Vodic Za Ucenje Drugo Izdanje

5/24/2018 Vodic Za Ucenje Drugo Izdanje

1/228


2/228


3/228

Vodiza uenje

Kako da sa manje truda i vremenapostiete odline rezultate

- DRUGO IZDANJE -

2012.


4/228

VODI ZA UENJE

LINKgroupDrugo izdanjeBeograd 2012.IZDAVA

Link group DOO, Cara Duana 34, Zemun, [email protected]

TIRA

2 000

TAMPA

tamparija "PROOF", Vjekoslav Baant pr

Piva Karamatijevia 12/9, sprat 2, Beograd

ISBN - 978-86-88841-01-6

Drugo izdanje

IMPRESSUM


5/228

5

SADRAJ1. PREDGOVOR.............................................................................................. 102. UVOD ..................................................................................................... 16

2.1. ta je uenje?..................................................................................... 17

2.1.1. Vrste uenja ........................................................................... 17

2.2. Osam najveih problema u uenju .................................................... 20

2.3. Najei izgovori u uenju ................................................................. 21

2.4. Nauite da uite - faze u razvoju znanja............................................. 232.5. Nekoliko najbitnijih stvari za uenje ................................................. 25

2.6. Faktori uspenog uenja .................................................................... 27

2.7. esnaest pitanja pre i za vreme uenja lista za proveru .................... 30

2.8. ri upitnika za praenje napretka u procesu uenja ........................... 32

2.8.1. Upinik za praenje napretka u procesu uenja - poetni ......... 33

2.8.2. Upinik za praenje napretka u procesu uenja - srednji .......... 34

2.8.3. Upinik za praenje napretka u procesu uenja - krajnji(ek-lista)............................................................................... 35

3. STILOVI UENJA.......................................................................................... 37

3.1. ri stila uenja koja moete koristiti .................................................. 38

3.1.1. VAK test za procenu dominantnog stila ................................. 39

3.2. Kako da unapredite svoj stil uenja? .................................................. 41

3.3. etiri stila uenja prema Haniju i Mamfordu ................................... 433.3.1. est odreivanja stila uenja ................................................. 44

4. METODE UENJA......................................................................................... 47

4.1. Kako da uite pomou PPP metode? ........................................... 48

4.2. Da li ste uli za MURDER sistem uenja? ........................................ 51

4.3. Uite pomou partitativne metode. Lako i brzo .............................. 55

4.4. Otkrijte kako da uite pomou kombinovane metode ....................... 57


6/228

6

5. STRATEGIJE UENJA...................................................................................... 58

5.1. Osam apsolutno neoborivih strategija uenja .................................... 59

5.2. Kako da primenite strategiju aktivnog uenja? .................................. 625.3. Zato da koristite strategiju razmiljanja naglas? ................................ 65

5.4. Kako da uite kroz reavanje problema? ............................................ 66

5.4.1. Koraci u uenju kroz reavanje problema ............................... 66

5.5. Lak nain da uite u grupi ................................................................ 70

6. MOTIVACIJA ZA UENJE................................................................................. 72

6.1. Zato je vano da se motiviete za uenje? ......................................... 736.2. Suprotstavite se ubicama motivacije .................................................. 74

6.3. Jedanaest strategija za podizanje motivacije za uenje ........................ 75

7. EFIKASNO UENJE........................................................................................ 77

7.1. Dobre karakteristike koje treba posedovati za efikasno uenje ........... 78

7.2. est elemenata koji e pomoi da nauite neto bolje ....................... 80

7.3. Pet koraka za efikasno uenje lista za proveru ................................. 81

7.4. Osamnaest zakona efikasnog uenja ................................................. 837.5. Petnaest pravila za efikasnije uenje ................................................... 90

8. UPRAVLJANJE VREMENOM U UENJU................................................................. 93

8.1. Uvod ................................................................................................ 94

8.2. Pet najvanijih principa upravljanja vremenom u uenju ................... 96

8.3. est velikih kradljivaca vremena u uenju .......................................... 97

8.3.1. est: Kradljivci vremena ........................................................ 998.4. Kako spreiti odlaganje i odugovlaenje? Lista za proveru ............... 101

8.5. Strategije za pobeivanje odugovlaenja .......................................... 103

8.6. Postavite ciljeve ............................................................................... 104

8.6.1. Dve metode postavljanja ciljeva ........................................... 104

8.6.2. Osam smernica za postavljanje ciljeva .................................. 105

8.6.3. est: Da li ste ciljno orijentisani? ......................................... 106

8.7. Devet strategija za dobro korienje vremena u uenju .................... 108

8.8. Paretov princip 80:20 u uenju ....................................................... 110


7/228

7

8.9. 28 saveta za upravljanje vremenom u uenju ................................... 112

8.10. Upitnik: Organizacija vremena u uenju ......................................... 116

8.11. Upitnik: Vai prioriteti i kako provodite svoje vreme ....................... 1188.12. Veba: Odreivanje slobodnog vremena .......................................... 122

9. UPRAVLJANJE STRESOM.............................................................................. 123

9.1. Kako da upravljate stresom? 23 strategije ........................................ 124

9.2. Otkrijte kako da reite ispitni stres .................................................. 128

9.3. Stres test ......................................................................................... 130

10. ITANJE GRADIVA...................................................................................... 13410.1. Pet faza procesa itanja gradiva ........................................................ 135

10.2. Primenite SQ3R metodu itanja ..................................................... 137

10.3. Kako da izvlaite beleke iz knjiga? .................................................. 139

10.3.1. Saveti za obeleavanje teksta prilikom itanja ....................... 139

11. PISANJE.................................................................................................. 141

11.1. Kako da efikasno i efektivno piete? ................................................ 142

11.1.1. Priprema pisanja ................................................................. 14311.1.2. Pisanje nacrta teksta............................................................ 144

11.1.3. Revizija teksta ..................................................................... 145

11.1.4. Provera gramatikih greaka u pisanju ................................. 145

11.2. Deset uputstava za efektivno pisanje ............................................... 146

12. PAMENJE GRADIVA................................................................................... 147

12.1. Osam naina kako da se koncentriete ........................................... 14812.2. etiri tehnike za poveanje koncentracije ........................................ 150

12.3. ta je zaboravljanje? ........................................................................ 151

12.4. Reite problem zaboravljanja ........................................................... 153

12.4.1. Strategija optimalnih intervala ............................................. 153

12.4.2. Zato je bitno da redovno ponavljate gradivo? ..................... 155

12.4.3. Kako da zapamtite mnogo vie prilikom uenja?

Devet tehnika ................................................................................. 15612.4.4. ri ideje za poboljanje pamenja ......................................... 158

12.5. est pamenja ................................................................................. 162


8/228

8

13. PREDAVANJA............................................................................................ 165

13.1. Kako da se pripremite i ponaate na predavanju? ............................. 166

13.1.1. Kako da hvatate beleke na predavanjima? ........................... 16713.2. Kako da utiete na profesore? .......................................................... 169

13.3. Zato da aktivno sluate? ................................................................. 170

13.3.1. Devet zlatnih pravila aktivnog sluanja su: ........................... 171

13.4. etrnaest saveta za aktivno sluanje ................................................. 172

13.5. est: Umete li da sluate? ................................................................ 174

14. ISPITI ................................................................................................... 18014.1. Kako da se pripremite za ispit? Dvanaest preporuka ........................ 181

14.2. Kako da se pripremite za usmeni ispit? ............................................ 184

14.3. Zato je na ispitu vana mo glasa? .................................................. 186

14.4. Kako da poloite ispitni test? ........................................................... 187

14.5. Rezimiranje ispita. Lista za proveru ................................................. 189

15. VETINA KOMUNIKACIJE.............................................................................. 190

15.1. Kako da ovladate vetinom govora? ................................................. 19115.1.1. Pet najvanijih osobina uspenih govornika ......................... 192

15.2. Petnaest pravila verbalne komunikacije ........................................... 194

15.3. Sedam elemenata neverbalne komunikacije ..................................... 196

15.3.1. Saveti za neverbalnu komunikaciju ...................................... 197

15.4. rikovi u komunikaciji sa profesorima ............................................ 199

15.5. Strategije za dranje dobre prezentacije ........................................... 20115.6. est: Vetina prezentacije................................................................. 203

16. REZIME................................................................................................... 206

16.1. Sie: 50 uputstava za uspeh u uenju ............................................... 207

17. MUDRE MISLI O UENJU.............................................................................. 213

18. LITERATURA............................................................................................. 223


9/228


10/228

10

1.PREDGOVOR


11/228

Kako da uspeno i efikasno uite

11

Prirunik

Dananje drutvo prolazi kroz period velike transformacije koju karakteriu sledeitrendovi:

Globalizacija. o je proces u dananjem svetu kojim se postepeno ukidajuogranienja protoka roba, usluga, ljudi, ideja i informacija meu razliitimdravama i delovima sveta.

Eksplozija znanja. Dvadeset prvi vek je oznaen kao vek znanja u kome sesposobnost drutva da proizvodi, selektuje, prilagoava, komercijalizuje i koristiznanje pokazuje kao kritini faktor rasta jednog drutva i poboljanja kvalitetaivota.

Informaciono drutvo. o je drutvo u kome stvaranje, distribucija imanipulacija informacijama postaje znaajna kulturna i ekonomska aktivnost.Centralno mesto u ovim drutvima zauzimaju informacione tehnologije kojedirektno utiu na proizvodnju i ekonomiju.

Eksplozija stanovnitva. Misli se na veliki porast stanovnitva. Broj stanovnikaraste geometrijskom progresijom. Realne procene su da e 2011. godine na naojplaneti iveti oko osam milijardi ljudi.

Sa svim ovim promenama menja se i uloga obrazovanja.

Dok je raniji cilj obrazovanja bio da ovek ovlada postojeim znanjem, danas, pored

ovladavanja znanjem, on mora da naui i kako da stalno usvaja nova znanja. Udananje vreme se trae nove vetine: pronalaenje infromacija, kritiko razmiljanje,upravljanje vremenom, efikasno pregovaranje, upravljanje stresom, vetinakomuniciranja, vetina prodaje, rad u timovima, upravljanje projektima...

Iz svih tih razloga svi mi moramo da budemo spremni da stalno stiemo novaznanja i iskustva. Da nikada ne prestanemo sa procesom uenja. Neprekidno uenjepostaje minimalan uslov za prilagoavanje svim dananjim promenama i postizanjeuspeha u svim oblastima. Kao to ree Brajan rejsi: Ako stalno ne uite i ne

unapreujete sebe, budite sigurni da neko drugi tamo negde to radi. Kada budetesreli tu osobu, izgubiete.

Zbog svega toga raste znaaj kulture uenja, a u znanje se investira vie nego ranije.

Prvi i najvaniji uslov neprekidnog uenja jeste znati kako uiti.

