Ovaj Vodič ažuriran je u okviru projekta Migracije za razvoj na Zapadnom Balkanu (MIDWEB) a finansira se iz Višekorisničkog IPA 2 programa Evropske komisije za 2009. godinu.

Revidirano aprila 2011.

NORVEŠKA: VODIČ KROZ ZEMLJU ODREDIŠTA

1. Osnovne informacije1

Glavni grad: Oslo Broj stanovnika: 4, 801,000 (u 2009); 4 640 219 (u januaru 2006. godine) Površina: 385 186 km2 Novčana jedinica: norveška kruna (NOK) Stopa nezaposlenosti: 3.2 % 2. Osnovni uslovi ulaska i informacije o vizama Sve informacije su dostupne u Norveškoj direkciji za migracije: http://www.udi.no/templates/Tema.aspx?id=4477 Šengenska viza Norveška je članica šengenskog prostora i stoga izdaje šengenske vize. Šengenske vize omogućavaju nosiocima da uñu u celi šengenski prostor2. Nakon ulaska u šengenski prostor, dozvoljeno vam je da putujete u sve šengenske zemlje bez bilo kakve druge kontrole vize ili pasoša s tim što na zahtev morate dokazati status svoje vize. Kome je potrebna viza? Od 19. decembra 2009. državljani Srbije, Crne Gore i Bivše jugoslovenske Republike Makedonije koji poseduju biometrijski pasoš mogu putovati bez vize kroz čitav šengenski prostor. Od 15. decembra 2010. državljani Albanije i Bosne i Hercegovine takoñe su osloboñeni obaveze imanja vize za prelazak spoljašnjih granica zemalja EU koje su članice šengenskog prostora. Posetilačka viza može se odobriti za turističku posetu Norveškoj, posetu porodici, službenu posetu, poslovno putovanje, studijsko putovanje ili bilo koje druge aktivnosti za koje nije potrebna boravišna dozvola.

1 Osnovne informacije o Norveškoj iz januara 2011, Statistika o Norveškoj (http://www.ssb.no/english/) 2 Šengen se odnosi na grupu evropskih zemalja koje su ukinule kontrolu pasoša na svojim unutrašnjim granicama i pojačale kontrolu na spoljašnjim granicama. 25 zemalja članica šengenskog prostora su Austrija, Belgija, Češka republika, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mañarska, Island, Italija, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Malta, Holandija, Norveška, Poljska, Slovačka, Slovenija, Portugal, Španija, Švedska i Švajcarska.

2

Viza za Norvešku i ostale šengenske zemlje važi najviše 90 dana. Po pravilu, viza se ne može produžiti nakon ulaska u šengenski prostor. Izuzetak se može napraviti samo u slučaju da se desi nešto nepredviñeno nakon što se ušli u šengenski prostor a prvobitna viza je bila odobrena na manje od 90 dana. Meñutim, ukupno vreme boravka u šengenskom prostoru ne sme biti duže od 90 dana u periodu od šest meseci. Viza koja vam je odobrena za Norvešku važi u svim šengenskim zemljama. Po pravilu, svima je potrebna viza za posetu Norveškoj. Državljanima zemalja koje su potpisale sporazum o ukidanju viza nije potrebna viza. Informacije o tome na koga se odnosi obaveza posedovanje vize možete naći na www.udi.no ili se možete obratiti najbližem diplomatskom predstavništvu Norveške. Viza nije potrebna sledećim kategorijama:

• državljanima nordijskih zemalja • stranim državljanima sa važećim pasošem iz zemalja sa kojim je Norveška potpisala sporazum o

ukidanju viznog režima • osobama sa važećim norveškim imigrantskim pasošem • osobama sa važećom norveškom putnom ispravom za izbeglice • osobama sa dozvolom boravka u Norveškoj ili drugim šengenskim zemljama.

Za više informacija pogledajte: http://www.udi.no/templates/Tema.aspx?id=7403 Gde se može podneti zahtev za vizu? Zahtev za Šengen vizu trebalo bi podneti u norveškoj ambasadi ili konzulatu u vašoj zemlji. Ako u zemlji iz koje podnosite zahtev za vizu ne postoji norveška ambasada ili konzulat, morate podneti zahtev iz norveške misije u najbližoj zemlji. Kraljevska norveška ambasada u Bosni i Hercegovini Ferhadija 20, 71000 Sarajevo. Tel: +387 33 25 40 00. Fax: +387 33 66 65 05 E-mail: emb.sarajevo@mfa.no Radno vreme ambasade: Ponedeljak – petak 08:30 - 16:00 (15. sept. – 14. maja) Ponedeljak – četvrtak 08:30 - 16:00, petak 08:30 - 15:00 (15. maja – 14. sept.) Radno vreme za konzulat: Ponedeljak – petak 10:00 - 12:00 Sreda ne radi Kraljevska norveška ambasada u Srbiji [* Ambasada u Beogradu pokriva i pitanja vezana za Crnu Goru] Užička 43, Dedinje, Beograd Tel: +381 (0)11 36 70 404 / 405, fax +381 (0)11 36 90 158. [za pozive iz Crne Gore, direktni telefon za opšte informacije, po ceni lokalnog poziva je 069 011 200.] Radno vreme je od 9:00 do 16:00, (ponedeljak – petak). Radno vreme u periodu od 01. jula – 31. avgusta je 9:00 do 15:00. E-mail: emb.belgrade@mfa.no Radno vreme za pitanja vezana za vize: 10.00-12.00 (pon. – pet. Osim sredom kada kancelarija za vize ne radi). Za informacije o vizama nazovite +381 (0)11 36 72 159 svakog dana od 09.00 do 10.00 h. Ambasada u Bivšoj jugoslovenskoj Republici Makedoniji 8-ma Udarna brigada br. 2, 1000 Skoplje E-mail: emb.skopje@mfa.no Radno vreme za pitanja vezana za vize: 10.00-12.00 pon – čet. VIZA Tel: +389 (0)2 298 190 ext 12 Telefon Ambasade: + 389 (0)2 32 98 190, +389 (0)2 31 29 165 Fax: +389 (0)2 3 11 11 38

3

Pitanja telefonom u vezi sa vizama mogu se uputiti Kancelariji za vize (tel.: +389 (0)2 3238525, od pon. – čet. 14.00 - 15.00h ili na e-mail) Kraljevska norveška ambasada na Kosovu (prema Rezoluciji 1244 SB UN) (Ambasada je zvanični diplomatski predstavnik Norveške na Kosovu i Republici Albaniji) Rr. Sejdiu Kryeziu br. 6, Priština Tel: + 381 (0) 38 232 111 00 Fax: + 381 (0) 38 232 111 22 E-mail: emb.prishtina@mfa.no Radno vreme: 09:00 – 16:00 Ambasada Danske u Tirani (Albanija) bavi se zahtevima za vize za sve nordijske zemlje. http://www.ambtirana.um.dk/en/servicemenu/News/EmbassyHandlesVisasForNordicCountries.htm Rr. Nikolla Tupe No. 1, 4. sprat, apartman 4, Tirana. Tel. +355 (4) 22 80 600 E-mail: tiaamb@um.dk Radno vreme Pon. – čet.: 8.00-16.00 Petak: 8.00-14.00 Vize: ponedeljak, sreda, četvrtak (9.00-12.00) Kako se može podneti zahtev za vizu? Da biste mogli da dobijete vizu morate:

• Imati pasoš koji važi najmanje 90 dana nakon isteka perioda za koji tražite vizu, • Imati dovoljno sredstava da pokrijete svoje putne troškove i boravak u Norveškoj. Po pravilu,

morate imati 500 NOK (norveških kruna) dnevno za svaki dan boravka u Norveškoj, ali ako boravite kod porodice ili prijatelja, iznos je nešto niži. U odreñenim slučajevima može biti dovoljna finansijska garancija za vaš boravak i za povratnu kartu koju je dalo lice koje posećujete (izjava garancije: http://www.udi.no/templates/Tema.aspx?id=7406 ),

• Imati zakonsko pravo da se vratite u vašu zemlju porekla ili drugu zemlju gde imate dozvolu boravka,

• Imati nameru da napustite Norvešku kada vam istekne viza. Ako norveške vlasti imaju razloga da veruju da ćete ostati u Norveškoj ili drugoj šengenskoj zemlji nakon perioda za koji podnosite zahtev za vizu, vaš zahtev će biti odbijen.

• Ne biti registrovani u Šengenskom sistemu informacija (SIS) kao persona non grata (nepoželjna osoba) u nekoj od šengenskih zemalja. To važi, npr. za lica koja su izbačena iz zemlje zbog kriminalne aktivnosti.

• Imati putno/zdravstveno osiguranje koje pokriva troškove za mogući povratak u zemlju porekla iz medicinskih razloga kao i zbog neophodnog lečenja kod lekara ili u bolnici. To osiguranje bi trebalo da važi za sve šengenske zemlje u iznosu od najmanje 30 000€. Dokumentaciju o takvom osiguranju potrebno je podneti prilikom podnošenja zahteva za izdavanje vize.

Koje vrste viza postoje? http://www.udi.no/Norwegian-Directorate-of-Immigration/Central-topics/Visa/What-type-of-visa-should-I-apply-for/ Obrasci za podnošenja zahteva za izdavanje vize http://www.udi.no/Norwegian-Directorate-of-Immigration/Oversiktsider/Application-forms/Application-forms-for-visa/ Aerodromska tranzitna viza (tip A)

4

Državljanima zemalja koje nisu članice Šengenskog sporazuma, a koji su na proputovanju kroz Norvešku, potrebna je posebna aerodromska tranzitna viza. Aerodromska tranzitna viza dozvoljava osobama koje je poseduju da borave u meñunarodnom tranzitnom prostoru, ali im ne dozvoljava ulazak u Norvešku.

Posetilačka viza za Norvešku i šengenski prostor (tip C) Zahtev za izdavanje posetilačke vize za Norvešku i druge zemlje Šengena morate podneti ukoliko je svrha vaše posete turizam, poseta porodici, službena poseta, poslovno putovanje ili studijsko putovanje. Viza za Norvešku i šengenski prostor može se odobriti na najviše 90 dana. U šengenskom prostoru smete ostati najviše 90 dana tokom perioda od šest meseci. Ovo znači da se svaki boravak u šengenskom prostoru u prethodnih šest meseci mora uzeti u obzir prilikom računanja trajanja vaše vize. Trajanje vize, datum prvog dopuštenog ulaska i poslednji dozvoljeni datum izlaska biće navedeni na nalepnici vize. Viza se po pravilu izdaje za jedan ulazak. Ukoliko planirate da putujete izvan šengenskog prostora i da se vratite tokom perioda koji pokriva viza, morate označiti rubriku 'dva ili više ulazaka' prilikom podnošenja zahteva za vizu. Morate takoñe objasniti zbog čega vam je potrebno više ulazaka. Ukoliko imate posebne potrebe, može vam se izdati viza koja važi za više ulazaka tokom perioda do pet godina. Takve vize odobravaju se samo odreñenim kategorijama, npr. poslovnim ljudima, vozačima kamiona, moreplovcima, članovima porodice osobe koja ima boravišnu dozvolu u Norveškoj, članovima porodice norveških državljana koji žive u inostranstvu, osobama koje žive u oblasti Murmanska i Arhangelska, itd. Ukoliko vam zatreba dodatan ulazak nakon što ste došli u Norvešku, morate podneti zahtev za to u policiji na isti način kao i prilikom podnošenja zahteva za produženje vize (http://www.udi.no/Norwegian-Directorate-of-Immigration/Central-topics/Visa/How-do-I-apply-for-a-visa-/#extension). Morate dati obrazloženje zbog čega vam je potreban dodatni ulazak, npr. poslovni sastanak ili poseta porodici izvan šengenskog prostora. Viza vam ne omogućava da radite ili obavljate bilo koju poslovnu delatnost tokom posete. Ukoliko želite da radite ili boravite duži period u Norveškoj, morate podneti zahtev za izdavanje posebne dozvole u ove svrhe. Uslov posedovanja boravišne dozvole ne odnosi se na odreñene kategorije (http://www.udi.no/Norwegian-Directorate-of-Immigration/Central-topics/Work-and-Residence/Do-I-need-a-residence-permit/). Oni mogu raditi u Norveškoj ukoliko poseduju važeću vizu za Norvešku i šengenski prostor. Posetilačka viza za Norvešku Ukoliko ne možete dobiti posetilačku vizu za celi šengenski prostor, nacionalna viza koja važi samo u Norveškoj može vam se odobriti u nekim posebnim okolnostima. Nacionalna posetilačka viza odobrava se jedino kad je to potrebno iz humanitarnih razloga ili nacionalnih razloga, ili kada to predstavlja meñunarodnu obavezu. Odluku o zahtevu za izdavanje nacionalne posetilačke vize donosi Norveška direkcija za imigraciju, ali zahtev svejedno morate podneti ambasadi ili konzulatu. Viza za podnošenje zahteva/čekanje odluke o zahtevu za porodičnu imigraciju (tip D) Ukoliko želite da dobijete dozvolu za porodičnu imigraciju, takva dozvola vam je, po pravilu, morala biti odobrena pre ulaska u Norvešku. Meñutim, u odreñenim situacijama možete ući u Norvešku pre nego što vam je dozvola odobrena. U takvim slučajevima, morate imate vizu ukoliko podležete obavezi posedovanja vize – viza za podnošenje zahteva ili čekanje odluke o zahtevu za porodičnu imigraciju. Takva viza se odobrava samo u posebnim okolnostima.

