу је непот-ребно. Сада са обе руке подигнемо пресу и преостали восак,који је још течан, исцедимо преко десне ивице пресе у суд срастопљеним воском. Горњу плочу пресе, на којој се налазивештачка сатна основа, подигнемо и тупим ножем обрежемоњене ивице. Ако су ивице добро одсечене, вештачка сатнаоснова се лако скида. У случају да се основа тешко скида,знак је да растварач није добар, па се мора или заменити илипоправити додавањем меда, шпиритуса, кромпирове воде,штирка или сапунице.

Неисправне вештачке сатне основе добијају се када стоне стоји стабилно, када се ради сувише споро, када се пресасувише загреје или није добро очишћена, када је четка маснаи када растварач није добро истресен.

24*

371

Вештачке сатне основе изливене од чистог пчелињегвоска постају на температури испод 18°С крте и лако селоме. Ово ћемо избећи ако саће чувамо у топлој соби натемператури од 22 до 26°С или ако гa пре увлачења у рамовемало загрејемо у топлој просторији.

П Ч Е Л И Њ И ОТРОВ, Њ Е Г О В О ДЕЈСТВО ИУ П О Т Р Е Б А

Пчелињи отров производи отровна жлезда која је унепосредној вези са жаочним апаратом пчеле радилице.Највише отрова производе пчеле после 20 дана живота.Пчелињи отров садржи мрављу, сону и ортофосфорну ки-селину, затим сумпор, фосфорно-кисео магнезијум и др.

Дејство пчелињег отрова на човечији организам врло јесложено и углавном зависи од дозе отрова, места убода,особености организма — а нарочито од његове индивидуал-не осетљивости. Пчелињи отров се различито манифестујекод разних особа. Обично изазива карактеристичну локалнуреакцију која се испољава у осећању бола, појави црвенила иотока. Неке особе сразмерно лако подносе пчелињи отров,док друге и при једном убоду теже дишу, добијају вртогла-вицу, зноје се и пулс им постаје убрзанији. Код неких особапојави се свраб, оспе, копривњача и малаксалост. У лите-ратури се спомињу чак и смртни случајеви само од једногубода, али су овакви случајеви врло ретки.

Особама које одмах отичу од убода пчела треба ставитихладан облог и место убода премазати амонијаком или сир-ћетом. Уколико таква особа добије вртоглавицу и почне дајој избија хладан зној, а при томе отиче, треба одмах позва-ти лекара да би дао инјекцију против пчелињег убода. Доклекар не стигне, болеснику треба ставити преко главе игруди хладне облоге, које се морају чешће мењати.

Ако пчеле нападну стоку и неко грло добије више убода,треба одмах позвати ветеринара, а док ветеринар не стигне,преко главе, сапи и трбуха ставити мокру ћебад или, ако ублизини постоји каква река, утерати стоку у реку.

372

Пчелињи отров се користи као лековито средство зареуматична обољења. Он се сакупља на тај начин што сезадак пчеле притиска на упијаћој хартији да би пчелаиспустила отров. Овај отров се у фармацији даље прерађујеи продаје у облику масти или течности под разним називима.

БОЛЕСТИИ ШТЕТОЧИНЕ ПЧЕЛА

БОЛЕСТИ ПЧЕЛА

Болести пчела наносе из године у годину све веће гу-битке пчеларству. Од њих често страдају многа друштва па ичитави пчелињаци. Оснивање, подизање и усавршавање пче-лињака изискује много година напорног рада и одрицања, аболести пчела за кратко време могу да их опустоше. Наро-чито су опасне заразне болести, јер се веома брзо ширенаносећи велике штете пчелињацима. Њихово ширење на већеудаљености настаје сеобом заражених пчелињих друштавана пашу, купопродајом болесних пчелињих заједница, на-бавком заражених матица из удаљених крајева, чак и уда-љених земаља, итд. Не знајући да му је неко друштво обо-лело, пчелар најчешће сам шири заразу на здрава друштва усвом пчелињаку. Он то нехотице чини спајањем болесних издравих друштава, премештањем рамова из кошнице са бо-лесним у кошнице са здравим пчелама, додавањем зара-жених матица, употребом пчеларског прибора и алата укошницама са зараженим и незараженим пчелама.

Због свега овога веома је важно да пчелар добро упозназнаке одређених болести, да би те болести што раније пре-познао и благовремено предузео одговарајуће мере за њи-хово сузбијање.

Штитећи пчелу као необично важну за пољопривреду(опрашивање биљака, принос меда и других пчелињих про-извода), законодавац је на основу савезног закона донеоПравилник о мерама за сузбијање и искорењивање заразнихболести пчела (Службени лист СФРЈ бр. 49/82). Овим пра-вилником предвиђају се мере за сузбијање заразних болести:

374

америчке куге пчелињег легла, акарозе, ноземозе и вароозе.Поред овога у СР Србији постоји Програм мера здравственезаштите животиња за 1982. и 1983. годину, који укључује издравствену заштиту пчелињих заједница (Службени гласникСРС бр. 57/81). Овакве програме донеле су и остале репуб-лике и покрајине.

Ове законске одредбе захтевају најтешњу сарадњу из-међу пчелара и ветеринарске службе којој је поверено уста-новљавање и сузбијање болести и лечење пчела. На жалост,та сарадња није онаква каква би требало да буде. Чести суслучајеви прикривања заразних болести пчелињих заједница.Овакви поступци несавесних пчелара наносе штету свим пче-ларима. Исто тако се дешава да пчелари наиђу на неразу-мевање код ветеринарске службе, јер је мали број ветеринаракоји су истовремено и пчелари. Међутим, само заједничкомборбом пчелара и ветеринара у сузбијању болести пчеламоже се постићи успех. У оним земљама где је та сарадњаизванредна постигнути су завидни резултати — потпуноискорењивање и такве заразне болести као што је америчкакуга пчелињег легла.

Нема сумње да унапређење пчеларства захтева пре свегаздрава пчелиња друштва, јер ће само таква друштва редовнодоносити задовољавајући принос меда и осталих пчелињихпроизвода.

Иако има болести од којих оболева и легло и одраслепчеле, уобичајена подела свих болести пчела је на болестипчелињег легла и болести одраслих пчела.

Б О Л Е С Т И П Ч Е Л И Њ Е Г Л Е Г Л А

АМЕРИЧКА КУГА П Ч Е Л И Њ Е Г ЛЕГЛА(Америчка трулеж пчелињег легла)

Америчка куга пчелињег легла је заразна болест затво-реног легла коју проузрокује микроорганизам чији је латин-ски назив Bacillus larvae. Веома раширена у нашој земљи каои свуда у свету, ова болест наноси огромне губитке пчелар-ству. Због способности проузроковача да ствара веома от-

375

порне облике (споре) и због своје прикривености у почетку,америчка трулеж легла представља најопаснију заразну бо-лест пчела. У угинулим сасушеним пчелињим ларвама, увоску, у кошници у којој се налазило оболело друштво,споре могу да остану живе и способне да поново изазовузаразу и после 20 година.

Ширење болести. Од ове болести првенствено оболевајујача пчелиња друштва и друштва склона грабежи. Пљачка-јући мед из заражених кошница, пчеле уносе заразу и у својукошницу. Када оболе, постепено слабе и постају плен гра-бежи јаких још незаражених друштава. На овај начин заразасе веома брзо преноси на здрава друштва у пчелињаку, а ина друштва околних пчелињака.

Најчешћи преносилац је сам пчелар. Не слутећи да му јенеко друштво оболело, пчелар преноси болест из друштва удруштво; кад појачава слаба друштва, кад вештачки умно-жава пчелиња друштва, кад преноси саће из једне у другукошницу, кад купује заражене кошнице, старо саће од зара-жених друштава, вештачке сатне основе које се израђују наручним пресама а восак није дезинфикован, при цеђењу медаи сл.

Знаци болести. У прво време по заражењу на пчелињемдруштву се не примећује ништа, тј. нема никаквих промена.Тако може да прође неколико недеља а да пчелар не зна даму је друштво оболело. То је сасвим разумљиво кад се знада страдају поклопљене ларве (које се заразе док је легло јошнепоклопљено), па нису одмах видљиве промене. Тек после 3недеље, када се појаве промене на поклопцима затвореноглегла, може се посумњати да је друштво оболело од аме-ричке куге пчелињег легла.

Пчелар који ретко прегледа легло приметиће промене надруштву тек после неколико месеци, када се број пчела укошници видно смањио, или ће то осетити по специфичноммирису зараженог легла.

Осим промена на ларвама и друштву јављају се проме-не и на поклопцима затвореног пчелињег легла. Оне сууједно и најуочљивији знаци да је легло оболело од куге.Поклопци на оболелом затвореном леглу мењају своју при-родну боју: у почетку се местимично појављују пеге, затимта места потамне и угну се, а на тако угнутим местима видесе мање и веће рупице. Рупице на поклопцима направе пчеле

376

покушавајући да отклопе и очисте ћелију. Ако скинемо пок-лопчић са ћелије, наћи ћемо угинулу ларву, која је измениласвоју боју, облик и једрину и постала млитава. У почеткуболести ларва губи своју белу боју седефастог сјаја и посте-пено постаје светложућкаста. Седам дана после смрти ларваје сивожућкаста или жућкастосветлосмеђа. Наредних недељудана она из дана у дан све јаче прилеже уз један зид ћелије, абоја јој постаје све тамнија.

Саће са пробушеним и угнутим поклопчићима обо-лело од куге — америчке трулежи легла

Кожица ларве затим постаје крта и лако се кида, а ларвасе претвара у лепљиву масу. Ако се дрвцетом шибице покушада извуче трула маса, она се растеже у дуге конце. То стањенаступа отприлике 3 — 4 недеље пошто ларва угине. Месец домесец и по после угинућа ларва се осуши и коначно добијецрно-смеђу боју. Ове остатке угинулих и осушених ларвиналазимо у ћелијама током касне јесени па све до раногпролећа, тако да се с новим леглом јављају и нови случајевиболести.

377

Одрасле пчеле не оболевају од ове болести, али се про-мена на леглу ипак одражава и на њима. Живот пчела јекратак, а измена у друштву је веома брза, па се недостатакнових младих пчела брзо запажа. Друштво бројчано слаби, и

Трула маса оболелог пчелињег легла од америчке куге растеже се у дугекончиће

тако долази до његовог поремећаја и пропадања. Ако седруштво зарази у пролеће, видљиви знаци показаће се прикрају лета или у јесен, а ако се зарази у јесен, болест сепримећује у пролеће.