Postojei sistem obrazovanja zasnovan je na pretpostavci da su promene znanjarelativno spore i da je ono to se naui danas dovoljno da se stavi u upotrebu dokraja radnog veka.

akav sistem nas ui da se plaimo greaka jer odmah bivamo sankcionisani loimocenama. o nas sputava i kasnije se odraava na nau linost tako to ne elimoda priznamo da smo napravili greku. Na taj nain gubimo ansu da tu greku


12/228

12

Kako da uspeno i efikasno uite Prirunik

ispravimo, da dalje uimo i razvijamo se kao emocionalno zdrave osobe. Ne moese unaprediti znanje niti kreirati nove ideje ako ovek nije spreman da proba netonovo. Da rizikuje da pogrei pa da kasnije izvue pouku iz svoje greke. Kao to kaeeodor Ruzvelt: Samo ovek koji nita ne ui, nikada ne grei.

Uspene osobe znaju za ovaj trik i napreduju bre zato to prave vie greaka od ljudikoji su naueni da je greiti loe i da je to odraz njihove neinteligencije.

kolski sistem, kakav postoji kod nas, u svetu je odavno prevazien. Njemu jeneophodna sveopta reforma koja e pre svega podrazumevati izgradnju novihmetoda uenja. Stari pristup po kome profesor ili nastavnik razmilja, a ueniciizvravaju, postaje stvar prolosti. Okruenje je suvie dinamino i puno promena

da bi klasian pristup uenju opstao. Otuda svi, i profesori i uenici, moraju daue. Status kvo stanje treba napustiti. Ljudi koje ue moraju stalno da se menjaju iusavravaju. Da budu otvoreni i spremni na radikalne promene.

Nastavno osoblje kod nas se bavi dranjem asova, a ne obrazovanjem. Na pitanjezato uenici postiu prosene ili loe rezultate, profesori razloge obino trae ulenjosti uenika. Uenici svoje neuspehe pravdaju teinom gradiva. Postoji nahiljade pojmova, nabrajanja, definicija, podela, formula koje jednostavno ne moguda stanu u njihovu glavu. Informacija je previe i oni se oseaju dezorjentisani. Sve

to stvara oseaj nelagodnosti, odlae se uenje, izostavljaju se teke stvari, ui sekampanjski... I motivisani studenti koji ulau dosta truda, ne postiu rezultate kojiodgovaraju uloenom radu.

Problemi u uenju koje imamo ne potiu ni zbog lenjosti studenata ni zbog teinegradiva. Problem sa uenjem postoji zato to nismo naueni kako da uimo. Nepoznajemo naine planiranja, organizacije i realizacije procesa uenja u koli ili nafakultetu. Od svih nas se oekuje da sa razumevanjem svakodnevno uimo mnotvorazliitih materijala i gradiva, iz razliitih oblasti, a retko kada smo u prilici da

se upoznamo sa proverenim strategijama koje nam omoguavaju da efikasnije iefektnije uimo.

Preputeno je svakoj individui da ui na sopstvenim neuspesima. Previe vremenapotroimo na uenje, a da nas niko nije uio kako da uimo. ako samouki vrloretko postiemo dobre rezultate. A, uenje postaje muenje.

Poto ivimo u informatikoj eri, gde se informacije mnoe neverovatnom brzinom,veini ljudi je potrebna tehnika koja e im omoguiti da: bre zavre kolu, bre

savladaju novine u svom poslu, efikasnije ue strani jezik, pretrauju Internet i sl.


13/228


13

Prirunik

Zbog toga treba napraviti takav sistem obrazovanja koji e pored osposobljavanjauenika i studenata za danas traene vetine, ukljuiti i oprobane metode, strategije ivetine neophodne za brzo i efikasno uenje.

Postoji veliki broj tehnika za olakavanje procesa uenja i poveanja njegoveefikasnosti. Poznavanje i primena strategija i uputstava za uenje mogu vam biti odvelike pomoi.

esto studenti i uenici ovladavanje strategijama, taktikama i nainima za uspenijeuenje vide kao dodatno uenje i zbog toga pokazuju odbojnost. Stoga je vrlovano da shvatite da strategije i tehnike uenja takoe treba da nauite, razvijate iusavravate, kao i svaku drugu aktivnost kojom ete se kasnije u ivotu baviti. One

treba da vam pomognu da ostvareni rezultati budu u skladu sa uloenim vremenom,energijom i trudom. Da uite sa lakoom i zadovoljstvom, i pri tome budeteuspeni.

Bitno je da upamtite i sledee: bez obzira na godine, pol i obrazovanje, svako moeda zapamti i naui sve to poeli ako, koristei svoje intelektualne sposobnosti, uina svoj jedinstven nain, otkrije i primeni svoj stil uenja.

Za primenu bilo koje strategije za uenje i za savladavanje obaveza, pre svega,

neophodno je da budete motivisani i da imate pozitivan mentalni stav koji seogleda kroz shvatanja tipa: U koli sam da uspem, da neto nauim, Zavrii svezapoete obaveze i sl. o je najvaniji faktor uspeha u koli ili na univerzitetu.

Sledei vaan faktor je kako planirate vreme i odnosite se prema planiranimobavezama. Potebno je da nauite kako da organizujete svoje vreme jer ete ga samona taj nain imati dovoljno, i za uenje, ali i za druge aktivnosti koje su sastavni deovaeg ivota.

Vrlo je bitno i kako se odnosite prema stresu, na koji nain se koncentriete, hvatatebeleke na predavanjima, koliko brzo itate i usvajate gradivo.

Nezamislivo je da na tritu veoma retko moete nai uputstva koja pomau dapostanete uspeniji u onome to svakodnevno

radite - uite. Nasuprot tome, za mnogo drugih, moda ak i manje bitnih ljudskihaktivnosti od uenja, postoje razni vodii, prirunici.

Veoma retko, ak i u ustanovama koje se bave obrazovanjem, sreemo volju da se

pomogne studentima, da se sve bitno za uenje uoblii u jedan vodi, prirunik, gdeete na jednom mestu imati najvanije savete i preporuke za uenje.


14/228

14


Iz tih razloga je nastao Prirunik za uspeno i efikasno uenje. On pokazuje nainekako da postignete ciljeve uenja: da nauite gradivo, zapamtite ga, usvojite znanje,poloite ispit, dobijete visoku ocenu, primenite naueno...

elja autora prirunika je da se pomogne svima kojima je uenje sastavni deoaktivnosti bez obzira da li su u pitanju studenti i uenici, uesnici neformalnogobrazovanja, zaposleni ljudi iji posao zahteva uenje. Prirunik e vam odgovoritina niz dilema i otvoriti razumiljanja ta sve proces uenja podrazumeva i u kojim sesve pravcima treba razvijati kako bi se stepen savladavanja materije, koja je predmetuenja, poveao do maksimalnih granica svake individue, bez obzira na njeneprirodne i line sposobnosti.

Ovaj prirunik e vam pokazati:

Kako da uspeno uite?

Kako da se najbolje pripremite za polaganje razliitih vrsta ispita?

Kako da organizujete radni prostor?

Kako da napiete dobar referat ili seminarski rad?

Kako da postignete maksimalnu mentalnu i fiziku formu u uenju i ostanete unjoj?

Kako da organizujete i utedite vreme, stvorite korisne navike?

Kako da poveate koncentraciju?

Kako da pravilno uite?

Kako da najbre uoite kljune rei u lekciji?

Kako da brzo itate?

Kako da aktivno sluate i to vie gradiva nauite na nastavi?

Kako da se borite protiv zaboravnosti? Kako da savladate strah od ispita?

Kako da organizujete beleke sa predavanja?

Kako da se opustite tokom uenja?


15/228


15

Prirunik

Prirunik e vam dati odgovore na ova, ali i ostala brojna pitanja i dileme. Ciljprirunika je da vas uputi kako da sebi olakate uenje, smanjite vreme koje muposveujete, a u isto vreme postiete odline rezultate.

Prirunik je sainjen tako da se ne mora itati od poetka do kraja. Potrebno je dajednostavno pregledate sadraj i odluite ta ete prvo proitati. Ostatak moeteproi kasnije.

Zapamtite: Uenje ne mora biti muenje!

U veri da e ovako prezentiran biti od pomoi velikom broju studenata i uenika,oekujemo sve dobronamerne sugestije koje e uiniti da naredne verzije prirunika

budu jo bolje i korisnije.


16/228

16

2.UVOD


17/228


17

Prirunik

2.1. ta je uenje?Uenje je svesna, svrsishodna i namerna aktivnost kojom stiete odreena saznanjai vetine. o je sloen, permanentan proces prisutan u svim aspektima i razdobljimanaeg ivota. Bazira se na pamenju gradiva koje se ui. ako se razlikujekratkotrajno i dugotrajno uenje kao to se razlikuje kratkorono i dugoronopamenje.

Uenje obuhvata usvajanje navika, informacija, znanja, vetina i sposobnosti. o jeproces koji rezultira u relativno trajnoj promeni ponaanja.

Uenjem formirate tragove u mozgu koji ostaju kao deo iskustva linosti i moguimati razliitu duinu trajanja, to uglavnom zavisi od namene za koju uite.

Uenje treba razlikovati od pojmova obuavanja, treninga, razvoja, obrazovanja.

Obuavanje oznaava sticanje novih praktinih znanja i vetina potrebnih za rad,rukovoenje, upravljanje organizacijom, prema usvojenim pravilima, propisima istandardima. Obuavanje dovodi do promena u vetinama.

rening predstavlja uvebavanje steenih praktinih znanja i vetina.

Razvoj je vezan za sticanje novih znanja, vetina i sposobnosti koje omoguavajupojedincu preduzimanje sloenijih poslova, pripremajui ga za budunost i zahtevekoji tek dolaze. Razvoj dovodi do promena u stavovima i vrednostima.

Obrazovanje znai sticanje i stalno inoviranje irih znanja iz primenjenih naunihdisciplina i poslovne prakse, relevantnih za delatnost i ciljeve preduzea.

2.1.1. Vrste uenjaPostoji nekoliko vrsta uenja:

1. Mehaniko uenje je uenje napamet poto se gradivo ui doslovno, bez izmena,razumevanja i uspostavljanja smislenih veza izmeu postojeeg i nekog drugoggradiva (bez obzira da li je u pitanju isti nastavni predmet ili neki drugi). U praksi seesto upotrebljava termin bukvalno uenje, a u argonu bubanje ili trebanje.

Razlikujemo nekoliko varijanti ove metode uenja:

1) Uenje napamet gradiva koje se inae ne ui smisleno (poput tablice mnoenja ilinaziva organizama izvedenih iz latinskog jezika koji uenici, recimo, ne ue).


18/228

18


2) Uenje gradiva koje moe da se razume, ali je neophodno nauiti ga napamet (naprimer recitacija ili tekst za pozorinu predstavu).