5

Sledeća lica mogu podneti zahtev za vizu za ulazak: • Supružnik norveškog državljanina koji živi u Norveškoj ili planira da se tamo nastani. • Supružnik nordijskog državljanina koji je živio u Norveškoj poslednje tri godine, a supružnici su u braku

najmanje tri godine. • Supružnik stranog državljanina kojim ima dozvolu nastanjenja, a supružnici su u braku najmanje tri godine. • Supružnik stranog državljanina koji ima individualno dozvolu za rad u grupi, a supružnici su u braku

najmanje tri godine. • Supružnik stranog državljanina koji ima dozvolu za rad kao kvalifikovani radnik ili kvalifikovani radnik u

multinacionalnoj kompaniji. • Deca koju vi i vaš supružnik imate zajedno, a koja nisu državljani Norveške (deca koju ste imali sa

prethodnim partnerima (deca samo jedne od strana)) moraju podneti zahtev za porodičnu imigracionu vizu u zemlji porekla).

Ukoliko niste podneli zahtev ili vam nije odobrena radna dozvola, nemate pravo da radite tokom perioda trajanja vize. Takoñe nemate pravo na školovanje, časove norveškog ili neke druge pogodnosti dok čekate na obradu vašeg zahteva. Viza za osobe kojima je odobrena boravišna dozvola Ukoliko vam se odobri boravišna dozvola u Norveškoj, automatski dobijate i dozvolu ulaska koja vam dozvoljava boravak u Norveškoj u trajanju od sedam dana. Stoga ne morate podnositi zahtev za vizu. Morate kontaktirati policiju tokom tog perioda od sedam dana kako biste dobili nalepnicu za pasoš ili putnu ispravu koja pokazuje da imate boravišnu dozvolu u Norveškoj. Više informacija o boravišnim dozvolama u Norveškoj možete naći na: http://www.udi.no/Nporwegian-Directorate-of-Immigration/Central-topics/Family-integration/Parental-visit-visit-your-child-in-Norway/ Viza za kvalifikovane radnike (ulazna viza) Ukoliko ispunjavate uslove za kvalifikovanog radnike, ulazna viza vam se može odobriti ukoliko: • Vam je već odobrena boravišna dozvola. • Ste dobili konkretnu ponudu za posao u Norveškoj i želite da podnesete zahtev za boravišnu dozvolu u

Norveškoj. Ovo važi i ukoliko ste već podneli zahtev za odobravanje boravišne dozvole. • Vašem poslodavcu u Norveškoj načelno je potvrñeno da je postupak podnošenja zahteva za boravišnu

dozvolu završen. Ovo vam daje pravo da radite pre okončanja postupka obrade zahteva (tzv. program ranog zapošljavanja). Vaš zahtev morate potvrditi u roku od sedam dana od ulaska u Norvešku prilikom javljanja policiji za proveru identiteta.

Ukoliko nemate ponudu za posao, možete podneti zahtev za šestomesečnu dozvolu za kvalifikovane radnike u Norveškoj. Da biste dobili boravišnu dozvolu za kvalifikovane radnike, morate biti kvalifikovani radnik koji poseduje stručnost od značaja za posao koji ćete obavljati u Norveškoj. Više informacija možete naći na: http://www.udi.no/Nporwegian-Directorate-of-Immigration/Central-topics/Work-and-residence/Apply-for-residence-permit/Skilled-workers/#who

Posetilačka viza za Norvešku Ukoliko ne možete da dobijete posetilačku vizu za celi šengenski prostor, u nekim posebnim okolnostima može vam se odobriti nacionalna viza koja važi samo u Norveškoj. Nacionalna posetilačka viza odobrava se jedino kad je to potrebno iz humanitarnih razloga ili nacionalnih razloga, ili kada to predstavlja meñunarodnu obavezu. Odluku o zahtevu za izdavanje nacionalne

6

posetilačke vize donosi norveška Direkcija za imigraciju, ali zahtev svejedno morate podneti ambasadi ili konzulatu. Viza sa ograničenim teritorijalnim važenjem (VLTV viza) Viza sa ograničenim teritorijalnim važenjem može se odobriti podnosiocu koji ima putnu ispravu koja ne važi za ulazak u odreñene zemlje Šengena. Odobrena viza važi samo za zemlje u kojima važi data putna isprava.

Viza za hitne slučajeve Lica koja podležu uslovu posedovanja vize a koja doñu u Norvešku bez vize mogu dobiti vizu za hitne slučajeve ukoliko nepredviñene okolnosti tako nalažu. Takva viza može se odobriti samo u izuzetnim slučajevima, pod odreñenim strogim uslovima. To znači da se mnoga lica koja doñu u Norvešku bez vize odmah šalju iz zemlje. Lica koja podležu uslovu posedovanja vize a koja doñu u Norvešku bez važeće vize moraju se obratiti policiji na granici da bi podneli zahtev za vizu za hitne slučajeve. Norveška Direkcija za imigraciju odlučuje o zahtevima za vize za hitne slučajeve, nakon što ih kontaktira policija. Viza za hitne slučajeve izdaje se kao obična posetilačka, ukoliko se uslovi za nju ispune. Ako uslovi za običnu posetilačku vizu nisu ispunjeni, viza za hitne slučajeve može se izdati kao nacionalna posetilačka viza, ako odreñeni osnovani razlozi tako nalažu. Primeri osnovanih razloga:

• Kada ste obavešteni da vam je bliski član porodice u Norveškoj doživio ozbiljnu nezgodu, ali je norveško diplomatsko predstavništvo zatvoreno tog dana, a vi morate odmah otići u Norvešku.

• Ako treba da učestvujete u dešavanjima koja se organizuju u Norveškoj a za koja ste obavešteni u poslednjem momentu, ali norveško diplomatsko predstavništvo je zatvoreno tog dana, a vi morate odmah otići za Norvešku

• Ako ste pomorac koji se ukrcava ili iskrcava sa broda u norveškim vodama, ali je norveško diplomatsko predstavništvo zatvoreno tog dana, a vi morate odmah otići u Norvešku.

Dozvola za verenike (boravišna dozvola za venčanje u Norveškoj) Ukoliko želite da se venčate i živite sa osobom koja već živi u Norveškoj, možete podneti zahtev za boravišnu dozvolu u svrhu venčanja. Ova dozvola nije viza, već boravišna dozvola. Pravila koja se odnose na ovu dozvolu detaljnije su opisana pod porodična imigracija na http://www.udi.no/Norwegian-Directorate-of-Immigration/Central-topics/Family-immigration/. Dozvola za roditelje (boravišna dozvola u trajanju do 9 meseci za posetu deci u Norveškoj) Ukoliko imate decu u Norveškoj i želite ih posetiti, možete odabrati da li da podnesete zahtev za posetilačku vizu za Norvešku i šengenski prostor, ili boravišnu dozvolu u trajanju do 9 meseci. Pravila koja se odnose na ovu dozvolu detaljnije su opisana pod porodična imigracija na http://www.udi.no/Norwegian-Directorate-of-Immigration/Central-topics/Family-immigration/. Boravišna dozvola u svrhu lečenja Ukoliko je svrha vaše posete lečenje u Norveškoj, morate podneti zahtev za boravišnu dozvolu čak i ako će trajanje vašeg boravka biti kraće od 90 dana. Zahtev za izdavanje vize u ime umetnika Neke organizacije mogu podneti zahtev za izdavanje vize u ime umetnika. Ovo se odnosi na:

7

• Bergenški filharmonijski orkestar • Norvešku nacionalnu operu • Bergenški meñunarodni festival • Førde festival narodne muzike • Filharmonijski orkestar iz Osla • Rikskonsertene

Organizacija mora podneti zahtev za posetilačku vizu (tip C) za koju važe svi uslovi za posetilačku vizu.

Uslovi za osobe koje ne podležu obavezi posedovanja vize Ukoliko se na vas ne odnosi obaveza posedovanja vize za Norvešku, imate pravo da boravite u šengenskom prostoru do 90 dana tokom perioda od 6 meseci. Vaš boravak može neprekidno trajati 90 dana ili biti podeljen u nekoliko boravaka. Period od 6 meseci počinje sa danom vašeg prvog ulaska u šengenski prostor. Novi šestomesečni period započinje odmah po isteku prethodnog, te time stičete pravo na još jedan boravak u šengenskom prostoru u trajanju od 90 dana. Meñutim, iako će se vaš boravak protezati iz jednog šestomesečnog perioda u drugi, nijedna vaša poseta šengenskom prostoru ne sme trajati duže od 90 dana. Vaša je odgovornost da se pridržavate ove obaveze. Takoñe postoje obaveze za osobe koje ne podležu obavezi posedovanja vize:

• Morate posedovati finansijska sredstva u iznosu koji je dovoljan za pokrivanje troškova boravka u Norveškoj. Po pravilu, potrebno je imati 500 NOK za svaki dan boravka u Norveškoj. Iznos je nešto manji ukoliko ćete boraviti kod porodice ili prijatelja.

• Morate biti u stanju da se vratite u vašu zemlju porekla ili u zemlju u kojoj imate boravišnu dozvolu.

Dodatna pitanja o vizama Kontaktirajte Službu za informacije (OTS) u norveškoj Direkciji za imigracije (UDI). Tel: (+47) 23 35 16 00 E-mail: ots@udi.no Radno vreme: 09:00 - 15:30 (od 15. maja do 14. septembra: 09.00 - 15.00)

3. Imigracija radi zaposlenja

Zakon o imigraciji i Imigracioni propisi stupili su na snagu 1. 01. 2010. Pročitajte više o važnim karakteristikama Zakona. Boravak Sve dozvole se zovu boravišne dozvole. Izraz boravišna dozvola zamenjuje boravišne i radne dozvole, tako da se sve dozvole zovu boravišne dozvole. Po pravilu, boravišna dozvola nosiocu daje pravo da radi u Norveškoj, ali u nekim slučajevima biće navedeno da boravišna dozvola nosiocu ne daje pravo da radi ili da će se odreñena ograničenja odnositi na rad. Pojam radna dozvola više se ne koristi. Stalna boravišna dozvola Stalna boravišna dozvola nosiocu daje pravo da stalno boravi i radi u Norveškoj. Prema novom zakonu, stalne boravišne dozvole zamenjuju dozvole za nastanjenje. Ova dozvola se odobrava osobama koje su imale dozvolu najmanje tri uzastopne godine, što predstavlja osnovu za trajnu boravišnu dozvolu u Norveškoj.

8

Azil i izbeglice Bitna promena u novom zakonu je da će svim osobama koje podnose zahtev za azil, a koje imaju pravo na zaštitu, biti dat izbeglički status. U skladu sa zakonom, osobe kojima se trenutno odobrava azil u skladu sa Ženevskom konvencijom, i osobe koje su zaštićene od proterivanja u skladu sa drugim konvencijama takoñe će dobiti izbeglički status. To znači da će obe grupe imati ista prava koja iz ovog proizilaze. Novi Zakon takoñe donosi nekoliko terminoloških promena. Npr. reč azil je zamenjena rečju zaštita, koja se koristi u meñunarodnom izbegličkom pravu. Rad Aranžman ranog započinjanja rada vam omogućava brzo započinjanje rada u Norveškoj. Aranžman ranog započinjanja rada omogućava radnicima migrantima da počnu da rade pre nego što zahtev za boravišnu dozvolu bude obrañen i odobren. Državljani zemalja članice Evropskog ekonomskog prostora (EEP) Lakša registracija za državljane EEP i članove njihovih porodica, takoñe članove EEP Novi Zakon pojednostavljuje postupke za državljane EEP koji nañu posao u Norveškoj i presele se ovde. Državljani EEP koji dobiju ponudu za posao u Norveškoj više ne moraju podnositi zahtev, samo se treba prijaviti u policijskoj stanici i priložiti dokumenta o zaposlenju. Meñutim, Zakon pravi izuzetak za državljane Bugarske i Rumunije koji dobiju ponudu za posao u Norveškoj prvi put. Oni i dalje moraju podnositi standardne zahteve za odobravanje boravišne dozvole u Norveškoj, te se stoga na njih odnose tzv. prelazna pravila. Pored toga, prema novim propisima, članovi porodice državljana EEP takoñe se moraju sami prijaviti u policiji. Ovo im omogućava da se pridruže članu svoje porodice u Norveškoj relativno brzo i lako. Propisi EEP takoñe daju pravo boravka članovima porodice državljana EEP koji nisu državljani EEP/EFTA/EU, kao i zaposlenima u preduzećima koja su osnovana u EEP prostoru (pružaoci usluga i preduzetnici). Ove osobe moraju podneti zahtev za tzv. boravišnu kartu. Osobe pokrivene propisima EEP sada takoñe imaju mogućnost stalnog boravka u Norveškoj. Više informacija možete naći na: http://www.udi.no/newact Uslovi ulaska i boravka stranih radnika

Boravišne dozvole za rad Po pravilu, morate posedovati boravišnu dozvolu kako biste radili u Norveškoj. Postoje različiti tipovi boravišnih dozvola koje se mogu odobriti, kao što su boravišne dozvole za:

• Kvalifikovane radnike • Nekvalifikovane radnike • Plate od 500,000 NOK ili više • Ruske državljane koji žive u području Barencovog mora • Studente i istraživače • Kulturne/neprofitne svrhe i programe razmene • Diplomate.