Понекад се догоди да се ослабљена друштва из јакозаражених кошница иселе, што се обично догађа у познолето, тако да позни ројеви увек побуђују сумњу да потичу иззаражених кошница.

Много пута су вршени покушаји у циљу поузда-ног откривања америчке трулежи легла у самом почетку.Међутим, пошто има много врста бактерија које су у стањуда инфицирају ларве и лутке у скоро идентичном изгледу имирису труле масе, то без детаљног лабораторијског прег-леда сумњивих узрочника не могу се предузимати ефикасне ибрзе мере ликвидирања жаришта.

Сузбијање болести. Пошто се ова опака заразна болестне може лечити, ради спречавања њеног даљег ширења при-мењују се најстроже мере — уништење оболелих пчелињихдруштава. Њено сузбијање спроводи се према одредбамаЗакона о заштити животиња од заразних болести које угро-жавају целу земљу. Сваки пчелар који примети знаке овеболести на свом пчелињаку дужан је да о томе известинадлежну ветеринарску службу. Ако се утврди америчка кугапчелињег легла, наредиће се следеће мере: затварање зара-женог пчелињака; уништење свих заражених кошница санепокретним саћем, заједно са пчелама и саћем; уништавањесвих дотрајалих кошница, без обзира на тип израде, заједно

378

са пчелама и саћем; уништавање зараженог саћа и пчела иззаражених кошница спаљивањем и закопавањем, с гим да сеприбор и кошнице дезинфикују; забрана држања пчелињихзаједница без матица и спречавање ројења пчела у зараже-ном пчелињаку; дезинфекција пчелињака и пчеларског при-бора који се користи при извршењу мера наређених у зара-женом пчелињаку одговарајућим дезинфекционим средствомили зависно од материјала опаљивањем.

За пчелиња друштва, кошнице и предмете уништенеуслед наређених законских мера, пчелару припада накнадапо прописима република, односно аутономних покрајина.

Ако се за гушење пчела употреби сумпорни дим, онда секроз лето оболелог друштва убацују млазеви дима све док непрестане зујање пчела. Кад зујање престане, лето треба зат-ворити, па тек увече, кад се пчеле смире, извршити спаљи-вање целог садржаја кошнице.

Дезинфекцију је најбоље спровести на следећи начин: саоквира и унутрашњости кошнице остругати челичном чет-ком прополис и восак, па их затим рибаћом четком и вру-ћом водом, у коју треба ставити неки детерџент, доброорибати. Пошто смо добро орибали кошницу и оквире, тадапомоћу лет-лампе јачим пламеном опалимо све оквире икошницу изнутра. По завршеној дезинфекцији кошница иоквири се могу поново употребити. Лет-лампом треба опа-лити и сав прибор употребљаван у пчелињаку.

Кугом заражене кошнице најсигурније се дезинфикују добром лет-лампом

379

ЕВРОПСКА ТРУЛЕЖ ПЧЕЛИЊЕГ ЛЕГЛА

(Блага трулеж пчелињег легла)

Европска трулеж пчелињег легла је болест отвореног изатвореног легла благе природе. Мада се у оболелом леглуможе наћи више врста бактерија (Streptococcus apis, Bacillusalvei, Bacterium eurydice), узрочник ове болести je бактеријаStreptococcm pluton. Остале бактерије имају мањи значај унастанку европске трулежи пчелињег легла, а саме могу дапроузрокују одређене болести. Тако Streptococcus apis иза-зива кисело легло, а Bacillus alvei лажну трулеж пчелињеглегла.

Да ли ће се европска трулеж пчелињег легла јавити самоу једном друштву, у неколико друштава на пчелињаку иличак у свим пчелињацима једног краја, зависи од деловањанеповољних услова који ометају нормалан живот и радпчелињих заједница. Ако су неповољни услови за животпчела тешки (јака хладноћа, дуготрајни недостатак пашеитд.), бактерије ће се брже размножавати у пчелињим лар-вама и знаци болести испољиће се на отвореном леглу.Уколико ови услови нису изражени, услед споријег размно-жавања бактерија у ларвама знаци болести јавиће се на леглутек када оно буде поклопљено.

Европска трулеж легла најчешћа је у пролеће, мадапчелиња друштва могу да оболе и у другим годишњимдобима. У време паше она слаби, некада чак и престаје самаод себе, али се најчешће поново јавља чим паша прође.

Три дана пре затварања ћелија, на живим оболелимларвама јасно се примећују ови знаци: седефастобела и сјајнабоја ларве мења се у нејасно жуту, а изражени прстенастиоблик ларве постаје деформисан; кроз кожу живих испру-жених ларви назире се црево пуно цветног праха у виду једнетамножуте пруге (овај знак се лако примећује и голим оком);искусан пчелар лако уочава болест и по томе што оболелеларве мењају свој нормалан положај, а у неким ћелијама онесу пресавијене и преко ћелија. Тела угинулих ларви одмахдобијају тамнију боју, која касније постаје мрко-црна. Ако изћелије извучемо угинулу ларву, осетићемо јак мирис на сирћеса врло непријатним киселим задахом који подсећа на мириспоквареног сира или трулог меса, због чега пчелари ову

380

болест и називају киселом или смрдљивом трулежи легла.Промене на затвореном леглу код европске трулежи некадасу сличне променама које се јављају на леглу оболелом одамеричке куге. Поклопци су нешто увучени и на њима севиде рупице. Трула маса није лепљива и растегљива као кодпчелиње куге, те због тога пчеле и успевају да очисте ћелијеод изумрлих ларви.

Ларве оболеле од евронске трулежи мењају свој нормалан положај, а некадасу пресавијене преко ћелија

Услед ове болести легло добија карактеристично шаре-нило од поклопљених и непоклопљених ћелија, тзв. шаренолегло, по коме се ова болест најпре и уочава. Ово је утоликоуочљивије уколико болест дуже траје.

Лечење. Ефикасно средство за лечење је стрептомицин.За једно пчелиње друштво потребан је 1 грам стрептоми-цина и 1 литар сирупа. Пошто се стрептомицин производи упраху, ваља ra претходно растопити у дестилисаној води иликишници, па затим сипати у млак сируп и добро измешати.Овом количином лековитог сирупа треба флит-пумпом три

381

пута попрскати оболело пчелиње друштво, и то тако што седруго прскање изводи увече трећег дана после првог прска-ња, а треће четвртог дана после другог прскања.

У случају да се болест поново појави, прскања поновитиистим редом како је описано.

Поред стрептомицина делују исто тако добро и другиантибиотици (геомицин, терамицин, итд.). У току лечењаантибиотицима медишта треба уклонити да антибиотици неби доспели у мед, где им дуже времена дејство остаје сачу-вано (неколико месеци па чак и више од годину дана). Медкоји садржи антибиотике, макар и у малим количинама,неподесан је за људску употребу.

Осим лечења европске трулежи антибиотицима, требапредузети и друге мере. У првом реду, леглу ваља обезбе-дити бољу негу. То се постиже сужавањем плодишта па већиброј пчела запоседа мању површину легла. Захваљујући тојмери, јака друштва често оздраве и без примене анти-биогика.

КИСЕЛО ЛЕГЛО

Кисело легло је заразна болест отвореног легла којупроузрокује бактерија Streptococcus apis. Ова бактерија сечесто налази и у леглу оболелом од европске трулежи.Промене на ларвама код ове болести сличне су онима кодевропске трулежи. Угинуло легло одаје јак кисео мирис паотуда и назив болести. Када се ларве сасуше, распадну се уситне мрвице.

Болест је благе природе и често престаје сама од себе. Зањено сузбијање и лечење примењују се исте мере као кодевропске трулежи пчелињег легла.

ЛАЖНА ТРУЛЕЖ ПЧЕЛИЊЕГ ЛЕГЛА

Ово је болест затвореног легла чији је проузроковачBacillus alvei, који ствара споре. И овај проузроковач се честоналази у леглу оболелом од европске трулежи, где допри-носи појави непријатног задаха. Важно је да се ова болест незамени са америчком кугом пчелињег легла јер су неки знацикод обе болести слични (увучени поклопци, рупице на пок-

382

лопцима). Међутим, за лажну трулеж пчелињег легла нај-важнији знак је појава јаког задаха на покварени сир илипокварено месо, који се никад не јавља код америчке кугепчелињег легла.

Болест је благе природе и не проузрокује веће штетепчеларству. Пошто узрочник ствара отпорне споре, саће саоболелим леглом треба уништити а кошницу дезинфиковатипламеном лет-лампе.

МЕШИНАСТО ЛЕГЛО(врећасто легло)

Мешинасто или врећасто легло је заразна болест зат-вореног радиличког и трутовског легла проузрокована ви-русом. Болест је благе природе и не наноси озбиљне губиткепчеларству. Мада мешинасто легло пчелари доста реткопримећују, има извештаја да се ова болест све чешће јавља унашој земљи.

Од оболелих друштава болест се преноси на здрава rpa-бежом, залуталим радилицама итд. Најчешће болест ширисам пчелар премештањем рамова из зараженог у здраводруштво, спајањем здравих и болесних друштава или на некидруги начин.

Знаци болести. На поклопцима легла виде се, слично каокод америчке куге легла, мрље и улегнућа поклопаца. Такођесе могу видети и рупице на поклопцима. Кад се уклонепоклопци, виде се угинуле ларве. Оне се могу извући изћелија а да им се кошуљица не прекине. Ако се помоћудрвцета шибице извади ларва из ћелије, она ће висити надрвцету налик на малу мешину јер јој унутрашњи органи,

Мешинасто легло — угинула ларва у облику мешине (Borchert)

383

претворени у течну масу, леже у сачуваној кошуљици попутводе у мешини. Од оваквог изгледа угинуле ларве потиче иназив ове болести. Ларва која остаје у ћелији, постепено сесасуши, прилеже уза зид ћелије и поприма тамнију боју.Глава сасушене ларве увек је тамније боје од тела и нешто јеуздигнута. Угинуло легло ретко кад се налази груписано, већје разбацано по саћу. Код мешинастог легла, за разлику одамеричке куге пчелињег легла, маса угинулих ларви нијелепљива ни растегљива.

Сузбијање болести. Болест је благе природе и лако сесузбија. Друштво у коме се нађе легло оболело од овеболести треба обавезно више пута прихранити шећернимсирупом, а плодиште сузити да се обезбеди боље загревање инега легла. Ако се у неким друштвима нађе саће са већимбројем угинулих ларви, такво саће треба исећи и уништити.