3) Uenje gradiva koje moe da se razume, ali u procesu nastave, uglavnom grekomprofesora, to gradivo nije uinjeno smislenim.

Ovakvo uenje postoji u kolskoj praksi, ali je nepoeljno.

2. Opservaciono uenje polazi od stava koji glasi: da bi uenik ili student biouspean, mora biti paljiv, imati pristup i zadrati informacije, mora biti motivisan,posedovati elju da naui i mora biti u stanju da tano reprodukuje eljene vetine.

3. Uenje putem otkria je metod koji se zasniva na pristupu da uenici ili studentitreba da uspostave interakciju sa svojim okruenjem i to tako to otkrivaju imanipuliu objektima, dolazei do pitanja i kontroverzi, kroz eksperiment. Osnovnaodlika uenja putem otkria je da ono to treba da se naui, nije dato, ve onajkoji ui mora samostalno do toga doi tako to e ga otkriti. Prvo treba postojeepodatke organizovati u nove celine da bi se dolo do kombinacije koja vodi kareenju. Uenjem putem otkria ostvaruju se opti ciljevi obrazovanja, formira seautonomija, sposobnost samostalnog reavanja problema, sposobnost za istraivanjai primenu nauenog na nove situacije, razvija se motivacija i sl.

4. Konvergentno uenje se jo naziva i logiko uenje jer se zasniva na pravilimalogikog miljenja, odnosno logiki ureenom sledu intelektualnih radnji kojidovodi do jednog tanog reenja. Ova metoda uenja je svojstvena za naune oblastiu koli kao to su matematika, fizika, hemija, biologija, istorija, geografija itd, tj.za oblasti u kojima se od uenika najvie zahteva logiko razmiljanje. Primeri zaovu metodu uenja su brojni. U matematici se na ovaj nain usvaja algoritam zareavanje neke klase matematikih zadataka, a u prirodnim i drutvenim naukamaneke uzrono-posledine veze koje dovode do reavanja odreenih problema (npr.

zato se vodonik vie ne koristi za pokretanje balona).5. Aktivno uenje je uenje kroz rad, izvravanje zadataka i linu akciju. Postie sedirektnim ukljuenjem uenika u proces uenja.

Sutina aktivnog uenja moe se shavatiti kroz citat uvenog Bendamina Frenklina:Reci mi i ja u zaboraviti, pokai mi i ja u moda zapamtiti, ukljui me i ja urazumeti.

6. Uenje uvianjem je najsloeniji oblik uenja, zasnovan na reavanju problema

putem uvianja bitnih odnosa u situaciji. Uenje uvianjem se odlikuje time tose naglo dolazi do tanog reenja. Uspean nain dolaska do reenja se generalizujei primenjuje u slinim situacijama. Uenje uvianjem je dominantan oblik uenja


19/228


19

Prirunik

kod oveka, koji on primenjuje ak i onda kada ui materijal koji sam po sebi nijeosmiljen.

7. Didaktiko uenje je tradicionalni proces uenja u kome je u centru procesauenja nastavnik, a karakteriu ga predavanja, demonstracije, ispitivanje studenata idirektno uenje.

8. Programirano uenje je savremeni nain uenja gde se vee gradivo razbija na nizmeusobno povezanih delova koje uenik zatim savladava sukcesivno, deo po deo.Nakon svakog savladanog dela, uenik proverava znanje i napreduje individualno,srazmerno svom prethodnom znanju. Uspeno se mogu programirati vrstopovezani i strukturisani delovi gradiva koji predstavljaju osnovna znanja koja uenik

treba da stekne.

9. Uenje po modelu je vrsta za koju je karakteristino ugledanje onoga ko ui nauzor ili model, ije se ponaanje i osobine linosti usvajaju imitacijom ili na bilokoji drugi nain. Uzor ili model je osoba za koju je pojedinac emocionalno vrstovezan, koju voli, potuje ili oboava. U detinjstvu, najei model je roditelj, ujak,stariji brat, uitelj ili kasnije poznati peva, sportista, politiar, naunik, knjievnik,biznismen ili neka druga javna linost.

10. Uenje na osnovu uloga je vid uenja zasnovan na uenju identifikacijom iimitacijom kojim se pojedinci osposobljavaju za izvoenje onih uloga koje e,kasnije, preuzimati u ivotu.


20/228

20


2.2. najveih problema u uenjuPrilikom uenja mogu se pojaviti brojni problemi. U nastavku e vam bitipredstavljeni oni najei:

1. Stalno odlaganje poetka procesa uenja. Niste motivisani. Nikako dasednete, da zagrejete stolicu. Sve drugo vam je vanije.

2. Brzo odustajanjeod uenja zbog drugih poslova, aktivnosti, obaveza iliprovoda. Prijatelji vas zovu na roendan, proslavu, urku. Roditelji su vaszamolili da odete do prodavnice, da im pomognete u sreivanju stana... Svesu ovo sastavne aktivnosti ivota, ali mogu da ometaju proces uenja ako nisu

dobro rasporeene u odnosu na uenje.3. Neredovno uenje(kampanjsko uenje), uenje pred sam ispit... Dva meseca

je do ispitnog roka, mislite da imate dovoljno vremena, odlaete poetakuenja. Ovo je obino velika varka. Vreme do ispita brzo proe, a vi se naeteu nebranom grou jer imate malo vremena da kvalitetno pripremite ispit.

4. Oseaj brzog zaboravljanja i pomeanosti nauenog. esto se deava da seui vie od onoga to je optimalno za taj dan, esto ne povezujete injenice,informacije i znanja iz prethodnih slinih predmeta, niste dovoljan broj puta

ponovili gradivo, niste razjasnili najvanije celine, izvukli teze za lekciju... Sveto moe rezultovati u zaboravljanju preenog.

5. Strah od ispitaje jedan od najveih ometaa procesa uenja. Jo na samompoetku uenja kreete da razmiljate o ispitu, o negativnom ishodu, sluaterazne prie i govorkanja o ovom ili onom profesoru. Javlja se trema, nervoza,predispitni strah, a jo niste zavrili proces uenja.

6. Uenje bez proveravanja i ponavljanja gradiva.Prelazite gradivo samoitanjem. Dok itate sve razumete, zadovoljni ste, mislite da e sve ostati umemoriji. o je druga varka u uenju. Uenje bez ponavljanja i proveravanja

je uzaludno uenje.7. Nepostojanje vlastite organizacije gradiva.Niste napravili plan aktivnosti

za predmet koji spremate. Ne postoji dnevni, ali ni nedeljni ni meseni plan.Ne znate kad poinjete tog dana, koji deo aktivnosti je predvien za uenje, akoji za slobodno vreme...

8. Postojanje velikih tekoa u razumevanju gradiva. Niste bili na predavanjui niste uli izlaganje profesora. Ili, bili ste na predavanju, ali ste hermetikisluali. Posle predavanja niste razjasnili nerazumljive delove, nejasnoe, noverei i sl. Niste razgovarali sa kolegama o obraenoj temi... Rezultat su velikiproblemi u razumevanju gradiva.

8


21/228


21

Prirunik

2.3. Najei izgovori u uenjuPostoje brojni izgovori da ne zaponete uenje. Predstavljamo vam listu najeihkao i strategije kako da ih eliminiete:

1. Nemam inspiraciju za uenje

Ako budete ekali da se pojavi inspiracija za uenje, verovatno je neete ni doekati.Ne moete ekati da se poklope sve kockice. Da budete vedri, raspoloeni,nadahnuti... Odlika pravih profesionalaca jeste da ue i rade i kada su loe volje.

ta da radite kada nemate inspiracije?Jednostavno ponite da uite bez nje. Kad jednom ponete uiti, moe vam sedogoditi da to i ne bude tako teko kao to ste u prvi mah mislili i da vas to to stenauili ili reili podstakne na dalje uenje.

2. Lekcija je jako velika

Ponekad vam se ini da je to to morate nauiti previe. Cela lekcija vam izgledajako veliko i ini vam se da e biti teko nauiti je. o vas moe obeshrabriti i

dovesti do toga da odustanete.ta da radite u ovakvoj situaciji?

Izdelite lekciju na nekoliko manjih delova. Zatim nauite prvi od tih manjih delova.o sigurno nee biti problem. Mali deo se uvek moe nauiti.

A kad njega nauite, ovaj mali uspeh e vas podstai da preete na drugi deo. Pana trei, etvrti itd. Malo po malo, nauiete celu lekciju.

3. Ne mogu neprestano uitiObino vam se ini da stalno uite jer prvih pola sata traite ta vam sve treba zauenje, pa se pola sata premiljate kako da ponete, pa pola sata razgovarate sakolegom sa fakulteta... i sve to raunate kao uenje.

Ako vreme isplanirano za uenje, zaista provedete u efektivnom uenju, neete imatiutisak da stalno uite.

Uiti nije uvek lako. Morate uiti i ono to vam se svia i ono to vam se ne svia.

Sigurno biste radije gledali neki film ili se druili sa prijateljima. o nije problem.Ostvarite plan uenja, a zatim nagradite sebe nekim filmom, knjigom, izlaskom


22/228

22


4. I ako budem uio, dobiu lou ocenu

Jedna stara izreka glasi: Pazite ta elite, moglo bi vam se i ostvariti. Druga kae:

Za optimiste je aa napola puna, za pesimiste je napola prazna.

Jedna od bitnih stvari u uenju, kao i u ivotu, jeste da budete optimista. Neposmatrajte stvari crno.

Vi postajete nepopravljivi optimista samo onda kada stvarate navike optimizma.Optimizam je temelj pozitivnog mentalnog stava. Optimisti su ljudi sa krilaticomSve moe da se uradi i sredi. Oni nalaze dobre i pozitivne strane u svakoj situaciji.Kad neto krene loe oni kau: Dobro je, a onda trae naine i metode da taj

problem ili tekou ree.Optimisti prave planove akcija, postavljaju ciljeve koje ele ostvariti i usmeravajusvoje misli na ono to trenutno rade. Nasuprot njima, pesimisti su napeti, depresivnii uopte ne razmiljaju ta bi u datoj situaciji mogli uiniti. Optimisti trae korisnelekcije u svakoj prepreci ili razoarenju. Kao to je Napoleon Hil rekao: Optimistirade po principu da potekoe dolaze, ne da spree, ve da podue.

5. Ne mogu uiti sam

ak i ako volite da uite sami, ponekad je dobro da uite sa nekim u paru ili grupi.Rasprava o onome to uite sa drugom osobom moe vam znaajno olakati sticanjeznanja. Partner u uenju moe vam objasniti neto to vam nije jasno. Isto tako, vaeobjanjavanje lekcije partneru moe vam pomoi da uvrstite gradivo.

esto smo uvereni kako neto dobro znamo i kako smo to nauili, ali tek kadapokuamo to preneti nekom drugom, vidimo da to i nije ba tako.

