of 22/22
VODIČ ZA PRIPREMU KVALIFIKACIONOG ISPITA IZ SOCIOLOGIJE IZVODI IZ KLASIČNIH DELA Formiranje sociologije kao samostalne nauke Ogist Kont (1798-1857) u delu Kurs pozitivne filozofije iznosi klasifikaciju nauka, u kojoj je društvene pojave učinio predmetom jedne opšte nauke o društvu. Prirodne pojave deli na: a) neorganska tela i odgovarajuće nauke: astronomiju, matematiku, fiziku i hemiju, i b) organska tela i odgovarajuće nauke: biologiju (nauku o individui) i sociologiju (nauku o Ijudskoj vrsti). U ovom lancu redosled počinje najprostijom naukom i kreće se ka sve složenijim i opštijim. Kako svaka nauka integriše znanja prethodne na koju se oslanja, sociologija, kao poslednja, postaje utočište u koju se uliva razvoj celokupnog naučnog saznanja. U težnji da sociologiju učini što egzaktnijom, da je oslobodi metafizičkog i spekulativnog duha i podigne na rang pozitivnog naučnog saznanja, Kont je obratio veliku pažnju na njene metodološke osnove. Izgradio je pozitivistički metod (postupak u saznanju društva), težeći da ga što više približi prirodnim naukama. Društvo treba proučavati onako kakvo jeste i objašnjavati ga na osnovu prikupljenih pozitivnih, stvarnih činjenica (pozitivizam), i to posmatranjem, eksperimentom, metodom upoređivanja i istorijskim metodom. Činjenice do kojih se dolazi posmatranjem, jedina su zdrava baza naučnog razmišljanja. ........ Predmet nauke o društvu, prema mišljenju Konta, je ispitivanje društvene strukture i društvene dinamike. ........ Društvo se sastoji od širih grupacija, klasa, od kojih su osnovne: 1) "spekulativna" klasa (nosioci naučne, filozofske, 1

Vodic za prijemni ispit iz sociologije

  • View
    3.747

  • Download
    7

Embed Size (px)

DESCRIPTION

 

Text of Vodic za prijemni ispit iz sociologije

  • 1. VODI ZA PRIPREMU KVALIFIKACIONOG ISPITA IZSOCIOLOGIJEIZVODI IZ KLASINIH DELAFormiranje sociologije kao samostalne naukeOgist Kont (1798-1857) u delu Kurs pozitivne filozofije iznosi klasifikaciju nauka,u kojoj je drutvene pojave uinio predmetom jedne opte nauke o drutvu. Prirodnepojave deli na: a) neorganska tela i odgovarajue nauke: astronomiju, matematiku,fiziku i hemiju, i b) organska tela i odgovarajue nauke: biologiju (nauku oindividui) i sociologiju (nauku o Ijudskoj vrsti). U ovom lancu redosled poinjenajprostijom naukom i kree se ka sve sloenijim i optijim. Kako svaka naukaintegrie znanja prethodne na koju se oslanja, sociologija, kao poslednja, postajeutoite u koju se uliva razvoj celokupnog naunog saznanja.U tenji da sociologiju uini to egzaktnijom, da je oslobodi metafizikog ispekulativnog duha i podigne na rang pozitivnog naunog saznanja, Kont je obratioveliku panju na njene metodoloke osnove. Izgradio je pozitivistiki metod (postupak usaznanju drutva), teei da ga to vie priblii prirodnim naukama. Drutvo trebaprouavati onako kakvo jeste i objanjavati ga na osnovu prikupljenih pozitivnih,stvarnih injenica (pozitivizam), i to posmatranjem, eksperimentom, metodomuporeivanja i istorijskim metodom. injenice do kojih se dolazi posmatranjem,jedina su zdrava baza naunog razmiljanja......... Predmet nauke o drutvu, prema miljenju Konta, je ispitivanjedrutvene strukture i drutvene dinamike......... Drutvo se sastoji od irih grupacija, klasa, od kojih su osnovne:1) "spekulativna" klasa (nosioci naune, filozofske, estetske delatnosti),2) "praktina" klasa (bankari, trgovci, preduzetnici); 3)poljoprivrednici i 4) radnici.Osnovno obeleje njihovih meusobnih odnosa je koordinacija i podela rada.......... Celokupno