КРЕЧНО ЛЕГЛО

То је заразна болест затвореног легла коју изазива гљи-вица чији је латински назив Ascosphaera apis (ранији називузрочника био је Pericystis apis).

Болест се јавља и на радиличком и на трутовском леглу.Благе је природе и не наноси веће губитке пчеларству. Чешћесе среће у северним, хладним и влажним крајевима нашеземље. Појављују се од почетка маја до краја октобра. Поредгљивице, за избијање болести потребно је да настану непо-вољни услови за живот пчела и ларви (влага, недостатакпаше итд.). Тада гљивице нападну ларву и брзо се у њојразмножавају, постепено је обавијајући белим нитима (хи-фама). Ларва угине, стврдне се и промени боју. Постајесветложута, касније жута, а по површини изгледа као да јепрекривена дебелим слојем креча, па отуда и назив овеболести.

Сузбијање болести. Болест се лако сузбија. Сваком обо-лелом друштву треба дати по 1 грам натријум-пропионатаили 1 грам аскорбинске киселине (витамина С). Поред да-вања лекова ваља сузити плодиште ради боље неге легла. Ујаким друштвима болест често престаје сама од себе.

384

Кречно легло се појављује када су услови за развој гљивица повољни

КАМЕНО ЛЕГЛО И АСПЕРГИЛОЗА ПЧЕЛА

Исти проузроковач, гљивица Aspergillus flavus у леглуизазива болест камено легло, а у одраслих пчела болест подназивом аспергилоза пчела.

Камено легло. Проузроковач се налази у кошници каоњен стални становник, или га у кошницу унесу пчеле саполеном. Ако настану повољни услови за развој гљивица(влага), настаје и обољење.

Када доспе у црево ларве, гљивица постепено разаратело ларве, па чак пробија и њен омотач, проузрокујућиугинуће ларве. Угинула ларва се постепено стврдњава док непостане тврда као камен, одакле и назив ове болести. Стврд-нуте ларве имају зелену боју, а касније постају тамносмеђе.Ако се саће са болесним леглом протресе, чује се звук настаопомерањем окамењених ларви.

Аспергилоза пчела. Може се јавити истовремено са по-јавом каменог легла или три до четири недеље после појаве

25 Практично пчеларство385

болести на леглу. Са храном пчеле унесу и гљивице. Болестнајвише оштећује мишиће пчела па се оне тромо крећу итешко лете. Већином успевају да напусте кошницу и угинуван ње. Груди и задак угинулих пчела су стврднути, а целапчела изгледа као да је обавијена велом жутозелене боје.

Сузбијање болести. Узрочник ове болести легла и од-раслих пчела може се пренети на људе, код којих доводи дообољења првенствено органа за дисање. Како ова болест уљуди може имати озбиљне последице, ако пчелар посумњада су му друштва оболела, треба одмах да пошаље налабораторијски преглед делове промењеног легла или мртвепчеле најближој ветеринарској дијагностичкој станици. Уко-лико се сумња потврди лабораторијским налазом најбоље језаражена друштва угушити сумпорним димом и угушенепчеле уништити. Саће претопити, а кошнице и прибор дезин-фиковати пламеном лет-лампе.

ПРЕХЛАЋЕНО ЛЕГЛО

Ова болест настаје на леглу ако се оно недовољно заг-рева или се нагло изложи хладноћи. Јавља се најчешће упролеће када изненада захладни па пчеле морају да образујуклубе. У средини клубета легло је покривено пчелама идобро се загрева. Међутим, изван клубета, где пчела нема,ларве су изложене хладноћи и угињавају. Угинуло легло јепо правилу без мириса. Кад се погледа рам, у средини севиди непромењено и добро развијено легло, а на крајевимаугинуле ларве. До прехлађеног легла долази и онда кадастрада велики број пчела, што је најчешће случај код нозе-мозе и тровања пчела. Мали број пчела не може довољно дахрани и загрева легло па оно због тога страда. Уколикопрехлађено легло није последица неке друге болести (нозе-мозе, америчке куге легла), чим отопли, стање се у пчелињемдруштву нормализује. Ради што бржег опоравка друштвапотребно је сузити плодиште и прихранити пчеле.

386

БОЛЕСТИ ОДРАСЛИХ ПЧЕЛА

НОЗЕМОЗА

Ноземоза је паразитска болест одраслих пчела којупроузрокује праживотиња Nosema apis. Ова у нас веомараширена болест наноси озбиљне губитке пчеларству. Па-разит напада ћелије средњег црева пчеле, у којима се размно-жава и које уништава. Услед оваквог дејства паразита до-лази до поремећаја у варењу, услед чега један део хранеостаје несварен и у виду ретког пролива избацује се напоље.

Ноземоза — развој паразитанастаје у ћелијама средњег

црева пчеле

У овом измету налазе се паразити у облику новостворенихспора. Због поремећеног варења настају промене и у другиморганима, па оболеле пчеле живе много краће од здравих.Ако оболи, матица брзо угине (некад за 3 месеца, а и раније),па друштво постаје безматак, услед чега још брже пропада.

Зараза настаје углавном преко зиме, када болесне пчелеи матица избацују измет у кошници. Измет болесних пчела иматице пада по саћу, оквирима и зидовима кошнице, па сетако болест брзо пренесе и на здраве пчеле.

Док су пчеле још у презимљавању, ноземоза се ширисамо међу пчелама у тој кошници, јер се пчеле из другихкошница не мешају са њима. Али када пчеле почну да излећуи да опште са околином, ноземоза се шири и на суседне

25* 387

пчелињаке, пошто измет заражених пчела доспева у појилаза пчеле, на цветове, баруштине и друга места где пчеледолазе из других кошница и пчелињака. Осим тога, болест сепреноси ројевима, болесним матицама, а може је пренети ипчелар премештањем оквира из једне кошнице у другу.

Потребно је напоменути да паразит по уношењу у орга-низам не изазива одмах обољење пчела, већ онда када сууслови за то повољни. Зато је у почетку и тешко откритиболест, јер пчеле могу бити месецима заражене а да за товреме не испоље никакве знаке болести.

Преношење ноземозе са заражених пчела на здравепрестаје за време активног општења пчелињих друштава саоколином. Међутим, саће у кошници је и даље главни ре-зервоар заразе, јер пчеле ретко кад успевају да очисте пара-зите у току пролећне и летње сезоне. Довољно је да се у токујесени болешћу зарази мали број пчела, па да се она у токузиме поново рашири.

Пчелиња друштва која оболе од ове болести слабо серазвијају у пролеће због тога што стално губе велики бројизлетница, те и на доброј паши прикупе мале количине меда,остављајући утисак друштава која животаре. Ово је нарочитоуочЉиво у априлу, после влажне зиме, јер зимска влага ивлажна клима уопште погодују размножавању паразита којиизазивају ову болест.

Знаци обољења. Ноземоза је обољење које нема такоизразите знаке према којима би се зараза могла откритиодмах у почетку. Међутим, искусном пчелару пажњу на овуболест скрећу извесни знаци који се запажају на леглу ипчелама.

Пчелиња друштва оболела од ове болести крајем мартаизгледају још јака и здрава. Али већ у априлу и мају настајењихово слабљење. Услед губитка већег броја излетница за-пажа се несклад између величине легла и броја пчела. Леглокоје изгледа здраво запоседнуто је малим бројем пчела, штодоводи до прехлађеног легла и угињавања ларви.

Код пчела се примећује слабост која се испољава у губ-љењу моћи летења, тако да пред кошницом видимо пчелекоје се вуку по земљи, гомилајући се у клупчета у трави.Када се ови знаци примете треба одмах отворити кошницу,па ако и на подњачи видимо пчеле са надувеним стомацима

388

које се скупљају у гомилице, а при притиску трбуха штрцнеим млаз течности жућкастосиве боје, највероватније је да сепојавила ноземоза. Још сигурнији знак је пролив, од кога суподњача, зидови и оквири попрскани ситним жућкасто-мрким мрљама.

Међутим, болест се може са сигурношћу установитиједино микроскопским прегледом измета болесних и угину-лих пчела. Због тога треба узети 30 мртвих и живих пчела ипослати их најближој ветеринарској дијагностичкој станицина преглед.

Превентива. При спречавању ноземе пчелар треба даима у виду, да свежих клица има у кошници скоро увек, алида болест избија и доводи до слабљења друштва тек када сеоне јако намноже. Пошто влага нарочито погодује развојуклица, место на коме се налази пчелињак треба да је оцедно,суво, и добро осунчано.

Познато је да пчелињаци у којима су кошнице токомзимских дана изложене сунцу много мање пате од ове бо-лести. Стога сув терен пчелињака и добро осунчане кошницепредстављају одличну превентиву у спречавању ноземозекод пчела.

Сузбијање болести. Ноземоза се сузбија према одред-бама Закона о заштити животиња од заразних болести којеугрожавају целу земљу. Ако пчелар примети знаке ове бо-лести, дужан је да о томе извести најближу ветеринарскуслужбу. Уз присуство ветеринара наредиће се следеће мере:спаљивање изразито слабих пчелињих заједница; лечење пче-лињих заједница одговарајућим леком и пребацивање пчелаиз заражених у дезинфиковане кошнице; затварање зараже-ног пчелињака и забрана промета до завршетка лечења;дезинфекција одговарајућим дезинфекционим средствомкошница у којима је утврђена ноземоза, саћа из тих кошни-ца, пчеларског прибора и других предмета који се користе узараженом пчелињаку; уређивање хигијенских напајалиштаза пчеле.

У лечењу ноземозе најбољи резултати постигнути суантибиотиком фумагилином. Лек се даје у шећерном сирупуили у погачама у количини које је произвођач прописао.Треба пазити да антибиотик не доспе у мед, јер је мед којисадржи антибиотике неподесан за људску употребу.

389

Пошто се болест у кошници шири зараженим изметом изараженим медом, поред лечења антибиотицима треба при-менити и замену зараженог саћа. Ако такво саће уклонимоиз кошнице а на његово место ставимо ново, младе пчеленеће моћи да се заразе, па се угињавањем старих зараженихпчела друштво ослобађа болести. Замена саћа најпростије сеизводи тако што се постепено вади саће без легла а нањегово место ставља ново.

Један од главних услова за успешно лечење ноземозе једа друштва уђу у зиму са што већим бројем младих пчела. Тозначи да пчеле треба прихрањивати одмах по завршеткулетње сезоне, док матица још активно залеже јаја. При томсе ваља постарати да пчеле имају довољне количине цветногпраха. Ако га нема довољно, мора се користити конзервисанпрах, који се меша са сирупом, јер цветни прах веома по-вољно утиче на развој легла и стварање јаких друштава самладим пчелама које одолевају и најјачим зимама.

