¿Qué pasa? – Internet platforma Društva hispanista za studente hispanistike quepasa.drustvohispanista.rs

VODIČ ZA PISANJE SEMINARSKIH RADOVA U PROGRAMU „MICROSOFT WORD 2007“ ili Kako napisati „lep“ seminarski rad?

Uvodne napomene

Ovaj vodič je nastao sa ciljem da se studentima hispanistike olakša tehnička strana

izrade seminarskih i sličnih radova u programu Microsoft Word 2007. Ovde, dakle,

neće biti reči o tehnikama akademskog pisanja, niti o bilo kojim pitanja sadržine, već

isključivo forme.

Vodič je napisan za Word 2007, a ne neki drugi program ili verziju jer su rezultati

ankete sprovedene u novembru 2013. godine pokazali da je upravo to izdanje najza-

stupljenije kod studenata hispanistike. Trudićemo se da, ipak, skrenemo pažnju na

neke razlike u odnosu na druge verzije programa. Uz to treba reći da je korišćena

verzija sa interfejsom na engleskom jeziku, a ne srpskom ili španskom jer je iskustvo

pokazalo da najveći broj korisnika u Srbiji koristi programe na engleskom jeziku.

Samim tim mnoge funkcije nismo prevodili jer smatramo da bi to samo unelo nepo-

trebnu konfuziju. Zbog velike količine engleskih reči, one neće biti u kurzivu kako

tekst ne bi bio bespotrebno opterećen.

Na kraju, posebno želimo da skrenemo pažnju da ovaj priručnik ni na koji način ne

promoviše pirateriju, plagijatorstvo ili bilo koju drugu vrstu kršenja autorskih

prava. Najnoviju verziju programa možete kupiti na ovoj stranici, a u ponudi je i

besplatna alternativa u vidu paketa LibreOffice.

Vodič je namenjen za elektronsku upotrebu te vas podstičemo da ga ne štampate

osim ukoliko je zaista neophodno. U slučaju da imate bilo kakvih komentara i

sugestija, pozivamo vas da nam se obratite na quepasa@drustvohispanista.rs.

Društvo hispanista ne odgovara za tačnost podataka koji se nalaze u vodiču.

Tim platforme ¿Qué pasa?

Sadržaj

1. Podešavanje programa ................................................................................................................. 3

1.1. Merna jedinica .......................................................................................................................... 3

1.2. Podešavanje strane ................................................................................................................ 3

1.3. Alatke za proveru pravopisa i grešaka u kucanju ...................................................... 4

1.4. Nevidljivi znaci ......................................................................................................................... 5

1.5. Automatski tekst ..................................................................................................................... 5

1.6. Čuvanje u pdf formatu .......................................................................................................... 5

2. Stilovi ................................................................................................................................................... 6

3. Naslovna strana ............................................................................................................................... 7

3.1. Pravljenje obrasca .................................................................................................................. 8

3.2. Čuvanje obrasca naslovne strane ..................................................................................... 9

4. Sadržaj i podnaslovi ....................................................................................................................... 9

4.1. Paginacija .................................................................................................................................10

5. Bibliografija .....................................................................................................................................11

5.1. Pravljenje .................................................................................................................................11

5.2. Navođenje ................................................................................................................................13

5.3. Ubacivanje spiska korišćene literature ........................................................................13

6. Dodatni trikovi ...............................................................................................................................14

6.1. Čuvanje obrasca ....................................................................................................................14

6.2. Teze i numerisane liste .......................................................................................................14

6.3. Numerisani podnaslovi.......................................................................................................15

6.4. Fusnote .....................................................................................................................................15

6.5. Davanje naziva slikama, tabelama i grafikonima .....................................................15

6.6. Ubacivanje horizontalne strane ......................................................................................16

6.7. Prečice .......................................................................................................................................16

7. Literatura .........................................................................................................................................17

8. Indeks pojmova ..............................................................................................................................17

3

1. Podešavanje programa

Pre nego što uopšte započnete bilo kakvo pisanje u programu neophodno je napra-

viti nekoliko podešavanja koja će vam olakšati dalji rad.

1.1. Merna jedinica Prvo proverite koja se merna jedinica koristi. U nekim verzijama su predefinisani

inči. Preporučujemo da promenite u centimetre jer će vam tako biti lakše da name-

stite margine, usek prvog reda i slično.

Kliknite na Office Button (kružić u gornjem levom uglu) i zatim na dnu padajućeg

menija izaberite Word Options (slika 1). Zatim pređite na jezičak Advanced gde ćete

naći odeljak Display. Tu se nalazi padajući meni za izbor merne jedinice (slika 2).

Slika 1

Slika 2

1.2. Podešavanje strane Sledeći korak je pravilno podešavanje strane. Kao što su mnogi primetili, Word

predetermisano ima standardnu veličinu papira koja se koristi u SAD (letter), a koja

često pravi probleme pri štampanju. Uz to, praktično svi profesori zahtevaju da se

koristi papir A4.