kretanje drutva razvija se pod rukovodstvom uma,koji shvaen kao svest pojedinca ili kao kolektivno znanje oveanstva, prolazi zakonitokroz tri stanja, koji su istovremeno i tri faze razvoja drutva.U prvoj teolokoj fazi, najprimitivnijoj fazi intelektualnog i moralnog ivota, Ijudski um objanjavasutinu bia, uzroke prirodnih doga|aja i socijalnih zbivanja kao posledice delovanja natprirodnihsila, bogova.Druga, metafizika faza (koja traje priblino od renesanse do francuske revolucije) jeste stanjeIjudske civilizacije u kome se pojave tumae apstraktnim filozofskim principima, neproverljivimapstrakcijama i spekulacijama Ijudskog uma, kao to su prvobitni uzrok, bie, nebie, sutina sveta1

2. itd. (skolasticizam i tzv. "negativna" filozofija Spinoze, Voltera, Rusoa itd).Najzad u pozitivno-naunoj fazi Ijudski duh naputa pokuaj otkrivanja apsolutnih sutina, naputa besplodna umovanjai okree se ka istraivanju pozitivnoga, onoga to jeste, stvarnih injenica.(Preuzeto iz knjige Osnovi nauke o drutvu, Beograd, 1976. str. 16-19.) * **Herbert Spenser (1820-1903) u delu Studija sociologije, Principi sociologije,unio je u sociologiju, po ugledu na vodee prirodne nauke svog doba, idejuevolucije, organskog razvitka i borbe za opstanak. Taj pravac u sociologiji poznat jekao evolucionizam, biologizam ili socijalni darvinizam........ Drutvena struktura formira se potpuno na istovetan nain kao ibioloki organizam. Prva drutva, horde, potpuno su nediferencirana i u njima se svibave svim poslovima. Razvijeni oblik skupine ve pokazuje diferencirane klase,koje se bave dobavljanjem hrane i zatitom drutva, preradom predmeta, akasnije se razvija sloj koji obezbe|uje cirkulaciju proizvoda (trgovaki). Najzad,razvija se i trei sloj, dvojnik nervnog sistema, upravljaki sloj, koji regulie sveunutranje i spoljne aktivnosti.Otuda je nepobitno da manuelne klase imaju istu ulogu u odravanju socijalne egzistencije kojuimaju povrinski delovi u odravanju ivog organizma. Ne manje je izvesno da celokupna klasaIjudi angaovana u kupovini i prodaji roba ispunjava jednu funkciju, bitno slinu onoj koju u ivomorganizmu ispunjava sistem krvnih sudova, i da upravljaka klasa upravlja kao to mozak i nervniorgani upravljaju ovima. Nema razlike u zakonu organizacije........ Cilj nauke je da uini jasnimveliku bioloku istinu: priroda ima svoje zakone, koji vae i za drutvo i koji se nemogu izmeniti.(Preuzeto kao napred, str. 24-25.)* * *Maks VeberPojam drutvenog delanja1. Drutveno delanje (ukljuujui uzdravanje od radnje ili trpljenje) moe biti orijentisano premaprolom, sadanjem ili buduem, oekivanom ponaanju drugih (osveta za ranije, odbrana od sadanjih, mereodbrane od buduih napada). Ti "drugi" mogu biti pojedinci i poznati, ili neodreeno mnotvo i sasvimnepoznati ("novac npr. znai sredstvo razmene, koje onaj koji dela prima prilikom razmene zato to svojedelanje orijentie prema oekivanju da e brojni, ali nepoznati i neodreeni mnogi drugi u budunosti bitispremni da ga uzimaju).2. Nije svako delanje- ni spoljnje delanje- "drutveno" delanje, u ovde upotrebljavanom smislu rei.Spoljnje delanje nije takvo onda kada se orijentie samo prema oekivanju ponaanja mrtvih predmeta.Unutranje ponaanje je drutveno delanje samo onda kada se orijentie prema ponaanju drugih. Religioznoponaanje npr. nije to onda kada ostaje kontemplacija, usamljena molitva itd. Privredna delatnost (jednogpojedinca) jeste drutveno delanje samo onda i ukoliko uzima u obzir i ponaanje treih. Sasvim uopteno iformalno uzev, dakle: ta delatnost je drutvena ukoliko