vocke i vinova loza na okucnici.pdf

G. D. Dilevskij, V. Z. Pašĉenko

VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI Preveo s ruskog Ivan Dolĉenko 1974

SADRŽAJ

Predgovor srpskom (jugoslovenskom) izdanju

UVOD

1. Raspored voćaka, jagodastog voća i vinove loze na okućnici

2. Rastojanje izmeĊu voćaka 3. Ugledna šema iskorišćavanja okućnice 4. Prva varijanta 5. Druga varijanta 6. Izbor sorti voćaka, jagoda i vinove loze na

okućnici

35.

I DEO

GAJENJE VOĆAKA NA OKUĆNICI

7. Sorte voćaka 8. Sorte jabuka 9. Sorte krušaka

10. Sorte dunja 11. Sorte šljiva 12. Sorte bresaka 13. Sorte kajsija 14. Sorte trešanja 15. Sorte višanja 16. Sorte marela 17. Izbor sorti

18.

VOĆNJAK

18. Organi voćaka 19. Razmnoţavanje voćaka 20. Podloge voćaka 21. Proizvodnja podloga semenom 22. Kalenljenje voćaka okuliranjem 23. Proizvodnja bresaka iz semena-koštica

PODIZANJE I NEGA VOĆNJAKA

24. Izbor i priprema sadnog materijala 25. Priprema parcela za sadnju 26. Vreme saĊenja i saĊenje voćaka 27. Rezidba sadnica posle saĊenja 28. PresaĊivanje starijih voćaka

NEGA VOĆAКA

29. Nega mladih voćaka - Odrţavanje meĊuredne površine - Obrada zemljišta oko voćaka - Đubrenje - Zalivanje - Formiranje krune

30. Nega voćaka u rodu - Odrţavanje zemljišta u voćnjaku

VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 2 / 80

- Navodnjavanje voćaka u periodu plodonošenja - Zimsko zalivanje - Đubrenje voćaka

31. Rezidba voćaka i formiranje rodnih stabala - Rezidba jabuka i krušaka - Rezidba kajsija - Rezidba bresaka - Rezidba višanja - Rezidba trešanja - Rezidba šljiva

32. Rekonstrukcija krune voćaka - Pretvaranje okrugle u pljosnatu krunu kod mladih

voćaka - Skraćivanje visine krune

33. Nega stabla 34. Prekalemljivanje voćaka

35. Podupiranje voćaka (ĉatlovanje) 36. Zaštita voćaka od poznih mrazeva 37. Berba plodova 38. Spreĉavanje neredovnog plodonosenja 39. Voćke na patuljastim podlogama 40. Podloge za patuljaste voćke 41. Podizanje voćnjaka patuljastim podlogama 42. Formiranje oblika krune 43. Postavljanje naslona 44. Obrada zemljišta 45. Đubrenje 46. Osobenosti agrotehnike na zaslanjenim zemljištima i zemljištima s plitkim podzemnim vodama

AGROTEHNIKA SUBTROPSKIH KULTURA 47. Nar 48. Smokva 49. Unabi 50. Hurma 51. Badem 52. Drenjina (dren) 53. Dud

JAGODASTO VOĆE 54. Jagoda

55. Malina 56. Ribizla

II DEO GAJENJE VINOVE LOZE NA OKUĆNICI

57. Sorte groţĊa 58. Sorte za visokokvalitetna crna vina 59. Sorte groţĊa za dobra crna vina 60. Sorte groţĊa za visokokvalitetna bela vina 61. Najvaţnije stone sorte 62. Rane stone sorte 63. Srednje-pozne sorte 64. Pozne stone sorte 65. Besemene sorte 66. Ĉokot i njegovi delovi

PODIZANJE I NEGA VINOGRADA NA OKUĆNICI 67. Razmnoţavanje vinove loze 68. Podizanje vinograda 69. Nega mladog vinograda 70. Sistemi gajenja vinove loze 71. Zelena rezidba

- ProreĊivanje lastara - Vezivanje zelenih lastara - Rezidba lastara rano u leto - Zakidanje zaperaka - Skraćivanje lastara - ProreĊivanje listova


- Letnje skraćivanje lastara

72. Dopunsko oprašivanje vinove loze 73. Navodnjavanje vinograda u rodu 74. Đubrenje 75. Primena giberelina 76. Berba groţĊa 77. Formiranje ĉokota vinove loze 78. Osnovna rezidba vinove loze 79. Formiranje oblika vinove loze na visokoj kosoj tergoli 80. Obnavljanje vinove loze povreĊene niskim temperaturama i kasnim mrazevima 81. Popunjavanje praznih mesta polaganjem lastara i potapanjem ĉokota 82. Prekalemljivanje vinove loze 83. PodmlaĊivanje korena vinove loze 84. Zaštita vinograda od niskih temperatura i kasnih mrazeva

- Pokrivanje ševarom - Pokrivanje vinograda zemljom - Odgrtanje ĉokota u proleće - Polupokrivanje vinograda

85. Nezagrtanje vinograda

ĈUVANJE VOĆA I GROŢĐA PREKO ZIME 86. Ĉuvanje voća 87. Ĉuvanje groţĊa

VOĆARSKI I VINOGRADARSKI ALAT I PRIBOR, I VRSTE ĐUBRIVA 88. Alat i pribor 89. Vrste Ċubriva

- Organska Ċubriva - Mineralna Ċubriva

90. Suzbijanje štetoĉina i bolesti 91. Organizacione mere 92. Agrosanitarne mere 93. Mehaniĉke mere 94. Biološka metoda 95. Hemijske mere borbe 96. Naĉin ţivota najvaţnijih štetoĉina i borba protivu njih 97. Vaţnije bolesti voćaka i vinove loze 98. Hemijski preparati za suzbijanje biljnih bolesti i štetoĉina 99. Spremanje i primena razblaţenih sredstava za suzbijanje bolesti i štetoĉina

100. Aparati za primenu hemijskih sredstava 101. Mere obezbeĊenja pri korišćenju hemijskih sredstava

PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU

PrevoĊenjem ove knjige nismo ţeleli da naše ĉitaoce samo upoznamo kako se u dalekom Uzbekistanu s Ijubavlju i umešnošću gaje voćke i vinova loza na okućnici, već smo to uĉinili i radi praktiĉnih koristi koje se mogu izvući iz iskustava uzbekistanskih proizvoĊaĉa. Knjiga je prvenstveno namenjena našim voćarima i vinogradarima-amaterima, što ne znaĉi da od nje neće imati koristi i profesionalni proizvoĊaĉi, tim pre što je knjiga u velikoj meri prilagoĊena i našim uslovima, tako da je dobila karakter priruĉnika za praktiĉan rad i pod našim podnebljem. Da bismo to postigli morali smo da uĉinimo izvesne izmene u originalu, pre svega u pogledu sortimenta voćaka i vinove loze, koji se znatno razlikuju od sortimenta u našoj zemlji. Izvršene su izmene, ukoliko je to bilo nuţno, i u odeljku o zaštiti voćaka i vinove loze od raznih bolesti i štetoĉina, s obzirom na to što pojedine bolesti i štetoĉine ne ugroţavaju u istoj meri voćnjake i vinograde kod nas i Uzbekistanu, niti se kod nas koriste za zaštitu uvek ona sredstva koja se koriste tamo.

Razume se, ovim izmenama i dopunama prevod ne samo da ništa nije izgubio već je, naprotiv, dobio, jer je time knjiga sada postala isto tako korisna za naše ĉitaoce kao i za one u Uzbekistanu, kojima je prvobitno bila i namenjena, — na zadovoljstvo i pisaca i svih onih koji su saraĊivali na ovom korisnom poslu.

Beograd, maja 1974. godine Dr Mihajlo Krstić

U V O D

RASPORED VOĆAKA, JAGODASTOG VOĆA I VINOVE LOZE NA OKUĆNICI

Pod okućnicom podrazumevamo površinu na kojoj se nalazi zgrada za stanovanje, sporedne zgrade i vrt sa voćkama, vinovom lozom, povrćem i cvećem.

Kuća se obiĉno podiţe u sredini ili na jednom kraju okućnice. Pred kućom je cvetnjak s raznobojnim


cvećem, zatim voćke niskog rasta, dţbunasto parkovsko drveće i ukrasno šiblje. Lepa ograda i ulaz u okućnicu, asfaltiran, poploĉan ili pošljunĉen i uvaljan putić pred kućom i ornamenti na kući — još više ulepšavaju izgled okućnice, pa i celog naselja. Ograde od naboja, kakve su se nekada gradile u nekim krajevima, a koje se na ţalost, tu i tamo još uvek mogu naći, ne samo da ne ulepšavaju okućnice i naselja, već nanose i štete, jer su leglo raznih biljnih bolesti i štetoĉina. Pored toga takve se ograde brzo raspadaju, pa su bogat izvor prašine, koju vetar raznosi i zagaĊuje vazduh naselja. Zato ovakve ograde više nigde ne treba podizati, a tamo gde ih još ima valja ih zameniti ogradama od pletene ţice, letava, gvozdenih šipki, ili ţivom ogradom od glediĉja, duda, ligistruma i drugog drveća i šiblja.

RASTOJANJE IZMEĐU VOĆAKA

Voćni zasadi mogu zauzimati odvojeni deo, ili se, pak, redovi voćaka mogu pruţati duţ cele okućnice.

Prilikom podizanja voćnjaka veliku paţnju valja obratiti odreĊivanju rastojanja izmeĊu voćaka. Ako sadnice posadimo suviše gusto, kad se razviju, njihove grane će se preplitati i voćke će se meĊusobno gušiti, što će se negativno odraziti kako na duţinu njihovog veka, tako i na njihovu rodnost i kvalitet plodova.

Kad se voćke sade na okućnici, najpovoljnije odstojanje meĊu njima je: za kajsije i jabuke 6x6 m; za kruške i trešnje 6x5 m; breskve 4х3m; šljive i badem 5x4 m, a za narove i smokve 4x3 m.

U prvo vreme posle saĊenja jabuke, kruške i kajsije, voćke ne zasenjavaju celu površinu koja je njima namenjena, zato se preporuĉuje da se izmeĊu redova gaje voćke slabije bujnosti i kraćeg veka, koje poĉinju rano da donose plod. Posle druge, odnosno treće godine ovakve voćke su dva puta manje od jabuka ili kajsija, a već oko dvanaeste godine poĉinju da odumiru.

Osim breskve, izmeĊu redova jabuka, krušaka i kajsija moţe se saditi i patuljasta jabuka na vegetativnoj podlozi M-tipa ili kruška na dunji.

Na ovaj naĉin se još gaje i šljiva, nar, smokva, višnja i druge slabo bujne vrste i sorte. MeĊu kulture se obiĉno sade u redovima.

UGLEDNE ŠEME ISKORIŠĆAVANJA OKUĆNICE

Na okućnici se površina pod voćkama i sortni sastav utvrĊuju po sopstvenoj ţelji. Da bi ĉitaocima olakšali ureĊenje okućnice i razmeštaj vrsta voćaka u voćnjaku, dajemo i nekoliko

varijanti uglednih šema.

PRVA VARIJANTA

Parcela ima oblik izduţenog pravougaonika (duţine 60, širine 22 m, a površine 1.320 m2. Po ovoj šemi, na zemljište pod zgrade za stanovanje, ekonomske zgrade i dvorište ostavlja se 330 m2, za vinograd 330 m2, a za voćnjak 660 m2. Razmer voćnjaka je 30x22 m, a vinograda 30x11 m.

Voćnjak treba podizati po šemi 6x6. IzmeĊu visokostablašica (osnovna sadnja) sade se voćke niskog rasta, slabije bujnosti i kraćeg veka kao meĊukultura (sadnja izmeĊu redova). U osnovnoj sadnji od 16 stabala — visoko stablašica sade se: jabuke — 10, kruške — 2, kajsije — 2, trešnje — 2. Radi boljeg iskorišćavanja zemljišta mogu se posaditi i 12 srednjebujnih vrsta voćaka: 3 šljive, 3 višnje i 6 bresaka. Umesto šljiva, višanja i bresaka mogu se posaditi, kao što je već reĉeno, jabuke na M-podlogama i kruške na dunji. IzmeĊu redova mogu se posaditi 9 sadnica breskve, a na preostalom slobodnom prostoru gajiti jagode i povrće. Na celoj parceli rasporeĊuje se 37 stabala.

Prvo poĉinju donositi plod


breskve. Kroz nekoliko godina, u zavisnosti od razvijanja osnovnih sorata, odnosno, kada one poĉnu da daju pun rod, od meĊurednih voćaka prvo uništiti breskve, zatim višnje, i šljive. U meĊuredovima ovakvih voćnjaka prve godine moţe se gajiti i povrće.

Umesto bresaka u meĊuredovima moţemo gajiti jagode jer, docnije kad voćke porastu toliko da poĉnu zasenjavati jagode, mesto ovih u meĊuredovima se gaji povrće, a kad voćke još više porastu i razgranaju se pa poĉnu onemogućavati i gajanje povrća prelazi se na setvu trava.

U sluĉaju da se za jagode i povrće odreĊuju posebne površine, tada na voćnjak otpada pola okućnice, a druga polovina se koristi za gajenje jagoda i povrća.

Vinograd se moţe zasaditi stonim ili vinskim sortama. Za gajenje stonih sorti po mišljenju mnogih

iskusnih vinogradara bolji je sistem u obliku klasiĉnog ĉokota. Pri ovom naĉinu gajenja ĉokoti u redu mogu biti na rastojanju od 2 m, a red od reda 3 m. Na okućnici, po prvoj varijanti, pri ovakvoj sadnji stonih sorti, stane svega 47 ĉokota vinove loze. Ako se, pak, sade vinske sorte, onda se one gaje u špaliru. Ĉokoti se sade na rastojanju 2 m u redu, a 2—2,5 m izmeĊu redova, U ovom sluĉaju na okućnici se rasporedi 66 ĉokota vinove loze.

Ispred kuće obiĉno se sade višnje, breskve ili nar.

DRUGA VARIJANTA

U ovom sluĉaju okućnica iznosi 400 m2 i ima oblik kvadrata sa stranama od 20 m. U sredini okućnice nalazi se kuća za stanovanje veliĉine 8 x 8m. Voćke se sade na rastojanju 6 m u redu i izmeĊu redova. U osnovnoj sadnji ima 6 visokostablašica: tri jabuke, jedna kruška, jedna trešnja i jedno stablo kajsije. Za meĊurednu sadnju potrebno je osam slabo bujnih stabala: jedna dunja, dve višnje i ĉetiri breskve, tako da na okućnici doĊe ukupno 14 stabala.

Na izdvojenoj parceli podignut je špalirni voćnjak. Vinova loza se gaji u špaliru. Duţ ograde sadi se malina ili ribizla, a manji deo površine odreĊen je

za povrtnjak. Prve godine povrće se moţe proizvoditi i izmeĊu voćaka. Sem opisanih varijanti, navodi se šema gde su za voćnjak i vinograd površine odreĊene, dok se na

ostaloj površini moţe po volji gajiti povrće ili neki drugi usev.

IZBOR SORTI VOĆAKA, JAGODA I VINOVE LOZE

Dugoveĉnost i rodnost voćaka i vinove loze zavise od sorte i zato prilikom podizanja voćnjaka i vinograda treba obratiti veliku paţnju na izbor sorti. U ratarstvu i povrtarstvu pri gajenju jednogodišnjih kultura, u sluĉaju pogrešnog izbora sorti lako ih je zameniti drugima, dok je kod voćaka ovo veoma teško. U ovom sluĉaju greška koja se uĉini pri izboru sorte ispolji se tek kroz nekpliko godina. Najbolje je odabirati

one sorte koje su odreĊene za pojedine rejone, a sadnice nabavljati u rasadnicima. I kod nas u Jugoslaviji, kao i u Uzbekistanu, prirodni uslovi dozvoljavaju

gajenje razliĉitih voćnih vrsta i sorti, već u zavisnosti od zemljišnih, terenskih i klimatskih uslova u pojedinim krajevima. Zato je najbolje da se prilikom odabiranja vrsta i sorata voćaka za podizanje voćnjaka na okućnici, posavetujete sa poljoprivrednim struĉnjacima ili iskusnim voćarima — praktiĉarima i odaberete za svoj zasad one vrste i sorte koje u vašem kraju najbolje uspevaju. Razume se, prilikom odabiranja vrsta i sorata, pored ostalog valja paziti i na doba sazrevanja voća, tako da tokom cele sezone imamo sveţih plodova.

I DEO

GAJENJE VOĆAKA NA OKUĆNICI

SORTE VOĆAKA1

Po rokovima sazrevanja i upotrebe plodova sorte jabuke i kruške se dele na letnje, jesenje i zimske.

Letnje sorte sazrevaju od sredine juna. One već na stablu dobijaju odgovarajuću boju i ukus karakteristiĉne za sortu, i pogodne su za upotrebu odraah posle berbe. Mogu se ĉuvati 7—15 dana.

Jesenje sorte sazrevaju u avgustu. Mogu se upotrebljavati za jelo 15—30 dana posle berbe. Neke sorte mogu se ĉuvati do januara.

1 Sasvim je гazumljivo da je sortiment voćaka i viпove loze u Uzbekistaпu u mnogome drukĉiji od onog u Jugoslaviji i zato smo пama

nepoznate ili malo poznate soгte zameпili soгtama koje se gaje kod nas i samim tim smo kпjigu uĉinili korisnijom i za naše ĉitaoce. (Pгimedba гedakcije NOLIT)


Zimske sorte sazrevaju u septembru a pogodne su za upotrebu kroz mesec dana. Pojedine sorte mogu se ĉuvati do nove berbe.

SORTE JABUKA

Jabuka ima razvijenije stablo, ali postoje i patuljasti i polu-patuljasti oblici. Jabuka je otporna prema mrazu, a najbolje uspeva na plodnim zemljištima i u krajevima sa dosta vlage. Jabuke visokostablašice pod ovakvira povoljnim uslovima mogu po stablu dati i preko 1500 kg jabuka. Od kvalitetnih sorti za nas u Jugoslaviji od znaĉaja su sledeće sorte:

Starkova najranija. Poreklom je iz SAD. Stablo je srednje bujno, plodovi su sitni (80—100 g), okruglasti, ponekad mogu biti i nepravilnog oblika. Bledoţuti su sa crvenim pramenovima sa sunĉane strane. Meso joj je ĉvrsto, soĉno, nakiselo i beliĉaste boje. Plodovi se ĉuvaju dve nedelje. Sazreva u prvoj polovini jula. Ima polen koji dobro klija. Vrlo je rana sorta. Dobre rezultate daje na vegetativnim podlogama; srednje je bujnosti.

Šarlamovski. Poreklom ja iz SSSR. Dosta je rasprostranjena u našoj zemlji. Stablo je srednje bujno, rano i obilno raĊa. Plod je srednje krupnoće, zelenkasto ţute do bledo ţute boje, prekriven intenzivno crvenim prugama. Meso jé soĉno, nakiselo, ţućkasto-belo. Sazreva polovinom avgusta. Ĉuva se do 2 nedelje.

Dţems griv. Poreklom je iz Engleske. Rasprostranjena je u mnogim zemljama i unas. Plod je srednje krupnoće, okruglasto-konusan, slatko-kiselog ukusa, soĉan, sa izraţenim mirisom na bananu. Sazreva polovinom avgusta. Ova sorta je pokazala dobre rezultate na vegetativnim podlogama. Spada po kvalitetu u grupu najboljih sorti koje kasno sazrevaju. Dobra je za proizvodnju sokova.

Jonatan. Poreklom je iz SAD. Rasprostranjena je u celom svetu. U nas se gaji od 1930. godine. Plod je srednje krupan. Jonatan je rodna sorta. Plod ima glatku, sjajnu, svetlo-ţutu pokoţicu, prekrivenu intenzivnom crvenom bojom. Ĉvrst je, soĉan, slatko-kiselog ukusa. Bere se u septembru i ĉuva do aprila. Ova sorta je osetljiva na pepelnicu i tokom ĉuvanja na plodovima se javlja oboljenje zvano „jonatanove pege", koje umanjuje vrednost plodova.

Parmenka. Poreklom je iz Engleske. Poznata je u celom svetu i u nas; ubraja se u najpoznatije sorte jabuke. Plod je osrednje krupan (140—150 g), zlatno ţute boje, sa crvenim prugama na sunĉanoj strani. Lepog je izgleda. Meso, je ĉvrsto, soĉno, ima ukus slatnog vina, bledoţućkaste boje, odliĉnog kvaliteta. Bere se u septembru i upotrebljava odmah posle berbe, a moţe se ĉuvati do marta. Ova sorta je osetljiva na jabuĉni smotavac. Dolazi u obzir za gajenje u vlaţnim podruĉjima.

Delišes crveni. Poreklom je iz SAD. U nas se gaji od 1930. god. Stablo je umereno bujno. Delišes redovno i obilno raĊa. Plodovi su srednje krupni do krupni (180—220 g), oblika izduţeno-kupastog sa izraţenim rebrima oko ĉašica.

Pokoţica ploda je debela, glatka, u osnovi svetloţuta sa crvenim prelivom u vidu pramenova razliĉitih nijansi. Meso je ĉvrsto, soćno i slatko s malo kiselosti; ţućkaste je boje. Bere se krajem septembra ili poĉetkom oktobra. Plodovi se mogu ĉuvati do marta. Duţim ĉuvanjem plodovi postaju brašnjavi. Ovaj delišes ima svoje mutante: starking, riĉared i dr.

Zlatni delišes. Poreklom je iz SAD, ima ga u svim zemljama gde se gaje jabuke. U nas se gaji u savremenim plantaţama Stablo ie umereno bujno, u mladosti ĉak izrazito bujno. Veoma je rodna sorta. Plod je srednje krupnoće (150-200 g), izuţeno-konusnog oblika.

Pokoţica ploda je zlatnoţuta sa izraţenim sitnim sivkastim taĉkama. Ima dugu peteljku. Meso je ĉvrsto, slatko, bledo-ţute bojie Izvrsnog je kvaliteta.

Berba se obavlja od polovine septembra do sredine oktobra. Veoma rasprostranjena sorta u plantaţnom gajenju.

Koks oranţ. Poreklom je iz Engleske. U nas je naroĉito rasprostranjen u Sloveniji, gde se ubraja u najvaţnije sorte. Stablo je umerene bujnosti, redovno i dobro raĊa. Plod je sitan do srednje krupan (100—120 g); boje zlatnoţute i prekriven narandţasto-crvenkastim pramenovima. Meso je ruţiĉasto, soĉno, slatkog osveţavajućeg ukusa. Po kvalitetu ploda ova jabuka spada u prvorazredne.

Berba je krajem septembra i poĉetkom oktobra. Ova vrsta traţi vlaţnija podruĉja. Dobre rezultate daje kada se sadi u špalirima.

Boskopka. Poreklom je iz Holandije. Dosta je rasprostranjena u svetu, i u nas, u Jugoslaviji. Stablo je veoma bujno, sa razgranatom krunom. Plod je vrlo krupan (220—250 g), razliĉitog oblika — okruglasto-pljosnat ili asimetriĉan. Pokoţica ploda je debela, rapava, suva, najĉešće rĊaste boje; meso je soĉno, nakiselo, ĉvrsto i odliĉnog kvaliteta.

Berba je u oktobru, a plodovi se mogu ĉuvati do aprila. Zbog slabije rodnosti potiskuju je rodnije sorte.

Budimka. To je naša domaća sorta jabuke. Ima je dosta u našoj zemlji, naroĉito u Pomoravlju. Stablo je bujno. Plod je srednje krupnoće (110—130 g), okruglasto-pljosnatog oblika, ĉesto nepravilnog. Pokoţica mu je tamna, zelenkastoţućkasta, sa sunĉane strane bledo-rumena. Meso je belo, nedovoljno soĉno, oskudno kiselinom. Berba je u oktobru; plodovi se ĉuvaju do maja. Zbog lošijeg kvaliteta slabo se gaji, ali podnosi i loše zemljište.


Kolaĉara. Nepoznatog je porekla, mada se smatra našom sortom. Rasprostranjena je u svim jabuĉarskim predelima. Odlikuje se bujnim stablom i retkom krunom. Plodovi su srednje krupni (120—150 g), kolaĉastog oblika. Pokoţica je zelene boje sa zatvoreno-crvenim prugama koje prekrivaju veći deo ploda. Meso je ĉvrsto, belo, prozeto zelenkastim konĉićima i kiselog je ukusa. Bere se u oktobru; p lodovi se ĉuvaju do maja. Polen je slabo klijav. Ne gaji se mnogo zbog lošijeg kvaliteta, neredovne plodnosti i teţeg oploĊavanja. Inaĉe plod se moţe ĉuvati i u nepovoljnim uslovima vrlo dugo.

Sem ovih, postoji još veliki broj sorti jabuka koje se gaje kod nas: lepocvetka, šumatovka, tetovka i druge.

SORTE KRUŠAKA

Julska šarena. Poreklom je iz Francuske i spada u najraširenije letnje sorte krušaka u svetu. U nas se gaji oko Beograda. Stablo je slabije ili umerene bujnosti. Plod je srednje krupnoće (80 — 100 g) i zarubljeno-jajastog oblika. Pokoţica ploda je zelenkasta i prekrivena rumenilom sa sunĉane strane. Meso je belo, sazreva poĉetkom jula.

Do sada je ova sorta dala dobre rezultate, te dolazi u obzir za proizvodnju. Trevuška. Poreklom je iz Francuske. Ima je dosta u okolini Beograda. Stablo je srednje bujno. Plod

je srednje krupnoće (150 — 180 g), cilindriĉno-kupastog oblika. Pokoţica je bledoţuta, prelivena rumenilom sa sunĉane strane, a meso je belo. Sazrevaju u julu i u avgustu. Ubraja se u red dobrih sorti krušaka što leti sazrevaju.

Klapovka. Poreklom je iz SAD. Poslednjih godina se nešto više proizvodi u našoj zemlji. Plod je srednje krupnoće (150 — 180 g), jajastog oblika. Pokoţica ploda je tamnoţuta sa crvenim prelivom. Meso jebelo, topi se u ustima, slatko-kiselog je ukusa i prijatne arome.

Sazreva poĉetkom avgusta. Spada u red najboljih letnjih sorti krušaka, te se preporuĉuje za proizvodnju. Viljamovka. Poreklom je iz Engleske. Spada u grupu najrasprostranjenijih letnjih sorti krušaka u nas i

u svetu. Odlikuje se umerenom bujnošću. Plod je srednje krupan ili krupan (150—250 g), kruškastog do pravilnog oblika sa izvesnim neravninama na površini. Pokoţica je svetloţuta, a moţe biti i malo rumena na sunĉano] strani. Meso je neţno, soĉno, topi se u ustima, odliĉnog kvaliteta. Sazreva krajem avgusta. Gajenje viljamovke se naroĉito poslednjih godina naglo širi u plantaţama. Sa dunjom nema dobru kompatibilnost, dok na sejancu daje odliĉne rezultate.

Boskova boĉica. Poreklom je iz Francuske. Rasprostranjena je naroĉito u Engleskoj i u Holandiji. Ima je i kod nas. Odlikuje se srednje bujnim stablom. Plod je srednje krupnoće (150 — 180 g), izduţeno-bokastog oblika. Pokoţica ploda je svetlo-ţuta, prekrivena ĉaĊastom prevlakom. Meso je belo sa ţutom nijansom, soĉno, topi se u ustima i vrlo je kvalitetno. Sazreva krajem septembra.

Boskova boĉica spada u najbolje sorte. Preporuĉuje se za plantaţno gajenje zbog rodnosti i kvalitetnog ploda.

Klerţo. Poreklom je iz Francuske i dosta je rasprostranjen u svetu a i kod nas se sve više gaji posle rata. Stablo je slabo bujno, ali obilnö rodi; plod je krupan (200—300 g), izduţeno-kruškastog oblika sa povijenim vrhom i peteljkom. Pokoţica ploda je debela, svetloţuta sa crvenim prelivom sa sunĉane strane.

Meso je bledoţuto i soĉno. Berba je poĉetkom oktobra, moţe se ĉuvati u skladištima do januara meseca. Bolje uspeva na

sejancu, pošto sa dunjom nema dobar afinitet. KaluĊerka. Poreklom je iz Francuske. Dosta je rasprostranjena u svetu, u našoj zemlji ima je najviše

od svih sorti krušaka. Stablo je bujno i vrlo rodno. Plod je krupan, ĉak i vrlo krupan (200 — 300 g) izduţeno-kruškastog oblika. Pokoţica ploda je svetloţuta sa karakteristiĉnom rĊastom trakom koja se pruţa od peteljke ka ĉašici. Meso je bele boje, soĉno, bez izraţene arome.

Berba se obavlja oktobra, a moţe se ĉuvati do januara. lako nema meso visokog kvaliteta, zbog obilnog roda i skromnih zahteva kaluĊerka je najraširenija

zimska sorta krušaka. Krasanka. Poreklom je iz Francuske. Dosta je odomaćena u našoj zemlji. Stablo je umerene bujnosti

i rodnosti. Plod je krupan i vrlo krupan (250 — 350 g), okruglastog oblika sa dugaĉkom peteljkom. Pokoţica

ploda je sivozelena, s rĊastim prelivom. Meso je visokokvalitetno, ţućkasto, topi se u ustima. Berba je krajem oktobra, a moţe se ĉuvati do februara. Pored navedenih sorti krušaka gaje se još i sledeće: karamanka, dilova, maslovka, zimska

dekonkinja i druge.

SORTE DUNJA

Leskovaĉka. To je domaća sorta, dosta rasprostranjena i poznata kao „dunja". Stablo je umereno bujno i rodno. Plod je vrlo krupan (400—500 g), okruglastog ili malo izduţenog oblika, ravan ili sa slabo izraţenim rebrima. Pokoţica ploda je maljava, mirišIjava, svetloţuta. Meso je belo sa ţutom nijansom, prijatne arome.


Sazreva krajem oktobra i moţe se ĉuvati do februara. Leskovaĉka dunja je vrlo pogodna za industrijsku preradu, pošto plodovi imaju manji broj kamenih ćelija.

Vranjska. Domaća sorta, poznata u narodu kao „dunjac". Ima bujno stablo. Plod je vrlo krupan (500—1000 g), znatno krupniji od leskovaĉke, kruškastog oblika sa izraţenim rebrima. Pokoţica je maljava, limunastoţute boje. Meso je ţuto, kiselastog ukusa i prijatne arome.

Sazreva krajem oktobra. Za preradu vranjska dunja je manje podesna od leskovaĉke. Pored navedenih sorti, koje ĉine 90% od svih sorti dunja u našoj zemlji, poznate su još i sledeće:

šampinjon, portugalska, japanska dunja i druge.

SORTE ŠLJIVA

Rut geršteter. Poreklom je iz Nemaĉke. Odlikuje se stablom umerene bujnosti i dobre rodnosti. Plod je krupan (teţine 30—35 g). Pokoţica je zatvorenoplava, dok je meso bedoţute boje, ĉvrsto, soĉno i slatkog ukusa.Pokazuje dobre osobine stone sorte, pa se preporuĉuje za gajenje u blizini većih potrošaĉkih mesta.

Kalifornijska plava. Poreklom je iz SAD. Stablo je umerene bujno i vrlo rodno. Plod je krupan (25—30 g). Pokoţica ploda je plava. Meso je bledoţuto, soĉno, vrlo prijatnog ukusa i odvaja se od koštice. Sazreva u julu. Dolazi u obzir za gajenje kao rana stona sorta. Sklona naizmeniĉnom raĊanju, ali se taj nedostatak lako otklanja poboljšanom agrotehnikom.

Krupna zelena renkloda. Nepoznatog je porekla. Stablo je umerene bujnosti i rodnosti. Plod je krupan (30—35 g), okruglastog oblika. Pokoţica ploda je zelenkasta, prozraĉna, pokrivena rumenim taĉkicama sa sunĉane strane. Meso je zlatnoţuto, ĉvrsto, soĉno, slatko, prijatnog ukusa i odvaja se od koštice. Sazreva sredinom avgusta. Plodovi ove sorte su pogodni kako za sveţu upotrebu tako i za razne preraĊevine.

Poţegaĉa. Nepoznatog je porekla. Odlikuje se stablom umereno bujnim i veoma rodnim. Plod je srednje krupan (18—22 g) i jajastog oblika. Pokoţica ploda je tamnoplava sa izrazitim pepeljkom. Meso je zlatnoţute boje, soĉno, topi se u ustima i slatko; lako se odvaja od koštice. Sazreva sredinom septembra.

Poţegaĉa je sorta koja je najviše zastupljena u Jugoslaviji. Odliĉna je za sušenje, preradu i stonu upotrebu. Samooplodna je. Od nje se dobija odliĉna rakija. Mana joj je što ima dosta sitne plodove i što je osetljiva prema šarki šljive. Postoji veliki broj formi poţegaĉe.

Azenka. Poreklom je iz Francuske. Stablo je umerene bujnosti i rodnosti. Plod je srednje krupan (25—30 g), jajastog oblika. Pokoţica ploda je plavo-crvenkasta, tanka, sa crvenim taĉkicama i izraţenim pepeljkom. Mezokarp je zlatno-ţute boje, soĉan ĉvrst sladak i lako se odvaja od koštice.

Najviše se koristi za sušenje. Pored navedenih sorti, proizvode se i sledeće: bilska rana italijanska šljiva, kirke, ana špet, altanova

renkloda, prezident i vrste za proizvodnju rakije: crvena ranka, trnovaĉa, drenovka, moravka, metlaš, belošljiva i druge.

SORTE BRESAKA

Majski cvet. Poreklom je iz SAD. Odlikuje se stablom umerene bujnosti koje redovno i obilno raĊa. Plod je srednje krupan (70— 80 g) i okruglastog oblika. Pokoţica ploda je tamnocrvena i maljava. Mezokarp je bele boje a ispod pokoţice ima crvenkastu nijansu; ne odvaja se od koštice. Sazreva u drugoj polovini juna.

Doskora majski cvet je bio najranija sorta bresaka u Jugoslaviji. U poslednje vreme uvode se još ranije sorte kao što su: madlen, puaje, špringtajm, prekoĉisima moretini i druge.

Moretini, Poreklom je iz Italije. Stablo je bujno i vrlo rodno. Plod je srednje krupnoće (80—100 g), okruglast ili izduţeno okruglast. Zbog osobine da ĉesto prerodi, plodovi su znatno sitniji, naro-ĉito ako se ne probiraju. Pokoţica ploda je prekrivena rumenilom na sunĉanoj strani. Mezokarp je bele boje i delimiĉno se odvaja od koštice. Sazreva krajem juna, odmah posle majskog cveta.

Zbog obilne rodnosti i ranog sazrevanja dosta je rasprostranjena u našim voćnjacima. Diksired. Poreklom je iz SAD. Stablo je bujno ili umereno bujno i dosta rodno. Plod je srednje krupan

ili krupan (150—200 g) i okruglastog oblika. Pokoţica ploda je obojena tamnocrvenom nijansom sa kratkim prugama. Meso je ţuto, ukusno i odvaja se od koštice. Plod je pogodan za transport. Sazreva u drugoj polovini jula.

Zbog ranog sazrevanja i kvalitetnog, ţutog mesa ova sorta se veoma ceni svuda pa i kod nas. Redheven. Poreklom je iz SAD. Stablo je umerene bujnostj i odliĉne rodnosti, tako da se ubraja u

najrodnije sorte bresaka. Plodovi su srednje krupni (100—150 g) i okruglastog oblika Pokozica ploda je prekrivena crvenom prevlakom. Meso je ţuto, dosta cvrsto, vrlo ukusno i odvaja se od koštice. Sazreva krajem jula. Veoma je zastupljena u našim novim plantaţama bresaka (oko 50 %).

Halenheven. Poreklom je iz SAD. Odlikuje se umereno bujnim stablom i odliĉnom rodnošću. Plod je srednje krupan ili krupan (130—160 g), okruglastog oblika. Pokoţica ploda je crvena do zatvoreno-crvena. Meso je ţuto, malo crveno oko koštice. Vrlo je kvalitetno i odvaja se od koštice. Ubraja se u sorte koje su pogodne za transport i hlaĊenje. Sazreva poĉetkom avgusta.


Elberta. Poreklom je iz SAD. Ima vrlo bujno i dosta rodno stablo. Plod ie krupan (180—200 g), izduţenog oblika, ĉesto asimetriĉan. Pokoţica ploda je maljava, sa sunĉane strane je narandţastoţute boje Meso je ţuto, a ispod pokoţice i oko koštice crvenkaste boje. Odvaja se od koštice.

Postoji veći broj sorti bresaka sa imenom elberta: junska elberta julska elberta, rana elberta, elbert fej itd. Sve se meĊusobno razlikuju.

Haleova pozna. Poreklom je iz SAD. Odlikuje se srednje bujnim stablom i zadovoljavajućom rodnošću. Plod je vrlo krupan (200— 250 g), a ponekad dostiţe i do 800 g. Oblika je okruglastog i simetriĉnog. Pokoţica ploda je narandţasto-crvenkasta prekrivena crvenom bojom sa prelivom u plavo. Meso je ţuto, prijatnog ukusa, ispod pokoţice rumeno, a oko koštice crveno, odvaja se od koštice. Sazreva krajem avgusta i poĉetkom septembra.

Smatra se jednom od najboljih sorti bresaka u svetu. Ima svestranu upotrebu. Mana joj je što je osetljiva na mraz i što polen teţe klija.

Od novih sorti bresaka koje se uvode u proizvodnju istiĉu se svojim kvalitetima: dţersilend, sautheven, feirheven, diksidţem, triodţem, redskin, rio oso gem i dr.

SORTE KAJSIJA

Krupna rana. Nepoznatog je porekla. Odlikuje se dosta bujnim ali nedovoljno rodnim stablom. Plod je krupan (100—140 g), jajastog oblika, pravilnih simetrija. Pokoţica ploda je bledoţuta, dok je sa sunĉane strane prekrivena rumenilom. Meso je zlatnoţute boje. Ima slatku jezgru. Sazreva krajem juna meseca.

Ovo je jedna od najboljih ranih sorti kajsija u svetu, te se zbog ranog sazrevanja najviše i ceni. Dobar kvalitet ploda i rano sazrevanje nadoknaĊuju slabiju rodnost.

Lijabo. Poreklom je iz Francuske. Odlikuje se bujnim stablom ümerene rodnosti. Plod je krupan (60—80 g), okruglastog oblika, a ponekad je i jajast. Pokoţica ploda je bledoţuta, a sa sunĉane strane rumena. Meso je slatko, svetloţuto, topi se u ustima. Ima gorku jezgru. Sazreva krajem juna ili poĉetkom jula.

Lijabö se naroĉito ceni jer rano sazreva i ima kombinovana svojstva ploda. MeĊutim, zbog ranog cvetanja strada od mrazeva te je treba gajiti u toplim rejonima. Zapaţeno je da neke forme ove sorte imaju morfološku besplodnost (defektne tuĉkove), što se smatra manom.

MaĊarska najbolja. Poreklom je iz MaĊarske. Odlikuje se ume-reno bujnim i vrlo rodnim stablom. Plod je srednje krupan (45— 65 g) i okruglastog oblika. Pokoţica ploda je intenzivno ţuta sa tamno-crvenom dopunskom bojom. Na pokoţici se vrlo ĉesto zapaţaju mrke taĉke karakteristiĉne za ovu sortu. Meso je narandţasto, ĉvrsto, soĉno i aromatiĉno. Jezgra je gorka. Sazreva polovinom jula.

Ovo je jedna od najrasprostranjenijih sоrti kajsije u nas. Keĉkemetska ruţa. Poreklom je iz MaĊarske. Stablo je slabo bujno i vrlo rodno. Zbog dobre rodnosti

plodovi su ĉesto sitni. Plod je srednje krupan (40—50 g), pljosnatog i nesimetriĉnog oblika. Pokoţica je svetloţuta a sa sunĉane strane rumena. Meso je bedo-ţuto, prijatnog ukusa i ĉvrsto. Ima gorku jezgru. Sazreva u drugoj polovini jula. U nas je naroĉito raširena oko rejona Subotica-Horgoš. Naroĉito se ceni zbog poznog sazrevanja, kasnog cvetanja i pogodnosti za konzervnu industriju. Lako se raspoznaje jer se na peteljci lista, kod liske, nalaze dva izraţena zaliska.

Luizet. Poreklom je iz Francuske. Stablo je bujno i umereno rodno. Plod je srednje krupan do krupan (50 — 70 g), jajastog oblika i spljošten sa strane. Pokoţica ploda je svetlonarandţasta sa intenzivno crvenom bojom na sunĉanoj strani. Meso je narandţasto, ĉvrsto, slatko. Jezgra je takoĊe slatka. Sazreva u drugoj polovini jula.

Luizet se ubraja u najistaknutije sörte kajsije u svetu. Vrlo je cenjena jer se podjednako dobro koristi za sveţu upotrebu, preradu i sušenje.

Pored navedenih sorti kajsija, u proizvodnji su dale dobre rezultate i sledeće: breda, rojal, ambrozija, holubova, pavijot i dr.

SORTE TREŠANJA

Trţišna rana. Poreklom je iz Nemaĉke. Odlikuje se bujnim i veoma rodnim stablom. Plod je sitan do srednje krupan (2,5— a g) i nepravilno srcastog oblika. Pokoţica je tanka, glatka, sjajna i svetlo-crvene boje. Meso je meko i tamno-crvene boje. Ima obojen sok.

Koštica se odvaja od mesa. Sazreva u prvoj polovini maja. Interesantna je zbog ranog sazrevanja. Hedefingenska. Poreklom je iz Nemaĉke. Stablo je bujno i rodno. Plod je krupan do vrlo krupan (6—

6,5 g), okruglasto-srcastog oblika. Pokoţica ploda je tamnocrvena i lepog izgleda. Meso je ĉvrsto, svetlo-crveno i vrlo kvalitetno, odvaja se od koštice. Udeo koštice u ukupnoj teţini ploda je mali. Sazreva sredinom juna.

Vrlo je kvalitetna svetska sorta koja je i u našoj zemlji dosta zastupljena. Germersdorfska. Poreklom je iz Nemaĉke. Stablo je bujno i rodno. Plod je krupan i vrlo krupan (6—

6,5 g), srcastog oblika. Pokoţica ploda je zatvoreno-crvena, a u punoj zrelosti skoro potpuno crna. Meso je ĉvrsto, soĉno, bledocrveno. Koštica je sitna i odvaja se od mesa. Sazreva sredinom juna.

Droganova ţuta. Poreklom je iz Francuske. Stablo je umerene bujnosti i rodnosti. Plod je krupan


(5,5—6 g) i okruglastog oblika. Pokoţica ploda je svetloţuta (sliĉna ćilibaru), tanka i za vreme kiše puca. Meso je bledoţuto, ĉvrsto, soĉno i odvaja se od koštice. Sazreva krajem juna.

Ovo je sorta prvenstveno dobra za tehnološku upotrebu zbog ţutog mesa. Za stonu upotrebu nije pogodna, jer ima malo gorku nijansu u ukusu ploda.

Pored navedenih sorti, dobre su i sledeće novije sorte trešnje: emperor francis, sue, van, bing, lambert, štreken, bigaro, i dr.

SORTE VIŠANJA

Majurka (petrovaradinska). Smatra se da je poreklom iz Nemaĉke. Stablo je srednje bujno do bujno, umerene rodnosti. Plod je srednje krupan (4—5 g), izduţeno-okruglastog oblika. Pokoţica ploda je tamnocrvene boje, debela i ĉvrsta. Meso je tamnocrveno, soĉno, malo gorko. Sazreva krajem maja ili poĉetkom juna.

Ova sorta višanja je dosta raširena u okolini Petrovaradina i u severnoj Baĉkoj. Interesantna je zbog ranog sazrevanja, ali ima manu da joj plodovi neravnomerno sazrevaju, pa je zbog toga i berba neravnomerna.

Kereška. Poreklom je iz MaĊarske. Stablo je bujno i dobre rodnosti. Plod je krupan (5—6 g), okruglastog oblika, malo spljošten sa strane. Pokoţica ploda je crvena do tamnocrvene. Meso je crvenkasto. Sok je ruţiĉaste boje. Sazreva krajem juna.

Poslednjih godina naglo prodire u plantaţne voćnjake. Do sada je dala dobre rezultate, naroĉito kada su obezbeĊeni dobri oprašivaĉi.

Maraska. Nepoznatog je porekla. Raširena je u Dalmaciji i van toga podruĉja nema veliku privrednu vrednost. Stablo je umerene bujnosti i rodnosti. Rano prorodi. Plod je sitan ili srednje krupan (2,5—3,5 g), okruglastog oblika. Pokoţica ploda je tamno crvena do crna. Meso tamno-crvene boje. Sazreva u drugoj polovini juna.

Gaji se prvenstveno za dobijanje prvoklasnih likera „maraskino". U drugim podruĉjima naše zemlje ne daje liker takvog kvaliteta kao u Dalmaciji.

Španska. Verovatno je poreklom iz Španije. Stablo je umereno bujno i rodno. Plod je srednje krupan do krupan (4,5—5,5 g), okruglastog oblika. Pokoţica ploda je crvena. Meso je meko, soĉno, ruţiĉasto. Sok bledoţućkaste boje do bezbojan. Sazreva krajem juna i poĉetkom jula.

Pored navedenih u proizvodnji su dale dobre rezultate i sledeće sorte višanja: lotova, majska višnja, osthajmska, riĉmorensi, hajmanova konzerva, hajmonov rubin i druge.

SORTE MARELA

Marele su hibridi trešnje i višnje. Neki struĉnjaci ih ubrajaju u višnje, dok ih drugi izdvajaju kao zasebnu voćnu vrstu. Za marele je karakteristiĉno uglavnom to štö im stablo podseća na trešnju, dok su osobine plodova sliĉnije višnji. U vrlo kvalitetne sorte ubrajaju se: kraljevska marela, kraljica hortenzija, lepa od šatneja, pozna marela, osenĉena marela i druge.

IZBOR SORTI

Pri izboru sorti za podizanje voćnjaka treba se, pored ostalog, rukovoditi i mogućnošću oprašivanja, odnosno oploĊavanja i zametanja plodova. Ovo zbog toga što se sorte nekih voćaka mogu oprašivati sopstvenim cvetnim prahom (samooplodne sorte), dok se druge, da bi se oplodile, moraju oprašiti cvetnim prahom neke druge sorte (samobesplodne sorte).

U samooplodne spadaju gotovo sve sorte kajsija i bresaka, većina sorti šljiva, višanja i ribizla, zatim orasi, agrumi, evropske kupine i neke sorte maslina.

Samobesplodne su jabuke, kruške, trešnje, slatki badem, gotovo sve sorte lešnika i većina sorti maslina.

Pri podizanju voćnjaka, pa i onih malih na okućnicama, posebnu paţnju treba obratiti pravilnom izboru i rasporedu sorti samobesplodnih voćaka, kako bi se obezbedilo meĊusobno uspešno oprašivanje, a samim tim i obimna rodnost. Pri izboru i rasporedu sorti samobesplodnih voćaka treba imati na umu da za meĊusobno, unakrsno oprašivanje nisu pogodne sve sorte s obzirom da su neke dobri a druge loši oprašivaĉi. Tako, na primer, kod jabuke kao dobri oprašivaĉi smatraju se sledeće sorte: zlatna parmenka, lepocvetka, zlatni i crveni delišes, kaselka, ontarior crveni i beli astrahan, londonski peping, šampanjka, ananasova reneta, budimka, tetovka i dr. U loše oprašivaĉe se ubrajaju: kanatka, boskopka, bobovec, starkig, grafenštajnka, baumanova reneta itd.

Od sorti krušaka u dobre oprašivaĉe spadaju: karamanka, klerţo, krasanka, viljamovka, kongresovka, klapova, lebrenova, gijatova itd. a u loše: kaluĊerka, dilova, lukasova, amajliška i dr.

Imajući sve ovo u vidu, pri podizanju voĉnjaka u kome će se gajiti samobesplodne voćke, ne moţemo se ograniĉiti samo na jednu sortu, već moramo odabrati najmanje dve, a još sigurnije tri ili više sorti koje se meĊusobno dobro oprašuju i obezbeĊuju obilan i kvalitetan rod.

Pri izboru samobesplodnih sorti, odabraćemo prvo po svom ukusu jednu, dve ili više sorti, koje ćemo gajiti radi proizvodnje plodova, a zatim ćemo odabrati oprašivaĉe koji najbolje odgovaraju glavnim sortama.


Kao oprašivaĉe valja odabrati sorte s kvalitetnim polenom koji sazreva u doba kada cvetaju i glavne sorte i koji omogućuje dobru oplodnju, kvalitetan i obilan rod. Pored toga sorte oprašivaĉa treba da imaju pribliţno isti vek kao i glavne sorte i, što je vrlo znaĉajno, da budu dobro prilagoĊene lokalnim uslovima.

Sam razmeštaj sorti u voćnjaku moţe biti razliĉit, ali uvek takav da omogućuje pravilno oprašivanje. Obiĉno se radi ovako: ako sorte koje se gaje kao glavne i same meĊusobno dobro oprašuju, onda se smenjuju sa po 4 ili najviše 6 redova. MeĊutim, kad su glavne sorte izrazito loši oprašivaĉi onda se sa dobrim oprašivaĉima smenjuju posle svaka dva reda.

V O Ć N J A K

ORGANI VOĆAKA

Organi voćki su: koren, deblo i kruna.

Koren Koren je podzemni deo voćke i sastoji se od osnovnog korena, ţilica i korenovih dlaĉica. Svi ovi

delovi korena zajedno ĉine korenov sistem. Zadatak korenovog sistema je da uĉvršćuje i hrani voćku, a ĉesto sluţi i za razmnoţavanje putem izdanaka i reznica. Za ishranu voćaka, odnosno za upijanje vode iz zemljišta i u njoj rastvorenih hranljivih sastojaka sluţe korenove dlaĉice.

Deblo Deblo je središni uspravni deo voćke, i nalazi se izmeĊu korena i krune. Mesto na kome koren

prelazi u deblo naziva se korenov vrat. Voćke ţbunastog oblika, kao što su maline, kupine, ogrozd i ribizle, nemaju debla. Glavna uloga debla je da sprovodi nepreraĊenu hranu koju korenove dlaĉice s vodom izvlaĉe iz zemljišta i sprovodi je u krunu, odnosno u lišće voćke gde se ova hrana preraĊuje i tako preraĊena putem debla vraća se u koren. Deo ove preraĊene hrane koren koristi za sopstvenu ishranu, što mu omogućuje dalji razvitak, a delom i za stvaranje rezervi hrane. Deo hrane koja će sluţiti kao rezerva zadrţava se i u samom deblu.

Kruna Kruna je nadzemni deo voćke i nasaĊena je na deblu. Veliĉina, oblik i struktura, u svom prirodnom

obliku, karakteristiĉni su za svaku vrstu posebno. Tako, na primer, krune jabuke, kajsije, šljive i trešnje najĉešće naginju okruglastom obliku; kruške, sem nekih sorta — piramidalnora obliku, dok kruna bresaka po obliku podseća na kišobran, a višnje na ţalosnu vrbu. U izvesnoj meri na obim i oblik krune mogu da utiĉu i drugi ĉinioci, kao što su — podloga, zemljište, poloţaj, duţina debla itd.

Delovi krune. Središni deo voćke koji predstavlja produţetak stabla naziva se voditeljica. Grane koje izbijaju iz samog debla ili njegovog produţetka, voditeljice, nazivaju se osnovne, ramene ili skeletne grane. Iz ovih osnovnih grana izbijaju boĉne grane ili kako se još nazivaju — pomoćne ili grane drugog reda. Iz grana drugog reda izbijaju grane trećeg reda itd.