Više informacija o boravišnim dozvolama za rad možete naći na: http://www.udi.no/Norwegian-Directorate-of-Immigration/Central-topics/Work-and-residence.

9

Detaljne informacije o obradi zahteva za izdavanje boravišne dozvole za rad možete naći i na: http://www.udi.no/upload/info/Work.pdf.

Kvalifikovani radnici Postoje različiti tipovi dozvola za kvalifikovane radnike. Morate završiti stručno obrazovanje koje odgovara nivou višeg srednjeg obrazovanja, imati svedočanstvo o završenom zanatu, morate imati završenu visoku školu ili fakultet, ili posedovati neke posebne kvalifikacije. Na primer:

• Kvalifikovani radnik • Kvalifikovani radnici koji traže posao • Norveške škole za kvalifikovane radnike • Meñunarodne kompanije • Nacionalni kuvari • itd.

Kako biste dobili boravišnu dozvolu kao kvalifikovani radnik, morate biti kvalifikovani radnik čija je stručnost relevantna za posao koji ćete raditi u Norveškoj. Termin kvalifikovani radnik odnosi se na sledeće kategorije:

• Stručno obrazovanje koje odgovara nivou višeg srednjeg obrazovanja. Morate imati završeno stručno obrazovanje za odreñeno zanimanje. Obrazovanje mora odgovarati barem nivou višeg srednjeg obrazovanja, odnosno trajati barem 3 godine. Ukoliko ste završili školovanje u inostranstvu, morate posedovati jednak nivo stručnosti koji biste ostvarili da ste se školovali u Norveškoj. Neki od primera su stručno obrazovanje za stolare, vodoinstalatere i pomoćne medicinske sestre.

• Svedočanstvo o završenom zanatu. Inostrano svedočanstvo o završenom zanatu mora po nivou stručnosti biti jednako norveškom. • Visoka škola ili fakultet. U ovo spada završen stepen ili studijski program. Neki od primera su

medicinske sestre, inženjeri, dodiplomski ili magistarski stepeni. • Posebne kvalifikacije. Morali ste steći stručnost kroz radno iskustvo odreñenog trajanja, po mogućnosti u kombinaciji sa nekim drugim obrazovanjem (kursevi i sl.) Ukoliko postoji formalno obrazovanje u polju koje se postiže takvim obrazovanjem. Napomena: dozvola za kvalifikovane radnike na osnovu posebnih kvalifikacija se po pravilu odobrava samo u posebnim okolnostima i u takvim slučajevima je neophodno priložiti detaljnu dokumentaciju.

Vaša stručnost mora biti ocenjena kao odgovarajuća za radno mesto. To znači da ponuñeno radno mesto mora biti takve prirode da je za njega potreban kvalifikovani radnik. Morate takoñe posedovati neophodnu stručnost. Ukoliko ćete obavljati zanimanje na koje se odnose uslovi kvalifikacija (regulisano zanimanje), morate imati odobrenje nadležnog specijalizovanog tela za vašu struku. Zdravstveni radnici, npr. moraju priložiti odobrenje ili licencu norveškog Biroa za registraciju zdravstvenih radnika (SAFH). Za više informacija o regulisanim zanimanjima u Norveškoj molimo pogledajte: http://ec.europa.eu/internal_market/qualifications/regprof/index.cfm?fuseaction=regProf.indexCountryand&cId=31 Ukoliko ćete obavljati kvalifikovani posao preko agencije za zapošljavanje, morate priložiti spisak zaduženja koje je klijent već isplanirao za vas. Agencija takoñe mora potvrditi da imate pravo na platu koja odgovara vašim kvalifikacijama, čak i u vreme kada vaš poslodavac možda neće imati zaduženja za vas. Agencija za zapošljavanje mora biti registrovana u evidenciji Inspekcije rada. Neke od obaveza koje se odnose na uslove zaposlenja su:

10

• Morate imati konkretnu ponudu za posao od poslodavca u Norveškoj. U ponudi za posao, mora biti navedeno radno mesto koje ćete popuniti, plata po satu i broj radnih sati u sedmici. Trajanje ponude za posao takoñe mora biti navedeno.

• Po pravilu, morate imati ponudu za zaposlenje na puno radno vremene kod jednog poslodavca.

• Plata i uslovi rada ne smeju biti lošiji od onih navedenih u trenutnom kolektivnom ugovoru ili rasponu plata za taj sektor. Ukoliko kolektivni ugovor ili raspon plata ne postoji, plata i uslovi rada ne smeju biti lošiji od onih koji su uobičajeni za to zanimanje i radno mesto.

• Ukoliko je za radno mesto potrebno univerzitetsko obrazovanje, a ono nije pokriveno kolektivnim ugovorom ili rasponom plata, morate biti plaćeni u skladu sa kolektivnim ugovorom za norveške državne zaposlenike, osim ako nije navedeno da su drugi uslovi uobičajeni za dato zanimanje i radno mesto. Ovo znači da ako ste završili visokoškolsko obrazovanje, npr. ako ste magistar, vaša plata mora odgovarati platnom razredu 45 u rasponu plata za norveške državne zaposlenike, što trenutno iznosi 365.300 NOK godišnje. Za univerzitetsko obrazovanje nižeg nivoa, npr. ako ste završili dodiplomske studije, minimalna plata odgovara platnom razredu 42 u rasponu plata za norveške državne zaposlenike, što trenutno iznosi 348.600 NOK godišnje.

• U izuzetnim slučajevima, boravišna dozvola vam se može odobriti čak i ako ponuñeni posao nije stalan.

Kako podneti zahtev Od kraja februara 2011. svima će biti omogućeno da zakažu podnošenje zahteva za boravak ili rad putem Interneta na: https://selfservice.udi.no/. Možete zakazati podnošenje zahteva bez obzira na radno vreme, dogovoriti termin za dostavljanje potrebnih dokumenata odgovarajućoj policijskoj stanici ili norveškoj ambasadi/konzulatu, bez čekanja u redu, i troškove podnošenja zahteva takoñe možete platiti putem Interneta. Zahtev se zvanično evidentira onog dana kada priložite pasoš sa potrebnim dokumentima. Mi ćemo tada početi sa obrañivanjem vašeg zahteva. (Možete zadužiti nekoga u Norveškoj da zakaže podnošenje zahteva u vaše ime. Meñutim, vi ste odgovorni za samo podnošenje zahteva i morate lično predati neophodnu dokumentaciju.)

Slični postupci, uz neke dodatne uslove, važe i za druge tipove boravišnih dozvola, kao što su kvalifikovani radnici koji traže posao. Posebna pravila važe za kvalifikovane radnike koji žele da doñu u Norvešku da traže posao. Boravišnu dozvolu za traženje posla možete dobiti ukoliko ste kvalifikovani radnik i podležete obavezi posedovanja vize. Više informacija možete naći na: http://www.udi.no/Norwegian-Directorate-of-Immigration/Central-topics/Work-and-residence/Apply-for-a-residence-permit/Skilled-jobseekers/. Više informacija o podnošenju zahteva kao kvalifikovani radnik i dodatnim načinima za podnošenje zahteva možete naći na: http://www.udi.no/Norwegian-Directorate-of-Immigration/Central-topics/Work-and-residence/Apply-for-a-residence-permit/Skilled-workers/. Obrasce zahteva za rad i boravak možete naći na http://www.udi.no/Norwegian-Directorate-of-Immigration/Oversiktsider/Application-forms/Application-forms-for-work-and-residence/. Uslužni centar za strane radnike Policija, Inspekcija rada, Poreska direkcija i Direkcija za imigraciju oformili su uslužni centar koji nudi bolje i brže usluge stranim radnicima i njihovim poslodavcima.

11

Adresa: Schweigaards gate 17 Oslo Fax: Policija/Direkcija za imigraciju: 22 66 12 00 Poreska direkcija/Inspekcija rada: 22 66 13 00 Radno vreme: pon – pet (09:00 – 14:30) http://www.sua.no/en/sua/ Centar pruža usluge državljanima EEP, državljanima drugih zemalja koji podnesu zahtev za radnu dozvolu kao kvalifikovani radnici i članovima porodica obe ove kategorije. Osobe koje posete centar mogu da dobiju:

• prvu radnu i boravišnu dozvolu • obnovu radnih i boravišnih dozvola • kartu za umanjenje poreza • D-broj: registracioni broj za strane državljane u Norveškoj koji nisu registrovani kao imigranti u

Registru stanovnika • obaveštenje o imigraciji ili promeni adrese u Registru stanovnika, uključujući dodeljivanje ličnog

identifikacionog broja • informacije i smernice

Obrazac za podnošenje zahteva možete naći na:

http://www.udi.no/upload/servicesenter_felles/ServiceSenter_englesk.pdf

Tržište rada i sektori koji imaju nedostatak radne snage Sektori sa visokim nivoom aktivnosti obuhvataju grañevinarstvo, industriju (naročito naftnu industriju i brodogradnju) i hotele i restorane. Relativno izražena imigracija radi zapošljavanja je korisna za ublažavanje pritiska na tržištu rada. Tržište rada znatno varira od jedne norveške regije do druge. Javne službe i ribarstvo su dominantni sektori u severnom delu Norveške, dok industrija čini veliki udeo u primorskim regijama u južnoj Norveškoj. Mnogi ljudi u gradovima kao što je Oslo, Bergen i Trondhajm (Trondheim) rade u finansijskim i privrednim službama. Razlike su manje izražene u drugim sektorima, kao što je grañevinarstvo. Prema studiji iz 2006. godine, broj objavljenih slobodnih radnih mesta je značajno porastao poslednjih godina, a u nekim privrednim sektorima nastali su problemi. To se odnosi na stručne radnike u proizvoñačkoj industriji, grañevinarstvu i ICT sektoru, naročito za zanimanja kao što su ovlašćeni inženjeri i inženjeri. Nedostaci su zapaženi i u sektorima zdravstva i zdravstvene nege. Više informacija o tržištu rada u Norveškoj možete dobiti na: NAV www.nav.no, NAV EURES (Evropska služba za zapošljavanje) www.eures.no i opštem evropskom portalu za mobilnost radne snage www.eures.europa.eu. Statistike o tržištu rada mogu se dobiti i od Norveške statistike: www.ssb.no

Traženje posla

Internet:

• EURES: http://ec.europa.eu/eures/home.jsp?lang=en • Većina slobodnih mesta u Norveškoj objavljuje se na Internetu. Najveća baza podataka sa

slobodnim radnim mestima je NAV (Arbeids- og velferdsetaten [Norveška organizacija za rad i staranje]): https://www.nav.no/stillinger/stillinger?q=english

• Slobodna radna mesta u Norveškoj mogu se naći na Internet adresi Europaportalen: http://www.europaportalen.se/

12

• Takoñe, većina kompanija ima svoje Internet portale. Tamo možete naći oglase za radna mesta koja se nigde drugde ne oglašavaju. Adrese možete naći uz pomoć ‘Gule Sider’ [Žute strane].

NAV uslužni centar Pozovite +47 800 33 166 (ponedeljak – petak, 08.00 – 18.00) za informacije o slobodnim radnim mestima. Ova služba može oglašavati poslove koji vas mogu interesovati, ali su samo na norveškom. Pre nego što pozovete, razmislite o tome kakvu vrstu posla želite i gde u Norveškoj želite da živite i radite. Novine Većina novina oglašava slobodna radna mesta. Najveće od ovih su Aftenposten, a nedeljno izdanje ovih novina ima zaseban dodatak za radna mesta gde se navode svi oglasi koji su izašli u toku prethodne sedmice. Otvoreno traženje posla Postoji veliko tržište za slobodna radna mesta koja se ne oglašavaju. Ova slobodna radna mesta mogu se naći tako što ćete poslati prijave za posao odgovarajućim kompanijama. Važno je da vašu prijavu prati i telefonski poziv. ‘Gule sider’ [Žute strane] sadrži kontakt informacije glavnih kompanija. Agencije za zapošljavanje Možete se prijaviti kod agencije za zapošljavanje. One angažuju zaposlene za privremene poslove. Veliki broj njih je specijalizovan za odreñene profesije i privredne grane. Možete ih naći u ‘Gule sider’ [Žute strane]. Ukoliko podnosite zahtev za posao putem agencije za zapošljavanje, molimo vodite računa da agencija mora biti registrovana u evidenciji Inspekcije rada: http://www.arbeidstilsynet.no/ Au-pair i drugi specifični programi za strane radnike Svrha Au pair programa je davanje prilike mladim ljudima izmeñu 18 i 30 godina starosti da nauče norveški jezik i da se upoznaju sa norveškom kulturom živeći u norveškoj porodici i učestvujući u njihovom svakodnevnom životu. Povratak u domovinu nakon kraja vaše posete mora biti izvestan. Za više informacija, pogledajte: http://www.udi.no/Norwegian-Directorate-of-Immigration/Oversiktsider/Fact-sheets/Fact-sheet---Au-Pair/ i http://www.udi.no/templates/Rundskriv.aspx?id=8960 Ugovor o radu, koji potpisuju Au pair lice i porodica domaćin, propisuje radne uslove za Au pair lice i daje mu/joj sledeća prava:

• Obavljaćete zadatke kao što su kućni poslovi, briga o deci i briga o životinjama. • Ne smete raditi više od 5 sati dnevno, a maksimalan broj radnih sati sedmično je 30. • Ne smete raditi više od 30 sati, čak ni za dodatnu platu. • Imate pravo da učestvujete u nastavi norveškog jezika i rekreativnim aktivnostima. • Porodica domaćin će za vas platiti kurs norveškog jezika u iznosu do 6000 NOK godišnje. • Morate živeti sa porodicom domaćinom tokom trajanja ugovora i imati vlastitu sobu u domu

porodice domaćina. • Imaćete besplatan stan i hranu i primaćete barem 4000 NOK mesečno bruto kao džeparac. • Imate pravo na ukupno 25 slobodnih radnih dana tokom kalendarske godine. • Imate pravo na najmanje 48 sati slobodnog vremena sedmično (slobodno vreme). • Ukoliko je moguće, ovo slobodno vreme bi trebalo biti u kontinuitetu i nikada kraće od 24 sata. • Vi i vaša porodica domaćin morate potpisati sa norveškom Direkcijom za imigracije standardni

ugovor o radu za pružanje usluga. • Ne možete raditi kao obična kućna ispomoć ili osoba koja se brine o deci sa au pair dozvolom. • Ne možete raditi za druge poslodavce, osim za vašu porodicu domaćina i ne možete kombinovati

vaš rad kao au pair sa bilo kojim drugim poslom, bilo za platu ili besplatno.