Поред овога треба посебну пажњу обратити правилномзимовању пчела. Друштва не смеју да зазиме на медљици,која је тешко сварљива и изазива чешће избацивање измета.За време зиме обезбедити мир на пчелињаку да се пчеле неби беспотребно узнемиравале.

Старо и неправилно саће из кошница у којима су билеболесне пчеле ваља претопити а кошнице и прибор дезин-фиковати пламеном лет-лампе. Ново и правилно саће можесе употребити ако се претходно дезинфикује. Дезинфекцијасе врши парама 80%-тне сирћетне киселине.

Пошто је ова болест у нас веома раширена, добро је дасе, у случају већих зимских губитака, мртве пчеле са подњаче(око 30 пчела) пошаљу у одређену специјалистичку ветери-нарску организацију где ће се извршити лабораторијскипреглед на ноземозу.

АКАРОЗА

Ову паразитску болест одраслих пчела изазива крпељпод називом Acarapis woodi. Крпељи су мали и не могу севидети голим оком. Живе и размножавају се у првом парудушника пчеле, чији зид пробијају и сишу крв (хемолимфу).Крпељи нападају младе пчеле јер могу продрети у душник

390

само сасвим младих пчела. Женка крпеља снесе јаја у душни-ку, а већ за 14 дана развију се одрасли паразити. У душникусе понекад намноже у тој мери да га потпуно затворе. Некадасе нађе и преко 100 крпеља у једној пчели. Сишући крв пчеле,ови паразити ослабљују њен организам. Осим тога, намно-жени у душнику не дозвољавају продор ваздуха и тимеснабдевање мишића кисеоником, због чега пчеле не могу далете.

Знаци болести. Знаци болести се примећују јасније каддође пролеће и кад пчеле почну да излећу из кошнице. Тадасе на лету виде болесне пчеле које безуспешно покушавају даузлете, падају на земљу и узнемирено ходају подрхтавајућикрилима. Убрзо угину испред кошнице.

Сузбијање болести. Пошто се крпељи не могу видетиголим оком а знаци болести нису поуздани, болест се уста-новљава лабораторијским прегледом.

Ако се болест установи, сузбија се према одредбамаЗакона о заштити животиња од заразних болести које угро-жавају целу земљу. У зараженом пчелињаку наредиће се

Акароза — паразити у душнику пчеле (Nascimento)

391

следеће мере: забрана премештања свих пчелињих заједницау полупречнику од три километра од зараженог пчелињака;лечење свих пчелињих заједница у зараженом кругу одгова-рајућим леком; контролно дијагностичко испитивање у зара-женим пчелињацима, које се спроводи следећег пролећа;затварање зараженог пчелињака до завршетка поступкалечења.

За лечење ове опасне заразне болести постоје добрилекови. Они у виду дима убијају паразите, а не шкоде нипчелама ни леглу. Којим ће се леком лечити одлучује над-зорни орган. Најбољи резултати постигнути су препаратомфолбекс (швајцарски препарат), који долази у промет у обли-ку листова картона натопљених хлорбензилатом. При лече-њу овај лист картона треба упалити па после извесног време-на угасити пламен да картон тиња испуштајући дим. При-мењује се тако што се предвече тињајући картон окачиизмеђу рамова. Лето на кошници се затвори и остаје затво-рено 1 час. Поступак се понавља 8 пута у размаку од 7 дана,што је неопходно да би се сви паразити уништили. Слабадруштва не треба лечити, већ је боље уништити их. Најбољирезултати у сузбијању и лечењу акарозе постижу се ако селечење обави у априлу или почетком маја, у време сменепчела у друштву, тако да ће велики број старих пчела кодкојих су крпељи најбројнији угинути на паши, чиме се знатносмањује број крпеља које треба уништити лековима.

ВАРООЗА

Варооза је паразитска болест пчелињег легла и одраслихпчела коју проузрокује крпељ чијије назив Varroa jacobsoni.Ова веома опасна заразна болест из југоисточне Азије рашири-ла се по читавом свету, не заобишавши ни нашу земљу. Збогштета које је већ ироузроковала пчелињацима, као и збоглаганог али незадрживог ширења, варооза је постала болестпчела о којој се највише говори и пише.

Болест проузрокује паразит који је видљив голим оком.Женка је дуга око 1,2 а широка 1,8 мм. Има веома тврдхитински оклоп, смеђецрвене боје, пун кукица и назубљен.Четири пара кратких ногу служе јој за хватање за тело пчеле.Усни апарат подешен је за пробијање танке пчелиње коже и

сисање крви (хемолимфе). Мужјаци су по величини мањи одженки, беле су боје и не сишу крв пчела. Кад оплоде женку,угину. Зиму преживе само оплођене женке паразитирајући наодраслим пчелама. У пролеће, када матица почне да носијаја и када се појави прво радиличко легло, женка крпеља узларву пчеле у ћелији снесе јаја. Ћелију у којој је пчелињаларва пчеле затварају, па даљи развој паразита тече у пок-лопљеном леглу истовремено са развојем пчеле. Међутим,како је развој паразита веома брз, већ после 2 дана ствара селутка паразита, која се одмах прихвата за пчелињу ларву. За7 дана достиже величину одраслог паразита. Мужјаци оплодеженке и угину, а женке крпеља прикачене на тек излеглупчелу излазе заједно с њом из ћелије. У току лета, када иматрутовског легла, паразити се развијају у њему, затим тајразвој полако јењава, а пред крај лета они поново запоседнурадиличко легло. Када легла нема, нема ни развоја парази-та. Оплођене женке проведу зиму на пчелама, а када дођепролеће и појави се прво легло, наставља се циклус развојапаразита.

Ширење болести. Унета у кошницу болест се полакошири. Тек када је нападнут већи број пчела, постају видљивизнаци болести. Од болесних на здрава друштва болест сепреноси грабежом, зараженим матицама, трутовима којидалеко лете а улазе у све кошнице, итд.

Варооза — паразити на лутки пчеле (Сулимановић)

392 393

Знаци болести. На ларвама се примећује да су немирнејер их паразити узнемиравају. Често се испружају прекоивице ћелија и испадају на подњачу па их пчеле избацују изкошнице. Нападнуте новоизлегле пчеле слабије су развијенеи стога изгледају ситније. Узнемирене су и крећу се теже.Старе пчеле се врте укруг безуспешно покушавајући да се

Варооза — Varroa jacobsoni на лутки трута

ослободе паразита. Крпељи се у одрасле пчеле најчешћеналазе завучени између сегмената затка, где сишу крв, мадасе могу наћи и на другим деловима тела пчеле. Када пчелаугине, одмах је напуштају и прихватају се за другу. Болест јеспорог тока, а када се развије велики број паразита, уследугињавања ларви и пчела друштво веома ослаби и на крајупропада.

Ако је болест узела маха, може се установити тако штосе стави око 50 пчела у стаклену теглу која се добро затворида у њу не може улазити ваздух. Када се после 2 - 3 сатапчеле угуше, паразити их напуштају и миле по зидовиматегле, где се јасно виде. Сигурнији начин откривања крпељадок су они још малобројни састоји се у примени некогсредства које их убија. На подњачу се постави бела хартијаили бела поливинилска простирка на коју ће паразити пада-ти када их неким средством уништимо. Вађењем хартије илиполивинилске простирке и мањи број крпеља јасно се уочавана белој подлози. Некада се, мада ретко, вароа може заме-

394

нити са пчелињом ваши, од које се разликује и величином ибојом и местом на коме паразитира.

Сузбијање болести. Варооза се сузбија према Закону озаштити животиња од заразних болести које угрожавају целуземљу. Ако се код пчела утврди варооза, у зараженом пче-лињаку и у полупречнику од три километра Око њега наре-диће се следеће мере: лечење заражених пчелињих заједницанајмање два пута годишње, у пролеће и у јесен; одстрањи-вање поклопљених трутовских ларви из кошница и коришће-ње других метода уништавања паразита; забрана премешта-ња заражених пчелињих заједница до завршетка одређеноглечења.

За уништење крпеља Varroa jacobsoni испробана су мно-ra средства, али ниједно средство до данас није дало потпунозадовољавајуће резултате. Најчешће су коришћени феноти-јазински препарати под разним фабричким именима. Лошастрана фенотијазина је та што слабо дими приликом саго-ревања. Разним додацима овај недостатак се знатно умању-је. Осим тога, убацивање фенотијазинског дима може даузнемири пчеле, па се често дешава да оне уклупчају и убијуматицу. Да би ово спречили, произвођачи лекова додајуфенотијазину и неке супстанце које благо опијају пчеле. Ле-кови с овим додатком не смеју се давати пчелама ако јетемпература нижа од 10 С, јер омамљене пчеле падају наподњачу и недовољно загревају кошницу па се може деситида читаво друштво страда.

Ако се варооза лечи фенотијазином, важно је да се димтачно расподели по кошницама и правилно дозира.

Поред фенотијазина постоји читав низ лекова различи-тог хемијског састава и различитог начина давања. Међу-тим, ниједан лек није сасвим поуздано средство против овеболести. То је» због тога што је тешко наћи лек који ћеубијати само крпеље, а не и пчеле, и који ће допрети иделовати на паразите у леглу. Због овог последњег препору-чује се лечење у рано пролеће и касну јесен, када легла укошници нема, а паразити се налазе само на одраслимпчелама, где их је лакше уништити.

Посебну тешкоћу у лечењу вароозе представља то штосе крпељи после извесног времена привикну на одређени леки постају отпорни на његово дејство. Зато је потребно да сесваке 1 — 2 године мења лек.

395

Као најпоузданије средство за лечење вароозе показаосе лек Apiacaridium, који производи „Далмед" — Далматин-ска пчеларска задруга, Сплит. Овај се лек даје у обликудима, по упутству произвођача. Не угрожава матицу, пчеле,ни легло, а уништава паразите.

Осим давања лекова ради сузбијања вароозе потребно јепредузети и неке друге мере. То је пре свега уништавањетрутовског легла у коме се током лета налази огроман бројпаразита. Ради тога треба друштвима давати оквире грађев-њаке у које ће матица полагати неоплођена јаја и где ће сеформирати трутовско легло. Исецањем и уништавањем так-вог легла знатно се смањује број паразита.