preko treih reflektira na respektovanje sopstvenefaktine moi raspolaganja privrednim dobrima. A u materijalnom smislu ona je drutvena ukoliko npr. pripotronji uzima u obzir i budue elje treih lica i prema tome orijentie nain svoje "tednje", ili ukoliko onapri proizvodnji uzima za osnovu svog orijentisanja buduu elju treih lica, itd.3. Nema svaki dodir izmeu ljudi drutveni karakter, nego je samo sopstveno ponaanje smisaonoorijentisano prema ponaanju drugog. Sudar dvojice biciklista npr. je prost dogaaj kao to je neko prirodnozbivanje. Ali bi njihov pokuaj da izbegnu sudar, i grdnja, tua ili mirno raspravljanje posle sudara, bili2 3. "drutveno delanje".4. Drutveno delanje nije ni identino a) sa jednakim delanjem vie lica niti b) sa svakim delanjem nakoje utie ponaanje drugih. Ako na ulici, u trenutku kad pone kia, mnotvo ljudi otvara kiobrane, onda(normalno) delanje jednog nije orijentisano prema delanju drugog oveka, ve je delanje svih na isti nainorijentisano prema potrebi zatite od kvaenja. Poznato je da na delanje pojedinca mnogo utie prosta injenicada se on nalazi u "masi" sabijenoj na jednom mestu i da je njegovo delanje uslovljeno uticajem mase.Kao i svako delanje tako i drutveno delanje moe da bude odreeno: 1. ciljnoracionalno: kada se delau skladu sa oekivanjem ponaanja predmeta spoljanjeg sveta i drugih ljudi, i koristei se tim oekivanjima kao"uslovima" ili kao "sredstvima" za postizanje sopstvenih ciljeva kojim se racionalno tei; 2.vrednosnoracionalno: kada se svesno veruje u etiku, estetsku, religioznu ili bilo kakvu drugu apsolutnuvrednost nekog odreenog ponaanja, zbog toga to je ona takva, i nezavisno od uspeha; 3. afektivno, naroitoemocionalno: kada se dela u skladu sa aktuelnim afektima i duevnim stanjem; 4. tradicionalno: kada se dela uskladu sa ustaljenim navikama.5. Drutveni odnos treba da znai ponaanje veeg broja osoba koje je po svom smisaonom sadrajuuzajamno podeeno i time orijentisano. Drutveni odnos sastoji se od, dakle, potpuno i iskljuivo u izgledima dase drutveno dela na neki (smisleno) mogu nain, bez obzira na emu se zasnivaju ti izgledi.6. Drutvena grupa. Drutveni odnos koji je zatvoren, ili u kojem je prijem pravilima ogranien, trebanazvati grupom kad se odranje poretka garantuje ponaanjem odreenih ljudi koje je usmereno na to odranje.Na primer ponaanje nekog rukovodioca i, eventualno, upravnog aparata koji normalno ima u datom sluajuzastupniku vlast.7. Organizacijom treba nazvati trajno delanje odreene vrste sa nekim ciljem, a organizovanomgrupom skupinu sa upravnim aparatom koji trajno dela sa nekim ciljem.8. Neko delanje treba nazvati "ekonomskom orijentacijom" ukoliko je ono ono na svom smeranomznaenju orijentisano ka zadovoljavanju elje za korisnim uslugama. "Privreivanjem" treba nazvati mirnokoritenje moi raspolaganja koje je primarno ekonomski orijentisano, a "racionalnim privreivanjem" onoprivreivanje koje je ciljnoracionalno, dakle planski ekonomski orijentisano. Privredom treba nazivatiautokefalno privreivanje, a "privrednom organizacijom" trajno organizovano privreivanje. Definicijaprivreivanja mora biti to otrija i mora da sadri to da svi ekonomski procesi i objekti dobijaju svoje obelejekao takvi samo na osnovu znaenja koje im daje ljudsko delanje, - delanje kao cilj, sredstvo, smetnja, uzgrednirezultat.9. Privreda ima sasvim opti socioloki znaaj za obrazovanje organizovanih grupa, ako su, to jemaltene pravilo, rukovodstvo i upravni aparat plaeni. U tom sluaju je opstanak te organizovane grupe skopanpreteno sa veoma jakim ekonomskim interesom, bez obzira na to to je moda njena primarno ideolokaosnova u meu vremenu prestala da postoji. Sutina, pretpostavke i razvoj birokratske vlastiSpecifian nain funkcionisanja modernog inovnitva izraava se u sledeem: 1) postoji princip strogoodreenih kompenzacija raznih organa koje su generalno regulisane pravilima: zakonima ili upravnim aktima. 