13

Zahtev se podnosi putem norveške ambasade ili konzulata u vašoj domovini ili u zemlji u kojoj ste imali boravišnu dozvolu tokom prethodnih 6 meseci. Ne možete ući u Norvešku i početi da radite dok ne dobijete dozvolu.

4. Imigracija radi školovanja Uslovi ulaska i boravka studenata Strani državljani koji žele da studiraju u Norveškoj na period duži od tri meseca moraju podneti zahtev za dozvolu boravka za studente. Internet stranica Norveške direkcije za imigraciju sadrži informacije o tome koje studije pružaju osnovu za dozvolu boravka. Možete naći i informacije o tome kako da podnesete zahtev. (http://www.udi.no/templates/Tema.aspx?id=7415) NB: posebna pravila važe za studente narodnih srednjih škola ili verskih viših škola.

Dozvola boravka za studente

http://www.udi.no/templates/Tema.aspx?id=7417

Ukoliko želite da studirate u Norveškoj, morate podneti zahtev za boravišnu dozvolu kao student. Posebna pravila odnose se na državljane zemalja EU, EEP, EFTA kroz Pravila EEP. Studenti iz zemalja EU/EEP ne moraju podnositi zahtev za dozvolu za studiranje, već mogu koristiti sistem registracije. Da biste dobili boravišnu dozvolu kao student u Norveškoj, morate ispuniti sledećih 5 kriterijuma:

• Morate biti u stanju da potvrdite svoj identitet. Priložite overenu kopiju putne isprave (pasoša) uz zahtev

• Morate biti primljeni na odobreni redovan studijski program Više informacija o tome koje studije vam daju pravo na boravišnu dozvolu i o odobrenim studijskim programima, možete naći na: http://www.udi.no/Norwegian-Directorate-of-Immigration/Central-topics/Studies/What-studies-can- a-residence-permit-be-granted-for/.

• Morate posedovati finansijska sredstva (izdržavanje) Morate biti u stanju da izdržavate sebe i svoju porodicu tokom celog perioda za koji podnosite zahtev za dozvolu za studiranje. Morate posedovati sredstva koja odgovaraju punom iznosu iz Državnog fonda predviñenog za studentske zajmove. Ukoliko plaćate školarinu, ovaj iznos će se dodatno računati. Studentski zajmovi, pomoć, vlastita sredstva ili prihodi od zaposlenja mogu se uračunati u sredstva kandidata. Morate priložiti konkretnu ponudu za zaposlenje ukoliko planirate da pokrijete puni iznos finansijske obaveze prihodima od zaposlenja. Potpuna ponuda za zaposlenje sadrži opis vašeg radnog mesta, broj radnih sati u sedmici i platu po satu u NOK, kao i trajanje ponude za zaposlenje. Ukoliko posedujete vlastita sredstva, iznos morate prebaciti na račun otvoren na vaše ime u norveškoj banci ili položiti iznos na račun koji je otvorila obrazovna ustanova za ovu svrhu. Dokaz da posedujete finansijska sredstva možete priložiti u obliku izvoda sa računa iz vaše banke ili potvrde od obrazovne ustanove da je novac položen na račun.

• Morate imati obezbeñen smeštaj

Morate imati obezbeñen smeštaj za period na koji se odnosi zahtev. Uslov posedovanja smeštaja je ispunjen ukoliko na raspolaganju ima kuću, stan, garsonjeru ili sobu u studentskom domu.

14

• Morate napustiti Norvešku po isteku boravišne dozvole Mora biti izgledno da ćete se vratiti u svoju domovinu po završetku studija, a i okolnosti u vašoj domovini takoñe moraju biti takve da se možete vratiti. Više informacija na: http://www.udi.no/upload/info/Education.pdf

Kako podneti zahtev? Od kraja februara 2011. svima će biti omogućeno da zakažu podnošenje zahteva za studentsku dozvolu putem Interneta na: https://selfservice.udi.no/. Podnošenje zahteva možete zakazati bez obzira na radno vreme, dogovoriti termin za dostavljanje potrebnih dokumenata odgovarajućoj policijskoj stanici ili norveškoj ambasadi/konzulatu, bez čekanja u redu, i troškove podnošenja zahteva takoñe možete platiti preko Interneta. Zahtev se formalno evidentira onog dana kada priložite pasoš sa potrebnim dokumentima. Mi ćemo tada započeti obradu vašeg zahteva. (Možete odrediti osobu u Norveškoj da zakaže podnošenje zahteva u vaše ime. Meñutim, vi ste odgovorni za samo podnošenje zahteva i morate lično predati neophodnu dokumentaciju.) Kandidati koji još uvek ne mogu da zakažu podnošenje zahteva putem Interneta, moraju podneti zahtev putem policije ili najbliže norveške ambasade ili konzulata. Prilikom podnošenja zahteva za dozvolu za studiranje morate priložiti:

• ispunjen obrazac zahteva za studentsku boravišnu dozvolu • kopiju vašeg pasoša • fotografiju veličine kao za pasoš/fotografiju koja ispunjava odreñene zahteve • pismo da ste primljeni od visokoškolske ustanove koje sadrži vaše ime, studijski program na koji ste

primljeni i trajanje studija • dokazi o postojanju finansijskih sredstava, npr. u obliku dokaza o podršci od norveškog Državnog

fonda za studentske zajmove, izvoda sa računa iz vaše banke ili potvrde od obrazovne ustanove da je novac položen na njen račun.

• Dokaz da imate gde da stanujete • Dokaz o plaćenoj naknadi za podnošenje zahteva • Prevod dokumenata na norveški ili engleski jezik.

Cilj direkcije za imigracije je da obradi sve zahteve znatno pre početka školske godine. Iz ovog razloga je neophodno da zahtev podnesete čim budete primljeni u obrazovnu ustanovu, kao i da priložite sva potrebna dokumenta. Da bi vam bila odobrena studijska dozvola, morate, po pravilu, već biti primljeni na višu školu ili fakultet, ali neki drugi studijski programi vam takoñe daju pravo na studijsku dozvolu. Više informacija dostupno na: http://www.udi.no/Norwegian-Directorate-of-Immigration/Central-topics/studies/What-studies-can-a-residence-permit-be-granted-for/

Studenti na razmeni Opšta pravila za dozvolu boravka radi studiranja važe i za studente na razmeni. Meñutim, ako se boravak finansira preko javnog finansiranja ili granta iz zemlje porekla, dokumentacija o tome se mora priložiti uz zahtev. Mora se jasno navesti odakle dolazi novac, koliki je iznos (izražen prema važećem deviznom kursu) i kako će se novac prebaciti u Norvešku (uključujući i podatak da li će to biti mesečno plaćanje ili jednokratna uplata). Koliko vremena je potrebno za obradu zahteva? Vreme za obradu zahteva varira. Za pregled prosečnog vremena rešavanja različitih vrsta dozvola, posetite www.udi.no/caseprocessingtime, ili kontaktirajte Službu za informacije (OTS) na e-mail (ots@udi.no ) ili pozovite (+ 47) 23 35 16 00.

15

Potrebno je da obezbedite dovoljno vremena za rešavanje zahteva. Da biste izbegli nepotrebno odlaganje rešavanja zahteva, kompletirajte zahtev i priložite svu potrebnu dokumentaciju. Prava koja poseduje nosilac dozvole

• Dozvola boravka se odobrava na period trajanja studija. • Prva dozvola boravka omogućava studentu da radi skraćeno radno vreme do 20 sati sedmično i

puno radno vreme tokom raspusta. Pročitajte više o pravilima za rad sa skraćenim radnim vremenom za studente: http://www.udi.no/templates/Tema.aspx?id=7381

• Data dozvola ne predstavlja osnovu za dozvolu nastanjenja. • Članovi porodice mogu doći u Norvešku prema pravilima za porodičnu integraciju (pogledajte

odeljak 7 u daljem tekstu). Porodični zahtev će se rešavati u istoj kancelariji kao i za glavno lice.

Mogu li uložiti žalbu protiv odluke? Ako je vaš zahtev za dozvolu boravka odbijen, možete se žaliti protiv te odluke. Ako uložite žalbu, vaš zahtev će ponovo ispitati Norveška direkcija za imigraciju (UDI). UDI može preinačiti odluku i odobriti traženu dozvolu. Ako UDI podrži odluku, slučaj se šalje Imigracionom odboru za žalbe (UNE) na ponovno razmatranje. Dodatna pitanja Za više informacija, pogledajte UDI Oglasnik za studente na: http://www.udi.no/templates/Tema.aspx?id=7417 . Ako još niste sigurni oko nekog pitanja vezanog za način podnošenja zahteva za dozvolu boravka, možete kontaktirati najbližu norvešku ambasadu ili konzulat, ili Službu za informacije (OTS): http://www.udi.no/templates/Page.aspx?id=7471 . Zaposlenje na pola radnog vremena za studente Kada vam se odobri vaša prva boravišna dozvola u Norveškoj, automatski dobijate i dozvolu za rad na pola radnog vremena dok studirate. Ovo vam dozvoljava da radite do 20 sati sedmično i da radite puno radno vreme tokom praznika. Puno radno vreme možete takoñe raditi mimo praznika, ali samo na ograničen vremenski period i samo ako posao ima veze sa vašim studijama. Dozvola za rad na pola radnog vremena nije vezana za jednog poslodavca. Takoñe nemate obavezu prilaganja ugovora o radu da biste dobili ovu dozvolu. Meñutim, morate priložiti konkretnu ponudu za zaposlenje ukoliko nameravate da pokrijete sve ili dio obaveze finansijskog izdržavanja iz prihoda od zaposlenja. Ponuda za zaposlenje mora sadržavati opis posla, broj radnih sati u sedmici i vašu platu po satu. Za više informacija vidi: http://www.udi.no/Norwegian-Directorate-of-Immigration/Central-topics/Work-and-Residence/Apply-for-a-residence-permit/Students-and-part-time-work/

Stipendije za studente i postdiplomce Na norveškim državnim institucijama visokog obrazovanja ne plaća se školarina, iako većina zahteva plaćanje male takse za upis semestra. Grantovi za troškove života se dodeljuju samo meñunarodnim studentima koji su prihvaćeni za odabrane programe fondova. Samofinansirajući studenti moraju podneti dokaz da poseduju najmanje NOK 80 000 (oko 10 000€) za svaku akademsku godinu. Sledeći tipovi stranih državljana ispunjavaju uslove za studentske zajmove i stipendije od Državnog fonda za studentske zajmove:

16

• (državljani nordijskih zemalja) • (državljani zemalja EEP) • Državljani zemalja Centralne i Istočne Evrope kao i zemalja u razvoju • Političke izbeglice i lica kojima je odobren boravak na osnovu humanitarnih razloga • Imigranti.