Уколико се спроводи стално лечење и друге мере засузбијање вароозе, број паразита свешће се на много мањумеру. Мањи број паразита пчелиње друштво може да под-несе, па чак и да не смањи осетно принос меда.

ПАРАЛИЗА ПЧЕЛА

Парализа пчела је заразна болест одраслих пчела проуз-рокована вирусом. Мада ретко кад страда читаво пчелињедруштво, услед губитка пчела оно осетно слаби.

Болест се јавља у свим крајевима наше земље. Најчешћенастаје у пролеће и у лето. Оболи већином само понекодруштво, ретко већи број пчелињих заједница. У друштвуболест преносе живе болесне пчеле. Младе пчеле се заразеполеном који доносе болесне сабирачице. Ширењу болестипогодује недостатак полена, медљика, врућина, лоша венти-лација кошница итд. Постоји и наследна склоност ка овојболести.

Знаци болести. Прво што пчелар запази то је да здравепчеле извлаче кроз лето из кошнице болесне пчеле. Онепокушавају да се врате у коШницу, али их стражарице непуштају унутра. Болесне пчеле подрхтавају крилима или суим она опуштена, а некада се види и дрхтање читавог телапчеле. Ход болесних пчела је несигуран јер су им ногеукочене. Боја болесних пчела такође је промењена. Уследгубитка длачица оне изгледају сјајноцрне. Задак пчеланекада је повећан услед проширења медног мехура, а некадсмањен услед испражњености желуца и црева.

396

Кад се отвори кошница, види се да се заражене пчелескупљају у горњем делу кошнице изнад здравих пчела. Бо-лесне пчеле често избацују измет по кошници, па је саћењиме запрљано.

Велики број пчела оболелих од парализе угињава напаши, тако да се у прво време примећује само слабљењепчелињег друштва. Касније знаци болести постају јаснији.Међутим, пошто су неки знаци ове болести слични знациманоземозе, акарозе и мајске болести, неопходно је послатиоко 30 живих пчела на лабораторијски преглед ради тачногустановљавања болести.

Сузбијање болести. Сигуран лек против ове болести непостоји. Добар успех у њеном лечењу постиже се откла-њањем узрока који погодују ширењу болести. Стога за времеврућих дана треба обезбедити добру вентилацију у кошници.Лета се морају што је могуће више отворити. Давати доставоде у виду ретког шећерног сирупа. Добро је, уколико немаполена, давати замену за полен (сојино брашно или сл.).Матицу болесног друштва обавезно заменити матицом којамора бити произведена од здравог најјачег друштва на пче-лињаку.

МАЈСКА БОЛЕСТ

Мајска болест је незаразна болест младих пчела која сенајчешће јавља у мају, али се може појавити и пре, односнопосле овог месеца. Болест настаје услед затвора црева поле-ном. Младе пчеле које производе млеч имају потребу завеликом количином полена и воде. Ако у то време немају до-вољно воде, полен се у цреву стврдне и настане затвор. Овосе дешава ако дуже време потрају хладни дани па пчеле немогу да излећу и подмире своје потребе за водом.

Знаци болести. Болест се јавља нагло, па стотине бо-лесних пчела истовремено излећу из кошнице. Многе од њихпадају пред кошницу, дрхте крилима, веома су узнемирене, азадак им је повећан. Само понека од њих успева да сеослободи стврднутог измета тамносмеђе боје. Да је реч омладим пчелама види се по томе што су оне густо посутедлачицама. Болест обично траје само неколико дана, али зато време може да угине више стотина пчела.

397

Лечење. Да би се пчелама обезбедила потребна вода,даје се редак шећерни сируп. Такође се даје 2 грама кухињскесоли на литар сирупа у току неколико дана. Со делује лакса-тивно, што помаже пчелама да избаце измет.

Н Е К Е М А Њ Е О П А С Н Е И Н Е Д О В О Љ Н ОИ С П И Т А Н Е Б О Л Е С Т И П Ч Е Л А

АМЕБОЗА

Проузроковач ове болести је праживотињица Malpighiellamellificae, која оштећује површинске ћелије Малпигијевихсудова. Појављује се углавном у пролеће у друштвима којасу оболела од ноземозе. Ретко кад се појављује самостално,па је тешко одредити да ли је у питању ноземоза илиамебоза, јер су знаци обољења слични.

Лечење. Још није пронађен сигуран лек, али се препо-ручује да се матица замени чим се болест појави. Пчелетреба прихрањивати сирупом уз додатак препарата нозе-мака или фумамлина.

БОЛЕСТИ МАТИЦЕ

Матица најчешће оболи од ноземе и тада представљапосебну опасност за пчелиње друштво, јер избацује измет укошници, па се проузроковач болести лако разноси. У мла-дих матица може одмах после спаривања да дође до зачеп-љења јајовода. Слузна маса коју трут предаје матици можезастати у јајоводу, где отврдне и спречава пролаз јаја. Осимтога, код матице може доћи и до зачепљења сполног отворазбог скупљања измета или због откидања мушког полногоргана приликом парења. У оба случаја зачепљење се от-клања спретним уклањањем измета, односно полног органа.

Меланоза јајника проузрокована је гљивицом Mela-nosella mors apis, која ce насељава у јајним цевчицамаматице. Услед стварања мрког пигмента меланина јајнициимају мркотамну боју. Оболела матица не може да носи јајапа је треба заменити.

398

ТРОВАЊЕ П Ч Е Л А

У природи постоје многи отрови који у организму живихбића могу изазвати озбиљне поремећаје, па и саму смрт.Истина, скоро сваки организам и сам производи средствакојима се од ових отрова брани. Пчеле, пак, инстинктивноизбегавају биљке које садрже отровне материје. Међутим,средства која се користе против биљних штеточина призапрашивању пољопривредних култура веома су отровна заинсекте. Када пчеле наиђу на запрашене цветове оне брзоугину, а такви губици могу бити врло велики. Да би се овоизбегло, у време запрашивања треба кошнице држати затво-рене, при чему пчелама треба обезбедити довољно ваздуха ихладовине. Ако у топло и спарно време запрашивање трајевише дана, пчеле се морају преселити на места где се неврши запрашивање. Када опасност прође, пчеле вратити настара места.

У случају да наступи тровање, мртве пчеле треба свакевечери избацити из кошнице и закопати. Увече пчеле ваљаприхранити благим сирупом, справљеним од једнаких дело-ва воде и шећера уз додатак 1 литра млека и пола килограмамеда на 10 литара сирупа.

ЗАШТИТА ПЧЕЛА ОД ТРОВАЊАХ Е М И Ј С К И М ПРЕПАРАТИМА

У борби против биљних болести и штеточина све вишесе у целом свету користе хемијска средства — пестициди.Употреба ових средстава врло често проузрокује тровања пче-ла и других инсеката који опрашују биљке. Понекад долази идо угинућа читавих пчелињих друштава, па и великих пчели-њака. Од оваквог уништавања пчеларство много трпи, а јошвише воћарске и ратарске културе, јер без пчела нема потпуногопрашивања биљака, а с тим у вези ни високих приноса.

Да би се отклониле, односно смањиле, штете које пче-ларству наносе пестициди при заштити пољопривреднихкултура од болести и штеточина, потребно је, пре свега,акције прскања организовано спроводити и добро знати укојој су мери поједина хемијска средства отровна за пчеле.

399

Спољни знаци тровања пчела. Одмах по тровању напчелама се могу запазити видне промене: узнемире се 10 — 20минута, затим се умртве и најзад угину. Младе пчеле на-пуштају кошницу, падају на земљу, размиле се на све странеоко кошница, вуку се, а често се могу видети у великом бројукако неправилно држе задње ноге.

Старијих пчела-збирачица готово и нема око кошница,јер оне угину у природи. Услед отрова који су пчеле унеле укошницу почињу да угињавају и ларве. Ипак, сви ови знацине могу нам сигурно потврдити да ли је у питању тровањеили нека болест. Зато, чим се овакво стање примети напчелињаку, треба одмах послати живе и угинуле пчеле нај-ближој ветеринарској лабораторији на преглед.

Како заштитити пчеле за време прскања. За све времедок траје опасност од тровања пчела кошнице се морајудржати затворене. Ако је потребно да пчеле буду затворененеколико дана, треба им обезбедити такве услове у којима ћеоне лако пребродити тешкоће због неизлажења у природу.

Затворене пчеле не смеју се узнемиравати. На погодномместу у кошници ваља им обезбедити 2 — 3 литра воде са 2%соли. Том приликом најбоље је сипати воду у празне оквиресаћа, уместо у хранилице. Шећерни сируп не сме се датипчелама, јер се од њега много узнемире, те услед тога могунекад и да страдају, поготово ако је напољу време спарно.Осим тога, пчелама треба обезбедити довољно слободногпростора у кошници, како би се расхладиле и проветриле.Ради тога, ако кошнице немају збег, треба из медиштаизвадити 3 — 4 оквира, а код полошки 5 — 6 крајњих оквира.Вентилација мора бити отворена цело време док су пчелезатворене, али под условом да светлост не допире до пчела.Кошнице ваља покрити мокрим џаковима или поњавама,које повремено треба квасити водом ако је напољу већажега.

Када је потребно да пчеле буду затворене више одједног дана, онда кошнице треба сместити у неку хладнупросторију, па чим опасност од тровања прође, вратити ихна стара места. При враћању треба посебну пажњу обратитина то да се кошницама не замене места, јер тада може доћидо грабежи ако у природи нема паше. Ако се прска илизапрашује арсеновим препаратима, кошнице се морају пре-местити са затроване површине у предео удаљен 7 — 8 км.

400

Пошто се затварањем пчела смањује полагање матич-них јаја, друштва се после престанка опасности морајуприхрањивати 4 до 5 дана шећерним сирупом или сувимшећером да би се овај застој у полагању јаја надокнадио.

Ако у близини пчелињака нема текуће воде, онда увреме запрашивања треба поставити појило да би се избеглода пчеле узимају воду на загађеним барама и каналима. Услучају да је прскање воћака почело изненада, пчеле требаодмах затворити иако још има пчела на паши. Затварањемпчела за време прскања успећемо да спасемо велики бројизлетница.

Законском одредбом регулисано је питање када, у комвремену трајања и каквим средствима је дозвољено запра-шивање и прскање пољопривредних култура и шума, да бисе пчеле заштитиле од хемијских препарата.

Н Е П Р И Ј А Т Е Љ И П Ч Е Л А

Непријатељи пчела налазе се међу инсектима, птицама исисарима. Највећи непријатељи пчела су воштани мољац,пчелиња ваш, мрави, стршљени, мишеви, жабе и птице.