Pored ovih grana u kruni voćaka razlikujemo kratke i duge mladare. Kratki mladari su, kao što se vidi već i po samom nazivu ograniĉenog rasta. Lišće je na njima u obliku rozete, jer su im ĉlanci veoma kratki, tako da ih skoro i nema, a pupoljci su delom lisni, tlelom cvetni. Dok se kratki mladari nalaze u unutrašnjosti krune! drugi mladari se nalaze na njenoj periferiji gde su povoljniji uslovi za njihov porast, pa zato i dostiţu veću duţinu. Za razliku od kratkih mladara, dugi mladari obiĉno nose lišće i drvne pupoljke. Drugim reĉima, u kruni voćke postoje dve vrste mladara: drvni, koji sluţe za izgradnju skeleta voćke, i rodni mladari. Kod koštiĉavog voća drvni mladari nose i drvne i rodne pupoljke, tako da mogu imati dve funkcije. Kod jabuĉastog voća, meĊutim, drvni mladari nemaju rodnih, odnosno cvetnih pupoljaka, ali se pogodnom rezidbom i ishranom mogu kao i lisni pupoljci pretvoriti u rodne.

Rodno drvo je kod koštiĉavog voća jednogodišnje, a kod jabuĉastog, uglavnom, višegodišnje. Rodno drvo ĉine: vite rodne granĉice, krute rodne granĉice, prstenaste bodlje, rodni kolaĉi i sloţeno rodno drvo.

Vite rodne granĉice su mladari dugi do 20 cm. U drugoj godini ovi mladari se završavaju cvetnim pupoljcima, dok po celoj svojoj duţini imaju lisne i drvne pupoljke (sl. 3).

Krute rodne granĉice su nešto kraće od vite rodnih granĉica (5—15 cm), a nešto duţe od prstenastih bodlji. Za razliku od ovih poslednjih, krute rodne granĉice nemaju pri osnovi prstenaste ostatke lišća. Krute rodne


granĉice izbijaju pod pravim uglom. Duţ ovih granĉica nalaze se po nekoliko drvnih i lisnih pupoljaka, a na vrhu — cvetni pupoljak. Ukoliko su uslovi povoljni, ovaj cvetni pupoljak se rascvetava još prve godine, a u suprotnom — u jednoj od narednih godina (sl. 4).

Prstenaste bodlje i izraštaji su kratko rodno drvo dugaĉki svega 2—3 cm. U osnovi prstenaste bodlje nalazi se lisna rozeta, a na vrhu lisni pupoljak. Ukoliko je ovaj vršni pupoljak dobro hranjen i osvetljen on se još tokom leta pretvara u cvetnik; ukoliko, pak, nema ovih delova, ovaj vrški pupoljak ostaje i nadalje cvetni (sl. 5). U sluĉaju kad se zbog slabog osvetljenja i ishrane vršni pupoljak prstenaste bodlje ne moţe da pretvori u cvetni, prstenasta bodlja se nešto izduţuje i postaje nerodna granĉica, tzv. nerodna prstenasta bodlja (sl. 6). Rodni kolaĉi javljaju se kod jabuke i kruške, a nastaju prošire-njem dela granĉica na kome su ostali oţiljci od obranih plodova. Do proširenja ovog dela granĉice dolazi zbog nagomilavanja hranljivih sastojaka koje plodovi nisu uspeli da iskoriste. S obzirom na ovakvu rezervu hrane, naredne godine se na ovim proširenira mestima gran-ĉica

obrazuju cvetni pupoljci i stvara rodno drvo (sl. 7). Tokom vegetativnog perioda se iz drvnih pupoljaka vitih i krutih rodnih

granĉica razvijaju mladari koji na vrhu takoĊe imaju cvetne pupoijke. Na ovaj naĉin za nekoliko godina se rodne granĉice više puta razgranavaju stvarajući kratke rodne granĉice i rodne kolaĉe, odnosno sloţeno rodno drvo krivudavog oblika, što je ĉest sluĉaj kod starijih voćaka (sl. 8).

Kod koštiĉavog voća rodno drvo ĉini kratke i duţe rodne gran-ĉice i kitice.

Rodne granĉice koštiĉavog voća imaju drugaĉiji raspored drvnih i rodnih pupoljaka u odnosu na jabuĉasto voće. Na rodnim granĉicama koštiĉavog voća rodni pupoljci su boĉni, dok se drvni pupoIjci nalaze na vrhu granĉica. Drvni i lisni pupoljci su narodnim granĉicama ĉesto grupisani po dva ili tri na istom kolencetu. Ako se na tom mestu nalaze zajedno dva pupoljka, jedan je uvek drvni, a drugi cvetni. Ukoliko ih, pak, ima tri, onda su krajnji pupoljci cvetni, a srednji drvni. Na nekim granĉicama su svi boĉni pupoljci cvetni a samo je vršni pupoljak lisni.

Rodne kitice koštiĉavog voća karakteristiĉne su za šljive, kajsije, trešnje i višnje. Ove kitice su duge svega 2—4 cm i na vrhu imaju po 3—8 pupoljaka od kojih su srednji drvni a krajnji cvetni.

Breskve imaju dve vrste rodnih granĉica: prave i laţne.


Prave rodne granĉice po celoj svojoj duţini obiĉno imaju tri pupoljka, od kojih su dva cvetna, a jedan lisni.

Laţne rodne granĉice, za razüku od pravih, po celoj duţini imaju samo cvetne pupoljke, a lisne samo na vrhu. Sliĉno rodno drvo je i u kajsije.

RAZMNOŢAVANJE VOĆAKA

Voćke se razmnoţavaju semenom. Ali ovim naĉinom se sortna svojstva obiĉno ne prenose u celini na potomstvo. Zato se u savremenom voćarstvu voćke razmnoţavaju vegetativnim naĉinom. Vegetativni naĉini razmnoţavanja mogu biti: reznicama, kalemima, poloţnicama, izdancima i dr. Za razmnoţavanje jabuke, kruške, šljive, breskve, višnje, trešnje i drugih vrsta seje se seme divljih voćaka da bi se dobile divljake (podloga), na koje se onda kaleme kulturne, pitome sorte. Na taj naĉin posaĊena sadnica u voćnjaku sastoji se iz dva dela: iz podloge (divljaĉice) i na njoj nakalemljene kalem-granĉice ili samo jednog okca plemenite sorte.

Nar, smokva, ribizla i vinova loza razmnoţavaju se reznicama. Reznicama posaĊenim u zemlju potrebna je odreĊena vlaga i temperatura zemljišta da bi se omogućilo oţiljavanje, dok iz nadzemnog

dela izrastaju mlade granĉice s listovima koje liĉe na materinsku biljku. Njih nije potrebno kalemiti. Za oţiljavanje se uzimaju obiĉno odrvenele reznice, koje se spremaju u jesen posle opadanja lista.

U toplim lejama mogu se kod nekih voćaka proizvoditi reznice iz zelenih listova (limun i dr.). Pri razmnoţavanju poloţnicama, letorasti (zeleni ili odrveneli) ukopavaju se u zemlju tako da na

površini ostane svega nekoliko pupoljaka. U jesen, kada se obrazuju ţile, takav lastar se odvaja od materinskog stabla (korena) i presaĊuje.

Oţiljenim letorastima razmnoţavaju se maline, višnje i dunje. Letorasti koji su izrasli iz korena biljke i oţilili se odvajaju se u proleće i presaĊuju.

PODLOGE VOĆAKA

Za razmnoţavanje voćnih vrsta upotrebljavaju se podloge. Podlogom se zove deo voćke na kojem je nakalemljena plemenita sorta. I. V. Miĉurin je govorio: „Podloga — to je temelj plemenite voćke". Podloga utiĉe na dubinu oţiljavanja, bujnost, dugoveĉnost, rodnost i kvalitet plodova voćaka, zato se izboru podloga kao i izboru sorata posvećuje velika paţnja.

U voćarskoj praksi se upotrebljavaju dve vrste podloga: podloge proizvedene iz semena (sejanci) i podloge koje su proizvedene vegetativnim putem: reznicama, korenjacima, izdancima (vegatativne podloge). U sušnim krajevima i tamo gde se ne oskudeva u zemljištu, obiĉno se za podloge koriste sejanci. Voćke na ovakvim podlogama imaju dubok korenov sistem, višlje stablo i obimniju krunu, docnije stupaju u rod, ali raĊaju obilno po jednom stablu i dugoveĉne su. Voćke na vegetativnim podlogama su slabe bujnosti, imaju plići korenov sistem, kraći vek, manje su otporne prema negativnijim ĉiniocima, ali zato rano prorode, daju kvalitetnije i veće prinose po jedinici površine, mogu da se gaje i u obliku špalira, a zbog manjeg rasta lakše se štite od bolesti i štetoĉine i lakše se beru, pa se ovi poslovi obavljaju brţe i s manje radne snage. Kod nas u Jugoslaviji intenzivni zasadi jabuka i krušaka, kako oni na poljoprivrednim gazdinstvima tako i oni na okućnicama, najĉešće podiţu na vegetivnim podlogama: jabuke na tzv. EM podlogama, a kruške na podlozi vegetativno razmnoţene dunje, kojih ima raznih tipova: A, B, C, D, E, F, G. Sve pomenute vegetativne podloge se razlikuju prema bujnosti, oţivljavanju, srašćivanju s vijokom, zahtevima prema zemljištu, vlazi i drugim uslovima i osobinama, o ĉemu proizvoĊaĉi kalemova, a i kupci, moraju da vode raĉuna.

Kao generativne podloge za kvalitetne sorte šljiva u Jugoslaviji se skoro iskljuĉivo koriste sejanci dţenarike, a od vegetativnih podloga najpogodnije su zasad neke domaće sorte koje se razmnoţavaju izdancima, kao što su petrovaĉa, crnošljiva, poţegaĉa i crvena ranka.

Kao podloge za breskve najĉešće sluţe generativne podloge, od kojih su do sada u Srbiji najbolji rezultati postignuti sa sejancima vinogradskih bresaka.

Kao podloge za kajsiju kod nas su najbolje rezultate dale neke domaće sorte šljiva, bilo da su razmnoţene semenom ili izdancima. Najpogodnije su za ovu svrhu belošljiva, crvena ranka i petrovaĉa.

Za trešnje i višnje uglavnom se kao podloge koriste sejanci divlje trešnje („vrapĉare"). Za dunje većeg rasta koriste se generativne podloge (beli i crveni glog), a za patuljaste oblike — vegetativne podloge


(dunja EM-A). Za orah se obiĉno kao podloga koriste sejanci crnog i domaćeg oraha; za lesku — sejanci kvalitetnih

sorti leske ili sejanci meĉije leske (za bujnije obike leske), a za slatki, kulturni badem kao podloga sluţi gorki badem.

PROIZVODNJA PODLOGA SEMENOM

Dobro seme se dobija od zrelih i potpuno zdravih plodova voćaka. Seme se suši u senci. Ako se ĉuva u toku zime, a u proleće se nestratifikovano seje, onda ono u istoj godini ne niĉe, već tek kroz godinu dana. Seme za setvu mora posle berbe da proĊe kroz izvesno ,,dozrevanje" — da bi se u njemu odigrali neki sloţeni hemijski procesi. Seme dozreva pri dovoljnoj vlazi, u promajnoj (provetrenoj) prostoriji i pri temperaturi od plus do minus 7°C. Ovaj naĉin se zove stratifikacija ili peskovanje. Za stratifikovanje se uzima 3—4 dela krupnozrnog peska, koji se ispere u ĉistoj vodi i dobro pomeša s jednim delom semena (kod krupnog semena — kajsije i breskve — uzima se 5—6 delova peska).

Dobro izmešano i pokvašeno seme stavi se u sanduĉiće i ĉuva u podrumu. S vremena na vreme seme se kvasi i meša da bi do njega dopro vazduh odreĊene temperature.

Pomešano seme moţe se staviti u sanduk i preko zime zakopati u zemlju na dubinu 30—35 cm, gde će dozrevati bez ikakvog mešanja.

Za razliĉito seme potrebno je i razliĉito vreme stratifikacije: za dunju 60-70 dana, jabuku i krušku 100-120 dana, kajsiju i breskvu 90-100, za dţeneriku 150-200, višnju i trešnju 200-250, za badem i orah 45—60 dana.

Ako se daju ovi rokovi, moţe se seme na vreme pripremiti za setvu. Seme višnje i trešnje moţe se stratifikovati već poĉetkom avgusta dţenerike poĉetkom septembra,

mahalepske višnje u oktobru, breskve i kajsije u novembru, jabuke i kruške u decembru, dunje u januaru. Seme voćaka moţe se sejati u jesen i u proleće. Kod jesenje setve seme kajsije, breskve, jabuke,

kruške i dunje se ne stratifikuje, pošto ono taj period provede u zemlji. Stratifikaciju traţe višnja, trešnja, dţanarika i mahaleb. One se seju stratifikovanim semenom.

Setva semena jabuĉastih voćaka Za dobijanje sadnica jabuke, kruške i dunje prvo se odgaje divIjake, a zatim se one vade i sade na

nova mesta i kaleme. Seme jabuke, kruške i dunje seje se na dubinu 2—3 cm. Setva se obavlja na zemljištu koje je uzorano ili izriljano na dubinu 20—25 cm. Duţ prekopanog zemljišta prvo se zategne kanap, zatim se odgovarajućim alatom napravi brazdica i u nju polaţe seme na 2 cm jedno od drugog. Zatim se brazdica zatrpa sitnom zemljom i pospe kompostom ili strugotinom u debljini 2 cm. Ovo se radi da se ne bi stvarala pokorica, koja moţe da smeta pri nicanju divljaĉica. MeĊu redovima razmak treba da je 20—25 cm. Setva se vrši u jesen ili u proleće. U toku leta zemljište u meĊuredovima i u redovima se okopava 5—6 puta da bi se uništio korov. Zaliva se 10 do 12 puta pomoću plitkih jarkova, koji se prave meĊu redovima.

Ako divljaĉice gusto izniknu vrši se proreĊivanje i ostavlja razmak od 3—5 cm izmeĊu njih. U jesen divljake se vade i sade na druge parcele, gde se kaleme.

Setva semena koštiĉavih voćaka Seme koštiĉavog voća — kajsije, breskve, šljive, dţenarike i višnje niĉe dobro i divljaĉice rastu brzo,

te se mogu kalemiti iste godine kada je izvršena setva. Agrotehnika i nega useva ista je kao i kod jabuĉastih voćaka. Razlika je u tome što se krupno seme

(kajsija i breskva) seje na dubinu 5—6 cm. Seme se razmešta u brazde na odstojanju 10—12 cm. MeĊuredno odstojanje iznosi 50—60 cm.

Kod koštiĉavih voćaka, posle nicanja biljke se proreĊuju na odstojanju 15—20 cm. Na istoj parceli se sade divljake jabuke, krušкe i dunje prema zategnutom kanapu. Divljake se sade u redove na odstojanju 20—25 cm, s razmakom 60—70 cm izmeĊu redova. Pri samoj sadnji kopaju se jamice i u njih vertikalno sade divljake do na 1—2 cm ispod korenovog vrata. Zemljište okolo divljake dobro se nagazi. Pred sadnju ţile divljaka se oreţu na duţinu 12—15 cm. Ovo se ĉini zato da bi se ţile razvijale u stranu. ZasaĊene divljake oreţu se na visini 25 — 30 cm. Nega se sastoji u okopavanju, uništavanju korova i zalivanju.

Divljaĉice treba dobro Ċubriti i ĉesto zalivati. Agrotehniku treba podesiti da divljake do jeseni odebljaju na 8 — 10 cm. Kod takvih divljaka dobro se primaju kalemljeni pupoljci, dok se prerasle (debele) divljake u proleće moraju kalemiti u procep kalem-granĉicom sa 2 — 3 pupoljka.

KALEMLJENJE VOĆAKA OKULIRANJEM

U proizvodnji sadnica primenjuje se kalemljenje okuliranjem ili oĉenjem, jer je to najjednostavniji, najbrţi i najjevtiniji naĉin kalemIjenja.

U pogledu vremena, okuliranje se moţe obaviti bilo u proleće na terajući pupoljak (maj-juni) ili u jesen na spavajući pupoljak (avgust-septembar). Po pravilu, ranije se okuliraju vrste s koštiĉavim plodovima od onih s jabuĉastim plodovima. Redosled kalemljenja bi bio ovakav: kajsija i šljiva na sejance ili klonove domaće šljive; kruška na sejance kruške; trešnja i višnja na sejance trešnje; kruška na dunju; jabuka na mladice i divljaĉice jabuke; breskva na vinogradarsku breskvu; dunja na dunju i šljiva na dţenariku.


Okuliranje oraha obiĉno se vrši krajem jula i poĉetkom avgusta. No, pri odreĊivanju vremena za okuliranje valja koristiti i iskustva voćara iz tog kraja.

Dve do tri nedelje pre kalemljenja, kod podloge se noţem uklanjaju granĉice sa stabla do visine 25 — 30 cm iznad površine zemlje, a na sam dan kalemljenja stablo se obriše krpicom da bi se uklonila zemlja. Za kalem-granĉice uzimaju se zreli letorasti od 5 do 6 mm debIjine, i to sa stabala koja već daju rod. Sa odseĉenih letorasta odmah se uklanjaju listovi i zalisci, a ostavlja samo lisna dršкa od 1 — 1,5cm duţine. Ako ne moţe odmah da se obavi kalemljenje, kalem-granĉice se ĉuvaju na prohladnom mestu u vlaţnom materijalu (krpe ili novine).

Kalemljenje se obavlja u prohladno vreme i izvodi oštrim kalemarskim noţem. Ruke treba da su ĉiste. Za kalemljenje se uzimaju pupoljci sa srednjeg dela letorasta, pošto su oni najzreliji. Sa kalem-granĉice se kalemarskim noţem odseca pupoljak korom (s tankim slojem drveta) 2,5—3 cm duţine.

Pri kalemljenju kalem-granĉicu treba drţati u levoj ruci, a desnom rukom pomoću kalemarskog noţa odsecaü pupoljke s delom kore. Odseĉeni pupoljak uzima se za lisnu dršku prstima leve ruke, i pri tome se pazi da se ne dodiruje površina reza. Zatim se kalemarskim noţem na divljaci (podlozi) napravi rez u vidu slova T. Tupom stranom kalemarskog noţa oprezno se odvoji kora i uvlaĉi pupoljak tako da on sam sebi napravi leţište, pri ĉemu treba voditi raĉuna da se gornji deo pupoljka priljubi uz popreĉni rez na podlozi. Po ubacivanju pupoljka on se vezuje. Vezivanje ne sme biti ni labavo ni ĉvrsto, već tako da pupoljak bude dobro priljubljen uz podlogu. Vezivo se omotava spiralno, a poĉinje neposredno ispod pupoljka, zatim se obmotava iznad njega i onda redom, dok se vezivo nepodveţe ispod pupoljka tako da okce ostane slobodno. Za vezivo sluţe rafija, lika ili gumice.

Posle dve nedelje vrši se kontrola kalemljenja. Kod neprimljenih kalemova kora se smeţura, a pupoljak osuši. Takva podloga se ponovo kalemi sve dok se na podlozi ne podlubi kora. Na primljenim kalemovima vezivo treba olabaviti.

Za kalemljenje treba imati dobro naoštren noţ i operaciju obavIjati ĉistim rukama. Postoji i drugi naĉin okuliranja. To je okuliranje bez drveta. Njegovo preimućstvo se sastoji u tome

što se moţe bolje priljubiti pupoljak, naroĉito kod višnje, šljive, kajsije, ruţe, limuna i drugih. Ali ovaj naĉin je sloţeniji i sporiji.

Nega kalemova Sledeće godine rano u proleće 15—20 cm iznad kalemljenog pupoljka treba divljaku odseći. Da bi

se pupoljak nove sorte još brţe razvijao, treba uklanjati sve pupoljke koji se razvijaju na podlozi. Kada iz nakalemljenog pupoljka izraste letorast (8—10 cm), treba ga privezati za patrljak divljake da bi se razvijao vertikalno. U jesen patrljak podloge treba odseći. Patrljak se moţe odrezati i u proleće iznad samog pupoljka, ali to treba raditi oprezno, da se mladar ne bi oštetio. Da bi se, pak saĉuvao od dodira vetra ili povreda na neki drugi naĉin uz letorast treba pobiti kolac i privezati ga za njega.

Dalja nega se sastoji u okopavanju voćnjaka, uništavanju korova i zalivanju voćaka. U toku porasta okulanta na njemu poĉinju da se razvijaju boĉne granĉice iz pupoljaka koji se nalaze

u pazuhu lista. Pri dobroj nezi kalema jabuĉastih i koštiĉavih vrsta voćaka moţe se još prve godine pristupiti

formiranju krune. Formiranje krune obavlja se od 25. maja do 10. juna. U tom cilju treba vrhove okulanta skratiti na visinu 75—80 cm da bismo podstakli porast boĉnih granĉica. Od razvijenih granĉica treba ostaviti 6—7 gornjih, jaĉe razvijenih, a donje ukloniti, pri ĉemu obavezno ostaviti list iz ĉijeg pazuha je izrasla granĉica. Ovaj list sluţi za debljanje stabla okulanta.

Ovako formirani kalemi imaju stablo visoko 40—50 cm sa krunom koja se sastoji od 5 do 6 boĉnih grana, koje se formiraju po spratovima ili po razraĊenom spratnom sistemu.

Pri dobroj nezi sadnice se mogu vaditi u jesen i saditi na stalno mesto u voćnjaku.

PROIZVODNJA BRESAKA IZ SEMENA - KOŠTICA

Neki voćari gaje breskvu na okućnici proizvedenu od koštice bez kalemljenja. Breskve pripadaju vrstama koje ĉesto daju semensko potomstvo s pribliţnim osobinama materinske voćke. MeĊutim, sve vrste i sorte ne poseduju ovu osobinu. Dobro prenose svoje osobine sorte lola i obilnaja, a slabije elberta i stark. Voćke odgajene iz semena bez kalemljenja imaju bujniji rast, bolje podnose niske temperature i plitke podzemne vode, otpornije su prema gljiviĉnim bolestima, ali kasnije stupaju na rod (3—4 godine).

Seme bresaka seje se u rasadniku novembra. Ono se stavlja u jame duboke i široke po 40 cm. Jame se popune zgorelim stajnjakom. U svaku jamu stavljaju se dve koštice breskve. U proleće, posle nicanja, slabiju biljku treba ukloniti. Agrotehnika u rasadniku se sastoji u obradi zemljišta, Ċubrenju, zalivanju, formiranju krune i orezivanju mladih voćaka.

PODIZANJE I NEGA VOĆNJAKA

IZBOR MESTA

Mesto predviĊeno za voćnjak pre svega treba da je dobro osunĉano. Voćne vrste koje zahtevaju više svetlosti su kruška, trešnja, kajsija i breskva, dok nešto manje svetlosti, odnosno izvesno zasenjavanje


podnose šljiva i jabuka. U svakom sluĉaju voćke ne treba saditi pored visokog, dekorativnog drveća, pošto ono svojom senkom zagušuju voćke.

Zemljište na kome se podiţe voćnjak treba da bude plodno i obezbeĊeno vodom za zalivanje voćaka.

IZBOR I PRIPREMA SADNOG MATERIJALA

Starost voćnjih sadnica Sadnice jabuĉastih vrsta mogu biti i jednogodišnje i dvogodišnje, dok su sadnice koštiĉavih vrsta

najbolje kao jednogodišnje. U ţelji da dobiju što ranije plodove mnogi Ijubitelji-voćari sade ĉak i stara stabla od ĉetiri i više

godina. Taĉno je da ovako stara stabla, ukoliko se prime, ranije prorode, ali treba raĉunati i s tim da se prilikom presaĊivanja takvih stabala obiĉno veoma povreĊuju ţile, tako da posle presaĊeno stablo boluje, a ĉesto se i osuši. Starija stabla se najbolje primaju ako se vade i presaĊuju zajedno sa busenom zemlje koja se pripila uz ţile. Kvalitet voćnjih sadnica

Potrebno je saditi samo sadnice dobrog kvaliteta: da imaju tri do ĉetiri glavne ţile, ne kraće od 35 cm, pokrivene tankim ţilama i korenovim dlaĉicama; da im je stablo pravo i zdravo, debljine i— 2,5 cm; da se kruna sastoji od 3—4 osnovnih grana nakon proreĊivanja po etaţnom sistemu; da duţina boĉnih grancica iznosi 60 cm; da je letorast-voĊica prav i da je dug dvadesetak santimetara.

Slabijeg su kvaliteta sadnice druge klase, ali u nedostatku boljih mogu se i one koristiti za podizanje voćnjaka. Sadnice druge klase moraju imati korenov sistem 25—30 cm duţine. Stablo ovih sadnica moţe biti samo malo iskrivljeno, a duţina osnovnih granĉica treba da je 30—40 cm.

Ne treba saditi povreĊene, zakrţljale i slabe sadnice sa slabim korenovim sistemom i s polomljenim granama. Sadni materijal u rasadniku moţe se nabaviti u jesen. Do sadnje u proleće sadnice se ĉuvaju utrapljene.

Pred transportovanje ţile sadnica se stavljaju u razblaţenu glinu zatim zamotaju slamom i odozgo sargijom, radi zaštite od vetra i povreda za vreme prevoza. Ako u putu sadnice sluĉajno više uvenu, treba ih pre trapljenja drţati dva-tri dana u vodi, koju treba ĉesto menjati. Ako su sadnice povreĊene od mraza, treba ih izvesno vreme drţati u prohladnoj prostoriji, a zatim utrapiti. U ovu svrhu iskopa se kanal 50 cm dubine pravca istok-zapad, pa na juţnoj strani kanala, pod uglom od 45°, napravi škarpa i po to] škarpi razmeštaju sadnice jedna pored druge. Ţile sadnica se zatim zatrpaju sitnom vlaţnom zemljom i popune sva prazna mesta izmeĊu njih. Posle trapljenja, ako je zemlja suva, ţile se dobro zaliju i potom sadnice zatrpaju do jedne trećine duţine. Naposletku se zemlja na sadnicama dobro nagazi.

Sadnice se trape odvojeno po vrstama i sortama i na svaku sortu stavi se etiketa.

Priprema sadnica za sadnju Pri vaĊenju sadnica iz trapa i njihovom transportu ţile nekih sadnica mogu se povrediti i pokidati,

usled ĉega podleţu truljenju. Takve ţile se skraćuju oštrim noţem ili makazama do zdravog mesta. Ako su sadnice bile izvaĊene u jesen, onda krajeve ţila ni u kom sluĉaju ne treba seći i obnavljati rez, pošto se na krajevima obrazovao kalus i preseci napravljeni u jesen već su potpuno srasli. Ţile treba skraćivati do zdravog mesta ako su na krajevima poĉele truliti.

PRIPREMANJE PARCELE ZA SADNJU

Površinu parcele pred sadnju sadnica treba izravnati da se ne bi pri zalivanju voda zadrţavala, a zatim izriljati na dubinu 25—30 cm. Pred riljanje unosi se 6—8 kg stajnjaka i 80—100 g superfosfata po 1 m2.

Razmeravanje Posle osnovne obrade zemljišta parcelu treba razmeriti. U tom cilju duţ parcele treba zategnuti

kanap i pomoću metra obeleţiti odstojanja koja su utvrĊena za sadnju odreĊenih vrsta voćaka. Za obeleţavanje mesta sadnje pobija se koĉić koji pokazцje sredinu gde će se iskopati jama. Po izvršenom razmeravanju pravac redova kontroliše se pobodenim koĉićima. Koĉići se dobro pobiju da bi ostali na istom mestu i posle kopanja jame. Pri kopanju jama sluţimo se daskom za sadnju dugaĉkom 1,5—2 m, a širokom 12—15 cm. Dasku naslanjamo centralnim usekom na koĉić, a u krajeve daske nameštamo male kontrolne koĉiće koji pri saĊenju sluţe kao centar jame

Kopanje jama Iskopane jame treba da su široke 100—120 cm i duboke 60—70 cm. U širokoj jami voćka bolje raste

i brţe se razvija. Pri kopanju jama gornji sloj zemlje se izbacuje oko jame, a donji, manje plodan, razbacuje u meĊuredove. Jamu popunjavamo gornjim slojem meĊurednog zemljišta pomešanog sa kofom zgorelog stajnjaka, 100 g superfosfata i 100 g amonijum-sulfata.

Ako voćnjak zasnivamo na šljunkovitom zemljištu, onda širina jame treba da je 1,5 m, a dubina oko 70 cm. U zamenu za izbaĉeno zemljište u jamu unosimo zemlju iz meĊuredova i dodajerao 15— 20 kg zgorelog stajnjaka i po 200 g amonijumnitrata i superfosfata.


VREME SAĐENJA I SAĐENJE VOĆAKA

Vreme saĊenja Voćne sadnice se sade u jesen i u proleće. U jesen se sade posle opadanja lišća, tj. u novembru.

Prolećnja sadnja obavlja se ranije, ĉim dozvoli vlaţnost zemljišta. SaĊenje se završava kada poĉne otvaranje pupoljaka, tj. od 20—25 marta u juţnim krajevima i do 1. aprila u severnim krajevima.

Vreme sadnje treba da se odredi zavisno od toga da li je proleće kasno ili rano. Za prolećnu sadnju jame treba iskopati u jesen.

SaĊenje voćaka Pri sadnji voćaka ne treba dozvoliti zasušivanje ţila sadnica. Sadnice donesene od mesta trapljenja

treba odmah posaditi ili privremeno zatrpati zemljom. Nije dozvoljeno ostavljati ih nepokrivene, izloţene vazduhu, ĉak ni pri oblaĉnom vremenu, a kamoli na suncu i vetru. Neposredno pre saĊenja ţile sadnica treba umoĉiti u kašu napravljenu od gline i balege ili zgorelog stajnjaka. Za ovu svrhu treba iskopati jamu, razmutiti glinu vodom i dodati kofu balege ili zgorelog stajnjaka.

Zemljište za saĊenje treba dobro pripremiti i snabdeti hranljivim materijama da bi mlade ţilice dospevajući u plodno zemljište brzo povratile snagu, oslabljenu presaĊivanjem. Zato pri popunjavanju jame zemljom prvo treba ubaciti plodni sloj zemlje pomešan sa zgorelim stajnjakom i tu smešu sloţiti na dno jame u obliku konusa — male humkice.

SaĊenje izvode dva ĉoveka — jedan drţi sadnicu, a drugi zatrpava ţile. Sadnica se stavlja na vrh konusne humke. Pri tome ţile treba rasporediti tako da ih bude u svim pravcima i paziti da im vrhovi ne budu savijeni nagore. Drugi radnik zatrpava jamu zemljom pomešanom sa zgorelim stajnjakom.

Voćna sadnica se mora posaditi na istu dubinu na kojoj je rasla u rasadniku. Pri dubljoj sadnji korenov vrat se naĊe duboko u zemIji, zbog ĉega će stablo lagano rasti i kasno doneti plod. Pri plitkoj sadnji, pak, ţile se lako ogole pa sadnica moţe uginuti od isušivanja.

Prilikom sadnje korenov vrat treba da bude nešto malo ispod površine zemlje, jer će posle sleganja zemlje ostati na istom nivou sa njom.

Na parcelama s teškim zemljištem pri sadnji u velike jame korenov vrat sadnice mora biti 4—6 cm iznad površine zemlje.

Pri zatrpavanju zemljom sadnicu moramo nekoliko puta lako protresti drţeći je u ruci i povlaĉiti je naviše da bi se zemlja ravno-merno raspodelila izmeĊu ţila. Kada je jama ispunjena zeraljom za 3/4 dubine, onda zemlju oko jame dobro nagaziti. Pri slabom sabijanju u zemlji ostaju šupljine, što omogućava pojavu plesni na ţilama. Pošto se jama do vrha napuni zemljom, oko sadnice se napravi ĉinija od 100 do 120 cm širine.

Odmah po sadnji sadnice treba zaliti sa 2—3 kofe vode, bez obzira na vlaţnost zemljišta. Vodu treba raspodeliti ravnomerno poceloj jami i sipati je u 2—3 navrata. Pri ravnomernoj raspodeli vode zemIjište u jami se ravnomerno sleţe, a zajedno s njim sleţu i ţile sadnice. Ĉiniju oko sadnice treba pokriti slojem stajnjaka, komposta ili lišća 8—10 cm debljine, jer se tako zemlja ĉuva od naglog sušenja. Na razmaku 50—60 cm od jame treba iskopati kanaliĉ 18—20 cm dubok i spojiti ga sa kanalom koji prolazi sredinom izmeĊu redova radi zalivanja sadnica.

Obod ĉinije se izdiţe 8—10 cm iznad površine zemljišta, da je ne bi voda pri zalivanju upropastila.

REZIDBA SADNICA POSLE SAĐENJA

Posle sadnje treba granĉice krune skratiti na 1/2 iHJ/3 duţine, a centralnu granu — voĊicu skratiti manje, ostavljajući je duzor od boĉnih grana za 15—20 cm. Skraćivanje grana je neophodno zato što je potrebno uspostaviti ravnoteţu izmeĊu ţila, koje su oslabile prilikom presaĊivanja i nadzemnog dela sadnice. Ako se granĉice ne sкrate one ce imati mnogo listova, pa će samim tim i isparavanie vode biti veće, tako za ţile neće biti u stanju da iz zemljišta izvlaĉe onoliko vode koliko je izgubljeno isparavanjem. Sem toga, rezidba grana je neophodna i radi formiranja krune.

Pri prolećnjoj sadnji granĉice krune treba orezati odmah, dok pri jesenjoj sadnji to se ĉini u proleće. Prilikom orezivanja treba paziti da rez bude iznad pupoljka. Ako sadnica ima samo dobro razvijeno

stablo bez boĉnih granĉica, onda ga skraćujemo na 70—80 cm da bi izrasle boĉne grane krune. Posle orezivanja i sadnje deblo sadnice treba okreĉiti rastvorom gašenog kreĉa i gline (tri dela kreĉa

i jedan deo gline razmućene u vodi do gustine milerama). Istim rastvorom stabla se kreĉe u jesen.

PRESAĐIVANJE STARIJIH VOĆAKA

Stabla stara 5—10 godina presaĊuju se sa busenom zemlje širine 1—1,5 m koja se pripila uz ţile. Da bi se starije stablo pripremilo za presaĊivanje, potrebno je oko njega u avgustu ili septembru

iskopati kanal širok 20—30 cm i dubok 60—70 cm. Kanal se puni dobro nakvašenom zemljom. U toku jeseni i zime u kanalu se na odseĉenim ţilama izrastu sitne ţilice. Rano u proleće, pre poĉetka vegetacije, treba zajedno podseći sve ţile uokvirene kanalom, izvaditi stablo i preneti ga zajedno sa zemIjom na predviĊeno mesto. Savetuje se da se ceo busen sa ţilama voćke opšije sargijom i tako prenese da zemlja ne bi spala sa ţila. Jama u koju se voćka presaĊuje mora biti dobro naĊubrena stajnjakom, a kruna voćke orezana na


polovinu duţine grana. Posle saĊenja stablo treba uĉvrstiti pomoću zategnutog kanapa ili sliĉnog veziva. Stablo i osnovne

grane treba omotati rogozom ili trskom i periodiĉno prskati.

NEGA VOĆAKA

NEGA MLADIH VOĆAKA

Odrţavanje meĊuredne površine Voćno stablo se dobro i brzo razvija i donosi plod samo pod uslovom ako se, pravilno neguje. Prvih godina izmeĊu redova mladih voćaka obiĉno se seje povrće, bostan i bob, katkad i lucerka. Na

primer, prve godine gaje se dinje lubenice, krastavci i tikve; druge godine krompir, crveni patlidţan i plavi patlidţan; treće godine mrkva, cvekla, crni luk, pasulj i grašak. MeĊu redovima moţe se sejati i lucerka, s tim da se posle treće godine zaore.

Na okućnicama blizu grada mogu se meĊu redovima gajiti i jagode 4—5 godina. MeĊutira, izmeĊu redova se ne sme sejati kukuruz, suncokret i duvan, pošto oni iscrpljuju zemljište i štetno utiĉu na voćke. Isto tako ne treba sejati ni pozne kulture, — kupus, mrkvu i druge, pošto njihovo kasnije zalivanje izaziva bujniji rast voćaka i zakašnjenje sazrevanja letorasta, što ĉesto dovodi do njegovog izmrzavanja u toku zime. Na ĉiniji oko voćke ne treba ništa sejati.

Obrada zemljišta oko voćaka Prve dve-tri godine po saĊenju ţile voćaka rastu jedan i po put brţe nego grane krune. Na primer,

ako je širina krune 1 m, ţile rastu do l,5m pa i više. Za rast voćaka neophodno je da zemljišteoko voćaka ima dovoljno hranjlivih materija i vlage, da se spreĉi razvijanje korova koji voćkama oduzima hrahljive materije. Korov se uništava ĉestom obradom zemljišta i herbicidima.

Zemljište oko voćaka prekopava se ujesen, posle opadanja lišća: kod jabuke i kruške na dubinu 20—25 cm, i to oprezno, da se ne bi povredile ţile, a kod višnje i dunje, ako se ţile nalaze blizu površine zemljišta, dubina obrade je 18—20 cm.

Pri riljanju ašov treba drţati malo ukoso da bi se izbeglo veće presecanje ţila. Grudve zemlje pri jesenjem riljanju ne treba usitnjavati, jer grudve bolje upijaju i zadrţavaju vlagu.

U toku leta zemljište oko voćaka okopava se 3—4 puta na dubinu 10—12 cm. Rokovi kopanja zavise od padavina, zalivanja i pojave korova. Obrada se prekida polovinom septembra da bi se zaustavio rast letorasta, inaĉe oni ne sazrevaju i mogu izmrznuti u toku zime.

Sa starenjem voćaka obraĊena površina oko voćaka se svake godine povećava za pola metra. Površinu oko voćaka dobro pokrivati (malĉovati) sveţim stajnjakom i biljnim otpacima u sloju 12 do

15 cm. Pod malĉom se zemljište manje savija i bolje se ĉuva vlaga. Malĉ dat u jesen pretvara se u zgorelu organsku materiju i pri prekopavanju meša se sa zemljom. Korov koji se pojavi treba ĉupati ili uništavati herbicidima. Ako se zemIjište malĉira slamastim stajnjakom ili strugotinom, onda pod ovaj materijal treba stavljati 35 g/m2 amonijum-nitrata.

Kod dvogodišnjeg drveta ĉinija oko voćke treba da iznosi 2 m u preĉniku, kod trogodišnjeg 2,5 m, kod ĉetrogodišnjeg 3 m, kod petogodišnjeg 3,5 m itd.

Đubrenje Radi boljeg porasta voćaka neophodno je Ċubrenje. Ako je pri sadnji uneseno dovoljno Ċubriva u jamu, onda prve dve godine pri normalnom porastu

stabla — kada letorasti dostignu 60—70 cm i više Ċubrenje se ne obavlja. Ako pri saĊenju Ċubrivo nije bilo uneseno, onda se u jesen daje 4—5 kg zgorelog stajnjaka i 100 g

superfosfata po stablu, a u proleće se unosi još po 100 g amonijum-sulfata. Docnije, sledećih godina, pod mlade voćke unosi se Ċubre zavisno od intenziteta porasta. Ako povećanje letorasta dostiţe 70—80 cm, do ĉetvorogodišnjeg uzrasta voćke uopšte ne treba Ċubriti; ako je priraštaj manji od 50 cm, onda pod svako stablo treba uneti 4—6 kg zgorelog stajnjaka, 150— 200 g amonijumsulfata i 200—250 g superfosfata. Stajnjak i super-fosfat se unose u jesen pod duboku obradu zemljišta, a u proleće se daje amonijumsulfat.

Voćke starije od 4 godine, koje su već poĉele da raĊaju, Ċubre se sa 20—25 g amonijumsulfata, 15—20 g superfosfata i 5—6 g kalijeve soli po 1 mr. Mineralna Ċubriva treba davati svake godine, a stajnjak svake druge ili svake treće godine po 1—2 kg na 1 m2.

Zalivanje Prve godine po sadnji voćke se zalivaju 10—12 puta: po dva puta u aprilu, maju i junu; u julu i

avgustu po tri puta i u septembru jedan put. U drugoj godini broj zalivanja smanjuje se na 8—10 puta, a u trećoj godini na 5—6 puta.

Na šljunkovitim zemljištima broj zalivanja povećava se na 16—20, a koliĉina vode se smanjuje. Navodnjavanje voćaka vrši se kanalima i voda se pušta u ĉinije polako, u toku 5—6 ĉasova. Zalivanje voćaka treba da se prekine poĉetkom septembra, jer kasnija zalivanja produţavaju vegetaciju i zbog toga mogu voćke izmrznuti preko zime.

Posle svakog navodnjavanja, kada se zemlja prosuši zalivne kanale treba prekopati. Ne treba


dozvoliti da se zemljište u kanalima presuši pa ga tek onda prekopavati jer se tada stvaraju velike grudve, što kvari strukturu zemljišta. U novembru voćnjak se navodnjava 1—2 puta da bi se nagomilala vlaga u zemljištu (zimsko zalivanje).

Ako se izmeĊu redova voćaka nalazi neki usev on se zaliva posebno, i u skladu s njegovim potrebama.

Ako ne postoji sistem kanala za zalivanje, onda se voćke zalivaju ruĉno. Zalivanje mora biti obilno da bi zemljište dobilo vlagu do dubine od 100 do 120 cm. Za jedno dvogodišnje stablo za jedno zalivanje potrebno je 4—7 kofa vode, a ponekad i više. Kod ruĉnog zalivanja voda se ne upija odmah, zato se u kanal lije 1—2 kofe, pa tek kad se voda upije, doliva se još nekoliko kofa, zavisno od starosti voćaka.

Ponekad se voćke zalivaju ĉesto, ali s malim koliĉinama vode. Takvo zalivanje treba izbegavati, jer se voda ne upija duboko i brzo se isparava, i ne dolazi do korenovog sistema. Isto tako i višak vlage u zemljištu štetan je za voćke, jer suvišna voda istiskuje vazduh i uništava mikrofloru.

Rokovi ruĉnog zalivanja su isti kao i kod sistema za navodnjavanje pomoću kanala.

Formiranje krune Kruna se formira da bi skelet (osnov) bio jak, stabilan i dugoveĉan. Osnovna grana treba da je

stabilna, da bi se na njoj mogao odrţati veći rod. Kod formiranja krune treba granĉice na stablu rasporediti ravnomerno na sve strane da ne bi smetale jedne drugima i da bi svakom delu krune bila pristupaĉna svetlost i vazduh. Pri formiranju krune grane treba da se razviju od stabla pod uglom od 45°. Ako rastu pod oštrijim uglom treba ih razmaknuti od stabla.

U prvim godinama porasta treba formirati ne samo osnovne grane nego i grane drugog i trećeg reda. Ako se voćka ne obrezuje, onda se boĉne grane više izduţuju, a manje razgranjavaju i kasno stupaju u plodonošenje. Ovo se moţe videti i na fotografiji, koja uporedno prikazuje dve ĉetvorogodišnje voćke, jednu koja je orezivana i drugu koja nije orezivana. Tu moţemo zapaziti da na orezivanoj voćki ima mnogo rodnih granĉica, dok ih na neorezanoj ima vrlo malo.

U voćarskoj praksi postoje mnogi naĉini formiranja krune voćaka Za uzbekistanske uslove bolja je piramidalna kruna. Ona mora imati šest do osam grana.

Prvi sprat se ĉešće formira od tri suprotne grane. Sledeće grane se rasporeĊuju reĊe po dve ili po jedna na odstojanju 40—50 cm. Osnovne grane treba da se nalaze ravnomerno u raznim pravcima.

Posle formiranja poslednjih grana,centralnu voĊicu treba odseći. U jesen, posle sadnje, kod dobre nege na stablu se pojavljuju izdanci koji dostiţu duţinu 60—100

cm. Na voĊici se takoĊe pojavljuje izdanak produţenja. U proleće druge godine, kad boĉne grane izrastu 70 cm, orezuju se za 1/4, tj. skraćuju za 15—20

cm, a pri porastu od 100 cm orezuje se 1/3, tj. uklanja se 35—40 cm letorasta. Pri takvom orezivanju na osnovnoj grani se pojavljuju boĉne grane, odnosno grane drugogreda, koje treba da se razvijaju (rastu u razne strane na odstojanju 50 cm jedna od druge).

Jednovremeno sa orezivanjem boĉnih grana skraćuje se i centralna vodeća grana voĊica, da bi se formirao sprat krune. Drugi spratsezasnivana visini 40—60 cm od prvog sprata od jedne, odnosno dve grane, i izdanka produţivanja. Osnovne grane moraju biti usmerene na razne strane i ne treba da su u istoj ravni sa granama prvog reda.

Prilikom orezivanja voĊicu treba skratiti manje nego boĉne grane, pošto ona mora zauzimati poloţaj za formiranje drugog sprata grana. Pri formiranju krune treba imati u vidu da će prve godine posle sadnje biti slab porast letorasta — svega 30—40 cm. U ovom sluĉaju, formiranju narednih grana pristupa se samo onda kada se razvije prvi sprat. U tom cilju sve grane i voĊicu treba skratiti na pola. Treće i ĉetvrte godine, u proleće, treba orezivati kao u drugoj godini. Ali ako grane ne dostignu odgovarajuću duţinu kao u drugoj godini, njih takoĊe rezati na 15—20 cm. Sem prolećne rezidbe, rezidba se obavlja i u leto. Radi ubrzanja formiranja krune kod letnje rezidbe se uklanjaju grane koje su suvišne, jer stvaraju gustu krunu, zatim se uklanjaju duple grane i one koje rastu unutar krune, pored toga se skraćuju vrhovi letorasta da bi se na njima formirali cvetni pupoljci. Pri rezidbi osnovnih grana strogo se pazi da se grane razvijaju ravnomerno. Ako neka grana preraste ostale, ona se skraćuje.

Letorasti koji izrastu izmeĊu osnovnih grana orezuju se u jesen, a mogu se i pincirati u leto radi formiranja cvetnih pupoljaka. Pinciranje se obavlja onda kada letorasti dostignu 20 cm. Prvo pinciranje izvodi se u maju, a drugo u junu.

Pri orezivanju grana treba paziti da se rez nalazi iznad spoljnog okca. Kod neravnomernog razmeštaja grana rezidba je iznad boĉnog pupoljka, gde je potrebno usmeravati rašćenje.

U ĉetvrtoj godini se formiranje krune uglavnom završava. Kod formiranja krune ponekad grana upravljena na gore (konkurent voĊice) raste bujno i ometa voĊicu. Takvu granu treba orezivanjem oslabiti ili je sasvim ukloniti. Ponekad voĊica raste slabo, pa se moţe zameniti konkurentskom granom.

Pri izboru osnovnih grana treba birati one grane koje sa voĊicom ne prave oštar ugao. Granu sa oštrim iiglom saviti pomoću drvene rasponke, stvarajući manje oštar ugao.

NEGA VOĆAKA U RODU

Odrţavanje voćaka u što duţem donošenju visokog (obilnog) prinosa moguće je samo ako svake


godine prirast letorasta nije manji od 30 do 40 cm. Takav prirast moţe se obezbediti pravilnom obradom zemljišta, zalivanjem, Ċubrenjeni i negom voćaka (orezivanje, borba sa bolestima i štetoĉinama itd.).

Odrţavanje zemljišta u voćnjaku Kod rodnih voćaka ţile se proširuju izvan projekcije krune. Zato se nega zemljišta mora sastojati u

tome da se stvore povoljni uslovi za razvoj korenovog sistema i za maksimalno obezbeĊenje voćaka hranljivim materijama.

Kao što je već reĉeno, dok se krune voćaka ne sastave, u njihovim meĊuredovima moţemo gajiti razne poljoprivredne kulture. Kod starih voćaka zemljište meĊu redovima je zasenjeno i mnoge poljoprivredne kulture ne mogu da uspevaju. Zato u starijim voćnjacima zemljište svake godine treba odrţavati u crnom ugaru ili zatraviti.

Ĉesto se izmeĊu redova voćaka koje su u plodonošenju gaje i povrtarske kulture — crveni patlidţan, kasni krompir i sl. Ali agrotehnika crvenog patlidţana se ne poklapa sa agrotehnikom voćaka. Crveni patlidţan treba u toku leta zalivati 15—18 puta, dok voĉke samo 5—6 puta. Zato je bolje da se za povrtarske kulture izdvoji posebna parcela.

U jesen zemljište u voćnjaku treba prekopati na dubinu 20—25 cm. Kod jesenje kopnje treba grudve usitnjavati jer neusitnjene bolje nagomilavaju vlagu preko zime. Obrada se izvodi ašovom ili dubokim oranjem.

Pri riljanju zemljišta oko šljiva, višanja i dunja, dubina mora biti 4—5 cm manja, pošto je kod ovih vrsta korenov sistem dosta plitak.

U proleće zemljište treba usitniti, ali ne prevrtati zemljište. Prolećna obrada se vrši do dubine 10—12 cm. Obrada zemljišta oko voćaka u vreme proleća i leta izvodi se najmanje 3—4 puta, a u meĊuredovima 1—2 puta. Kultiviranje se prekida krajem avgusta, da bi se stablo što bolje spremilo za zimu.

Ako se površina izmeĊu redova voćaka zatravi, onda se zemIjište oko voćaka obraĊuje 2—3 puta u toku leta. Od višegodišnjih trava najviše se koristi crvena detelina, koja daje u sezoni tri otkosa.

Navodnjavanje voćnjaka u periodu plodonošenja Kad nema dovoljno vlage u zemljištu, voćke slabo rastu, smanjuju rodnost, plodovi ostaju sitni i gube

soĉnost. Zato, ako nema dovoljno vlage voćke treba zalivati već od proleća. Voćnjak u periodu rodnosti moţe se zalivati na više uaĉina: na bugarski naĉin, na naĉin ĉaše i

infiltracijom. Infiltracioni naĉin smatra se najboljim. Ako se primenjuje ovaj naĉin na teškom zemljištu, u

meĊuredovima se prave kanali duboki 15 — 20 cm na razmaku od 100 — 120 cm, a na lakom zemljištu 60— 70 cm. Voda teĉe takvim kanalima 24 ĉasa. Tok vode se reguliše ubacivanjem vode u brazde pomoću gumenih cevi dugih 100 — 110 cm, preĉnilta 15—20 mm, pritiskivanjem ovih cevi pomoću specijalnih štitova ili s jako zatravljenim i ţiliĉastim busenjem. Infiltraciona zalivanja mogu se obavljati na ravnim površinama cele deonice.

Na bugarski naĉin zalivaju se deonice s malim nagibom. U tom cilju zagraĊuju se zalivne površine sa svih strana bedemom od 20— 25 ćm.

Pri zalivanju po sistemu ĉaše, okolo stabla pravi se udubljenje u obliku ĉaše u koje se pušta voda. Ovaj naĉin se preporuĉuje pri sadnji voćaka na terenima s većim nagibom i kada se ne raspolaţe dovoljnim koliĉinama vode.

Neprekidno zalivanje se koristi onda kada su u meĊuredovima voćaka zasejane trave i kod zimskog navodnjavanja. Pri ovom naĉinu voćke se zalivaju lanĉano, oko voćaka. Neprekidan naĉin zalivanja se primenjuje i u zimsko doba.

U severnim rejonima s nešto više vlage u vreme vegetacije, voćnjak se zaliva 4 — 5 puta, dok u juţnim, gde je manje vlage, 5—6 puta. Na šljunkovitim zemljištima broj zalivanja povećava se na 15 — 17 puta, ali s nešto manjim koliĉinama vode. Broj zalivanja i koliĉina vode zavise od mehaniĉkog sastava zemljišta (glinovito, peskovito), zatim od podzemnih voda, starosti voĉaka i drugih uslova. Prvi put se zaliva voćnjak pred cvetanje voćaka ako je proleće bilo šüvo; drugi put u aprilu u vreme cvetanja voćnjaka; treći put u poĉetku juna, posle većeg opadanja zametnutih plodova; ĉetvrti put u julu; peti put u poĉetku avgusta i šesti put krajem avgusta ili poĉetkom septembra.

Ako se poslednje zalivanje obavi kasnije od dve nedelje pred sazrevanje plodova, onda se povećava koliĉina opadnutog voća.

Svakim zalivanjem zasićuje se zemljište vodom u kome se nalazi veći deo korenovog sistema, a na dubini najmanje 1 metar. Dva do tri dana posle svakog zalivanja razbija se pokorica. Ako se u voćnjaku nalazi neka meĊukultura, onda se zalivanje podešava prema zahtevima dotiĉne kulture. Voćke se u takvom sluĉaju zalivaju kanalima sa obe strane reda, ali ne treba dozvolili da voda dospe oko samih voćaka. Na peskovitom zemljištu broj zalivanja mora biti veći, a na glinovitim manji. Potrebno je, meĊutim, imati na umu da je višak vlage štetan, pošto kvari vazdušni reţim zemljišta.