Finansijska pomoć za strane studente Finansijska pomoć od Norveškog državnog fonda za studentske zajmove (Lånekassen) prvenstveno je usmerena na norveške državljane, ali i neki strani državljani mogu ispunjavati uslove za pomoć. Ako ste strani državljanin, vaše pravo na finansijsku pomoć od Lånekassen zavisi od vaše veze sa Norveškom, iz koje zemlje dolazite i na osnovu čega posedujete dozvolu boravka. Pročitajte još o tome ko može ispuniti uslove: http://www.lanekaasen.no/nb-NO/Toppmeny/Languages/English/Financial-support-for-foreign-students/Who-is-eligible Da biste podneli zahtev za finansijsku pomoć od Norveškog državnog fonda za studentske zajmove Lånekassen potrebna vam je dozvola boravka i prijem u nekoj norveškoj obrazovnoj ustanovi. Centralna i Istočna Evropa, Centralna Azija i zemlje u razvoju: Svake godine norveški univerziteti i koledži primaju odreñeni broj studenata iz zemalja u razvoju i zemalja Centralne i Istočne Evrope, i Centralne Azije pod specijalnim programima kvota. Pročitajte više o programu kvota: http://www.lanekassen.no/templates/Page____10507.aspx Političke izbeglice i azilanti: Ako ste došli u Norvešku kao politička izbeglica, možete dobiti pomoć ako:

• Imate status izbeglice • Tražite azil i odobrena vam je dozvola boravka na osnovu humanitarnih razloga • Došli ste u Norvešku u vezi sa spajanjem porodice sa prijavljenom izbeglicom i dobili ste politički

azil. Kada podnesete zahtev za pomoć, priložite pismo od UDI (Direkcija za imigraciju) u kom se navodi na osnovu čega ste dobili dozvolu boravka. Morate priložiti i kopiju vaše važeće dozvole boravka. Grant za izbeglice Možete se kvalifkovati za grant za izbeglice ako ste u višem srednjem obrazovanju i imate status izbeglice. Ne kvalifikujete se za grant za izbeglice ako imate dozvolu boravka na osnovu humanitarnih razloga. Imigranti Kao imigrant možete ispunjavati uslove za finansijsku pomoć ako ispunite jedan od sledećih kriterijuma:

• Ako imate zaposlenje sa punim radnim vremenom, bez prekida, u Norveškoj za najmanje 24 meseca neposredno pre nego što ste postali student, i plaćate norveški porez za vreme tog perioda

• Ako studirate redovno u Norveškoj u poslednje tri godine bez pomoći od Lånekassen i položili ste sve ispite. Ako ste studirali vanredno, ukupno trajanje vašeg obrazovanja mora odgovarati periodu od tri godine redovnog obrazovanja

• Ako ste u braku ili ste registrovani partner norveškog državljanina i oboje živite u Norveškoj

17

• Ako vam je odobrena radna dozvola ili dozvola boravka radi spajanja porodice sa norveškim ili stranim državljaninom, ili vam je odobrena dozvola nastanjenja na osnovu takve dozvole

• Ako vam je odobrena dozvola boravka kao potomku norveškog državljanina koji je emigrirao na poluostrvo Kola.

Šta je finansijska pomoć od Lånekassen? Pomoć od Lånekassen sastoji se od zajma i granta koji pokriva troškove studiranja u Norveškoj. Moraćete samo da otplatite zajam. Ako imate decu sa dozvolom boravka koja žive zajedno sa vama u Norveškoj, možete dobiti više pomoći. Ako radite dok studirate, ta pomoć vam može biti umanjena. Potreban vam je prijem na neku norvešku obrazovnu ustanovu da biste podneli zahtev za finansijsku pomoć i potrebno je da imate dozvolu boravka pre nego što vam se pomoć isplati. Lista vodećih univerziteta i viših škola

• Viša škola Agder: http://www.uia.no/en • Norveški univerzitet životnih nauka: http://www.no/frontpage/ • Viša škola u Ålesundu: http://wwwold.hials.no/index.php?lang=eng • Viša škola u Bergenu: http://www.hib.no/english/index.html • Univerzitet u Bergenu: http://www.uib.no/en • Viša škola u Gjøviku: http://english.hig.no/ • Høgskolen i Bodø: http://www.hibo.no/index.php?lang=eng • Høgskolen i Hedmark: http://www.hihm.no/English • Høgskolen i Oslo: http://www.hio.no/content/view/full/4563 • Viša škola u Lillehammeru: http://www.hil.no/hil/lillehammer_university_college • Viša škola u Moldeu: http://www.himolde.no/english • Državna viša škola za umetnost i dizajn:

http://www.ncad.ie/faculties/visualculture/research/thoughtlines/nryan.shtml • Viša škola u Nesni: http://www.hinesna.no/english • Viša škola u Nord-Trøndelagu: http://www.hint.no/english • Norveški institut za tehnologiju u Trondhajmu: http://www.ntnu.edu • Norveška škola ekonomije i poslovne administracije: http://www.nhh.no/Default.aspx?AreaID=7 • Norveška škola za menadžment: http://www.bi.no/en • Viša škola u Opplandu: http://www.hil.no/hil/lillehammer_university_college • Viša škola u Østfoldu: http://www.hiof.no/eng/www_hiof_no_english/home?lang=eng • Viša škola u Sør-Trøndelagu (HiST): http://www.hist.no/english/ • Univerzitet u Stravangeru: http://www.ius.no/Default.asp ? • Viša škola Stord/Haugesund: http://www.hsh.no/english.htm • Viša škola u Telemarku: http://www.hit.no/english • UNIK – Centar za tehnologiju u Kjelleru, Univerziteta u Oslu: http://www.unik.no/Default.asp? • Univerzitet u Oslu: http://www.uio.no/english/ • Univerzitet u Tromsø: http://www2.uit.no/ikbViewer/page/ienglish • Viša škola Vestfold: http://www.hive.no/?lang=en_GB • Viša škola Volda: http://www.hivolda.no/english

Programi za strane studente Norveški sistem visokog obrazovanja je deo mreže sa institucijama u nordijskim zemljama, Evropskoj Uniji, baltičkim zemljama i Istočnoj Evropi, i on ima dugu tradiciju saradnje sa institucijama u zemljama u razvoju. Politika u vezi sa meñunarodnim studentima je takva da daje prioritet solidarnosti i učešću u globalnom razvoju. Norveške institucije visokog obrazovanja primaju zahteve iz celog sveta. Preko 9000 stranih državljana je trenutno upisano na taj nivo obrazovnog sistema. Meñunarodni studenti mogu podneti zahtev za upis na razne univerzitetske i više programe studija. Neki univerziteti i koledži nude specijalno osmišljene programe

18

za strane studente. Ovi programi se predaju na engleskom jeziku i za upis vam nije potreban stalni boravak. Meñunarodni studenti definišu se kao svi studenti bez stalnog boravka u Norveškoj. Postoje tri kategorije meñunarodnih studenata: samofinansirajući studenti, studenti na razmeni i studenti koji učestvuju u raznim programima fondova. Ispunjavanje uslova za programe razmene i fondova obično se odreñuje na osnovu državnih i regionalnih bilateralnih sporazuma i ispunjenja propisanih kvota. Učešće u raznim programima finansiranja je ograničeno na kandidate iz odreñenih zemalja. (Za više informacija pogledajte odeljak u tekstu koji se odnosi na stipendije za strance.) Univerzitetski koledž u Hedmarku je univerzitetski koledž koji je orijentisan ka inostranstvu i naglašava razmenu studenata i kadrova kroz programe evropske i nacionalne saradnje i bilateralne sporazume. http://www.hihm.no/eway/default.aspx?pid=259&trg=Left_7773&Left_7773=9202:26360::0:8103:1:::0:0 5. Azil

Informacije o Zaštiti (azilu) možete naći na: http://www.udi.no/Norwegian-Directorate-of-Immigration/Central-topics/Protection

Ukoliko doživljavate progon ili se nalazite u opasnosti u svojoj zemlji, možete podneti zahtev za zaštitu (azil) u Norveškoj. Zahtev za zaštitu u Norveškoj podnosite lično norveškoj policiji. Direkcija za imigraciju (UDI) obradiće vaš zahtev. Ukoliko podnesete žalbu na odluku UDI-ja, Imigracioni odbor za žalbe će obraditi žalbu. Ukoliko vaš zahtev za zaštitu bude odobren, dobićete boravišnu dozvolu kao izbeglica. Ukoliko vam se ne izda boravišna dozvola kao izbeglici, norveške vlasti će razmotriti da li da vam odobre boravišnu dozvolu iz uverljivih humanitarnih razloga. Prema meñunarodnom pravu, Norveška ima obavezu da štiti osobe koje doživljavaju progon ili se suočavaju sa rizikom, npr. od mučenja, ili smrtne kazne u svojoj zemlji. Ove osobe je moguće priznati kao izbeglice u Norveškoj. Premeštene izbeglice su osobe kojima je dozvoljeno da doñu u Norvešku na osnovu saradnje izmeñu Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) i norveških vlasti. Političke vlasti odlučuju o broju izbeglica koji će svake godine biti premešteni u Norvešku. Postupak za dobijanje azila Obrañivanje zahteva za azil može trajati od 48 sati do nekoliko meseci. U daljem tekstu možete naći informacije o postupku za dobijanje azila, kao i grafički prikaz postupka: http://www.udi.no/upload/info/Asylum.pdf Faza dolaska Biće vam ponuñen smeštaj u tranzitnom prijemnom centru po dolasku u Norvešku i nakon što ste podneli zahtev za zaštitu. Tokom vašeg boravka u centru, daćete ličnu izjavu a Direkcija za imigraciju (UDI) će obaviti razgovor sa vama. Norveška organizacija za tražioce azila (NOAS) pruža informacije svakome ko podnese zahtev za zaštitu u Norveškoj. Tokom prvih nekoliko dana u tranzitno-prijemnom centru, NOAS će vam objasniti šta podnošenje zahteva za zaštitu znači, kakvi su izgledi za odobravanje vašeg zahteva, šta su Dablinska pravila i ostala pitanja od važnosti za vas. Više informacija o ovome možete naći na Internet stranici NOAS-a. Tranzitno-prijemni centar

19

Nakon što ste se u policiji registrovali kao tražilac azila, ponudiće vam se smeštaj u tranzitno-prijemnom centru. Tranzitno-prijemni centar je prvo mesto boravka za tražioce azila, i tu ćete živeti dok UDI ne obavi razgovor sa vama. Razgovor za dobijanje azila UDI će vas u kratkom roku pozvati na razgovor. Ukoliko vam je potreban prevodilac, UDI će vam ga obezbediti. Prevodilac će tačno preneti sadržaj svih izjava datih tokom razgovora. Prevodioci imaju zakonsku obavezu čuvanja tajni. Prevodilačke usluge su besplatne. Tokom razgovora, postavljaće vam se pitanja o:

• Vama, vašoj porodici i vašoj domovini, • Razlozima zbog kojih ste napustili domovinu, • Pravcu kojim ste došli u Norvešku • Razlozima zbog kojih podnosite zahtev za zaštitu u Norveškoj.

Razgovor se obavlja u prostorijama UDI-ja ili u tranzitno-prijemnom centru. Osoba koja obavlja razgovor sa vama zapisaće informacije koje date tokom razgovora. Za obradu vašeg zahteva za azil važno je da date što je moguće tačnije i potpunije odgovore. Treba dati sve informacije koje mogu biti od važnosti za vaš slučaj, čak ukoliko i nisu direktno zatražene od vas. Ukoliko posedujete dokaze za bilo koje informacije koje ste dali, iste morate priložiti. Dozvola vam se može poništiti ukoliko se otkrije da ste dozvolu dobili na osnovu netačnih informacija. Posebna pravila važe ukoliko ste mlañi od 18 godina. Više informacija o ovome možete naći pod 'maloletni tražioci azila bez pratnje'. Obrada zahteva za zaštitu Direkcija za imigraciju (UDI) ima različite postupke za obrañivanje zahteva za zaštitu. Način na koji će se vaš zahtev obraditi i koliko dugo će to trajati zavisi od toga odakle dolazite i od situacije u kojoj se nalazite. Svi zahtevi za zaštitu razmatraju se na pojedinačnoj osnovi, bez obzira na to kroz koji se postupak zahtev obrañuje. Ukoliko vaš zahtev bude odbijen, imate pravo žalbe na odluku. Direkcija za imigraciju (UDI) prva će obraditi vaš zahtev. Ukoliko UDI ne preinači odluku, žalba će biti prosleñena Imigracionom odboru za žalbe. Ocena zahteva za zaštitu bazira se na izjavi koju ste dali tokom razgovora za azil, kao i na svim drugim informacijama koje ste dali norveškim vlastima. UDI može proveriti ove informacije i lična dokumenta uz pomoć, npr. norveških ambasada. Pored proveravanja osnova za odobravanje azila i vašeg identiteta, može se takoñe proveriti vaše starosno doba i jezik koji govorite, kako bi se odredilo vaše poreklo. Podaci koje ste vi dali onda se porede sa rezultatima istrage. Informacije o sigurnosnoj situaciji i drugim okolnostima o vašoj zemlji takoñe predstavljaju ključne elemente u oceni. Informacije o ovim aspektima UDI dobija od Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) i organizacija za zaštitu ljudskih prava, te kroz razmenu informacija sa drugim zemljama. Stručno telo Direkcije za imigraciju, Norveški informacioni centar za zemlje porekla, je značajan partner u ovom poslu. Pored ovih različitih postupaka za obradu zahteva, UDI ima posebne smernice za obrañivanje zahteva iz različitih zemalja. Ove smernice možete naći pod UDI smernice. 48-satni postupak Ukoliko tražilac azila dolazi iz zemlje koju UDI smatra bezbednom, zahtev za azil će se smatrati neosnovanim. Razlog za ovo je što vlasti takve zemlje obično poseduju i volju i sposobnost da vas zaštite ukoliko ste predmet progona ili nehumanog tretmana.