Kako biste pristupili opcijama za podešavanje strane, u komandnoj traci izaberite

Page Layout, zatim u odeljku Page Setup kliknite na ikonicu u donjem levom uglu

(slika 3). Drugi način za pristupanje je dvoklik na lenjir. Ukoliko ne vidite lenjir, idite

na View i štiklirajte opcije Ruler.

Slika 3

4

Prvi jezičak koji će se otvoriti su margine.

Preporuka je da sve margine podesite na

2,5 cm (Kuzmanović-Jovanović,

Andrijević, i Filipović, 2012: 63), mada

uvek treba slediti uputstva profesora.

Gutter se odnosi na dodatni prostor pored

margine koji je neophodan za koričenje.

U narednom odeljku (Orientation) birate

da li želite da strana bude vertikalno ili

horizontalno okrenuta.

Obratite pažnju na opciju Apply to. U

ovom slučaju treba označiti da se

primenjuje na ceo dokument, ponekad

ćete koristite samo deo dokumenta, a

retko i opciju samo u nastavku (From this

point forward).

Sada pređite na jezičak Paper. Iz

padajućeg menija izaberite A4. Zatim, u

donjem levom uglu strane kliknite na

dugme Default… kako bi se ova

podešavanja koristila za svaki novi dokument.

1.3. Alatke za proveru pravopisa i grešaka u kucanju Iako gotovo svaka verzija programa automatski proverava pravopis za engleski i

španski jezik, malo koja to radi za srpski. Ipak, postoje oficijelne alatke koje se bes-

platno mogu preuzeti sa Majkrosoftovog veb-sajta za Word 2007, 2010 i 2013. Naža-

lost, ranije verzije nisu podržane.

Kliknite na ovaj link. Odaberite sa spiska srpski (Serbian (Cyrillic, Serbia)), pre-

uzmite program za odgovarajuću verziju i instalirajte ga. Iako piše da je reč o ćirilič-

nom paketu radiće i za latinicu. Mada alatke ne rade savršeno i često će podvlačiti

reči koje su ispravno napisane, ipak su od izuzetne pomoći pri uočavanju grešaka u

kucanju. Vremenom ćete dodavati reči u rečnik i učinak će postajati sve bolji. Ipak,

savetujemo konsultovanje Pravopisa Matice srpske za sve nedoumice.

N.B. Neophodno je podesiti

da jezik pisanja bude

Serbian (Latin/Cyrillic,

Serbia and Montenegro

(Former)), jer u suprotnom

neće raditi. Ova greška je

rešena u kasnijim verzijama

programa.

Slika 5

Slika 4

5

1.4. Nevidljivi znaci Toplo preporučujemo da za bilo koju vrstu rada koristite opciju prikazivanja nevid-

ljivih znakova. U početku će vam sigurno biti neobično, možda čak i naporno, ali ćete

se vremenom navići. Prednosti toga su izbegavanje višestrukih razmaka, lakše

formatiranje i posebno lakši rad sa tabelama i slikama. Opciju možete aktivirati kli-

kom na znak za paragraf (¶) u odeljku Paragraph početnog jezička komandne trake

(slika 6).

Slika 6

1.5. Automatski tekst Budući da je velika verovatnoća da ćete makar jedan rad tokom studija predati u

elektronskom formatu, morate biti svesni da fajlovi najčešće sadrže i mnoge do-

datne podatke osim samog teksta, na prvom mestu podatke o autoru. Na vama je

izbor da li želite da sami popunite te informacije kako biste u manjoj ili većoj meri

zaštitili svoj dokument. Sa druge strane, možda ćete želeti da sve dodatne podatke

izbrišete1. U svakom slučaju, nemojte

ostavljati fajl onakvim kakvim ga je Word

napravio.

Kliknite na Office Button pa iz menija iza-

berite Prepare, pa Properties. Kada vam

se otvori nova traka ispod komandne,

kliknite na Document Properties i zatim

na Advanced Properties. Pojaviće se novi

prozor, pređite na jezičak Summary (slika

7). Možete uneti (ili izbrisati) naslov,

temu, autora, rukovodioca, ključne reči i

sl. Sva ova polja kasnije mogu biti

upotrebljena kao automatski tekst.

1.6. Čuvanje u pdf formatu Razloga za čuvanje u pdf formatu ima nekoliko. Ukoliko rad treba štampati, onda je

ovo jedini način da se osigurate da će štampana verzija izgledati potpuno isto kao

elektronska. Sa druge strane, ako se rad predaje u elektronskom formatu, uvek ga

šaljite kao pdf jer samo tako niko neće moći ništa da menja.