Strategija uenja u paru je odlian nain i da uvebate prezentaciju pred profesorom,

da se pripremite za prezentaciju znanja na ispitu.Zajedniko uenje deluje i na vau motivaciju. Moda biste u jednom trenutkuodustali od uenja jer vam je svega dosta, ali vas partner svojom upornou podstieda nastavite.

akoe, u pauzama e vam biti manje dosadno kada ste u drutvu.


23/228


23

Prirunik

2.4. Nauite da uite - faze u razvoju znanjaPrilikom procesa uenja i sticanja znanja prolazite kroz etiri faze:

1. Faza nesvesne nekompetencije

Ovo je prva faza uenja. U njoj ste nesvesno nekompetentni, ne znate ta ne znate,odnosno ta sve treba da nauite.

Na primer, kada biste gledali profesora ili uitelja kako dri predavanje, pomislilibiste u sebi: Ovo je jednostavno. o i nije neki problem nauiti. Ili gledate vozaa

autobusa kako vozi, kako menja brzine, prestorojava se i kaete: Ovo je prosto,o mogu i ja.

2. Faza svesne nekompetencije

U drugoj fazi, fazi svesne nekompetencije, poinje vae uenje.

Prvi put postajete svesni da ne uite dobro, da ne znate kako pravilno treba uitii koliko. Ovo je kritina faza u procesu uenja i sticanja znanja. Naime, neznanjeneega esto moe stvoriti frustraciju kod ljudi i uticati na to da odustanu od

uenja. Zbog toga je veoma vano da budete dovoljno motivisani za uenje.Na primer, upisali ste kurs manekenstva. Nakon prolaska teorijske obuke, doao jered na stvari kao to su: ustaljivanje osmeha, pravilni pokreti, hodanje u visokimtiklama, vebe izgradnje pravilnog ponaanja, eta putovanja, stoge dijete, ueena modnim revijama svakog dana... Pomislite koliko stvari ima da se naui. Kaetesebi: Ja ne mogu sve ovo. Uhvati vas panika. I odustanete.

Ili, upisali ste asove vonje. Poloili testove. Kreete na prvi as vonje, gledate

instruktora ta sve radi: pali motor, menja brzine, gleda u retrovizor, pretie, ide urikverc, parkira, naglo koi... Mnotvo stvari koje je on napravio za kratko vremevas demotiviu, podstiu na razmiljanje tipa: Kako u ja sve ovo?. Nisam ja za ovo.Moda je najbolje da sve to napustim.

3. Faza svesne kompetencije

U treoj fazi saznali ste kako se pravilno ui. Sve vie primenjujete uspene strategijei metode u uenju. Upornim radom i vebom postajete sve blii sticanju znanja isavladavanju vetina uenja. Postajete sve uspeniji. Oseate se prijatno jer postajete

sve vetiji u uenju pri svakom novom pokuaju. reba vam samo koncentracija dabiste bili uspeni u uenju.


24/228

24


Ako se posluimo malopreanjim primerom vonje, to znai da vozite bezproblema, uspeno pratite saobraajne znakove i signalizaciju, odlino menjatebrzine, palite migavce, pretiete, koite... Svakim danom sve vie i vie postajeteblie automatizmu u vonji.

Ili kao manekenka, hodate uspravno, izgled vam je skoro savren, prijatno seosmehujete... etnja po modnoj pisti postaje sve vie mehaniki proces.

Iako ova faza zahteva neobino mnogo truda i koncentracije, donosi i velikozadovoljstvo.

4. Faza nesvesne kompetencije

Poslednja faza jeste faza u kojoj ste u potpunosti ovladali uenjem. Stekli ste velikoznanje. Proces uenja je prirodan, jednostavan, ne zahteva toliko koncentracije.

Ako to primenite na vonju automobila, to bi moglo da izgleda ovako: vozite vegodinama, nauili ste sve situacije, ovladali motorikom i brzinom, vonja postajerutina, automatizovani proces. Ne razmiljate mnogo dok vozite, sluate muziku,pevate, razgovarate sa suvozaem...


25/228


25

Prirunik

2.5. Nekoliko najbitnijih stvari za uenjeDa biste postigli uspeh u uenju, potrebno je da vodite rauna o etiri bitne stvari uuenju:

1. Uslovi u kojima uite

Pre poetka uenja obavezno provetrite sobu u kojoj uite. ist vazduh pomaeboljem radu mozga. U prostoriji ne sme biti ni pretoplo ni prehladno (optimalnatemperature treba da je izmeu 18 stepeni i 22 stepena).

Druga bitna stvar je da uite, ako je mogue, uvek u isto vreme. o je dobrastrategija za razvoj radnih navika.

Uite uvek na istom mestu, sedei za stolom. Vodite rauna da sto ne bude niprevisok ni prenizak. Na stolu pripremite sav materijal za uenje, a sve ostale stvarisklonite. Radio i televizor ugasite.

2. Planiranje uenja

Jedna od najvanijih stvari u uenju je da napravite stalni raspored vremena za

uenje, odmor i ostale aktivnosti.Svakog dana odredite redosled uenja.

Uite u kontinuitetu po 45-60 minuta.

Uenje razliitih tema i predmeta prekidajte kratkim odmorom.

3. Nain na koji uite

Pre poetka uenja potrebno je da se saberete i usmerite misli na ono to ete uiti.

Uiete krae, a gradivo bolje nauiti ako ono to je bilo obraivano u koli ili nafakultetu uite istog ili sledeeg dana kod kue. to pre to bolje.

Pre poetka uenja, prvo treba da prelistate udbenik i beleke da biste se podsetiligradiva koje ste uili prolog puta.

Zatim proitajte paljivo lekciju i zabeleke u radnoj svesci. Ako je potrebno,proitajte i nekoliko puta. Zatim prouite crtee i tabele u udbeniku. Nakon

itanja razmislite ta je vano i bitno u lekciji i to podvucite ili oznaite pored, sastrane teksta nekim znakom. Koristite uobiajene i najee znake kao to su strelicaili zvezdica.


26/228

26


Gradivo ete najbolje uiti i ponavljati ukoliko deo po deo prepriate glasno svojimreima.

Gradivo moete ponavljati tako da naslove iz lekcije pretvorite u pitanja, napiete ihi pokuate odgovoriti bez gledanja u knjigu.

Zamolite roditelje, prijatelje da vas presliaju, pregledaju zadatke ili testove i ukauna eventualne greke koje treba da ispravite.

Nakon uenja nagradite sami sebe izlaskom, nekom igricom, gledanjem televizijei sl.

4. Podsticaji za uenje

Vrlo vana stvar u uenju jeste motivacija i podsticaji.

Bitno je da kad god moete budete okrueni i vedrim i pozitivnim osobama kojerazumeju vas i vae probleme, koje e pokazivati interes za vae rezultate uenja.One e vam mnogo znaiti u trenucima kada naie kriza uenja, odnosno kadvam uopte ne ide sa uenjem. Kroz verbalnu ili neku drugu pomo.

Dobar nain motivacije jeste hvaljenje i bodrenje sebe. Ono moe biti znaajan

podstrek u procesu uenja.


27/228


27

Prirunik

2.6. Faktori uspenog uenjaNa uenje utiu mnogi inioci. Svaki od njih, na svoj nain, manje ili vie utii naproces uenja i usvajanja znanja.

Najee se navode sledeih sedam:

1. Fizioloko stanje

Za uspeno uenje izuzetno je vano vae zdravstveno stanje, nain na koji sehranite, boravak na vazduhu, fizika aktivnost, dovoljno sna

2. Motivacija

Odugovlaite poetak uenja, dosadno vam je dok sedite iznad knjige, itate, alipamtite vrlo malo, govorite sebi kako morate da uite, a ipak ne uite, kinjite sebezbog toga...

Ovo sve znai da niste motivisani za uenje.

Kako da probudite motivaciju?

Glavni podsticaj uenju jesu pozitivan stav i volja, ugodne misli, pozitivnaoekivanja. Gotovo 50% uspeha zavisi od toga koliko imate pozitivno gledite nasve oko sebe. Ishod esto zavisi od oekivanja.

Jo jedna dobra tehnika je da uredite prostor za uenje. Urednost je pola uenja(misli se na plan, radnu torbu, sto...). Napravite optimalnu temperaturu, nekaprostorija u kojoj uite bude osvetljena, ne menjajte mesto za uenje (ista situacijastvara pozitivne asocijacije za uenje).

Sluanje muzike je takoe dobra strategija. Muzika jaa um, oslobaa kreativnesposobnosti, ini telo zdravim. U knjizi Mocartov efekt Don Kampbel navodi daugodna, nenametljiva i tiha muzika i do pet puta olakava uenje i motivie uenika.

3. Rad na asu

Ovo podrazumeva aktivno prisustvo na asu (uee u diskusijama, postavljanjepitanja...), zapisivanje beleki, praenje nastave sa punom koncentracijom...


28/228

28


4. Planiranje uenja

Planiranje je jako vano jer poveava efikasnost uenja. Vrlo je bitno da napravite

plan uenja na dnevnom i nedeljnom nivou. Kod kreiranja dnevnog plana voditerauna koliko predmeta ete uiti danas, kako ete ih rasporediti, napravite da planbude realan i izvodljiv, da izmeu

svakog predmeta postoji odmor, da odmor sadri i neku ugodnu aktivnost (Internet,odlazak u bioskop, na pie i sl).

Pravljenje nedeljnog plana uenja je neophodno jer vi imate i svoj privatni ivot,interese i elje. Kreiranje nedeljnog plana pomoi e vam da steknete radne navike i

omoguiti kontrolu nad vaim aktivnostima.Evo jednog predloga kako bi trebalo da izgleda dnevni i nedeljni plan uenja:

Dnevni plan uenja

Nastavnipredmet

Planirani satiza uenje

oddo

Realizovano

da / ne

Napomena


29/228


29

Prirunik

Nedeljni plan uenja

pon ut sre et pet sub ned

Sati Planirana aktivnost

7.00

8.00

9.00

10.00

11.00

12.00

13.00

14.00

15.00

16.00

17.00

18.00

19.00

20.00

21.00

5. Snalaenje u materiji koja se ui

Kada uite, vrlo je vano da razlikujete bitno od nebitnoga, da saimate gradivou obliku vlastitih beleki, da uoite kljune rei i pojmove, da sadraj prepriatesvojim reima tj. da izbegnete doslovno citiranje i uenje napamet.

6. Ponavljanje i uvebavanje gradiva

Veoma je bitno da ponavljate gradivo koje ste preli kao i da znate koliko puta totreba uiniti. Da bi se gradivo dobro nauilo, treba da ga ponavljate i nakon to stega prvi put tano prepriali. Ovakav nain uenja e vam pomoi da prevazietestrah na ispitu i da teno i razlono odgovorite na ispitno pitanje.