2)postoji princip hijerarhije u slubi i prolaenja kroz sve instance, tj. strogo regulisan sistem nadreenosti ipodreenosti organa vlasti gde vii vre nadzor nad niima... 3) moderno voenje poslova u slubi poiva napisanim dokumentima (aktima), koji se uvaju u originalu ili konceptu, i na aparatu niih inovnika i pisarasvake vrste; 4) slubena delatnost, bar svaka specijalizovana slubena delatnost a ova je specifino modernapojava normalno pretpostavlja temeljnu strunu obuku; 5) kad je sluba potpuno razvijena, slubena delatnostzahteva itavu radnu snagu inovnika, bez obzira na okolnost to njegovo obavezno radno vreme u birou moeda bude strogo ogranieno; 6) inovnici obavljaju svoju slubu u skladu sa optim pravilima koja se mogunauiti, koja su vie ili manje postojana, i vie ili manje iscrpna.Sluba je "poziv". moderni inovnik, bilo u javnoj, bilo u privatnoj slubi, uvek tei da steknespecifino uzvieno "staleko" potovanje u drutvu, a veinom ga i uiva u odnosu na podvlene. isti tipbirokratskih inovnika imenuje neka nadreena instanca. inovnik koga su izabrali podvlaeni vie nije istobirokratska figura. U normalnom sluaju poloaj inovnika je doivotan, bar u javnim i njma slinimbirokratskim tvorevinama, a u velikoj meri i u drugim tvorevinama, doivotnost poloaja pretpostavlja se kaofaktiko pravilo i tamo gde je mogu otkaz ili periodino ponovno imenovanje. inovnik redovno dobijanovanu naknadu u vidu plate koja je, obino, utvrena, i starosno osiguranje u vidu penzije. U skladu sahijerarhijskim poretkom organa vlasti, inovnik je usmeren na "karijeru", tj. na penjanje u slubi od niih, manjevanih i manje plaenih poloaja ka viim. Sutina i dejstvo harizme 3 4. Nasuprot svim vrstama birokratske organizacije slube, harizmatska struktura ne zna ni za jednu formuili regulisani postupak postavljanja ili smenjivanja, niti za "karijeru" ili "napredovanje", niti za "platu" ni zaregulisano struno obrazovanje nosilaca harizme ili njegovih pomonika, ni za kontrolu ili apelacionu instancu,niti su joj date lokalne slubene ili iskljuive funkcionalne nadlenosti, niti, najzad, postoje staleke institucijetipa birokratskih "nadletava", nezavisne od linosti i postojanja njihove isto line harizme. Harizma zna samoza unutranju odreenost i svoje sopstvene granice. Nosilac harizme uzima zadatak koji mu je odreen i, naosnovu svoje misije, zahteva da mu se drugi pokoravaju i slede ga. kakav e biti rezultat zavisi od toga da li eon to postii. Ukoliko oni za koje on osea da im je poslan ne priznaju njegovu misiju, njegovi zahtevipropadaju. Ukoliko ga oni priznaju, on je njihov gospodar sve dok "osvedoenjem" uspeva da ouva njihovopriznanje. Ali svoje "pravo" on ne izvodi iz njihove volje (u vidu izbora), nego obrnuto: priznavanje nekoga zaharizmatski kvalifikovanog jeste obaveza onih prema kojima je usmerena njegova misija. Harizma moe dabude a, razume se, redovno i jeste po kvalitetu lina osobina: odatle proizilazi da su misija i mo nosiocaharizme kvalitativno ogranieni iznutra, a ne spoljnim poretkom. Po svome smislu i sadraju misija se moeusmeriti na neku lokalno, etniki, drutveno, politiki, profesionalno, ili na bilo koji drugi nain ogranienugrupu