1 Za brisanje podataka izaberite kliknite na Office Button i izaberite Prepare, pa Inspect Document. Nakon što Word izvrši pretraživanje pokazaće vam odeljak Document Properties and Personal Information pored kog će stajati dugme Remove All. U kasnijim verzijama se ova fukcija nalazi pod File > Info > Check for Issues.

Slika 7

6

Word 2010 i 2013 imaju ugrađenu opciju čuvanja kao pdf. Word 2007 je, nažalost,

nema. Međutim, moguće je preuzeti besplatan dodatak sa Majkrosoftovog sajta koji

ovo rešava. Nakon instaliranja pojaviće se opcija Save as PDF.

2. Stilovi

Nakon što se konfigurisali svoj Word, možemo preći na pripremu za pisanje teksta.

Pri ocenjivanju radova, profesori često najviše pažnje obraćaju na bibliografiju (v. 5.

poglavlje) i izgled teksta. Kada je o formatiranju reč, postoji nekoliko opcija koje mo-

žete slediti, ali je po nama, iako malo komplikovanije od ostalih metoda, najbolje

koristiti stilove.

Osnovna ideja iza stilova jeste lako formatiranje teksta na unapred definisani način.

Dakle, umesto da sređujete izgled u poslednjem pregledanju teksta pred štampanje

odnosno slanje, učinite to pre samog pisanja kako biste mogli da se usredsredite na

sadržinu. Stilovi donose još neke prednosti poput automatskog pravljenja sadržaja i

brzog menjanja izgleda i veličina slova celog teksta.

Na samom početku treba odrediti koji će font biti korišćen. Preporuka je da tip slova

za podnaslove i običan tekst bude isti. U obzir dolaze Times New Roman, Arial,

Georgia, Garamond, Bookman Old Style i Book Antigua (Kuzmanović-Jovanović et al,

2012: 63). Ipak, najčešće će to biti samo prvi od nabrojanih.

Word 2007 i kasnija izdanja imaju opciju

podešavanja jednog fonta za podnaslove a

drugog za tekst. To možete promeniti u

početnom jezičku komandne trake, u

okviru odeljka Styles klikom na Change

Styles pa Fonts i Create New Theme

Fonts… Izaberite Times New Roman i za

naslov i običan tekst (slika 8). U verziji iz

2013. godine ova opcija je malo pomerena

i nalazi se u posebnom jezičku (Design).

Stil pod nazivom „Normal“ osnovni je stil

teksta koji se automatski aktivira prela-

skom u novi red nakon naslova ili podna-

slova. Možete konfigurisati i sopstveni stil

koji će biti glavni ali za tim, uglavnom,

nema potrebe. Da biste izmenili njegov

izgled, kliknite desni taster miša iznad na-

ziva Normal u okviru odeljka Styles, i iz

padajućeg menija izaberite opciju Modify. Pojaviće se novi prozor u kome ćete moći

da potpuno promenite izgled stila (slika 9).

Slika 8

7

Prvo proverite da li je tip slova Times New Roman (Body), veličina 12 a boja crna.

Funkcije podebljavana, kurziva i podvlačenja ćete ređe unapred postavljati ovako,

osim ukoliko je reč o podnaslovima, već direktno dok kucate. Nakon toga, kliknite

na dugme Format i iz padajućeg menija

izaberite opciju Paragraph… Tu izaberite

poravnanje (Justify). U okviru istog pro-

zora možete uvući prvi red (Indentation

> Special > First line) kao i odrediti

veličinu razmaka između pasusa

(Spacing > Before/After) i definisati

prored koji će uglavnom biti 1,5.

Preporuka je da ne koristite i uvučeni

prvi red i razmak između paragrafa, već

samo jednu od te dve opcije

(Kuzmanović-Jovanović et al, 2012: 63).

Ukoliko se odlučite za uvlačenje reda,

automatska vrednost (1,25 cm) je ujedno

i standardna vrednost koja se koristi jer

iznosi 0,5 inča. Sa druge strane, razmak

između pasusa je prilično proizvoljan, ali

je 6 tačaka pre i posle (Spacing

Before/After) najmanje što treba staviti.

Druga izuzetno korisna funkcija u okviru

prozora Modify Style (slika 9) je opcija Language… U novom prozoru koji se otvori

odaberite jezik na kom ćete pisati kako bi Word budući tekst pisan tim stilom

automatski povezivao sa izabranim jezikom.

Možete, takođe, svoj modifikovani stil sačuvati kao podrazumevani stil za nove

dokumente zasnovane na ovom obrascu tako što ćete označiti opciju New

documents based on this template.

Na isti način modifikujte stilove Heading 1, Heading 2 i tako redom, koji predstav-

ljaju naslove i podnaslove. Korišćenje ovih stilova je važno za automatsko pravljenje

sadržaja. Ako želite da podnaslovi budu automatski numerisani pogledajte poglavlje

6.3.