7.Rok

Prilikom uenja vano je i da odredite rok za koji neto uite. Blizak rok podstiena uenje i stvara vei elan, dok dui rok pozitivno utie na zadravanje nauenog.Sama namera da se neto ui za dui rok ini da se to due i pamti.


30/228

30


2.7. pitanja pre i za vreme uenja lista

za proveruPre nego to ponete sa uenjem odreenog predmeta, treba da prelistate knjigu,pogledate naslove lekcija, uoite kljune rei, a zatim da odgovorite na osamosnovnih pitanja koja e vam pomoi da odredite vau strategiju i neophodnekorake za uspeno uenje.

1. Kako glasi naslov predmeta?

2. Koje su kljune rei koje se spominju u knjizi? Na primer, ako sprematepredmet menadment, kljune rei su: planiranje, liderstvo, strategija, okruenje,organizacija, kontrola i sl.

3. Da li razumete sve kljune rei?

4. ta ve znate o toj temi? Moda ste ve itali neto o tome ili priali sa prijateljemili kolegom.

5. Da li imate znanje iz slinih predmeta? Na primer, spremate predmet marketing,

a pre toga ste poloili predmet prodaja, znanja steena na tom predmetu umnogomee vam olakati proces uenja marketinga jer se radi o slinom gradivu, sa mnogozajednikih karakteristika.

6. Koje vrste informacija i podataka e vam pomoi u uenju (da li su to grafikoni,eme, tabele, statistiki podaci, istraivanja...)?

7. Da li ete se osloniti na samo jedan izvor informacija (npr. udbenik)?

8. Da li ete morati potraiti dodatne izvore (npr. Interent, dodatne knjige, asopisi,publikacije...)?

Za vreme uenja treba da odgovorite na sledeih osam pitanja:

1. Dok uite, da li se zapitate da li razumete gradivo? Ovo je neophodno stalno daradite jer nema svrhe uiti bez razumevanja. Napamet naueno znanje ispari vrlobrzo.

2. Da li sa uenjem treba da idete bre ili sporije? Procenite vae sposobnosti tokom

uenja i u zavisnosti od toga odredite sopstveni tempo.

16


31/228


31

Prirunik

3. Kada neto ne razumete, da li se zapitate zato to ne razumete? Ovo je vrlo vanopitanje. Uzroci nerazumevanja mogu biti loa koncentracija, loe napisan udbenik,niste udubljeni u gradivo, ne crtate, ne razlaete gradivo na manje celine...

4. Da li tokom uenja pravite pauze kako biste napravili kratko izlaganje prethodnopreenog gradiva? Nema svrhe uiti sve odjednom. Gradivo se mora ponavljati.Najbolje je materiju razdeliti na logine celine ili poglavlja i kad zavrite odreenopoglavlje, izvriti njegovo ponavljanje.

5. Da li se zamislite i zapitate da li je gradivo logino izloeno? Ako nije, potraitepomo u nekim drugim knjigama, udbenicima, na Internetu...

6. Da li kad uite gradivo, procenjujete stvari, tj. slaete se ili ne sa napisanim?Bez obzira ta pie u udbeniku, imajte svoj stav o svakom pitanju. ako ete brezapamtiti informacije i nauiti lekciju.

7. Da li vam je neophodan razgovor sa drugim studentima ili uenicima kako bisteusvojili gradivo? Ovo moe biti odlina strategija da razjasnite nejasno, da sazantenove injenice o lekciji, da ponovite naueno.

8. Da li tokom uenja treba da stupite u kontakt sa vaim nastavnikom,asistentom...? Odlazak na konsultacije kod vaeg mentora i profesora je dobar nainda savladate sve tekoe i razjasnite mogue nejasnoe.


32/228

32


2.8. upitnika za praenje napretka u

procesu uenja(Izvor: http://www.open.ac.uk/skillsforstudy/review-your-progress.php )Svako uenje poinje sa prepoznavanjem potrebe koja se doivljava kao nedostatakznanja u odreenoj oblasti. Ciklus uenja trebalo bi shvatiti kao kontinuiraniproces. Moe se zamisliti u obliku spirale koja poinje prepoznavanjem odreeneobrazovne potrebe, nastavlja se procesom usvajanja znanja i sticanjem odreenogseta znanja koji vodi ka otkrivanju novih nepoznatih oblasti, koje se ponovo

doivljavaju kao obrazovna potreba i pokreu na novo uenje. Kada pogledamociklus uenja na primeru jednog predmeta i pripreme ispita takoe se uoavajuzakonitosti navedenog ciklusa.

Da biste uspeno pratili sopstveni napredak u procesu uenja postoje pitanja kojabi sebi trebalo da postavite na samom poetku, na sredini i na kraju procesa uenja.Ova pitanja e vam pomoi da shvatite zato ste poeli neto da uite, kojimtempom napredujete u tom procesu, ta ste postigli i kako to moete da iskoristite ubuduem procesu uenja.

Za svaku od ove tri kljune strateke take postoji upitnik, koji vam svojimpitanjima pomae da lake organizujete i korak po korak pratite svoj napredak, uzstalno revidiranje postignutih rezultata u odnosu na planirane.

Upitnik koji bi trebalo da popunite pre poetka uenja izabranog predmeta e vampomoi da definiete svoja oekivanja i ciljeve koje elite da postignete kada zavritesa uenjem datog predmeta. Na osnovu njega ete na kraju procesa uenja moi dauporedite da li ste stekli eljena znanja i ovladali planiranim vetinama.

Upitnik koji bi trebalo da popunite na sredini procesa uenja, u momentu kada jeto najpogodnije, kao to je kraj prvog semestra i sl, trebalo bi da vam pomogne dashvatite kojom brzinom napredujete, koje tekoe i brige usporavaju va napredak ikoje aktivnosti moete da preuzmete za njihovo prevazilaenje.

Upitnik koji popunjavate na kraju procesa uenja trebalo bi da vam pomogne dasagledate da li ste preduzeli sve neophodne aktivnosti u procesu uenja. Priloenalista pitanja vam moe pomoi da shvatite zato ste, ili niste, postigli dobar rezultatna ispitu. Zakljuke koje izvedete analizom datih pitanja obavezno iskoristite u

buduim procesima uenja i obezbediete sebi kontinuirani napredak.

3


33/228


33

Prirunik

2.8.1. Upitnik za praenje napretka u

procesu uenja - poetniZato da uradite ovo?

1. Zato ste izabrali ovaj predmet/sadraj za uenje?

________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

2. Kako je predmet/sadraj za uenje strukturiran?

Pregledajte sadraj i uoite poglavlja. Pogledajte ciljeve koji su postavljeni ipredviene ishode. Oni e vam u poetku verovatno delovati pomalo zastraujue,

ali e vam dati ideje ta ete moi da dobijete uenjem datog sadraja. Zapiitenekoliko beleki o tome ta biste posebno voleli da postignete. Ovo e vam pomoiu odreenju prioriteta i definisanju fokusa u uenju.

________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

3. Da li imate neko pitanje ili brigu u vezi sa uenjem?

Postoje li neka pitanja koja vas moda brinu u vezi sa buduim procesom uenjakoja biste moda mogli da podelite sa svojim nastavnikom? (Na primer, brige okoizrade nekih zadataka ili vremenskih termina.) Zabeleite ih.

________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Sauvajte ovaj upitnik u svom materijalu za uenje kako biste mogli da gaupotrebite kada vam bude potrebno.

Vano je da razmislite zato ste odluili da ponete sa uenjem datog sadraja/predmeta, jer e to uticati na va pristup uenju. Beleenje e vam pomoi darazvijete strategiju, pratite ostvarenje postavljenih ciljeva i progres.


34/228

34


2.8.2. Upitnik za praenje napretka u

procesu uenja - srednjiPrvo pogledajte ta ste napisali u upitniku za poetni pregled.

1. Koliko ste postigli od onog to ste planirali u uenju datog predmeta/sadraja?

________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

(Pogledajte jo jednom koje ciljeve ste naveli da elite da postignete u poetnomupitniku.)

2. Postoji li deo predmeta/sadraja zbog koga ste zabrinuti ili bi vamdobrodola pomo?

________________________________________________________________

________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

3. Razmislite o svojim navikama u procesu uenja i zapitajte se da li postojeneke strategije na kojima bi trebalo da poradite, ili neke promene koje bitrebalo da izvrite?

________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________


35/228


35

Prirunik

4. Napiite nekoliko akcija koje moete da preduzmete povodom briga kojeimate. Setite se da moete da kontaktirate vaeg nastavnika ili mentora, kao i dapotraite pomo u resursima.

________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________


2.8.3. Upitnik za praenje napretka uprocesu uenja krajnji (ek-lista)

Uraeno Nijeuraeno

Prioritet (visok,srednji ili nizak)

Akcija

Organizacija

1. Sortirana administracijai materijal predmeta

2. Ostvareni planiranidatumi za predajuzadataka

3. Korien raspored/planer za uenje

itanje i pravljenjebeleki

4. Korieneodgovarajue tehnike zaitanja razliitih delova

sadraja5. Koriene adekvatnetehnike za pravljenjebeleki


36/228

36


6. Sreene beleke nakonprikupljanja

Izrada zadataka

7. Izdvojeno dovoljnovremena za ono to jebilo planirano da sepostigne

8. Analizirana pitanja izadaci

9. Korien plan kako bise pratio napredak priizradi zadataka

10. Zamoljen nastavnik zapovratnu informaciju

11. Iskoriena povratnainformacija

Revizija i ispiti

12. Napravljen rezimeispita

13. Vebano davanjeodgovora na moguaispitna pitanja

14. Razraena tehnika zapolaganje ispita, izvrena

procena na kraju procesauenja ili uraen projekatnapredovanja



37/228

37

3.STILOVI UENJA


38/228

38


3.1. stila uenja koja moete koristitiDa biste uklonili nedostatke koji se javljaju prilikom uenja i da bi taj proces bio tokvalitetniji i produktivniji, vano je da znate svoj stil uenja.

Bilo da ste srednjokolac, student ili ste zavrili fakultet, ali elite da nastavite da seusavravate, sigurno ste kod sebe razvili odreeni nain na koji usvajate znanje i kojivam olakava uenje.

Prilikom uenja moete koristiti vie stilova, s tim da e jedan verovatno bitidominantniji od drugog. Koji stil uenja ete izabrati, zavisi od situacije, odnosno

znanja koja usvajate?

Postoje razliiti pristupi i naini na koji moete pristupiti uenju.

Najrairenija i najednostavnija podela tipova uenja je ona koja podrazumeva tritipa uenja, a to su:

vizuelni,

auditivni i

taktilini.Vizuelni tipuenja je karakteristian za one ljude koji najlake usvajaju gradivokada su informacije prezentovane vizuelno, u obliku teksta i slika.