ljudi, i, obino, i jeste tako: njene granice se poklapaju sa granicama tih grupa. U svim stvarima, pa i usvojoj ekonomskoj superstrukturi, harizmatska vlast predstavlja potpunu suprotnost birokratskoj. Dok jebirokratska vlast upuena na stalne prihode, a stoga, bar a potiori, na novanu privredu i porez u novcu,harizma ivi u ovom svetu, a ne od njega. Po svojoj sutini, harizmatski autoritet je specifino labilan: nosilac moe da izgubi harizmu, da oseakao da ga je "njegov bog napustio", da se osea kao Isus na raspeu , njegove pristalice mogu misliti da je "liensvoje moi": tada je njegova misija zavrena, i nada oekuje i trai novog nosioca. A njega naputaju njegovisledbenici, jer ista harizma ne poznaje nikakvu drugu "legitimnost" do one koja proizilazi iz line stalno iznovaosvedoene moi. Mo harizme poiva na veri u otkrivanje i heroje, na emocionalnom uverenju u vanost i vrednost nekemanifestacije religiozne, etike, umetnike, naune, politike ili bilo koje druge vrste, na junatvu, bilo askezeili rata, viteke mudrosti, magijske obdarenosti, ili bilo koje druge vrste. Ovo verovanje revolucionie ljude"iznutra" i pokuava da oblikuje stvari i poretke po svom revolucionarnom htenju. Harizma u svojim najviimpojavnim oblicima rui pravila, raskida sa tradicijom uopte i obara sve pojmove svetosti. Umesto pijetetaprema onome to je odvajkada uobiajeno, i zato sveto, ona namee unutarnje pokoravanje ovome to jo nijebilo, to je apsolutno jedinstveno i zato boansko. Harizma je u ovom isto empirijskom i vrednosno neutralnomsmislu svakako specifino "stvaralaka" revolucionarna snaga istorije. Ali harizmatski autoritet ne znai amorfno stanje bez strukture, ve predstavlja izrazitu socijalnustrukturu sa organima i aparatom usluga i materijalnih dobara koji su prilagoeni misiji nosioca harizme. Linipomonici i meu njima istovremeno specifina vbrsta harizmatske aristokratije u okviru grupe predstavljajujednu uu grupu pristalica, sastavljenu po principu uenitva i odanosti pratnje i odabranu prema linojharizmatskoj kvalifikaciji. (Maks Veber, Privreda i drutvo). Istorijsko-materijalistika teorija drutvaKarl Marks i Fridrih Engels su uobliili novu, materijalistiku teoriju drutva koju su nazvali istorijskimaterijalizam. Tvorci istorijskog materijalizma su u objanjenju sutine ljudskog drutva i istorije poli odoveka. Traei odgovor na pitanje ta je ovek, ta ga povezuje sa drugim ljudima, oni su kroz kritikopreispitivanje Hegelove i Prudonove filozofije i drutveno-istorijske prakse graanskog drutva doli dozakljhuka da ovek nije samo ulno prirodno bie, kako ga shvata Prudon, niti samo duhovno bie kako gatretira Hegel, ve celovito bie prakse. Praksa, tj. praktina, svesna, slobodna i univerzalna ovekova delatnostje njegova rodna, generika sutina. Ona je ovekovo sutinsko svojstvo kojim se odlikuje, to ga odvaja oddrugih ivih bia. Individualno-psiholoke teorije drutvaZa Gabrijela Tarda (1843-1904) sve drutvene pojave i procesi u sutini su psiholoke prirode. Oneizviru iz invencije, ljudskih otkria, a oblikuju se mentalnom interakcijom pojedinaca kroz tri fundamentalnasocijalna procesa: podraavanje (imitacija), opozicija i adaptacija. Svako novo otkrie u bilo kom obliku (ideje,vere, tehnike, mode), kada se rodi u svesti jednog oveka zakonito tei da bude ponovljeno ili podraavano odstrane drugog.Vilfredo Pareto (1848-1923) osnovu drutvenog ivota ljudi vidi u ponaanju pojedinaca - "molekula"drutva. Sva ponaanja pojedinaca satkana su iz logikih, svrsishodnih i nelogikih nesvesnih postupaka. Ulogarazuma, ili