3. Naslovna strana

Ukoliko ste podesili stilove možete preći na sam unos teksta. Gotovo svi radovi koje

budete pisali tokom studija imaće naslovnu stranu. Kao i za mnoge druge stavke u

ovom vodiču, postoji nekoliko načina na koje možete napraviti naslovnu stranu.

Odluka će zavisiti od ličnih preferencija.

Mnogi vole da naprave zaseban dokument samo za naslovnu stranu, prvenstveno da

bi izbegli probleme sa paginacijom. Ovaj način može biti opravdan ukoliko se radi o

master radu koji se koriči tvrdim povezom. Ipak, ukoliko je reč o seminarskom radu,

pogotovu ako se predaje elektronskim putem, savetujemo da to izbegavate.

Slika 9

8

Word 2007 ima automatsku funkciju ubacivanja naslovne strane. Sasvim logično,

obrazac koji odgovara našim potrebama ne postoji na spisku ali zato postoji opcija

dodavanja novog obrasca za budući rad.

3.1. Pravljenje obrasca Najpre na vrhu strane ukucajte podatke o ustanovi sledeći uputstva profesora, po-

čevši od univerziteta kao najviše jedinice do katedre ili grupe kao najniže2. Često se

ime univerziteta piše svim velikim slovima, a ponekad i naziv fakulteta. Ovaj deo je

uvek centriran.

Zatim, nakon nekoliko redova razmaka, napišite naslov rada. Označite tekst, pove-

ćajte veličinu nekoliko puta i centrirajte, sledeći uputstva profesora. Često je naslov

podebljan.

Opet nakon nekoliko redova treba ukucati vrstu rada i naziv kursa u okviru kog je

rađen. Ponekad se Filološkom fakultetu koristi zastareo način pisanja koji zahteva

da navedete iz kog jezika, odnosno koje književnosti pišete rad i na kojoj godini stu-

dija što je u suštinskoj koliziji sa bolonjskim sistemom. U tom slučaju prilagodite

tekst tim zahtevima. I ovaj deo je najčešće centriran.

Slede podaci o mentoru, odnosno rukovodiocu rada i studentu. Dva najčešća načina

su da u jednom redu navedete podatke o jednoj osobi a u drugom o drugoj (sama reč

mentor i student mogu ali ne moraju biti uključene); ili da u jednom redu stoji men-

tor/rukovodilac i pored toga student, a u redu ispod podaci jedne a zatim i druge

osobe. Ukoliko se odlučite za drugu opciju, koja je i češća, problem će vam biti kako

da poravnate tekst, budući vam trebaju dva stupca. Ne preporučujemo u ovom

slučaju korišćenje funkcije Columns jer može prouzrokovati greške, umesto toga

savetujemo upotrebu tabele. Iz jezička

Insert komande trake izaberite opciju

Table i označite 2x2. U gornji levi ugao

upišite reč „Mentor“ (ili rukovodilac rada),

a desni „Student“, zatim dole levo ukucajte

ime mentora i na kraju levo svoje ime i broj

indeksa. Ukoliko je neophodno prevucite

ivice tabele dok ne budu poravnate onako

kako želite. Da biste ivice učinili nevid-

ljivim, iz početnog jezička komande trake, u

okviru odeljka Paragraph izaberite opciju Borders pa iz padajućeg menija No Border

(slika 10). Do ove komande može se doći i iz jezička Tables, u okviru odeljka Table

Styles.

Na dnu strane uvek mora stajati mesto i datum (često samo mesec i godina) izrade

rada. Taj deo je takođe centriran, a veličina slova je ista kao i naziv obrazovne usta-

nove. Savetujemo da ovaj deo stoji u pretposlednjem redu strane, a ne u poslednjem

ili u podnožju zbog lakšeg pravljenja obrasca.

2 N.B. Ukoliko pišete seminarski rad iz izbornog predmeta sa neke druge katedre, navedite katedru sa koje je izborni predmet, a ne svoju studijsku grupu (npr. umesto Katedra za iberijske studije napišite Katedra za opštu lingvistiku). Upravo iz tog razloga izbegavajte pisanje studijske grupe, osim ukoliko profesor to ne traži.

Slika 10

9

N.B. Ukoliko ste stil Normal konfigurisali da uvlači prvi red pasusa, onda će čitav

tekst na ovoj strani biti malo pomeren. Označite sav tekst, kliknite desni taster miša

i iz padajućeg menija izaberite Paragraph. Opciju Special iz First line prebacite u

(none) i srediće se.

3.2. Čuvanje obrasca naslovne strane Sada kada ste napravili celu naslovnu stranu, sačuvajte je kao obrazac za buduće

korišćenje. Dodatna pogodnost čuvanja je ta što Word naslovnu stranu automatski

izuzima iz paginacije.

Označite ceo tekst naslovne strane. Iz jezička Insert izaberite Cover Page pa na dnu

Save Selection to Cover Page Gallery. Nazovite obrazac i biće dostupan iz padajućeg

menija za sve nove dokumente koje budete pravili. Jedino što ćete morati da uradite

jeste da promenite stilove u novom dokumentu ukoliko se razlikuju.