20

Ukoliko vaš zahtev potpada pod 48-satni postupak, UDI će sa vama obaviti kratak razgovor kako bi ustanovio zašto podnosite zahtev za zaštitu u Norveškoj. Policija istražuje vaš pravac putovanja. Ukoliko UDI oceni vaš zahtev neosnovanim, on će se odbaciti u roku od 48 sati a vi ćete pod pratnjom napustiti Norvešku. Dablinski postupak Ukoliko se vaš zahtev obrañuje prema Dablinskim pravilima, tada je zemlja u kojoj ste prvo podneli zahtev za azil, zemlja u kojoj ste registrovani zbog nezakonitog prelaska granice ili zemlja u kojoj vam je odobrena boravišna dozvola ili viza, odgovorna za obradu vašeg zahteva. UDI neće obaviti razgovor sa vama. Čim se utvrdi koja je zemlja odgovorna za obradu vašeg zahteva, bićete prebačeni tamo pod pratnjom. Biće vam ponuñen smeštaj u tranzitno-prijemnom centru do transporta iz zemlje. Postupak za maloletne tražioce azila bez pratnje Smatrate se maloletnim tražiocem azila bez pratnje ukoliko ste mlañi od 18 godina i u Norvešku uñete bez roditelja ili bilo koga sa roditeljskom odgovornošću nad vama. Biće vam dodeljen privremeni staratelj koji će osigurati da vam se pruži propisan postupak i koji će vam biti osoba od podrške tokom postupka razmatranja zahteva za azil. Izmeñu ostalog, privremeni staratelj biće prisutan tokom intervjua za azil. U slučaju da postoje sumnje da ste mlañi od 18 godina, možete biti podvrgnuti proveri starosnog doba. Trosedmični postupak Ukoliko dolazite iz zemlje za koju po našim iskustvima UDI odbija veliki procenat zahteva, i za koju imamo dobre informacije o uslovima koji u njoj vladaju, UDI će doneti odluku u roku od 3 sedmice od podnošenja zahteva za zaštitu u Norveškoj. Vreme obrade može biti duže ukoliko su neophodne dodatne provere i utvrñivanje informacija. Trosedmični postupak trenutno se odnosi na sledeće zemlje: Armeniju, Gruziju, Belorusiju, Indiju, Irak, Nepal, Nigeriju, Rusiju (samo etnički Rusi) i Kosovo (prema Rezoluciji 1244 SB UN) (izuzev manjina sa Kosova). Ukoliko potpadate pod trosedmični postupak, sa vama će se obaviti detaljan razgovor za azil. Biće vam ponuñen smeštaj u tranzitno-prijemnom centru do obavljanja intervjua za azil. Nakon intervjua, ponudiće vam se smeštaj u običnom prijemnom centru u kojem možete boraviti dok se vaš zahtev obrañuje. Standardni slučajevi Ukoliko vaš zahtev ne potpada pod bilo koji gore naveden postupak, UDI će vaš zahtev obraditi kao standardni zahtev. Vreme razmatranja standardnih slučajeva je različito. Cilj UDI-ja je da odluku donese što je pre moguće, ali može proteći nekoliko meseci do okončanja obrade vašeg zahteva. Žalba Morate napustiti zemlju ukoliko vaš zahtev za zaštitu (azil) bude odbijen i ukoliko vam se ne odobri boravišna dozvola na osnovu čvrstih humanitarnih razloga ili veza sa zemljom. Imate pravo da uložite žalbu na ovu odluku. Pravo na žalbu Ukoliko Direkcija za imigraciju (UDI) odbije vaš zahtev, imate pravo žalbe na odluku. UDI će prvi obraditi vaš zahtev i ponovo razmotriti vaš slučaj. Ako UDI ne preinači odluku, žalba će biti prosleñena Imigracionom odboru za žalbe (UNE).

21

Pravna pomoć Ukoliko želite da uložite žalbu na odluku, UDI će vam obezbediti advokata. Advokat će održavati vezu izmeñu vas i vlasti. Npr. advokat obezbeñuje poštovanje svih rokova i ispravnu obradu vaše žalbe. Norveške vlasti pokrivaju troškove pravne pomoći na koju imate pravo. Više o programu pravne pomoći možete pročitati na: http://www.udi.no/Norwegian-Directorate-od-Immigration/Central-topics/Protection/Procedure-in-asylum-cases/What-happens-if-your-application-is-rejected/Legal -assistance-in-asylum-cases/ 7. Spajanje porodice Ukoliko član vaše porodice živi u Norveškoj, ili ukoliko želite da osnujete porodicu sa osobom koja živi u Norveškoj, možete podneti zahtev za izdavanje dozvole za porodičnu imigraciju, kako biste došli da živite s njim ili njom. Kojim članovima porodice se može odobriti dozvola za porodičnu imigraciju? Da bi vam se odobrila porodična imigracija sa osobom koja živi u Norveškoj, morate biti u srodstvu sa ili planirati osnivanje porodice sa njim/njom. Ovde ćete naći pregled osoba kojima se može odobriti boravišna dozvola, kao i kriterijume koji se moraju ispuniti. Srodstvo sa osobom u Norveškoj samo po sebi nije dovoljan uslov za dobijanje dozvole za porodičnu imigraciju. Odreñeni uslovi primenjuju se na osobu na osnovu koje podnosite zahtev za porodičnu imigraciju. Više o ovome pročitajte na stranici: http://www.udi.no/Norwegian-Directorate-od-Immigration/Central-topics/Family-immigration/Requirements-of-the-citizenshippermit-held-by-the-person-in-Norway-the-sponsor/

• Supružnik/partner/kohabitacioni partner o Ukoliko ste venčani za, ili ste registrovani partner ili kohabitacioni partner osobe koja živi u

Norveškoj, imate pravo na dozvolu za porodičnu imigraciju, ukoliko zadovoljavate ostale kriterijume. Ukoliko ste venčani/partneri, neophodno je da ispunjavate sledeće uslove:

o Oboje ste stariji od 18 godina o Ukoliko je vaš supružnik bio venčan sa drugom osobom iz vaše zemlje i toj osobi je

odobrena dozvola za porodičnu imigraciju u Norveškoj, morate priložiti dokumenta od vlasti iz vaše domovine koji pokazuju da je ovaj brak raskinut

o Ukoliko ste kohabitacioni partneri, neophodno je da ispunjavate sledeće uslove: o oboje ste stariji od 18 godina, o niste venčani za druge osobe, o živite zajedno najmanje dve godine (Vreme kohabitacije dok ste venčani za druge osobe se

ne računa.). Ukoliko ste živeli zajedno u Norveškoj, morali ste zakonito boraviti u Norveškoj tokom perioda zajedničkog života. Ukoliko imate ili očekujete dete sa osobom koja živi u Norveškoj, uslov od 2 godine kohabitacije se ne primenjuje.

o Nastavićete da živite u Norveškoj

• Verenik/verenica

Ukoliko želite da se venčate sa osobom koja živi u Norveškoj, možete podneti zahtev za boravišnu dozvolu kako biste došli u Norvešku i stupili u brak (dozvola za verenike). Dozvola važi 6 meseci i morate se venčati tokom trajanja dozvole. Nakon venčanja, možete podneti zahtev za porodičnu imigraciju sa vašim supružnikom.

• Deca čiji roditelji žive u Norveškoj Deca čiji roditelji žive u Norveškoj imaju pravo da dožu u Norvešku i žive sa njima, pod uslovom da su ostali kriterijumi zadovoljeni. Uslovi za roditelje

22

o Oba roditelja žive u Norveškoj i imaju zakonito boravište u Norveškoj, ili o Jedan od roditelja živi u Norveškoj i ima puno roditeljsko staranje, ili o Jedan roditelj živi u Norveškoj, a drugi roditelj se složio da se dete preseli u Norvešku

(ukoliko imaju zajedničko staranje) Ukoliko je u pitanju usvojeno dete, Norveška direkcija za decu, omladinu i porodična pitanja mora dogovoriti usvajanje pre ulaska deteta u Norvešku.

• Roditelji čija deca žive u Norveškoj Ukoliko vaša deca mlaña od 18 godina žive u Norveškoj, a sa kojom nameravate da živite ili imati pravo pristupa, možete podneti zahtev za dozvolu za porodičnu imigraciju. U spisku ispod možete naći informacije o različitim situacijama u kojima vam se može odobriti porodična imigracija sa vašim detetom u Norveškoj.

� Vaše dete je premeštena izbeglica ili ima izbeglički status u Norveškoj. Braća i sestre mlañi od 18 godina takoñe mogu podneti zahtev za porodičnu imigraciju sa detetom.

� Vaše dete ima norveško državljanstvo. Morate stalno živeti sa detetom i imati roditeljsku odgovornost nad njim/njom. Ukoliko ste venčani sa ili ste u kohabitacionom odnosu sa detetovim drugim roditeljem, morate podneti zahtev za porodičnu imigraciju sa vašim supružnikom ili kohabitacionim partnerom, ne sa vašim detetom.

� Vaše dete ima norveško državljanstvo i živelo je u drugoj zemlji u kojoj ste imali prava pristupa.

Ukoliko se dete preseli u Norvešku da živi sa drugim roditeljem, može vam se odobriti boravišna dozvola da nastavite da posećujete dete u Norveškoj.

� Prava pristupa detetu koje živi u Norveškoj koristite sa njegovim/njenim drugim roditeljem. Morali ste živeti u Norveškoj i posedovati boravišnu dozvolu tokom proteklih godinu dana.

• Roditeljska poseta Ukoliko vaše dete živi u Norveškoj, može vam se odobriti boravišna dozvola u trajanju od 9 meseci da ga posetite. Ova se dozvola može odobriti bez obzira na starost deteta.

• Ostali članovi porodice I nekim drugim članovima porodice takoñe se može odobriti dozvola za porodičnu imigraciju. Zahtev za porodičnu imigraciju možete podneti ako ste:

� Strani državljanin, a jedan od vaših roditelja je imao norveško državljanstvo kada ste roñeni

� Majka ili otac samci stariji od 60 godina ili osoba koja živi u Norveškoj. Ne možete imati supružnika, kohabitacionog partnera, roditelja, dete, unuka ili praunuka u vašoj domovini. Vaš sin ili kćerka u Norveškoj moraju biti stariji od 18 godina.

� Dete izmeñu 18 i 21 godine bez supružnika ili kohabitacionog partnera koje je prethodno boravilo duži vremenski period (sa dozvolom) u Norveškoj

� Dete starije od 18 godina bez supružnika ili kohabitacionog partnera koje ostaje ili će ostati u vašoj domovini dok je ostatku vaše porodice odobren boravak u Norveškoj. Morate nameravati da nastavite da živite sa vašim roditeljima ili u potpunosti zavisiti od lične nege vaših roditelja u Norveškoj iz zdravstvenih razloga.

� Pastorak mlañi od 18 godina, ukoliko se prilože valjana dokumenta koja dokazuju da ste i da ste bili deo domaćinstva osobe u Norveškoj. Roditeljska odgovornost mora biti prebačena na očuha i maćehu koji su u skladu sa zakonodavstvom u vašoj domovini ocenjeni kao osobe koje imaju zakonitu odgovornost nad vama. Norveški organi za brigu o deci moraju odobriti porodicu u koju će dete biti smešteno.

� Brat ili sestra mlañi od 18 godina koji nema živih roditelja ili drugih staratelja u domovini ili zemlji u kojoj boravi.

• Boravišna dozvola na osnovu čvrstih humanitarnih razloga ili posebnih veza s Norveškom

23

Ukoliko ne pripadate nijednoj od ovih grupa, ili ne ispunjavate sve navedene uslove, uvek ćemo razmotriti da li postoje čvrsti humanitarni razlozi koji omogućavaju da vam se odobri zahtev. Ukoliko vam je barem jedan roditelj norveški državljanin Ukoliko ste strani državljanin a barem jedan od vaših bioloških roditelja je imao norveško državljanstvo kada ste roñeni, imate pravo da podnesete zahtev za boravišnu dozvolu. Po pravilu, morate ispunjavati uslov koji se odnosi na finansijsku podršku. Morate da priložite dokaz o ukupnim prihodima koji odgovaraju platnom razredu i u platnom rasponu za norveške državne zaposlenike.