ВОШТАНИ МОЉАЦ

То је сиво-бели ноћни лептир који се виђа у близиникошница од марта до октобра. Женка воштаног мољцаполаже велики број сиво-белих јаја, која се тешко примећују,јер су положена на скривеним местима (крову, пукотинамаизмеђу зидова, подњачи и поклопној дасци). После 5 — 6 данаиз положених јаја излегу се мале ларвице, које теже да сешто пре докопају првенствено незаштићеног саћа. Када имто успе, невероватном брзином изграђују ходнике измеђусаћа, обезбеђујући их материјалом од финих паучастих кон-чића, тако да за пар дана од нападнутог саћа остаје самопаучина и измет ларви. Чим разоре и униште саће, ларвепрелазе на дрвене делове кошнице (оквире, зидове, поклопнудаску, подњачу и др.) које такође толико избуше да честопостану неупотребљиви.

26 Практично пчеларство401

Док су друштва здрава и добро организована, она се,без обзира на њихову снагу, увек добро бране, под условомда се налазе у чистим кошницама. Тада за њих мољац непредставља озбиљну опасност. Али када неко друштво изгу-би матицу, оболи, па затим ослаби, мољац се одмах нађе туи крене у напад. Међутим, саће које стоји у спремишту, укошницама или у специјалним орманима за чување саћа увекје изложено опасности од мољца ако се не заштити некимсигурним заштитним средством.

Воштани мољац је стални пратилац пчелињег друштва

Како се заштићује саће од мољца. Најсигурније средствоза заштиту саћа је јако пчелиње друштво. Слабијим друшт-вима не треба остављати више оквира на чување него штомогу да поседну.

Саће које није под контролом пчела најсигурније семоже заштитити есенцијом 90% сирћетном киселином илисумпорисањем.

402

За један и други начин користе се празне кошнице,наставци или специјални ормани за чување саћа. Пре упот-ребе једног или другог средства потребно је све рупе доброзатворити да се не би губио произведени сумпорни дим илида се испаравањем не би губила сирћетна киселина.

Када се врши сумпорисање саћа у наставцима или праз-ним кошницама, онда на под треба поставити два празнаполунаставка или цео наставак, што зависи од системакошнице којом пчеларимо. У земљани или који други судставити жар, а преко жара сумпор у праху или запалитисумпорне траке. Затим преко наставака у коме сагоревасумпор на брзину наређати припремљене наставке са праз-ним саћем. Последњи наставак добро затворити да сум-порни дим не би излазио напоље, а такође затворити илизалепити све рупе и места где се спајају наставци.

За сумпорисање 1 м3 простора потребно је 50 до 60 гсумпора. Пошто сумпорни гас не уништава јаја воштаногмољца, то се сумпорисање саћа мора вршити три пута.Друго сумпорисање обавити 7 до 10 дана после првог, атреће 15 до 20 дана после другог.

Саће које је сумпорисано треба пре употребе проветрити,затим га испрати хладном водом, а воду из саћа истрестицентрифугом.

При употреби сирћетне киселине треба судове са кисе-лином постављати изнад саћа, због тога што су испарењасирћетне киселине тежа од ваздуха те падају надоле. За 1 м3

простора потребно је 100—120 r сирћетне киселине — 90%есенције.

Пре употребе саће треба проветрити, испрати хладномводом, а воду из саћа истрести на центрифуги.

ПЧЕЛИЊА ВАШ

Пчелиња ваш (Braula соеса) је мали округли инсект мркебоје, величине главе чиоде, који само споља личи на ваш, а уствари је једна врста муве без крила.

Ваши живе на пчелама и хране се млечом, узимајући гадиректно из уста пчела и матица у тренутку када га пчеледодају матици. Ваши се углавном задржавају између главе игруди пчела, на месту где се налази дубоки убор. Највише их

26*

403

налазимо на матици, мада их понекад виђамо и на труто-вима. Зашто ваши бирају баш матицу и пчеле хранилицеобјашњава њихов начин живота: оне не сишу крв као другагамад, већ су готованке. Кад пчеле хране матицу, вашидојуре до њихових уста и држећи се својим задњим ногама,голицају их предњим ногама све дотле док пчелама не пођемлеч из уста, који они брзо и халапљиво посишу. Пошто седобро наждеру, врате се на своја места.

Пчелиња ваш доста узнемирава матицу у полагању јаја

Кад понестане легла у кошницама, пчелиње ваши сеуглавном сакупе на матици и поређају у виду ђердана, а кадпочне прво легло, свака ваш тражи засебан извор хране, а тосу најчешће младе пчеле које луче млеч.

Ваши носе јаја на поклопцу пуних медних ћелија или надну празних медних ћелија. Пиљење младих вашију траје21 дан.

Пошто нападнуто пчелиње друштво троши више резерв-не хране, а и матици се умањује способност за полагање јаја,неопходно је, чим се ваши примете, предузети потребнемере за њихово сузбијање.

Сузбијање. За сузбијање пчелињих ваши користио седувански дим, камфор и нафталин. Осим тога, подмлађи-вало се саће, уклањали воштани поклопчићи с медног саћа иодржавала чистоћа кошнице. Али све ове мере нису далезадовољавајуће резултате

404

Последњих година уведен је у праксу препарат тимол,који је показао боље резултате од раније коришћених сред-става, али се ваши, на жалост, при његовој употреби брзоосвешћују и скоро редовно се догађа да их после два месецапоново запажамо на пчелама. Међутим, нови препарат, тзв.фенотијазин, који су прво употребили бугарски научници,показао је у пракси одличне резултате. Дим који се стварапри сагоревању фенотијазина потпуно убија ваши а пчеламане шкоди.

Фенотијазин се употребљава на тај начин што се на жару добро распаљеној димилици спусти замотуљак хартије укоме се налази једна кафена кашичица фенотијазина. Дими-лицу одмах затворити и кроз лето брзо убацити 14—15млазева дима. Затим прелазити на следеће кошнице тако дасе једним замотуљком фенотијазина надими 4 — 5 кошница.За време димљења треба лета оставити отворена. Овај по-ступак поновити после 12—15 дана, па ће ваши бити потпуноуништене. Најбоље време за употребу овог средства је сеп-тембар или април.

ОСИЦЕ

Осице краду мед из кошница и убијају пчеле да бињихова тела довукле у своја гнезда за исхрану подмлатка.Својом окретношћу оне успевају да избегну пчелиње убоде ида понекад изнесу добар плен из кошнице. Највеће штетенаносе у октобру, када се пчеле припремају за зимовање.

Осице често граде своја гнезда у близини пчелињака илииспод кровова кошница. Њих треба одмах уништити паље-њем или кључалом водом.

Најбоље средство за одбрану од осица су флаше дополовине наливене пивом или широм од грожђа. Пчелеизбегавају мирис пива и шире, а осице насрћу на пиво иширу, те налазе сигурну смрт у флашама.

СТРШЉЕНИ

Стршљени су још опаснији од зоља, јер с лакоћом савла-давају пчеле. Нарочито их нападају када се враћају с пашеоптерећене нектаром и цветним прахом, а често продиру и укошнице, где се напљачкају меда и пчела које с лакоћом

405

износе напоље. Пошто своје легло хране првенствено леше-вима пчела, стршљени могу нанети знатне штете пчелињакукоји се налази у близини њихових гнезда. Највећу штетупричињавају у августу и септембру, пошто их тада иманајвише.

Стршљенова гнезда треба уништавати где год их про-нађемо, али то треба чинити обазриво, јер су стршљеновиопасни и за људе. Најлакше се уништавају увече помоћуватре наложене испод гнезда.

МРТВАЧКА ГЛАВА

То је велики шарени ноћни лептир, који се појављује удругој половини августа или у септембру. Најчешће га су-срећемо у близини кромпиришта. Срећом, он није многораспрострањен.

Улазећи увече у кошнице да би се насисали меда, леп-тири мртвачке главе узнемирују пчеле и сишу мед. Изгледада њихове чврсте хитинске опне, као и густе длачице, доброодолевају пчелињем убоду, па се дешава да само понекилептир настрада у кошници. Убијеног лептира пчеле пропо-лизирају и залепе за подњачу, пошто му претходно исишусве меке делове.

Борба с овим лептиром је једноставна: отворе лета накошницама треба сузити на 1 см или на лета ставити чешљевекоји ће лептирима онемогућити улазак у кошнице.

ПЧЕЛИЊИ ВУК

Овај инсект храни се искључиво пчелама. Нешто је мањиод осице, али има дебљу главу обраслу белим маљама, јачигрудни кош, витко тело и јаче вилице. За своје пребивалиштебира пешчане брежуљке и сунчане косе у којима прави ду-гачке ходнике, где женке носе јаја само у телима мртвихпчела, чији ће организам послужити за храну ларвице кад сеизлеже. Пчелињи вук вешто хвата пчеле на цветовима ипошто их убије или паралише, одвлачи их у своје ходнике.

Борба с овим великим непријатељем пчела доста јетешка. Остаје једино да се убије где год је то могуће, ауколико их има много пчелињак се мора преселити.

406

МРАВИ

Мрави су велике штеточине пчела. Често их виђамо ококошница како вуку оштећену или од умора палу пчелу. Умаси надиру у слабе кошнице из којих краду мед, пчелињеларве и лутке. Пчеле се у почетку бране, али најездом новихколона мрави често савладају и врло јака друштва. Најчешћебивају привучени непажњом пчелара који, чистећи кошнице,баца око кошнице отпатке у којима има понека честицаушећереног меда.

Сузбијање мрава није тешко: довољно је да се њиховапутања поспе пепелом или да се постоља кошница премажукарболном киселином или катраном. Може се, такође, упо-требити и сумпор у праху. Ако се путања поспе сумпорнимпрахом мрави ће се брзо удаљити од кошнице. Ако се ублизини пчелињака налази мравињак, треба га прелити кљу-чалом водом, или растурити, полити петролеумом и за-палити.

ПАУЦИ

Пауци су такође непријатељи пчела. Плету мрежу накошници од крова до полетаљке, где хватају пчеле натова-рене цветним прахом и нектаром. Када пчела падне у њи-хову мрежу, брзо постаје жртва.

У неким крајевима паука има много у пчелињацима, теих треба уништавати.