logikih postupaka uglavnom se svodi na prihvatanje i opravdanje nesvesnih postupaka. Pareto jedrutveni sistem shvatio kao jedinstvo dva elementa: jednog statinog, koji ini jezgro drutvene strukture i 4 5. drugog, promenljivog koji objanjava i menja tu strukturu. Konstantni deo se naziva reziduama a promenljividerivacijama.Sigmund Frojd (1856-1939) u osnovi individualnog ljudskog ponaanja vidi dva nagona: nagon ivota inagon smrti. Nagon ivota predstavlja seksualnu energiju koja se manifestuje kroz seksualne potrebe, erotskuljubav, reprodukciju vrste i radost ivljenja. Drugi nagon, nagon smrti, jeste psiholoki energetski izvorneerotske agresivnosti i destrukcije, destruktivnih elja usmerenih prema sebi (mazohizam) ili prema drugima(sadizam). Libido je osnovni izvor psihike energije koja se razlae u individualne postupke usmerene nazadovoljavanje ovekovih nagona, prvenstveno seksualnih. Prema Frojdu ovekova linost predstavlja jedinstvotri elementa: Id (nagonski nesvesni deo linosti), Ego (ja, lice svakodnevnog psihikog ivota oveka) iSuperego (unutranji moralni sudij linosti). Kolektivno-psiholoke teorije drutvaEmil Dirkem (1858-1917). Drutvo je za Dirkema "sui generis", neto iznad i mimo pojedinca. Onopostoji kao nezavisna realnost koju nijedan pojedinac nije stvorio. Kao bioloki i geografski element, ono je deoobjektivne stvarnosti pojedinca, koji ima karakter prinude jer se ne prilagoava volji pojedinca, ve se nameepojedincima, reguliui njihovo ponaanje pa ak i njihovu volju. Drutvo se sastoji od dva osnovna elementa:idejnog jezgra i morfoloke strukture. Idejno jezgro ini kolektivna svest, odnosno kolektivne predstavesastavljene od ideja i normi. U idejama se ispoljavaju osnovni logiki okviri drutvene misli i osnovnaiskustvena saznanja i verovanja, dok se normama reguliu razni oblici drutvenog ponaanja. Morfolokustrukturu drutva ine demografski, geografski, tehnoloki, politiki, ekonomski i etniko-kulturni inioci.Primat u drutvenoj morfologiji Dirkem pridaje etniko-kulturnim iniocima jer smatra da oni najvie utiu naoptu drutvenu organizaciju.Kolektivna svest, odnosno drutvo koje je u njoj olieno, ne odreuje samo ponaanje pojedinca negoje i izvor pojedinanih drutvenih pojava, posebno morala i religije. Nesebinost i predanost su osnovnekarakteristike svakog moralnog ina. Ta oseanja su beznaajna i nemogua ukoliko se ne potinjavamo jednomdrugom svesnom biu koje ima veu moralnu vrednost od nas samih. To drugo bie, ako se iskljue sva drugaljudska bia, moe biti Bog ili drutvo. Za Dirkema je Bog drutvo, preobraeno i shvaeno na simboliannain". Drutvo je u stanju da inspirie oseanje bogovskog u umovima svojih lanova zato to ono kao kao iBog vlada njima. Individualno oseanje veite zavisnosti podjednako je prisutno i u jednom i u drugom sluaju.Drutvo kao i Bog poseduje moralni autoritet i moe da inspirie na nesebinu odanost i portvovanje.Emil Dirkem: Pojam drutvene anomije Odnosi kapitala i rada su,do danas,ostali u istom stanju pravne neodreenosti. Ugovor o najmu uslugazauzima u naim zakonicima veoma malo mesto,naroito kada se pomisli na raznovrsnost i sloenost odnosakoje je on pozvan da regulie. Uostalom,nije potrebno isticati jednu prazninu koju danas oseaju svi narodi itrude se da je popune.Pravila metode su za nauku ono to je oravna i moralna pravila za ponaanje; ona rukovode milju naunikakao to ova druga upravljaju postupcima ljudi. Meutim,ako svaka nauka ima svoj metod,poredak koji onaostvaruje isto je unutranji. Ona usklauje postupke naunika koji obrauju istu nauku,ne