8. Zdravstvena zaštita

Zdravstveni sistem

Opštine i vlada dele odgovornost za organizovanje i finansiranje zdravstvenih usluga u Norveškoj. Većina bolnica u Norveškoj su javne i njihov vlasnik je država. Postoje takoñe i privatne bolnice. Ukoliko živite u Norveškoj, moraćete postati član Norske Folketrygden (Norveški državni program osiguranja – http://www.nav.no/English/Membership+in+The+National+Insurance+Scheme). Morate živeti najmanje 12 meseci u Norveškoj da bi vas se smatralo zakonitim stanovnikom. Kao član Norske Folketrygden plaćate fiksni iznos za posete lekaru, koji trenutno iznosi 136 NOK, plus troškovi materijala. Boravak u bolnici je besplatan. Vlada po pravilu ne pokriva troškove lečenja u privatnim bolnicama i klinikama. Sistem ličnog lekara omogućava svim osobama koje žive i Norveškoj da imaju stalnog lekara opšte prakse. Sistem je dobrovoljan; ukoliko ne želite da budete deo ovog sistema sami morati naći lekara opšte prakse, a posete lekaru morate plaćati. Više informacija o zdravstvenim službama i programu lekara opšte prakse možete naći na www.nav.no. U Norveškoj nije moguće samo otići u bolnicu ako ste bolesni. Ukoliko treba da posetite doktora, morate zakazati pregled. Treba se obratiti vašem stalnom lekaru tokom radnog vremena. Ukoliko je vaše stanje ozbiljno ili ukoliko treba da posetite lekara mimo radnog vremena, treba se javiti u hitnu pomoć. Broj se može naći u telefonskom imeniku. Ukoliko vam treba pregled kod specijaliste, prvo se morate obratiti vašem stalnom lekaru koji će vam onda dati uput za specijalistu. Ukoliko se odlučite da samostalno odete kod specijaliste, takav pregled će vas uvek koštati mnogo više. Stomatološka nega nije sastavni deo programa stalnog doktora tako da sve osobe starije od 18 godina, po pravilu, moraju platiti sve troškove poseta stomatologu. Neophodni stomatološki zahvati su besplatni za decu i omladinu do 18 godina u državnim stomatološkim zdravstvenim centrima. Lekove je moguće kupiti u apotekama. Apoteke su u privatnom vlasništvu, ali se nalaze pod strogim državnim nadzorom. Neke lekove koji se izdaju bez recepta moguće je kupiti u običnim prodavnicama. „Plavi“ recepti omogućavaju pacijentima koji boluju od ozbiljnih i dugotrajnih oboljenja da dobiju naknadu za deo troškova lekova od Vlade ukoliko imaju pravo na to. Informacije o cenama lekova i o tome da li imate pravo na naknadu na osnovu „plavih“ recepata možete naći na cenovniku Legemiddelverket (Norveška agencija za lekove). Ukoliko troškovi vašeg lečenja koje je odobrio lekar opšte prakse premašuju 1,880 NOK (2011), biće vam izdata karta koja vas oslobaña plaćanja fiksnih troškova za ostatak kalendarske godine. Fiksni troškovi beleže se elektronski, a vi ćete poštom automatski dobiti kartu koja vas oslobaña plaćanja čim iznos uplaćenih fiksnih troškova premaši 1880 NOK. Više informacija o karti koja vas oslobaña plaćanja možete naći na: http://www.helfo.no/omhelfo/Sider/about-helfo.aspx. Nadležni organi U nastavku se nalazi spisak linkova za najvažnija državne organe u oblasti zdravstvenih i socijalnih usluga

• Ministarstvo zdravstvene i socijalne zaštite: http://www.regjeringen.no/en/dep/hod.html?id=421

24

• Norveška direkcija za zdravlje: http://www.helsedirektoratet.no/portal/page?_pageid=134,112387&_dad=portal&_schema=PORTAL&language=english

• Norveška uprava za rad i socijalnu zaštitu: http://www.nav.no/Englosh • Norveški odbor za nadzor zdravlja: Norveške zdravstvene i socijalne usluge, uvod:

http://www.helsetilsynet.no/no/Norwegian-Board-of-Health-Supervision/Norwegian-Health-and-Social-Services/#health

• Opštine: http://app.norway.no/styresmakter/kvaliste.asp?id=45691 • Zdravstvene službe: http://app.norway.no/styresmakter/kvaliste.asp?id=45724 • Lokalna kancelarija NAV: http://app.norway.no/styresmakter/kvaliste.asp?id=46121 • Nañite ostale organe: http://app.norway.no/styresmakter/

Često postavljana pitanja Da li sam ovlašćen da radim u zdravstvenom sektoru Norveške? Kakvu vrstu javne stomatološke zaštite mogu dobiti? Kako mogu naći doktora u Norveškoj? Koje naknade moram platiti za lečenje u Norveškoj? Ko ima pravo na besplatno lečenje? Odgovore možete naći na: http://www.norway.no/temaside/tema.asp?id=500 9. Sistem socijalnog osiguranja Glavni opšti programi socijalnog osiguranja u Norveškoj su Nacionalni program osiguranja, Program porodičnog dodatka/naknade, i Program za novčane naknade za porodice sa malom decom. Za više informacija pogledajte brošuru “Norveški program socijalnog osiguranja 2011” http://www.regjeringen.no/upload/AD/publikasjoner/veiledninger_brosyrer/2011/Brosjyre_englesk_2011.pdf Brošura je predstavljena u okviru Internet strane Ministarstva rada i socijalne inkluzije i daje informacije o sledećem: Politika tržišta rada: http://www.regjeringen.no/en/dep/aid/Topics/Labour-market-policy.html?id=935 Politika prihoda: http://www.regjeringen.no/en/dep/aid/Topics/income-policy.html?id=86948 Radno okruženje i sigurnost: http://www.regjeringen.no/en/dep/aid/Topics/The-working-environment-and-safety.html?id=936 Imigracija: http://www.regjeringen.no/en/dep/aid/Topics/Immigration.html?id=1134 Integracija i diverzitet: http://www.regjeringen.no/en/dep/aid/Topics/Integration-and-diversity.html?id=1138 Uvodni program i podučavanje norveškog jezika za nove migrante: http://www.regjeringen.no/en/dep/aid/Topics/andre/introductory-programme-and-norwegian-lan.html?id=1141 Nacionalne manjine http://www.regjeringen.no/en/dep/aid/Topics/National-minorities.html?id=1404 Penzije http://www.regjeringen.no/en/dep/aid/Topics/pensions.html?id=939 Sami politika http://www.regjeringen.no/en/dep/aid/Topics/Sami-policy.html?id=1403 Politika staranja http://www.regjeringen.no/en/dep/aid/Topics/Welfare-policy.html?id=942 Hendikepirana lica http://www.regjeringen.no/en/dep/bld/Topics/Disabled-people.html?id=987 10. Stanovanje

25

http://www.cecodhas.org/index.php?option=com_content&task=view&id=84&Itemid=126 Glavni cilj norveške politike stanovanja je obezbeñivanje dobrog doma po prihvatljivoj ceni za svakoga i održiva stambena sredina. Glavni cilj politike stanovanja nije se menjao poslednjih 50 godina, ali su sredstva za postizanje ciljeva prilično drugačija danas nego što su bila u prošlosti. Dok su načini delovanja u prošlosti bila državni propisi državne dotacije za svakog, danas je bitno pustiti da tržište vlada. Državna pomoć se daje samo najsiromašnijima i onima koji imaju najmanju mogućnost da sami sebi obezbede pristojan dom. U glavnim gradovima potražnja za domovima je velika, a cene visoke. Domaćinstva sa niskim primanjima i mladi ljudi teško mogu da priušte kupovinu stana, dok situacija može biti dosta drugačija u drugim regionima koji su pod manjim pritiskom. Cene su vrtoglavo rasle u toku poslednjih 11 – 12 godina i taj trend se i dalje nastavlja. Kriterijumi za pristup Ne postoje posebni kriterijumi za pristup domaćinstva nekom smeštaju u Norveškoj. Lokalne vlasti su odgovorne za obezbeñivanje odgovarajućeg smeštaja za one koji nisu u mogućnosti da ga obezbede sami. Kao što je gore navedeno, postoji mali javni sektor za iznajmljivanje u Norveškoj. Deo tih javnih prostora za iznajmljivanje nisu socijalni smeštaj, već samo instrument za privlačenje kvalifikovanog kadra različitih vrsta koje je potreban u javnim službama. Način na koji se dodeljuje javni smeštaj za iznajmljivanje može biti putem liste čekanja. Stambene zadruge i zadružni stambeni savezi su tradicionalni partneri lokalnim vlastima u obezbeñivanju socijalnog smeštaja. Lokalne vlasti imaju zakonsko pravo da kupe 10% tih prostora u projektima novih grañevina zadružnih stambenih saveza. U mnogim slučajevima, zadružni stambeni savezi deluju u ime lokalnih vlasti, kao grañevinci i upravnici smeštaja sa službama nege i zdravstvene zaštite i bilo kakvog drugog smeštaja za lica sa posebnim potrebama. Organizacije koje su uključene u obezbeñivanje socijalnog smeštaja Opštine su nadležne za obezbeñivanje socijalnog smeštaja. Vlada, preko Banke za državni smeštaj, obezbeñuje finansijska sredstva. Norveško udruženje zadružnih stambenih saveza (NBBL) je glavna organizacija koja se bavi obezbeñivanjem socijalnog smeštaja. Cilj zadružnih stambenih saveza je obezbeñivanje dobrog smeštaja za svoje članove, ali u skladu sa zadružnim principima oni su takoñe preuzeli značajan deo odgovornosti kao partneri lokalnih vlasti u obezbeñivanju socijalnog smeštaja. Pravo na smeštaj Pravo na smeštaj se ne pominje u Ustavu. Političke partije se slažu i imaju zajednički cilj za stambenu politiku. Taj cilj je da svako ima pravo na pristojan dom sa održivim stambenim okruženjem. Samo u Socijalnom zakonu postoje dve odredbe koje se bave pravom na smeštaj. Prva se bavi obavezom lokalnih vlasti da obezbede smeštaj za grupe lica koja su u teškoj situaciji. Druga se bavi dužnošću lokalnih vlasti da obezbede privremeni dom za ljude u stanju potrebe. Link http://www.alloexpat.com/moving_to_norway_forum/housing-in-norway-t169.html 11. Priznavanje diploma Uslovi za procenu i priznavanje kvalifikacija

http://www.hio.no/layout/set/print/content/view/full/59893 Da bi bilo priznato kao ekvivalentno nekom norveškom univerzitetskom/višem obrazovanju, strano obrazovanje mora ispuniti odreñene uslove:

26

• Dato obrazovanje mora biti zvanično priznato ili akreditovano kao visoko obrazovanje (nivo

univerziteta/univerzitetskog koledža) u zemlji porekla, a i sama institucija mora biti zvanično priznata i akreditovana.

• Dato obrazovanje mora biti na istom nivou kao norveško visoko obrazovanje, tj. na nivou iznad opštih minimalnih uslova za upis na univerzitete i univerzitetske koledže u Norveškoj (”generell studiekompetanse”). Značajne razlike izmeñu obrazovnih sistema u Norveškoj i zemlji u kojoj je stečeno obrazovanje mogu imati za rezultat da samo odreñeni delovi tog obrazovanja budu priznati kao ekvivalentni norveškom obrazovanju. Tzv. GSU lista sastavljena je kako bi se obezbedio vodič za utvrñivanje da li će strano obrazovanje biti priznato u potpunosti. Kao što se u listi navodi, lica koja podnose zahtev za priznavanje diplome iz odreñenih zemalja u Africi, Aziji, Centralnoj i Južnoj Americi, zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza, i Sjedinjenih Američkih Država moraju imati završenu jednu ili dve godine univerzitetskog obrazovanja uz završenu srednju školu kako bi ispunili minimalne uslove za prijem. Univerzitetsko obrazovanje iznad ove jedne ili dve godine navedene u GSU listi obično se priznaje u skladu sa principom vremenskog pariteta (”tid-for-tid-prinsippet”). Pogledajte u daljem tekstu.

• Univerzitetski koledž u Oslu (OUC) ocenjuje i priznaje samo visoko obrazovanje u inostranstvu u okviru istih/odgovarajućih oblasti kao što su studije i obrazovanje koje pruža OUC.

• Da bi bilo priznato u skladu sa principom vremenskog pariteta (jednogodišnje nominalno redovno studiranje u zemlji koja pruža obrazovanje je ekvivalentno jednogodišnjem redovnom studiranju u Norveškoj/60 kredita), obrazovanje stečeno u inostranstvu mora sadržati puno kreditno opterećenje. Vanredne studije koje sadrže manje od punog kreditnog opterećenja biće priznate u skladu sa tim.

Strano obrazovanje mora biti dokumentovano na odgovarajući način (uslovi dokumentovanja):

• Vaš sertifikat/diploma o visokom obrazovanju i transkript akademskih evidencija (indeks/svedočanstvo/relevé de notes) su neophodna dokumenta, ali obično nisu dovoljni za specifično priznavanje, pošto će se u Norveškoj proveriti svaki od predmeta/kurseva u vašem obrazovanju i uporediti sa predmetima/kursevima u odgovarajućem obrazovanju koje pruža OUC. Stoga je potrebno dostaviti opis predmeta/nastavnog plana i spisak literature, u kojima se navodi sadržaj, obim i nivo svakog od predmeta/kurseva koji čine vaše studije/obrazovanje.

• Kao potvrda identiteta, potrebno je da priložite overenu kopiju strana sa ličnim podacima (uključujući i sliku) iz vašeg pasoša.

• Ako ste promenili ime, ili ako je napisano drugačije u bilo kojem od dokumenata, morate dokumentovati tu promenu/e overenom kopijom vašeg izvoda iz matične knjige venčanih, ili potvrdom od okružnog guvernera (“fylkesmannen”) ili Norveškog nacionalnog registra stanovnika (”folkeregisteret”). Koristite isti način pisanja vašeg imena u svim sledećim prilikama.