МИШЕВИ

За време зиме мишеви причињавају највећу штету упчелињаку, јер кошнице својом топлотом и материјалом заисхрану пружају мишевима веома повољну средину за зимо-вање. Најчешће продиру у кошницу кроз лето, ако је отворна њему већи од 1 см, мада није редак случај да продиру икроз отворе које сами направе на подњачи, поклопној дасциили зиду кошнице. Кад продру у кошницу, мишеви једусаће, мед, цветни прах и саме пчеле. Пошто су пчеле прекозиме услед хладноће слабо покретљиве и не дају никакавотпор, миш изгризе и искида саће, тако да у кошници у којој

407

је зимовао миш нађемо при пролећном прегледу потпуноили делимично уништене пчеле и мишије гнездо начињеноод материјала којим су биле утопљене пчеле.

Поред штете коју причињава узимљеним пчелама, мишнаноси још већу штету резервном саћу смештеном у орманеили у наставке кошница. Уласком миша у складиште ре-зервног саћа често се догађа да не остане поштеђен ниједаноквир, нарочито ако у складиште уђе више мишева.

Ако се приликом зимског обиласка пчелињака запази налету карактеристичан измет миша, изгрицкано саће и мртвепчеле, мора се кошница одмах отворити и миш убити — подусловом да је температура већа од 10°С. У случају да јетемпература нижа од 10°С, кошницу треба унети у подрумили собу која није загрејана, пажљиво извадити оквире,пронаћи миша и убити, па оквире истим редом вратити укошницу. Затим просторију загрејати да би се друштво сре-дило, а када се просторија поново расхлади кошницу вра-тити на место у пчелињаку. Пре загревања просторије ста-вити на лето мрежасту жицу да пчеле не би излазиле напоље.

Средства за борбу против мишева су следећа: уклањањеса пчелињака сваког материјала који би им могао послужитида се у њему угнезде; хватање у разне мишоловке и тровањепомоћу одређених препарата; обавезно сужавање лета чимнаступи октобар, а у планинским крајевима то треба учини-ти већ у септембру.

РОВЧИЦА

По свом спољном изгледу врло је слична пољском мишу,од кога се разликује дужом њушком обраслом ретким идугим чекињама. Ужег је тела, тако да кроз мало шириотвор лета лако улази у кошницу.

Током лета ровчица се храни ларвама и луткама разнихинсеката, а понекад се храни и младим мишевима. Зимиулази кроз лето у кошницу, једе само пчеле и дроби саће, амед не дира. У стању је да за врло кратко време поједе свепчеле у кошници.

Да је ровчица била у кошници познаје се по каракте-ристичном измету, сличном мишјем, као и по отпацимакрила и ногу пчела.

408

Борба против ровчице је слична борби против миша.Тамо где се ровчице редовно јављају треба на лета ставитичешљеве. Лако се хватају у мишоловке с комадићем месаили сланине.

Ровчица је велики непријатељ пчела за време зимских дана ако лета нисуобезбеђена специјалним чешљевима

ЖАБЕ

И жабе убрајамо у непријатеље пчела, мада су оне запољопривреду врло корисне. На пчелињаку лове пчеле којесе враћају с паше и тиме смањују број пчела радилица.

Најштетније су крастава и травњачка жаба. Краставажаба живи обично усамљена, настањујући се око кошницакоје су зарасле у траву или поред гомила цигала и камења.Врло често је налазимо под постољима кошница и око њих,нарочито ако су постоља од цигала.

Травњачка жаба је много више распрострањена и живиу трави, баштама, жбуновима и свуда где може себи обез-бедити довољно хране и погодно склониште. И она је, као икрастава жаба, врло често на пчелињаку, где може да при-чини знатне штете ловећи пчеле натоварене цветним прахоми нектаром при повратку са паше. Хитрија је од краставежабе, па често лови пчеле и у пољу.

Борба се састоји и у томе да се трава око кошница илиуништи или ниско покоси и уклоне гомиле цигала или ка-мења где се жабе скривају.

409

ПТИЦЕ

Пчеле имају велик број непријатеља и међу птицама. Тосу сеница, ласта, детлић, птица звана пчеларица и жуња.

Сеница и детлић нападају пчеле зими. Кљуцањем полету и полетаљци узнемиравају пчеле, које се због тогаодвајају од свог топлог зимског клубета, измиле на лето ипостану плен ових птица.

Птица пчеларица-меропсис обично у јатима напада пчелињак коме наносивелике штете

Ласте хватају пчеле у лету кад се ове враћају с паше.Често их можемо видети у јатима како изнад пчелињакасатима хватају пчеле. Некада су у стању да причине великуштету. Иако су ласте корисне птице, не треба им дозволитида се гнезде у близини пчелињака.

Пчеларица је величине свраке, врло брзо лети, а кадзастаје рашири реп у виду лепезе. Кљун јој је дугачак ишиљат, перје златно-жуто, црвенкасто-смеђе или плаво-зеле-но. То је једна од најлепших птица у нашој земљи. Од мајадо августа настањује се дуж великих река, на њиховим стр-мим песковитим обалама. Скоро увек је виђамо у јатима,ретко кад усамљену. Кад долете на пчелињак пчеларице сераспореде у правцу лета пчела, где их хватају и немилосрдноуништавају. Веће јато може у неколико наврата да ликви-

410

дира велики број пчела излетница. Борба је врло отежана,јер се гнезде поред обала река на стрмим песковитим тере-нима. Њихова гнезда треба немилосрдно уништавати.

Жуња је у зимским данима, када је земља покривенаснегом, врло чест посетилац пчелињака. Доласком на пче-лињак одабере неколико кошница на којима својим оштримкљуном начини повелике рупе. Борба са овом птицом је врлотешка, јер пред ловачком пушком брзо нестаје. Тамо где сепојављује у већем броју неки пчелари праве чегртаљке којеветар током зиме покреће, те звук који производе ове на-праве плаши птице. Међутим, жуње се врло брзо навикну назвуке чегртаљке, па поново нападају пчелињак, те је јединаборба са њом ловачка пушка.

ЛИТЕРАТУРА

Абрикосов X. Н.: Техника американског пчeлoвoдcmвa, Москва, 1946.

Arnhart L.: Die Entstehung des Honigtaus, Archiv fur Bienenkunde, Bd VII,S. 245, Stuttgart, 1926.

Аветисан Г. A.: Paзвeдeнue u содержание пчел, Москва, 1971.

Anderson E. G.: Insect Pathologie, Hamilton, 1959.

Аџић M. Сретен: Медоносно шибље и дpвeћe, Београд, 1928.

Аџић М. Сретен: Одабир најмедоноснијих биљака Југославије, Београд, 1932.Brother Adam: Вее Breeding, London, 1954.

Beszlers I.: Ilustriertes Lehrbuch der Bienenzucht-Bearbeiten von Frisch,Stuttgart, 1934.

Beldame Robert: Apiculture intensive — Technique Apicole Moderne (3

Edition).

Butler C. G.: The method and importance oj the recognition by a colony oj

honeybees (A mellijera) oj the presence oj its queen, London, 1954.

Белчић J.: Moj начин пчеларења, Загреб, 1973.

Глухов М. М.: Медоносно растиње, Москва, 1960/69.

Грозданић Сима: Ocuobu практичног пчeлapcmвa, Нови Сад, 1935.

Грозданић Сима.: Пчелиња паша, Сремски Карловци, 1938.

Грозданић Сима: Наше пчеларство, Београд, 1947.

Грозданић Сима: Двоматични систем пчеларења, Београд, 1962.

Gleanings in Вее Culture, Medina, Ohio, 1955/58.

Grout R. A.: The Hive and Нопеу-Вее, Hamilton, 1947.

Dadant C. P.: Dadant System of Beekeeping, Hamilton, 1928.

Doolittle: Scientific Queen rearin, 1888.

Живановић Јован: Српски пчелар, Нови Сад, 1893.

Живановић Јован: На ocobuнu poдu мед, Сремски Карловци, 1896.

412

Живановић Јован: Пчеларење линебуршких ичела с илешарама, СремскиКарловци, 1899.

Zander Е.: Das Leben der Bienen, Stuttgart, 1964.

Zander E.: Die Bienenweide, Erlangen, 1930.

Знидершич A.: Наша кошница, Љубљана, 1908.

Јанша А.: Наука о чебеларству, Љубљана, 1922.

Јевтић Т.: Жuвoт и гајење пчела, Београд, 1961.

Јојуриш Н.: Пчеле крилати фармацеути, превод с руског, Београд, 1958.

Каталинић Ј. и други: Пчеларство, Загреб, 1968.

Ковалев, Нуждин, Полтев и Таранов: Учбеник пчeлoвoдa, Москва, 1970.

Killion Carl: Нопеу in the Com, Pariz, 1951.

Karl von Frisch: Bees, New York, 1950.

Константиновић инж. Б.: Прилог проучавању припремања пчелињихдpyштaвa за искоришћавање бaгpeмoвe паше и за узимљавање, Београд,1945. год.

Константиновић инж. Б.: Практично пчеларство, Београд, 1976.

Комаров П. М. и Губин А. Ф.: Пчелoвoдcmвo, Москва, 1937.

Miler С. С. Dr: А thousand Answers to Beekeepefs Questions, Hamilton, 1931.

Мишаревић Иван: Писмо o пчеларству, Нови Сад, 1899.

Мићић Божо: Дадан-Блатова кошница и pyкoвaњe њоме, Београд, 1926.Vorovič, Mihakionon i Roninsona: prevod s engleskog na ruski — The Hive

and the Нопеу Bee, Hamilton, 1963.

Момировски и Шимић: Пчелиња паша, Загреб, 1953.

Pellet F. С: Beginefs Вее Book, 1919.

Pellet F. C: Productive - Beekeeping, 1928.

Pellet F. C: American Нопеу Plants, New York, 1947.

Побегајло И.: О болестима пчела, Београд, 1929.

Панчић Ј.: Флора у околини Бeoipaдa, Београд, 1895.

Перадин Л.: Hobe методе пчеларења, Загреб, 1956.

Root: The АВС and XYZ о/Вее Culture, Medina, 1950.

Рихард J. Др.: Пчеларење настаљачама, Загреб, 1976.

Sondgrass Е. R.: Anatomy and Physiology oj the Honeybee, New York, 1925.

Sondgrass E. R.: Anatomy of the Honeybee, 1956.

Томашец Иво Др: Болести одраслих пчела, Загреб, 1947.

Томашец Иво Др: Болести пчелињег легла, Загреб, 1947.

Томашец Иво Др: Биолошја пчела, Загреб, 1948.

Томашец Иво Др: Опака гњилица (куга) пчелињег легла, Сарајево, 1952.

Таранов Г. Ф: Работа на колхознии пасек, Mocквa, 1947.