Da biste prešli na sledeću stranu kliknite na dugme Page Break iz odeljka Pages

jezička Insert. Ova funkcija je izuzetno korisna i uvek je koristite umesto stavljanja

novih redova dok vas program ne prebaci na sledeću stranu, pogotovu kada je reč o

novom poglavlju.

Proverite da li je Word vašu stranicu pretvorio u naslovnu tako što ćete dva puta

kliknuti u prostor za zaglavlje (alternativa je Insert > Header > Edit Header). Ukoliko

piše First Page Header, onda je sve u redu. Ako ne, zatvorite zaglavlje, obrišite sav

tekst sa naslovne strane i klinkite na Insert > Cover Page i zatim na svoju naslovnu

stranu.

4. Sadržaj i podnaslovi

Sadržaj je često obavezan deo seminarskog rada, kada je reč o master i dužim rado-

vima on bez izuzetka mora biti prisutan. Nekada će biti na početku, a nekada na kraju

rada. Da biste ubacili automatski sadržaj neophodno je da sve podnaslove pišete

stilovima Heading 1, Heading 2 itd. pri čemu broj označava nivo u hijerarhijskoj

organizaciji rada. Podnaslovi su Heading 1, a potpodnaslovi Heading 2 i tako redom

ukoliko ima potrebe.

Možete ubaciti sadržaj na početku

rada i pre nego što počnete sa pisa-

njem. U jezičku References izaberite

opciju Table of Contents iz istoimenog

odeljka i sa padajuće liste izaberite

prvu ili drugu opciju (slika 11). Uko-

liko još uvek nemate podnaslove, pro-

gram će vas upozoriti i pojaviće vam

se prazan sadržaj. Promenite naslov

sadržaja u „Sadržaj“ i obojite ga u

crno. Kako budete prelazili kurzorom preko sadržaja, pojaviće vam se opcija Update

Table… na koju kada kliknete možete ažurirati samo brojeve strane ili celu tabelu. U

većini slučajeva će vam trebati druga opcija.

Ispod sadržaja ubacite Page Break kako biste prešli na narednu stranu. Kako budete

dodavali podnaslove sadržaj će se povećavati (mada ne automatski, već ćete morati

Slika 11

10

ručno da ga ažurirate) tako da je ručni prelaz na novu stranu neophodan kako se

tekst ne bi stalno pomerao, a samim tim i menjali brojevi strana u sadržaju.

Prvi podnaslov je najčešće Uvod. Otkucajte reč „Uvod“ i označite Heading 1 iz odeljka

Styles. Izgled slova je automatski promenjen. Čim pređete u novi red (ENTER) stil će

se vratiti na Normal i možete početi sa kucanjem teksta.

4.1. Paginacija Neizostavan deo svakog rada je i paginacija.

U jezičku Insert, u okviru odeljka

Header & Footer izaberite Page

Number pa iz padajućeg menija

Bottom of Page i zatim Plain Number 1,

2 ili 3 (najčešće 2). Ukoliko su vam

uključeni nevidljivi znaci odmah ćete

primetiti da postoji prazan red viška.

To je greška (ili namenski ostavljen

prostor) koja se pojavljuje u svim

verzijama programa, samo izbrišite taj

dodatni red.

Budući da naslovna strana ima drugačije podnožje, na njoj

neće biti prikazan broj strane. Ipak, on će ući u računanje

što vama ne treba. Najlakši način da se ukloni računanje

naslovne strane jeste da iz jezička Insert ponovo izabere

Page Number pa iz padajućeg menija Format Page

Numbers. Otvoriće vam prozor (slika 13) u kome, između

ostalog, možete modifikovati način na koji se brojevi

prikazuju. Na dnu prozora je opcija Start at, izaberite nulu

kao početni broj. Sada u računanju neće biti početne

strane.

Dodatni problem nastaje ukoliko je neophodno da paginaciju uklonite i sa strane sa

sadržajem. U tom slučaju umesto funkcije Page Break ispod sadržaja treba ubaciti

Section Break. Otvorite jezičak Page Layout i u okviru Page Setup kliknite na Breaks

i iz padajućeg menija pod Section Breaks izaberite Next Page. Automatski ćete biti

prebačeni na sledeću stranu, međutim, sva podnožja će se poremetiti. Idite na Insert

> Footer > Edit Footer. Videćete da su zaglavlja i podnožja obeležena oznakama

–Section 1– i –Section 2–.

Prvo izbrišite sve brojeve

strana koji su se pojavili.