Zalivanje voćnjaka u severnim krajevima prekida se krajem avgusta ili poĉetkom septembra, a u juţnim krajevima od 10 do 15 septembra.

Zimsko zalivanje


Zimsko zalivanje obavlja se kasno u jesen do smrzavanja zemIjišta, inaĉe voda se neće upiti. Nagomilavanjem vlage u zemljištu stvaraju se rezerve za period ranog proleća, kada su potrebe biljaka za vlagom naroĉito velike. Zimskim zalivanjem uništavaju se štetoĉine koje se nalaze u zemljištu, a naroĉito u rejonima gde nema dovoljno vlage. Pri suvoj jeseni zalivane povećava otpornost voćke protiv smrzavanja u vreme jakih zimskih mrazeva.

Đubrenje voćnjaka Za normalan porast i rodnost voćke traţe kao dopunu zeraljišnim hranljivim materijama najviše

azota, manje fosfora i kalijuma, a još manje mikroelementa. Za Ċubrenje voćnjaka koriste se sledeća Ċubriva:

Stajnjak. Ovo je najbolje Ċubrivo za voćke. Dejstvo stajnjaka traje 2—3 godine usled njegovog laganog razlaganja u zemljištu. Stajanjak je najbolje unositi u zemljište svake druge godine, i to po mogućstvu zajedno s mineralnim Ċubrivima. U takvom sastavu stajnjak bolje deluje na voćke.

Veliki znaĉaj ima pravilno ĉuvanje stajnjaka. Da ne bi gubio od kvaliteta, stajnjak se slaţe i dobro sabijene gomile visoke 1—1,5 m. Gomile stajnjaka dobro se pokriju zemljom.

Stajnjaku se dodaje 1,5—2% (u odnosu na teţinu stajnjaka) super-fosfata, i to u slojevima na svakih pola metra debljine.

Kompost. Kompost se spravlja od opalog lišća, cime, domaćeg smeća, kuhinjskih otpada, prašine sa puteva, strugotine drveta itd.

Mesto za spravljanje komposta treba da bude u senci i blizu vode. Na gomilu se slaţu razni otpaci, i to u slojevima. Gomila se s vremena na vreme gazi. Komposna gomila stvara se postepeno, zavisno od nagomilavanja otpadaka, i visoka je 1—1,5m. Duţina i širina gomile su proizvoljne.

Kompostnu gomilu treba povremeno zalivati vodom, kuhinjskim pomijama ili osokom. Radi brţeg raspadanja otpadaka gomilu treba povremeno prekopavati i prebacivati vilama i lopatama. Posle nekoliko meseci ili kroz godinu kompostna gomila postaje jednoobrazno pregorela masa gotova za upotrebu. Koliĉina unošenja komposta u zemljište nešto je veća nego stajnjaka.

Zgoreli stajnjak i kompost treba pomešati sa strugotinom i u takvom obliku ih unositi u zemljište. Fekalije razblaţene vodora upotrebljavaju se za prihranjivanje.

Ţivinski izmet. Ovo Ċubrivo bolje je unositi u zemljište u teĉnom obliku. U suvom obliku koristi se u koliĉini od 150—200 gr / m2.

Mineralna Ċubriva. Veštaĉka ili mineralna Ċubriva sadrţe samo jednu ili više hranljivih materija: azot, fosfor ili kalijum. U poslednje vreme industrija sve više proizvodi mešana, odnosno kompleksna Ċubriva.

Sadrţina mineralnih materija iskazuje se u procentima. Na primer, sadrţaj azota u amonijum-nitratu iznosi 34—45%, u natrijum-nitratu 16%, u amonijum-sulfatu 16—20%, i u karbamidu 46%. Sadrţaj fosfora u superfosfatu iznosi 16—20%, u pepelu od drveta 6—20% itd. Ovo znaĉi da se u 100 kg amonijum-nitrata nalazi 31 kg azota, a u superfosfatu 16—20 kg fosfora (aktivne materije) itd.

Mineralna Ċubriva u ĉistom stanju se ne puštaju u promet, nego se spravljaju mešana sa odreĊenim procentom aktivne i neke inertne materije.

Potrebna koliĉina Ċubriva u mešanom stanju odreĊuje se na sledeći naĉin: ako je, na primer, potrebno pri Ċubrenju amonijum-nitratom uneti 120 kg azota po 1 ha, onda koliĉinu azota pomnoţimo sa 100 i podelimo sa procentnim sadrţajem azota u nitratu (34%). Za ovo se koristimo formulom: (120x100)/34=353 kg. amonijum-nitrata na 1 ha, ili 35 gr / m2.

Amonijum-nitrat se lako rastvara u vodi i brzo se ispira iz zemIjišta. Amonijum-sulfat je manje rastvorljiv u vodi i biljka ga postepeno iskorišćava, pa se zato moţe delimiĉno unositi u zemljište i u toku jeseni.

Od fosfornih Ċubriva najĉešće se upotrebljava granulirani super-fosfat, koji se unosi u zemljište prilikom osnovne, duboke obrade.

Od kalijevih Ċubriva obiĉno se uzima kalijeva so koja sadrţi 40% kalijuma (aktivne materije). Teţina jedne pivske ĉaše amonijum-nitrata iznosi 150 g, a super-fosfata i kalijeve soli 250—300

grama. Đubriva se unose u zemljište u obliku osnovnih doza i pri prihranjivanju voćaka u toku vegetacije. Doze Ċubriva zavise od rodnosti pojedinih sorta. Ukoliko je veća rodnost, utoliko se više unose

Ċubriva. Ako je rod 120—150 kg po jednom stablu, svake godine se unosi 35—40 grama amonijum-nitrata i superfosfata i po 8—10 g stajnjaka na 1 m2.

Da bi se postigla veća rodnost povećaju se koliĉine mineralnih Ċubriva 2—6 puta, a koliĉina stajnjaka za 4—5 po 1 m2. Ako gazdinstvo raspolaţe većim koliĉinama stajnjaka ili komposta, ono se moţe unositi u većim koliĉinama. U ovim sluĉajevima povećava se prinos i naglo se smanjuje periodiĉnost u plodonošenju jabuka i krušaka.

Pri upotrebi većih koliĉina Ċubriva, 25% se unosi u jesen, 50%) rano u proleće, a ostatak se koristi za prihranjivanje voćaka; koriste se samo lako rastvorljiva Ċubriva.

Đubriva se razbacuju u projekciji krune i izmeĊu stabala u redovima i potom zatrpavaju u zemljište.


Stajnjak, superfosfat i kalijeva Ċubriva unose se u jesen pod duboko oranje ili riljanje. Zgoreli stajnjak i kompost mogu se dodavati i u proleće.

Ako se u meĊuredovima gaje povrtarske kulture, onda se one Ċubre nezavisno od Ċubrenja voćaka. Prihranjivanje se sprovodi u maju i u junu. Docnija prihranjivanja nisu za preporuku, jer pospešuju

kasnu vegetaciju, pa voćke mogu izmrznuti u toku zime. Za prihranjivanje se upotrebljava osoka, razblaţene fekalije, ţivinski izmet i dr. Ova Ċubriva treba razrediti: osoku sa 2—3 puta većom koliĉinom vode, fekalije sa 3—4 puta više vode i ţivinski izmet sa 10—12 puta više vode.

Za prihranjivanje se unosi po jedna kofa razblaţenog Ċubriva na 2—3 duţinska metra brazde. U pristablovim krugovima kopaju se brazdice duboke 15—18 cm na odstojanju 150—160 cm od stabla voćke; druge brazdice kopaju se na odstojanju 75—100 cm i treće brazdice u širini krune. Posle unošenja razblaţenih Ċubriva, brazde se zatrpavaju i ravnaju. Unošenje Ċubriva u ĉistom obliku dovodi do sušenja voćaka.

Veliki znaĉaj za povećanje prinosa ima duboko unošenje Ċubriva za prihranjivanje. U tom cilju se gvozdenim ili drvenim svrdlom izbuše rupe na dubini 50—60 cm i u svaku ubaci odreĊena koliĉina teĉnih Ċubriva. Razmak izmeĊu otvora iznosi I m.

Kod prihranjivanja mogu se unositi organska Ċubriva narodnim naĉinom „šarvot". Na poĉetku zalivnog kanala u voćnjaku iskopa se jama duţine 1 m i dubine 50—60 cm. U takvu jamu ubaci se stajnjak ili fekalije. Duţ jame se pušta voda, koja rastvara i odnosi Ċubriva do voćaka. Organske materije moraju biti ravnomerno rasporeĊene. Stajnjak u jami treba stalno mešati da se ne bi nataloţio na dno jame. Stajnjaka se dodaje 2—3 kg na 1 m

2.

Fosforna Ċubriva se unose u obliku granula. Granulirano fosforno Ċubrivo zemljište ne upija tako brzo i ono ostaje duţe pristupaĉno korenovom sistemu. Voćke isto tako imaju veliku potrebu i za mikroelementima, iako u sasvim malim koliĉinama. Mikroelementi ubrzavaju rašćenje, povećavaju prinos, poboljšavaju kvalitet plodova i otpornost prema mrazevima, spreĉavaju zaslanjivanje zemljišta itd. Industrija mineralnih Ċubriva proizvodi specijalne tablete mikroelemenata za prihranjivanje voćnih stabala. Tablete sadrţe: bor, bakar, cink, molibden, jod, kobalt i mangan. Jednu tabletu treba rastvoriti u kofi vode za svaki kvadratni metar zemljišta. Prihranjivanje se obavlja dva puta: prvi put u proleće pred cvetanje i drugi put po završetku cvetanja. Najbolje je ako se Ċubrivo unosi u kanale duboke 20—25 cm ili u iskopane rupe. Posle prihranjivanja voćke treba obilno zalivati. Prihranjivanjem se ne zamenjuje redovno Ċubrenje voćaka, nego se samo dopunjuje ishrana.

Đubrenje preko lista — folijarno Ċubrenje. Hranljive materije mogu dospeti u voćke ne samo posredstvom korenovog sistema veĉ i kroz listove i grane voćaka. Zato se voćke prskaju rastvorima mineralnih Ċubriva — azotnim, fosfornim i kalijumovim. Ovim naĉinom Ċubrenja rodnost se povećava, ali samo ako su i organo-mineralna Ċubriva u dovoljnim koliĉinama unešena u zemljište. U toku vegetacionog perioda stabla se prskaju dva do ĉetiri puta sa 0,5% rastvorom amonijum-nitrata i 1—3% rastvorom superfosfata.

Bakterijalna Ċubriva. Ova Ċubriva se sastoje od ĉistih kultura zemljišnih mikroorganizama koji poboljšavaju uslove ishrane biljaka. Mikroorganizmi usvajaju slobodni azot iz vazduha i prevode ga od neusvojive forme u usvojivu. Ova Ċubriva (nitragin i azotobakterin) spravljaju se u specijalnim laboratorijama. Đubriva se mešaju sa zemljorn i unose pod voćke, Azotobakterin i nitragin stavljaju se u pristablove krugove u koliĉini 1—1,5g na 1 m

2.

Zelenišna Ċubriva. Ona zamenjuju stajnjak i kompost. Biljke za primeriu zelenišnih Ċubriva treba da su otporne prema zimskim mrazevima, kao što su zimski grašak i ozima grahorica. Seju se poĉetkom movembra po krajevima pristablovog kruga. U proleće grašak obrazuje veliku zelenu masu, koja se prilikom prekopavanja unosi u zemljište.

Da bi se postigao veći efekat, nije dovoljno samo unositi Ċubrivo u zemljište, nego treba stvoriti potrebne uslove za njegovo puno dejstvo.

Glavni uslovi za efikasno delovanje Ċubrenja bili bi: unošenje mineralnih Ċubriva zajedno sa organskim Ċubrivima; obavezno unošenje organskih Ċubriva svake 2. ili 3. godine; normalno zalivanje biljaka; pravilna obrada zemljišta; redovno uništavanje korova; unošenje u jesen fosfornih Ċubriva u granuliranom obliku u jamice duboke 40—50 cm; unošenje azotnih Ċubriva u rokovima: 1/4 u jesen u vidu amonijum-sulfata, 1/2 u proleće pre cvetanja voćaka i 1/4 u vidu prihranjivanja od proleća do poĉetka jula. Za prihranjivanje treba koristiti ne samo mineralna već i organska Ċubriva i mikroelemente.

REZIDBA VOĆAKA I FORMIRANJE RODNIH STABALA

Postoje dva naĉina rezidbe voćaka skraćivanje grana i granĉica i proreĊivanje. Skraćivanje vrhova letorasta i granĉica omogućuje stvaranje boĉnih grana, reguliše rast grana i daje

im potreban pravac. Pri proreĊivanju krune uklanjaju se grane i granĉice koje zasenjuju jedna drugu i prepliću se meĊu

sobora. Posle rezidbe svetlost i vazduh slobodno prodiru unutar krune. Skraćivanje letorasta i proreĊivanje krune obavlja se jednovremeno. Obe ove operacije treba pravilno obaviti.

Po veliĉini zahvata pri skraćivanju letorasta rezidba se deli na kratku, srednju i dugaĉku.


Pri kratkoj ili jakoj rezidbi jednogodišnji prirast se skraćuje za 3/4 duţine, tj. ostaje 1/4 godišnjeg prirasta. Kod srednje rezidbe uklanja se polovina jednoletnjeg prirasta, a kod dugaĉke ili slabe rezidbe uklanja se 1/3 ili 1/4 duţine jednoletnjeg prirasta, a ostavljaju 3/4 ili 2/3 letorasta.

Ako se letorasti oreţu kratko, tj. ostane manji deo godišnjeg izdanka, onda u proleće sledeće godine na njima će izrasti jedan do tri jaka nova izdanka. Kod dugaĉkog orezivanja na izdanku će ostati mnogo pupoljaka iz kojih će se razviti nekoliko slabih boĉnih izdanaka.

Dejstvo srednje rezidbe skoro je sliĉno kratkom orezivanju. Kratku i srednju rezidbu primenjujemo kada je potrebno da se poveća vegetativni prirast, a dugaĉku rezidbu kada ţelimo da povećamo koliĉinu plodnih granĉica. Prilikom orezivanja treba obratiti paţnju na uravnanje grana. Vrlo ĉesto gornje grane jaĉe rastu od donjih, osnovnih grana. Ponekad donje grane ugušuju centralnu voĊicu i grane koje se nalaze iznad nje. Takve grane orezujemo jaĉe i samim tim ujednaĉujemo krunu. Pri takvom osnovu matiĉne grane moraju biti tanje od stabla na tom mestu. Isto tako, grane koje su rasporeĊene gore moraju biti slabije od niţe rasporeĊenih grana.

Da bi se ubrzalo stvaranje rodnih granĉica i bolje razgranjavanje, potrebno je u toku leta obaviti pinciranje letorasta. Ova operacija se sastoji u otkidanju vrha letorasta tako da ostanu 2—3 listića. Pinciranje se vrši prvi put u maju a drugi put u junu, kada granĉice dostignu 20 cm.

Rezidba jabuka i krušaka Po formiranju osnovnih grana u toku prvih 4—5 godina posle sadnje smanjujemo rezidbu. Ako nisu

bile definitivno formirane grane 2. i 3. reda, njih formiramo sledećih godina. Zato treba skratiti grane drugog reda izazivajući bolje razgranjavanje.

Ako je stablo mlado i još nije poĉelo da raĊa ne treba letoraste suviše skraĉivati. Veće skraćivanje primenjujemo samo kod veoma dugaĉkih letorasta (više od 1 m) da bismo pojaĉali razgranjavanje i izjednaĉavanje grana. Veliko skraćivanje mladog stabla dovodi do daljeg teranja vegetativne mase i kao rezultat toga odlaţe se donošenje ploda za 1—2 godine.

Kod voćaka koje su prorodile orezivanje se sastoji uglavnom u proreĊivanju krune, uklanjanju suvišnih grana koje rastu unutar krune, skraćivanju letorasta ako dostignu duţinu 60—70 cm.

Ako je rodnost velika,; grane se ponekad mnogo saviju nadole i na njima se pojavljuju vodopije. One se uklanjaju prstenovanjem ili se saseku do osnove.

Kod nekih sorti javlja se mnogo sitnih letorasta. Jedan deo treba ukloniti da ne bi zasenjavali rodni deo krune.

Na vrhovima grana ĉesto se pojavljuju letorasti u vidu vila koje rastu iz jednog mesta, stvarajući oštar ugao. Jedan od tih letorasta (slabiji) treba odseci do osnove.

Najbolji pokazatelj dobrog stanja stabla je godišnji porast letorasta od 30 do 50 cm. Stablo treba da saĉuva sposobnost stvaranja novih grana i granĉica, posebno rodnih granĉica (rodni kolaĉi), koje povećavaju rodnost i daju bolje i kvalitetnije plodove.

Dobijanje novih izdanaka postiţe se pravilnom rezidbom, redovnim Ċubrenjem, zalivanjem voćaka i obradom zemljišta. Ovo je osobito vaţno kada rodnost voćke sa starošću poĉne da opada.

Nastupa momenat kada voćka prestaje normalno da prirasta (25— 30 cm). U takvim sluĉajevima voćku podmlaĊujemo na taj naĉin što sve vrhove dvogodišnjih i trogodišnjih grana reţemo na 15— 30 cm.

Ako letorasti dostignu duţinu 50 cm, onda ih u proleće pri rezidbi treba skratiti na 1/3. Lako podmlaĊivanje obavlja se jedanput u toku 4—5 godina na stablima koja u godini rezidbe ne daju rod. Prilikom podmlaĊivanja voćaka obavezno treba prekopati zemljište u meĊuredovima i dati po 50 g amonijum-nitrata i superfosfata i 1—2 kg slajnjaka na 1 m2; broj zalivanja mora se povećati. Ako ovo iz nekih razloga ne moţe da se obavi, onda nije potrebno ni podmlaĊivanje pošto već i jedna rezidba dosta oslabi voćke.

Na rodnijim stablima jabuke i kruške izrastaju svake godine mnoge rodne granĉice. Stare granĉice slabo raĊaju, pa ih treba stalno razreĊivati. Pri podmlaĊivanju sloţenih plodnih granĉica (rodnih kolaĉa) uklanja se njihov gornji deo da bi se pri osnovi stvorili novi rodni kolaĉi. Stare rodne granĉice uklanjaju se sve do raĉve za 1/3— 1/2, i to jedanput u 3—4 godine. Prilikom podmlaĊivanja rodnih granĉica treba pojaĉati Ċubrenje i zalivanje voćaka.

Ipak, treba reći da se pri lakom podmlaĊivanju ne pomaţe uvek porast stabla. Jaĉe orezivanje primenjuje se na stablima 8—10 godina starih. Posle ovakve operacije drvo daje plod tek nakon 4—5 godina. Zato se podmlaĊivanje primenjuje u krajnjem sluĉaju, kada voćke ostare i slabo rastu i imaju slabije prinose. Voćke koje su predviĊene za podmlaĊivanje Ċubre se godinu dana ranije sa 180— 200 kg stajnjaka, 3 kg amonijum-nitrata i 3 kg superfosfata po stablu. Takva stabla zalivaju se 6—7 puta u toku vegetacije.

Rezidba kajsija Veći deo plodova kajsije zameće se na dugaĉkim letorastima, na kratkim rodnim granĉicama tipa

buketa i na prstenastim granĉicama. Rezidba kajsije ima za cilj dobijanje bujnih letorasta i formiranje rodnih granĉica. Zato se kod kajsije

skraćuju letorasti i primenjuje jako proreĊivanje krune. Letorasti dugi 50—60 cm skraćuju se na 1/3, a još duţi ĉak na 1/2. Ako je priraštaj letorasta manji od 30 cm, proreĊivanje krune i orezivanje grana vrši se posle svake 2—3 godine starosti da bi se pojaĉao porast.


Rodni pupoljci kajsije slabo podnose mrazeve a kako rano cvetaju ĉesto ih pozni mrazevi oštete. Zato se preporuĉuje letnja rezidba kajsije posle skidanja plodova.

Na mladim stablima kajsije obavlja se pinciranje izdanaka.

Rezidba bresaka Breskve rano poĉinju da donose plod i veoma se razgranavaju. Plodovi su uglavnom na

jednogodišnjim letorastima i buketnim granĉicama. Kruna breskve se formira najĉešće u vidu ĉaše (kotlasta kruna), i to na visini 35—40 cm. Kod bezjarusnog sistema na centralnom stablu rasporeĊuju se 4—5 osnovnih grana na odstojanju 15—20 cm. Centralna voĊica izraţena je u ĉetvrtoj ili petoj godini, odnosno u trećoj godini rezidbe. Grane drugog reda obrazuju se na odstojanju 40—50 cm jedna od druge u raznim

pravcima. Pri formiranju ĉaše ostave se 3—4 grane. Centralna grana

(voĊica) u rasadniku ili voĉnjaku skraćuje se u drugoj godini. Kod ĉašiĉnog oblika krune jako prodire svetlost i vazduh pa plodovi dobijaju lepu boju, slaĊi su i ukusniji. Ali kad voćka ima ovaj oblik ĉesto se odcepIjuju grane jer su slabije vezane.

Pri rezidbi breskve moţe se ostaviti više letorasta; oni su uglavnom rodni. Ako letorasta ima mnogo, proreĊuju se na odstojanju 10—15 cm jedan od drugog da bi kruna bila rastresita. Zavisno od razmeštaja rodnih pupoljaka, letorasti se skraćuju za 1/4 ili za polovinu. Kod bujnih stabala ostavljaju se duţi letorasti nego kod slabih stabala. Starija stabla orezuju se jaĉe nego mlada.

Izdanci srednje duţine orezuju se radi zamene tako da ostanu 2—3 donja pupoljka, iz kojih će izrasti mladice. Sledeće godine gornji izdanak se orezuje tako da ostane 10—12 pupoljaka, a na donjem samo 2—3 (sl. 9).

U trećoj godini rodnu granĉicu treba odrezati do osnove, a od dva izdanka donji se reţe na dva do tri pupoljka, a gornji tako da rodi, tj. ostave se 10—12 pupoIjaka. Kod takve rezidbe grane ne ostaju gole i daju vrlo dobar rod.

U osmoj i devetoj godini voćke se podmlaĊuju. U ovom sluĉaju sve dvogodišnje i trogodišnje grane se reţu do osnove.

Breskve imaju mnogo granĉica, pa je pri rezidbi potrebno paţljivo razreĊivati krunu i uklanjati suve grane i grane koje su završile raĊanje, a isto tako i slabe granĉice. Zato je potrebno orezati breskvu tako da svake godine budu prinovljeni letorasti, pošto se od njih oĉekuje jedino najsigurniji i najbolji prinos.

Rezidba višanja Ranije se smatralo da višnju ne treba orezivati zbog slabog zarašćivanja rana i pojave smolotoĉine.

MeĊutim, praksa je pokazala da pri dobroj nezi višnje povoljno reaguju na orezivanje. Dţbunaste sorte donose rod na letorastima dugim 25—40 cm. Na duţim letorastima cvetnih pupoljaka ima malo. Kod mladih stabala, dok su letorasti jaki i dugaĉki, kruna se proreĊuje radi boljeg osvetljavanja. Kada se smanji porast letorasta dolazi do ogoljavanja debelih skeletnih grana; tada krunu podmlaĊujemo. Ovo se vrši sasecanjem vrhova debelih grana ispod prvog razgranjavanja. Kod guste krune, kada nije bilo rezidbe u toku nekoliko godina, podmlaĊivanje se vrši postupno u toku 2—3 godine.

Kod bujnih sorti višnje deblo je formirano na visini 40—50 cm; na deblu se nalaze 8—9 debljih grana pojedinaĉno ili u 4 grupe. Na osnovnim granama, na odstojanju 20—30 cm, ostavljaju se 2—3 granĉice drugog reda. Dok su stabla mlada, jake letoraste skraćujemo da bi bolje rasle boĉne granĉice.

Ukoliko stablo stari letorasti se manje skraćuju. Na dvogodišnjim letorastima, na slabim i nerazvijenim, manje se skraćuje. Pri obnavljanju zasada višnje ostavljaju se mladari iz korena, takozvani izdanci, i to 2—3 jaĉa i bliţa starom drvetu. Ostavljenim mladarima poklanja se veća paţnja: uredno se zalivaju, okopavaju i orezuju. Kada mladari poĉnu da donose plod, ostavi se jedan najbolji, a staro drvo se odstranjuje, da bi se mogao razvijati mladi izdanak.

Rezidba trešanja Trešnju orezujemo isto kao i bujne sorte višnje. U periodu uzgoja trešnja daje mnogo letorasta duţih

od 50—60 cm. Pri orezivanju letorasti se skracuju na 1/3. Isto tako skraćuje se i voĊica da bi bila 25—30 cm veća od skeletnih grana. Kod trešnje je obavezna letnja rezidba — pinciranje letorasta.

Pri smanjenju porasta izdanka kod odraslog stabla obavlja se podmlaĊivanje krune.

Rezidba šljiva Oblik šljive se formira isto kao i kod trešnje i bujnih sorti višnje, s tom razlikom što kruna ima 5—8

dobro rasporeĊenih grana. Rodnost šljive zavisi od jednogodišnjih granĉica i majskih buketa. Kod mladog stabla letoraste

skraćujemo tako da ostanu 45—50 cm dugi, a slabi letorasti se ne skraćuju. Sa starošću drvo se proreĊuje i ogoljene grane skraćujemo. Ako su letorasti kraći od 25 cm, obavlja se podmlaĊivanje i jednovremeno


uklanjaju stare rodne grane. Kada porast grana i letorasta prestane i grane poĉnu da ogoljevaju, obavlja se podmlaĊivanje.

REKONSTRUKCIJA KRUNE VOĆAKA

Visoka kruna voćaka zahteva više rada prilikom orezivanja, berbe i oteţava prskanje a takoĊe iziskuje više hemijskih sredstava za zaštitu, glomaznu aparaturu i visoke potpiraĉe.

Nauĉnim istraţivanjem je dokazano da se kod voćaka s krunom većih razmera normalni proces fotosinteze odvija samo u perifernom delu krune u dubini 1,5—2 m. Lišće koje je dublje u kruni troši na disanje više produkata asimilacije nego što ih proizvodi procesom fotosinteze. Ako su stabla veća, veća je i kruna, no tada je relativno manje produktivnog lišća.Ovo je posledica slabog prodora svetlosti unutar krune.

Osim toga, ako je veća kruna voćke onda je i veće odstojanje izmeĊu lišća i ţila, te je potrebno više vremena na transport hranljivih materija u drvo, što umanjuje i rodnost voćke.

Zbog toga je prvorazredan zadatak voćara da poboljša osvetljavanje unutarnjih delova krune i time stvori više aktivnog lišća. Treba se uvek rukovoditi time da se ograniĉi visina stabla i poboljša osvetIjavanje cëntra krune. Zato su najbolje krune pljosnatog oblika (u jednoj ravni).

U današnje vreme preporuĉuje se rekonstrukcija okrugle forme krune u špalirnu krunu i sniţavanje njene visine.

Pretvaranje okrugle u pljosnatu krunu kod mladih voćaka Ako je meĊuredno odstojanje kod mladih voćaka malo grane su stisnute i zgusnute duţ reda. Rastu

u meĊurednom prostoru, jake su i teško se usmeravaju u pravcu redova, pa se uklanjaju voćarskim testerama. Ostale grane usmeravaju se duţ redova pod uglom 50— 60° i uĉvršćuju ţicom za koĉićima pobijenim u redove.

Kada grane sklapaju oštar ugao, one se savijaju da bi se izbeglo njihovo eventualno lomljenje. S donje strane grane se zasecaju voćarskom testerom na razmaku 3—4 cm s tim da ne bude više od 4—5 reza dubokih 1/4 debljine grane. Ako se grana nije savila u dovoljnoj meri, ponovo se zaseca (sl. 10). Granama drugog reda daje se pravac duţ redova pod uglom 50—60° po vertikali.

VoĊica se pušta da raste 2,5—3 m visoko od zemlje; pri tome se otklanjaju grane koje rastu pod uglom od 60°, ili se podvlaĉe pod donje grane i daje im se horizontalan pravac, zatim se uĉvršćuju i vezuju za donje grane papirnim kanapom.

Pri vezivanju grana, da bi se izbeglo da ih ţica ne zaseĉe, treba podmetnuti pod ţicu gumu, ĉoju, dašĉice i dr.

Savijene grane kroz godinu-dve se priĉvršćuju u istom pravcu i sa njih se moţe skinuti vezivo (ţica, kanap i drugo).

Pri savijanju grana voćaka na okuĉnici granama se daje pravac sever-jug. U tom pravcu voćke se bolje granaju i

kruna se ravnomernije osunĉava sa svih strana. Da bi se izbeglo zgušnjavanje grana vrši se proreĊivanje krune. Izdanci, koji rasrtu vertikalno i

dostiţu visinu više od 1 metar skraćuju se ili potpuno uklanjaju, a ostali izdanci se rasporeĊuju i savijaju naniţe.

Narednih godina formira se pljosnati zid od rasporeĊenih grana, širine 2—2,5 m. Povoljnom agrotehnikom voćke postiţu svake godine dobar prirast (u smislu povećanja grana).

Krunu voćki starih 5—6 godina ne treba rezidbom mnogo proreĊivati, jer bi timé ojaĉali porast voćaka a umanjili plodnost. TakoĊe ne treba savijati debele, skeletne grane ako su kraće od 1,5—2 m, jer usled savijanja veoma slabe (sl. 11).

Kod voćaka starih 8—9 godina savijanje se obavlja dvokratno: prve godine se uklanjaju grane prvog reda i savija voĊica, a druge godine se definitivno formira kruna i daje joj se pljosnati oblik.

Skraćivanje visine krune


S obzirom da visoke voćke imaju negativne strane treba da se preduzmu mere za ograni-ĉavanje njihove visine.

Ograniĉavanje treba poĉeti kod 4—5 godišnjih voćaka istovremeno sa savijanjem grana, osobeno kod onih sorti u kojih grane rastu pod oštrim uglom (sl. 12)

Savijanje grana vrši se da bi se ubrzalo plodonošenje, povećao prinos i smanjio rast voćaka. Grane treba savijati pod uglom 50—60° od vertikale. Grane se savijaju u osnovi dok se ne ĉuje slabo pucketanje zbog delimiĉnog cepanja vlakana grane. Ako se grana nije savila defornacija se pojaĉava, ali treba paziti da se grana ne skrši. Grane se savijaju u osnovi letorasta gde nema

razgranjavanja. Lakše se savija 3 godišnja grana, teţe dvogodišnja a još teţe jednogodišnja. Pet-godišnje grane isto se teško savijaju zato treba da se vezuju za motku (sl. 13).

Savijanje grana mnogo zavisi od sorte. Na primer sorta reneta Simirenko ima elastiĉne grane a kod sorte zlatan zimski parmen grane se lako krše. Kod sorti sa razgranatom krunom savijaju se samo pojedine grane. Najpogodnije vreme za savijanje grana je maj-juni.

Ograniĉavanje visine krune završava se savijanjem centralne voĊice horizontalno ili u obliku luka. VoĊica se moţe otseći tek kad stablo poĉinje da daje rod. Pravilno savijanje grana omogućuje da sunce dobro prodire u sredinu krune.

Na okućnicama se vrlo ĉesto mogu sresti voćke s veoma dugaĉ-kim granama, na kojima je vrlo malo granĉica drugog i trećeg reda. Ove voćke su veoma visoke s rodom na vrhovima grana. Do ovog dolazi zbog nepravilnog orezivanja i formiranja krune u prvim godinama posle saĊenja.

Da bi se rodnost ovakvih voćaka povećala, treba krunu sniziti, da bi svetlost i vazduh dospeli do unutrašnjih delova krune. Ovo izaziva diferenciranje cvetnih pupoljaka na unutrašnjim delovima voćke.

Krunu moţemo sniziti, skratiti na dva naĉina: odjednom ili postepeno u toku nekoliko godina. Sniţavanje krune odjednom vrši se onda kada su voćke 8—10 godina stare i kada su poĉele da donose obilnji rod. Pri skraćivanju krune voĊicu treba odseći na visinu 3—3,5 m. Da bi svetlost i vazduh prodirali unutar krune, treba sve grane skratiti na duţinu skraćene voĊice. Grane pod oštrim uglom treba saseći do samog stabla. Tankim granama koje rastu vertikalno treba dati horizontalni pravac savijanjem i uĉvršćivanjem za donje grane.

Posle takve rezidbe, unutar krune će izbiti mnoštvo mladara, od kojih će se docnije dobiti plodne granĉice. Da bi one to postale, treba ih postaviti u horizontalni poloţaj. Višak izdanaka koji izazivaju zasenjavanje treba odseći. Rane stvorene rezidbom moraju se obavezno premazati kalem-voskom. Posle ovakve rezidbe i formiranja krune stvara se sklop mladara, pa je potrebno periodiĉno proreĊivanje.

Postepeno skraćivanje krune vrši se na sledeći naĉin. U poĉetku orezujemo skeletne grane na gornjem delu krune, izazivajući na taj naĉin boĉno razgranjavanje. Ovakvim naĉinom rezidbe postiţe se neznatno sniţavanje krune, ali se poboljšava osvetljavanje gornjeg dela i izbijanje izdanaka iz spavajućih pupoljaka. Ako je broj izdanaka veliki treba ih prorediti. Odstojanje izmeĊu ostavljenih izdanaka treba da iznosi 12—15 cm.

U gornjim delovima krune stvaraju se cvetni pupoljci tek dve do tri godine posle rezidbe. Skraćivanje krune moţemo obavljati samo uz visoku agrotehniku, tj. uz povećane doze Ċubriva, uz

dobru obradu voćnjaka i uredno suzbijanje bolesti i štetoĉina. Iskustva poslednjih godina u skraćivanju krune pokazala su dobre rezultate.

Pri skraćivanju krune potrebno je imati u vidu sledeća opšta pravila. Orezivanje se sprovodi u jesen posle opadanja lišća. Orezivanje u toku zime dozvoljeno je pri

temperaturi ne niţoj od minus 3—4 °C. Najbolje vreme za rezidbu je proleće. U proleće rezidbu treba završiti pre nego što krenu sokovi u biljci. Orezivanje bresaka, trešanja i jabuka obavlja se u proleće, jer pri jesenjoj rezidbi mogu pupoljci stradati od zimskih mrazeva.


Prvo se orezuju suve, polomljene, povreĊene i bolesne grane i granĉice, a zatim se uklanjaju grane

koje su se meĊusobno isprepletale i taru se jedna o drugu, grane obešene nadole i grane koje rastu unutar krune. Ostavljaju se samo pravilno rasporeĊene jake grane.

Pri rezidbi grana kod kojih vrhovi vise dole ostavljaju se samo letorasti koji rastu sa gornje strane grana da bi na taj naĉin podigli krunu voćke.

Rane posle rezidbe treba premazati kalemarskim voskom. Ovaj vosak moţe spraviti svaki voćar od jednakih koliĉina kalafonija, loja i pĉelinjeg voska. Prvo se loj i vosak istope na topi na vatri oko pola ĉasa, a potom se mešavina ohladi.

Orezivanje voćaka se vrši oštrim i ĉistim voćarskim makazama i voćarskom testericom. Pri rezidbi ne treba ostavljati patrljke koji docnije nekrotiraju, trule, što kasnije moţe preći i na deblo. Boĉne grane treba rezati do kraja (na kolut).

Pri orezivanju debelih grana prvo se s donje strane napravi zarez, a zatim se reţe odozgo. Ovo se radi zato da se ne zacepi kora sa delom drveta. Posle toga se zaostali patrlj odseca do kraja (sl. 14).

NEGA STABLA

Na deblu i osnovnim granama stabla površinski slojevi kore pucaju, izumiru i sluţe za utoĉište mnogira štetoĉinama. Takvu koru treba svake godine specijalnim noţevima skidati i spaliti. Kora se uklanja oprezno, da se ne povredi ţivo tkivo drveta i ne naprave rane. Oĉišćenu koru treba skupiti naprostrtu sargiju ispod stabla i spaliti. Tako se uništavaju mnoge štetoĉine i njihova jaja. Ovo se radi u jesen ili rano u proleće. Posle ĉišćenja kore debla i osnovne ramene grane treba premazati kreĉnim mlekom pomešanim sa 20—25% gline.

Ako su se na starim stablima pojavile duplje (šupljine), treba ih dobro oĉistiti, zatim dezintifikovati, sa 5% rastvorom plavog kamena, a potom šupljinu popuniti cementom.

Ĉesto iz korena oko debla izbijaju izdanci koji iznuravaju voćku. Na njima se mogu pojaviti štetoĉine kao što su krvava vaš i lisna vaš. Zato izdanke treba otkopati i saseći tako da ne ostanu patrljci, jer bi iz njih izdanci izbijali još gušće i više.

Ako mlado stablo nije dovoljno debelo onda se primenjuje uzduţno paranje kore na deblu i skeletnim granama.

Paranje se sastoji u tome što vrhom voćarskog noţa oprezno zasecamo koru debla odozdo naviše, ne nanoseći povrede drvenom delu debla. Paranje se izvodi rano u proleće dok ne krenu sokovi.

PREKALEMLJIVANJE VOĆAKA

Posle podizanja voĉnjaka sa izabranim sortama mogu se pojaviti i pojedinaĉna stabla sa sortom slabog kvaliteta. Takve voćke se prekalemljuju u samom voćnjaku odgovarajućom sortom. Postoji nekoliko naĉina prekalemljenja: u procep, pod koru i sliĉno.

Kalemljenje u procep vrši se u proleće, kad krenu sokovi. Za ovu svrhu granu stabla treba odseći popreko i presek dobro zaravniti voćarskim noţem. Presek se zatim rascepi na dva dela pa se u sredinu rascepa stavi mali drveni klin. Zatim se u rascep umeće kalem-granĉica nove sorte obraĊene u vidu klina. Ako je drvo debelo, onda se umeću dve kalem-granĉice. Kalem-granĉice se umeću u spoljne delove procepa da bi se kambijum kalem-granĉice i podloge poklopio. Kalem-granĉice moraju imati tri pupoljka. Pošto smo umetnuli kalem-granĉice, vadimo klin iz procepa, koji se usled toga steţe i na taj naĉin umetnuta granĉica priĉvršćuje. Zatim kalera-granĉice treba ĉvrsto obmotati rafijom i ceo presek sa procepom dobro namazati kalemvoskom. Da ptice ne bi sletale na kalemljene kalem-granĉice preporuĉuje se da se kalemljeni deo zaštiti platnom u vidu „kapu-Ijaĉe" ili da se napravi luk od vrbovog pruta.

Kalemljenje pod koru izvodi se kad sokovi krenu i kad se kora dobro odvaja od drveta. Podloga se priprema


na isti naĉin kao i za kalemljenje u procep. Zatim se sa strane duţ podloge zaseĉe kora i oprezno odvoji od drveta. Na kalem-granĉici se pravi kosi rez i kalem-granĉica stavlja pod koru. Neki put se rez pravi u vidu sedla i tada se kalem-granĉica bolje priIjubljuje. Ako je podloga debela stavljaju se dve kalem-granĉice, po jedna sa obe strane podloge. Kalemljeno mesto veţe se rafijom i premazuje kalem voskom.

Tanke kalem-granĉice od 10 mm debljine mogu se prikucati za podlogu ekserom. Priljubljene kalem-granĉice pomoću eksera sigurnije se primaju. Ekser brzo urašćuje u drvo. Kalem-granĉice se do kalemljenja ĉuvaju na prohladnom mestu da ne bi krenule.

Iznad kalema pravi se luk od vrbovog pruta, da ne bi ptice prilikom sletanja slomile kalem. Ako se kalem nije primio tada se u jesen pojavljuju lastari iz uspavanih pupoljaka. U avgustu se

odabiraju po jedan-dva lastara sa obe strane stabla koji se kaleme. Postupak kalemlenja i nega kalema navode se na strani.

Mesto kalemljenja kalem-granĉicom moţe se kalemiti i pupoljkom. Za ovo se odabira letorast i na njega kalemi izabrana sorta oĉenjem. Oĉenje se obavlja u avgustu ili u proleće kada se kora lako odvaja. Tehnika oĉenja opisana je ranije.

PODUPIRANJE VOĆAKA (ĈATLOVANJE)

Ako voćke obilno rode moraju se podupreti, inaĉe grane mogu da se slome pod teţinom plodova. Motke za podupiranje postavljaju se vertikalno kako bi podupirali drugu polovinu grane a ne osnovu (inaĉe bi se vrh grane odlomio). Radi toga se uzimaju motke sa raĉvom, a u sluĉaju da je motka bez raĉve, onda se grana vezuje za motku kanapom ili se na vrhu motke priĉvrsti komad gume širine 5—8 cm pomoću koje se uĉvršćuje grana.

Postoje i drugi naĉini podupiranja: u obliku kišobrana i pomoću ţice. Za podupiranje u vidu kišobrana potrebno je manje motki nego na obiĉno. U tom sluĉaju se uz

stablo pobije jedna debela motka za koju se zrakasto priĉvršćuju tanje motke kojima se podupiru rodom opterećene grane.

Za stablo jabuke stare 20—25 godina, zavisno od rodnosti i sorte, potrebno je oko 12—20 podupiraĉa, tako da na jedan podupiraĉ dolazi po desetak kilograma roda. 65

Pre postavljanja podupiгaĉa sa motki se skine kora, jer se ispod nje skupljaju гazni insekti, koji docnije pгelaze i na voćke. Posle berbe motke se uklanjaju i smeštaju u kupe.

Ţiĉani podupiraĉi. U središtu krune uĉvršćuje se metalni obruĉ (prsten) od kojega zrakasto polaze ţice kojima se pridrţavaj'u гodom preopterećene grane. Da se grane ne bi ozledile ţicom, prvo se obmo-taju gumom ili nekom staгom tkaninom, pa se preko toga vezuje ţica na oko 1/4 od kгaja grane (sl. 15).

Metalni obruĉ ima 10—12 cm u preĉniku i za пjega se pгiĉvršću-ju ţice debljine 2,5 do 3 mm. Za podizanje ţiĉanog podupiraĉa za jedno stablo se utroši 100—120 g ţice debljine 5—8 mm. U toku rasta grana ţiĉana potpora se produţuje.


ZAŠTITA VOĆAKA OD POZNIH MRAZEVA

U nekim krajevima su ĉesti kasni prolećni mrazevi koji mogu znatno da smanje prinose voćaka. Pri temperaturi minus 1 do minus 2 °C stradaju zameci plodova, a pri temperaturi od minus 2 do minus 3 stradaju cvetovi. Zato je zadatak voćara u krajevima sa ĉestim prolećnim mrazevima da što duţe u voćaka zadrţi kretanje vegetacije i odugovlaĉi cvetanje voćaka. Ovo se moţe postići prskanjem voćaka kreĉnim mlekom, raĉunajući na litar vode 80 g kreĉa, 5 g sapuna i 30—50 g gline. Posle ovog prskanja, površina krune se manje zagreva i stablo kasnije poĉinje vegetaciju. Ovim naĉinora moţe se zadrţati razvoj pupoljaka tri do pet dana.

Najprostiji naĉin zaštite voćaka od poznih mrazeva jeste zadimIjavanje voćnjaka. Za ovu zaštitu se u voćnjaku ranije pripreme gomile sveţeg stajnjaka, slama, granĉice drveta, strugotina, lišće i drugi materijal koji pri sagorevanju daje dosta dima. Obiĉno pred zoru, kad temperatura padne izmeĊu plus 1 i 0 °C, ove gomile treba potpaliti. Za jedno stablo spremi se 1—2 gomile ovog materijala. Dimljenje treba da traje još 2 sata posle izlaska sunca. Dim se rasprostire po voćnjaku i smanjuje hlaĊenje voćnih stabala. Pri izlasku sunca gusti dim omogućuje postepeno topljenje leda u meĊućeliskim prostorima grana, postepeno upijanje vode u ćelije i uspostavljanje njihove ţivotne sposobnosti.

U borbi protiv mrazeva moţemo se koristiti i neprekidnim zalivanjem u vreme zamrzavanja. Vodeno ogledalo (led) na voćkama koje se stvara zalivanjem sluţi kao zaštita od prodiranja niskih temperatura u tkivo voćaka. Osim toga, vodena para koja se isparava smanjuje gubljenje toplote drveta.

BERBA PLODOVA

Za berbu plodova koriste se lestvice. Nije dobro da se penje na drvo i prelazi s grane na granu, pošto se tako oštećuje kora i lome rodne grane. Rodne grane ţive 8—15 godina i ako se pri berbi plodova izlome, to im smanjuje rodnost narednih godina.

Plodovi se beru u korpe ili kofe. Korpe se okaĉe za grane u toku berbe pomoću kuki duţine 15—20 cm.

Radi privlaĉenja grana sa plodovima beraĉ treba da ima kuku od tvrdog drveta dugu 1—1,5 m. Zimske sorte jabuka i krušaka beru se u septembru i poĉetkom oktobra. U ovo doba plodovi su teţi,

imaju bolji ukus i lepšu boju. Plodovi se beru prvo s donjih grana krune, pri ĉemu treba voditi raĉuna da se ne povrede ni plodovi

ni rodne granĉice. Beraĉ uzima plod u šaku, stavlja kaţiprst na peteljku, podiţe plod lagano, okreće ga desno i levo, a zatim oprezno pritiskuje kaţiprstom peteljku i odvaja plod od granĉice. Pri berbi ne treba kidati dršku ploda, pošto se na plodu stvara rana i dolazi do truljenja celog ploda.

Peteljka se mora odvajati od drveta na mestu gde je plod vezan. Polomljena peteljka je na prelomu oštra pa moţe da povredi dodirnute plodove u korpi.

Ubrane plodove treba paţljivo slagati u korpe ili kofe, zatim smeštati ugajbice ili u gomile. Gomile su specijalnog oblika, visine 50—60 cm. Plodovi iz korpe ili kofe paţljivo se vade da se ne oštete. Bokovi takve gomile imaju nagib odozgo na dole da se plodovi ne bi kotrljali. Pri reĊanju plodova u takve gomile uklanjaju se natruli i povreĊeni plodovi.

Plodovi zimskih i jesenjih sorti u ovakvim gomilama mogu ostati samo dan do dva dana, jer gube u teţini, brzo prezrevaju i primetno smanjuju trajnost ĉuvanja. Plodovi letnjih sorti obavezno se moraju klasirati već u toku istog dana, jer pri duţem stajanju u gomilama brzo prezrevaju i trule.

Plodovi se sortiraju po kvalitetu i veliĉini (kalibriraju). Oštećeni plodovi (crvljivi, zgnjeĉeni) preraĊuju se ili se odmah upotrebljavaju.

SPREĈAVANJE NEREDOVNOG PLODONOŠENJA

Jabuka i kruška posle obilnog roda sledeće godine u većini sluĉajeva ne daju rod. Ovo se objašnjava time što se pri velikim prinosima hranljive materije troše na porast plodova, pa ih za formiranje plodnih pupoljaka nema dovoljno. I obratno, posle nerodne godine voćke obilno cvetaju, i ako je za pun rod plodova neophodno svega 10—15% tih cvetova. MeĊutim, za 85% cvetova stablo nepotrebno troši hranljive materije.

Da bi omogućili da voćke svake godine donose rod, treba u rodnoj godini povećati zametanje cvetnih pupoljaka, a u nerodnoj smanjiti, Zato se u nerodnoj godini izdanci moraju skratiti na 2/3 njihove duţine. Ako je izdanaka malo, onda se grane skraćuju na dvogodišnje ili trogodišnje drvo. Ova mera je neophodna da bi se pojaĉao vegetativni rast i na taj naĉin umanjilo formiranje cvetnih pupoljaka posle nerodne godine. Iste godine treba prorediti krunu i stare rodne grane skratiti za 10—25%. Umesto starih porašće mlade, nove i produktivnije grane.

Jabuka i kruška donose rod na rodnim kolaĉima, kopljastim rodnim granĉicama i na rodnim kratkim granĉicama. Ako polovina zametnutih cvetnih pupoljaka donosi rod u jednoj godini, druga polovina će rodi ti iduće godine, što znaĉi da će takvo drvo davati plodove svake godine. Ovo se moţe postići ako se naizmeniĉno uklanjaju cvetni pupoljci na rodnim kolaĉima i na kopljastim i rodnim granĉicama.

Azotna Ċubriva povećavaju zametanje cvetnih pupoljaka, koje poĉinje u junu. Zato se u proleće


Ċubriva unose kasnije. Ü julu treba uneti organska i mineralna Ċubriva, tj. amonijum-nitrata З5—40 g i zgorelog stajnjaka 0,5—1 kg, u jesen superfosiata 30 g, kalijeve soli 8—10 g i stajnjaka 2 kg po m2.

U godini sa obilnim rodom za stvaranje cvetnih pupoljaka treba uneti sledeće doze Ċubriva: amonijum-nitrata 70—80 g predcvetanje i u maju-junu 20—40 g/m2, a u jesen superfosfata 60 g, kalijeve soli 6—8 g i stajnjaka 1—2 kg po 1 m

2. Sem toga, preporuĉljivo je prskanje tri puta nadzemnih delova voćke

azotom i fosforom od maja do avgusta. Umesto mineralnih Ċubriva moţe se svake godine unositi s jeseni 6—8 kg po 1 m2 stajnjaka. Kod obilnog cvetanja obavlja se proreĊivanje cvetova tretiranjem voćke sa DIOK, da bi se uništilo 70—80% cvetova.

Voćke se zalivaju ĉetiri do šest puta a toku leta i jedan do dva puta u toku zime. Prilikom saĊenja voćaka treba odabirati sorte koje raĊaju svake godine. Voćnjak treba podizati na

patuljastim podlogama, kod kojih je donošenje ploda stabilno. Da bi prinos u voćnjaku bio dobar i redovan treba primenjivati visoku agrotehniku.

VOĆKE NA PATULJASTIM PODLOGAMA

Patuljaste voćke ranije poĉinju da donose rod od visokih voćaka. Njihov porast zavisi od podloge i osobina sorte.

Najĉešće se patuljaste voćke gaje na podlogama paradisa i dusena. Kulturne sorte kalemljene na paradisu obiĉno su patuljaste, a na dusenu srednje bujne ili polupatuljaste.

Patuljaste voćke i srednjebujne voćke su sliĉne, pa se zbog toga i jedne i druge zovu patuljcima. (Ali, kada se postavlja pitanje, neophodno je podvući osobinu voćke i odreĊeno navesti na kojoj je podlozi).

Preimućstvo patuljastih voćaka je u sledećem: patuljaste voćke donose prvi rod 2—3 godine ranije od drugih, tj. samo stablo brţe ulazi u punu plodnost, mada se od njih dobija manji rod po stablu, ali zato patuljaste voćke zauzimaju i manju površinu, sade se gušće, tako da daju veće prinose po jedinici površine. Uz naroĉitu negu (orezivanje, Ċubrenje, zalivanje) moţe se svake godine imati dobar rod. Zahvaljujući malom rastu na ovim voćkama se lakše obavlja rezidba, borba protiv štetoĉina i berba plodova, a stabla nije potrebno podupirati; najzad, od njih se dobijaju krupniji i ukusniji plodovi.

Na okućnicama treba gajiti prvenstveno patuljaste voćke, jer se na malim površinama moţe gajiti veliki broj stabala raznih vrsta i sorti. Nedostatak potuljastih voćaka ješto one zahtevaju mnogo veću i savršeniju agrotehniku, zatim odreĊene postupke — osobito u špalirnim voćnjacima, pa je zato za gajenje ovih voćaka potrebno veće struĉno znanje i iskustvo.

PODLOGE ZA PATULJASTE VOĆKE

Od podloga za patuljaste voćke, kao što je već reĉeno, dolaze u obzir paradis i dusen.2 Postoje

mnogi tipovi patuljastih podloga, koji se dosta razlikuju jedan od drugog. Glavniji su: paradis tip VIII i IX, dusen tipovi II, III, IV i V i drugi.