Tyцакoв Jobaн Др.: Наше лековито биље, Београд, 1942.

Тодоровић В.: Пчеларство, 1963, 1969. и 1973.

413

Philips E. F.: Beekeeping, 1949.

Счербина П. C. и Близнук П. Ј.: Пчеларство (превод Јевтић Т.) Београд1946.

ЧАСОПИСИ

Српски пчелар, Сремски Карловци, 1896—1900.

Задружни пчелар, Београд, 1939/40.

Југословенско пчеларство, Београд, 1934 — 44.

Напредно пчеларство, Београд, 1949 — 71.

Hobu пчелар, Београд, 1937/38.

Пчелар, Београд, 1964 — 76.

Пчеларство, Загреб, 1946-76.

Пчеловодство, Москва, 1946 — 76.

ЗА V ИЗДАЊЕ КОРИШЋЕНА ЈЕ И СЛЕДЕЋА ЛИТЕРАТУРА:

Белчић Ј.: Пчеларење данас, Петеранец, 1981.

Белчић Ј., Сулимановић Ђ.: Златна књига пчеларства, Загреб, 1982.Bichtler Е.: Im Bienenland, Berlin, 1960.

Ћеримагић X.: Пчеларство, Сарајево, 1975.

Ћеримагић X., Рихар Ј., Сулимановић Ђ.: Болести, штетници, тровањапчела, Љубљана, 1981.

Frisch К.: The Dancing Bees, London, 1970.

Каталинић J. и други: Пчеларство, Загреб, 1982.

Станковић Д., Константиновић Б., Живанић Ј.: Мед, исхрана, здравље,

радна способност, Београд, 1978.

Весковић Б.: Paдoвu на пчелињаку по месецима, Београд, 1978.

ЧАСОПИСИ: Пчелар, Београд, 1976-82.Пчела, Загреб, 1974-82.

САДРЖАЈ

Предговор 7

Предговор петом издању 8

ЖИВОТ ПЧЕЛА

Порекло медоносне пчеле 9Расе медоносне пчеле ..... 11

Група црних пчела 12Група жутих пчела 14

Пчелиње друштво .* 15Матица 16Пчеле радилице 17Трутови 19

Анатомија и физиологија пчеле 21Спољни органи и њихове функције 21Органи за исхрану и варење 25Органи за излучивање 30Жлезде 31Органи чула 32Маље и длачице 34Органи за дисање 34Крвоток пчеле 36Полни органи пчела 37Нервни систем 41

Организација стана пчелињег друштва 42Гнездо пчелињег друштва (саће) 42Изградња саћа 44Пчелиње легло 44Споразумевање и друштвени живот пчела 47

Пчелиња храна 49Цветни прах или полен 50Нектар и мед 51Медљика 52

415

Вода 53Промет материје и енергије у пчела 53

Живот и рад пчелињег друштва у току године 55Живот у току зиме 55.. . у пролеће и лето 56...ујесен 58

ПЧЕЛИЊА ПАША

Услови од којих зависи медовитост биљака 60Медоносна флора у нашој земљи 62Континенталне биљке 62

Леска 62, Црњуша-зимоцвет 62, Висибаба 63, Дивљи зумбул 63,Ледињак 64, Дрен 64, Граб 64, Јагорчевина 64, Љубичица 64,Кукурек 64, Јавор 64, Јасен 64, Брест 64, Јошика 65, Топола 65,Клен 65, Врбе 65, Ива 65, Бела врба 65.

Воћњаци 66Џанарика 67, Трешња 67, Кајсија 67, Вишња 67, Бресква 68,Крушка 68, Јабука 68, Дуд 69.

Маслачак 70Олајна репица 71

Црни трн 72, Глог 73Багрем 73

Различак 76, Горушица 76, Маточина-матичњак 77, Ливадскажалфија 77, Прженица 77, Аморфа 77, Дубачац 78, Циганскоперје 78, Мртва коприва 79, Ланолист 79, Водопија 79

Питоми кестен 79Липа 81Ливадска иаша 83

Бела детелина 84, Мајчина душица 85, Прстенаста жалфија 86,Дуњица 86, Боражина-пореч 86, Купина 88, Малина 88, Звездан89, Паламида 90, Павит 90, Луцерка 90, Црвена детелина 90,Звонце 92, Чкаљ 92

Сунцокрет 92Тиква 94,

Бели босиљак 95Дренак, врбица 96, Метвица 97, Барска метвица 97, Коњскибосиљак 97, Дуван 97, Троскот 99, Памук 99, Чичока, морскарепа 99, Хељда 99.

Специјалне биљке које служе за побољшање пчелиње паше 101Еспарзета 103

Еуодија 103, Софора 105, Златошипка 106, Фацелија 106.Приморске биљке 106

Бадем 107, Мараска 107, Поморанџа 107, Рузмарин 107, Зано-вет 107, Велики вријес 107.Кадуља (пелин, жалфија) 108Драча 109

416

Лавандула 110Вриштина 111, Велики вријесак 112,

Мали вријесак, чубар, бресика 112Медљика, медена роса, медун 115

КОШНИЦЕИ ПЧЕЛАРСКИ ПРИБОР

Кошнице с непокретним саћем 116Кошнице с покретним саћем 118

Услови које треба да испуњава добра кошница 119Техника градње кошнице 120Лангстротова кошница Рутове конструкције 121Дадан-Блатова кошница, наетављача 126Кошнице полошке 136Кошница лисњача — АЖ — Алберти — Жнидаршичев пањ . 137Оправка и фарбање кошница 139

Пчеларски прибор 140Прибор за преглед пчела 140Прибор за прихрањивање пчела 143Прибор за додавање и отпремање матица 146Прибор за учвршћивање појединих делова кошнице 149Прибор за одузимање и истресање меда 154Прибор за учвршћивање сатних основа 157Прибор за топљење и цеђење воска 159Помоћни пчеларски прибор 161Постоље за кошнице 168Оплодњаци за спаривање матица 172Мали транспортни сандучићи за пренос пакетних пчела 173Павиљон — пчеларева кућа 176

РАДОВИ У ПЧЕЛИЊАКУ

Оснивање пчелињака 181Како набавити прве кошнице са пчелама 183

Којим типом кошнице да пчеларимо 184Са колико кошница да пчеларимо 186Колико кошница држати на једном месту 187Где поставити пчелињак 188

Пролећни радови на пчелињаку 188Изимљавање пчелињих друштава 189Спољашњи преглед пчелињих друштава 189Поправљање постоља и уклањање траве пред кошницама . . . 190Евиденција о пчелињим друштвима 191Контролна вага 191Преглед пчела 193Отварање кошница и први преглед пчела 193

417

Велики пролећни преглед 195Проналажење матице у кошници 198Чишћење кошница 199Сужавање пчелињег гнезда ради увећања пролећне носивости . 201Постављање појила 202

Незгоде на пчелињаку 203Пролећно прихрањивање пчела 210Како убрзати развој пчелињих друштава 216

Сатне основе и изградња саћа 218Намештање сатних основа у оквире 221Електрично утапање жице у сатне основе 223Понашање пчела према старости саћа 225Како ћемо изградити саће за медишта с продубљеним ћелијама 226Проширивање гнезда 227Проширивање легла 229

Спајање пчела 229Пребацивање саћа из већих у мање оквире 231Када треба пустити пчеле у медиште 232Изједначавање пчелињих друштава 234Од чега зависи већи принос меда 235

Треба ли одузимати или ограничавати матицу за време главне паше 236Када се може вршити ограничавање матице 238Искоришћавање паше 239

Одузимање и истресање меда 241Истресање — цеђење меда 247Враћање оквира после цеђења меда 249Природно ројење пчела 253Рој првенац 254Рој другенац 255Рој трећенац 255Хватање, насељавање и нега природног роја 256Како се може спречити ројење пчела 259Смиривање пчелињих друштава после завршене главне про-лећне паше 262Формирање нових друштава вештачким путем 263

Замена матица 265Додавање матица 268

Начин додавања спарених матица 271Начин додавања неоплођених младих матица 273Замена старих матица зрелим матичњацима 274

Мала резервна друштва — нуклеуси 276Образовање нуклеуса 277Чување спарених матица 280

Летњи радови у пчелињаку 282Лето на кошници. Његов значај и улога 285Оквири грађевњаци 287

Сеоба пчела на пашу 289Сеоба пчелињака уграђеног на приколици 295

418

Како изменити место пчелињака на кратком растојању 296Производња матица 297

Избор матица и трутова 298Начини производње матица 300Производња матица без пресађлвања ларви 301Припрема помоћног друштва . ' 302Производња матица са пресађивањем ларви 304Извођење и спаривање матица 313Размештај и опслуживање оплодњака 318Отпремање матица 319

Припрема пчелињих друштава за зиму 323Претеривање пчела из вршкара и искуцавање 328Опијање пчела 332Како пчеле зимују 334

Узимљавање пчела 335Поступак са пчелињим друштвима која се узимљују на медљици 339Зимски радови у пчелињаку 340

ПЧЕЛИЊИ ПРОИЗВОДИ

Мед као храна и лек 342Производња меда у саћу 344Постављање оквира с котуровима 346Производња меда у саћу у оквирима и полуоквирима 347Производња резаног меда у саћу 348

Цветни прах — полен 349Прикупљање цветног праха 350Конзервирање цветног праха 352Употреба цветног праха 354Млеч 355Производња млеча без присуства матице 356Производња млеча у присуству матице 356Чиниоци од којих зависи лековитост млеча 360Чување млеча 361

Прополис 361Восак 363Пчелињи отров, његово дејство и употреба 372

БОЛЕСТИ И ШТЕТОЧИНЕ ПЧЕЛА

Болести пчела.................. 374Болести пчелињег легла 375

Америчка куга пчелињег легла 375Европска трулеж пчелињег легла 380Кисело легло 382Лажна трулеж пчелињег легла 382

419

Мешинасто легло 383Кречно легло 384Камено легло и аспергилоза пчела 385Прехлађено легло 386

Болести одраслих пчела 387Ноземоза 387Акароза 390Варооза 392Парализа пчела 396Мајска болест 397

Неке мање опасне и недовољно испитане болести пчела 398Амебоза 398Болести матице 398

Тровање пчела 399Заштита пчела од тровања 399

Непријатељи пчела 401Воштани мољац 401Пчелиња ваш 403Осице 405Стршљени 405Мртвачка глава 406Пчелињи вук 406Мрави 407Пауци 407Мишеви 407Ровчица 408Жабе 409Птице 410

Литература .......... 412