Zatim na prvoj strani

koja treba da bude

paginirana u okviru

jezička Design, koji se

pojavljuje samo kada je

aktivirano zaglavlje ili

podnožje, isključite opcije Link to Previous i Different First Page (slika 14). Važno je

Slika 12

Slika 13

Slika 14

11

da u podnožju prve paginirane strane ne piše Continous. Kada ste sigurni da ste

uspeli, ponovo ubacite broj strana na način na koji smo prethodno objasnili. Ukoliko

broj strane nije odgovarajući možete ga promeniti uz pomoć funkcije Format Page

Numbers.

5. Bibliografija

Pravilno citiranje i pravljenje bibliografije često može biti najnaporniji deo izrade

seminarskog rada, a svakako je deo koji se najviše gleda pri ocenjivanju. Većina kori-

snika programa nije svesna da Word 2007 ima niz funkcija koje olakšavaju ceo pro-

ces. N.B. Ove funkcije nisu u potpunosti prilagođenje našim potrebama i postoje

izvesne razlike između različitih verzija programa, stoga ih treba koristiti krajnje

pažljivo i detaljno proveravati dobijene rezultate.

5.1. Pravljenje Alatke za literaturu, se nalaze u okviru

jezička References komande trake,

odeljka Citations & Bibliography

(slika 15). Pre svega je potrebno

izabrati bibliografski stil koji ćete

koristiti. U humanističkim naukama

se uglavnom koriste APA3 (American

Psychological Association) i MLA4

(Modern Language Association). Uko-

liko tokom rada promenite stil, Word

će automatski promeniti izgled citata i

bibliografije u celom dokumentu.

Neophodno je napraviti spisak dela. Kliknite na Manage Sources. U prozoru koji se

pojavi (slika 16) izaberite New… kako bi se otvorio novi prozor u kome unosite

podatke (slika 17).

3 Word 2010 ima poznatu grešku citiranju više dela istog autora u stilu APA. Uputstvo kako je rešiti možete pronaći na dnu ove stranice. 4 Word 2007 i 2010 koriste zastarelo (šesto) izdanje formata MLA, tako da ćete morati da napravite neke izmene u konačnom izgledu literature. Verzija iz 2013. godine koristi ažurirano izdanje.

Slika 15

12

Prvo izaberite tip izvora sa padajuće liste i automatski će se pojaviti polja za neop-

hodne podatke. Zatim izaberite jezik. U polju Author upišite prezime i ime autora

(preporučujemo opciju Edit jer se onda otvara novi prozor sa posebnim poljima za

prezime, ime, srednje ime kao i opcija da poređate autore po redu, ukoliko ih ima

više). Nakon toga unesite i ostale neophodne podatke. Kada sačuvate, unos će se

pojaviti u prethodnom prozoru. Biće prikazan na levom (Master List) i desnom

spisku (Current List). Levi spisak su svi bibliografski unosi koje ste ikada koristili, a

desni samo oni koji su u upotrebi u dokumentu. Upravo ovi drugi će se pojaviti u

spisku korišćene literature. Dakle, nema potrebe da svaki put unosite podatka

ukoliko za različite radove koristite istu literaturu. Kada u tekstu budete citirali neko

delo ono će biti štiklirano na desnom spisku. Ispod toga se nalazi pretpregled izgleda

citata i bibliografske odrednice u dokumentu (korišćenjem bibliografske

parenteze). Svaku odrednicu možete izmeniti u bilo kom trenutku pritiskom na

dugme Edit.

Slika 16

13

5.2. Navođenje Da biste citirali, kliknite na Insert Citation i sa padajuće liste izaberite delo koje želite

da citirate. Da biste dodali broj strane, iz padajućeg menija izaberite Edit Citation

(slika 18) i pojaviće se

novi prozor. U tom

prozoru možete i

isključiti prezime autora,

što je neophodno ako je

u ranijem tekstu već

pomenuto.

Odmah je jasno da dobijeni rezultat i nije baš idealan i da je neophodno napraviti

izmene. Savetujemo da te izmene napravite tek kada završite rad, u fazi čitanja i

ispravljanja pred predaju. Iz padajućeg menija izaberite Convert citation to static

text nakon čega ćete moći da tekst menjate. U našem primeru (Slika 18) je

neophodno izbrisati zapetu iza Andrijević; umesto znaka „&“ upisati „i“; iza godine

umesto zapete staviti dvotačku i izbrisati p. Rezultat je (Kuzmanović-Jovanović,

Andrijević i Filipović, 2012: 63). U svakom sledećem ponavljanju bi umesto

Andrijević i Filipović trebalo da stoji „et al“ što, takođe, moramo ručno ispraviti. Ovaj

metod možda deluje kao bespotrebna komplikacija, ali je njegova velika prednost

preglednost citata i mogućnost provere da li su sva dela navedena u literaturi zaista

i citirana.