Ako imate izraen ovaj stil uenja, onda verovatno esto razmiljate u slikama.Najbolje uite kada su sadraji prezentovani vizuelnim tehnikama poput PowerPoint prezentacija, flip arta, dijagrama i drugog pisanog materijala.

Karakterie vas i to da najee koristite informacije iz udbenika i beleaka i da,

uglavnom, preferirate samostalno uenje, dok tokom predavanja pratite profesorovuneverbalnu komunikaciju.

Auditivni tip uenja karakterie one studente i uenike koji najlake ue:

sluanjem predavanja,

ueem u diskusijama,

razmenom ideja.

Ako imate izraen ovaj stil uenja, znai da se dobro snalazite u radu u grupi iliparu.

3


39/228


39

Prirunik

Za vas je pisana informacija od manjeg znaaja. Sadraje lake uite i pamtite ako ihujete ili itate naglas.

Svoje uenje unapreujete itajui tekst naglas ili koristei snimljeni materijal.

Ako tokom procesa uenja hvatate beleke, crtate slike i dijagrame kako biste lakezapamtili informacije, onda vas krasi taktilni tip uenja.

Najbolje uite kroz pokret, dodir ili konkretnu radnju. Aktivno istraujete fizikisvet oko sebe.

Karakterie vas to da ne moete mirno da sedite dui period vremena. Vau panjuometa potreba za aktivnou i istraivanjem.

Kada otkrijete koji stil uenja koristite, moi ete da znaajno unapredite svojeuenje, kao i da primenite odgovarajue metode i tehnike uenja.

3.1.1. VAK test za procenu dominantnog stila

(Izvor: Revell & Norman : In your hands, Neuro-Lingvistic Programing in ELT1997.)

Ukoliko ne moete da procenite koji je od navedenih stilova u vaem sluajudominantan, reite sledei test koji se koristi za procenu dominantnog stila.

Proitajte sledee iskaze, jedan po jedan i ocenite u kojoj meri uspevate da ihzamislite.

0 poena - uopte ne uspevate; 1 poen - teko uspevate;

2 poena - relativno lako uspevate; 3 poena - veoma lako uspevate;

Upiite broj poena pored svakog iskaza.

__ Vidite kengura

__ Vidite svoja ulazna vrata

__ Vidite svoju etkicu za zube__ Vidite lice svoga prijatelja


40/228

40


__ Vidite tanjir sa hranom

__ Vidite televizijsku emisiju

__ Gledajte televizijski program

__ ujte pesmu

__ ujte kiu

__ ujte protivpoarni alarm

__ ujte glas svog prijatelja

__ ujte svoj vlastiti glas

__ ujte ptiiju pesmu

__ ujte promenu ptiije pesme u zvuk alarma

__ Osetite uzbuenje

__ Osetite da plivate

__ Osetite travu ispod vaih stopala__ Osetite maku na vaem krilu

__ Osetite toplinu

__ Osetite svoje prste na dirkama klavira

__ Osetite kako vai prsti sviraju nekoliko nota

Izraunajte za svaku grupu posebno broj poena.

Videti (vizuelni tip) _____ broj poena.

uti (auditivni tip) _____ broj poena.

Osetiti (taktilni/kinestetiki tip) _____ broj poena.

Grupa u kojoj ste osvojili najvei broj poena predstavlja va dominantni stil. Moese desiti da imate podjednak broj poena u odreenim grupama to ukazuje nakombinaciju stilova.


41/228


41

Prirunik

3.2. Kako da unapredite svoj stil uenja?Svoj stil uenja moete da unapredite korienjem razliitih strategija koje mogudovesti do jo boljih rezultata.

Pred vama se nalazi lista korisnih saveta za svaki stil uenja ponaosob:

1.Ako preferiratevizuelnistil uenja, ovaj tip uenja moete znaajno usavriti takoto ete:

koristiti materijale poput fotografija, mapa, grafikona, dijagrama,

koristiti razliite boje da oznaite najvanije delove u tekstu,

koristiti multimedijalna sredstva (video, kompjuter, projektor),

vizualizovati informacije u obliku slika da biste ih lake memorisali,

obezbediti neometan i jasan pogled na predavaa, tako da moete da pratitenjegovu neverbalnu komunikaciju,

pisati beleke, ako predava nije obezbedio pisani materijal,

ilustrovati svoje ideje kao slike pre nego to ih zapiete,

uiti na tihom mestu, daleko od verbalnih uznemiravanja,

itati ilustrovane knjige.

2. Auditivnistil uenja moete podii na vii nivo ako:

napiete govor i prezentaciju,

itate tekst naglas,

uestvujte u diskusijama i debatama na asu, koristite ureaje za snimanje zvuka umesto da piete beleke tokom predavanja,

diskutujete o svojim idejama,

diktirate nekome svoje misli i ideje.


42/228

42


3. Taktilnistil uenja moete unaprediti tako to ete:

se kretati dok uite nove stvari,

koristiti redovne pauze tokom uenja,

sluati muziku dok uite,

raditi u stojeem poloaju,

koristiti boje da istaknete ono najvanije u tekstu,

preletiti preko materijala, pre nego to ponete da ga detaljno itate, kako bistedobili optu sliku,

oiveti svoj radni prostor sa slikama i posterima.


43/228


43

Prirunik

3.3. stila uenja prema Haniju i

MamforduPostoji slina klasifikacija stilova uenja koju su dali Hani i Mamford. Oni razlikujuetiri tipa:

1. Aktivista

Ako ste aktivista, onda uivate da budete u centru panje. Bacate se sa punoentuzijazma na praktine aktivnosti. im neku aktivnost zavrite, imate elju da

odmah preete na novu, bez elje da stanete i sagledate ta je uraeno, tj. ta stenovo nauili.

Najvie vam odgovara uenje koje sadri sledee metode: obuka, projekti, igranjeuloga, uenje u prirodi.

2. Revizor

Najbolje uite kada sedite negde pozadi i posmatrate stvari iz razliitih uglova prenego to donesete neki zakljuak. Volite natenane da analizirate ta ste novo

nauili pre nego to ponete da to primenjujete u praksi.

Najvie vam odgovara uenje koje sadri sledee metode: grupne diskusije, povratneinformacije, mentorski rad, posmatranje, film i video.

3. Teoretiar

Ako ste teoretiar, onda vas krasi to da volite da uite pomou pitanja i da stalnopronalazite logiku iz pretpostavki i koncepata. Cenite kada imate intelektualniizazov. Imate logian, racionalan pristup i teite da budete objektivni.

Najvie vam odgovara uenje koje podrazumeva sledee metode: istraivanje, itanje,uenje na daljinu, dodatno obrazovanje, uenje u klasinim uionicama, predavanje,pitanja i odgovori.

4. Pragmatiar

Kao pragmatiar, vi stalno traite vezu izmeu uenja i praktine primene togznanja. Volite da eksperimentiete idejama: Da li i kako one funkcioniu u praksi?

Najvie vam odgovara uenje koje ukljuuje sledee metode: mentorski rad,reavanje studija sluajeva, postavljanje ciljeva, kreiranje toka uenja na flip artu

4


44/228

44


3.3.1. Test odreivanja stila uenja(Izvor: Hani & Mamford u: Stilovi uenja, http://www.maksimalnoforum.com/forum/forum_posts.asp?TID=2655, 14.09.2006)

Postupak:

izaberite 25 od ponuenih 40 odgovora koje najvie oslikavaju vau linost

zabeleite sve brojeve

1. Volim da priam sa drugim ljudima o tome kako stvari treba da se urade.

2. Ponekad posmatram aktivnosti drugih ljudi.

3. Volim da itam i da na taj nain uim.4. U potpunosti se predajem novim izazovnim i praktinim aktivnostima.

5. Volim da eksperimentiem kada treba da izvrim zadatak.

6. Potrebno mi je vreme kako bi se navikao na nove ideje.

7. Uenje pomou filmova i videa pomae mi da bolje razumem gradivo.

8. Volim definisane projekte u kojima mogu odmah da ponem sa radom.

9. Odgovara mi uenje pomou metoda uenja na daljinu ili e-uenja.10. Uivam u voenju drugih kroz projekat (mentorski rad).

11. esto mogu da predvidim rezultat.

12. Ispitujem i istraujem logiku koja stoji iza pretpostavki.

13. Pronalazim da je diskusija najbolji nain za uenje.

14. Poredim svoja reenja sa reenjima drugih ljudi ili situacijama.

15. Mogunost da se postavi pitanje je jako bitno za mene prilikom uenja.

16. Uenje napolju i trening su veoma interesantni.

17. Raspitujem se za skoro sve.

18. Volim obuku na poslu.

19. esto istraujem pitanja i razne teme.

20. Volim da analiziram situaciju pre poetka.

21. Volim da uim u klasino postavljenim kursevima.

22. Volim da uim kroz stvaranja i vizuelnu prezentaciju onog to smo radili, kaonpr. flip art.

23. Predavanje je esto najbolji nain za mene da uim.


45/228


45

Prirunik

24. Iskreno uivam u sluanju drugih i njihovih miljenja.

25. Preuzimam akcije i poinjem sa realizacijom zadataka odmah.

26. Dobar sam u vizualiziranju zadatka pre nego to zaponem isti.27. Studija sluaja mi pomae da stvarno razumem neki koncept.

28. esto zamiljam kako bi stvari trebalo da se urade.

29. rudim se da isplaniram svaki projekat na kome radim.

30. Samouk ili kada mogu radom da uim, najbolji je nain na koji prihvatamnova znanja.

31. Uim najboje kada mogu da pratim nekoga kako radi odreeni posao.

32. eim da klasifikujem ili uredim ideje kako bi reio problem.

33. Volim da uestvujem u brejnstormingu na teme sa kojima se moj tim ili jasuoavamo.

34. Veoma sam organizovan.

35. Najbolje uim kroz praktine vebe ili igranje uloga.

36. Mogu da uim kroz istraivaki rad.

37. Stalno vidim anse u okruenju.

38. Uim posmatranjem kako drugi rade.

39. Najboje uim kroz mentorski rad.

40. Volim reavanje problema.

U tabeli ispod, zaokruite 25 odgovora koje ste izdvojili iz prethodne liste. Odreditekoje je polje u kome imate najvie izabranih stavova. Da li je to aktivista, revizor,teoretiar ili pragmatiar. o polje je karakteristino za va stil uenja.

AKTIVISTA 1 4 8 16 18 25 30 35 37 40REVIZOR 3 6 9 12 14 15 20 23 32 36

TEORETIAR 2 7 13 21 24 26 28 31 33 38

PRAGMATIAR 5 10 11 17 19 22 27 29 34 39

Ako je slina procentualna zastupljenost odgovora za svaki stil uenja (po 6 ili 7odgovora za razliite stilove), to znai da jo nemate dovoljno definisan stil i da trebada odredite, odnosno izgradite jedan glavni.