njihove odnose saspoljanim svetom. Ne postoje discipline koje bi usredsreivale napore raznih nauka radi nekog zajednikogcilja. To je naroito tano kada je u pitanju moralne i drutvene nauke; jer matematike,fuziko-hemijske i akbioloke nauke ne izgleda da su do tog stepena tue jedne drugima. Alipravnik,psiholog,antropolog,ekonomista,statistiar,lingvista,istoriar pristupaju svim istraivanjima kao da razninizovi injenica koji oni prouavaju obrazuju isto toliki broj nezavisnih svetova. Oni se,ustvari,meutim,pruaju sa svih strana; dosledno tome,isto bi to trebalo tako da bude i sa odgovarajuimnaukama. Eto otkud dolazi anarhija na koju se ukazuju,ne bez preterivanja uostalom,u nauci uopte,ali koja jenaroito prisutna u ovde navedenim naukama. One pruaju,zaista prozor neke skuptine rastavljenih delova kojimeusobno ne sarauju. Ako dakle one obrazuju celinu bez jedinstva,razlog tome nije to one nemaju dovoljnooseanja za svoje slinosti; razlog je to nisu organizovane.Ovi razni primeri su dakle varijeteti jedne iste vrste; u svim tim sluajevima,ako podela rada ne stvarasolidarnost,razlog tome je to odnosi organa nisu regulisani,to se oni nalaze u stanju anomije.Ali otkud potie to stanje?Poto odreen skup pravila predstavlja konaan oblik koji vremenom dobijaju odnosi koji se spontanouspostsvljaju izmeu socijalnih funkcija,moe se rei a priori da je stanje anomije nemogue svuda gde susolidarni organi dovoljnom i u dovoljno trajnom dodiru. Zaista,budui u neposrednoj prostornoj vezi,oni u 5 6. svakoj prilici lako bivaju upozoravani na potrebu koju imaju jedni za drugima,te prema tome imaju ivo ipostojano oseanje o svojoj uzajamnoj zavisnosti. Kako se,sa istog razloga,meu njima i razmene obavljajulako,one se isto tako vre i esto,budui redovne; one se same od sebe ureuju i vreme malo-pomalo dovravadelo sreivanja. Najzad,s obzirom da i najmanje reakcije mogu lako da se osete i jedna i druga strana,pravilakoja se na taj nain stvaraju nose njihov ig,to jest ona do tanina predviaju i utvruju uslove ravnotee. Aliako se,naprotiv,meu njih umetne neko neprobojno telo,onda je jedan organ u stanju saoptavati drugome samonadraaje odreene jaine. Budui retki,odnosi se ne ponavljaju u dovoljnoj merida bi se dobili odreen oblik; usvakoj novoj prilici dolazi do novih lutanja. Prolazni putevi kojima idu talasi kretanja ne mogu da se poklapajujer su i sami ti talasi i suvie isprekidani. Odnosno,ako bar neka pravila uspeju da se suprostave,onda su opta ineodreena; jer,u tim uslovima,mogu se ustaliti samo najoptije odlike pojava. Isto e to biti i kad je neposrednaprostorna veza,i pored toga to je dovoljna,isuvie skoronja ili je i suvie malo trajala.Najoptije govorei,ovaj uslov se ostvaruje silom prilika.Jer izvesna funkcija se moe deliti izmeu dva i viedelova jednog organizma samo ako su svi u veoj ili manjoj meri prostorno bliski. ta vie,kada je rad vedodeljen i poto ti delovi imaju potrebu jedni za drugima,oni prirodno tee da smanje odstojanje koje ihrazdvaja. To je razlog to vidimo,ukoliko se vie penjemo lestvicom ivih bia,kako se organi uzajamnopribliavaju i kako se ,kao to kae Spenser,uvlae u pore jedni drugih. Ali sticaj izuzetnih okolnosti moeuiniti da bude i drugaiji. (Preuzeto iz knjige O podeli drutvenog rada) Emil Dirkem: Drutvena solidarnostDrutvena solidarnost je jedan potpuno moralni fenomen, koji sam po sebi nije podloan tanojopservaciji, a naroito ne moranju. Ukoliko se pristupi, ovoj klasifikaciji i ovoj komparaciji treba unutranjuinjenicu razmeniti spoljanjom koja je simbolizuje i