5.3. Ubacivanje spiska korišćene literature Da biste ubacili spisak literature poređan po alfabetnom, odnosno azbučnom redu

kliknite na Bibliography i sa padajuće liste izaberite prvu ili drugu opciju. Promenite

naslov u „Literatura“, „Bibliografija“5 ili „Lista referenci“. Slično kao i sa sadržajem,

klikom na dugme Update Citations and Bibliography možete u bilo kom trenutku

ažurirati spisak. Preporučujemo da sve neophodne izmene uradite tek na kraju rada

jer se ažuriranjem brišu sve ručne izmene.

Ukoliko smatrate da su ove alatke previše komplikovane i nedovoljno funkcionalne,

predlažemo alternativu.

5 Iako su literatura i bibliografija često sinonimi, bibliografija je iscrpnija od literature i ne sadrži samo navođena dela, stoga bi trebalo izbegavati naziv bibliografija kada je reč o seminarskim radovima.

Slika 17

Slika 18

14

6. Dodatni trikovi

U nastavku slede rešenja najčešćih sitnih problema sa kojima se možete susresti.

6.1. Čuvanje obrasca Kada jednom napravite dokument za seminarski rad, nema potrebe da svaki put

iznova pravite sve elemente (izgled strane, stilovi, podnaslovi i sl.). Umesto toga

možete sačuvati svoj dokument kao obrazac. Kliknite na Office button, pa izaberite

Save as i zatim opciju Word template. Nazovite dokument i sačuvajte ga. Sada

možete uvek otvoriti obrazac iz menija pomoći opcije New pa My templates.

6.2. Teze i numerisane liste Iako jedna od najosnovnijih funkcija, često može zadavati glavobolje. Upravo zbog

ovoga je izuzetno važno da vam budu uključeni nevidljivi karakteri. Na taj način ćete

lako moći da vidite šta ne valja.

Da biste započeli listu sa tezama, iz

odeljka Paragraph početnog jezička iza-

berite Bullets, zatim Define New Bullet

(slika 19). U novom prozoru kliknite na

Symbol i izaberite znak kojim će počinjati

svaki red.

Napravljena lista više neće pripadati stilu

Normal, već List Paragraph koji možete

menjati kao i bilo koji drugi (ukoliko za

tim bude potrebe). Novi tekst je uvučen i

nema razmaka između paragrafa. Da

biste promenili uvučenost reda, kliknite desni taster miša dok je označen znak i iz

padajućeg menija izaberite Adjust List Indents... Otvoriće se novi prozor u kome defi-

nišete koliko želite da znak i tekst budu udaljeni od margine i da li između znaka i

teksta treba da postoji jedno prazno slovno mesto, nikakva praznina ili tzv. tabula-

torski znak (eng. tab). Za teze ova opcija nije od značaja, ali za brojeve je obično naj-

bolje staviti jedno prazno mesto.

Da biste prešli na niži nivo u okviru hijerarhije

nabrajanja, izaberite opciju Increase Indent (slika

20). Znak će se promeniti da bi se razlikovao od

prethodnog. Da biste ga promenili, kliknite desnim

i sa padajuće liste odaberite Bullets, pa izaberite

željeni znak ili ukoliko ga nema na listi odaberite

Define New Bullet pa Symbol.

Pritiskom dva puta na taster Enter vratićete se na stil Normal u novom redu.

Liste sa brojevima funkcionišu manje-više isto kao teze. Da biste ubacili novu nume-

risanu listu, izaberite opciju Numbering, koja se nalazi odmah pored Bullets, i sa

padajuće liste odaberite onu koja vam odgovara ili Define New Numbering Format.

Slika 19

Slika 20

15

6.3. Numerisani podnaslovi Koristeći opciju Multilevel List mo-

guće je povezati stilove za podna-

slove sa brojevima kako bi se auto-

matski dodavali. Kliknite na

Multilevel List pa Define New

Multilevel List. Pojaviće vam se

novi prozor, kliknite na More >>

kako bi se pojavile dodatne opcije

(slika 21).

Treba obratiti pažnju na nekoliko

elemenata. Prvo, sa leve strane je

niz od 1 do 9 koji predstavlja nivo

u okviru hijerarhije. Kada izabe-

rete nivo, desno u polju Link level

to style izaberite sa padajuće liste

odgovarajući nivo podnaslova (za prvi Heading 1, za drugi Heading 2 i tako redom;

retko će vam trebati više od 4 nivoa). Zatim, u donjoj polovini prozora treba podesiti

izgled broja. Polje Number style for this level vam omogućava da izaberete izgled

brojeva, a u polju iznad možete dodati tačku ukoliko je reč o arapskim ciframa. U

okviru odeljka Position birate poziciju broja i teksta, slično kao sa tezama i običnim

numerisanim listama. Kada završite prvi nivo, pređite na drugi. Procedura je

potpuno ista sa dodatkom opcije Include level number from gde je potrebno sa liste

izabrati prethodne nivoe. Zatim u polju iznad ponovo dodajete sve neophodne tačke.