46/228

46


Kako da izgradite sopstveni stil?

ako to ete ako, na primer, odaberete stil uenja aktivista i pri prvom testiranju

ste dali sedam odgovora koje odgovaraju ovom stilu, raditi na jo tri stvari koje vamfale kako biste u potpunosti zaokruili ovaj stil.

Sve ovo ne znai da ete odbaciti sve ono to je karakteristino za druge stilove, veda ete imati jedan koji ste profilisali i sa kojim se najbolje snalazite. Uvek je dobrokombinovati razliite, a dokazane strategije iz ostalih stilova uenja, kako bistepostigli cilj - zapamtili i nauili gradivo i uspeno poloili ispit.


47/228

47

4.METODE UENJA


48/228

48


4.1. Kako da uite pomou PPP metode?Pred vama se nalazi jedan od moguih naina racionalnog prouavanja gradiva,takozvana PPP metoda uenja nastala po prvim slovima rei:

- itati povrno pre potpunog koncentrisanja.

P - Pitati se koji je deo gradiva vaan.

- itati svesno i pamtiti.

P - Pamtiti proitano prepriavanjem ili beleenjem.

P - Ponavljanje zapamenog nakon nekoliko sati ili dana.

1. itajte povrno pre potpunog koncentrisanja na gradivo

Poenta povrnog itanja je da dobijete najbolji mogui pregled gradiva pre prelaskana detalje.

Kako da dobijete potpuni pregled materije koju treba da nauite?

Pogledajte ako postoji spisak najee korienih rei i izraza. Obino se nalazi nakraju knjige.

Proitajte predgovor i saznajte zato je knjiga napisana, ta je autor eleo da kae.

Na kraju svakog poglavlja esto je dat rezime. aj sie je korisno da proitate uovoj fazi.

Ako vam sve ovo nije dovoljno, preletite gradivo. Proitajte i podnaslove iponeku reenicu. Ako su prisutni dijagrami, eme, tabele ili slike, dobro ihpogledajte. Oni esto sadre vane i saete informacije.

2. Pitajte se koji je deo gradiva je vaan

Ovde koristite pitanja tipa: ko, kako, gde, ta, kada, zato i sl.

Na ovaj nain ete se:

Mnogo bolje seati informacija i injenica koje ste nauili kada ste odgovorili naneko pitanje, nego onih koje ste nauili napamet.

Lake motivisati jer ete postavljanjem pitanja otkriti sopstveno neznanje ilislabost.


49/228


50/228

50


3. itajte svesno i pamtite

U treoj fazi obavljate sledee aktivnosti:

Koncentriete se. Obe noge su vam na podu, koristite tvrdu stolicu, itate tobre moete.

Pronalazite glavne ideje i misli. o je prvi nivo vaeg itanja gradiva.

Podvlaite i oznaavate najbitnije stvari u vezi sa lekcijom. Najee se koristimarker kojim se tekst jednostavno istie. Podvlaite sledee stvari: ono to jepotrebno da zapamtite, tj. ono to je novo. Ne podvlaite ono to ve znate,podvlaite ono to pri ponavljanju elite uoiti na prvi pogled. Bitno je da nepodvlaite vie od onoga to je stvarno potrebno.

Aktivno itajte. Razmiljate, razjanjavate, razumite, pamtite proitano.

Obraajte panju na tabele, grafike prikaze, slike. Pomenuti elementi estoprikazuju mnogo vie od onoga to reima moete iskazati.

4. Pamtite proitano prepriavanjem sopstvenim reima ili beleenjem

Ovde moete da koristite dve strategije pamenja gradiva:

Pamenje ponavljanjem sopstvenim reima. Kada ste gotovi sa itanjem,podignite pogled sa knjige i prepriajte svojim reima ta je autor knjige eleorei. Ponavljanje sopstvenim reima poboljava stepen pamenja. Uenjemnapamet gradivo se brzo zaboravlja.

Pamenje pisanjem zabeleki sa strane. Beleite sopstvene utiske, razmiljanja,primedbe o glavnim idejama na ivici stranice. Glasno izgovarajte te vae misli.

5. Ponavljajte zapameno nakon nekoliko sati ili dana

Svakog puta kad neto nauite, trebalo bi to odmah proveriti i utvrditi. ako ete

spreiti da preeno gradivo zaboravite istog dana. Zatim mogu da uslede daljaponavljanja. Jedna od preporuka da biste spreili zaboravljanje je da posle prvogponavljanja istog dana, sledee bude posle dva dana, pa naredno posle osam dana. Izavrno nakon 30 dana. ime ete u potpunosti zapamtiti preeno gradivo.


51/228


51

Prirunik

4.2. Da li ste uli za MURDER sistem uenja?Ovakav sistem uenja nosi naziv prema poetnim slovima rei:

Mood (atmosfera)

Understand (razumeti)

Recall (podsetiti se)

Digest (razloiti)

Expand (proiriti)Review (preispitati)

1. Kreirajte pozitivnu atmosferu

Vrlo je vano da napravite pozitvnu atmosferu u kojoj ete uiti. reba da odabereteodgovarajue vreme za uenje, pogodno okruenje kao i da budete raspoloeni.

2. Uite sa razumevanjem

Kada neto ne razumete, prilikom uenja, bitno je da to oznaite i da se kasnjevratite na taj deo gradiva. Pokuajte da ga ponovo razjasnite, a ako vam ne uspe,potraite pomo od nekog strunjaka u toj oblasti ili od kolege iz kole.

3. Podsetite se preenog gradiva

Nakon zavretka dela gradiva, potrebno je da zastanete sa uenjem i vlastitim reimaprepriate ono to ste nauili. Ovo je odlina strategija da otkrijete gde kripi i dase fokusirate na te delove.

4. Razloite gradivo

Ako vam se ini da ima mnogo gradiva, razloite ga na vie manjih celina i krenitedeo po deo. Ako imate problema sa razumevanjem informacija, pored konsultacijakod profesora, moe vam pomoi i itanje druge literature ili pretraga po Internetu.


52/228


53/228


54/228

54


5. Proirite proces uenja

U petom koraku, treba da postavite sebi tri tipa pitanja koja se odnose na materijal

koji uite:

Kad biste mogli da razgovarate sa autorom udbenika, koja pitanja biste mupostavili, ta je to to biste mu zamerili ili ta biste kritikovali?

Kako biste mogli da primenite ovaj materijal na ono to vas zanima?

Kako biste mogli da uinite ove informacije zanimljivim i razumljivim za drugestudente?

6. Preispitajte dosadanji rad

Ponovite materijal koji ste uili. Podsetite se koje su vam strategije pomogle darazumete ili zapamtite informacije. Primenite te strategije u buduem uenju.


55/228


55

Prirunik

4.3. Uite pomou partitativne metode. Lako

i brzoJedna od esto korienih strategija uenja je i partitativna metoda.

Sastoji se od est faza:

1. Pregledajte tekst koji treba da uite u celini da biste uoili koja pitanja seu njemu obrauju. U svesci zabeleite podnaslove, pogledajte slike, crtee,grafikone, tabele, proitajte zakljuke iza pojedinih delova teksta. ekst u ovojfazi ne treba da itate u celini.

2. Pokuajte da formuliete podnaslove gradiva u vidu pitanja.

3. Podelite gradivo u delove, logike celine (na primer prema podnaslovima ilidrugim kriterijumima).

4. Proitajte prvi deo teksta sa namerom da ga nauite. Podvucite nepoznate reii potraite njihovo tumaenje u reniku.

5. Zatvorite knjigu i pokuajte u sebi da ponovite gradivo, tj. presliajte se.Odgovorite na pitanja iz druge faze koja se odnose na ovaj deo gradiva.

Ukoliko ne uspete posle prvog itanja da ponovite preeno, proitajte taj deoponovo sa namerom da ga nauite, a zatim se presliajte.

Kada ste savladao taj deo, pokuajte pismeno, u vidu teza, siea, rezimea da opietesutinu tog dela teksta.

Zatim, kreirajte listu pitanja koja bi mogao pitati profesor ili koja vas zanimaju uvezi sa gradivom, a na njih nema odgovora u udbeniku ili knjizi. Zatim, na istinain, nauite ostale delove teksta.

6. Kada ste sve delove dobro nauili, pogledajte teze jo jednom, sklonite ih,zatvorite knjigu i u sebi prepriajte lekcije i gradivo u celini. Ako ne moete to dauradite do kraja sa uspehom, posluite se knjigom ili tezama da biste se podsetilionog to niste dobro zapamtili ili razumeli.


56/228


57/228


57

Prirunik

4.4. Otkrijte kako da uite pomou

kombinovane metodeDruga esto koriena metoda uenja jeste kombinovana metoda. Dosta je slinapartitativnoj. Kljuna razlika je u drugoj fazi.

Sastoji se od tri koraka:

1. Kao prvo, paljivo proitajte tekst u celini. Zatim, analizirajte crtee, dijagrame,eme, slike i tabele. Podvucite nepoznate rei i potraite njihovo znaenje.

Podelite tekst na delove i logike celine (moe kao i kod partitativne popodnaslovima).

2.Proitajte prvi deo teksta sa namerom da ga nauite. U tom delu podvucite onoto je vano. U sebi ponovite naueno.

Kada ste nauili ovaj deo, njegovu sutinu izrazite u vidu teza, a zatim preite nadrugi deo i obradite ga na isti nain. Kada obradite i drugi deo, poveite ga saprvim.

Ponovite zajedno prvi i drugi deo kao celinu. Zatim obradite trei deo, ponovitega zajedno sa prvim i drugim delom kao celinu. ako nastavite do kraja, dok nenauite sve delove knjige. Znai, broj preenih lekcija se uveava svakim danom, aline na utrb zaboravljanja prethodno nauenih i obraenih lekcija.

3.Pogledajte svoje teze (za svaki deo) i pokuajte da jo jednom ponovite itavogradivo. Udbenik koristite samo ako vam neto nije jasno i ako neke delove gradivaniste dobro zapamtili.

Kao i kod partitativne metode, formuliite pitanja koja bi vam mogao postavitiprofesor i koja vas posebno interesuju u vezi sa gradivom.


58/228

58

5.STRATEGIJE UENJA


59/228


59

Prirunik

5.1. apsolutno neoborivih strategija

uenjaStrategije uenja su naini kojima upravljate svojim uenjem, a baziraju se napoznavanju linih osobina i sposobnosti, znanju o obrazovnim zadacima kojemorate izvriti, vetinama sticanja, povezivanja i primene novih znanja, nunompredznanju i poznavanju svrsishodnosti i korisne vrednosti novog znanja.

Da biste postigli uspeh u uenju, preporuljivo je da razvijate i primenjujetestrategije koje mogu da od vas naprave uspenog uenika.