Razmnoţavanje vegetativnih podloga Zemljište za saĊenje matiĉnih podloga treba da je što plodnije rilja

se na dubinu 35—40 cm. Pre riljanja nanosi se 7—8 kg stajnjaka i 150—180 g superfosfata na 1 m2. Na pripremljenoj parceli sadi se paradis, dusen i dunja. Za reznice treba uzimati jake letoraste i saditi ih na odstojanju 50—60 cm i u meĊurednom rastojanju od 120 cm. Izdanci se seku i zabadaju u zemljište a ostavljaju 2—3 pupoljka iznad površine zemlje iz kojih će u toku leta izrasti nekoliko izdanaka. Reznice treba da su duge 10—12 cm.

U proleće sledeće godine izdanci se orezuju i na svakom se ostave po 2—3 pupoljka. Na svakom orezanom izdanku izraste nekoliko mladih izbojaka, koji se, kada dostignu visinu od 10—15 cm, ogrću do polovine sitnom zemljom. Pri zagrtanju sitnu zemlju treba staviti u sredinu dţbuna i ravnomerno razmestiti izmeĊu izdanaka. U toku leta zagrtanje treba ponoviti 2—3 puta. Oko dţbuna se zagrtanjem stvori humka visoka 25—30 cm. Dţbunovi se zalivaju 9—10 puta (meseĉno 2 zalivanja). Đubrenje se obavlja u martu i u maju sa 40— 50 g amonijum-nitrata, 25—30 g superfosfata i sa 5—6 g kalijumove soli. U jesen se dodaje 5—6 kg zgorelog stajnjaka na 1 m2.

2 Varijiteti, odnosno tipovi dusena odlikuju se srednjom bujnošću, a varijiteti paradisa — vrlo slabom bujnošću. Pošto je izvršena

vegetativna selekcija meĊu varijitetima dusena i paradisa više se u voćarskoj literaturi ne pominju njihova imena, već tipovi EM podloga numerisanih od I do XVI, koji se razlikuju po bujnosti. Najslabije bujnosti su tipovi VIII i IX; malo bujni—II, V i VII; bujnije — I, IV i VI i najbujniji — X, ХII i XVI. Sve ove podloge su za jabuku. Za kruške niskog oblika kao vegetativna podloga za kruške sluţi dunja, od kojesu za podlogu izdvojene 7 tipova: A,B,C,D,E,F i G. Kao najbolji pokazao se tip A, a u manjoj meri i tip C. Tip A najbolje srašćuje se vijokom kruške, priliĉno je otporan prema mrazu i znatno je bujniji od tipa C. Tipu A sliĉan je tip B, ali je manje bujnosti, pa se zato i ne koristi. Ostali tipovi dunje (D, E, F i G) zbog slabog srašćivanja s vijokom — izbaĉeni su iz proizvodnje.


U novembru pre mraza humka se razgrne i sekaĉem skinu oţiIjeni izdanci, ali se opet ostave 3—4 pupoljka radi stvaranja izdanaka sledeće godine. Ţile na matiĉnom stablu ogolele prilikom odgrtanja treba ponovo zatrpati sitnom zemljom, Narednih godina postupak je isti kao što je već opisano. S jednog matiĉnog stabla mogu se oţiIjeni izdanci proizvoditi 10—12 godina.

Vegetativne podloge mogu se proizvoditi i reznicama. U jesen se sa donjeg kraja izdanka odseca reznica duţine 20—25 cm. U proleće ove reznice se sade u pripremljeno zemljište. Reznice seĉene u proleće sa srednjeg i gornjeg dela izdanka slabo se oţivljavaju.

PODIZANJE VOĆNJAKA PATULJASTIM VOĆKAMA

Izbor mesta

Imajući u vidu da patuljaste voćke imaju korenov površinski sistem, zemljište treba da je bogato hraniljivim materijama. Podzemne vodé ne smetaju srednje bujnim podlogama ako su na dubini 1,2— 1,5 m, a za paradis i dunju na dubini oko 1,0 m. Samo neke patuljastë podloge podnose malo zaslanjena zemljišta — dunja, paradis i dusen. Voćnjaci u obliku špalira zahtevaju ravnomerno osvetljavanje krune sa svih strana, zato redove voćaka treba usmeravati u pravcu sever-jug, kako bi bilo najmanje zasenjivanje. Potrebno je i da su parcele stalno snabdevene vodom.

Izbor sorti

Nisu sve sorte preporuĉljive da se gaje kao patuljaste voćke. Ovo je povezano sa formiranjem razliĉitih oblika krune i pojedinim sortama odgovara ovaj ili onaj oblik.

Od jabuka za gajenje u patuljastom ili polupatuljastom obliku preporuĉljive su sledeće sorte: delišes, jonatan, parmenka zimska zlatna i dr. Od krušaka: klapova, viljamovka i dr.

SaĊenje voćaka

SaĊenje patuljastih voćaka neznatno se razlikuje od naĉina opisanog za voćke gajene na bujnim podlogama. Patuljaste voćke se sade toliko duboko da se mesto kalemljenja — a ne do korenovog vrata, kao što je sluĉaj kod bujnih podloga — ravnja sa površinom zemljišta. Pri dubokoj sadnji, tj. kada cela podloga ide u zemlju, stvaraju se ţile na podlozi, što omogućava stabilnost voćke. (sl. 16)

Neki put kod preduboke sadnje (naroĉito kod krušaka) plemenka se i sama oţili i prelazi na sopstveni korenov sistem. U takvom sluĉaju posle dve-tri godine potrebno je izvršiti rezidbu ţila izbilih iz plemenke.

FORMIRANJE OBLIKA KRUNE

Postoji nekoliko oblika kruna na patuljastim podlogama: slobodna kruna i veštaĉki oblici (oblik špalira).

Slobodna kruna je sliĉna kruni na bujnim podlogama na paradisu i dunji formira se piramidalna, a na

dusenu poboljšana piramidalna kruna (sl. 17). Osobina veštaĉkih oblika je u tome što se intervencijom voćara kruni mogu dati vrlo raznovrsni,

neprirodni i zanimljivi oblici koji ĉesto imaju dekorativni znaĉaj (sl. 18).

Kod špalira se formira pljosnata kruna u vidu zida. Postoje oblici špalira sa podupiraĉima (talijanska palmeta) i bez podupiraĉa (ruzinska palmeta).


Slobodne forme Pri formiranju piramidalne krune visina stabla treba da je 35—40 cm. Ovaj sistem treba da ima ĉetiri

do pet grana prvog reda, rasporeĊenih na razmaku 35—40 cm od grana drugog sprata. Treći sprat se stvara proizvoljno od 2 do 3 grane.

Pri formiranju krune grane treba ravnomerno razmestiti u prostoru, bez nagomilavanja. Na granama prvog reda formiraju se grane drugog reda u razmaku 30—35 cm od osnove grane.

Voćke koje su kalemljene na dusenu formiraju se u obliku poboljšane piramidalne krune s visinom stabla od 50—60 cm.

Tehnika formiranja poboljšane piramidalne krune ista je kao j za bujne voćke, o ĉemu smo ranije govorili.

Veštaĉki oblici Kao osnova za ovaj oblik sluţi naslon,

koji se pravi ili u obliku ţiĉanog špalira, na koji se uĉvršćuje letva, ili u obliku specijalnih naslona (drvenih ili od ţice). Razvijeni izdanci se vezuju za letve ilii ţicu i tako se dobija ţeljeni oblik.

Druga osobina ovih oblika je naĉin orezivanja. Ovde se većina plodova stvara na osnovnim granama. Grane se svake godine orezuju i pinciraju Ne dozvoljava se znatnije udaljavanje granĉica od osnovnih grana (granĉica se moţe udaljiti najviše 20 cm). Veštaĉke oblike moţemo uslovno deliti na sledeće grupe: kordunice, palmete, vaze, a postoje i razni drugi dekorativni oblici.

Špalirski oblici. Špalir, kao sto smo vec rekli u suštini

nije ništa drugo nego patuljasta voćka s krunom plosnatog oblika u vidu zida ĉiji se razvoj i raĊanje regulišu i rezidbom i savijanjem grana i granĉica (sl. 19).

Talijanska palmeta. Kruna se formira na visini 35—40 cm dok se osnovne grane mogu rasporeĊivati jeclna naspram druge pa se moţe desiti da se par osnovnih grana rasporedi 10—15 cm jedna od druge.

Prl formiranju palmete naroĉita se paţnja poklanja stvaranju ĉvrstog i stabilnog kostura s pribliţno jednakim granama i nije dobro kada je gornja osnovna grana jaĉa od donje.

Visina špalirnih voćaka iznosi: na paradisu 2,5—3 m, a na dusenu 3,5—4 m. Odstojanje meĊu spratovima osnovnih grana: na paradisu 30—40 cm, a na dusenu 60—70 cm.

Centralna grana-voĊica po završetku formiranja savija se ka ţici. Za sadnju se uzimaju sadnice sa dve granĉice suprotnog smera i sa produţnicom. Od ovih grana

stvara se prvi sprat. Prilikom sadnje razvijeni jednogodišnji letorasti skraćuju se na 1/3. Primenom visoke agrotehnike na osnovnim granama i odozgo i odozdo izrastaju zeleni letorasti. U drugoj polovini jula letorasti koji rastu naviše savijaju se vrhom ka zemlji i vezuju papirnim

kanapom. Savijaju se 3—4 granĉice rasporeĊene na 10—20 cm jedna od druge. Ostali letorasti, koji rastu naviše, skraćuju se na 10 cm.

Druge godine formira se drugi sprat od dve grane sa izdankom u produţenju. VoĊica se skraćuje na visinu od 80—100 cm da bi se dobio drugi sprat palmete.

S formiranjem osnovnih grana drugog sprata ne treba ţuriti, već saĉekati da sadnica ojaĉa i dobije potrebnu visinu, a to je druge godine. Drugi sprat formira se isto kao i prvi. Pri izboru osnovnih grana potrebno je uzimati grane koje ne izbijaju iz stabla pod suviše oštrim uglom, jer se takve grane prilikom savijanja lako lome.

U toku dve-tri godine formira se treći i ĉetvrti sprat. Kod kose palmete sve letoraste koji rastu naviše treba saviti i vezati za donju ţicu ili za donje

skeletne grane, jer na izdancima koji rastu naniţe formiraju se cvetni pupoljci. Grane treba savijati dva puta godišnje: rano u proleće i u junu. Za vreme ranog prolećnjeg savijanja izvestan broj granĉica se odseca da ne bi došlo do


zgušnjavanja, a takoĊe se seku do osnove i zadebljale grane. Ako drugi sprat poĉne da pretiĉe prvi, onda ga oslabljujemo povećavanjem ugla nagiba. Da bi se

ubrzao porast grana prvog sprata, onda se na deblu iznad mesta izbijanja ovih grana pravi zarez. Formiranjem špalira teţi se stvaranju zida debljine 100—150 cm. U tom cilju treba što brţe popuniti

slobodna mesta meĊu spratovima osnovnih grana. Kod voćaka u špaliru nije dozvoljeno prekoraĉenje rokova pojedinih operacija. Nije preporuĉljivo da se na paluljastim voćkama operacije sprovode po šablonu, nego treba pojedine

radnje obavljati promišljeno. One treba da zavise od razvoja voćke. U nedostatku iskustva prinuĊeni smo da prilazimo gajenju ovih voćaka s većom obazrivošću.

Ruzinska palmeta. Kod ovog oblika krune nije potrebno praviti naslon kao kod obiĉnog špalira, pošto se granĉice koje rastu duţ reda vezuju meĊu sobom stvarajući tako neprekidan zid.

Voćke se gaje na podlogama: jabuka na paradisu i dusenu, a kruška na dunji. Rastojanje meĊu redovima kod ruzinske palmete treba da je 3—3,5 m. Jabuke na paradisu i kruške na dunji sade se u redovima s rastojanjem 2—2,5 m, a na dusenu 3—

3,5 m. Za sadnju se uzimaju sadnice ĉija su debla visoka 45—50 cm i imaju tri granĉice — dve boĉne koje su usmerene duţ reda u suprotnim pravcima i s jednom produţnicom (voĊicom). Ove grane se posle sadnje skraćuju na 1/3.

U toku leta voćkama se pruţa dobra nega — zalivaju se, obraĊuju i Ċubre. Druge godine letoraste duţe od 40—70 cm treba savijati polukruţno i vezivati jedan za drugi i sa

jedne i sa druge za grane susednih voćki, tako da se grane ukrštaju. Ako se grane ne mogu ukrstiti, onda se pobijaju koĉevi, za koje se grane privremeno vezuju, a kad dovoljno porastu vezuju se za grane susedne voćke, a koĉevi se uklanjaju. VoĊica koja raste uspravno savija se u vidu luka i vezuje za donju granu. Na savijenom luku tokom leta izraste mnoštvo letorasta. Od njih treba izabrati jedan do dva najjaĉa i najbolje rasporeĊena i pustiti da slobodno rastu. Ukoliko su ostavljena dva letorasta, od njih se bira onaj koji je bolje rasporeĊen i od njega se formira osnovna grana. Pri izboru letorasta za osnovnu granu pazi se na mesto gde on raste, nastojeći da on bude na drugoj polovini povijene grane. Rastojanje meĊu osnovnim granama iznosi: za slabo bujne voćke 30—40 cm, a za bujne 40—50 cm.

Sve ostale letoraste treba ili skratiti iznad ĉetvrtogpetog lista ili ako su duţi saviti i vezati. Jako razvijene vodopije se savijaju, a ako se zagušuju treba ih u osnovi odseći.

Savijanje novo izraslih letorasta produţava se sve dok zid ne dostigne visinu od 1,1 do 2 m. Savijanje i vezivanje zelenih letorasta obavlja se u julu. Iduće godine rano u proleće sprovodi se

drugo vezivanje. Na savijenim izdancima rastu cvetni pupoljci. Vezivanje izdanaka najbolje je obaviti papirnim kanapom, pošto se on ne urezuje u drvo.

U daljem postupku orezivanjem se uklanjaju zgusnule grane. Ako se rezidba vrši u leto, izrastaju vodopije, od kojih treba odseći one koje no moţemo koristiti za savijanje, već nam samo zgušnjavaju rid. Stvoren rodni zid mora biti širok oko 1 m.

Dok su voćke mlade brzo napreduju i porastu po 120 i više santimetara tokom vegetacije. Njih vezujemo zimi i razvodimo grane na jednu i na drugu stranu.

Na savijenim granama stvaraju se novi mladi izdanci koji izrastaju sa osnovne grane. Ukoliko je površina popunjenija više će biti roda. Novi letorasti se savijaju i vezuju u julu il i rano u

proleće sledeće godine. Na njima se formiraju cvetni pupoljci. Pri orezivanju paţnja se obraća na gustinu granĉica, pa se one proreĊuju. Ako ima jalovaka i ako ih

ne moţemo iskoristiti za savijanje zbog debljine ili velike gustine treba ih ukloniti. Sa starenjem voćke smanjuje se i njen vegetativni porast. Izdanci za osnovne grane koji su dugi

70—80 cm ostavljaju se za narednu godinu. Tako se isto postupa i sa boĉnim granĉicama koja su dugaĉke 20—30 cm. Njih savijamo u zimskom periodu ili sledeće godine.

Kad voćke završe svoj porast, one se podmlaĊuju jaĉim zimskim orezivanjem. Pri odabiranju sorti za ruzinsku palmetu, treba uzimati one koje se ne razgranjavaju, inaĉe je

potrebno mnogo vremena za orezivanje gustih granĉica. Dobra sorta za ovu palmetu je zlatna parmenka.

POSTAVLJANJE NASLONA

Za voćke na patuljastim podlogama koje će se gajiti u obliku špalira neophodni su nasloni. Tehnika nameštanja stubova ista je kao i u vinogradu.

Kod voćaka na patuljastim podlogama deo teţine prinosa oslanja se na skelet naslona. Krajnji stubovi naslona manjih su razmera nego u vinogradu. Duţina siubova je 3—3,5 m, debljina u gornjem kraju 8—10 cm u preĉniku a kod središnih stubova 5—6 cm. Rastojanje meĊu središnjim stubovima je 15—18 m. Da bi se ţica mogla jaĉe zategnuti, s unutrašnje strane krajnih stubova obavezno se postavIjaju kosi podupiraĉi ili se sa spoljne strane stuba zategne deblja ţica priĉvršćena za koso pobijeni kolac.

Na stubove se zateţe 3—4 reda ţice u razmaku od 50—60 cm. Za zatezanje ţice neophodno je da se ona nalazi više od prvog sprata skeletnih grana. Kod takvog razmeštaja moţemo savijati osnovne grane na potreban ugao.

Nije uvek lako naći oformljenu jednogodišnju sadnicu za špalir. Prostije je i lakše dobiti patuljaste


poloţnice. Autor ove knjjge preporuĉuje da se na okućnicama u proleće sade patuljaste poloţnice po linijama budućeg špalira na odstojanju kao što je bilo prikazano za voćnjak. U avgustu će se se ove poloţnice kalemiti na spavajući pupoljak ili u proleće na budni pupoljak i odgajiti jednogodišnje sadnice na odreĊenim mestima bez presaĊivanja.

Takvim naĉinom odgajivanja dobija se prednost od ĉitave godine, a sadnice formiraju na ranije opisani naĉin.

Kalemljenje u avgustu vrši se sa dva pupoljka i ako se oni ne prime onda u proleće treba kalemiti kalem-granĉicom. Od dva pupoljka treba ostaviti jaĉi, a drugi, slabiji, ukloniti oĉenjavanjem.

OBRADA ZEMLJIŠTA

Zemljište oko voćaka ili u pantljikama (kod špalira) obraĊuje se u jesen ili u proleće. Rano u proleće zemljište se obraĊuje na dubinu 12—15 cm, a okolo stabla na 8—10 cm. Ü toku leta treba obaviti tri do ĉetiri prašenja na dubini 10—12 cm. Zbog visokih letnjih teraperatura poţeljno je oko voćaka ili pantljika mulĉovati zemljište slamastim stajnjakom ili strugotinom u sloju 12—15 cm. Okopavanje oko voćaka je obavezno. Ako se zemljište pod voćkama mulĉuje, a letnja se obrada ne obavlja, onda se u jesen zemljište rigoluje na 15—18 cm, a zemlja ostavi u grudvama. Prve dve godine mogu se izmeĊu redova gajiti povrtarske kulture, kao što je rani krompir, ali u svakom sluĉaju voćke treba posebno Ċubriti. Kad voćnjak poĉne da raĊa ne preporuĉuje se da se izmeĊu redova i dalje gaje povrtarske kulture. Pri crnom ugaru takoĊe je potrebno obavezno u toku godine Ċubriti voćnjak organskim materijama.

ĐUBRENJE

Visoki prinosi od patuljastih voćaka mogu se dobiti samo pri obilnom Ċubrenju. Površinski razvoj korenovog sistema dozvoljava da se efikasno iskoristi letnje prihranjivanje. S obzirom na to patuIjasti voćnjaci rano poĉinju da raĊaju, pa je nuţno unositi Ċubriva već od druge godine posle sadnje. Đubriva se daju po 1 m2 u sledećim koliĉinama: amonijum-nitrata 120 g u aprilu i poĉetkom jula; superfosfata 150 g u dva maha — pod jesenje riljanje 50%, a ostatak poĉetkom jula; kalijumovih Ċubriva 20 g pred jesenje riljanje; zgorelog stajnjaka ili komposta 6—8 kg godišnje. Mogu se unositi i teĉna organska Ċubriva u vidu prihranjivanja: kokošiji izmet razblaţen sa 8—10 puta više vode u koliĉini 1—2 kofe na 1 m2; fekalije se unose u jesen, u brazde, koje su napravljene sredinom meĊuredova i to 1 kofa na 3 m duţinska. Fekalije se moraju razblaţivati vodom, 4 kofe vode na 1 kofu fekalija.

Zalivanje U agrotehnici gajenja voćaka zalivanje ima veliki znaĉaj, jer su ţile kod patuljastih voćaka, kao što

smo već napomenuli, rasporeĊene površinski. Zato ne treba dozvoliti zasušivanje zemljišta u letnjem periodu, inaĉe će doći do opadanja plodova, a preostali plodovi ostaće sitni.

Zalivanje se obavlja ne po nekim utvrĊenim kalendarskim rokovima u zavisnosti od vlaţnosti zemljišta.

Ako se zemlja sa dubine 15—20 cm, pri stiskanju u šaku, ne pret-vara u grudvu već se raspada, znaĉi da je vlage u zemljištu malo. Najbolje je koliĉinu vlage odreĊivati laboratijski. Da bi se obezbedila dovoljna vlaţnost, najbolje je ako se u novembru i decembru zemljište nakvasi do dubine 1,5—2 m. Ako se ovo tada ne uĉini, onda treba zalivanje obaviti u martu. U toku leta za voćke na paradisu potrebno je 7—8 zalivanja, a na dusenu 5—6. Kod plitkih podzemnih voda zalivanje se smanjuje. Da bi se vlaga saĉuvala, posle zalivanja zemljište se kultivira. Zalivanje se obavlja brazdama, koje se povlaĉe na 40—50 cm od stabla. Sa starenjem voćaka brazde se prave izmeĊu redova na 1 m jedna od druge.

OSOBENOSTI AGROTEHNIKE NA ZASLANJENIM ZEMLJIŠTIMA

I NA ZEMLJIŠTIMA S PLITKIM PODZEMNIM VODAMA

Voćke i vinova loza mogu uspevati i na zaslanjenim zemljištima ako opšta zasoljenost ne prelazi 0,5%. Naroĉito osteljive na zaslanjena mesta su sledeće vrste: orah, trešnja, breskva, višnja, šljiva i

jagode. Bolje podnose zaslanjena zemljišta vinova loza, nar, smokva, kajsija i jabuka. Pred zasnivanje voćnjaka radi isušivanja zemljišta potrebno je iskopati kanal, koji će sluţiti za

sniţavanje nivoa podzemne vode. Kod zalivnih kanala, koji se nalaze pored voćaka ne treba dozvoliti visok nivo vode, niti pak praviti

stalne pregrade radi nagomilavanja vode za zalivanje, jer se time povećava nivo podzemnih voda. Dobro je duţ kanala saditi drveće (ako ono ne zaseni voćke, jer ono svojim ispravanjem sniţava podzemne vode.

Pred zasnivanje voćnjaka parcela treba da je dobro nivelisana. Na uzvišicama stvaraju se zasoljene pege zbog velike koliĉine isparene vode.

MeĊu redovima dobro je sejati lucerku pošto ona smanjuje koliĉine soli u zemljištu. Posle tri godine zemljište treba duboko preorati.

Voćnjake i vinograde na zaslanjenim zemljištiraa s plitkim podzemnim vodama treba Ċubriti s povećanim dozama mineralnih Ċubriva i stajnjaka. Zalivanje obavljati ĉešće i u malim dozama, da se voda kojom se poliva ne bi spojila sa podzemnom vodom — u protivnom so će izaći na površinu zemljišta. Posle


svakog zalivanja obavlja se usitnjavanje zemljišta oko stabla i meĊu zalivnim trakama. U voćnjacima na ovakvom zemljištu u jesen i u proleće obavezno je tzv. ispirno zalivanje, radi toga

da bi se so isprala u dublje slojeve zemljišta. Pri sadnji voćaka i vinograda na zaslanjenim zemljištima rastojanje meĊu pojedinim biljkama mora

biti manje nego pri sadnji na obiĉnom zemljištu, pošto one na ovakvom zemljištu rastu sporije. Treba saditi sorte jabuka koje su kalemljene na podlogama otpornim prema zaslanjenom zemljištu.

Isto tako, pri podizanju vinograda na ovakim zemljištima treba birati otporne sorte, a to su: kišmiš crni, rkateli, saperovi, rizling, muskat maĊarski, bjan širei, sultanina i dr.

Radi boljeg zasenjavanja zemljišta koje smanjuje odlazak soli na površinu, vinova loza se obiĉno gaji na špaliru u obliku kose pergole, tunelske pergole.

Kod zasnivanja voćnjaka na livadsko-moĉvarnim zemljištima, gde voda nije zaslanjena, ali ona stoji visoko — na površini zemljišta, isto postoji mogućnost za podizanje voćnjaka i vinograda. Agro-tehnika je ista koja je opisana ranije, izuzev sledećeg: na takvim zemljištima smanjuje se broj zalivanja na jedno do dva ili se zalivanje uopšte ne obavlja. Zimska zalivanja se ne preporuĉuju. Biljke ovde rastu jako bujno i odstojanje meĊu njima mora biti donekle veće. Pošto voćke kasno završavaju svoj ţivot, za sadnju se odabiraju sorte više otporne prema mrazu.

AGROTEHNIKA SUBTROPSKIH KULTURA

NAR

Nar je plod toplih predela, zato ga pred zimu obavezno treba pokriti zemljom. Radi lakšeg i boljeg pokrivanja nar se neguje u obliku grma visine 2—5 m. Rodnost nara je 30—50 kg po jednom grmu. Poĉinje sa plodonošenjem u trećoj godini, a u puno plodonošenje stupa u sedmoj ili osmoj godini. Razmnoţava se jednogodišnjim reznicama. Kod nedostatka vode, osobito u julu-septembru, sniţava prinos pošto plodovi pucaju.

lako je nar samooplodna biljka, ipak bolji prinos daje unakrsnim oprašivanjem. Zato ga valja saditi zajedno sa nekoliko sorti.

Za sadnju sadnica nara kopaju se jame dimenzija 40x75 cm. Posle sadnje sadnice se orezuju na visinu 50—60 cm, ostavljajući tri do cetiri izdanka. Sadnice se sade na istu dubinu na kojoj su rasle u rastilu. Nega nara ista je kao i ostalih voćaka. U prvoj godini mladice se zalivaju 12—15 puta. U Uzbekistanu, s obzirom na klimu, mladice nara se u severnim krajevima pokrivaju krajem oktobra, a u juţnim krajem novembra. Grm nara mora biti pokriven zemljom. Radi toga se pod grm nara naĉini humka zemlje, na nju slaţu sitne trske ili slama. Zatim se grm nara povija i polaţe na pripremljenu prostirku, pa se odozgo opet pokriva slojem trske, a preko toga se nasipa sloj zemlje od 20 do 25 cm debljine.

Grmovi nara se odgrnu krajem marta, ili poĉetkom aprila. Kad se grm oslobodi zemlje, otresa se, podiţe i vezuje za kolac.

U proleće pod mladi nar treba uneti 250—300 g amonijumnitrata, 200—300 g superfosfata i 100 g kalijumove soli. Nar se najĉešće formira u obliku grma sa ĉetiri do pet stabala.

Druge godine po formiranju na matiĉnim stablima ostavi se 4—5 izdanka drugog reda koji se oreţu na 1/3, a ostali se odsecaju u trećoj godini. Na osnovnim granama izbije 4—5 grana drugog, trećeg i ĉetvrtog reda, koje se oreţu na 1/3, a ostale odsecaju u trećoj godini.

Na osnovnim granama izbije 4—5 grana drugog, trećeg i ĉetvrtog reda, koje se oreţu na 1/3 do 1/2 prirasta. Jednovremeno se uklanjaju suve i ukrštene grane, kao i vodopije izrasle iz korena, ako nisu potrebne za formiranje osnovnih grana. Izdanke koji izbiju iz korena u toku leta treba uklanjati nekoliko puta, pošto oni veoma iznuravaju grm. U ĉetvrtoj godini formiranje krune se završava.

Dalje se teţi da na grmu bude po mogućstvu što više srednje razvijenih grana, pošto su one plodonosne. Grm se proreĊuje i da bi vazduh i svetlost prodirali u sredinu grma, pri ĉemu treba paziti da se ne ukloni veliki broj grana, jer bi se onda pojavio veliki broj letorasta koji ne daju rod.

Stari grmovi se podmlaĊuju od dobro razvijenih boĉnih razgranjavanja. Kod rodnih grmova najproduktivniji je srednji deo grma, a najmanje donji. Zato treba voditi raĉuna o

tome prilikom orezivanja. Posle deset godina matiĉna stabla se zamenjuju izdancima iz korena. Plodonosni nar zaliva se 10—12 puta u toku leta, a prestaje sa zalivanjem u avgustu. Nar se obiĉno Ċubri u jesen. Na 1 m2 potrebno je: 50 g amonijum-nitrata, 60—70 g superfosfata i 25

g kalijumove soli. U jesen, pred zimsko riljanje, daje se stajnjak u koliĉini 2 kg/m2. Đubrenje se vrši i posle masovnog cvetanja radi dobijanja više plodova, povećanja porasta grana i radi stvaranja plodnih pupoljaka za narednu godinu. Pri berbi plodova treba voćarskim noţem odseći dršku ploda da bi drška ostala na grani. Ubrani plodovi suše se 2—3 dana u hladu.

Sorte nara su: ĉikdana, kzil, kazake, ulfa. Kazake. — Ovo je jedna od najboljih uzbekistanskih sorti. Plodovi su srednje veliĉine, teţine 250—

300 g. Sok je crven i nakiseo. Plodovi se mogu ĉuvati 7—8 meseci. Prenose se veoma dobro. Sve su sorte nara po ukusu, boji i veliĉini sliĉne, sem aĉikdana, koji moţe dostići 450—600 g, ima sok zatvorenocrven, kiselo-slatkog ukusa. Plodovi sazrevaju u oktobru i ĉuvaju se do februara.


SMOKVA

Agrotehnika smokve malo se ĉime razlikuje od agrotehnike nara. Preporuĉuju se sorte sa ţenskim cvetom, pošto se one razvijaju bez oprašivanja. Plodovi se zameću na letorastima, kao i kod breskve i ukoliko je veći prirast, utoliko je veća i rodnost. Sazrevanje plodova poĉinje odozdo. Smokva daje rod u dva roka: prvi put u julu, a drugi put u avgustu, septembru i oktobru. Smokva poĉinje da rodi u 2—3, godini, a punu rodnost dostiţe osme godine.

Smokva ne bira zemljište. Zahteva umerenu vlagu i toplotu. Pri velikoj vlaţnosti vazduha i zemljišta produţava se rok sazrevanja izdanaka, smanjuje se kvalitet plodova i povećava osetljivost na niske temperature.

Grm smokve se formira sa 3—4 osnovne grane. U prvim godinama neophodno bi bilo da se dobije više boĉnih grana.

Kod rodnog drveta vrši se umereno orezivanje, seku se svi izdanci iz korena, jalovaci, suve grane i stare grane.

Smokvu uzimljujemo na isti naĉin kao i nar. Rodnost grma smokve iznosi 15—20 kg. Plodovi se brzo kvare, pa se 4—5 ĉasova posle berbe moraju preraditi ili staviti na sunce da se suše. Plodovi se reĊaju drškom na niţe, da ne bi iz plodova iscurio sok.

U Uzbekistanu se gaje sledeće sorte smokava: usbekska ţuta i crna, kadota, ĉapla, smirnski crni i krimski N° 9.

Uzbekska ţuta je rasprostranjena u svim rejonima. Raste koso i dostiţe 7—8 m visine. Rodnost jednog stabla kreće se 20—40 kg. Stona sorta, manje podesna za sušenje, traţi plodno zemljište i veći broj zalivanja.

UNABI (KINESKA URMA, ĈILONŢIJDA)

Plodovi su ukusni i hranljivi. Sadrţe šećer, belanĉevine, masti, kiseline i vitamine C, P i A. Plodovi, lišće i granĉice sorte unabi koriste se za leĉenje grudnih, ţeludaĉnih i srĉanih oboljenja.

U Uzbekistanu unabi raste u divljem stanju, skoro bez zalivanja, u obliku grma ili stablašica. Cvetovi su sitni i veoma mirisni i izbijaju na letorastima. Unabi donosi plod u drugoj godini posle sadnje. Cveta krajem maja. Plodovi sazrevaju u septembru ili poĉetkom oktobra.

Unabi ne zahteva naroĉito zemljište, moţe uspevati na svakom terenu i na malo zaslanjenim zemljištima. Podnosi mrazeve do —30°. U toku vegetacije zahteva dosta svetlosti i toplote i pri nedostatku toplote plodovi sadrţe malo šećera i pre vremena opadaju. U zasenjenim mestima drvo slabo raĊa. RaĊa svake godine, Plodovi lako otpadaju, zato unabi treba saditi na mestima zaštićenim od vetra. Sadi se na rastojanju 4x3 m.

Unabi je biljka koja voli unakrsno oprašivanje, pa je potrebno saditi dve-tri sorte zajedno. Kruna unabija formira se u obliku ĉaše. Kruna je retka, zato pri orezivanju treba uklanjati samo suve

i izukrštane grane. Zemlja se Ċubri svake godine stajnjakom u koliĉini 3—4 kg/m2, amonijum-nitratom 50 g/m2, superfosfatom od 40—50 g/m2, kalijevim solima od 15—20 g/m2.

Zaliva se tri do ĉetiri puta u toku leta i jednom u toku zime. Potpuno sazreli plodovi imaju crvenosmeĊu boju. Plodovi se ostavljaju po mogućnosti što duţe na

stablu da bi se osušili Odrasla stabla (15—20 godina) daju 50—60 kg plodova.

HURMA (JAPANSKA JABUKA)

Hurma je drvo koje brzo raste i dostiţe visinu 6—13 m. Dvospolna je. Plod joj je cilindriĉan, crvene boje sa mesom ţućkaste boje. RaĊa treće ili ĉetvrte godine, a pun rod daje posle 10—12 godina, Kasno cveta, podnosi kratkotrajne mrazeve od —18 do —20°. Prilikom izbora mesta treba voditi raĉuna da podzemne vode ne budu iznad 2 m dubine, inaĉe letorasti ne sazrevaju. Sadi se na rastojanju 6x4 m. Sade se mešane sorte, pošto hurma zahteva unakrsno oprašivanje. Agrotehnika za ovu voćku je kao i za druge voćke, jedino se zaliva 8—10 puta.

Za berbu plodova upotrebljava se voćarski noţ za odsecanje peteljki. Plodovi hurme dobro dozrevaju u tamnim i dobro provetrenim prostorijama.

BADEM

Badem poĉinje da raĊa ĉetvrte godine, a u 10—12. godini dostiţe pun rod. Badem se kalemi na gorki badem, a moţe i na dţanariku i šljivu. Rano u proleće poĉinje da cveta, najĉešće u martu, a ponekad i pre, zbog ĉega mu cvetovi ĉesto izmrzavaju. Plodni pupoljci zameću se na letorastima. Badem traţi unakrsno oprašivanje. Dobro uspeva na lakim, peskovitim zemljištima. Za badem treba traţiti terene okrenute jugu, gde je manje izloţen mrazevima.

Badem se sadi na rastojanju 5 m izmeĊu redova s razmakom od 4 m u redu. Zahteva primenu agrotehnike kao i druge voćke. Zaliva se 4 puta leti i 1—2 puta zimi. Preporuĉuju se sorte: prvenac, kolhozni, jaltinski.

DRENJINA (DREN)


Kultura drena je bila ranije rasprostranjena na okućnicama, a sada je sasvim zaboravljena. Dren je drvo ili grm visine 3 m. Ceni se pre svega zato što ima tvrdo drvo. Plodovi su mu soĉne koštunice crvene ili ţute boje. Meso je kiselo i oporo. Plodovi se koriste u sveţem stanju, ali se od njih spravlja i vrlo dobro slatko i sok.

DUD

Dud je veoma rasprostranjeno drvo. Lišće se upotrebljava za ishranu i odgoj svilene bube. Postoje oblici koji se gaje radi plodova. Osobito se ceni crni dud, koji daje soĉne kiselo-slatke crne plodove. Plodovi se koriste za spravljanje perkmeza i brašna, a upotrebljavaju se i u sveţem stanju.

JAGODASTO VOĆE

JAGODA

Jagodu krupnih plodova i šumsku jagodu ćesto nazivaju baštenskim jagodama, mada su to razliĉite vrste.

Šumska jagoda se razmnoţava ţivićima, dugaĉkim vreţama, izdancima. Na ţivićima postoje zadebljanja na kojima se nalaze pupoljci. Iz popoljaka se stvaraju rozete listova a ispod njih ţilice. Da bi biljka na ţivićima bila jaĉa, ţiviće treba priljubiti uz zemlju. Ukorenjeni ţivići odvajaju se od materinske biljke i sade odvojeno. Na ţivićima se izdvaja i orezuje nekoliko novih mladih sadnica, ali su bolje one koje se nalaze bliţe matiĉnom bokoru.

Za sadnicu se koriste ţivići sa 2—3 godine starih matiĉnih biljaka. Ovi ţivići bolje se primaju i daju veće prinose nego ţivići koji su uzeti od starih biljaka. Ţivići za ukorenjavanje treba da imaju dobro razvijene ţile duţine 3—4 cm i 2—3 listića s razvijenim gornjim pupoljkom. Zemljište za šumsku jagodu mora biti ĉisto i plodno. lako šumska jagoda voli vlagu, ne podnosi visoko podzemne vode, a isto tako ni zaslanjena zemljišta. Sumsku jagodu moţemo slobodno saditi izmeĊu redova voćaka.

Najbolje vreme za sadnju je juli ili poĉetak avgusta. Ako koristimo ovaj rok sadnje, iduće godine moţemo dobiti pun rod. SaĊena krajem avgusta, šumska jagoda se prima, ali roda u idućoj godini neće biti. Sumsku jagodu moţemo saditi i u proleće.

Zemljište predviĊeno za sadnju jagode treba izravnati i drţati u ĉistom ugaru. U tom sluĉaju manje se razvijaju korovi. Pre saĊenja površinu treba prekopati na dubinu 25—30 cm i uneti po 4—6 kg/m2 stajnjaka i 80—100 g/m2 superfosfata. Jagoda se sadi jednoredno ili dvoredno. Ako se sadi jednoredno, bokori jadoga se sade u redovima (biljka od biljke) na rastojanju 25 cm i 60 cm meĊu redovima. U tom sluĉaju na 2 m

2 razmešta se šest biljaka.

Ako se dvoredno sadi (saĊenje u pantljike), meĊu dva zbliţena reda ostavlja se 25 cm, a meĊu pantljikama 60 cm. Kod ovog naĉina na 1 m

2 rasporeĊuje se 8—10 biljaka. U drvorednoj sadnji, s obzirom

na veći broj biljaka dobija se i veći prinos. Ako je biljka gusto saĊena u meĊurednom prostoru voćaka ako je proleće vlaţno, jagode napada

siva truleţ, koja veoma sniţava rodnost. Sade se više sorti jagoda, poĉev od ranih do kasnih, da bi period sazrevanja bio duţi. Neke sorte

traţe oprašivanje i njih treba saditi u odvojenim redovima. Na pripremljenoj parceli treba povući brazdice 20—25 cm duboke. Za dvorednu sadnju brazdice

treba da budu nešto dublje. Posle zalivanja po ovlaţenoj liniji sadi se rasad-ţivići. Na rasadu se ostavlja samo jedan list a ostali se uklanjaju. Pri saĊenju strogo se pazi da gornji pupoljak ne bude zasut zemljom, inaĉe će biljka uginuti. Za vreme saĊenja na navlaţenoj zemlji prave se jamice sa dva prsta (kaţiprst i srednji) i u njih stavljaju ţile ţivića. Ţile se u jamici ravnomerno razmeštaju i zemlja oko posaĊenog ţivića dobro pritisne.

Jagode se sade popodne, kada se smanji vrućina. Posle saĊenja, u toku 5—6 dana, dok se jagode ne prime, svakog dana se zalivaju iz brazda umerenim koliĉinama vode. Naredna zalivanja obavljaju se po potrebi u razmaku 5—7 dana. Kroz 10—15 dana parcelu treba kontrolisati i na mestu uginulih biljaka posaditi nove. Tokom cele vegetacije zemljište izmeĊu redova se ĉisti od korova i odrţava u rastresitom stanju.

Nega jagode. Rano u proleće redove s jagodama treba oĉistiti od osušenog lišća grabuljama i

ukloniti ostale ţiviće, a zatim zemljište kultivisati. Jednovremeno sa kultivisanjem u zemljište se unosi amonijum-nitrat 30—40 g/m2. Druge godine

jagode se Ċubre i sa 20—25 g/m2 superfosfata posle berbe, odnosno neposredno pred samo zametanje cvetnih pupoljaka.

Prinos jagode umnogome zavisi od nege posle berbe. Ako jagodnjak posle berbe zaraste u korov i ako se javi suviše ţivića, onda to iznurava bokore jagoda i umanjuje prinos u idućoj godini. Zivići se uništavaju u toku leta nekoliko puta. Ako su ţivići potrebni za razmnoţavanje, onda se na bokoru ostave najviše 2—3 rozete (dţbuna), a ostale uklanjaju. Korov se uništava ĉim se pojavi. Zemljište se u toku leta praši najmanje 4—5 puta.

U toku leta jagode se zalivaju 12—15 puta. Prvi put se zalivaju 5—7 dana posle prve berbe. Radi


lakše berbe, zaliva se svaki drugi red. Posle završetka berbe, do jeseni, jagodnjak se zaliva još 5—6 puta. Jagode se razrastaju stvarajući nove ţile i kao rezultat toga javIjaju se spratovi a i sam bokor raste u

visinu. Takav bokor prilikom jesenjeg riljanja ili kopanja treba malo zagrnuti. U jesen se moţe dobiti i drugi rod jagoda. Radi toga treba posle jesenje berbe s jagoda ukloniti lišće,

jagodnjak zaliti, uneti Ċubre i zatim izriljati zemljište. Lišće je najbolje uklanjati krajem juna i poĉetkom jula. Ako se kasnije uklanjaju listovi (avgust), jagoda do jeseni neće biti, ali se rodnost iduće godine povećava.

Da bi se povećala rodnost, jagode se poĉev od druge godine podmlaĊuju. Posle berbe lišće se seĉe do površine zemljišta. Sasecati treba oprezno, da se ne bi povredile ţile. Posle toga unosi se Ċubre, a potom zaliva i rilja zemljište. Lišće ponovo brzo izrasta. Kad je podmlaĊena šumska jagoda, primetno se sniţava oštećenje bokora od krpelja i bolesti lišća — bele flekavosti.

Jagoderano cvetaju i prolećni mrazevi mogu da ih oštete. Da bi se jagode zaštitile od mrazeva potrebno je primenjivati dimljenje (vidi ranije). Sem toga, noću, pred pojavu mraza, parcelu treba zaliti.

Šumske jagode ne treba drţati više od 4 godine na jednom mestu, jer prve godine posle sadnje prinos je 50—60%, druge godine 100%, ĉetvrte godine 80% i pete godine 60%. Posle berbe pete godine ceo jagodnjak treba preriljati.

Jagode se beru rano ujutru ili uveĉe. Ako se beru po toplom vremenu brzo se kvare. Prilikom berbe ne treba rukama dodirivati plodove, već prstima hvatati peteljke i tako ih odvajati od bokora.

Sorte jagoda su mnogobrojne. Pisac knjige preporuĉuje sledeće sorte jagoda, koje su, verovatno, najprikladnije za gajenje u Uzbekistanu, a to su: rana šumska, taškentska, uzbekistanska i krimska. MeĊutim, za gajenje kod nas u Srbiji (Jugoslaviji) dolaze u obzir sledeće sorte:

Maherauhova rana. — Vrlo rana sorta jer zri već poĉetkom maja. Plod joj je prve 2—3 berbe srednje krupan i ujednaĉen, a kasnije sitan. Plod kupast, lepe crvene boje. Pogodan za transport.

Zenga prekosa. — Vrlo rana sorta. Zri u prvoj polovini maja. Raspon sazrevanja oko 20 dana. Plod okruglasto koniĉan, crven. Meso aromatiĉno, ukusno, slatko. Kvalitet odliĉan.

Siprajz de hal — Rana sorta: zri 2—3 dana posle zenge prekosa. Raspon sazrevanja oko 30 dana. Plod krupan, okruglastokoniĉan, jarko crven, slatkokiselog ukusa; srednjeg kvaliteta.

Red gauntlet. — Zri krajem druge dekade maja. Raspon sazrevanja 15—20 dana. Plod krupan, okruglastokoniĉan, tamno crven, soĉan, nakiseo, aromatiĉan; vrlo dobrog kvaliteta.

Zenga prekosana. — Zri oko nedelju dana docnije od zenge prekose. Raspon sazrevanja oko 25 dana. Plod krupan, izduţeno-kupast, intenzivno crven, ĉvrst, pogodan za transport, ukusan; odliĉnog kvaliteta.

Sorta 45/7. — Zri sredinom maja. Raspon sazrevanja oko 30 dana Plod srednje krupan do krupan, izduţenokoniĉan, boje ruţiĉaste s aromom šumske jagode.

Sanrajz. — Zri sredinom maja. Raspon sazrevanja oko 25 dana Plod krupan, najĉešće okruglast, svetlocrven, slatkonakiselog ukusa aromatiĉan; dobrog kvaliteta.

Zenga giganta. — Zri krajem druge dekade maja. Raspon sazrevanja oko 30 dana. Plod vrlo krupan (30—55 g), izduţenokupast, svetlocrven, srednje kiselog ukusa. Po obliku, boji i veliĉini vrlö atraktivan.

Humi grande. — Zri krajem druge dekade maja. Raspon sazrevanja oko 25 dana. Plod vrlo krupan, (teţine 75 g, pa i više), nepravilnog, ĉesto lepezastog oblika, sa sunĉane strane svetlocrven a sa suprotne bledocrven; vrlo dobrog kvaliteta.

Fin. — Zri krajem druge dekade maja. Raspon sazrevanja oko 30 dana. Plod krupan, izduţeno kupast, svetlocrven, soĉan, prijatnog ukusa. Vrlo rodna sorta, pogodna za gajenje na okućnici.

Gorela. — Zri poĉetkom treće dekade maja. Raspon sazrevanja oko 25 dana. Plod krupan, okruglasto koniĉan, lepe crvene boje, ukusan. RaĊa dobro i redovno.

Madam mato. — Zri krajem druge i poĉetkom treće dekade maja. Raspon sazrevanja oko 25 dana. Plod vrlo krupan, dosta nepravilnog oblika, sa sunĉane strane lepe crvene boje a sa suprotne bledocrven, prijatnog ukusa. Vrlo rodna sorta.

Vedensvil 7. Spada u srednje kasne sorte. Plod krupan i vrlo ukusan sa skramom divlje jagode; odliĉnog kvaliteta. Vrlo rodna sorta.

Zenga zengana. — Zri sredinom treće dekade maja i spada u kasne sorte. Raspon sazrevanja oko 25 dana. Plod zatupastokoniĉnog do srcastog oblika, tamnocrven, ukusan; odliĉnog kvaliteta.

Pored navedenih, perspektivne su i još neke sorte, kao što su: erlibel (vrlo rana i s vrlo krupnim plodovima), zenga tigenga (rana sorta), Pokahontas (srednje stasna), zenga friktano (srednje stasna) i dr.

Sem dosad spomenutih sorti, koje spadaju u jednorodne, postoje i tzv. remontantne ili stalno raĊajuĉe sorte tokom jedne vegetacije, pa su zato vrlo pogodne za gajenje na okućnici. Od ovih sorti najpoznatije su: san rivele, rohil, red pur, gem elista i dr.

Postoje i sorte koje tokom vegetacije raĊaju jedan put u proleće a drugi put u jesen, zbog ĉega se i nazivaju dvorodne. Poslednjih godina selekcionisane su u Nemaĉkoj i sorte jagoda s visokim stablom. To su perspektivne sorte, mada se zasad gaje samo na okućnicama. Ove sorte se gaje uz pritku ili u obliku špalira. U ovu grupu spadaju sorle: humi bajmšen, sonjana humi i frapendula.

MALINA


Malina ima jednogodišnje i dvogodišnje izdanke. Dvogodišnji izdanci pošto donesu rod uklanjaju se, a na njihovo mesto iz korena rastu novi letorasti. Korenov sistem maline se sastoji od mnogih ţila koje se nalaze na dubini 20—25 cm. Iz pupoljaka ţila izbijaju izdanci, koji se koriste za proizvodnju sadnica.

Malina traţi plodno zemljište i pozitivno reaguje na organska Ċubriva. Dţbunje se veoma širi usled izbijanja izdanaka. Ima vrlo ši-rok areal rasprostranjenja, ali joj najviše odgovaraju podruĉja s umerenom klimom, jer ne podnosi ni suviše niske temperature, poglavito bez sneţnog pokrivaĉa, a ni vrlo visoke temperature. Divlja evropska crvena malina i arktiĉka malina rastu i iza severnog polarnika. U tim krajevima malina je niska biljka i podnosi temperaturu i do — 35°C, ali bez sneţnog pokrivaĉa izdanci maline izmrzavaju i na temperaturi od —18°C do —26°C.

Na jednom mestu malina raĊa 8—12 godina, a posle tog vremena naglo joj opada rodnost. Zemljište za malinjak se obraĊuje na dubini 30 cm. Pre oranja unosi se 4—5 tona/ha zgorelog

stajnjaka. Malina se razmnoţava korenovim reznicama, koje se dele na odvojene izdanke. Vegetacija poĉinje

rano, zato se izdanci odvajaju od matiĉnog dţbuna još u jesen i sade na odstojanju 1—1,5 m izmeĊu redova i 50—60 cm u redovima. Posle sadnje izdanci maline se skrate na visinu 30—40 cm od zemlje.

Nega maline se sastoji u obradi zemljišta i uništavanju korova ĉim se on pojavi. Kultivisanje se vrši 4—5 puta za vreme vegetacije. Malinu svake godine treba Ċubriti stajnjakom ili kompostom, po 2—3 kg/m2. Prilikom jesenjeg prekopavanja stajnjak se razbacuje izmeĊu redova i zakopava do dubine 20—25 cm. Malinjak se Ċubri i mineralnim Ċubrivima, i to sa 35 g amonijumnitrata i isto toliko superfosfata po 1 m2.

Prilikom orezivanja sve uginule izdanke treba saseći, pošto su već dali rod. Na jakim dţbunovima ostavlja se 12—15 jednogodišnjih izdanaka, a na slabim 5—8; ostale izdanke treba uništiti. OstavIjeni izdanci treba da su na izvesnom odstojanju jedan od drugog.

Malinu moţemo gajiti dţbunasto i u špalirima. Kod dţbunastog oblika u središte dţbuna pobije se kolac i uz njega privezuju izdanci.

Kod špalirskog oblika sa obe strane reda, na odstojaniu 40 cm zateţe se ţica i na nju postavljaju izdanci. Izdanke za ţicu nije potrebno privezivati.

Posle berbe maline bujne letoraste pinciraju da bi bolje sazreli i sledeće godine obrazovale rodne granĉice.

Malinu je potrebno 12—18 puta zaliti. Do cvetanja se zaliva jedanput, za vreme cvetanja dvaput, do sazrevanja plodova dvaput a u periodu zrenja i posle berbe 10—12 puta.

Da bi se izbeglo smrzavanje u toku zime, malinu treba saviti do zemlje i pokriti slamom, trskom ili zemljom, a rano u proleće odgrće se i dţbunovi ispravljaju.

Plod maline je neţan i brzo se kvari. Bere se ujutro posle rose i pred veĉe. Cim se oberu plodovi se prenose na prohladno mestö (podrume ili nadstrešnice).

Ako se maline upotrebljavaju odmah one se beru bez peteljki a ako su za prevoz tada se beru sa peteljkama i ne sasvim zrele.

Sorte maline su takoĊe, vrlo brojne. Do sada je u svetu stvoreno ili odabrano oko hiljadu razliĉitih sorti maline. Po boji se, uglavnom, mogu podeliti na svetlo crvene (crvenoţute ili zlatne), tamno-crvene (purpurne) i crne. Sortiment maline se vremenom menjao, a i svaka zemlja se opredeljuje za sorte koje joj najviše odgovaraju. U Uzbekistanu, na primer, smatraju se kao najkvalitetnije, pa se i preporuĉuju sledeće sorte: malboro, tamnocrvena bilardova i zlatna malina.

Malboro. — Rodna sorta. Sazreva u junu. Plodovi su krupni, crveni i podednako su dobri za upotrebu u sveţem stanju i za preradu. Daje priliĉno roda na vrhovima jednogodišnjih izdanaka i u oktobru.