6.4. Fusnote Da biste dodali fusnotu izaberite References > Insert Footnote. Za komentar na kraju

dokumenta izaberite Insert Endnote. Ukoliko želite da promenite izgled fusnota,

kliknite na malu strelicu u donjem desnom uglu odeljka Footnotes. Otvoriće vam se

novi prozor. Number format vam omogućava da promenite izgled brojeva dok

klikom na dugme Symbol možete staviti znak umesto broja. Fusnote treba da imaju

veličinu slova 10 i jednostruki prored. Stil koji se koristi u fusnotama je Footnote

text.

6.5. Davanje naziva slikama, tabelama i grafikonima Sve slike, tabele, dijagrami i

grafikoni u radu moraju biti

numerisani i nazvani, a njihov

izvor naveden (ukoliko se radi o

preuzetom sadržaju). Word

2007 to izuzetno olakšava. Klik-

nite desnim tasterom miša u

sliku, tabelu ili grafikon i izabe-

rite opciju Insert Caption. Otvo-

riće vam se novi prozor (slika

22). Prvo izaberite iz padajućeg

menija polja Label izaberite tip

sadržaja. Ukoliko vam je srpski

Slika 21

Slika 22

16

podešen kao jezik teksta, pojaviće vam se Ilustracije, Figura i Slika, između ostalih.

Ukoliko ne pronalazite potrebnu oznaku, možete napraviti novu klikom na New

Label. Zatim u polju Caption, pored oznake i rednog broja dodajte naziv sadržaja. U

okviru polja Position birate da li će oznaka stajati iznad ili ispod sadržaja.

6.6. Ubacivanje horizontalne strane Ponekad ćete imati preširoku sliku ili grafikon. U tom slučaju ćete želeti da samo

jedna strana rada bude horizontalno okrenuta. Da biste to postigli izaberite Page

Layout > Breaks > Section Breaks > Next Page, zatim na dnu te nove strane ponovite

proceduru. Vratite se na tu stranu koja treba da bude horizontalna i izaberite Page

Setup pa u novom prozoru prebacite orijentaciju strane na Landscape, na dnu pro-

zora obeležite Apply to: This section.

Ako vam ova akcija poremeti paginaciju samo otvorite zaglavlje ili podnožnje i štikli-

rajte Link to previous. Ukoliko je neophodno, isto uradite i na sledećoj strani.

6.7. Prečice U nastavku sledi tabela sa najkorisnijim prečicama. Ukoliko je vaša verzija programa

na španskom jeziku, prečice se u izvesnoj meri razlikuju. Srpska verzija najčešće ima

iste prečice kao engleska.

Tabela 1. Prikaz najčešćih skraćenica u programu Word 2007

Funkcija Engleski i srpski Španski

Novi prazni dokument CTRL+N CTRL+U

Otvaranje dokumenta CTRL+O CTRL+A

Čuvanje dokumenta CRTL+S CTRL+G

Napredni dijalog za čuvanje F12 F12

Podebljavanje teksta CTRL+B CTRL+N

Kurziv CTRL+I CTRL+K6

Podvlačenje teksta CTRL+U CTRL+S

Kopiranje CTRL+C CTRL+C

Isecanje CTRL+X CTRL+X

Lepljenje CTRL+V CTRL+V

Vraćanje jedne akcije unazad (Undo) CTRL+Z CTRL+Z

Ponovo rađenje vraćanje akcije (Redo) CTRL+Y CTRL+Y

Traženje CTRL+F CTRL+B

Centriranje teksta CTRL+E CTRL+T

Poravnanje uz obe margine (Justify) CTRL+J CTRL+J

Poravnanje uz levu marginu CTRL+L CTRL+Q

Poravnanje uz desnu marginu CTRL+R CTRL+D

Zamena velikih i malih slova SHIFT+F3 SHIFT+F3

Ubacivanje hajperlinka CTRL+K nema7

Prelom reda bez prelaska u novi pasus SHIFT+ENTER SHIFT+ENTER

Prelom strane (Page break) CTRL+ENTER CTRL+ENTER

6 Promenjeno u kasnijim verzijama u CTRL+I 7 U kasnijim verzijama CTRL+K.

17

7. Literatura

Kuzmanović-Jovanović, A., Andrijević, M., i Filipović, J. (2012). Priručnik iz

akademskog pisanja: uputstva i sugestije za izradu

seminarskih/naučnih/stručnih radova. Beograd: Čigoja štampa.

8. Indeks pojmova

A4, 3 automatski tekst, 5 bibliografski stil, 12 citiranje, 11 greške u kucanju, 4 Gutter, 4 Justify, 7 lenjir, 3 literatura, 12 margine, 4 mentoru, 8 naslov, 7 Normal, 6

Page Break, 9 Page Setup, 3 paragraf, 5 pasus, 7 podnaslov, 7 poravnanje, 7 pravopis, 4 prored, 7 prvi red, 7 sadržaj, 6, 7 Spacing, 7 veličina papira, 3