Evo osam strategija koje je dobro da iskoristite u procesu uenja:

1. Razvijte naviku uenja

Vrlo je bitno da napraviti vremenski plan za uenje koji ukljuuje vae vreme zauenje kao i gradivo koje ste planirali da uite u odreenim terminima. Preporukaje da kod pravljenja plana ponete sa lakim gradivom jer ete prelaskom ovakvoggradiva izgraditi samopouzdanje.

rebalo bi da nastojite da ak i najjednostavnije gradivo uprostite, dovedete doelemenata i odatle ponete sa uenjem.

Ponavljanje gradiva treba da vrite sve dok njime u potpunosti ne ovladate i dok nepostignete sitauaciju da ga bez problema i sa razumevanjem moete reprodukovati.

2. Primenjujte aktivno uenje

Uenju se morate posvetiti, a delove materije koju uite ne treba da ostavljatenerazjanjenim.

reba da pokuavate sa pronalaskom objanjenja do razumevanja, ponekad uei ina grekama.

U pokuajima razumevanja gradiva dobro je da pronaete primere iz stvarnog svetaili potraite demonstraciju ideja koje ne razumete.

Od profesora traite saetke predavanja ili informacije o tome kako da doete dodrugih izvora istih ili slinih informacija.

8


60/228

60


3. Koristite sve sposobnosti u uenju

Konstruisanje ili modeliranje moe biti od velike koristi tokom uenja. Kad god je

mogue, koristite stvarne, konkretne objekte kao sredstva za uenje. Upotrebljavajteruke za konstruisanje i objanjavanje kao i telo za izraavanje.

4. Saimajte gradivo pisanjem

Jedna od dobrih strategija uenja jeste da saimate gradivo pisanjem. U procesusavladavanja gradiva razraujte strukturu materije tako to ete, kada pravite teze,navoditi primere.

Kad god je mogue, koristite slike i druge vizuelne prikaze za ilustraciju odreenihdelova gradiva.

O svojim zabelekama razgovarajte sa drugim osobama koje spremaju isto gradivo.

5. Organizujte i sistematizujte informacije kroz izradu koncepata

Izrada koncepta ili koncept mape gradiva pomoi e vam u aktivnijem ukljuivanjuu ono to elite nauiti.

6. Upotrebljavajte tehnologije

Za efikasno uenje moete koristiti razliite tehnologije. Multimedijalne tehnologijemoete uspeno koristiti da prikupite i organizujete informacije iz vie izvora.Raunarske simulacije, ak i igrice, mogu vam pomoi u prepoznavanju sloenihslika ili sistema ili u oponaanju situacija i odnosa iz stvarnog sveta.

7. Pripremite ispitna pitanja

okom uenja i ponavljanja gradiva treba da pripremate pretpostavljena ispitna

pitanja i da o njima raspravljate sa kolegama ili mentorom. Na ovako napravljenapitanja uvebavajte pismeno i usmeno odgovaranje.

Korisno je da pokuate da prizovete atmosferu i situacije sa prethodnih pismenihispita.

8. Obezbedite sebi mentora

Savetnik na fakultetu, nastavnik ili mentor mogu vam znaajno pomoi u procesuuenja.


61/228


61

Prirunik

Dobar mentor:

vam pomae u razvoju strategija koje odgovaraju vaoj linosti, vaim

sklonostima i interesima, vam pomae u stvaranju grupe za uenje koja ima zajednike ciljeve i koja razvija

svoje mehanizme provere napredovanja u uenju,

vas podsea na vae obaveze,

vas ohrabruje i motivie, prati vae napredovanje i procenjuje vrednost rezultatauenja.

Pre uenja obavezno obezbedite kontakt i saradnju sa ovakvom osobom.


62/228

62


5.2. Kako da primenite strategiju aktivnog

uenja?Najbolje rezultate u uenju moete postii korienjem strategije aktivnog uenja.o je uenje kroz rad, izvravanje zadataka i linu akciju.

Kako da sprovedete aktivno uenje?

ako to ete proces uenja podeliti u pet faza: prethodni pregled gradiva,postavljanje pitanja, itanje, reprodukovanje i zavrni pregled gradiva.

1. Prethodni pregled knjige

Prethodnim pregledom gradiva stiete uvid u to ta ete uiti, tj. dobijate uvid usmisaonu celinu gradiva. Prelistavanjem i pregledanjem sadraja neke knjige, njenogpredgovora, naslova, podnaslova, tabela i dijagrama, moete zakljuiti kakva je optakoncepcija i struktura knjige. Na taj nain uviate koje su teorijske postavke autorai kako on naglaava pojedine probleme.

U ovoj fazi je potrebno da obratite panju na sva istaknuta mesta u tekstu: rei

koje su boldirane, rei obeleene kosim slovima, razna nabrajanja koja su oznaenabrojevima ili slovima. reba i da proitate prvih nekoliko reenica svakog poglavljajer se esto u njima izlae osnovni koncept celog poglavlja kao i redosled kojim ematerija biti izlagana. U ovoj fazi uenja preleete tekst, povrno ga itate, traitekljune rei i pojmove u tekstu.

Na taj nain se upoznajete sa gradivom, vrite njegovu selekciju, saznajete na tatreba obratiti panju, procenjujete potrebno vreme za uenje. Na osnovu svega toga- biete u stanju da kreirate i isplanirate tok uenja.

2. Postavljanje pitanja

Druga faza jeste faza postavljanja pitanja. Nadovezuje se na prvu. U prvoj fazi steuoili naslove i podnaslove, znaajne stvari u tekstu.

Na osnovu toga moete da ponete sa postavljanjem pitanja, kao to su, na primer:O emu se govori u ovom poglavlju? Da li vam je ta tema ve poznata? Sa kog jeaspekta je pisac knjige obradio ovu tematiku? Na koje stvari je autor obratio veupanju, a na koje manju? Vrlo je vano da kreirate to raznovrsnija pitanja da bistemogli da sagledate lekcije iz razliitih uglova.

Dobro je i da imate to vee predznanje iz oblasti koju uite. U tom sluaju etemoi da postavite vie boljih i konkretnijih pitanja.


63/228


63

Prirunik

3. itanje gradiva

Radi se o treem koraku u procesu uspenog uenja. U ovoj fazi treba da nastojite

da tokom itanja pronaete odgovore na pitanja iz druge faze.

Prilikom itanja gradiva naleteete ma mnotvo nepoznatih i nejasnih termina.Ovakve pojmove treba da potraite i proverite u renicima i enciklopedijama.

Posebnu panju treba da obratite na tabele, dijagrame, eme, slike, skice. Svi oviprikazi pomau u lakem razumevanju teksta.

U ovoj fazi treba da sprovedete i proces podvlaenja gradiva, ali nikako pri prvomitanju. Podvlaenje je korisno tek u drugom itanju, tj. kada ste u stanju darazlikujete vano od nevanog.

Koristite marker prilikom oznaavanja i podvlaenja. Bitno je da markirate samoglavne ideje, strune termine i neke vanije detalje jer ako podvuete ceo tekst, toe biti prilino nejasno i nepregledno. Moete koristiti i vie boja, s tim da svakojodredite odreeno znaenje.

4. Reprodukovanje gradiva

Reprodukovanje podrazumeva ponavljanje i presliavanje gradiva. Ovo je esto inajvanija faza aktivnog uenja. Ona nas titi od lane slike da neto znamo. ekprilikom faze presliavanja, moemo zakljuiti koliko smo neto shvatili, razumeli...esto se deava da smo neto sa panjom i razumevanjem preli, proitali, da nam seini jasnim. Meutim, kada treba da ga prepriamo, nastaje problem.

Najbolje rezultate u reprodukovanju gradiva postii ete ako ponavljate gradivosvojim reima. Dobro je i da organizacija izlaganja bude drugaija nego to je to uudbeniku.

Ponavljati gradivo moete putem glasnog presliavanja ili u sebi, moete crtati skicustrukture lekcije ili ponoviti pa napraviti rezime tj. osnovne zakljuke koje moeteizvui iz teksta.

to vam je gradivo koje uite sloenije i tee, proces presliavanja treba poetikasnije, posle nekoliko itanja, kada ste u potpunosti shvatili smisao.

okom ove faze dobro je i da se uivite u ispit, zamislite mogue situacije, moguapitanja profesora i da pokuate da odgovorite na njih.


64/228

64


5. Zavrni pregled gradiva

Peta faza je faza reponavljanja. Znaajna je da ne biste zaboravili gradivo. Sastoji se

uglavnom od ponovnog presliavanja mada je karakterie i ponovno itanje. U ovojfazi se moe desiti i da otkrijete neke stvari koje u prethonom itanju niste uspeli dauoite.

Bitno za fazu zavrnog pregleda je i to da se due zadrite na tee shvatljivimlekcijama, na onim takama sa kojima ste imali problema u prvom itanju i da ih upotpunosti i do kraja savladate.


65/228


65

Prirunik

5.3. Zato da koristite strategiju razmiljanja

naglas?Uenje moete ostvariti itanjem, crtanjem tabela, ema ili dijagrama, sluanjem,korienjem pokreta, sluanjem audio zapisa, razgovorom sa drugim osobama, ali irazgovorom sa samim sobom.

Mnogi student i uenici vole da o nekim stvarima diskutuju sa drugom osobom iligrupom ljudi, da bi bili sigurni da su ih drugi razumeli, ali i sa samim sobom da bise uverili da su stvar razumeli i zapamtili.

Glasno razmiljanje, tj. govor samom sebi predstavlja korisnu alatku u uenju ipredstavlja odraz angaovanja mozga na vie nivoa.

aj stil uenja moe biti veoma efikasan. U uenju ete koristiti vie ula i iskustavato otvara vei broj mogunosti i odgovara uspenijem uenju.

Glasno razmiljanje i govor kod uenja moete koristiti u sledeim situacijama:

kada treba da odrite usmenu prezentaciju

kada treba da zapamtite nove rei njihovim glasnim ponavljanjem

kada treba da uredite tekst njegovim glasnim itanjem

kada treba da reite neke matematike ili tehnike probleme

kada elite da date znaaj pojedinim delovima teksta tako to ete ga zvunije ilidramatinije izgovarati

Govor samom sebi kao i metoda glasnog razmiljanja je deo uenja koji je veomakoristan i koji ne bi trebalo da izostavite.


66/228

66


5.4. Kako da uite kroz reavanje problema?Uenje kroz reavanje problema predstavlja uzbudljivu alternativu tradicionalnomnainu uenja. Obino se realizuje kroz timski rad (uee vie kolega na reavanjuproblema).

Kod uenja kroz reavanje problema, profesor vam predstavlja problem, bez mnogoklasinog predavanja. Umesto klasinog ocenjivanja, on prati va i rad ostalihlanova u timu na reavanju problema, nain

Documents

Vodic Za Ucenje Drugo Izdanje