Tamnocrvena (stalnoraĊajuća, bilardova). Spada u srednje-stasne sorte. Plodovi su tamnocrvene, purpurne boje i pogodni su za jelo u sveţem stanju i za preradu. Ako je jesen duga i lepa, plod donose i izdanci iz tekuće godine.

Zlatna malina. — Sazreva u junu, rodna je, a plodovi su najpogodniji za upotrebu u sveţem stanju. U Srbiji (Jugoslaviji), s obzirom na drugaĉije klimatske i druge uslove, najbolje rezultate postiţu, pa

su ekonomski i najznaĉajnije svetlocrvene sorte maline, a zatim tamnocrvene, purpurne sorte, dok sa crnim sortama nisu postignuti zadovoljavajući rezultati. Od sorti svetlo-crvene maline najznaĉajnije su maline eksploit, maline promis, vilamet i gradina.

Moling eksploit. — Odliĉna je po kvalitetu i vrlo je rodna sorta crvene maline i zato se sve više širi u malinarskim krajevima Srbije (Jugoslavije). Plod ove sorte je vrlo krupan (preko 5 g), ukusan i pogodan i za jelo u sveţem stanju i za preradu, a takoĊe je pogodan i za ĉuvanje u hladnjaĉama. Zri vrlo rano i daje, pri dobroj nezi, i preko 10000 kg po hektaru.

Moling promis. — Ovo je takoĊe znaĉajna i za gajenje u uslovima Srbije (Jugoslavije) ekonomski opravdana sorta svetlocrvene maline. Plod je nešto sitniji (oko 4 g) od ploda maling eksploita. Sazreva sredinom juna i daje dobre prinose (i preko 8000 kg po 1 ha). Plodovi su ukusni. Jednorodna je. Plodovi su najpogodniji za upotrebu u sveţem stanju. Radi svojih kvaliteta i rodnosti dosta je raširena u malinarskim podruĉjima Jugoslavije.

Vilamet. — Spada u srednje rane sorte, jer sazreva u drugoj polovini juna. U pogledu rodnosti sliĉna je maling promisu. Plodovi su ukusni, aromatiĉni i pogodni za upotrebu u sveţem stanju i za preradu. Spada u jednorodne sorte, ali u naroĉito povoljnim godinama moţe u izvesnoj meri da donosi plodove i tokom cele


vegetacije. U SAD je vilaraet najcenjenija sorta maline, a i kod nas u Jugoslaviji se pokazala kao ekonomski opravdana pa se zato i postepeno širi.

Gradina. —TakoĊe spada u srednje rodne sorte. U pogledu rodnosti sliĉna je maling eksploitu i pri pravilnoj nezi daje i po 10000 kg po hektaru. Pogodna je i za upotrebu u sveţem stanju i za preradu, S obzirom na kvalitet i rodnost spada u ekonomski najznaĉajnije sorte crvenih malina.

Sa sortama tamnocrvene, purpurne maline u Srbiji (Jugoslaviji) još nema dovoljno iskustva, ali su prilikom prvih ispitivanja dobiveni pozitivni rezultati sa sortama merion i klajd. Obe ove sorte su srednje rane sa srednje krupnim i ukusnim plodovima (oko 3 g). To su vitalne, bujne i rodne sorte. S obzirom na sve te pozitivne osobine svrstavaju se ove sorte u perspektivne u pogledu širenja u Srbiji (Jugoslaviji).

RIBIZLA

Ribizla moţe biti crna, crvena i bela. Od plodova ribizle pripremaju se sokovi, kompoti, slatko, dţem, vino, a isto tako se koriste i pri leĉenju bolesti srca i krvnih sudova.

U kontinentalnom klimatu Uzbekistana najbolje od svih uspevaju tzv. zlatne ribizle, od kojih su selekcionisane, izmeĊu drugih sorti, u Institutu Šredeka i sorte: mesnata, uzbekistanska krupna i slatka.

„Zlatna ribizla" ima list nalik na ogrozd, a plodovi su joj crni, krupni ali bez mirisa svojstvenog crnim ribizlama.

Preimućstvo zlatne ribizle je u tome, što ona dobro raste na sunĉanim stranama njen list ne dobija oţegotine od sunca i daje prinos i do 10 kg po dţbunu.

Ribizla se razmnoţava poloţnicama i razdvajanjem dţbuna Prorodi posle dve godine i dobro raĊa 10-15 godina. U proleće rano kreće.

Ribizla se sadi na rastojanju izmeĊu redova od 2 m, a u redovima meĊu dţbunjem 1—1,5 m. Sadi se u jame dimenzija 60x60 cm. U ove jame se stavija 8—10 kg zgorelog stajnjaka i 150—200 g superfosfata.

Pri slaboj agrotehnici dţbunovi obilno cvetaju, ali slabo zameću plodove. Sem toga, za neke sorte neophodno je unakrsno oprašivanje.

Pošto se ţile ribizle nalaze na dubini od 50—60 cm, veliki znaĉaj ima zalivanje. Prvo zalivanje se obavlja do cvetanja, drugo za vreme cvetanja. Tokom vegetacionog perioda ribizlu treba zalivati 12—14 puta. Radi ĉuvanja vlage dobro je da se zemljište okolo dţbuna mulĉira.

Zemljište zasaĊeno ribizlama svake godine treba Ċubriti sa 50 g amonijaĉne šalitre i superfosfata, 7—8 g kalijeve soli i sa 8—10 kg zgorelog stajnjaka. Jedna polovina od ukupne koliĉine Ċubriva unosi se u jesen pred prekopavanje a druga polovina u proleće posle cvetanja ribizla.

Pri jesenjem Ċubrenju amonijaĉnu šalitru, koja se lako rastvara i ispira, zamenjujemo amonijumsulfatom u duploj dozi, po 50 g/m2.

Zemljište okolo ţbunova prekopava se u jesen i u proleće, a u toku leta se tri-ĉetiri puta praši radi uništavanja korova i razbijanja pokorice.

Ribizla se orezuje u jesen ili rano u proleće pre kretanja sokova. Orezivanjem treba prorediti dţbunove. Zato grane starije od ĉetiri godine valja ukloniti, ostavljajući u zamenu ne više od 4—6 jednogodišnjih izdanaka, koji se pojavljuju pri osnovi dţbuna. Pri jakom porastu jednogodišnjih izdanaka krajem maja njihove vrhove skratiti pribliţno za 1/4. Na dţbunu treba da ima 12—20 granĉica razne starosti. Za uslove u Uzbekistanu pisac ove knjige preporuĉuje prvenst-veno sledeće sorte ribizla:

Uzbekistanska krupna ribizla. — Ima crne i krupne plodove. Lišće nije mirišljavo. Plodovi poĉinju sazrevati krajem raaja, sadrţe veliku koliĉinu vitamina C. Zahteva oprašivanje. Najbolje je oprašuju sorte: mesnata i slatka. Uzbekistanska krupna je rodna sorta i daje 8—10 kg po jednom dţbunu.

Mesnata. — Sazreva krajem maja. Plodovi se mogu odrţati na dţbunu do kraja jula. List nije mirišljav, a i plod je manje aromatiĉan, nego plod crne ribizle. Rodnost do 10 kg po dţbunu.

U Srbiji (Jugoslaviji) se najviše cene, a samim tim najviše i forsiraju — sorte crnih ribizla. U nešto većoj meri crna ribizla uvedena je u proizvodnju tek pedesetih godina, i to najpre u Sloveniji oko Kamnika i Bleda. Kvalitetna i ekonomska svojstva ove ribizle doprinela su da se brzo proširi i u drugim republikama SFRJ. Pored pomenutih svojstava, širenju crne ribizle mnogo doprinosi to što u Srbiji (Jugoslaviji) postoje izvanredni prirodni uslovi za uspevanje crne ribizle. Naime, veliki deo naše zemlje otpada na brdsko-planinsko podruĉje s većom nadmorskom visinom i s dovoljno vodenog taloga — a to su upravo oni prirodni uslovi koji crnoj ribizli najviše pogoduju.

Postoje mnoge sorte crnih ribizla, koje se meĊusobno razlikuju po vremenu sazrevanja, rodnosti, duţini grozdova, veliĉini bobica, poreklu itd.

II DEO

GAJENJE VINOVE LOZE NA OKUĆNICI

SORTE GROŢĐA

Pri izboru sorti za vinograd na okućnici teţi se da u vinogradu bude sveţeg groţĊa tokom tri-ĉetiri meseca. Sem toga, pojedine sorte groţĊa mogu se preko zime ĉuvati u specijalnim prostorijama još toliko


vremena. Vinograd poĉne da raĊa već u drugoj ili trećoj godini posle saĊenja. Uz dobru negu daje 30 do 40 kg

groţĊa po ĉokotu, a pojedini vinogradari dobijaju i po 100—120 kg pa i više groţĊa po ĉokotu.

SORTE ZA VISOKOKVALITETNA CRNA VINA

Vranac

Domaća sorta. Gaji se u Crnoj Gori, Dalmaciji i Makedoniji. Cvet je hermafroditan (dvopolan). Bobice su velike ili srednje veliĉine, okruglaste. Pokoţica je tanka ili srednje debljine, glatka, bez

taĉaka, intenzivne boje. Grozd je srednje veliĉine ili veliki. Valjkastog je oblika i rastresit, veoma retko rehuljav. Peteljka je

dugaĉka. Ova sorta je pozna. Oplodnja je normalna i redovna. Uz redovnu oplodnju i sa kratkom rezidbom postiţe se dobar prinos. Vranac podnosi i dugu rezidbu i

daje veći prinos i na osrednjem i na visokom stablu. Najviše mu odgovara srednje kreĉno zemIjište i juţni, jugozapadni i jugoistoĉni poloţaj.

Vranac je osrednje otporan prema peronospori i niskim temperaturama, dovoljno otporan na oidium i sivu plesan.

Pogodne podloge su riparija х rupestris švarcman, teleki-8b i kober 5bb. Gaji se i nekalemljen, tj. na sopstvenom korenu.

Kratošija

Domaća sorta. Najviše se gaji u Crnoj Gori, Dalmaciji i Makedoniji. Po svim osobinama sliĉna je vrancu.

Burgundac crni (burgunder)

Potiĉe iz Francuske. Kod nas se gaji u Istri, Hrvatskoj i Srbiji. Cvet je hermafroditan. Bobice su male, ĉvrste, soĉne, okrugle, kod zbijenog grozda jajaste. Pokoţica je srednje debljine,

plaviĉasto-crna, sa dosta pepeIjaka, bez taĉkica. Pupak je šiljast, sok bezbojan. Grozd je mali, kratak, najĉešće zbijen i valjkast. Peteljka je kratka i debela. Rana sorta. RaĊa redovno. Pri kratkoj rezidbi daje male prinose, a pri dugoj i mešovitoj, na srednje

visokom i visokom stablu, daje dobre prinose. Najbolji kvalitet vina daje na kreĉnim i suvljim zemljištima i prisojnom poloţaju. Otpornost ove sorte prema plamenjaĉi i sivoj plesni je slaba, prema oidiumu dobra, a prema niskim

temperaturama veoma dobra.

Kaberne sovinjon

Potiĉe iz Francuske. Kod nas se gaji mestimiĉno u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji. Cvet je hermafroditan. Bobice su sitne, okrugle. Pokoţica je debela, crne boje sa izraţenim

pepeljkom. Sok je bezbojan. Pozna sorta. Oplodnja je normalna, rodnost slaba. Rentabilan je samo uz dugu rezidbu. Najbolje

rezultate daje na visokom stablu, na kreĉnim i umereno suvim zemljištima. Bolje sazreva na juţnim i jugozapadnim poloţajima.

Na plamenjaĉu je srednje otporna, a na oidium i sivu plesan slabije. Otpornost na niske temperature mu je dobra. Dobre podloge su kober 5bb, teleki 8b, šasla х berlandijeri 41b.

Kaberne frank

Potiĉe iz Francuske, a kod nas se gaji u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji. Po svim osobinama i karakteristikama ova sorta identiĉna je sorti kaberne sovinjon.

Game

Poreklom je iz Francuske. Kod nas se gaji u Istri i Srbiji. Cvet je hermafroditan. Bobice su sitne, soĉne, neznatno jajastog oblika. Pokoţica je tanka, crna, sa izraţenim pepeljkom, bez taĉaka. Pupak je srednje izraţen. Sok je bezbojan.

Grozd je mali do srednji. Valjkastog je oblika, zbijen, sa kratkom i ĉvrstom peteljkom. Srednje je pozna sorta. Oplodnja je redovna i potpuna, a prinosi su visoki. Najbolje rezultate daje ako se gaji špalirski sa dugom i mešovitom rezidbom, na osrednje visokom i

visokom stablu. Najbolje uspeva na umereno vlaţnim i umereno kreĉnim i plodnim zemljištima. Na juţnim i

jugozapadnim poloţajima daje izvrstan kvalitet. Srednje je otporan na plamenjaĉu, a oselljiv je na oidium. Kišnih jeseni osetljiv je na sivu plesan.

Veoma je otporan na niske temperature: okca izmrzavaju tek na —22°C. Dobre podloge su teleki 8b i kober 5bb.


Merlo

Potiĉe iz Francuske, a kod nas se gaji u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji. Cvet je hermafroditan. Bobice su srednje veliĉine, okrugle, plavocrne sa izraţenim pepeljkom. Sok je

bezbojan, meso dosta tvrdo. Grozd je srednje veliĉine, piramidalan ili piramidalno-valjkast sa jednim ili sa dva krilca, srednje je

zbijen ili nešto rastresitiji. Peteljka i peteljĉica su zelene. Pozna je sorta. Oplodnja mu je normalna i redovna. Prinosna je sorta. Najbolje prinose daje ako se

gaji u špaliru ili ako se formira kordunica, na kojoj se primenjuje duga ili mešovita rezidba. Najbolje uspeva na plodnom zemljištu sa umerenom vlagom. Dobro uspeva i na ravniĉarskim

terenima. Srednje je otporan na sivu plesan i na plamenjaĉu, otporan je na oidium, a u priliĉnoj meri i na niske

temperature. Dobre podloge su: kober 5bb i teleki 8b.

Saperavi

Bobice su mu tamnoplave. Zahteva dugaĉku rezidbu. Donosi plod na zapercima. Otporan je prema srednje niskim temperaturama. Daje visokokvalitetno crveno vino.

SORTE GROŢĐA ZA DOBRA CRNA VINA

Prokupac

Domaća sorta. Najviše se gaji u Srbiji i Makedoniji. Cvet je hermafroditan. Bobice su srednje veliĉine, okrugle, malo pljosnate. Pokoţica je debela,

plavocrna sa mnogim taĉkicama i obilnim pepeljkom, ima izraţen pupak. Meso je soĉno i ĉvrsto. Sok pri muljanju dobija nešto boje.

Grodz je srednje krupnoće, cilindriĉno-konusan, srednje zbijen retko rehuljav. Peteljka je kratka i zelena.

Vrlo je pozna sorta. Oplodnja mu je normalna, a prinos redovan. Veoma je rodna sorta. Dobro raĊa i pri kratkoj rezidbi. Odgovara mu ţupski naĉin rezidbe. Ako se

formira kordunica, takoĊe se mora rezati kratko. Najpogodnije zemljište je gajnjaĉa i kreĉna smonica. Pogoduje mu poloţaj okrenut jugu. Vrlo je

osetljiv na plamenjaĉu, srednje otporan na oidium, a otporan na sivu plesan. Osetljiv na niske temperature: okca izmrzavaju na —16°C.

Plavac mali

Predpostavlja se da je francuska sorta. U Jugoslaviji se gaji na srednjem i juţnom Primorju, na nekim ostrvima, kao i u vinogradima Makedonije.

Cvet je hermafroditan. Bobice su srednje veliĉine, okrugle, soĉne. Pokoţica je tvrda, debela, sa puno tanina, tamno plava sa izraţenim pepeljkom. Obiĉno se nalazi i po koja sitna zelenkasta bobica, što je karakteristiĉno za ovu sortu.

Grozd je srednje krupan, srednje zbijen ili zbijen, kupast, ĉesto raĉvast. Peteljka je kratka i crvenkasta. Vrlo je pozna sorta. Oplodnja je normalna i redovna.

Daje odliĉne i redovne prinose i sa kratkom i sa dugom rezidbom. Pogodna je za razne naĉine gajenja.

Najbolje rezultate daje na umereno suvim i toplim zemljištima. Na crvenicama dobija osobito lepu boju. Dobro podnosi suši. Prikladni su osojni poloţaji.

Na plamenjaĉu, oidium i sivu plesan dosta je otporan. U uslovima srednjeg Primorja okca u toku zime ne izmrzavaju. Dobre su podloge koje podnose krševita zemljišta.

Game bojadiser

Potiĉe iz Francuske, a u bivšoj Jugoslaviji se gaji u svim krajevima gde se gaje crne sorte. Cvet je hermafroditan. Bobice su sitne do srednje veliĉine, jajaste, soĉne. Pokoţica je tanka, crna,

sa izraţenim pepeljkom, bez taĉkica. Sok je intenzivno crven. Grozd je cilindriĉan, zbijen, srednje veliĉine. Srednje je pozna sorta. Oplodnja je normalna i redovna, a prinosi su vrlo dobri. Najbolje rezultate daje ako se gaji u špaliru na visokom stablu sa mešovitom rezidbom. Ne trpi niska i vlaţna zemljišta, a takoĊe ne podnosi ni sušu. Uspeva na umereno vlaţnim i slabo

kreĉnim zemljištiraa. Na gajnjaĉama se postiţu veoma dobri rezultati. Na juţnim i jugozapadnim poloţajima daje bolji kvalitet.

Otporniji je na oidium i sivu plesan od obiĉnog gamea. Na plamenjaĉu je osrednje osetljiv, a dosta otporan na niske temperature.

SORTE GROŢĐA ZA VISOKOKVALITETNA BELA VINA


Ţilavka

Domaća jugoslovenska sorta. Najviše se gaji u okolini Mostara, zatim u manjem obimu u Dalmaciji na podruĉju Metkovića i Imotskog. Poĉela se širiti po Makedoniji i na Kosovu, a ima je nešto malo i u Srbiji.

Cvet je hermafroditan, Bobice su srednje veliĉine ili velike, okrugle ili neznatno jajaste. Pokoţica je ţiliĉasta, prozirna, debela, zeleno-ţuta, a na suncu zlatno-ţuta. Pepeljak je obilan.

Grozd je srednje veliĉine ili veliki, piramidalan ili cilindriĉan, dosta zbijen, ponekad raĉvast, peteljka je kratka, odrvenjena. Srednje je pozna sorta. Oplodnja je normalna i redovna. Redovno raĊa, prinosna sorta.

Pogodna je za gajenje na niskom, srednje visokom ili visokom ĉokotu. Daje dobre prinose pri kratkoj rezidbi, ali podnosi i mešovitu rezidbu.

Vrlo dobro uspeva na srednje dubokim, zatim na krševitim i suvim zemljištima. Na sušu je otporan. U Makedoniji daje dobre prinose na deluvijalnim zemljištima umerene vlaţnosti. Najviše odgovaraju juţni poloţaji.

Osetljiva je na plamenjaĉu i oidium, a zadovoljavajuće otporna na sivu plesan. Na niske temperature je srednje otporna.

Semijon

Potiĉe iz Francuske, a kod nas se najviše gaji u Hrvatskoj i Srbiji (u Vojvodini). Cvet je hermafroditan. Polen autofertilan i interfertilan. Bobice su sitne, neujednaĉene i okrugle, a u zbijenog grozda neznatno jajaste. Pokoţica je debela, prozraĉna, zelenoţuta, a na sunĉanoj strani bledorumenkastog preliva. Pepeljak je osrednji sa rĊastim taĉkicama; pupak je slabo izraţen.

Grozd je mali ili srednje veliĉine, cilindriĉan, nije razgranat, zbijen. Peteljka je kratka, poluodrvenjena. Srednje pozna sorta. Oplodnja je redovna i normalna, a prinosi srednji.

Ako se kratko orezuje daje manji prinos, ali bolji kvalitet. Vrlo je prikladan za razvijene oblike ĉokota, kao što su razne kordunice.

Najbolje rezultate daje na plodnim, umereno vlaţnim i umereno kreĉnim zemljišlima. Srednje je otporan na bolesti, a otporan na niske temperature.

Dobra podloga je berlandijeri х riparija.

Sovinjon (Muskatni silvanac)

Potiĉe iz Francuske a kod nas se gaji u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji. Po svojim osobinama sliĉan je semijonu.

Traminac crveni

Potiĉe iz Tramina u juţnom Tirolu. Kod nas se gaji u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji (Vojvodina). Ima pokušaja da se gaji i na uţem podruĉju Srbije. Cvet je hermafroditan. Bobice su male, duguljaste, sa taĉkicama; pupak je neizraţen. Pokoţica je

debela, crvenkasta, pepeljak je obilan, sok bezbojan. Grozd je mali, kupast, kratak i zbijen. Peteljka je kratka. Oplodnja je normalna i redovna, a prinos nizak. Duga ili mešovita rezidba mu u potpunosti odgovara kao i srednje visoko ili visoko stablo u vidu kordunice.

Plodna i srednje plodna kreĉna zemljišta sa umerenom vlaţnošću su najpogodnije za ovu sortu. Najpogodniji su juţni poloţaji.

Srednje je otporan na plamenjaĉu i sivu plesan, a veoma otporan na niske temperature. Dobre podloge su: berlanĊeri х riparija, teleki 8b i kober 5bb.

Rizling italrjanski

Potiĉe iz Francuske, kod nas se najviše gaji u Sloveniji, Hrvats-koj, Voivodini a, u poslednje vreme, brzo se širi i u juţnoj Srbiji.

Cvet je hermafroditan. Bobice su male, okrugle, a u vrlo zbijenom grozdu jedva primetno izduţene. Pokoţica je dosta debela, prozraĉna, protkana sitnim ţilicama, zelenoţuta, na suncu ţuto-smeĊa, posuta pepeljkom. Sok je bezbojan. Pupak veoma izraţen.

Grozd je mali ili srednje veliĉine, dosta ili veoma zbijen, cilindriĉan i najĉešće s jednim krilcem. Peteljka je duga i tanka.

Pozna je sorta. Oplodnja je redovna i normalna, a prinosi su visoki. Sa stanovišta proizvodnje najprikladnija je duga ili mešovita rezidba. Pogodan je skoro za sve naĉine gajenja.

Najbolja su laka i srednje tešкa zemljišta, sa umerenom koliĉinom kreĉa, plodna i ocedna. Naroĉito negativno reaguje na sušu u periodu intezivnog porasta bobice i u poĉetnoj fazi šarka. Juţni poloţaji mu više odgovaraju od ostalih.

Muskat otonel (Mirisavka)

Potiĉe iz MaĊarske, a kod nas se gaji u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji. Mestimiĉno se moţe naći i u Makedoniji i drugim krajevima.


Cvet je hermafroditan. Bobice su srednje veliĉine ili male, okrugle, sa dosta jakom pokoţicom, boje je ţutozelene, a sa sunĉane strane ima rĊaste taĉke i polja. Sok je veoma sladak sa izraţenim muskatnim mirisom.

Grozd je mali ili srednje veliĉine. Oblik mu je cilindriĉan ili cilindriĉno-konusan, zbijen, sa kratkom peteljkom.

Srednje pozna sorta. Oplodnja je normalna i redovna, a prinosi srednji. Zadovoljavajući prinos daje samo sa dugom rezidbom. Odgovara joj srednje visoko i visoko stablo oblika kordunice. Najbolje rezultate daje na umereno plodnim, propusnim i toplim zemljištima. Ne podnosi veliku vlagu. Na peskovitim zemljištima takoĊe daje dobre rezultate. Dobro reaguje na Ċubrenje. Na bolesti i niske temperature je srednje otporna.

Rkaciteli

Bobice su zelenkasto ţute. Srednja teţina grozda je 200—250 g. Otporna je na mrazeve, daje dobar rod pri unošenju azotnih i fosfornih Ċubriva.

Vrlo dobra vinska sorta.

NAJVAŢNIJE STONE SORTE

Carski biser (julski muskat)

Potiĉe iz MaĊarske, gaji se u mnogim vinogorjima. Cvet je hermafroditan. Bobice su srednje veliĉine, okrugle, pokoţica je tanka, zelenkasta ili zelenkastoţuta, posuta pepeljkom, bez taĉkica. Pupak je slabo izraţen. Sok je izrazitog muskatnog mirisa.

Grozd je mali ili srednje veliĉine, srednje zbijen, cilindriĉan, kratak. Peteljka mu je dosta duga i crvenkasta. Sazreva krajem jula, veoma je rana sorta. Pri hladnom i kišovitom vremenu slabo se oploĊava. Rodnost je neredovna; slabo prinosna sorta.

Pogodna je mešovita i duga rezidba na srednje visokom i niskom stablu. Najbolje rezultate daje na plodnim, lakim, propusnim i dovoljno toplim zemljištima. Juţni poloţaj je

najbolji. Otpornost na bolesti je slaba, a na niske temperature srednja.

Kraljica vinograda

Potiĉe iz MaĊarske. Kod nas se najviše gaji u Srbiji, Makedoniji i u Hrvatskoj. Cvet je hermafroditan. Bobice su velike i jajolike. Pokoţica je srednje debljine, prozirna, protkana

ţilicama, voštano-ţuta, bez taĉkica, posuta obilno pepeljkom. Sok je muskatnog mirisa. Grozd je velik ili veoma krupan, razgranat, izduţen, konusan ili cilindriĉno-konusan. Sazreva nekoliko dana pre šasle. Veoma rana sorta. Oplodnja je normalna i redovna. Dosta dobro raĊa ako se kratko oreţe, a podnosi mešovitu i dugu rezidbu. Više joj odgovara srednje

visok i visok ĉokot, odnosno razni oblici kordunica. Uspeva na raznim zemljištima, ali bolje rezultate daje na plodnim, propusnim zemljištima. Najbolje

su juţne i jugozapadne strane. Na plamenjaĉu je slabo otporna, a vrlo je osetljiva na plavi kamen u vreme prvog i drugog prskanja.

Na oidium je dosta otporna, a na sivu plesan manje. Otpornost na niske temperature još je dosta slaba.

Kardinal

Poreklom je iz Kalifornije. Kod nas se odnedavno gaji u Makedoniji, Srbiji i Hrvatskoj. Cvet je hermafroditan. Bobica je vrlo velika, okrugla, a ponekad neznatno deformisana. Pokoţica je

ĉvrsta, crvena ili crvenkasta, bez taĉkica, sa obilnim pepeljkom. Pupak je normalno izraţen. Sok je bezbojan, sa blagim mirisom muskata.

RANE STONE SORTE

Bela šasla

Potiĉe iz Francuske. Kod nas se najviše gaji u Hrvatskoj, Srbiji i Sloveniji, a mestimiĉno i u ostalim republikama.

Cvet je hermafroditan. Bobica je srednje veliĉine i okrugla. Pokoţica je dosta ĉvrsta, ţuto-zelena (sa sunĉane strane zlatnoţuta) srednje prozraĉna, bez taĉkica; pupak nije izraţen.

Grozd je srednje veliĉine, cilindriĉan, srednje duţine, duţi nego širi, nije zbijen, sa bobicama jednake veliĉine. Rana je sorta. Oplodnja je normalna i redovna. Srednje prinosna sorta.

Dosta dobro raĊa ako je kratko orezana, a vrlo dobro podnosi mešovitu rezidbu. Pogodna je za razne naĉine gajenja.

Uspeva na raznim zemljištima, ali najbolje rezultate daje na plodnim i propusnim zemljištima. Juţna i jugozapadna strana joj više odgovara. Prema bolestima i niskim temperaturama je srednje otporna.

Šasla crvena


Potiĉe iz Francuske. Kod nas, u Srbiji (Jugoslaviji), gaji se u svim vinogorjima, i to najĉešće zajedno s belom šasloma.

Po svim svojim karakteristikama moţe se uporediti sa belom šaslom.

SREDNJE-POZNE STONE SORTE

Muskat hamburg

Kod nas se gaji mnogo u Makedoniji, Srbij'i i Hrvatskoj. Mesti-miĉno se gaji i u podruĉjima drugih repubiika.

Cvet je hermafroditan. Bobica je velika, jajasta. Pokoţica je tanka, plavocrna, bez taĉkica i bez izraţenog pupka, sa obilnim pe-peljkom. Pri nedovoljnom sazrevanju bobice su zatvorenocrvenkaste boje. Sok je bezbojan, izriĉito muskatnog mirisa.

Grozd je veliki, cilindriĉno-konusan, razgranat, rastresit, ĉesto krilast. Peteljka je duga, drvenasta. Srednje je pozna sorta. Oplodnja je normalna i redovna. Vrlo prinosna sorta.

Najbolji prinos daje ako se mešovito ili dugo reţe. Prikladniji je za više i razvijenije oblike ĉokota. Najbolje uspeva na umereno plodnim, umereno vlaţnim, propusnim i toplijim zemljištima. Bolji kvalitet groţĊa se dobija na juţnoj i jugozapadnoj strani. Prema bolestima i niskoj temperaturi srednje je otporan.

Afuz-ali

Potiĉe iz prednje Azije. U nas se najviše gaji u Makedoniji i Srbiji. Cvet je hermafroditan. Bobice su velike, izduţene, jajaste, nalik na urmu. Pokoţica je srednje

debljine, prozraĉna, zelenoţuta (na sunĉanoj strani dobija zlatnoţutu, odnosno ćilibarţutu boju), posuta je sitnim taĉkicama i pepeljkom. Grozd je velik, najĉešće konusan, srednje zbijen iii rastresit, a izuzetno i rehuljav.

Srednje pozna sorta. Oplodnja je normalna i redovna MeĊutim, bolje se oploĊava polenom drugih rodnih sorti.

Prinos je manje-više redovan; vrlo je prinosna sorta. Najprikladnija je mešovita ili duga rezidba na povišim i razvijenijim oblicima ĉokota. Na ravnim

terenima redove treba usmeriti u pravcu sever-jug kako bi osunĉavanje bilo maksimalno. Prema bolestima i niskoj temperaturi je srednje otporan.

POZNE STONE SORTE

Italija

Potiĉe iz Italije. U Jugoslaviju je uvezena posle drugog svetskog rata i pogodna je za toplije klimate. Cvet je hermafroditan. Bobice su velike, jajaste, manje-više jed-nake veliĉine. Pokoţica je debela,

zelenoţuta, a sa sunĉane strane ćilibar-ţuta, normalno je pokrivena pepeljkom i posuta sitnim rĊastim taĉkicama. Sok je bezbojan, muskatnog mirisa.

Grozd je srednje veliĉine ili velik, konusan, rastresit i dosta rehuljav. Pozna je sorta. Oplodnja je normalna i redovna. Vrlo prinosna sorta. Pogodnija je mešovita ili duga

rezidba na srednje visokom i visokom stablu. U juţnim krajevima daje odliĉne rezultate na pergoli tendoni. Najbolje rezultate daje na plodnim, propusnira i toplijim zemljištima. Pošto kasno sazreva, pogodnije

su juţne i jugozapadne strane. Osetljiva je na perenosporu i oidium, a na sivu plesan je dosta otporna. Na niske temperature je

srednje otporna.

Zimsko belo

Gaji se ti Makedoniji. Cvet je hermafroditan. Bobice su srednje veliĉine ili nešto krupnije, elipsaste, jednake veliĉine. Pokoţica je ĉvrsta, debela, ţutozelena, sa sitnim rĊastim taĉkicama, posuta je pepeljkom. Sok je bezbojan i bezmirisan. Grozd je krupan, rastresit, krilast. Vrlo je pozna sorta. Oplodnja je normalna i redovna. Vrio je prinosna sorta. Dugom i mešovitom rezidbom daje najbolje rezultate. Najbolji oblik ĉokota u Makedoniji je odrina.

Daje dobre prinose na srednje plodnim, propusnim i suvljim zemIjištima. Dosta je otporna na sušu. Podnosi i zalivanje. Pošto je pozna sorta, juţna i jugozapadna strana joj najbolje odgovaraju.

Otpornost prema bolestima je vrlo dobra. Mlado lišće je osetljivo na koncentrovanu bordovsku ĉorbu iznad 1%. Otpornost prema niskim temperaturama je slaba.

BESEMENE SORTE

Sultanija (kišmiš beli)

Potiĉe iz prednje Azije. Kod nas se gaji nešto manje u Makedoniji, zatim mestimiĉno u Dalmaciji, a moţe se naći po neki ĉokot i u Srbiji i Hrvatskoj.

Cvet je morfološki hermafroditan. Bobica je mala do srednje veliĉine, duguljasta, bez semena.


Pokoţica je debela, zeleno-ţuta ili zeleno-ćilibarna, s retkim sitnim crnim taĉkicama. Pupak je izraţen. Sok je bezbojan i bez izrazitog ukusa.

Grozd je veliki, razgranat, obiĉno sa dva krila, izduţen, cilindriĉan ili neznatno konusno-cilindriĉan, zbijen ili rastresit.

Pozna je sorta. Zametanje bobica je neredovno. Prinos je neredovan. Kada je zametanje bobica normalno, moţe dati veoma dobre prinose.

Najprikladnija je duga rezidba, jer su niţa okca nerodna. Nizak ĉokot nije prikladan. Najbolje odgovara visoki ĉokot sa dugom rezidbom.

Perlet

Nova, veoma rana, besemena stona sorta iz Kalifornije. Sazreva 5—7 dana posle julskog muskata. Bobice su sitne, a ukoliko se proreĊuje cvasti i grozdovi, postaju srednje veliĉine. Boja bobica je

ţutozelena. Grozd je srednje veliĉine ili veliki. GroţĊe je vrlo prijatno za jelo. Moţe se iskoristiti još i za sušenje ili za preradu u vino. Vrlo je

pogodno za decu, jer nema semenki. Inaĉe, dobro podnosi prevoz. Srednje prinosna sorta. Daje dobre prinose samo dugom rezidbom. Zbog toga joj najviše odgovara

visoko stablo tipa kordunice, ili pergola tendona. Vrlo dobro reaguje na Ċubrenje, zalivanje i proreĊivanje cvasti ili grozdova.

ĈOKOT I NJEGOVI DELOVI

Ĉokotom se naziva svaka posebna biljka vinove loze. Glavni delovi ĉokota su koren i stablo.

Koren Koren ĉokota uĉvršćuje biljku za tlo, upija iz zemljišta vodu i u vodi rastvorene hranljive materije

kojim se biljka hrani i sakuplja i ĉuva rezervne materije u obliku skroba, belanĉevina, masti itd. Korenov sistem se sastoji od glavnih ili skeletnih ţila starih više godina i mladih ţila i ţilica. Mlade ţile i ţilice usisavaju iz zemljišta vodu s rastvorenim hranljivim sastojcima, koju onda preuzimaju glavne ţile i sprovode u stablo i ostale organe vinove loze. Zile vinove loze se razvijaju u tri nivoa. Površinske ţile ili brandusi razvijaju se na desetak santimetara ispod površine zemljišta. Na dubini od 20—25 cm razvijaju se boĉne, srednje ţile. Na najdubljem delu reznice razvijaju se glavne ili osnovne ţile, koje u poĉetku rastu horizontalno a docnije, s porastom ĉokota — koso i naniţe. Površinske ţile nemaju znaĉaja za ishranu biljaka jer su suviše plitke i brzo se sasuše ĉim naiĊe period suše. Za ishranu ĉokota nemaju veći znaĉaj ni srednje ţile jer i sloj zemljišta u kome se one pruţaju leti ĉesto ostaje bez vlage. Glavnu ulogu u snabdevanju vinove loze vodom i hranljivim sastojcima imaju glavne ţile, zato i treba pospešivati njihov razvitak sasecajući površinske ţile, koje su beznaĉajne za ishranu ĉokota, već samo troše hranu i time ometaju razvitak dubinskih ţila.

Zavisno od strukture zemljišta i dubine podzemne vode, razliĉita je i dubina do koje prodiru glavne ţile; u severnim krajevima na zemljištima s plitkom podzemnom vodom glavne ţile se razvijaju na dubini od svega 40—60 cm; na nestrukturnim i zbijenim zemljištima glavne ţile se takoĊe ne razvijaju duboko, dok se u juţnim toplim krajevima na kamenitim i suvim zemljištima pruţaju i do dubine 2 do 4, pa i više metara.

Nadzemni delovi ĉokota Iznad površine zemljišta, na stablu se nalazi zadebljali deo zvani osnova ili glava ĉokota na kojoj se

dalje nalazi višegodišnja i druga loza u obliku takozvanih rukava. Na tim rukavima nalaze se grane razliĉite starosti. Na ovim granama rastu jednogodišnji izdanci, a iz njihovih okaca se razvijaju zeleni izdanci. U jesen ovi zeleni izdanci, koji dostiţu porast od 5—10 m duţine, odrvenjavaju, dobiju smeĊu boju i tada ih nazivamo lozom.

Ako se pri orezivanju na lastaru ostave po 15 i više okaca, takvu rezidbu nazivamo dugaĉkom; ako se ostave 8—12 okaca, rezidbu nazivamo srednjom, a ukoliko se na lastaru ostave samo 4—5 okca rezidba je kratka.

Ponekad se loza orezuje na samo 2—3 okca, da bi iduće godine od njih dobili jake lastare; ovi lastari se nazivaju ĉvorovima zamene (sl. 20).

Rodna loza i ĉvor zamene nalaze se na istoj višegodišnjoj lozi i nazivaju se rodni ĉvor. Ako lastar izraste ispod glave ĉokota, naziva se izdanak, a ako se pojavi na staroj lozi, naziva se jalovak. Lastari su jednogodišnji izdanci i sastoje se od ĉlanaka i kolenaca, na kojima se tokom rasta razvija lišće, cvetovi, zaperci, rašljike, okca i grozdovi. U sredini kolenca postoji pregrada dijafragma. Na zelenim


izdancima iz okaca, koja se nalaze u pazuhu lista, izbijaju lastari ili zaperci, pa se nazivaju zaperkovi pupoljci. U osnovi zaperaka zameće se glavno okce. U jesen okce se pokriva Ijuspama smeĊe boje natopljenim smolastom raaterijom.

Unutar okca nalaze se tri pupoljka: jedan centralni, kruţnog oblika, i dva za zamenu. Lastar se obiĉno razvija iz glavnog, centralnog pupoljka (sl. 21).

Ponekad krenu lastari i iz pupoljakaza zamenu, tako da imamo pojavu od 2—3 izdanka (dvojna, trojna). Ako pupoljci za zamenu nisu krenuli, oni zarašćuju, pa se pretvaraju u spavajuće pupoljke.

U okcu se nalazi pupoljak u kome je zaĉetak budućih izdanaka, listova, rašIjika i cvasti. Rašljike. Obrazuju se na kolencima lastara i sluţe za uĉvršćivanje vinove loze za naslone. Cvasti. Formiraju se u zimskim okcima. Razvijena cvast ima

oblik konusa. Skelet cvasti sastoji se od centralne ose i boĉnih izdanaka prvog, drugog i trećeg reda. Na ovom poslednjem izdanku nalazi se po jedan ili više cvetova, što zavisi od sorte.

Cvet. Sastoji se od pet ĉašiĉnih i isto toliko kruniĉnih listića. Ovi poslednji su meĊusobno srasli i zelene su boje. Cvet ima pet prašnika i tuĉak. Tuĉak se sastoji od plodnika i kratkog stubića sa ţigom.

Cvetovi vinove loze su dvopolni, ali neke sorte imaju funkcionalno ţenske cvetove sa besplodnim polenom, zato ove sorte, da bi zametnule plod, moraju oploditi polenom neke druge sorte. Za bolje oprašivanje sorti sa sterilnim polenom potrebno je da se svaki drugi red ĉokota zasaĊuje sortama s normalno razvijenim cvetovima i plodnim polenom.

Od vinskih sorti funkcionalno ţenski tip cveta ima blatina i bagrina, a od stonih sorti madlen anţevin, ĉauš, bikone (šasla napoleon) i crveni drenak.

Za oprašivanje navedenih sorti treba koristiti one vinske ili stone sorte ĉije se vreme cvetanja i oplodnje podudara sa sortom sa ţenskim tipom cveta, u odreĊenim agro-ekološkim uslovima. Tako, na primer, za sortu crveni drenak u uslovima Makedonije kao oprašivaĉ pogodna je sorta zimsko belo.

Porle oploĊenja cvetova, bobice koje se pojave brzo rastu i menjaju boju zavisno od sorte.

PODIZANJE I NEGA VINOGRADA NA OKUĆNICI

RAZMNOŢAVANJE VINOVE LOZE

Vinova loza se razmnoţava vegetativnim putem — neoţiljenim i oţiljenim reznicama i kalemljenjem, i generativnim putem — semenom. Ovaj poslednji naĉin razmnoţavanja, semenom, koristi se samo u nauĉno-istraţivaĉkoj sluţbi radi stvaranja novih plemenitih sorta, direktno rodnih hibrida i loznih podloga.

Do pojave filoksere u Jugoslaviji, kao i u Evropi, vinogradi su se podizali od domaće pitome loze. MeĊutim, kako je ova loza stradala od filoksere, to su vinogradi poĉeli da se podiţu kalemljenjem domaće pitome loze na podloge otporne prema filokseri. Zato se sada za podizanje vinograda u rasadnicima i matiĉnim vinogradima posebno gaje lozne podloge, a posebno domaće sorte pitome loze.

Reznice predstavljaju osnovni materijal za razmnoţavanje vinove loze. Reznice za lozne podloge se skidaju s matiĉnih ĉokota obiĉno u jesen. Za ovu svrhu se biraju zdravi, dobro razvijeni i zreli lastari, pa se odsecaju do osnove. Za reznice I klase odbacuju se delovi lastara ĉiji je preĉnik veći od 11 mm na debljoj strani i manji od 6 mm na tanjoj strani. Duţina ovih reznica treba da je 40 cm. Reznice I klase sluţe za kalemljenje, a reznice II klase, koje se dobijaju od delova zrelih i zdravih lastara tanjih od 6 mm, sluţe za proizvodnju prporaka.

Reznice domaće loze se skidaju sa matiĉnih ĉokota takoĊe u jesen. Ove reznice sluţe uglavnom za proizvodnju vijoka za kalemljenje na podloge otporne prema

filokseri, a za prporke samo radi podizanja vinograda na ţivom pesku, gde ne postoji opasnost od filoksere. Za proizvodnju vijoka uzimaju se delovi zdravih i dobro sazrelih lastara s razvijenim ĉlancima

preĉnika 6 do 12 mm. Duţina ovih reznica treba da se kreće od 80 do 120 cm; na toj duţini lastar treba da ima najmanje 5—8 upotrebljivih okaca. Za podizanje vinograda na ţivom pesku reznice takoĊe moraju da budu zdrave, dobro razvijene i zrele, duţine 50 cm.

Kako reznice domaće loze tako i one loznih podloga posle skidanja vezuju se u snopiće i utrapljuju da ih u toku zime mrazevi ne bi oštetili. U proleće, obiĉno u drugoj polovini marta, reznice se prpore. Za ovu svrhu se zemljište u prporištu bagovremeno priprema. U Jugoslaviji se prporci domaće loze proizvode u većim koliĉinama samo u cilju podizanja vinograda na ţivom pesku, a prporci loznih podloga u cilju podizanja matiĉnjaka i radi popune praznih mesta u vinogradima posle ĉega se kaleme na zeleno, a najĉešće i najviše radi proizvodnje kalemova kalemljenjem na zeleno.


PODIZANJE VINOGRADA

Izbor mesta Vinova loza je biljka koja voli svetlost. Kod zasenjene vinove loze rod je mali, bobice su sitne i

kisele. Vinova loza moţe da uspeva i donosi rod i na peskovitim i šljunkovitim zemljištima, pa i na kamenjarima sa biskim podzemnim vodama, kao i na zaslanjenim zemljištima. Ali najveći i najkvalitetniji rod daje na dubokim umereno vlaţnim i livadskim zemljištima, pri dubini podzemnih voda od 1,5—2 m.

Priprema zemljišta Pred samu sadnju loze zemljište se dobro poravna, da ne bi neravnine smetale ravnomernom

zalivanju. Zatim se unose Ċubriva: 6—8 kg/m2 stajnjaka, 200 g/m2 superfosfata i kalijeve soli. Zemljište se

rigoluje na 25 do 30 cm a još bolje na dubinu 50—60 cm. Na ovako duboko rigolovanom zemljištu vinova loza ranije prorodi i bolje raĊa.

Posle pripreme zemljišta obavlja se razmeravanje. Zategne se kanap i pobijaju koĉići na mestima gde treba da se zasadi kalem. Pravac redova pri podizanju vinograda mora biti takav da omogućuje dobro natapanje zemljišta pri zalivanju. Zbog toga redove treba postavljati po liniji najmanjeg pada, jer bi inaĉe voda razarala redove (eroziranje) i ne bi omogućila postepeno i dovoljno natapanje zemljišta. Zbog toga pri podizanju vinograda na strmim terenima redove treba postavljati uspravno na pravac nagiba. Na ravnom zemIjištu redovi se usmeravaju od juga prema severu.

Rastojanje meĊu redovima i izmeĊu ĉokota u redovima utvrĊuje se zavisno od sorti sadnog materijala, zemljišnih uslova i sistema formiranja ĉokota. Na siromašnim zemljištima (šljunkovito) ostavlja se manje rastojanje, kod sorti sa bujnim porastom —veće.

Kod špalira s vertikalnom kordunicom rastojanje izmeĊu redova treba da je 2 m, kod špalira sa kosom pergolom 3 m, kod sistema tunela sa Iuĉnim oblikora i kod poboljšanog sistema pergola rastojanje izmeĊu ĉokota u redu treba da je 2 — 2,5 m.

Vreme i naĉin saĊenja vinove loze Vinovu lozu moţemo saditi u jesen i u proleće. Kod jesenje

sadnje posaĊene ĉokote vinove loze pokrivamo zemljom u sloju debljine 20—25 cm. U ovom sluĉaju, pored svake sadnice se pobije koĉić da bi u proleće, prilikom odgrtanja sadnice, bile vidnije.

Kopanje jama Jame za sadnju kopaju se u preĉniku od oko 50 cm i do 70 cm

dubine. Na šljunkovitom zemljištu dubina jame povećava se i na 80 — 100 cm. U ovom sluĉaju jama sa kalemom se ne zatrpava iskopanim šljunkom, već dobrom i plodnom zemljom. Prilikom kopanja jama gornji sloj zemlje treba odvajati na jednu stranu, a donji na drugu. Prilikom zasipanja jama prvo se stavlja gornji sloj zemlje tako da doĊe na same ţile, a potom se nagrće zemlja iz niţih slojeva.

SaĊenje vinograda Pred sadnju oţiljeni kalemovi se prvo stavljaju u vodu i tu drţe

nekoliko ĉasova, zatim se vade i pregledaju. Sve kalemove koji su nabrekli jer su upili mnogo vode (kao sunĊer) odbacuju se jer su natruli ili su potpuno truli ili suvi. Na zdravim kalemovima se skraćuju ţile: slabije ţile se skraćuju manje, a jaĉe — više, dok se natrule ili oštećene ţile potpuno uklanjaju. Osnovne ţile posle skraćivanja ne treba da budu kraće od 5 niti duţe od 12 cm. Ako kalem ima nekoliko lastara, od njih se izdvajaju 2 najjaĉa i orezuju na 2 — 3 okca, a ostali se uklanjaju (sl. 22). Ţile ovako pripremljenih kalemova se potapaju u teĉnost-smeše od gline, male koliĉine zgorelog stajskog Ċubriva i vode. Nije preporuĉljivo ostavljati kalemove ĉak ni na kratko vreme nepokrivene, pošto se ţile brzo suše, naroĉito sitne, zbog ĉega se umanjuje procenat primanja. Da do toga ne bi došlo kalemovi se do saĊenja pokrivaju tankim slojem zemlje ili vlaţnim krpama ili slamom.

Radi boljeg primanja i brţeg porasta kalemova vinove loze pri saĊenju na siromašnom zemljištu, u jame se stavlja po jedna kofa zgorelog stajnjaka, a preko njega zemIja u sloju od 15 do 20 cm, pa tek onda na nju ţile kalemova. Za ovu svrhu nije dobro upotrebljavati sveţi stajnjak.

Sadnju obavljaju dva ĉoveka: jedan nasipa na dno jame malo trošne zemlje od gornjeg sloja zemljišta, u obliku humke, a drugi namešta na nju kalem, razreĊujući ţile u sve pravce. Dubinu saĊenja podesiti tako da ostavljena okca na orezanom lastaru kalema budu za 2—3 cm iznad površine zemljišta. Ako kalem ima dva lastara njih orijentišemo u pravcu reda, radi boljeg formiranja osnovnog oblika ĉokota i lakšeg rada.

Prilikom zatrpavanja jame okolo kalema oprezno gazimo nogom. Kada se 3/4 jame zatrpaju


zemljom, sipa se kofa vode, posle toga se jamić do vrha ispuni zemljom. Prilikom saĊenja treba strogo paziti da se kalemovi sade taĉno po redovima. Vinograd moţemo podizati i reznicama. U ovom sluĉaju u jamu se stavljaju po dve dobre reznice 50—70 cm duţine, koje su skinute s donjeg dela lastara s komadićem dvogodišnjeg drveta. Pred sadnju na 2—3 dana reznice se drţe u vodi. Reznice stavljati u jame jednu do druge na odstojanju 20—25 cm, zatim jamu popuniti zemljom i obilno zaliü. I reznice se takoĊe sade tako da najmanje 1—2 okca ostanu iznad površine. Posle nabijanja zemlje, na vrh reznice iznad površine zemljišta se nagrće sitna zemlja u obliku omanje humke, ĉija visina zavisi od tipa zemljišta: ukoliko je zemljište lako ili peskovito, visina humke je 10—12 cm, a ako je zemljište teško, vlaţno i smoniĉavo onda 3— 5 cm iznad najvišljeg okca reznice, kao i kod oţiljenih kaleraova. Nega posaĊenih reznica treba da je bolja i paţljivija, nego kod kalemova, pošto se one slabije primaju.

Sadnja se moţe obavljati dugaĉkim reznicama u obliku obruĉa. Radi toga se uzimaju reznice 1,0—1,5 m duţine, pa se 2/3 donjeg dela savijaju u obliku obruĉa i sade u jamu dimenzija 60x80 cm (sl. 23). Na dno jame nasipa sa zemlja pomešana sa zgorelim stajnjakom. I u ovom sluĉaju se 2 okca ostavljaju iznad površine zemljišta, dok se okca, koja će ostati ispod površine zemljišta, predhodno otklanjaju. Prve godine po saĊenju reznice donekle zaostaju u rašćenju, ali nadalje pri dobroj nezi — razvijaju se skoro kao i oţiljeni kalemovi.

NEGA MLADOG VINOGRADA

Nega mladog vinograda u toku vegetacionog perioda sastoji se zalivanju, obradi zemljišta i Ċubrenju. Samo pri pravilnom sprovoĊenju navedenih mera i u skladu sa formiranjem ĉokota moţemo oĉekivati da mladi vinograd brzo prorodi.

Prve godine po sadnji vinograd se zaliva 10—12 puta. Prvo zalivanje se obavlja odmah posle saĊenja, zatim se u aprilu zaliva tri puta, u maju, junu, julu i avgustu po dva puta i jedanput u septembru. Na šljunkovitim terenima vinogradi se prve godine zalivaju po 16—18 puta.

Navodnjavanje se obavlja brazdama — natapanjem zemljišta. Za ovakav naĉin navodnjavanja potrebno je da se odmah posle sadnje s jedne strane reda, na odstojanju 50 cm od ĉokota naĉine brazde, a oko tek posaĊenih biljaka naprave mala polukruţna udubIjenja koja su spojena sa zalivnom brazdom.

Ako se ĉokoti vinove loze nalaze blizu nekih zgrada pa je nemoguće sprovesti vodu kanalima, zalivanje se obavlja ruĉno. Svaki ĉokot se zaliva sa po 2—3 kofe vode i to u istim rokovima kao i pri navodnjavanju brazdama. Kod zalivanja treba paziti da se zemIjište natopi u sloju od 80—100 cm.

Dva-tri dana posle zalivanja zemljište treba okopati da se ne bi stvorila pokorica i da se uništi korov. U prvoj godini posle sadnje vinove loze izmeĊu redova se mogu sejati neke jednogodišnje kulture. Bostan je

najpogodnija kultura za ovu svrhu.