izuava prvu kroz drugu.Taj vidljivi simbol je pravo, i doista, tamo gde socijalna solidarnost postoji, uprkos svom materijalnomkarakteru, ona ostaje u stanju iste potencijalnosti, ali svoje prisustvo manifestuje vidljivim efektima. Tamo gdjeje jaka, ona snano priklanja ljude jedne drugim, dovodi esto u vezu i umnoava prilike koje oni imaju da stupeu kontakt. Ako hoemo da govorimo precizno, u poloaju kome smo teko je rei da li to ona stvara fenomeneili naprotiv ona iz njih proizilazi; da li se ljudi zbliavaju to je ona jaka ili je ona jaka zato to su se ljudipribliili jedni drugima. Ali, za sada nije neophodno razjesniti to pitanje, ve je dovoljno potvrditi da su ova dvareda, injenica povezana i da se menjaju u isto vreme i u istom smislu. Ukoliko su lanovi jednog drutvasolidarniji, utoliko vie odravaju razliite veze bili jedni sa drugima, bilo sa grupom uzetom zajedniki, jerkada bi njihovi susreti bili retki, oni bi zavisili jedni od drugih samo povremeno i slabo. Sa druge strane, brojovih mera je neminovno srazmeran broju zakonskih propisa koje ih odreuju. Doista, drutveni ivot, svuda gdepostoji na jedan trajan nain, tei neizbeno da uzme jedan odreeni oblik i da se organizuje, a pravo nije nitadrugo so ono najpostojanije i najpravednije to ima sama ta organizacija. Opti ivot drutava ne moe seproiriti u jednoj taki, a da se pravni ivot ne rasprostire u isto vreme i u istom odnosu. Moemo dakle bitisigurni da se u pravu nalaze reflektovane sve sutinske raznovrsnosti drutvene solidarnosti.Gistav Le Bon je u delu Psihologija gomile razvio specifinu teoriju o kolektivnoj svesti gomile. Tasvest nije jednostavan prosek svesti pripadnika gomile ve je kompleks novih karakteristika nastalih njihovimpovezivanjem. Pojedinci u gomili oseaju, misle i rade na nain sasvim drugaiji od onoga, kako bi svaka odtih individua oseala, mislila i radila da je za se izolovana. U psiholokoj strukturi gomile dominantnu uloguima podsvesni deo uma koji je satkan preteno od emocija, instinkta i moralne batine nacije, odnosno rase.Zbog toga je gomila abnormalna po svojim psiholokim karakteristikama. Ona je izuzetno slabog intelekta,impulsivna, pokretljiva, neodgovorna, razdraljiva lakoverna, nepouzdana, podlona sugestiji, netolerantna,netrpeljiva, autoritarna, konzervativna, sklona nasilju i preterivanjima svake vrste. U gomili sve to jeheterogeno utapa se u homogeno koje je nesvesno i emocionalno. U njoj pojedinac gubi vlastiti identitet jerpostaje podloan sugestivnoj zarazi i spreman je da rtvuje svoje pojedinane interese i da se potpuno prepustiinteresima, koje bi, da je sam, obuzdavao. Gomile su od nastanka ljudske civilizacije stalno prisutne naistorijskoj pozornici drutva, ali je njihov uinak bezvredan, tavie on je tetan.Ortega Gaset (1883-1955) je na temelju Dirkemovog uenja o kolektivnoj svesti razvio specifinuteoriju masa. U delu Pobuna masa on shvata ljudsko drutvo kao dinamino psiholoko jedinstvo elite i mase.Elitu ini ekskluzivna grupa sastavljena od nadarenih, preduzimljivih i odgovornih pojedinaca. ovek elite jebie koje vie zahteva od sebe nego od drugih, izdvaja se iz gomile i preuzima na sebe dunosti, obaveze itekoe, trudei se da postane savreniji i sposobniji. Nasuprot eliti, masa je mehaniki zbir slabo nadarenih iduhovno tromih pojedinaca. Ona je zapravo, vie psiholoka pojava nego to je socijalne grupa. Masa se naistorijskoj pozornici pojavljuje kao ovek-masa i kao narod-masa. ovek-masa je kljuna figura naeg doba,jeste tip oveka koji se izgradio na siromanim apstrakcijama.