• Uz to, potrebno je da podnesete što je više moguće sledeće dokumentacije: • Opšte informacije o vašim studijama/obrazovanju i vašoj instituciji visokog obrazovanja, uključujući

i informacije o sistemu studija i uslovima upisa. • Objašnjenje sistema ocenjivanja. • Objašnjenje kreditnog sistema. • Pisane zadatke/radove/eseje iz npr. odgovarajućih časova/kurseva, seminara, laboratorijskog rada,

projektnog rada, i/ili završnih ispita, i obimnije pisane zadatke, npr. disertacije ili teze. Napišite rezime vaših pisanih zadataka na norveškom ili jednom od skandinavskih jezika ili engleskom jeziku.

• Vaša institucija visokog obrazovanja bi trebalo da potvrdi da se te informacije odnose na vaše obrazovanje u to vreme, a ne u ranijem ili kasnijem vremenu. Ako je moguće, priložite zvanični univerzitetski katalog ili studentski udžbenik iz vaših studentskih dana.

• 11.3. Uslovi koji se tiču dokumenata i kopija: • Vašu diplomu/sertifikat i transkript akademske evidencije morate podneti i na jeziku originala i u

prevodu na norveški ili jedan od skandinavskih jezika ili engleski jezik. Prevode mora uraditi državna služba za ovlašćeno prevoñenje ili javno tumačenje. Ako je moguće, i vaša dodatna

27

dokumentacija bi trebalo da se podnese na jeziku originala i u prevodu na jedan od pomenutih jezika.

• Sve kopije moraju biti zvanično overene kao verne kopije originala na svakoj strani (uključujući zadnje strane). Potreban je zvanični pečat sa datumom i čitkim potpisom. Generalno gledano, OUC prihvata samo overavanje od strane norveške državne uprave, tj. overavanje od strane nekog od izvršnih službenika u državnoj, okružnoj ili opštinskoj agenciji (npr. obrazovnoj instituciji, policiji, javnom beležniku,itd.). Kopije overenih kopija se ne prihvataju.

• Od odreñenih zemalja (pogledajte vodič uz formular zahteva) OUC zahteva da se prilože originalna dokumenta radi verifikacije. Ako se to odnosi na vas, obavezno pošaljite vaš zahtev i priložena dokumenta preporučenom poštom (”rekommandert post”). Originalna dokumenta će vam biti vraćena. Pre slanja vaših dokumenata, raspitajte se na kom fakultetu na OUC će se rešavati vaš zahtev, pošto je važno da vaša dokumenta pošaljete na pravu adresu na OUC (pogledajte „Gde da pošaljem zahtev“). Dobro je da unapred kontaktirate odgovarajući fakultet.

• Iz odreñenih drugih zemalja (pogledajte vodič uz formular zahteva) morate podneti zahtev vašem univerzitetu/koledžu da pošalje vaš transkript akademske evidencije (indeks/svedočanstvo/relevé de notes) direktno u Univerzitetski koledž u OSlu. Ovde možete naći meñunarodne uslove za transkript i formular ovlašćenja za štampanje (pdf). Pre podnošenja zahteva, raspitajte se na kom fakultetu na OUC će se rešavati vaš zahtev, pošto je važno da vaša dokumenta pošaljete na pravu adresu na OUC (pogledajte „Gde da pošaljem zahtev“). Dobro je da unapred kontaktirate odgovarajući fakultet.

12. Službe za pružanje podrške migrantima i drugi korisni linkovi

• Uslužni centar za strane radnike: http://www.udi.no/upload/servicesenter_felles/ServiceSenter_engelsk.pdf

• Informacije za nove imigrante: http://www.nyinorge.no/en/New-in-Norway • Norveška vlada: http://www.regjeringen.no/en.html?id=4 • Ministarstvo rada i socijalne inkluzije:

http://www.regjeringen.no/en/dep/aid.html?id=165 • Kancelarije za strance: http://www.norway.info/ • Državne službe u Norveškoj: http://www.norway.no/ • Norveška direkcija za imigraciju:

http://www.udi.no/templates/Innholdstype.aspx?id=5253 • Internet rečnici za imigrante u Norveškoj:

http://www.udi.no/templates/PageURL.aspx?id=7731 • Porezi u Norveškoj:

http://www.skatteetaten.no/en/International-pages/Toppmeny---Engelsk/Tax-in-Norway • Vodič za strane radnike i poslodavce

http://www.skatteetaten.no/en/International-pages/Employee/planning-to-work/norwegian-employer/Brochure/Guide-for-foreign-employers-and-employees • Zahtev za osiguranje za vreme boravka u Norveškoj: http://www.nav.no/Om+

NAV/Skjemaer/_attachment/1073751554?_ts=12e150c21c0&download=true • Meñunarodni Komitet Crvenog Krsta: http://www.icrc.org/ • Meñunarodna organizacije za migracije (IOM): http://iom.no • Amnesty International: http://www.amnesty.no/web.nsf/pages/index • Lista poslodavaca i zaposlenih

http://www.udi.no/upload/Spraak/Engelsk/SjekklisteArbeidsgivereEngelsk.pdf • Opšta pitanja Norway.no – vaša vrata u javni sektor u Norveškoj • Poslovanje Innovation Norway, Bedin (kako da započnete i vodite posao u Norveškoj) • Porezi i akcize http://www.toll.no/default.aspx?id=3&epslanguage=en • Traženje posla Norwegian Employment and Welfare Organisation (NAV) • Uprava za inspekciju rada http://www.arbeidstilsynet.noartikkel.html?tid=79289 • Ministarstvo obrazovanja i istraživanja http://www.regjeringen.no/en/dep/hod.html?id=421 • Ministarstvo zdravlja i službe zaštite Helse- og omsorgsdepartementet • Priznavanje kvalifikacija NOKUT, SAFH - Norwegian Registration Authority for Health Personnel

28

• Norveška organizacija za socijalno osiguranje, zapošljavanje i staranje (NAV) • Radne dozvole i dozvole boravka Utlendingsdirektoratet (UDI): http://www.udi.no/Norwegian-

Directorate-of-Immigration • Uvodni program i instrukcije iz norveškog jezika za novopridošle imigrante:

http://www.regjeringen.no/en/dep/aid/Topics/andre/introductory-programme-and-norwegian-lan.html?id=1141

• 13. Dobijanje državljanstva Uslovi Roñenjem Generalno gledano, roñenje u Norveškoj, samo po sebi, ne donosi norveško državljanstvo. Dete (roñeno u Norveškoj ili negde drugde) dobija norveško državljanstvo roñenjem ukoliko je jedan od roditelja državljanin Norveške.

Od 1. septembra 2006. godine, po zakonu nije više potrebno da otac bude u braku sa majkom.

Prijem u norveško državljanstvo U principu, moguće je biti primljen kao norveški državljanin nakon sedam godina boravka u Norveškoj u poslednjih deset godina.

• Potrebno je da se kvalifikujete za stalni boravak i da nemate krivični dosije. (*Ako stranac ima krivični dosije, mora proći period “karantina” u zavisnosti od počinjenog krivičnog dela pre nego što mu se odobri državljanstvo.) • Državljani drugih nordijskih zemalja mogu se primiti u državljanstvo nakon dve godine boravka • Lice koje je u braku sa norveškim državljaninom može biti primljeno u državljanstvo nakon tri godine boravka u poslednjih deset godina, uz uslov da zbir vremena boravka u Norveškoj i trajanja braka iznosi najmanje sedam godina. (Vreme boravka i trajanje braka može pokrivati isti vremenski period, pa tako strani državljani koji su u braku sa norveškim državljanima mogu dobiti državljanstvo nakon četiri godine braka ako su od toga boravili u Norveškoj najmanje tri godine) Ovo pravilo važi i za nevenčane partnere koji žive zajedno i homoseksualce u grañanskoj zajednici. • Bivši norveški državljani mogu dobiti državljanstvo prijemom nakon jedne godine boravka u poslednje dve godine.

29

Od 1. septembra 2008. godine, podnosioci zahteva za norveško državljanstvo moraju pružiti dokaze o poznavanju norveškog ili Sami jezika i dati dokaz o pohañanju časova norveškog u trajanju od 300 časova.

Od lica koja dobijaju norveško državljanstvo prijemom u državljanstvo obično se očekuje da dokažu da su izgubili ili su se odrekli nekog drugog državljanstva koje su imali. Deca koja imaju manje od 18 godina postaju norveški državljani po prijemu njihovih roditelja ako borave u Norveškoj poslednje dve godine. (Nije neophodno za decu koja imaju manje od 18 godina a državljani su neke od zemalja Nordijskog Saveta.) Prijavljivanje norveškog državljanstva Norveško državljanstvo može se dobiti prijavljivanjem u Direkciji za imigraciju. To je pojednostavljena forma prijema u državljanstvo izuzeta od taksi za podnošenje zahteva. Kao i za prijem u državljanstvo, lice koje postaje Norvežanin prijavljivanjem mora se obično odreći nekog drugog državljanstva koje poseduje, osim ako nije izuzeto od tog pravila.

Sledeće kategorije lica ispunjavaju uslove za državljanstvo prijavljivanjem:

• Dete koje ima manje od 18 godina koje je roñeno pre 1. septembra a otac mu je Norvežanin i majka strana državljanka koji nisu u braku. (nije potrebno odricanje od stranog državljanstva) • Dete izmeñu 12 i 18 godina koje je usvojio norveški državljanin nakon 1. oktobra 1999. godine ali pre 1. septembra 2006. godine. (nije potrebno odricanje od stranog državljanstva) • Državljanin druge zemlje Nordijskog Saveta koji živi u Norveškoj sedam godina • Bivši norveški državljanin koji je od gubitka norveškog državljanstva bio samo državljanin druge zemlje Nordijskog Saveta. Nije potreban period boravka pod uslovom da je dato lice nastanjeno u Norveškoj. Norveško državljanstvo usvajanjem Od 1. septembra 2006. godine dete norveških državljana koje ima manje od 18 godina automatski dobija norveško državljanstvo. U slučajevima gde je dete usvojeno izvan Norveške, potrebna je saglasnost Norveške vlade. Gubitak norveškog državljanstva/dobijanje drugog državljanstva Norveški državljanin koji dobrovoljno dobije drugo državljanstvo automatski gubi norveško državljanstvo.

Norvežanin koji stalno boravi izvan Norveške

Norveški državljanin koji dobije državljanstvo roñenjem ali boravi manje od dve godine u Norveškoj mora podneti zahtev za zadržavanje norveškog državljanstva pre nego što napuni 22 godine. Podnosioci zahteva se ne moraju odreći drugog državljanstva, ali moraju pokazati “odgovarajuće veze” sa Norveškom. Obično, česta putovanja u Norvešku ili godina studiranja u Norveškoj prihvataju se kao dokaz.

Dvojno državljanstvo

30

Da li će dete čiji je otac ili majka strani državljanin takoñe steći njegovo/njeno državljanstvo roñenjem zavisi od zakonodavstva date zemlje. Sva pitanja na ovu temu treba uputiti nadležnim organima te zemlje ili njenim diplomatskim predstavništvima (Ambasada, Visoki komesarijat, Generalni konzulat) u Norveškoj ili inostranstvu. Norveški zakon dozvoljava dvojno državljanstvo u situacijama kada dete roñenjem stiče državljanstvo svojih roditelja. Ukoliko želite da postanete državljanin Norveške morate se odreći bilo kog drugog državljanstva. Izuzetak od ovog pravila je moguć u nekim slučajevima, a dvojno državljanstvo je moguće kada:

• Zakonodavstvo u bivšoj domovini kandidata ne dozvoljava ispis iz državljanstva, ili se oceni da je takav ispis praktično nemoguć.

• Vlasti u bivšoj domovini su odbile zahtev za ispis. • Iz razloga lične sigurnosti od kandidata se ne treba zahtevati da kontaktira vlasti svoje bivše

domovine kako bi podneo zahtev za ispis. • Više od godinu dana je proteklo od dodeljivanja norveškog državljanstva ili od kada je kandidat

dostigao starosno doba koje mu dozvoljava da dobije ispis iz državljanstva u skladu sa zakonodavstvom svoje bivše domovine, ali odobravanje takovog ispisa nije dokumentovano, a bivša domovina nije pružila bilo kakve informacije kada bi se to moglo desiti. Ukoliko je poznato da bivša domovima kandidata ne odgovara na zahteve za ispis iz državljanstva, izuzetak od ove obaveze se može napraviti vezano za odobravanje norveškog državljanstva.

• Vlasti bivše domovine kandidata postavljaju nerazumno teške uslove za ispis iz državljanstva. Ocena da li je naknada za ispis nerazumno visoka doneće se na osnovu uobičajenih primanja. Ocena da je naknada nerazumno visoka donosi se ukoliko je naknada viša od 4% od primanja kandidata. Isto važi i ako je kandidat odgovoran za brigu o deci mlañoj od 18 godina, a naknada za ispis, uključujući i naknadu za ispis dece, je viša od 2% od primanja kandidata. Meñutim, naknada za ispis u iznosu do (i uključujući) 2,500 NOK ne smatra se nerazumno visokom. U slučaju dece bez roditelja, svaka naknada se smatra nerazumno visokom.

Više informacija:

• Norveška direkcija za imigraciju (državljanstvo): http://www.udi.no/templates/Tema.aspx?id=4480 • Zakon o norveškom državljanstvu (na norveškom): http://www.lovdata.no/all/hl-20050610-051.html