Kod siromašnog zemljišta prve godine se u junu unosi po 10—12 gr amonijum nitrata na 1 m2. Đubriva se razbacuju okolo biljaka i zatrpavaju motikom. U jesen se po površini rastura stajnjak u koliĉini 3—4 kg / m2, posle ĉega se zemljište prerilja ili duboko prekopa. Pre pojave jaĉih mrazeva mladu lozu treba zagrnuti zemljom stvarajući humke visine 20—25 cm; posle toga se zemljište izmeĊu redova prekopava na dubinu 18—20 cm.


U jesen, kad opadne lišće, mladi vinograd se orezuje. Posle rezidbe, ukoliko je jesen lepa i topla, a ima izgleda da će i zima biti blaga, mogu se popuniti prazna mesta u vinogradü oţiljenim kalemovima.

Da bi se mlada loza zaštitila od izmrzavanja, treba je do treće godine zagrtati pre pojave jaĉih mrazeva. Pri zagrtanju treba zemIjom zatrpati najmanje 5—6 okaca. Posle odgrtanja ĉokota u proleće krajem marta zemljište se prekopava na dubinu 20—25 cm. IzmeĊu redova se moţe i narednih godina, kao i prve, gajiti bostan ili neko povrće.

Ako je vinograd posaĊen na siromašnom zemljištu i zakašnjava u porastu, Ċubri se sa 20—25 g amonijum nitrata po 1 m2, a u jesen 25—30 g/m2 superfosfata i 3—4 g/m2 kalijeve soli. Ako ima stajnjaka, onda je umesto mineralnih Ċubriva najbolje dati 3—4 kg/mr dobro zgorelog stajnjaka.

Druge godine broj zalivanja smanjuje se na 8, a u trećoj godini na 6. Sem toga, u novembru ili februaru obavlja se i tzv. zimsko zalivanje.

U proleće se pristupa formiranju ĉokota. U prvoj godini porasta ĉokota vinove loze najveću paţnju treba usmeriti na najbrţe formiranje osnovnih krakova kordunica, na kojima će biti rasporeĊena rodna loza. U tom cilju, ako je porast ĉokota nedovoljno jak, vinograd se Ċubri pojaĉanim dozama Ċubriva i povećava se broj zalivanja.

Radi boljeg razvića ĉokota i radi toga da ne bi lastari smetali obradi zemljišta, druge godine pored svakog ĉokota treba pobiti dva koĉića sa preĉkama u vidu lestvica za koje se privezuju zeleni lastari prilikom njihovog porasta. U trećoj godini u vinogradu se formiraju špaliri.

SISTEMI GAJENJA VINOVE LOZE

U svetu i kod nas u Jugoslaviji na okućnicama se primenjuju sledeći sistemi gajenja ĉokota vinove loze.

Gajenje vinove loze uz drvo.

Kod ovog sistema vinova loza se sadi pored nekog drveta tako da se loza vije uz grane. Za zimu vinova loza se ne zagrće. Ovaj sistem omogućuje veliku rodnost. Nedostatci ovog sistema su: slab kvalitet groţĊa, ĉesta pojava bolesti zbog nemogućnosti dobre zaštite, štete od ptica i jako oteţana berba groţĊa.

Gajenje vinove loze na bankinama od zemlje

Kod ovog sistema vinova loza se rasprostire po površini zemIjišta. Ĉokoti su na visokim zemljanim bankinama izmeĊu kojih su rovovi dubine 1 m, a širine 2 m. Širina bankina je 5—6 m. Ĉokoti se razmeštaju duţ bankina na odstojanju 2,8 m.

Ĉokoti se formiraju na visokom stablu sa 5—6 krakova kordunice koja se rasprostire po zemljištu. Poneki put se ispod krakova kordunica nameštaju podupiraĉi: na dva rakljasta koĉića, koji se pobijaju pored ĉokota suprotno jedan drugome namešta se motka i na nju priĉvršćuju matiĉni krakovi kordunice. Ponekad se nameštaju dva-tri ovakva naslona, koji u ovom sluĉaju liĉe na leţeće lestvice. Ovo se ĉini da bi se loza malo odigla od tla, ĉime se poboljšava cirkulacija vazduha i spreĉava da grozdovi dodiruju zemlju.

Kod ovog sistema gajenja vinove loze u jesen se obavlja predhodna rezidba kojom se uklanjaju slabi, nedozreli lastari i stari krakovi kordunica. Definitivna rezidba se sprovodi u proleće, kada moţemo odrediti donekle i rodnost.

Preimućstvo ovog sistema je u tome što pojednostavljuje navodnjavanje vinograda, jer omogućuje brţe punjenje dubokih jarkova velikim koliĉinama vode. Ovaj sistem pruţa i bolje uslove za osvetIjavanje ĉokota: grozdovi se rasporeĊuju po površini zemljišta, dobijaju veću koliĉinu toplote, što ubrzava nagomilavanje šećera. Nedostaci sistema su u tome što prolećni mrazevi ĉesto oštećuju vinovu lozu, a oteţana je i borba s bolestima i štetoĉinama. Pored toga cvetovi se slabije oprašuju i zbog toga su grozdovi rehuljavi, a oni koji leţe na zemlji dobijaju neprijatan ukus.

Pergola — kosa i horizontalna

Kod kose pergole stablo ĉokota je nisko ili ima visinu 50—70 cm. Krakovi kordunica nalaze se na drvenim naslonima nalik na lestvice, koje se sastoje od 2 štafle nameštene na koĉevima duţ ĉokota i popreĉnih letava, na kojima leţi ceo ĉokot.

Kod horizontale pergole stablo moţe biti i do 2 m visoko. Za njegovo drţanje postavljaju se stubovi rakljasti s gornje strane. Stubovi su meĊusobno povezani popreĉno postavljenim letvama tako da imaju izgled rešetkaste stelaţe na kojima se nalaze kraci kordunica. Kod mladih ĉokota pred zimu se skidaju lastari sa stelaţa i zazimljuju-pokrivaju zemljom, a kad lastari ojaĉaju i budu stariji ostavljaju se i preko zime na stelaţama. Grozdovi kod ovog naĉina slobodno vise na dole.

Gajenje vinove loze u vidu tunela sa konstrukcijom lučnog oblika

Kod kulture na tunelskom luĉnom naslonu ĉokoti se razmeštaju u pravilnim redovima na odstojanju izmeĊu redova 4 m, a meĊu ĉokotima u redovima 2—3 m. Kod takvog rastojanja na 100 m2 rasporeĊuje se šest-sedam ĉokota.


Ĉokoti vinove loze podvezuju se na lukovima koji podsećaju na galerije. Lukovi se grade od fosni ili okrajaka preĉnika na debljem kraju 8—10 cm. Debeli kraj ovih motki se zaoštrava i pobija u zemIju na odstojanju 30—50 cm od ĉokota i 60—100 cm izmeĊu kolaca. Sa suprotne strane redova pobija se isto toliko kolja, zatim se vrhovi kolja na jednakoj visini opreznosavijaju i povezuju. Tako dobijamo lukove 2 ili 3 metara visine. Popreko lukovi se povezuju motkicama debljine 4—5 cm. Prvi popreĉni red motkica je na visini 50—70 cm od zemlje, ostali redovi motki su na podjednakom odstojanju jedan od drugog, tako da dobijemo 6—7 redova. Popreĉne motke se vezuju za kolje prućem. Raĉuna se da je za površinu od 100 cm2 pod tunelskom pergolom potrebno 25 motki za kolje i 40 motki za popreĉne redove.

Ĉokoti vinove loze razmeštaju se izmeĊu dva luka, jedna polovina krakova kordunica (dva ili tri) usmerava se na jednu stranu lukova, a druga na suprotnu stranu. Preimućstvo ovog sistema sastoji se u tome, što ĉokoti imaju veliku površinu za svoje razmeštanje na lukovima, što je vrlo vaţno za bujne sorte, a to omogućuje da se lišće bolje osvetljava suncem, dok su grozdovi dobro zaštićeni od sunĉevih opekotina. Blagodareći svemu tome vinova loza gajena u vidu tunelske pergole daje visoke i kvalitetne prinose stonog groţĊa.

Nedostatak ovog sistema: neophodan je veliki broj popreĉnih i uzduţnih motki; sem toga, svake godine nuţan je remont lukova i kolja, ĉiji donji kraj (koji se nalazi u zemlji) brzo truli, pa se kolje mora ili menjati ili skraćivati. Usled skraćivanja kolja tunelska drvena konstrukcija se sniţava pa je nakon 3—4 god. treba zamenjivati novom.

Tunelska pergola sa ravnim krovom Umesto lukova ovog sistema se sa obe strane redova na rastojanju 50 cm od ĉokota postavljaju

stubovi na koje se zateţe ţica. Stubovi se u redovima rasporeĊuju na rastojanju 8 m, tako da se stubovi jednog reda nalaze naspram stubova drugog reda. Vrhovi ovih naspramnih stubova se onda povezuju popreĉnim motkama ili letvama preko kojih se zateţu ĉetiripet redova ţice. Visina stubova je 2,5 m. Kad se pogleda, naslon ima izgled galerije. Kod ovog sistema po 3 kraka kordunica svakog ĉokota vinove loze razmestaju se na suprotne strane. Rastojanje izmeĊu redova iznosi 4 m, tako da na 100 m2 moţemo posaditi 10 ĉokota. Vertikalni špalir

Ovaj naĉin razmeštanja ĉokota vinove loze na podupiraĉima smatra se najboljim. Vinova loza na špaliru se dobro razvija, brţe prorodi i dobro raĊa.

Naslon za vertikalni špalir sastoji se od stubova postavljenih u red i u nekoliko redova ţice zategnutih meĊu njima.

Postoji nekoliko oblika špalira: vertikalni, kosi i špalir u obliku jasala. Najbolji je onaj špalir koji odgovara lokalnim ekološkim uslovima. Stubovi kod špalira obiĉno su drveni, gvozdeni, armiranobetonski i kombinovani kod kojih je donji

deo od gvoţĊa ili betona, a gornji deo od drveta. Kod nameštanja drvenih stubova na krajevima

reda postavljaju se direci preĉnika 10—12 cm, a u sredini na odstojanju 7—8 m postavljaju se direci preĉnika 6—8 cm. Visina stubova kod vertikalnog špalira je 3 m, a kod kosog 3,5 m. Najboljim stubovima po kvalitetu smatraju se stubovi od bagrema, ali moţe dobro posluţiti i drugo drvo. Pred postavljanje sa stubova se skida kora, a deo stubova koji će biti u zemlji i 15 20 cm iznad površine zemljišta, da ne bi brzo trulio, treba premazati smolom, opaliti vatrom ili potopiti u karbolineum zagrejan do 95 °C.

Jame za drvene stubove kopaju se do dubine 60—70 cm. Za ovu svrhu se moţe upotrebiti i svrdlo. Radi bolje stabilnosti krajnji stubovi se podupiru ili lengerišu, kao što je to na slici 25 prikazano.

Lenger je okrugli kamen koji se unakrst povezuje debelom ţicom, a kraj ove ţice se izvodi na površinu i povezuje sa stubom. Za podupiraĉe sa unutrašnje strane reda upotrebljavaju se drvene motke. Njihov donji kraj upire se u kamen (zakopan u zemlju), a gornji u zasek na stubu na visini 1 m.

Radi povećanja trajnosti stubova praktikuju se i kombinirani stubovi, kod kojih je donji deo od gvoţĊa

(šine u obliku I, komadi cevi) ili od armiranog betona. Duţina ovih trajnih delova je 1,5 m. Za ovu svrhu se mogu upotrebiti i stubovi od starih gvozdenih cevi, profilisanog gvoţĊa i sl. Za

uĉvršćivanje stubova kopa se jama dubine 70 cm, širine 30—40 cm i u nju se namešta stub duţine 3,5 m, pa se jama zaliva betonom (5 delova šljunka i 1 deo cementa). Posle nameštanja stubova duţinom redova treba što jaĉe zategnuti ţicu pomoću specijalnog oruĊa ili klešta.

Na krajnjim stubovima ţica se uvrne, a na središnjim stubovima uĉvršćuje klanfama ili ekserima u obliku luka. Za špalire se upotrebljava ţica 2—3 mm debljine. Za 100 m2 vinograda potrebno je 10 kg ţice.


Kod vertikalnih špalira stavlja se 4 reda ţice: prvi red na visini 40—50 cm od površine zemljišta; drugi na 40—50 cm iz-nad prvog reda; treći i ĉetvrti red takoĊe. Kod jakog porasta ĉokota stavlja se i peti red ţice. Za formiranje kosih pergola moţe se obiĉnoj vertikalnoj pergoli sa dva reda ţice dodati i kosi naslon u obliku nadstrešnice sa dva ili tri reda ţice. Stubovi se postavljaju u redovima jedan prema drugom. Stubovi i središnji kolĉevi jednog reda spojeni su sa naspramnim stubovima i kolĉevima drugog reda letvama debljine 6—8 cm. Umesto letava mogu se koristiti obiĉne motke. Letve za stubove priĉvršćuju se pod izvesnim nagibom. Preko letava se zateţu 2—3 reda ţice na odstojanju 40—50 cm. Zategnute ţice i same su kose pergole. Obiĉno se kosa pergola postavlja tek nakon 5—6 godina posle saĊenja vinove loze. Kod ovog sistema na vertikalnom delu špalira na rastojanju 60 cm zateţu se 3 reda ţice. Stubovi za špalire postavljaju se na odstojanju 25 cm od ĉokota, da bi se matiĉni krakovi usmeravali na gore ne pod pravim uglom, a donekle i nagnuto.

Špalir u obliku jasli Spalirom ovakvog oblika povećava se skoro dva puta masa vinove loze na odreĊenoj površini i

omogućuje bolje osvetljavanje, pa se zato povećava rodnost i poboljšava kvalitet groţĊa. U redu na odstojanju 8 m jedan od drugog nameštaju se stubovi visine 2,5—3 m. Krajnji stubovi se

uĉvršćuju lengerima ili podupiraĉima. Odozgo se za stubove prikucavaju jake štafne duţine 2 m. Od krajeva štafni naniţe zateţu se dvostruko upletene ţice i uĉvršćuju za stub na 20 cm od površine zemljišta i tako stvara trougao. Preko dvostruko uvijenih ţica duţ redova stubova s jedne i druge strane trougla zateţe se 5 redova ţice na odstojanju 40 cm jedna od druge. Od ovih zategnutih ţica stvaraju se dve površine. Loza se rasporeĊuje unutar ţiĉanih površina i vezuje redom, ĉas na jednu, ĉas na drugu stranu. Kod takvog razmeštaja loze i odstojanjima meĊu ĉokotima od 1,25 m svaki ĉokot na špaliru zauzima prostranstvo od 2,5 m.

U poslednje vreme uĉinjene su i neke izmene dvopovršinskog špalira. Na vrhu stuba prikucavaju se štafne duţine 1,5 m. Od krajeva štafni zateţu se ţice naniţe i priĉvršćuju za stubove na visini 100 cm od površine zemljišta. Na vertikalnom delu špalira zateţu se dva reda ţice, a preko dvostruko upletenih ţica duţ redova još 3 reda. Kod vezivanja zrele loze svi višegodišnji delovi ĉokota vezuju se za ţice na vertikalnom delu špalira, a zeleni lastari za ţice na kosim površinama. Takav naĉin razmeštanja vinove loze poboljšava svetlosni reţim unutar ĉokota, uprošćuje vezivanje, berbu i orezivanje.

Sve skupa povećava opštu rodnost ĉokota. Popravljanje špalira

Prolećni radovi u vinogradu poĉinju sa popravljanjem špalira: ispravljaju se nagnuti stubovi i zateţu olabavljene ţice. Kod sistema gajenja vinove loze na lukovima (tunelski luĉni oblik) natruleli delovi naslona zamenjuju se novim; kod pergolskog i špalirskog naĉina popravljaju se ili zamenjuju stubovi. Svi ovi radovi moraju biti završeni do odgrtanja vinograda, ne kasnije od 20 marta. Vezivanje ĉokota za naslone

Po odgrtanju vinograda ĉokoti se povezuju za ţicu špalira ili za lukove. Pre vezivanja obavlja se prolećna rezidba ĉokota. Kod vezivanja jednogodišnjih lastara za ţicu ili za lukove naslona vezuju se krakovi kordunica ĉokota uz ravnomerno rasporeĊivanje, da ne bi bilo zgusnute loze na špaliru.

Rodni lastari vezuju se horizontalno ili malo ukoso. Kad se lastari vezuju horizontalno zeleni lastari se razvijaju ravnomernije, a kad se vezuju vertikalno iz loze neravnomerno izbijaju zeleni lastari i dolazi do produţenja krakova kordunica. Kod vertikalnog špalira za donju ţicu vezuju se ostali rodni lastari, a za treću i ĉetvrtu ţicu zeleni lastari.

Ako se koristi kosa pergola za prvu i drugu ţicu se vezuju matiĉni krakovi kordunica i plodni lastari. Pri gajenju vinove loze na pergolama tunelskog tipa osnovni krakovi se prvo postavljaju u

horizontalnom poloţaju, zatim podiţu nagore i vezuju za prvu i drugu ţicu ili za popreĉne motke kod pergola u obliku luka.

Lastari se vezuju rafijom, manilom, ili kanapom. Vezivanje se vrši u obliku osmice. Obrada zemljišta

U jesen se u meĊuprostoru izmeĊu redova ĉokota zemljište obraĊuje na 25—30 cm dubine. Ako u redovima zbog zagrtanja zemljište nije bilo usitnjeno, duboka obrada se vrši u proleće i to posle odgrtanja ĉokota.

U toku leta u redovima i meĊuredovima zemljište se dva-tri puta obraĊuje na dubinu 10—12 cm, što se obiĉno vrši posle zalivanja.

ZELENA REZIDBA

ProreĊivanje lastara

U jesen za vreme rezidbe na ĉokotu se ostavlja više okaca, nego što treba zbog toga što se jedan deo okaca ne razvija u proleće. Ukoliko se razvije veliki broj lastara onda se suvišni lastari, kad dostignu duţinu 10—15 cm, laĉe, odnosno uklanjaju a ostavlja se samo onoliko lastara koliko odgovara snazi ĉokota. Pre svega uklanjaju se neplodni lastari.

Drugo laĉenje obavlja se posle cvetanja. Tom prilikom se uklanja veliki deo nepotrebnih i nerodnih


lastara. Sem toga, pri uklanjanju suvišnih lastara treba voditi raĉuna da ostavimo one lastare koji su potrebni za formiranje i odrţavanje osnovnog oblika ĉokota. Istovremeno se uklanjaju zeleni lastari izbili iz stare loze a koji nisu predviĊeni za zamenu. Jaki lastari sa kratkim ĉlancima ostavljaju se, jer oni nisu jalovaci. U sluĉaju da su iz jednog okca izbila dva-tri lastara ostavlja se po potrebi samo jedan najjaĉi. Zelena rezidba dopunjava redovnu rezidbu, podpomaţe ĉuvanje dobijenog oblika ĉokota vinove loze i stvara bolje uslove za razviće ostavljenih lastara.

Pre no što poĉnemo s laĉenjem, potrebno je obratiti paţnju na opterećenost ĉokota lastarima. Ako na ĉokotu nema dovoljno zelenih lastara — laĉenje se ne sprovodi da se ne bi narušavao odnos izmeĊu korenovog sistema i nadzemne mase. Laĉenje završava rezidbu koja je obavljena u jesen i sprema ĉokot za novu rezidbu. Posle pravilno obavljene zelene rezidbe lako je izvršiti redovnu rezidbu ĉokota u jesen. Pravilnim laĉenjem pri gajenju vinove loze na pergolama, lukovima i špalirima postiţe se bolje osvetljavanje i osunĉavanje svih delova ĉokota.

Vezivanje zelenih lastara Zeleni lastari se vezuju radi njihovog ravnomernog rasporeĊivanja na špaliru da ne bi došlo do

meĊusobnog zasenjivanja, kao i radi obezbeĊenja mladih lastara od lomljenja vetrom i prilikom meĊuredne obrade. Lastari se vezuju za ţicu u vertikalnom poloţaju i to u prvoj polovini maja, kada dostiţu duţinu oko 35—40 cm. Posle cvetanja vinove loze zeleni lastari se ponovo vezuju.

Rezidba lastara rano u leto Kod jesenje rezidbe sa ĉokota uklanja se izvestan broj bujnih ili jalovih lastara, zbog ĉega se snaga

ĉokota ne iskorišćava u potpunosti. Celishodnije je da se na ovim lastarima ostave u proleće 3—4 zaperka i ovi prevedu u rodnu lozu. Pupoljci na ovakvim zapercima su zbog kasnijeg formiranja otporniji prema mrazu, a i rodniji su.

Dobijanje rodne loze od zaperaka vrši se na sledeći naĉin: prilikom zelene rezidbe ostavlja se izvestan broj jalovih lastara na krakovima kordunica ili na rodnim ĉvorovima. Poĉetkom cvetanja ĉokota ostavljeni lastari se skraćuju na 5—8 ĉlanaka.

Kroz dve nedelje se sa prekraćenih lastara uklanja višak zaperaka, a ostavljaju na svakom lastaru samo po 3—4 jaĉih zaperaka. U jesen se od zaperaka na prekraćenim jalovacima formira rodni ĉvor.

Rezidbu u rano leto moţemo takoĊe iskoristiti za ubrzanje formiranja novih krakova kordunica radi podmlaĊivanja ĉokota.

Zakidanje zaperaka Zaperci su izbojci drugog reda, koji se razvijaju na lastarima u pazuhu listova. Veliki broj zaperaka

nepotrebno iznurava ĉokot, a pored toga ga i zasenjuje. Zaperci se ne uklanjaju u potpunosti, nego se prekraćuju ostavIjajući samo dva-tri donja lista radi

bolje ishrane okaca, koji treba da se formiraju u pazuhu lista. Ovo povećava rodnost iduće godine.

Skraćivanje lastara Skraćivanje zelenih lastara moţe se obaviti na dva naĉina: zakidanjem vrhova rodnih lastara i

zalamanjem svih lastara na ĉokotu. Zakidanje vrhova rodnih lastara vrši se neposredno pred cvetanje vinove loze. Tom prilikom se

zakidaju samo vrhovi onih rodnih lastara koji će se rezidbom na zrelo ukloniti, dok se lastari koji će se ostaviti za zamenu ne zakidaju. Prilikom zakidanja vrhova pazi se da iznad najviše cvasti na lastaru ostanu 8—10 listova. Ovom merom se poboljšava ishrana rodne loze, pa se samim tim povećava i rodnost. Zakidanje vrhova lastara od posebnog je znaĉaja za sorte koje naginju rehuljavosti, kod kojih se na ovaj naĉin moţe povećati rodnost i preko 20%.

Zalamanje svih zelenih lastara na ĉokotu izvodi se po precvetavanju vinove loze ako se ţele krupnije bobice groţĊa, a pred cvetanje ako se ţeli veći broj bobica u groţĊu. Pozno zalamanjë moţe negativno uticati na rodnost. Ova mera se obiĉno primenjuje pri gajenju vinove loze uz kolac, i tada se lastari prekraćuju do visine kolca, tj. na duţinu 120—130 cm.

Ukoliko se loza gaji na špalirskim naslonima onda se zeleni lastari zalamaju kad svojom duţinom prevaziĊu najvišu ţicu naslona. MeĊutim, kod špalirskog naĉina gajenja loze najĉešće se izbegava ova mera: kod visokih naslona lastari se puštaju da slobodno padaju, a kod niskih špalira lastari prerasli najvišu ţicu se povijaju po ovoj ţici. Zalamanje se obiĉno vrši rukom preko zglavka.

Dobijanje roda na zapercima

Ako je ĉokot oštećen mrazom rodnost moţemo dobiti i na zapercima. Radi ovog se ĉokoti pojaĉano zalivaju i prihranjuju, što stimuliše porast zaperaka. Pored toga se uklanjaju na vreme uginuli delovi ĉokota kao i svi nerodni i nepotrebni lastari, koji samo opterećuju ĉokote.

Na 15—20 dana pre poĉetka cvetanja osnovni zeleni lastari se prekraćuju, za najmanje 5—10 cm. Kao rezultat toga poĉinje pojaĉana ishrana zaperkovih pupoljaka, a docnije i zaperaka u kojima se onda razvijaju cvasti.

Pet do deset dana posle zakidanja lastara kontrolišu se zeleni izdanci da li su zametnuli rod.


Rodnost se odreĊuje po rašljici. Kad se to utvrdi onda se svi nerodni i suvišrii lastari skraćuju ili uklanjaju, a ostavljaju rodni lastari.

Kod kasnog zalamanja ne postiţemo nikakve kvalitetne promene kod pupoljaka, već samo izdanci pojaĉano rastu na raĉun rodnosti. Kad se kasni sa zakidanjem osnovnih lastara javljaju se lastari drugog reda. Kod ovih se ne uklanja samo vrh, nego i deo lastara od 5—10 cm, pri ĉemu se pazi da se ostave najmanje 4 ĉlanka. Da ne bi, pak, došlo do zagušivanja ĉokota, izlišni neplodni lastari se uklanjaju ili se samo skraćuju.

ProreĊivanje listova Ova mera se primenjuje, uglavnom, kod stonih sorti radi boljeg pristupa vazduha i osvetljavanja

grozdova. Listovi se proreĊuju onda, kada bobice poĉnu da omekšavaju. Ne preporuĉuje se uklanjanje velikog broja listova, već samo onih koji su ispod grozdova ili ih zasenjuju, kao i lišće na besplodnim lastarima. Üjedno sa lišćem uklanjaju se i slabo razvijeni lastari. Uklanjanje velikog broja listova moţe izazvati opekotine na bobicama.

Letnje skraćivanje lastara Kod bujnih sorti lastari toliko pobujaju da zasenjuju ĉokote u vinogradu. Krajem jula i u prvoj polovini

avgusta ovakvi lastari se zalamaju-skraćuju. Cilj ovoga je da se zaustavi dalji porast lastara i time poboljša njihovo sazrevanje, a istovremeno da se omogući bolje osvetljavanje i provetravanje groţĊa.

Pri špalirskom gajenju vinove loze lastari se skraćuju na 25— 30 cm iznad najviše ţice.

DOPUNSKO OPRAŠIVANJE VINOVE LOZE

Radi boljeg zametanja ploda, poboljšanja kvaliteta i povećanja rodnosti vrši se dopunsko, veštaĉko oprašivanje vinove loze.

Sve sorte vinove loze koje nisu samooprašivaĉi, obavezno se oprašuju drugim sortama. Sorte vinove loze sa dvopolnim cvetovima, koje su inaĉe priliĉno rodne i pri samooprašivanju, mnogo su rodnije kada se dopunski oprašuju polenom drugih sorta.

Naroĉito dobre rezultate pri dopunskom oprašivanju daju sorte kišmiš crni i beli, rkaciteli, saperavi, muskat aleksandrijski i muskat otonel, ĉauš, bikane i crveni drenak.

Dopunsko veštaĉko oprašivanje se moţe vršiti i pomoću vrlo jednostavnog zaprašivaĉa. To je dašĉica u vidu lopatice. Lopatica je debljine 1 cm, a veliĉine 12 x 8 cm. S jedne strane lopatice zateţe se zeĉje krzno pomoću ekserĉića. Predhodno treba skratiti dlaku na krznu do 1 —1,5 cm, pa zatim krzno oprati sapunom u mlakoj vodi radi uklanjanja masnoće. Dopunsko oprašivanje se moţe obaviti i pomoću raznih zaprašivaĉa, mehova i ĉetaka.

Najbolji rezultati se postiţu dopunskim oprašivanjem smesom polena više sorta. Polen se prikuplja na taj naĉin što se preko cvasti sorta sa dvopolnim cvetovima ovlaš prevlaĉe lopaticom s krznom, poĉev od drške cvasti pa naviše, kao što je to prikazano na slici 26. Potpuno punjenje zaprašivaĉa će biti kada se sakupi cvetni prah sa 15—20 cvasti.

Cvetni prah se moţe prikupljati i na taj naĉin što se cvasti u punom cvetanju stresaju nad papirnim vrećama. Prikupljeni prah se razastire u tankom sloju na nekom suvom i zasenjenom mestu radi sušenja. Pre oprašivanja prah valja prosejati kako bi ga oslobodili od delova cveta i ĉašiĉnih listića. Ranije opisani zaprašivaĉ — lopatica s krznom, kad se napuni cvetnim prahom moţe zaprašiti 20—25 cvasti, posle ĉega ga valja opet napuniti.

Veštaĉko oprašivanje poĉinje onda kada pribliţno 50—60% pupoljaka na cvasti zbace cvetnu kapicu. Oprašivanje se obavlja po lepom vremenu od 10 do 11 ĉasova, ako je oblaĉno vreme preko ĉitavog dana, a u kišovitom danu u intervalima kada kiša ne pada i kada se zeleni delovi ĉokota potpuno osuše.

Radi što boljeg oprašivanja i oploĊavanja preporuĉuje se da se dopunsko oprašivanje svakog ĉokota obavi u dva-tri navrata. Kada se zaprašivaĉi jako isprljaju treba ih zameniti ĉistim, a prljave oprati sapunom u mlakoj vodi pa zatim osušiti.

Pošto sve sorte vinove loze ne cvetaju istovremeno, polen sorta koje ranije cvetaju moţemo prikupiti i saĉuvati da njime oprašimo sorte koje docnije cvetaju. Polen se do upotrebe ĉuva na prohladnom i suvom mestu u staklenoj tegli koja se zapuši vatom. Najbolje je da se polen ĉuva u eksikatorima smeštenim u friţideru. U tom sluĉaju se cvetni prah moţe ĉuvati mesec i više dana. Za dopunsko oprašivanje 1 ha vinograda potrebno je oko 500—900 grama cvetnog praha.

Dopunsko oprašivanje se moţe obaviti i ako se vinograd zaprašuje sumporom protivu pepelnice dok je u punom cvetu. Vazdušna struja iz mehova ili zaprašivaĉa koja rasprašuje sumporni prah istovremeno rasprašuje i cvetni prah i tako se dva vaţna posla obavIjaju jednovremeno i o jednom trošku.

NAVODNJAVANJE VINOGRADA U RODU


Broj zalivanja zavisi od karaktera zemljišta i klimatskih uslova. Vinogradi na zemljištu sa dubokim podzemnim vodama zalivaju se 4—6 puta za vreme vegetacionog perioda: u aprilu, maju, junu — po 1 zalivanje; u julu 2; u avgustu 1. Kad je proleće vlaţno zalivanje u aprilu se propušta.

Za zalivanje se izmeĊu redova prave 2—3 zalivne brazde u koje se pušta voda u odmerenim koliĉinama, da bi je zemljište bolje upilo (infiltraciono zalivanje). U vinogradima na ravnim površinama i u onim s manjim nagibom zalivanje obavljaju zatvorenim brazdama dubokim 20—25 cm. Zalivanje se vrši bez prekidanja. U poĉetku zalivanja u brazde se pušta veća koliĉina vode i kada voda doĊe do kraja brazde koliĉina vode smanjuje se da bi je zemljište bolje upilo i natapalo meĊuredove. U vinogradima s većim nagibom zalivne brazde su duboke najviše 15—20 cm.

Vinogradi na šljunkovitom terenu zalivaju se 10—12 puta, a oni sa visokim podzemnim vodama samo 1—2 puta ili se uopšte ne zalivaju. Da bi se vlaga bolje saĉuvala, posle svakog zalivanja zemIjište treba usitniti. Kad se vinograd ruĉno zaliva za jedno zalivanje potrebno je i po nekoliko kofa za svaki ĉokot.

Veoma su korisna zimska zalivanja (u novembru-decembru neprekidnim zalivanjem meĊu redovima), jer povećavaju rezervu vlage u zemljištu i smanjuju potrebu za zalivanjem u toku vegetacionog perioda. U zimsko doba ne zaliva se samo zemljšte koje ima visoki nivo podzemne vode.

ĐUBRENJE

Đubrenjem vinograda se poboljšava kvalitet groţĊa. No, valja znati da Ċubrenje prevelikim koliĉinama azota produţava vegeta-ciju vinove loze i time pogoršava kvalitet groţĊa.

Vinograd se Ċubri mineralnim Ċubrivima (azotnim, fosfornim i kalijumovim) i organskim (stajnjak, fekalije, osoka, ţivinsko Ċu-bre i dr.).

Norme unošenja Ċubriva zavise od zemljišta (za manje plodna zemljišta potrebne su veće koliĉine), a isto tako i od rodnosti vinograda (za veću rodnost potrebne su veće koliĉine Ċubriva).

Đubriva se unose u vinograd u jesen ili preko zime i u proleće pre kretanja loze ili u toku vegetacije kad se radi o prihranjivanju. U jesen ili u toku zime unose se stajsko i druga prirodna Ċubriva, a od mineralnih ona koja se sporo rastvaraju, kao što su fosforna i kalijumova Ċubriva. U proleće pre kretanja loze unose se Ċubriva koja brzo deluju i lako se ispiraju, kao što je sluĉaj sa azotnim Ċubrivima. Ista Ċubriva se koriste i za prihranjivanje loze u toku vegetacije (nitromonkal i druga azotna Ċubriva). Što se tiĉe koliĉina Ċubriva, one, kao što je već reĉeno, zavise od zemljišta, vrste Ċubriva i rodnosti vinograda. Kao orijentacija za osnovno Ċubrenje mogu da posluţe sledeće norme: nitromonkal 15—30 g / m2, amonijumova šalitra 20—35 g / m2, amonijum-sulfat 15—30 g / m2, kalijum-sulfat 15—40 g / m2, kalcijum-cijanomid 30—40 g / m2, tomasovo brašno 50—150 g / m2, kalcijum karbonat (kreĉ) na bezkreĉnim zemljištima do 1 kg / m2.

Radi boljeg iskorišćavanja mineralnih Ċubriva dobro je njima dodavati organske materije (na jedan deo mineralnih dva dela organskih).

U proleće i u leto obavljaju se dva prihranjivanja: prvo prihrahjivanje 15—20 dana precvetanja vinograda (10—15 g nitromonkala ili amonijaĉne šalitre i 3—4 g kalijum-sulfata na 1 m2). Kroz 15—20 dana posle cvetanja prihranjivanja se ponavljaju (20 g superfosfata i 3—4 g kalijum-sulfata na 1 m2).

Tokom dve-tri godine unose se organska Ċubriva (stajnjak, kompost) po 3—5 kg na 1 m2. Đubrivo se razbacije u jesen po površini zemljišta i zaorava na dubinu jesenjeg oranja. Pod jesenje oranje mogu se unositi i nerazblaţene fekalije po 0,5 lit / m2.

Kao dobro organsko Ċubrivo moţe posluţiti i komina koja zaostaje posle spravljanja vina. Na 100 kg komine dodaju se 25 kg stajnjaka i 10 kg superfosfata, pa se ta mešavina dobro izmeša, kvasi i slaţe bez sabijanja u jamu, koja se zatim zatrpava zemljom. Kroz 2—3 nedelje smeša se opet kvasi, prelopatava, zatim ponovo vraća u jamu i zatrpava zemljom.

Kroz tri meseca ovako spravljen kompost moţemo iskoristiti kao Ċubrivo. Za prihranjivanje vinove loze moţemo koristiti i vodom razblaţenu osoku na 1 deo osoke 2—3 dela

vode. Mokraću ţivotinja razblaţujemo u srazmeri jedan deo mokraće sa pet delova vode, fekalije sa ĉetiri dela vode, a ţivinski izmet sa deset do dvanaest delova vode. Ovako teĉna Ċubriva unose se putem kanala, koji su iskopani na odstojanju 1 m s jedne i druge strane ĉokota ili u jame iskopane na istom odstojanju od ĉokota, a duboke 50 cm. U kanal ili jamu sipa se po jedna kofa teĉnog Ċubriva, a kad ga zemlja upija vinograd se zaliva vodom. Valja znati da se navedena Ċubriva ne smeju koristiti za Ċubrenje nerazblaţena, jer će uništiti biljku zbog velike koncentracije hranljivih materija.

Prihranjivanje vinove loze organskim Ċubrivima vrši se 10—15 dana pre cvetanja i 10—15 dana posle cvetanja.

Od velikog je znaĉaja dubina unošenja organskih Ċubriva i superfosfata. U jesen se ova Ċubriva unose na dubini dubokog oranja ili rigolovanja. U proleće pre odgrtanja Ċubriva se razbacuju po dnu jarkova, koji su se stvorili prilikom zagrtanja ĉokota zemljom pred zimu. Posle toga se ĉokoti odgrću i Ċubrivo u jarkovima zatrpava odgrnutom zemljom.

Iskusni vinogradar poznat u SSSR-u, heroj Socijalistiĉkog rada, Rizamat Musamuhamedov, preporuĉuje da se vinogradi na manje plodnim zemljištima Ċubre svake godine sa po 3—4 kofe zgorelog stajnjaka na ĉokot, i to u jesen pod duboko oranje. Sem toga da se prvo zalivanje obavlja naĉinom „Sarvata". Ako nema mineralnih Ċubriva i stajnjaka on preporuĉuje da se u jesen u preĉniku 2 m oko ĉokota


iskopa kruţni rov dubok 30 cm, podseku površinske ţile a rov ispuni muljem sa dna zalivnih jarkova. Isto tako on preporuĉuje da se jaĉina Ċubrenja podešava u zavisnosti od rodnosti vinograda.

Pri izgledu na dobar rod vinograd Ċubriti normalnim dozama Ċubriva, a u sluĉaju da se dobar rod ne predviĊa zbog kasnih mrazeva ili nekih drugih razloga, dozu Ċubriva smanjiti da bi se izbeglo bujanje lastara i jalovaka, osobito na ĉokotima stonog groţĊa.

Sem ovakvog prihranjivanja, preporuĉuje se i prihranjivanje u obliku prskanja loze rastvorima mineralnih hraniva. Ogledi su pokazali da se ovakvim prihranjivanjem povećava veliĉina bobica a samim tim i prinos groţĊa za 15—20%.

Isto tako povećava se i koliĉma šećera u groţĊu i do 2%. Prihranjivanja prskanjem obavljaju se dva-tri puta u vremenu od maja pa do avgusta, i to po tihom vremenu i rano izjutra.

Koncentracija rastvora u % pojedinih Ċubriva izgleda ovako: 0,05—0,1 amonijaĉne šalitre, 3,5—5 superfosfata, 0,5—1 kalijum-hlorida 05—0,1 boraksa, 05-0,1 sumporne permanganove kiseline. Da bi se dobro oprskao jedan ĉokot potrebno je 0,3—0,5 litara rastvora.

PRIMENA GIBERELINA

Radi povećanja prinosa, ali samo u bezsemenih sorta vinove loze, preporuĉuje se upotreba giberelina. On povećava prinos za 50—60% delujući na povećanje krupnoće bobica.

Giberelin se primenjuje u momentu masovnog cvetanja u koncentraciji 1 g na 10 lit vode. Ĉokoti se prskaju rano ujutru ili uveĉe, kad je isparavanje najmanje. Radi ekonomiĉnosti prskanje obavljaju dva ĉoveka: jedan razgrće lišće da bi se bolje videle cvasti, a drugi prska. Za ovu svrhu koristi se aparat s jednim rasprskivaĉem. Ovom merom povećavaju se samo one bobice na koje je pao rastvor, zbog toga prskanje treba sprovoditi tako da se sve bobice isprskaju.

Pri prskanju vinove loze giberelinom na 3—5 dana posle cvetanja rodnost se povećava, ali se šećer u bobicama smanjuje. Rastvor se priprema tako što se na svaki 1 g giberelina dodaje po 10—20 cm2 etilalkohola, a zatim se dodaje voda.

Upotreba giberelina se moţe primeniti samo na vinograd gde je visoka agrotehnika, inaĉe njegovo delovanje na rodnost, odraziće se tek iduće godine.

BERBA GROŢĐA

Vreme berbe groţĊa zavisi od sorte i naĉina iskorišćavanja groţĊa: za potrošnju u sveţem stanju, radi ĉuvanja, za sušenje ili za vino.

Vreme berbe stonog groţĊa odreĊuje se koliĉinom šećera po ĉokotu i promenom boje bobica. GroţĊe, za razliku od drugih plodova ne treba pre upotrebe da odleţava, zato se bere kad dobro

sazri. Pri berbi groţĊa za ĉuvanje treba paziti Ċa se ne obriše voštana skrama sa bobica. Zato se grozd

hvata za peteljku i odseca makazama. GroţĊe stonih sorta stavlja se u široke korpe, a dno tih korpi pokriva zelenom travom. GroţĊe vinskih sorta, koje imaju neţnu pokoţicu bere se u drvene kaĉice.

FORMIRANJE ĈOKOTA VINOVE LOZE

U Uzbekistanu uobiĉajen je višekraki, lepezasti oblik ĉokota vinove loze. Ĉokot ovakvog oblika, već se neposredno od nadzemnog dela stabla na nivou zemljišta raĉva na 4—6 savitljivih osnovnih krakova, na kojima se nalaze više godišnji delovi, rodni lastari i kondiri za zamenu. Ovaj sistem dozvoljava bolje i lakše savijanje lastara ĉokota prema zemlji i zagrtanje pred zimu. U sadašnje vreme uobiĉajeno je da se s formiranjem ovakvog oblika poĉne od kalemova ili oţiljenih reznica vinove loze. Što znaĉi da se s formiranjem oblika ĉokota poĉinje još u rasadniku, tj. u prporištu. Pri podizanju vinograda oţiljene reznice moraju imati majmanje 2 dobro razvijena lastara, koji se skraćuju na dva do tri okca.

Za formiranje oblika ĉokota od velikog znaĉaja je zelena rezidba: prekraćivanje dobro razvijenih lastara za dobijanje razvijenih zaperaka i uklanjanje nepoţeljnih lastara.

Prve godine u toku celog leta u mladom vinogradu se primenjuje visoka agrotehnika (zalivanje, Ċubrenje i obrada zemljišta), sa ciljem dobijanja što razvijenijih ĉokota.

U proleće druge godine prilikom orezivanja odaberu se 3 do 4 dobro sazrelih lastara i orezuju na 8—12 okaca radi stvaranja krakova kordunica. Slabo razvijeni donji lastari orezuju se na dva okca radi dobijanja jakih lastara i formiranja donjih krakova kordunica u idućoj godini.

U leto prve i druge godine posle sadnje od veoma bujnih izdanaka formiraju se krakovi kordunica. Lastari koji su dostigli duţinu 1 m i više pinciraju se radi pojaĉanja porasta zaperaka.

Dobro razvijeni zaperci se ostavljaju i od njih se formiraju rodni lastari, a suvišni i slabi zaperci se uklanjaju.

U proleće treće godine na ĉokotu se ostavljaju 4—6 lastara i orezuju na duţinu 100—200 cm ili na 15—20 okaca. U toku leta neguju se lastari od kojih treba da se formiraju krakovi kordunica, lastari za plodonošenje i kondiri za zamenu. Pri tome se uldanjaju nepotrebni, a pinciraju suviše bujni lastari. Ĉokot u jesen treće godine mora biti formiran.

U jesen ĉetvrte godine pri orezivanju na svakorn od 4—6 krakova kordunica ostavljaju se po 3—4


rodnih lastara i orezuju na 8—9 pupoljaka, dok se dva-tri kondira zamene od njegove razvijenosti sa 200—250 okaca. U sluĉaju kada je vinograd podignut nekvalitetnim sadnim materijalom ili mu je, pak, bila poklonjena mala paţnja, ĉokoti zaostaju u porastu: kao rezultat toga prvih godina na ĉokotu ne izraste dovoIjan broj lastara, pa i oni koji izrastu su nedovoljno razvijeni. U takvom sluĉaju lastari na ĉokotu u proleće druge godine reţu se ponovo na dva okca radi dobijanja jaĉih lastara od kojih se u jesen mogu formirati krakovi kordunica.

Neophodno je voditi raĉuna da se krakovi kordunica formiraju samo na jakom ĉokotu od dobro razvijenih lastara, jer u protivnora će se dobiti negativni rezultati.

OSNOVNA REZIDBA VINOVE LOZE

Pravilna rezidba vinove loze obezbeĊuje normalno rašćenje lastara, duţi vek ĉokota, ubrzava stupanje u plodonošenje mladih ĉokota i poboljšava kvalitet bobica.

Kod orezivanja se ulkanja deo mladih i starih zdravnjenih i suvih delova ĉokota. Rezidbom vinove loze ide se za tim da se na ĉokotu ostavi onoliki broj okaca, koji je neophodan za regulisanje porasta i rodnosti. Proseĉan broj okaca ostavljenih na ĉokotu pri orezivanju naziva se „opterećenost ĉokota okcima", a broj lastara ostavljenih na ĉokotu „opterećenje ĉokota lastarima". Opterećenje ĉokota okcima kod rezidbe ne odreĊuje koliĉinu lastara koji izbijaju u proleće, pošto se ne razvijaju sva okca posle prezimljavanja na lastaru već jedan deo njih odumire. Veliko opterećenje ĉokota lastarima mora obavezno biti propraćeno dobrom ishranom ĉokota.

Za pravilno izvoĊenje rezidbe potrebno je znati da se s povećanjem broja lastara na ĉokotu njihov porast smanjuje, ali se ukupni prirast vegetacione mase povećava. I obrnuto, kad se smanjuje broj lastara nijhov porast će se povećavati, a ukupna vegetaciona masa će se smanjiti. Zato se zbog slabog prošlogodišnjeg prirasta, a radi povećanja porasta u narednoj godini, pri rezidbi ostavlja manji broj okaca, nego što je bilo prošle godine. I obratno, ako je ĉokot imao jake lastare, tada se više opterećuje, ostavljajući više rodnih lastara i okaca na njima.

Za svaku sortu i rejon njihovog uspevanja utvrĊuje se optiraalna duţina lastara. Ako ostavimo slabe i tanke lastare, onda time nećemo osigurati dobar rod. Nije takoĊe poţeljno

ostavljati suviše dugaĉke rodne lastare pošto oni smanjuju broj listova na jedinici površine, zbog ĉega se i kvalitet groţĊa umanjuje. Valja znati da plodonosni pupoljci slabo zameću rod kako na slabim lastarima tako i na bujnim jalovacima. Dobro razvijene zaperke isto tako moţemo iskoristiti kao rodne lastare i kondire zamene.

Lastare koje koristimo za plodonošenje reţemo na 15—20 okaca. Kada od njih formiramo nove krakove kordunice, reţemo ih na 8— 10 okaca. Jalovake koristimo za plodonošenje samo onda ako je ĉokot slabo opterećen. Njih reţemo na 15—20 okaca, jer se cvasti kod njih pojavljuju samo u srednjem delu.

Pri formiranju i negovanju lepezastog ĉokota kod kose pergole i poboljšane tunelske pergole ostavljaju se 4—6 kraka kordunice, a njihova duţina dostiţe 2 m. Svaki krak mora imati po 10 rodnih lastara i po 6 kondira zamene.

U uslovima Uzbekistana, reridba, a isto tako i rezidba naizmenih rodnih lastara sa kondirima za zamenu, vrši se po metodu heroja socijalistiĉkog rada Razamata Musamuhamedova: na krakovima kordunica u razmaku 20—30 cm razmeštaju se rodni lastari i kondiri za zamenu. Duţina rodnih lastara zavisi od sorte i mesta gde se oni na kraku nalaze. Lastar na vrhu reţe se najduţe od svih na 17—20 okaca i zove se vodeći lastar; lastar ispod vršnog reţe se na 15—16 okaca, lastar ispod njega — na 12—15 okaca, još niţi lastar na 8—10 okaca; sledeći na 5—6 okaca i najzad najniţi — na 4—6 okaca. MeĊu rodnim lastarima nalaze se kondiri za zamenu (vidi sliku 29).

Iduće godine rezidbu osnovnog kraka kordunice po opisanoj šemi obavljamo na sledeći naĉin: lastar obeleţen u šemi sa ,.a" uklanjamo zajedno sa dvogodišnjim drvetom do kondira za zamenu „1". Vodeći gornji lastar formiramo od gornjeg izdanka, koji je izrastao na kondiru za zamenu. Na lastaru ,,b" biramo jedan izdanak i pretvaramo ga u kondir zamene. Isto tako postupamo sa izdancima ,,v", ,,g", ,,d", ,,e", ,,f", iz kojih će se formirati plodonosni izdanci ili u neophodnom sluĉaju kondiri za zamenu. U trećoj godini bivši kondir i deo matiĉnog kraka kordunice treba saseći do izdanka ,,v", iz kojeg se formira novi vodeći izdanak. Ostale izdanke orezati kako je to bilo pokazano na šemi. Uklanjanjem gornjeg izdanka svake godine odrţava se ĉokot kod vertikalnog špalira na visini 1 m, a kod kose pergole na visini 1,5 m. Dole, na kraku kordunice, nalazi se kondir zamene „5".

Kada matiĉni krak kordunice zastari uklanja se voćnom testerom i zamenjuje mladim krakom kordunice, koji se formirao od ovog ĉvora. Matiĉni krakovi se sa godinama razrastaju ne samo u duţinu, nego i u daljinu. Kod starih matiĉnih krakova kordunice orezuju se rodne grane, u gornjem delu, dok se srednji i donji deo reţe potpuno. Ovo upućuje na to da vršimo prinudno grubo podmlaĊivanje matiĉnih krakova, koje se sastoje u formiranju novih krakova od izdanaka, koji se pojavljuju iz korena. Nije preporuĉljivo da se ĉokot jako podmladi. Kod dobre agrotehnike matiĉni krak kordunice povećava rodnost do deset godina, a zatim postepeno opada. Zato kada matiĉni krak dostigne 7 godina starosti, treba mu stvarati zamenu, koja se formira u toku 3 godine, kako je to opisano upoglavlju „Formiranje vinove loze".

Rokovi i tehnika orezivanja


Ako se ĉokoti vinove loze pred zimu zagrću, rezidba se obavlja u dva roka: u jesen pred zagrtanje, predhodno se ostavlja više okaca u sluĉaju njegovih uginuća, i u proleće posle odgrtanja ĉokota vinove loze, kada se reţu ili skraćuju sluĉajno odlomljeni, suvi ili izmrzli, a isto tako i povreĊeni krakovi.

Jesenju rezidbu obavljamo posle berbe groţĊa, tj., od sredine septembra do sredine ili kraja oktobra. Prolećnu rezidbu ponekad obavljamo zajedno sa prvom rezidbom zelenih lastara.

Ako se vinova loza ne zagrće rezidbu obavljamo u proleće, kada proĊu kasni mrazevi i završavamo u momentu bubrenja pupoljaka.

Rezovi na lozi treba da su glatki i da se nalaze po moguĉnosti na jednoj strani kraka. Da bi presek bio manjeg razmera, rez na kraku pravi se upravno na njihovu osovinu. Kada se reţu jednogodišnji lastari tada se zaperci ne ostavljaju. Rodne lastare i kondir zamene treba razmestiti na razne strane dvogodišnjeg lastara. Pri tome kondir zamene mora biti niţi od rodnog lastara. Rodni ĉvor se formira od 2 do 3 rodna lastara i jednog kondira zamene.

Pri orezivanju ioze široki deo makaza mora biti okrenut ka delu loze koji se ostavlja, dok uţi kraj ka delu loze koji se uklanja. Debele grane reţu se voćnom testerom, a preseci se poravnjavaju voćarskim noţem.

Rezidba matiĉnih krakova kordunice poĉinje odozdo i postepeno prelazeći na gore, imajuĉi u vidu da se vertikalni deo špalira opterećuje manje, dok horizontalni više.

Pošto se obrazuju ĉokoti na poboljšanoj pergoli i u tunelskom luĉnom obliku, formira se do 8 krakova, koji se razmeštaju levo i desno. Rezidba se vrši u cilju jaĉanja rodnih lastara i kondira zamene, a loza se opterećuje dva puta više nego na kosoj pergoli.

Pri orezivanju vinove loze stonih sorti, koje se gaje na tunelskom obliku ili sistemu pergola, na bujnom ĉokotu ostavlja se oko 600 okaca, na ĉokotima srednje jaĉine 400 do 500 okaca, ne raĉunajući okca koja su ostavljena na kondirima zamene.

Pri orezivanju vinove loze gajene na kosoj pergoli treba ostaviti na bujnim ĉokotima 300—350 okaca, na srednje bujnim 250—300 i na slabira 200—250 okaca.

Kod gajenja loze na vertikalnom špaliru u zavisnosti od bujnosti rašćenja ĉokota ostavlja se 150—200 okaca.

FORMIRANJE OBLIKA VINOVE LOZE NA VISOKOJ KOSOJ PERGOLI

Ova pergola, koju je konstruisao S. F. Ribnikov, daje 50—100 kg groţĊa, a sorta bajan širej i 200 kg sa jednog ĉokota. S. F. Ribnikov gaji na ovaj naĉin kišmiš crni, bajan širej, muskat beli, tajfi ruţiĉasti, husajne ruţiĉasti i pobedu.

Pri takvom naĉinu formiranja ĉokota špalir se konstruiše do 4 m visine, a stubovi u redu razmeštaju se na odstojanju 3 m. Na visini 2 m stavlja se kosa štafla. Na vertikalnom delu kose pergole zateţe se sedam redova ţice: prvi red na odstojanju 80 cm od površine zemIjišta, a ostali na po 50 cm jedan od drugog. Na koso nameštenoj štafli zateţu se još 3 reda ţice na odstojanju 40 cm jedna od druge. Prema tome, na ovoj pergoli nalazi se 10 reda ţice.

Naĉin kultivisanja vinove loze po ovom sistemu sastoju se u sledećem: na vertikalnom špaliru razmešta se 10 zelenih lastara; oni se celo vreme privezuju za ţicu vertikalno i dovode do sedmog reda ţice.

Na donjem delu vertikalnog špalira razmeštaju se 4—5 krakova, a gore na kosoj štafli—lastari koji treba da daju rod.

U jesen se reţu lastari koji su završili plodonošenje, a u proleće na popreĉnu štaflu treba razmeštati one lastare, koji su se prilagodili u prošloj godini vertikalnim stubovima pergole.

Kod jesenje rezidbe u donjem delu ĉokota ostavljaju se kondiri zamene, na kojima se dobijaju zeleni lastari i na njima formiraju lastari za plodonošenje iduće godine.

Kod ovog sistema ĉokoti se sade na odstojanju 2 m jedan od drugog, a otstojanje izmeĊu redova iznosi 3 m.

Tehnika formiranja. — Prve godine po saĊenju sadnicu treba orezati na 2 okca, da bi u toku leta dobili dva lastara. U jesen svaki lastar se reţe na 3 pupoljka.

U proleće druge godine treba ostaviti 4 izdanka: u jesen oni se orezuju na 5 pupoljaka. U proleće treće godine na svih 4 izdanka ostaviti 6 lastara za gajenje, a ostali se reţu u glavu. U

jesen treće godine 6 ostavljenih lastara reţu se na 25 okaca. U proleće ĉetvrte godine 6 ostavljenih lastara poveţu se prvo za vertikalne delove naslona, a zatim

za kose štafle. Zeleni izdanci sa rodom izrasli iz pupoljaka reţu se iznad osmog do devetog lista, dok se nerodni

izdanci uklanjaju. U daljem delu ĉokota od razvijenih zelenih izdanaka bira se 6—10 bujnih lastara i veţu se za ţicu da bi rasli u vis vertikalno. Kada doĊu do sedme ţice oni se tu preseku. Docnije, ako se pojave


zaperci oni se oprezno odseku da se ne bi povredili pupoljci koji se nalaze u pazuhu lista. U daljem postupku, deset ostavljenih lastara koji rastu vertikalno, reţu se na 25 pupoljaka, što znaĉi

da se ĉokot opterećuje sa 250 pupoljaka. Ovi lastari su rodni. Na istim lastarima u donjem delu ĉokota izbija oko 10 izdanaka, koji će dati rod iduće godine. Ako je ĉokot bujan, onda se broj lastara postepeno povećava do 15 i više.

Na izdancima od 25 pupoljaka obiĉno poraste 20 lastara od kojih je većina rodna. Zeleni lastari se pinciraju kad se na njima pojavi 8—9 listova. Na pinciranim lastarima izbijaju zaperci, koje treba ukloniti.

Lastari koji su doneli rod reţu se u jesen, a iduće godine na popreĉnu štaflu razmešta se loza koja je izrasla na vertikalnom stubu prošle godine.

Kod ovog naĉina potrebno je strogo paziti, da u donjem delu ĉokota uvek imamo kondire za zamenu ili pak da se izdanci razviju iz spavajućih pupoljaka. Radi toga potrebno je u donjem delu praviti zaseke-ubode, da bi se dobili izdanci od spavajucih pupoljaka.

Za dobijanje takve rodnosti potrebno je obezbediti dovoljne koliĉine hranljivih materija. Zbog toga se Ċubrenje smatra glavnom merom u dobijanju visokih prinosa.

Kod ovog sistema galenja jedan put u tri godine u jesen unosi se organsko Ċubrivo. U tom cilju na odstojanju 1 m od ĉokota pravi se jarak duţine 1 m, dubine 0,5 m i širine jedan ašov. U ovaj jarak ubacuje se stajnjak ili kompost i zatrpava slojem zemlje 10 cm debljine. Sem toga, svake godine vrši se prihranjivanje fekalijama ili izmetom ţivine. Radi toga, s jedne i druge strane ĉokota na odstojanju 1 m svrdlom ili ašovom naprave se jame dubine 50 cm i u svaku jamu ubaci po 1 kofa razblaţenih fekalija ili kokošijeg izmeta (na 4 kofe vode 1 kofa fekalija ili na 10—12 kofa vode 1 kofa kokošjeg izmeta). Rastvor se sipa u jamu noću, a izjutra u jarkove i jame pušta se voda za zalivanje. Jarci i jame zasipaju se potom suvom zemljom. Đubriva se unose 2 puta godišnje (u maju i poĉetkom jula).

Vinograd se zaliva 4 puta godišnje: jednom pre cvetanja, drugi put posle cvetanja, treći put u julu i ĉetvrti put u jesen u vidu zimskog zalivanja. IzmeĊu redova zemljište se usitnjava i kultivira da se ne bi zakorovilo.

OBNAVLJANJE VINOVE LOZE POVREĐENE NISKIM TEMPERATURAMA

I KASNIM MRAZEVIMA

SprovoĊenje takvih mera zavisi od stepena povreĊenja ĉokota. Radi utvrĊivanja stepena povreda proverava se stanje pupoIjaka, izdanaka i lastara. Pri uzduţnom

preseku pupoljka zdravi pupoljci imaju zelenu boju, a izmrzli pupoljci mrku ili crnu boju. Da se to taĉno utvrdi potrebno je odseći izdanke i metnuti ih u vodu i drţati neko vreme u sobi. Zdravi pupoljci će posle nekoliko dana poĉeti da kreću, a oštećeni neće. Crna boja tkiva koja se pokazuje na vrhu izdanka, znak je da je oštećen mrazom. Zdravi drveni deo ima belu boju sa ovlaš ţutom nijansom, dok mrka boja pokazuje povrede. Stanje ĉokota posle prezimljavanja najbolje se pokazuje u proleće, posle otvaranja pupoljaka i kretanja lastara.

Stepen povreda ĉokota vinove loze moţe biti razliĉit. U nekim sluĉajevima ugine samo centralni pupoljak, dok zamena ostane ţiva. Rodnost moţe biti saĉuvana u pupoljku zamene. Prilikom orezivan ja loznih ĉokota, koji nisu bili zaštićeni od zimskih temperatura, ostavlja se više lastara i primenjuje duga rezidba da bi se dobila veća rodnost. Na ĉokotima koji su bili zaštićeni od zime ostavljaju se sva okca, a kod zalivanja uklanjaju neplodni izdanci.

Kada su povreĊeni centralni pupoljci zamene, ali su ostali netaknuti mnogogodišnji delovi, najbolje je ĉokot ne orezivati dok populjci ne krenu. Posle pojave zelenih izdanaka vrši se zalamanje, ostavljajući izdanke sa cvastima i izdanke koji su potrebni za dalje formiranje loze.

Ako su potpuno povreĊeni izdanci i delimiĉno izmrzli delovi ĉokota, onda se izdanci potpuno ukianjaju rezidbom, a sa ĉokota se odsecaju oštećeni delovi.

Kod jakih mrazeva i otsustva sneţnog pokrova mogu biti delimiĉno povreĊene i ţile. U ovom sluĉaju sprovodi se rezidba na „crnu glavu". Ĉokot se otkopava na 20—25 cm i na podzemnom stablu, na mestu bivšeg kolenca, prave ubodi ili zaseci na zdravom mestu drveta. Nadzemni deo u ovom sluĉaju se potpuno uklanja. Iz spavlajućih pupoljaka pojavljuju se izdanci od kojih se formira novi ĉokot, a od izraslih izdanaka ostavlja se 4—6 najboljih, koji se pinciraju na visini 1 m i sa razvijenim zapercima uspešno se formira ĉokot. U sluĉaju izmrzavanja ĉokota u toku jeseni pre zagrtanja vinograda, kod proletnjeg orezivanja rodne lastare treba orezati na 2—3 okca. Rodnost će biti mala, ali do jeseni moţe se u potpunosti formirati oblik ĉokota na raĉun jako razvijenih izdanaka.

Ako su vrhovi zelenih izdanaka povreĊeni jesenjim mrazevima Rizamat Musamuhamedov, na primer, reţe takve izdanke na 2—3 pupoljka. Na izbilim lastarima javljaju se zaperci, koji se rano pinciraju da bi dali rod.

U vezi povreda ĉokota od mraza neki vinogradari smatraju da se ne treba mnogo „udvarati" vinogradu, pošto te godine roda neće niti. Ali ako se tako radi, ĉokoti vinove loze ne samo što neće dati roda te godine, nego će rodnost biti umanjena još 2—3 naredne godine.

POPUNJAVANJE PRAZNIH MESTA POLAGANJEM LASTARA I POTAPANJEM ĈOKOTA


Na okućnicama vinograd moţemo podizati polaganjem lastara i potapanjem ĉokota. Polaganje lastara preporuĉljivo je u tom sluĉaju kada u vinogradu postoje prazna mesta, kada se zamenjuje jedna sorta drugom ili kada se ţeli povećati broj ĉokota u vinogradu itd.

Polaganje ĉokota primenjuje se radi podmlaĊivanja starog vinograda. Za polaganje lastara na materinskoj biljci treba izabrati najrazvijeniji lastar koji raste u pravcu

uginulog ĉokota. U proleće iduće godine u pravcu praznog mesta iskopa se jarak 40—50 cm dubine i u njega poloţi odabrani lastar duţine 2—2,5 m, tako da na površini zemlje ostane 3—4 pupoljka. Ostale pupoljke na lastaru pre polaganja u rov treba ukloniti. Poloţeni lastar se dobro pokrije zemljom i nagazi, a po potrebi i zalije. Posle 1—2 godine poloţnica se oţili lastar se odvaja od materinskog ĉokota. Na taj naĉin na mestu uginulog dobijemo nov bujan ĉokot.

Moţemo koristiti poloţnice i od zelenih lastara. U julu izabere se zeleni lastar u donjem delu ĉokota i poloţi u rov, a ostavi se 3—4 pupoljka iznad površine zemlje. Na zatrpanora delu lastara lišće i pupoljke treba uklanjati. Pri polaganju lastara dno rova se duboko prekopa motikom i zaspe zemljom izmešanom sa Ċubrivom (3—4 kg zgorelog stajnjaka, 200 g superfosfata i 50 g kalijcve soli). Donji deo lastara moţemo smestiti u neku korpu ili sanduĉe i posle oţiljavanja odvojiti od materinskog dela i preneti na novo mesto. Pazi se posebno da u zemljištu bude dovoljno vlage i hranljivih materija.

U starim vinogradima polaţe se ĉitav ĉokot. Radi toga se u jesen ili rano u proleće iskopa rov u pravcu uginulog ĉokota dubine 50— 60 cm. Zatim se sa 3 strane ĉokota vinove loze podkopava, sagiba podzemno stablo i smešta u rov. Odaberu se dva bujna izdanka, od kojih se jedan smešta u rov a njegov vrh izvodi iz zemljišta na mestu uginulog ĉokota; drugi izdanak izvede se na mestu, gde je rastao materinski ĉokot. Izdanci koji su izvedeni na površinu zemlje povezuju se za kolac i reţu na 3—4 okca. Na izdancima, koji su smešteni u zemIjište skidamo sve pupoljke. Obiĉno još prve godine posle polaganja ĉokot poĉinje da raste.

PREKALEMLJIVANJE VINOVE LOZE

Ĉokote slabo cenjenih sorata vinove loze moţemo zameniti kalemljenjem. Kalemljenje se moţe obaviti najbolje i najuspešnije rano u proleće na mladim ĉokotima, koji su stari 5—8 godina. Radi kalemljenja oko ĉokota odbaci se zemlja za 30—35 cm dubine i podzemno stablo se voćnom testericom preseĉe nešto više od grananja ţila, a to je 20— 25 cm od nivoa zemljišta. Horizontalni rez testerice se uglaĉa oštrim noţem. Zatim se specijalnim noţem ili dletom na preseku napravi procep (rascep) i utisne drveni klin da se rascep nebi spojio pre vremena. Kalem granĉica ţeIjene sorte sa 3—5 okaca drţi se 24 ĉasa u vodi pred kalemIjenje. Potom se kalemgranĉica priprema u obliku klina ili klina sa ramenima i ubacuje u rascep podloge tako, da se linija kore granĉice i stabla podloge potpuno poklopi (kambijumi treba da se poklope). Obiĉno se ubacuju dve kalemgranĉice — po jedna sa strane rascepa (mogu se umetnuti i dveraznesorte), klin se vadi rascep se spaja i ĉvrsto stiska umetnute reznice. Ostali deo rascepa zatvara se malim otseĉenim delom reznice nameštajući ga horizontalno. Samo mesto rascepa omotava se kanapom i premaţe glinom. Iskopanu jamu treba zatrpati zemljom iznad kalemljenog ĉokota i napraviti humiĉ u obliku krtiĉnjaka s tim da gornja okca kalemova budu pokrivena zemljom 2—3 cm debljine. Ova humka ordţava se u rastresitom stanju, pa je treba oprezno usitnjavati rukom da se ne bi oštetio pupoljak. Sve mladice koje izbiju iz podloge treba do osnove odseći.

PODMLAĐIVANJE KORENA VINOVE LOZE

Poznato je da se kod vinove loze postepeno povećava rodnost. No, ipak, tokom vremena dolazi do sabijanja zemlje i tada se rodnost loze smanjuje. Vinovu lozu moţemo regenerisati ako na odstojanju 50 cm sa jedne strane ĉokota izriljamo zemljište na dubinu 60—70 cm i u širinu jednog ašova. Ţile vinove loze se podsecaju i raĉvaju i tako vršimo podmlaĊivanje. Riljanje se sprovodi krajem septembra i poĉetkom oktobra.

ZAŠTITA VINOGRADA OD NISKIH TEMPERATURA I KASNIH MRAZEVA

U uslovima Uzbekistana a i kod nas u Srbiji (Jugoslaviji) pri mrazevima od —15°C kod većine sorti pupoljci se oštećuju, a kod dugotrajnih mrazeva od —20°C ošteĉuju se i višegodišnji delovi zdrvljene loze. Da bi se to izbeglo ĉokoti se pred zimu zagrću.

Ĉokoti vinove loze bolje prezimljuju ako su im lastari dobro sazreli. Potpuno zreli lastari su mrke boje i pri savijanju pomalo pucketaju, dok su nezreli lastari zelene boje.

Nepravilna agrotehnika, suvišna vlaţnost zemljišta u drugoj polovini leta, preterano Ċubrenje,


dugotrajna suša, gustina ĉokota zbog velikog broja izdanaka, nedostatak svetlosti, veliki broj jalovaka, prisustvo bolesti i štetoĉina — usporavaju sazrevanje lastara. U cilju boljeg prezimljavanja ĉokota potrebno je zalivanja prekinuti avgusta, azotna Ċubriva unositi samo u prvoj polovini leta, sprovoditi redovne letnje zelene operacije, na vreme suzbijati bolesti i štetoĉine, obavIjati zimska zalivanja vinograda. Vinova loza naroĉito je osetljiva na jesenje mrazeve u oktobru i novembru, kada i slabi mrazevi od —6 do —7° mogu uništiti okca vinove loze. Najviše je otporna vinova loza u decembru i januaru, iako mrazevi tada dostiţu —18° do —20°C. Ovo dolazi zbog toga što u ovo vreme vinova loza veĉ je prošla kroz fazu kaljenja.

Ĉokoti vinove loze se zagrću zemljom pred zimu u prvim danima oktobra, poĉev od ranih sorta. Sem zemlje, za zagrtanje moţe uspešno posluţiti i rogoz, šaša i trska. Preimućstvo pokrivanja rogozom, šašom i tskom sastoji se u tome što se u proleće takvi vinogradi mogii otkrivati kasnije, pošto pod njima laganije prorastaju pupoljci, a oni koji su krenuli sporo rastu.

Pokrivanje ševarom

Svi izdanci ĉokota vinove loze, rasporeĊeni su u jednom pravcu i povezuju se u obliku snopa: vrhovi se vezuju ka lukovima ili ka kocu i pokrivaju osušenim ševarom ili sliĉnom materijom debljine 2—3 cm. Ševar treba slagati popreko ĉokotima, a odozgo se nabaci nešto zemIje, da šašu ne bi odneo vetar. Na jedan ĉokot potrebno je 1—3 snopa šaše.

Vekovno iskustvo uzbekistanskih seljaka pokazalo je da se ovaj naĉin zaštite pokazao najboljim, ali se retko primenjuje zbog poteškoća u nabavci šaše, rogoza i trske.

Pokrivanje vinograda zemljom

Za vreme bezsneţnih i jakih zima pravilno zagrtanje vinograda zemljom je celishodnije, pošto zemlja bolje zaštićuje lozu od mrazeva. Pred zagrtanje vinograd se zaliva da bi zemlja postala sipkava i vlaţna. Zatim se oko ĉokota iskopa kanal i u njega smeštaju pojedinaĉni krakovi kordunice i izdanci. Na zagrnuti ĉokot još se nabace grudve zemlje, da loza ne bi uzdizala nagrnutu zemlju.

Kod stare loze stablo ĉokota je debelo i teško ga je saviti. Zato se pod ĉokot naslaţe zemlja u vidu jastuka i na njega nasloni stablo sa krakovima i izdancima i opet nabaci zemlja.

Ĉokote je potrebno paţljivo zagrtati. Pokrivanje grudvastom zemIjom ostavlja praznine meĊu grudvama, ostaju i debeli krakovi nepokriveni što dovodi do smrzavanja ĉokota i delova vinove loze.

Sloj zemlje iznad ĉokota u juţnim rejonima mora biti najmanje 15—20 cm, dok u severnim krajevima sloj zemlje je debeo 25—30 cm. Kod takvog zagrtanja, sem zaštite ĉokota od mrazeva, loza će kasnije 5—6 dana poĉeti da razvija pupoljke i tako ĉokot vinove loze moţe izmaći od izmrzavanja u vreme prolećnih mrazeva.

Postoji mišljenje da ĉokoti vinove loze mogu dobro prezimiti i bez zagrtanja. No ipak ovo nije taĉno. Za vreme surovih i bezsneţnih zima tanak sloj zemlje ne moţe zaštititi lozu od mrazeva i okca uginu. Okca pre zasićenja vlaţnošću, izlaze iz stanja dubokog organskog mirovanja i kod temperature ispod —7° do —10° pokrova najĉešće izmrznu.

Posle prvih kiša neophodno je prokontrolisati pokrivane ĉokote i ako je potrebno nabaciti zemlju, gde je ova slegla.

Za pokrivanje ĉokota loze moţe se koristiti i sneg, pošto on ĉuva lozu od izmrzavanja, a u proleće takvi ĉokoti kasnije kreću.

Odgrtanje ĉokota u proleće

Ĉokote ne treba suviše rano odgrtati, jer u sluĉaju prolećnih mrazeva moţe doći do izmrzavanja pupoljaka. Ako se sa odgrtanjem zakasni takoĊe moţe biti štetno pošto pupoljci krenu još pod zemljom i isteruju neţne bele izdanke koji se prilikom odgrtanja lako oĉepaju. Ĉokote treba odgrtati kad proĊe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva i ĉim se zemlj'ište u vinogradu dovoljno ocedi i prosuši od zimske vlage, što obiĉno biva poĉetkom aprila.

Posle odgrtanja vinograda ĉokoti se moraju postaviti na špalire, pošto je dejstvo mraza na visini 1 m manje nego na samoj površini zemlje. Odgrtanje ĉokota treba izvoditi oprezno. Ašovom se ne smeju dodirivati lastari da se ne bi povredili pupoljci. Da bi se olakšalo odgrtanje ĉokota dobro je da se prilikom zagrtanja vinograda ispod povezanih lastara ubaci prut od loze takve duţine da njegovi krajevi vire sa obe strane ĉokota. Pri odgrtanju ĉokota treba uzeti prut za oba kraja i uspraviti ĉokot. Zemlju kojom je ĉokot bio pokriven posle odgrtanja treba razbacati izmeĊu redova, jer nagomilana zemlja iz godine u godinu zatrpava donji deo krakova kordunica pa se na njima stvaraju površinske ţile — sisalice. Pri odgrtanju vinograda ovakve ţile treba odrezati.

Vinograde pokrivene šašom ili rogozom moţemo otkrivati nešto kasnije, ako dozvoljava proleće. Najbolje ih je otkrivati u dva roka. U prvom roku skida se veći deo pokrova, a docnije, kad proĊu kasni mrazevi, otkriva se ostatak pokrova. Pokrovni materijal se suši, veţe u snopove i iznosi iz vinograda.

Posle odgrtanja vinograda dovozi se stajnjak i rasporeĊuje na gomile, koje se potpaljuju u sluĉaju pojave mraza. Pored zadimljavanja za zaštitu od mrazeva preporuĉuje se i zalivanje vinograda.

U sluĉaju pojave mrazeva pupoljke i lastare na špaliru moţemo zaštiti pokrivanjem ovih noću vrećama od hartije, novinama, slamom i sl. Pokrivanje se vrši oprezno da se ne bi polomili mladi izdanci ili


nabubreli pupoljci. Skidanje ovih vreća sa loze obavlja se izjutra nekoliko ĉasova po izlasku sunca.

Polupokrivanje vinograda

Ovaj naĉin je oproban u uslovima proizvodnje Uzbekistana. UtvrĊeno je da je rodnost bila povećana na 25—30%.

Za vreme toplih zima pri primeni zagrtanja vinograda mogućno je uginuće okaca, dok se u istim uslovima kod nepokrivenih ĉokota dobijao povećani rod.

U zimskim mesecima s naglim zahlaĊenjima ĉokoti jako oštećeni niskim temperaturama gubili su rod ne samo posle te surove zime, nego i iduće godine.

Polupokrivanje ĉokota lepezastog oblika dozvoljava da se iskoristi preimućstvo nepokrivene kulture i jednovremeno iskljuĉi mogućnost potpunog izmrzavanja ĉokota. Sem toga, preimućstvo polupokrivene kulture vinograda je i u tome što nema mehaniĉkih povreda na izdancima ĉokota koji nisu bili pokriveni preko zime, što takoĊe obezbeĊuje povećanje rodnosti. Jer, kod polupokrivene loze deo donjih izdanaka se pokriva zemljom, a ostala loza ostaje na špaliru.

Kod ove kulture na visini 8—10 cm od površine zemljišta zateţe se jedan red ţice. U proleće ĉokoti slabobujnih sorti povezuju se za donju ţicu i to 4—6 lastara na jednu stranu i 4—6

lastara na drugu stranu, a kod bujnih sorta po 6—8 lastara. Ova operacija sprovodi se u periodu juli-avgust. Bujni ĉokoti imaju veliki broj izdanaka i meĊusobno se zasenju zbog ĉega nema dobrog sazrevanja lastara. Zato ih treba prorediti i podvezati u avgustu.

Povezani lastari i sama glava ĉokota u jesen se zagrću slojem zemIje od 25—30 cm. U proleće, prilikom rezidbe vinograda ĉokoti se istovremeno i razvezuju. Slaganje lastara zavisi takoĊe i od osobina sorte vinove loze. Kod vinskih sorta slaţu se donji lastari

ili krakovi sa 3—4 lastara i zagrću zemljom. Kod stonih sorti izaberemo u proleće lastare i oreţemo ih na kondir zamene, da bi svake godine na vratu imali izdanke koje moţemo postaviti na donje ţice.

Poznato je da je (u Uzbekistanu) u jakoj zimi 1968—1969. godine poluzagrnuta loza — bez obzira na izmrzavanje gornjeg nepokrivenog dela ĉokota — dala isti rod kao i zagrnuta loza.

Kod primene polupokrivene kulture potrebno je imati u vidu otpornost vinograda prema niskim temperaturama. Za sorte koje ne mogu podneti ĉak ni temperaturu od —12 do —14°C poluzagrtanje je veoma korisno.

NEZAGRTANJE VINOGRADA

U krajevima s jako izraţenom kontinentalnom klimom, kao što je sluĉaj u Uzbekistanu, meobhodno je zagrtati vinograd pred zimu, izuzev nekih rejona i mikrorejona (brdski rejoni), u kojima postoji mogućnost gajenja vinove loze i bez zagrtanja u toku zime. Što se tiĉe Srbije (Jugoslavije), u kontinentalnom delu zemlje, posebno u severnim predelima, potrebno je zagrtati vinovu lozu, naroĉito osetljive sorte.

U vrtovima po gradovima i većim naseljima najĉešće se zimi ĉokoti vinove loze ne pokrivaju. Tu se vinova loza gaji na visokim naslonima i stelaţama, dosta je rodna i retko strada od mraza. Ovo se objašnjava time što se ĉokoti loze ovde nalaze pod zaštitom zgrada, tako da samo u izuzetnim, surovim zimama mogu da izmrznu.

Nezagrtanje vinove loze je, razume se, ekonomiĉnije, jer otpadaju radovi oko zagrtanja i odgrtanja ĉime se iskljuĉuje dosta teţak posao u vinogradu.

Nezagrnuta loza moţe da se odgaja za hladnjake, terase i aleje. U ovom sluĉaju ĉokot vinove loze moţe više da se optereti okcima, što omogućava i dobijanje većeg prinosa. U ovom sluĉaju vrlo je vaţno da lastari budu na vreme i dobro sazreli, pošto od toga zavisi otpornost loze prema niskim temperaturama.

Za gajenje nezagrnute vinove loze mora se primenjivati visoka agrotehnika, jer je to uslov da vinograd lakše prezimi. Nedostatak vlage u zemljištu onemogućuje pravilnu ishranu, a samim tim i nagomilavanje organskih materija u ĉokotu, što je neophodno za prezimjlavanje. Isto tako je štetna i suvišna vlaţnost zemljišta prouzrokovana kasnim zalivanjima zbog ĉega loza ne moţe dobro da sazri. Da do toga ne bi došlo zalivanje vinograda mora se prekinuti krajem avgusta ili poĉetkom septembra, a u novembru i decembru obavlja se zimsko zalivanje.

Kasno unošenje suvišnih koliĉina azotnih Ċubriva izaziva porast jalovaka i produţava vegetaciju


biljke, a to umanjuje otpornost loze prema niskim temperaturama. Azotna Ċubriva se obiĉno unose u prvoj polovini leta. Nedostatak fosfora i kalijuma retko se jaĉe ispoljava u vinogradu. Ova Ċubriva moraju se uneti u zemljište u propisanim rokovima i u odreĊenim koliĉinama.

Vinova loza moţe preko zime ostati nezagrnuta samo ako se podzemna voda nalazi na dubini ispod 1,5 m.

Za kulturu vinove loze koju nećemo zagrtati potrebno je da se sade sorte otpornije prema mrazu, kao što su: rizling talijanski rajnski, rkaciteli, traminac crveni, game, merlo, burgundac crni i druge.

Postoje sorte koje su otpornije prema mrazu i od ovih sorti, a to su: kaberne, sovinjon, saperavi, tagobi i drugi. TakoĊe treba birati sorte koje daju rod na zapercima u sluĉaju povreda osnovnih izdanaka, kao na primer: kišmiš beli i crni, rizling talijanski, smederevka, kardinal, afuz-ali i druge.

Postoje sorte koje daju rod iz spavajućich pupoljaka i pupoljaka zamene. To su marastelj, saperavi i dr.

Poznato je da su i pupoljci koji su se zametnuli kasnije otporniji prema mrazu. Zato se za dobijanje zaperaka na ĉokotirna orezuju izdanci rano u leto. Pupoljci na zapercima su otporniji prema mrazu jer se zameću u kasnom periodu.

Posle pinciranja kad se na zaperku ostave svega 2—3 lista, pupoljak koji se nalazi pri osnovi zaperke bolje podnosi prolećne mrazeve, pošto se kasnije budi i tako izbegava kasne mrazeve.

Nezagrnutu lozu potrebno je gajiti na podupiraĉima. Poznato je da temperatura vazduha nejednako opada u prizemnim slojevima. Tako je u januaru 1965. godine temperatura vazduha na visini od 2 m iznosila —10°, a na samoj površini zemljišta —18°C.

Orezivanje vinove loze treba obavljati što kasnije, kada proĊe opasnost od prolećnih mrazeva, ali pre kretanja i porasta pupoljaka. Ne treba se bojati „plaĉa vinove loze". Moraju se sprovoditi sve mere predostoroţnosti da bi se zaštitila vinova loza od mrazeva.

Sabijenost ĉokota usled suvišnih izdanaka i mnogo jalovaka, onemogućuju pravilno osvetljavanje ĉovota, a samim tim spreĉavaju i dozrevanje izdanaka, zbog ĉega su ovi manje otporni prema mrazu.

Isto tako je neophodno ĉuvati vinovu lozu od bolesti i štetoĉina, jer iscrpljeni ĉokoti bolestima teško prezimljavaju.

U poslednje vreme na okućnicama se poĉelo s pokrivanjem ĉokota hartijom od iskorišćenih vreća. U tom sluĉaju ĉokoti se veţu u obliku snopa. Slobodni prostor izmeĊu loze popunjava se strugotinom ili slamom i odozgo omotava hartijom i uvezuje kanapom.

ĈUVANJE VOĆA I GROŢĐA PREKO ZIME

ĈUVANJE VOĆA

Zimske sorte jabuke i kruške i neke sorte groţĊa moţemo ĉuvati skoro cele zime. Plodovi sa stabla što rastu na vlaţnom zemljištu, a isto tako i nezreli plodovi odrţavaju se slabije. Plodovi srednjé veliĉine bolje se odrţavaju nego sitni ili vrlo krupni plodovi. Isto tako se bolje odrţavaju i grozdovi sa zdravom pokoţicom i oĉuvanim pepeljkorn.

U domaćim uslovima plodove moţemo ĉuvati u ĉistim, suvim i dobro provetrenim prostorijama bez neprijatnog mirisa (podrumi utopljene šupe i sliĉno).

Najpovoljnija temperatura za ĉuvanje jabuka i krušaka je 0°— 0,5°C. Temperatura veća od ove sniţava se ventilacijom, otvaranjem prozora, vrata ili naroĉitim ureĊajima. Višak vlage smanjuje se unošenjem u prostoriju negašenog kreća. Ako vlaţnost u prostoriji nije dovoljna, pod se poliva vodom.

U prostorijama gde se ĉuvaju plodovi preko noći se ostavljaju otvorena vrata i prozori. U zimsko doba temperatura se reguliše ventilacijom. U vreme jakih mrazeva kad su vrlo niske temperature, plodovi se pokrivaju slamora, ćebadima ili vrećama, a ponekad se prostorije i zagrevaju.

Deset do petnaest dana pre smeštaja plodova na ĉuvanje prostorije se ĉiste, kreĉe i provetravaju. Plodovi predviĊeni za ĉuvanje se detaljno i paţljivo sortiraju i klasiraju. Oštećeni plodovi se ne

ostavljaju za duţe ĉuvanje. Plodovi se ĉuvaju u sanducima i na policama. Na policama se smeštaju u štosovima (slojevima) 0,5

m visine. Posle tri do ĉetiri nedelje plodovi se prebiraju i pri tome se natruli, pokvareni i smeţurani plodovi uklanjaju.

Najbolje je da se plodovi ĉuvaju u sanduĉićima, zamotani u hartiju, jer tako ostaju dugo sveţi i ne smeţuravaju se.

Sanduke s plodovima treba postaviti u štosove ili horizontalno na letve, da ne bi nalegali jedan na drugi. Radi bolje ventilacije izmeĊu sanduka ostavlja se rastojanje od 2—3 cm.

ĈUVANJE GROŢĐA

U domaćinstvima groţĊe se obiĉno ĉuva u prostorijama koje se ne zagrevaju. U takvim prostorijama grozdovi se okaĉe o tavanicu. Prostorije moraju biti suve i sa ventilacijom. GroţĊe pripremljeno za ĉuvanje donosi se pod nastrešnicu i slaţe na pod. Grozdovi se zatim pojedinaĉno pregledaju i makazama odstranjuju bobice koje supoĉele da se kvare. Na tavaniĉnim gredama prikucavaju se popreko letve na


odstojanju od 60—80 cm. Na njih na odstojanju od 30—30 cm privezuju se dugaĉki lastari, i navešaju grozdovi tako da se ne dodiruju meĊu sobom. U prostoriji se redovno kontroliše temperatura, da ne bi bila niţa od 0°. Temperatura se reguliše ventilacijom. Povremeno se i ovde vrši pregled grozdova i tom prilikom se uklanjaju sve bobice, pa i ĉitavi grozdovi koji su poĉeli da se kvare. Ispod grozdova razapinje se sargija ili folija da ne bi bobice padale na patos i prskale, pošto na rasprsle bobice dolaze sirćetne mušice koje prenose sirćetne bakterije i na zdrave bobice.

VOĆARSKI I VINOGRADARSKI ALAT PRIBOR, I VRSTE ĐUBRIVA

ALAT I PRIBOR

Tanje granĉice se seku makazama a deblje voĉarskom testericom. Nije dobro granu seći testericom odozgo, jer će grana, pri padu pod sopstvenom teţinom, zacepiti, koru sa donje strane. Zato granu treba prvo testericom podseći odozdo, a tek onda seći odozgo.

Makazama ĉiji je jedan krak oštar a drugi tup mogu se seći grane do 1,5 cm debljine. Fabrike proizvode makaze razliĉite veliĉine: velike, srednje i male.

Makaze za sečenje visokih grana. — Pre upotrebe makaze se nataknu na dugaĉku motku (2—3 m

duţine). Povlaĉenjem kanapa sklapa se seĉivo makaza i tako se seku granĉice. Krivi noţ — kresač. Neophodan je za sitne radove u voćnjaku i rasadniku. I ovi noţevi mogu biti

veliki, srednji i mali. Noţevi za okuliranje. Mogu biti razliĉitog oblika. Sluţe za okuliranje, tj. za kalemljenje oĉenjem. Noţ za kalemljenje ili kalemarski noţ. Sluţi za kalemljenje gran ĉicama. Skidač ili strugač. Sluţi za skidanje smrznute kore sa debla debljih grana voćaka i ĉokota loze. Grabulje. Neophodne su za sitno rastresanje zemlje. Svrdlo. Sluţi za pravljenje rupa okruglog oblika u zemljištu. Ašov. Sluţi za riljanje zemljišta. Voćna testera. Sluţi za odsecanje debljih grana. Testera, krivi noţ i skidaĉ kore oštre se turpijom ili

brusom, a noţ za okuliranje iskljuĉivo finim brusom.

VRSTE ĐUBRIVA

Organska Ċubriva

Strugotina. Za Ċubrenje zemljišta moţerao upotrebiti kompostiranu strugotinu od drveta. Kompostiranje traje 2—3 godine. Radi ubrzanja razlaganja dodaju se organske materije kao što su

osoka, fekalije i stajnjak. Pri iskorišćavanju nekompostirane strugotine za mulĉovanje treba obavezno unositi u gornje slojeve zemljišta neko azotno Ċubrivo u koliĉini 30—45 g na 1 m2.

Fekalije. U jame s fekalijama ubacuje se suva zemlja ili strugotina. Dobivena masa se vodi i slaţe u gomile i pokriva zemljom. U gomilama masa se zagreva i oslobaĊa glista usled visoke temperature. Unosi se u jesen pod duboko oranje.

Sveţa goveđa balega. Spravlja se na taj naĉin što se kaca zapremine od 10 kofa ispuni do 1/3

sveţom kravljom balegom, a ostatak dopuni vodom i izmeša. Unosi se u zemljište neprevrelo, ali se predhodno razredi vodom. Kravljoj balezi se dodaje 1—2% superfosfata da bi se podstakao razvoj mikroflore.

Zivinski izmet. Drţi se u prostoriji i pokriva suvom zemljov da bi se saĉuvale hranljive materije. Pri

unošenju u zemljište predhodno se razblaţuje sa 10—12 delova vode. Zgoreli stajnjak. To je prevrelo stajsko Ċubre, tj.organska materija koja se u zemljištu nerazlaţe

takobrzo, i smatra sedobrim Ċubrivom, posebno za popravljanje i odrţavanje dobre strukture zemIjišta. Otpaci — kućno i uliĉno smeće, kao i drugi razni otpaci (ukoliko nisu štetni) takoĊe su dobri kao

Ċubrivo, ali ih najpre treba kompostirati.

Mineralna Ċubriva

Za Ċubrenje voćnjaka najĉešće se upotrebljavaju sledeća Ċubriva:

Amonijačna šalitra. — Sadrţi 33—34% azota i brzo i dobro se rastvara u vodi. Mokraćevina (karbamid) sadrţi 46% azota i dobro se rastvara u vodi. Natrijumova šalitra sadrţi 16% azota. Ne preporuĉuje se za zaslanjena zemljišta. Superfosfat u granulama sadrţi 2—3% azota fosfora 14—19,5%.

SUZBIJANJE STETOĈINA I BOLESTI

U ovom odeljku upoznaćemo se s najĉešćim i najopasnijim štetoĉinama i bolestima voćaka i vinove loze i metodama i sredstvima za njihovo uništavanje.

ORGANIZACIONE MERE

Organizacione mere sastoje se u stvaranju boljih uslova za razvoj, visoku produktivnost i efikasnu


zaštitu gajenih biljaka. Ove mere svode se na sledeće poslove: Stare panjeve na terenu na kome će se podići voćnjak ili vinograd treba blagovremeno iskrĉiti i

ukloniti, a zemljište izravnati, naĊubriti organskim Ċubrivima i duboko uzorati ili izriljati. Parcelu ograditi maklurom, ligustrumom ili ţiĉanom mreţom. Ograda od dţanarike, trna, divlje šljive,

jabuke, kajsije i dunje ne dolazi u obzir. Voćne sadnice treba uzimati samo od rejoniranih sorti, tj. od sorti koje se predlaţu za odreĊeno

mesto. One moraju biti zdrave i dobro razvijene.

AGROSANITARNE MERE

Ove mere se svode na krĉenje i uklanjanje osušenih i oslabljenih stabala ili ĉokota, a takoĊe i grana voćaka i krakova kordunica vinove loze.

Po prestanku vegetacije treba sakupiti opalo lišće i sve ostale otpatke i ubaciti u jame za spravljanje komposta ili sve to odmah spaliti.

Posle toga zemljište dobro prekopati. U toku zime treba celu površinu jedanput ili dvaput obilno zaliti.

Rano u proleće treba rasturiti Ċubrivo i duboko zaorati. Organska Ċubriva unose se u zgorelom obliku. Najbolje je propustiti ih kroz rešeto, da bi se izbacile larve gundelja.

Sa debla i grana treba sve delove mehaniĉki oštećene, zatim povrede i delove kore oštećene od mraza ili sunca skinuti do ţivog tkiva i oprati sa 3% rastvorom plavog kamena, a zatim premazati masnom farbom, smolom ili voskom.

Stabla se kreĉe dvaput godišnje: u jesen kad opadne lišće i rano u proleće pre poĉetka vegetacije. Plodove opale pre vremena treba povremeno skupljati. Plodovi koji nisu za upotrebu zakopavaju se

na mestu gde su pali, a zdravi plodovi drţe se u vodi 24 ĉasa a zatim upotrebljavaju.

MEHANlĈKE MERE

Mehaniĉke mere primenjuju se samo u izuzetnim sluĉajevima. Na primer, pri kopanju jama za saĊenje ili pri prekopavanju parcele, kao i pri skidanju izumrle kore sa stabla, uz put se skupljaju i uništavaju larve. Gusenice jabuĉnog smotavca skupljaju se pomoću lepljivih pojaseva i potom uništavaju (sl. 32).

Skidanje povreĊenih i crvljivih plodova kao i zaštita plodova papirnim omotom takoĊe spadaju u mehaniĉke mere. I uništavanje viline kosice i drugih sliĉnih parazitnih biljaka spada u mehaniĉke mere, kao i stresanje gundelja i ţiška sa stabla voćaka i njihovo uništavanje.

BIOLOŠKA METODA

Biološka metoda se sastoji u korišćenju jednih organizama u borbi protiv drugih, tj. korisnih protiv štetnih. U prirodi ima raznih organizama-insekata, krpelja, mikroorganizama, gljivica, bakterija i virusa. Jedni ţive na raĉun biljaka, i tu se odnose kao štetoĉine, dok drugi vode ţivot grabljivica ili parazita na raĉun drugih bića. Veliki je broj vrsta u prirodi koje se ponašaju kao grabljivice i paraziti na raĉun štetnih vrsta. Da navedemo samo neke. Na primer, osa jahaĉica uništava 60—80% crvene, krvave vaši. Krpelj-trips za 24 ĉasa pojede oko 50 jaja i larvi pauka, koji je veoma opasna štetoĉina mnogih biljaka i voĉaka. Tvrdokrilac (sitan oblik bubamara) i grabljiva stenica pojedu po 100 jaja larvi biljnog krpelja i larvi zlatooka. Bubamara oslobaĊa biljke lisnih vaši. Jednoćeliĉni najprostiji organizmi uništayaju gusenice mnogih štetoĉina šuma i voćaka. Bolesti insekata koje izazivaju bakterije i virusi uništavaju

štetoĉine u stadijumu gusenice ili larve. Neke vrste gljiva i bakterija uništavaju druge vrste mikroorganizama. Tako, na primer, u borbi sa pepelnicom ili plamenjaĉom i oidijumom vinove loze treba biljke prskati sredstvom koje potpomaţe razvoj onih organizama koji ţive na raĉun izazivaĉa ovih bolesti.

U smanjivanju štetnih vrsta imaju znatnu ulogu ptice i neke domaće ţivotinje. Od ptica se istiĉu buharska senica, ĉvorak, pastirka, lasta, pupavac i druge, a od domaĉih ţivina — ćurke i plovke. Zatö je i potrebno u cilju suzbijanja bolesti i štetoĉina, pored ostalog, preduzimati i sve one mere koje ubrzavaju razmnoţavanje korisnih mikroorganizama.

S obzirom da hemijske materije koje primenjujemo u borbi protiv štetoĉina i bolesti ubijaju i korisne insekte, one se koriste samo u sluĉaju krajnje neophodnosti. Pri tome se mora strogo paziti na odreĊene rokove, naĉine upotrebe i norme.

Ako postoje uslovi za aktivno delovanje korisnih insekata protiv lisnih vaši, hemijsku borbu treba odmah obustaviti.

Gnezda korisnih ptica treba ĉuvati od rušenja, a maĉke Iutalice navikle da se hrane pticama, treba


uništavati. Da bi se plodovi jagoda saĉuvali od ptica, treba u jagodnjak postaviti svetlosne izvore ili blistave

predmete koji se od strujanja vazduha okreću i plaše ptice. Posle berbe bilo kojeg roda i prilikom obrade zemljišta puštaju se kokoške da tamane štetoĉine.

HEMIJSKE MERE BORBE

Pri upotrebi hemijskih sredstava treba voditi raĉuna da hemijska sredstva znatno smanjuju broj štetoĉina i biljaka uginulih od bolesti, ali isto tako izazivaju i negativne pojave ako su izraĊena na bazi nekih štetnih materija. Takve materije se zadrţavaju na plodovima voća, zagaĊuju vodu, zemljište i vazduh i mogu biti opasne po zdravlje Ijudi i stoke. Osim toga, ova sredstva smanjuju broj korisnih insekata, što omogućuje razvoj štetnih vrsta koje nisu bile uništene hemijskim preparatima.

Iz ovih razloga hemijski naĉin borbe koristimo samo u krajnjem sluĉaju, i to pošto smo dobro prouĉili vrstu bolesti ili štetoĉine i dejstvo hemijskog sredstva.

U sluĉaju poteškoća treba se obratiti za savet struĉnim licima — agronomima. Za zaštitu poljoprivrednih kultura od štetoĉina i bolesti hemijska industrija proizvodi razliĉite

asortimane hemijskih preparata. Svi ovi preparati imaju odreĊeno dejstvo na štetoĉine i bolesti, a isto tako i veću ili manju toksiĉnost za domaće ţivotinje i ĉoveka. Ovo poslednje svojstvo preparata ograniĉava njihovu primenu. Tako, na primer, preparati jakog dejstva ne upotrebljavaju se pri tretiranju voćaka i vinove loze, jer njihovi plodovi sluţe kao namirnice. Ljudstvo koje uĉestvuje u prskanju mora naroĉito paziti pri prskanju voćaka i vinove loze. Mnogi preparati se upotrebljavaju samo pod nadzorom iskusnih agronoma. Tu spadaju, heksahloran, sevin, nikotin-sulfat, anabazin-sulfat i mnogi drugi. Navedeni preparati, izuzev trihlormetafosa-3, mogu se upotrebiti na okućnicama gde se gaji vinova loza i voćke samo pod kontrolom struĉnjaka za zaštitu bilja. Zaštitna sredstva koja su manje toksiĉna za domaće ţivotinje, kao što su preparat N°—30, sumpor u prahu, plavi kamen, galica, fozalon, hlorofos, mogu upotrebljavati i sami vlasnici okućnica, drţeći se uputstava.

NAĈIN ŢIVOTA NAJVAŢNIJIH ŠTETOĈlNA I BORBA PROTIVU NJIH

Gundelj Larva gundelja gloĊe koru ţila i stabla voćaka i vinove loze i kao posledica toga ove zaostaju u

porastu, a ponekad pojedine grane se i suše. Mladim voćkama, ĉokotu, sadnicama i sejancima gundelj nagriza korenov sistem i izaziva njihovo sušenje.

Larve gundelja uvek se nalaze u zemlji, i to u proleće u gornjem, oraniĉnom sloju, a leti i zimi u dubljim slojevima. Larva je savijena u obliku luka, beliĉastoţuta sa glavom smeĊe boje. Ima tri para dobro razvijenih nogu. U poslednjem stadijmu porasta larva dostiţe duţinu 5,5 cm. Razvija se u toku tri godine. U poĉetku se hrani ţilama trave, a zatim korenjem voćaka i vinove loze. Kad završi razvoj, larva na istom mestu u zemljištu pravi od zemlje neku vrstu ĉaure i u njoj prelazi u lutku. Zatim se lutka pretvara u imago, potpuno razvijeni insekt. Sada gundelj tvrdokrilac izlazi iz zemlje, pari se i polaţe jaja u gornji sloj zatravljenog zemljišta.

Mere borbe. U vreme prekopavanja zemljišta u proleće treba ruĉno skupiti i uništiti sve larve gundelja. Sem toga, treba puštati ţivinu na prekopano zemljište. Od Ċubriva dolazi u obzir samo kompost.

Krvava vaš Ţivi na jabukama i to samo na korenovom sistemu. Raspoznaje se po kolonijama prekrivenim belom

pauĉinastom prevlakom. Na napadnutim mestima na korenu stvaraju se zadeblanja, koja se raspadaju stvarajući rane sliĉne raku.

Krvava vaš prezimljuje, uglavnom, na korenovom sistemu, a samo delimiĉno u pukotinama stabla. Njen razvoj traje vrlo kratko. U toku leta moţe dati i do 15 generacija. Zbog toga je u polovini leta ima najviše. Prenosi se, uglavnom, sadnim materijalom.

Mere borbe. Ako se sumnja na zarazu treba obilno poprskati stablo emulzijom 1%-naftinog ulja i

0,4% trihlormetafosa. Treba koristiti i biološku metodu borbe unošenjem i razmoţavanjem parazita osa kahaĉice.

SaĊenje zdravih sadnica najsigurnije je sredstvo borbe.

Podkornjaci Podkornjaci nagrizaju koru letorasta u obliku polukrugova pri osnovi pupoljka i na mestu gde se

razgranjavaju mlade grane. Najveću štetu nanose larve. Hraneći se korom, one prave pod korom ĉitave mreţe hodnika i tako ometaju pravilno i normalno kretanje hranljivih materija. Deo drveta koji se nalazi iznad takve povrede obiĉno izumire.

Larva provodi zimu ispod kore. U proleće larva se pretvara u lutku, a potom se razvija imago. Pri izlasku ispod kore, potkornjaci nagrizaju koru, praveĉi sitne rupe nalik na sitnu saĉmu, pri ĉemu se lako zapaţa mesto njihove kolonije. Kod koštiĉavih voćaka iz takvih rupa ĉesto curi smola.

U toku jedne godine podkornjaci se razmnoţavaju u dve generacije. Letenje odraslih insekata druge generacije pada u periodu od maja do jula, dok prva generacija izlazi u avgustu i u septembru.


Mera borbe. Osnovna mera borbe je sprovoĊenje normalne agrotehnike. Uklanjanje iz zasada slabih sadnica i suvih grana ne sme se propustiti.

Ziţak Larva ţiška nastanjuje se pod korom debla i pravi na drvetu velike vijugave hodnike ĉime ometa

dospevanje hranljivih materija u pojedine delove stabla, usled ĉega stablo nekrotira i izumire. Mere borbe. Mere borbe protiv ţiška su iste kao i protiv potkornjaka.

Ljubiĉasta štitasta vaš Ova vaš ceo svoj ţivot provede na kori voćnih stabala. U letnje doba zaposeda ĉak i plodove. Stabla

napadnuta Ijubiĉastom štitastom vaši zaostaju u razvoju, zatim se suše pojedine grane a onda i celo drvo. Stepen zaraţenosti vidi se po crvenoljubiĉastim flekama na kori drveta i plodovima, koje se stvaraju kao posledica oduzimanja hranIjivih materija drveta.

Štetoĉina provodi zimu u stadijumu odrasle ţenke pod štitom. Polaganje jaja poĉinje u aprilu i traje do sredine maja. Larve koje se razviju iz jaja zauzimaju mesto na kori drveta gde i ostaju sisajući sokove do svoje prirodne smrti. Larva štitaste vaši brzo poĉinje da obrazuje štit na svom telu, koji je kod ţenki ovalnog, a kod muţjaka nešto izduţenijeg oblika.

Ljubiĉasta štitasta vaš daje dve generacije. Najĉešće se pojavljuje na voćnim kalemoviraa i sadnicama.

Mere borbe. Prva mera je saĊenje zdravih sadnica koje se pre saĊenja poprskaju emulzijom koja se

preporuĉuje i protiv krvave vaši (vidi ranije). Odrasla stabla zaraţena štitastom vaši prskaju se emulzijom od 10% petrojela ili 9% dizelnog goriva, ili 3 % petroleja ili dizelnog goriva s dodatkom 0,5% trihlormetafosa-3. Kalifornijska štitasta vaš

Ciklus razvoja ove štetoĉine umnogome je sliĉan razvoju Ijubiĉaste štitne vaši.

Kalifornijska štitasta vaš smatra se karantinskom štetoĉinom, zato se ne dozvoljava uzimanje kalem-granĉica sa zaraţenih stabala, a nije dozvoljena ni proizvodnja celokupnog voćnog sadnog materijala blizu zaraţenih zasada. Borba se sastoji u korišćenju preparata i obaveznim rokovima tretiranja. Mere borbe. Suzbijanje

kalifornijske štitaste vaši vrši se na sliĉan naĉin kao i suzbijanje Ijubiĉaste štitaste vaši, kako po sredstvima tako i po naĉinu njihove primene.

Štitasta vaš šljive Ciklus razvoja štitaste

vaši šljive sliĉan je razvoju Ijubiĉaste štitaste vaši. Napada stabla šljive i badema, a retko breskve, višnje i kajsije. Leti su muţjaci na lišću, gde se mogu lako zapaziti voštane beliĉaste skrame, pa list izgleda kao da je pokriven prašinom. Širi se sadnim materijalom.

Mere borbe. Pre svega treba uzimati za kalemljenje samo zdrave kalem-granĉice. U sluĉaju da su ovom štetoĉinom bile napadnute reznice za okulaciju ili sadnice, treba izvršiti obilno prskanje preparatima 2% N°30 i 0,4% trihlormetafosa-3.

Prilikom rezidbe prvo treba ukloniti letoraste i granĉice koje su zaostale u porastu zbog ove vaši. Oštećena stabla napadom ove vaši potrebno je pred poĉetak vegetacije tretirati još jednom posle

zimskog prskanja emulzijom koja sadrţi oko 8% petroleja ili 4% petroleja i 0,5% trihlormetafosa-3.

Filoksera vinove loze Ovo je opasna štetoĉina vinove loze, posebno za evropsku pitomu lozu, mada nanosi izvesne štete i

ameriĉkoj lozi i nekim hibridima. Karakteristiĉno je da filoksera kod evropske loze napada samo koren, a kod ameriĉke loze samo lišće.

Na napadnutim delovima loze mogu se uoĉiti sitne, oko 1 mm dugaĉke vaši ţućkasto-zelene ili ţućkasto-smeĊe boje. Na ţilama evropske loze filoksera stvara oštećenja u obliku zadebljanja i ĉvorića. Ove vaši napadaju i tanke i debele ţile, pa i korenov vrat i u stanju su da osuše ĉokot već za 3—4 godine. Sa korena jednog ĉokota na koren drugog ĉokota prelaze kroz zemlju, i to utoliko brţe ukoliko je zemIjište


rastresitije. Ne mogu da ţive samo u pesku, pa se na peskovitim zemljištima jedino i mogu podizati vinogradi od evropske loze bez opasnosti od filoksere.

Lisna filoksera, kao što je veĉ reĉeno, parazitira iskljuĉivo na lišću ameriĉke loze i njenih hibrida i moţe da nanese priliĉne štete matiĉnacima ameriĉke loze po loznim rasadnicima, jer isisava sokove iz lišća, a posledica toga je mali prirast lastara.

Mere borbe. Najefikasnije mere borbe protivu filoksere evropske loze je kalemljenje ove na otporne

podloge ameriĉke loze i njenih hibrida. Protivu lisne filoksere koja napada lišće ameriĉke loze, pak, koriste se razna hemijska sredstva, kao što su: kreozan, ţuto ulje, i dr. Kreozan i ţuto ulje upotrebljavaju se za zimsko prskanje u koncentraciji 1,5%.

Lisni smotavac Gusenica rano u proleće napada unutarnje tkivo pupoljaka i mladog lišća, u koje se ĉesto i zavlaĉi.

Jaĉe povreĊeni pupoljak se suši, dok se iz slabije povreĊenog pupoljka razvija unakaţeno lišće. Stetno dejstvo smotavca se završava prelaskom gusenice u stadijum lutke, što se poklapa sa poĉetkom cvetanja bagrema. U stadijumu lutke sraotavac provodi u pukotinama matiĉnih grana i stabla. Posle mesec dana iz lutke izleću leptiri, koji polaţu jaja na gornjoj strani lista. Gusenice koje su se izlegle iz ovih jaja ne nanose tako velike štete kao gusenice prve generacije. Zimu provode u stadijumu gusenice u pupoljcima drveća i na mestu raĉvanja grana. Telo gusenice se uvek nalazi u ĉauri sliĉnoj cigari, sive boje.

Mere borbe. U toku zime treba prskati 2%-kreozanom, u koncentraciji 1,5—2%, a preko leta

preparatima parationa i fosfamida ili diazinona. Uoĉi cvetanja bagrema treba oĉistiti deblo i deblje grane od izumrle kore i postaviti lepljive pojaseve za hvatanje i uništavanje gusenica.

Lisna vaš Lisna vaš se javlja na mnogim voćnim vrstama i na ţbunovima nara i ribizle. Pošto sisa biljne

sokove, ona usporava rast mladih izdanaka i izaziva uvrtanje listova. Naroĉito veliku štetu nanosi mladim biljkama.

Mere borbe. Hemijskim merama borbe treba se posluţiti samo u sluĉaju da vaši priĉinjavaju znatna oštećenja, ili ako nema insekata grabljivaca koji se hrane lisnim vašima. Od hemijskih sredstava treba koristiti eliol, sevin ili diazinon i to u vreme vegetacije, a u toku zime kreozan.

Kruškina lisna buva Buva se razvija samo na stablu kruške. Larve kruškine lisne buve sišu sokove iz pupoljaka i listova i

luĉe lepljivu teĉnost zvanu „medna rosa". Ako se ova štetoĉina pojavi u velikom broju, lišće pre vremena postaje mrko i opada. Stetoĉina se razvija veoma brzo, jer generacije smenjuju jedna drugu. Odrasla buva prezimljuje u raklama i pukotinama stabla i na opalom lišću. Ĉesto prezimljuje i na drveću drugih vrsta, ukljuĉujući tu i šumske i dekorativne vrste.

Mere borbe. U jesen kad lišće opadne treba ga skupiti i spaliti. U leto kad larve nagrnu, treba prskati

stabla rastvorom parationa, malationa i dr.

Grinje Na voćnim stablima, naroĉito jabuke i višnje javlja se nekoliko vrsta grinja: pauĉinasta, mrka voćna i

crvena voćna gnnja. Grinje napadaju lišće i hrane se njegovira sokovima. PovreĊeno lišće gubi normalnu boju i prevremeno opada. Kod takvih stabala smanjuje se otporsnost prema zimi a ako napadnu voće u većera broju, ono poĉinje da rodi periodiĉno. Razvoj grinja u toku vegetacije je dosta brz, javlja se nekoliko generacija. Pauĉinasta grinja zimuje u stadijumu odrasle ţenke ispod opalog lišća, u pukotinama i rupama drveća. Ostale grinje zimuju u stadijumu jajeta na kruni voćaka.

Mere borbe. Pošto opadne, lišće treba skupiti i spaliti. U jesen treba izriljati zemljište oko voćaka i meĊu redovima. U toku vegetacije treba poprskati celo stablo akaricidima, a u toku zime sa DNOC-preparatima.

Lisna osa Ĉesto nanosi štetu višnji, šljivi, trešnji i kruški. Odrastao insekt pojavljuje se u proleće u vreme

cvetanja voćaka. Zenke polaţu jaja ispod ëpiderma zelene cvetne loze, pri osnovi ĉašiĉnih listića. Izlegle larve prodiru u plodove ĉim iziĊu iz jajeta. U plodovima ostaju 14— 22 dana, a zatim odmile u zemlju i na dubini 10—15 cm obrazuju ĉaure u kojima provode sve do sledećeg proleća. Javljaju se u dve generacije: prva generacija nanosi štetu u maju, a druga u julu. Prezimljuju u stadijumu larve u zemlji ispod krune voćke.

Mere borbe. U jesen ili rano u proleće, treba prekopati zemljište oko voćki. Osim toga, voćke treba

oprskati sevinom, parationom i lindanom neposredno pre nego što se razviju larve.

Jabuĉni moljac To je noĉni leptir sneţnobele boje. Gusenica je tamnosiva, duţine 16—18 mm. Prezimljava u

stadijumu gusenice na granĉicama voćke. Rano u proleće gusenica se smešta na nabubrele pupoljke, a zatim se hrani lišćem opredajući oko njega pauĉinastu mreţu. U ovim gnezdima gusenice se uĉaure i leptiri izlaze sredinom juna. Jaja polaţu na tankim granĉicama u gomilice od 40—60. Iz jaja se razvijaju gusenice koje do proleća ne napuštaju leglo.

Mere borbe. U jesen, kad lišće opadne, skupi se i spali, a zemljište oko voćaka i meĊu redovima se


izrilja. Rano u proleće debla i matiĉne grane se oĉiste od stare i odlubljene kore i zajedno sa suvim granama spale. U toku zime prskaju se voćke kreozanom, a u vreme vegetacije preparatima parationa, malationa i diazinona.

Jabuĉna stenica Stenica provodi ţivot na naliĉju

listova jabuke. Njeno prisustvo zapaţa se po crnom izmetu na listovima, a isto tako moţe se videti i sama stenica, koja ima prozraĉna krila. Hrani se sisanjem sokova listova, zbog ĉega lišće postaje prozraĉno i umanjuje svoiu funkciju.

Mere borbe. Suzbija se insekticidima sa sistemaĉnim dejstvom.

Smokvin moljac Mlade gusenice smokvinog

moljca hrane se mekim delom poleĊine lista, dok u starijem dobu jedu obe strane lista pa ĉak nagrizaju i sam plod. Smokvin moljac prezimljuje u stadijmu odrasle gusenice u pukotinama i naprslim delovima ţbuna, u raĉvama grana i u zemljištu pod ţbunora. Prvo izletanje leptira i polaganje jaja obavlja se poĉetkom maja. Veća oštećenja listova od gusenica nastupaju kasnije — u junu, julu i avgustu. Smokvin moljac daje tri generacije.

Mere borbe. U proleće odmah po odgrtanju ţbunja, treba oĉistiti sve pukotine i naprsle delove na ţbunu smokve pomoću ţice sa zašiIjenom kukom i odmah sve to spaliti iz ovih pukotina. Od agrotehniĉkih mera ne sme se izostaviti duboka obrada zemljišta. Od hemijskih sredstava se u toku vegetacije кoristi lindan.

Jagodin surlaš Surlaš napada lišće jagode.

Pojavljuje se na biljkama neposredno pred zametanje plodova, što znatno spreĉava primenu hemijskih sredstava u borbi protiv ove štetoĉine.

Mere borbe. Surlaš se suzbija prskanjem preparatima lindana, diazinona ili parationa, i to pre i

odtnah posle cvetanja. Za uništavanje štetoĉine koriste se i specijalni mamci u vidu vroćica napravljenih od gaze.

Jabuĉni smotavac Jabuĉni smotavac se smatra velikom štetoĉinom jabuke, kruške, dunje i kajsije. U uslovima

Uzbekistana ovaj smotavac ima tri, a kod nas u Jugoslaviji dve generacije. Prvo izletanje leptira i polaganje jaja pada u vreme posle cvetanja jabuke sorte renete ili posle cvetanja sorte belog ruzmarina ili u vreme cvetanja bagrema. Polaganje jaja traje ceo mesec dana i vrlo ĉesto se završava krajem maja, kada se već mogu naći gusenice u ranim plodovima. Sledeće izletanje leptira poĉinje 46 dana posle završetka cvetanja jabuke. Ovaj ciklus traje isto koliko i prvi. Treće izletanje leptira poĉinje oko 90 dana od završetka cvetanja, i traje po prilici do kraja jula, a nekada se produţava do septembra. Usled toga u voćnjaku se od kraja cvetanja do berbe plodova mogu istovremeno naći i leptiri koji se pare i polaţu jaja i gusenice u plodovima razliĉite starosti.

U poĉetku vegetacionog perioda leptiri polaţu jaja na lišće, preteţno u gornjem delu krune, a kasnije i na sve lišće i na plodove. Jedna ţenka poloţi 15 do 50 jaja. Leptir preko dana boravi na skrivenom mestu na stablu, izleće preteţno u veĉernjim ili u ranim jutarnjim ĉasovima. Leptiri ne preleću sa stabla na stablo


ako na svakom stablu ima dovoljno plodova. No mogu preletati i u susedne voćnjake, ali samo na odstojanja do 100 m.

Po izlasku iz jajeta, gusenice se zavlaĉe u unutrašnjost krune. Ĉim se izlegu gusenice se ubušuju u mlade plodove, gde se hrane mesom ploda, a zatim prodiru u semenu kućicu i hrane se voćnim semenom.

U poĉetku sezone, kada su plodovi još nerazvijeni, jedan plod je mali za potpuni razvoj gusenice. Zato kad pojede unutrašnojst jednog ploda, gusenica prelazi na drugi, najbliţi plod. Na taj jiaĉin ona moţe u toku svog razvoja da uništi do tri ploda. Kad završi razvoj, gusenica pravi u poslednjem plodu širok hodnik kroz koji izlazi traţeći mesto gde će se pretvoriti u lutku. To su najĉešće pukotine i rupe na granama drveta, na samom stablu, na korenovom vratu, a ako se na granu i stablo stavi pojas od sargije ili grube hartije, onda se pod pojasom moţe naći mnoštvo takvih lutki. Ako je zemljište kod korenovog vrata suvo i ugaţeno i ima pukotina, onda se smotavac tu zaustavlja i pretvara u lutku.

Od poĉetka zaĉaurivanja pa do izleta leptira potrebnoje u toplom periodu 10—12 dana, a u hladnom oko 16 dana.

Stetoĉina prezimljuje u ĉauri na skrivenim mestima. Izvestan broj gusenica pravi ĉaure na mestu gde se ĉuvaju plodovi, pošto su se nalazile u plodovima smeštenim na ĉuvanje. U proleće gusenice se pretvaraju u lutke, a zatim u leptire.

Štetoĉina podnosi i vrlo niske zimske hladnoće. Mere borbe. Rano u proleće, ali ne kasnije od marta, zemljište treba prekopati uz prevrtanje plastica

i usitnjavanje krupnih grudvi. U isto vreme grane, stabla i korenov vrat drveta, a isto tako i rupe i pukotine na stablu treba dobro oĉistiti i spaliti. Krajem maja ĉišćenje debla ponoviti i pukotine, naprsnuća i druge neravnine zamazati plastiĉnom masom, koju moţemo kupiti u radnjama za gitovanje stakla na prozorima. Posle toga na stabla i debele grane treba namestiti klopke (odnosno pojaseve od sargije ili kuĉine) pod koje će se gusenice uvući da bi se uĉaurile. Plodovi koji su oštećeni od gusenica smotavca te usled toga opadaju mogu se preraĊivati i upotrebljavati u domće svrhe. Crvljive a neopale plodove treba ubrati i upotrebiti na isti naĉin kao da su opali. Suzbijanje hemijskim sredstvina pokazalo se vrlo efikasno. U tom cilju upotrebljavaju se preparati diazinona, sevina i parationa. Svako od ovih sredstava koristi se po uputstvu fabrike koje je ispisano na ambalaţi.

Za suzbijanje smotavca treba koristiti i pojaseve koji se postavIjaju na debla voćaka i deblje grane, o ĉemu smo već govorili.

Šljivin savijaĉ Gusenica šljivinog savijaĉa hrani se plodovima šljive, dţanerike, višnje, trešnje i kajsije. Oštećeni

nedozreli plodovi ne mogu se nizašta upotrebiti, dok se crvljivi zreli plodovi mogu koristiti za preradu. Sljivin savijaĉ daje dve generacije u toku vegetacije. Prvi letnji leptiri javljaju se od aprila do juna, a

drugi jula ili avgusta. Najmnogobrojnija je druga generacija, koja ĉesto prouzrokuje veliku štetu. Ţivot šljivinog savijaĉa sliĉan je ţivotu jabuĉnog savijaĉa. Razlika je samo u izboru vrste voćaka, u broju generacija i u mestima zimovanja.

Ovaj smotavac prezimljuje u stadijumu razvijene gusenice u ĉauri, u gornjem sloju zemljišta, u blizini stabla voćke.

Mere borbe. U martu zemljište ispod stabla treba dobro prekopati uz okretanje plastica i usitnjavanje krupnih grudvi. Okopavanje se ponavlja u drugoj polovini juna. Osim toga, opale i crvljive plodove treba skupljati i zakopavati u zemlju.

Stabla treba prskati, poglavito protiv druge generacije štetoĉina sredstvima na bazi lindana, diazinona i sevina. Vreme prskanja se odreĊuje prema pojavi leptira.

Višnjin rilaš Ova štetoĉina napada plodove višnje i trešnje. Odrasli insekat hrani se mesom plodova i u njih

polaţe jaja. Larve nagrizaju košticu i uništavaju jezgro. Crvljivi plodovi mnogo gube od svoje upotrebne vrednosti.

Štetoĉina zimuje u stadijumu odrasle larve u zemlji gde pravi hodnik ispod krune voćke. Ovi hodnici se nalaze u gornjem sloju zemljišta na dubini 2—4 cm. U proleće, ĉim poĉne vegetacija, odrasle štetoĉine izlaze iz zemlje i prelaze na stablo, gde se u prvo vreme hrane pupoljcima, zatim cvetovima i naposletku plodovima. Jaja polaţu na košticu ploda. Larve koje iz jaja izlaze probijaju se u jezgro ploda, gde završavaju svoj razvoj u vreme sazrevanja plodova. Posle završenog razvoja izlaze is koštice, silaze na zemlju i u površinskom sloju prezimuju.

Mere borbe. U jesen, kad opadne lišće i rano u proleće, pre poĉetka vegetacije, zemljište ispod

krune treba prekopati uz prevrtanje plastica i usitnjavanje krupnih grudvi. U toku zime treba nekoliko puta zemljište dobro nakvasiti.

U proleće s poĉetkom vegetacije na stabla treba postaviti lepljive pojaseve. Pojaseve treba obnavljati.

Bube se stresaju na sargiju prostrtu ispod drveta. Ovo se obavlja u zoru. Od hemijskih sredstava treba koristiti lindan, diazinon ili sevin.

Pepeljasti groţĊani moljac Ova štetoĉina napada ĉokot vinove loze. Gusenice se hrane cvetnim pupoljcima, a kasnije


bobicama groţĊa. Oštećeni pupoljci ne daju groţĊe, a oštećene bobice ili ostaju nedovoljno razvijene ili istrule.

GroţĊani moljac prezimljava u stadijumu lutke ispod odlubljene kore, u pukotinama i rupama podupiraĉa, delimiĉno i na zemlji ispod opalog iišća.

U toku vegetacije daje 3 generacije. Najbrojnija je poslednja generacija, koja nanosi veliku štetu zrelom groţĊu. Prvo izletanje leptira poĉinje u vreme pojave grozdova sa cvastima i traje 25—30 dana. Posle završetka prvog poĉinje drugo izletanje leptira, a zatim treće.

Razvoju groţĊanog moljca pogoduju gusti izdanci na ĉokotu, a isto tako i povećana vlaţnost. Mere borbe. Treba gajiti lozu na podupiraĉima i spalirima i ne dozvoliti gusti porast izdanaka. Lozu

zalivati samo po potrebi, ali bez plavljenja ĉokota. Kada se zemljište prosuši, treba ga kultivisati. U proleće posle odgrtanja ĉokota, podlubljenu koru treba skinuti, sakupiti i na mestu spaliti, a zemljište ispod ĉokota prekopati uz okretanje plastica. Od hemijskih sredstava upotrebljavaju se preparati na bazi parationa, a uspešno se koristi i sevin i diazinon.

VAŢNIJE BOLESTI

VOĆAKA I VINOVE LOZE

Pegavost (rupiĉavost lišća) Ovo oboijenje koštiĉavih voćaka izaziva parazitna gljivica i neke bakterije. Na ovu bolest naroĉito je

osetljiva kajsija, ali ako u proleće ima velikih padavina, tada se bolest proširuje i na druge vrste voćaka. Bolest prvenstveno napada mlade izdanke, pupoljke, lišće i plodove, od ĉega se ovi suše. U poĉetku se na listovima javljaju okrugle mrke pege, koje zatim odumiru i ispadaju iz lista. Tako dolazi do rupiĉavosti listova. Kada zaraza dopre do peteljke, onda ceo list odumire i opada. Na plodovima kajsije stvaraju se pege mrke boje sa izraštajima. Ako je bolest razvijenija pege se spajaju u jednu fleku.

Bolest se razvija iz ţarišta koja se nalaze u starim delovima kore drveta. Zaraza se širi po kruni drveta kapljicama kiše.

Mere borbe. Sastoje se u punoj primeni agrotehnike, u redovnom orezivanju i zimskom prskanju strabla 3%-bordoskom ĉorbom — ili 5% kreĉno-sumpornom ĉorbom. Prskanje se moţe preduzimati i u vreme bubrenja pupoljaka, kada se bordoska ĉorba upotrebljava u koncentraciji 1%.

Ako u periodu cvetanja ili odmah posle cvetanja padne kiša, treba ponovo prskati stabla kajsije sa 1% bordoskom ĉorbom, stabla šljeve sa 0,75% i stabla breskve sa 0,5 % bordoske ĉorbe. Posle 10 dana prskanje treba ponoviti. Kovrdţavost lista breskve

Kovrdţavost lista breskve izaziva gljivica poznata kao Taphrina deformans. Ova bolest se odlikuje time što lišće povećava svoju normalnu veliĉinu, postaje debelo i talasasto. Kasnije takvo lišće dobija crvenkastu boju, a odozdo se pokriva belom skramom, tj. sporama koje prouzrokuju bolest.

Mere borbe. U toku zime voćke treba prskati kreozanom, a rano u proleće stabla breskve tretirati ortocidom. Obolele delove grana odsecati i spaljivati.

Pepelnica Pepelnica najĉešće napada jabuku i breskvu. Ona se moţe pojaviti na vinovoj lozi i na jagodama i

cveću. Osobine bolesti: na površini lista se prvo pojave slabo izraţene pepeljaste skrame, a kasnije se obolelo lišće deformiše, delimiĉno dobije mrku boju i debeli sloj belog pokrova.

Mere borbe. U njih spada oprašivanje ili prskanje voćaka preparatima na bazi sumpora. Dobri rezuitati dobijeni su prskanjem voćaka pre cvetanja sumporno-kreĉnim rastvorom, a u toku vegetacije kosanom (300—400 g na 100 lit. vode) ili afuganom (100 g na 100 lit. ĉorbe) ili benlejtom (po uputstvu na ambalaţi).

Hloroza Od hloroze oboljevaju mnoge vrste voćaka, vinova loza i jagodaste kulture. Hloroza se poznaje po

promeni boje lišća i mladih izdanaka, pri ĉemu izĉezava karakteristiĉna intenzivno zelena boja. Izaziva je višak organske mase u zemljištu i nedostatak mikroelemenata.

Mere borbe. Izbegavanje suvišnog unošenja u zemljište organskih Ċubriva i mineralno-azotnih Ċubriva i otklanjanje suvišne vlage u zemljištu. Hloroza se suzbija unošenjem u zemljište modre galice. ili rastvora sumporne kiseline. Modru galicu treba rastvoriti u vodi i rastvor sipati u plitke jame oko korenovog vrata. Postoje i specijalni preparati kojiшa se mikroelementi unose prskanjem lišća.

Postepeno sušenje voćaka Sušenje stabla dolazi iz više uzroka, no najĉešće zbog slabe podloge, duboke sadnje i truljenja

korenovog sistema. Ovo poslednje moţe nastati zbog nedostatka aeracije, odnosno zbog jake ugaţenosti zemIjišta, velike vlaţnosti zemljišta, oštećenja korenovog sistema, suvišnim koliĉinama mineralnih Ċubriva, povredama kore na stablu i korenovom vratu, sunĉevim pregrejavanjem i jesenjim i zimskira mrazevima. Naroĉito je vrat korena osetljiv prema navedenim uzrocima, jer se nalazi na takvom mestu gde su ovi faktori najaktivniji.


Prilikom jesenjeg kaljenja stabla na niske temperature, korenov vrat koji je prekriven gornjim slojem zemljišta, ne osunĉava se direktno zracima sunca, a zemljište se zagreva preko celog leta i umereno mu daje toplotu. Zbog toga korenov vrat postaje mnogo osetljiv prema mrazu. U našim uslovima jesenje-zimsko naglo zahlaĊivanje temperature vazduha do ispod 8°C i to ĉesto bez sneţnog pokrivaĉa, dovodi do velikog pada temperature gornjeg sloja zemljišta i donjeg sloja vazduha za 2—3°C niţe od temperature vazduha na 50—70 cm iznad zemlje. Pod takvim uslovima i moţe se desiti da će se najpre smrzavati kora na korenovom vratu, koja se nalazi u gornjem sloju zemljišta. Kod nekih vrsta i sorta voćaka, kao na primer kod sorte jabuke zlatna grana, kora na stablu se smrzava ĉak i iznad korenovog vrata.

U najtoplijem periodu, kada krune drveća još nisu velike i kada prave slabu senku oko stabla, korenov vrat se opet nalazi u neravnomernim klimatskim uslovima. Tako, na primer, ako se vazduh zagrejao oko podne do 38 ili 40°, što se ĉesto dešava u Uzbekistanu, tada se gornji sloj zemlišta oko korenovog vrata moţe zagrejati dö 65° i više, što predstavlja kritiĉnu temperaturu za ţivot biljaka i biIjnih ćelija.

Oštećenje kore mrazom ili sunĉevim zagrevanjem dovodi do potpunog ili delimiĉnog odumiranja stabla i njegovih delova. Kod potpunog odumiranja drvo se suši momentalno u toku nekoliko dana, ne zbacujući poţutelo lišće. Kod postepenog izumiranja sušenje moţe trajati i nekoliko godina. U ovom procesu sadejstvuju mnogi mikro-organizmi koji se razvijaju na raĉun polumrtve kore.

Odumiranje kore i sušenje voćaka ne teĉe jednovremeno, pogotovu ako stablo ima veću rezervu hranljivih materija, pa na njihov raĉun moţe egzistirati nekoliko meseci.

Treba naglasiti da sve vrste i sorte, pa ni sva voćna stabla nisu podjednako osetljiva na temperaturne promene, jer svaka voćka poseduje svoj individualni razvitak. Poneka stabla su vrlo otporna prema mrazevima i visokim temperaturama, dok druga nemaju takve sposobnosti.

Mere borbe. Treba saditi samo standardne sadnice sa dobro razvijenim korenovim sistemom i

nadzemnim delovima. Prilikom saĊenja treba se strogo pridrţavati odreĊenih pravila. PosaĊene sadnice u toku celog ţivota moraju imati dobru negu i punu agrotehniku, koje obzebeĊuju

uspešno razviće u vegetaciji i blagovremeno zdrvenjavanje u jesen. Protiv sunĉanog zagrevanja stabla voćaka treba prskati krećnim mlekom dva puta: prvi put rano u

proleće (februar) a drugi put u jesen (novembar). U pojedinim sluĉajevima, kada se kreĉ brzo spere od kiše, kreĉenje treba ponoviti.

Da bi se izbeglo smrzavanje korenova vrata voćaka potrebno je odgrnuti zemlju oko stabla do prvih matiĉnih ţila, a u novembru pred naglo zahlaĊenje, odgrnuti deo korenovog vrata dobro zagrnuti i napraviti humĉicu u obliku krtiĉnjaka iznad površine zemlje.

U martu prilikom prekopavanja zemljišta ispod krune voćaka zemljište kod korenovog vrata poravnati do normalnog nivoa.

Pepelnica vinove loze (oidium) Pepelnica ili oidijum vinove loze je široko poznato gljiviĉno oboIjenje ĉokota vinove loze. Napada sve

nadzemne vegetativne organe ĉokota — mlade lastare, peteljke grozda, bobice i lišće. To dovodi do smanjenja rodnosti, odnosno produktivnosti ĉokota i u narednim godinama. Bolest se manifestuje tek posle jakog razvoja gljive u obliku pepeljaste navlake na zelenim delovima ĉokota, što na kraju dovodi do mrke boje tamo gde je bila takva skrama.

Organi gljive prezimljuju uglavnom u okcima odnosno pod niihovim Ijuspama. Razvoj gljive ide zajedno sa porastom mladih lastara. Ali u to vreme gljiva je neprimetna za Ijudsko

oko. Razviće gljive potpomaţu: suvišna vlaga od padavina i jaĉeg zalivanja ĉokota, temperature vazduha

koja ne prelaze 38°C, oslabljeni porast izdanaka, velika gustina lastara na ĉokotu, slabo provetravanje i nedovoljno obasjavanje izdanaka sunĉevim zracima.

Mere borbe. Ĉokote treba normalno opteretiti mladim izdancima i rodom.

Krakove i mlade izdanke treba rasporediti na podupiraĉima, uzimajući u obzir provetravanje i osunĉavanje, a višak izdanaka uklanjati sa ĉokota još pre cvetanja.

Zalivati lozu samo po potrebi, ali s dubokim natapanjem zemljišta, a posle zalivanja uništavati korov i kultivirati zemljište.

Vaţi kao pravilo da se ĉokoti zaprašuju mešavinom mlevenog sumpora i kreĉa u prahu: prvi put kada se na izdancima obrazuje 6—8 listova; drugi put u oĉi cvetanja; treći put u jeku cvetanja ili po završetku istog, a ĉetvrto zaprašivanje izvodi se samo u tom sluĉaju ako je krajem maja ili juna pala kiša ili ako su ĉokoti od jako bujnih sorta pa se meĊusobno zasenjuju. Ovo zaprašivanje obavlja se deset dana posle trećeg zaprašivanja. Zaprašivanje loze izvodi se specijalnim aparatima-zaprašivaĉima, ruĉnim ili motornim.

Sumporni cvet i kreĉ u prahu mešaju se u odnosu: dva dela sumpora i jedan deo kreĉa. Kreĉ se pretvara u prah drţanjem na vazduhu u tankom sloju. U toku 2—3 dana, pod uticajem vazduha i rose, kreĉ prelazi u prah (vazdušno gašenje kreĉa). Posle toga ovaj kreĉ treba prosejati i potom mešati sa sumporom. U periodu cvetanja upotrebljava se sumpor bez kreĉa.

Za suzbijanje oidiuma sve više se upotrebljava kvašljivi sumpor

Pegava antraknoza


Ovo je gljiviĉno infektivno oboljenje ĉokota vinograda. Napada sve nadzemne delove ĉokota. Na izdancima se pojavljuju pege mrke boje, koje se vremenom povećavaju, dobijajući izduţeni, okruglasti oblik. Ĉesto se ove pege spajaju, stvarajući na izdancima duboke rane. Na bobicama pege se javljaju nešto kasnije. Obolele bobice su nepravilnog oblika, sa pukotinama kroz koje se vide semenke. Prouzrokovaĉ ove bolesti je gljiva koja prezimljuje na obolelim izdancima; u proleće, na obolelim mestima, javljaju se kod gljiva organi za razmnoţavanje, zvani gljivine konidije, koje se šire pomoću kapljice kiše i tu stvaraju nova ţarišta. Umnoţavanje gijive je slabije, u glavnom, posle prve polovine leta.

Antraknoza napada ĉokote, koji se nalaze po niskim, vlaţnim mestima ili u vinogradima u kojima se ne primenjuje agrotehnika.

Mere borbe. Prskanje protiv plamenjaĉe spreĉava i pojavu bolesti.

Cerkospora Cerkospora je infektivno gljiviĉno oboljenje ĉokota vinove loze. Napada lišće i mlade izdanke,

naroĉito u drugoj polovini leta, a ĉesto i do prevremenog odumiranja lišća. Cerkospora se ispoljava po zaposednutosti listova u obliku rasplinutih fleka, s gornje strane nešto otvorene boje, a sa donje tamno-mrke boje.

Mere borbe. Da bi sve bilo u zdravom stanju treba strogo primenjivati agrotehniĉke mere, onako

kako je postupljeno kod pepelnice. Sem toga, s pojavom oboljenja ĉokote treba prskati sa 1% bordoske-ĉorbe, ponavljajući prskanjé dva-tri puta izmeĊu 8—10 dana. Prilikom prskanja neophodno je sredstvom nakvasiti naliĉje listova.

HEMIJSKI PREPARATI

ZA SUZBIJANJE BILJNIH BOLESTI I ŠTETOĈINA

Preparat N° —30 (Preparat pod ovim nazivom ne moţe se naći u Jugoslaviji)

To je fabriĉki koncentrat naftine emulzije. Sivkaste je boje, a po konzistenciji podseća na mileram. U emulgirovanom stanju sadrţi 80% nafünog ulja. Nije otrovan za ĉoveka i domaće ţivotinje.

Od ovog preparata spremaju se emulzije koje se primenjuju za prolećno prskanje protiv štitastih vaši, razume se, razblaţene vodom u odreĊenim odnosima. Pri korišćenju već razblaţene emulzije potrebno ju je ĉešće mućkati, a prilikom prskanja kvasiti obilnije celokupno stablo ili ĉokot, ne ostavljajući nepoprskane delove.

Sumpor u prahu

Široko poznati preparat, koji nema otrovnih svojstva za ĉoveka i ţivotinje i nezamenjiv je kao preparat za uništavanje mnogih štetoĉina i bolesti poljoprivrednih kultura.

Ovim preparatom spremaju se prašnjave smeše za zaprašivanje biljaka protiv bolesti i štetoĉina, a isto tako i kreĉno-sumporne ĉorbe za prskanje voćaka i vinove loze protiv nekih bolesti.

Pre upotrebe zgrudvani sumpor treba osušiti i potom ga samleti i prosejati kroz ĉisto sito. Sumpor moţe biti i zapaljiv, a u disperznom stanju moţe se upaliti ĉak i od iskre.

Plavi kamen

Plavi kamen ima izgled tamno-plavih kristala. U dodiru s vlaţnim vazduhom kristali se vremenom raspadaju i pretvaraju u sivi prašak. Za ĉoveka i domaće ţivotinje otrovan je ako dospe u unutrašnjost organizma. Koristi se za spravljanje bordoske ĉorbe, koja se upotrebljava za suzbijanje mnogih bolesti na voćkama i vinovoj lozi.

Zelena galica

To je prljavo-sivi prašak, koji se u vodi dobro rastvara i kao takav upotrebljava za prskanje ĉokota vinove loze protiv antraknoze, a isto tako i za leĉenje biljaka od hloroze.

Fozalon (Preparat pod ovim nazivom ne moţe se naći u Jugoslaviji)

Preparat širokog spektra. Za ĉoveka i domaće ţivotinje umereno otrovan. Njegova upotreba u tretiranju voćaka dozvoljava se najkasnije 30 dana pre poĉetka berbe plodova. Najveću primenu našao je u prskanju stabla protiv jabuĉnog smotavca, uništavajući uz put i ostale štetoĉine.

Upotrebljava se u obliku 35% praška i 30% koncentrata teĉnosti. Oba oblika primenjuju se razblaţeni vodom do potrebne koncentracije za prskanje biljaka.

Hlorofos (Preparat pod ovim nazivom ne moţe se naći u Jugoslaviji)

Poznat preparat, jer se vrlo ĉesto primenjuje u borbi sa štetnim insektima. Za ĉoveka i domaće ţivotinje srednje otrovan. Njegovo dejstvo ispoljava se brzo, ali je relativno kratkotrajno.

Preparat izlazi iz fabrike u vidu tehniĉke paste sive boje ili praška, koji se lako rastvara u vodi. Oba oblika rastvaraju se u vodi do koncentracije koja je propisana i njome se, zatim prskaju stabla.


Anabazin — sulfat (neonikotin) i nikotin-sulfat

Anabazin-sulfat i nikotin-sulfat su fabriĉki preparati visoke koncentracije. Jako su otrovni za ĉoveka i domaće ţivotinje, pa je zato njihova upotreba dozvoljena samo pod nadzorom agronoma za zaštitu biljaka i pri korišćenju specijalnih mašina.

Visokokoncentrovani preparati mogu se u potpunosti zameniti niskokoncentrovanim preparatima koji se pripremaju na domaći naĉin ekstrahovanjem mahorke ili drugog jakog duvana.

U sve teĉnosti za upotrebu koje sadrţe nikotin ili anabazin, ukljuĉujući tu i one sluĉajeve kada se oni spremaju od ekstrakta duvana ili mahorke, obavezno treba dodavati 30—40 g sapuna na 10 lit vode ili kreĉa 100 g na 10 lit. vode.

Trihlormetafos —3 (Preparat pod ovim nazivom ne moţe se naći u Jugoslaviji)

Trihlormetafos-3 je tamno-mrka gusta teĉnost s jako izraţenim neprijatnim mirisom, koji sadrţi 50% aktivne materije. Proizvodi se umesto tiofosa. Manje je otrovan za ĉoveka i domacé ţivotinje od tiofosa.

Zbog otrovnog dejstva i neprijatnog mirisa u uslovima okućnica Trihlormetafos-3 moţe biti iskorišćen samo u izuzetnim sluĉajevima, kada se stabla nalaze daleko od zgrada za stanovanje. Osim toga, postoji mogućnost da se okućnica sa, voćkama izoluje od kuće za stanovanje ţiĉanom ogradom.

Pri svemu tome upotreba trihlormetafosa-3 u znatnoj meri povećava efikasnost ranog prolećnog prskanja protiv štitaste vaši, a isto tako i protiv gusenica koje se tu uĉauravaju, kao što je na primer, jabuĉni smotavac. Pri prskanju naftanim uljem u emulziji sniţava se koliĉina 3—4 puta u poreĊenju sa koliĉinom koja se uzima za prskanje stabla pre otvaranja pupoljaka. Trihlormetafos-3 u emulziji upotrebljava se u koliĉini 50 g na 10 litara vode.

Protiv gusenica koje prolaze kroz stadijum uĉauravanja jabuĉnog smotavca primenjuje se sledeći postupak. Teĉnost za prskanje spravlja se od 0,5 kg trihlormetafosa i iste koliĉine preparata №З0 i 10 litara vode. Ovom mešavinom u prvoj polovini aprila prskaju se korenovi vratovi plodonosnih stabala jabuke i osnove debelih grana, ako na njima postoje pukotine. Prskanje se obavlja prskalicama ĉiji mlazevi prodiru duboko u pukotine. Krajem maja istom mešavinom prskaju se pojasevi za hvatanje gusenica, koji su namešteni na deblima. Isto tako, treba poprskati i strugotinu koja je zastrta oko voćaka radi mulĉovanja, naroĉito deo koji se nalazi u neposrednoj blizini debla voćke.

SPREMANJE I PRIMENA RAZBLAŢENIH SREDSTAVA

ZA SUZBIJANJE BOLESTI I ŠTETOĈINA

Hemijski preparati koji se primenjuju protiv štetoĉina i bolesti u obliku u kome dospevaju od fabrike gde se proizvodi ili mesta gde se pripremaju obiĉno su zasićeni visokim sadrţajem aktivne materije. Zasićenost takvim materijama izraţava se u procentima. Zbog toga; pre upotrebe, ovi preparati moraju se razblaţiji vodom do odreĊene koncentracije. Radi uprošćavanja postupka uzima se odnos koliĉine preparata i koliĉine vode kojom se preparat razblaţuje. Na primer, ako koncentrat nekog preparata sadrţi 30% aktivne materije, onda se primenjuje odnos 2:1000, što će odgovarati koncentraciji teĉnosti koja se upotrebljava za prskanje: i to u odnosu na preparat 0,2%, a u odnosu na aktivnu materiju 0,06%.

Teĉnost koja se upotrebljava za prskanje, a sadrţi u odreĊenoj koncentraciji naftino ulje naziva se emulzijom, a teĉnost koja se priprema od praškova naziva se suspenzijom. Ni emulzija ni suspenzija nisu postojane. U njima se za vreme mirovanja ĉestice ulja ili praška taloţe ili plivaju po površini, usled ĉega teĉnosti nisu homogene. Da bi se ovo izbeglo treba ih pripremati pred samu upotrebu, i pri obavIjanju prskanja moraju se ĉešće mućkati.

Bordosku ĉorbu takoĊe treba s vremena na vreme mućkati, jer delići kreĉa lako se taloţe posle izveznog mirovanja.

Rastvor je teĉnost kada se preparat potpuno rastvorio u vodi. Tu spadaju kreĉno-sumporna teĉnost,

nikotin, anabazin i sapun.

Koncentrat mineralno-uljane emulzije U vreme zimskog mirovanja i pred otvaranja pupoljaka, mlazom iz prskalice treba potpuno „okupati"

sve delove voćke. Prskanje se obavlja kada je kora na drvetu suva, a temperatura vazduha je najmanje 8°C. U periodu vegetacije stabla ili ĉokoti prskaju se sitnim mlazom teĉnosti, poput magle, pri ĉemu

nastojavati da budu dobro nakvašeni, ukluĉujući i naliĉje listova. Prskanje se obavlja rano ujutru ili uveĉe. Ako su izgledi za kišu prskanje treba odloţiti.

Odnos materija u koncentratu treba da bude: ulje 1 deo, vode 1 deo, sapuna u komadu 0,3 dela, tj. ako se priprema 20 litara koncentrata, onda se uzima 10 lit. ulja, 10 litara vode i 3 kg sapuna. Kad se koristi glina onda 1 deo sapuna zamenjuje se sa 1,5 delom suve gline.

Sapun se sitno iseĉe noţem i rastvori u maloj koliĉini vode. Ako se umesto sapuna iskorišćava glina, onda rastvorena glina u vodi treba da bude gusta kao pavlaka. Sapun ili glina spravljaju se u kazanu ili buretu. Zatim, uz stalno mešanje treba u ovaj rastvor sipati ulje i uneti ostalu koliĉinu vode.

Pravilno pripremljen koncentrat mora biti po boji i konzistenciji homogen i ne sme ulje plivati po


površini. Koncentrat se razblaţi vodom da bi se dobila teĉnost za upotrebu. Ako je za spravljanje koncentrata

bilo upotrebljeno ulje, onda se za dobijanje 4—5% teĉnosti za prskanje uzima 8—10 lit. koncentrata i razblaţi sa 90—92 lit. vode. Za korišćenje dizel goriva i pelroleja potrebna je koncentracija od 10%, pa se u 80 lit. vode sipa 20 lit. koncentrata.

Аko se emulziji za prskanje dodaje trihlormetafos, onda se u emulziji za prskanje koliĉina razblaţujućih koncentrata smanjuje za 3—4 puta, a voda povećava na odreĊenu meru.

Еmulzija se priprema neposredno pred prskanje.

Plavi kamen Sastav. Kristali plave boje. Aktivna materija je CuSО4 x 5H20 sa 25% bakra.

Primena. Rastvor plavog kamena uz dodatak gašenog kreĉa sluţi za spravljanje „bordoske ĉorbe" koja se koristi za suzbijanje prouzrokovaĉa plamenjaĉe vinove loze, plamenjaĉe krompira i paradajza, kao i za suzbijanje drugih gljiviĉnih parazita. Koristi se takoĊe i za dezinfekciju rana na voćkama posle grada.

Upotrebljava se u koncentraciji 0,5—1% za letnja prskanja, odnosno 1—2% za zimska prskanja.

Spravljanje 1% bordoske čorbe U bure zapremine 100 litara sipa se 90 litara vode. Zatim se kesica od retkog platna u kojoj se nalazi

1 kg plavog kamena potopi u ovu vodu, kako bi se plavi kamen potpuno rastvorio. U drugi sud sipa se 10 litara vode i u ovoj vodi razmuti zagašeni kreĉ koji se dobio od 0,5 kg negašenog kreĉa. Potom se kreĉno mleko polagano sipa u rastvor plavog kamena i neprestano meša. Pre nego što bude ulivena sva koliĉina kreĉnog mleka, treba uzeti listić fenolftaleinske hartije i zamoĉiti je u dobro promešanu ĉorbu. Ako listić ostane beo, znak je da treba dolivati još kreĉnog mleka. Ako ovaj listić porumeni, treba prestati sa dolivanjem kreĉnog mleka. Naposletku, u ĉorbu se dolije još onoliko ĉiste vode koliko nedostaje za 100 litara ĉorbe. Gotovu ĉorbu treba odmah koristiti za prskanje.

Otrovnost. U koncentraciji u kojoj se primenjuje, plavi kamen je neotrovan, pa se bez ograniĉenja

moţe koristiti do pred samu berbu. Nije otrovan ni za pĉele.

Kompatibilnost. U većini sluĉajeva bordoska ĉorba nije kompatibilna sa drugim pesticidima koji se

koriste u zaštiti bilja te je mešanje bezpredmetno.

Fitotoksičnost. Ukoliko se bordoska ĉorba pripremi na naĉin ka-ko je to u uputstvu navedeno, neće

doći do pojave fitotoksiĉnosti na tretiranim biljkama.

Napomena. Za prva tretiranja vinove loze, dok je lišće nešto neţnije, preporuĉuje se upotreba

Cineba S-65, a za kasnija tretiranja treba koristiti bordosku ĉorbu ili neki drugi fungicid na bazi bakra (B. kreĉ-super, B.kreĉ-50, B.kreĉ-25 i sl.).

Kreĉnosumporna ĉorba Prvo treba pripremiti ekstrakt. Na jedan deo kreĉa visokog kvaliteta uzima se dva dela sumpora i 17

delova vode: na 1 litar vode dolazi 60 g kreĉa t 120 g sumpora u prahu. Kreĉ se prvo gasi u vodi, a sumpor se muti u vodi dok se ne stvori ţitka pasta. Kreĉno mleko i pasta od sumpora sipaju se u sud i tome se dodaje ostatak vode. Ova smeša kuva se na vatri 60—70 minuta, mešajući je neprekidno drvenom lopatom. Pred završetak kuvanja na 20 minuta isparenu teĉnost treba dopuniti vodom, do prvobitnog nivoa u kazanu. Pošto je kuvanje definitivno završeno teĉnost se ostavi da se ohladi i da se staloţi. Zatim se bistri deo teĉnosti odlije a ostatak filtrira kroz platno. Gotova teĉnost mora biti višnjeve boje i providna. Ako površinu ove teĉnosti zalijemo tankim slojem petroleja onda se ona moţe ĉuvati duţe vreme.

Pre upotrebe ovu teĉnost razreĊujemo vodom do potrebne koncentracije za upotrebu. Areometrom odreĊujemo njenu gustinu i utvrĊujemo jaĉinu dobivenog rastvora, koristeći se pri tome tablicom broj 1.

Duvanski ekstrakt Duvanskim ekstraktom se zamenjuju raztvori nikotin-sulfata i anabazin-sulfata u borbi sa svim

vrstama vaši, lisnom bubom kruške i larvom štitastih vaši. Za spremanje ovog ekstrakta uzima se duvan mahorka.

Mahorku, iseckanu kao rezance ili isitnjenu kao prašinu od istog duvana potapamo u vodu u odnosu 0,5 kg na 10 litara vode. Dobivena smeša drţi se na suncu 2—3 dana i meša 2—3 puta dnevno. Zatim ovu smešu filtriramo kroz platno. Dobijeni ekstrakt ĉuva se u dobro zatvorenoj posudi i u prohladnom mestu. Pred upotrebu ekstrakt se razblaţi vodom u odnosu 1 deo ekstrakta i jedan deo vode. Ili ako je ekstrakt spravljen od dobre mahorke onda odnos je 1:2, pa ĉak i 1:3, i na kraju tako pripremljenoj teĉnosti za prskanje obavezno se dodaje sapun ili kreĉ.




APARATI ZA PRIMENU HEMIJSKIH SREDSTAVA

Prskanje voćaka ili vinove loze pomoću metle, ili oprašivanje prahom poraoću kesice od gaze, ili dašĉice ili rukom ne treba smatrati racionalnim metodom.

Ovakim naĉinom nemoguće je postići ravnomerno i poĊednako pokrivanje biljnih delova hemijskim preparatom. Jer štetoĉine bolesti biće uništene samo lokalno, a ne po celokupnom biljnomhabitusu. Osim toga, ovim naĉinom zaprašivanja ili prskanja troše se velike koliĉine hemijskih materija.

Naposletku, moţe doći još i do mestimiĉnog oštećenja biljaka zbog nejednakog pokrivanja delova krune ili loze prašivima ili teĉ-nostima kojima, inaĉe, vršimo zaštitu od bolesti i štetoĉina.

Zato se pri upotrebi hemijskih sredstava sluţimo sledećim apara-tima.

Za prskanje „Automaks" marke ORP, diairagmovog tipa; „Tri-mas" marke ORD ili jedan od hidra-pultova, koji se široko primenjuje u sanitarnim i molerskim poslovima. Od zaprašivaĉa najviše se sluţimo mehom „Tip-top" i voćarskim oprašivaĉera Gorkovske izrade.

Za prašenje se primenjuju aparati koji rade na principu mehovog izduvavanja. Ovi aparati su ruĉne izrade, ali ih sve više

proizvodi industrija, poĉev od malih aparata za okućnice pa do velikih aparata za plantaţe od nekoliko stotina hektara. Ovde ćemo govoriti samo o aparatima za okućnice i manje zasade koji se izraĊuju ili mogu nabaviti u Yugoslaviji.

Univerzalna prskalica „Goran—S" Ima teţinu 0,5 kg i zapreminu rezervoara 3 litra. Sastoji se od plas-tiĉnog rezervoara za rastvor

zaštitnog sredstva, zatim kajiša za oka-ĉivanje oko ramena i ruĉnog šprica za prskanje. Namenjena je prven-stveno zaštiti mladih šumskih sadnica, gde nije potrebno uĉešće ve-likih prskalica i mašina.

Pomoću prskalice „Goran—S" mogu se uspešno štititi sve voćarske, vinogradarske, povrtarske, cvećarske pa i ratarske kulture.

Zaprašivaĉ MRZ-8

Duţina sa sprovodnom cevi iznosi 940 mm, širina 410 mm, visina 345 mm i zapremina rezervoara 3 dm3.

Ruĉni zaprašivaĉ MRZ-8 namenjen je zaštiti poljoprivrednih kul-tura primenom praškovitih hemijskih sredstava, najĉešće insekticida za uništavanje štetoĉina.

Na osnovu svojih konstruktivnih karakteristika i radnih moguć-nosti ovaj zaprašivaĉ se moţe upotrebljavati i na manjim parcelama i u staklenicima.

Osnovni delovi sem zupĉanika, sprovodne cevi i kajiša izraĊeni su od aluminijumove legure, što ga ĉini lakim i pogodnim za rad. Norma za osmoĉasovno radno vreme ovog zaprašivaĉa iznosi 2,5 do 6 ha.

Vinogradska leĊna prskalica M-l Prvenstveno se upotrebljava za prskanje vinograda, ali je podesna i za prskanje drugih kultura koje

se gaje na manjim površinama. Ova prskaiica prilagoĊena je za leĊa, kao ranac, a sastoii se od rezervoara, pumpe, ruĉice za

pumpanje koja se pokreće periodićno levom rukom, vazdušnog zvona (unutar same prskalice), obruĉa od ĉeliĉnog lima i rasprskivaĉa s gumenim crevom na kome se nalazi slavina i fino sito koje spreĉava


zaĉepljavanje. Sito se moţe lako vaditi radi ĉišćenja i pranja. Što se tiĉe samog rasprskivaĉa, kroz dugogodišnje iskustvo doteran je do te mere da daje kvalitetan

mlaz. Karakteristike prskalice:

radni pritisak 3—4 atm./cm2 zapremina rezervoara 12 litara visina 450 mm širina 320 mm debljina 180 mm teţina prskalice 7,0 kg

Automatska voćarska leđna prskalica M-3

Automatska voćarska leĊna prskalica M-3 jednostavna je za rukovanje i sigurna u radu. Kombinovanjem odgovarajućih rasprskivaĉa, koj'i se mogu lako podešavati i zamenjivati, ova

prskalica podesna je za prskanje voća-ka, vinove loze i njivskih kultura. Sastoji se od sledećih delova: 1) Rezervoara izraĊenog od mesinganog lima i sa ugraĊenim potrebnim delovima i 2) Rasprskivaĉa s gumenim crevom, na kome se nalaze slavina i fino sito, koje spreĉava svako

zaĉepljavanje mlaznice. Za prskanje voćaka rasprskivaĉ je snabdeven dugaĉkom trodelnom cevi i regulativnom mlaznicom,

što je praktiĉno i potpuno za prskanje voćaka. Za prskanje vinove loze demontira se dugaĉka cev i zamenjuje se mlaznica, što ĉini prskalicu lakom za manipulisanje u vinogradu. Automatska voćarska leĊna prskalica M-3 ima sledeće odlike:

- radni pritisak - zapreminu prskalice - zapreminu punjenja - teţinu bez rasprskivaĉa - teţinu sa rasprskivaĉem

6 atm./cm2 18 litara 12 litara 9 kg 10 kg

Osim navedenih postoji još ĉitav niz drugih sprava i aparata za prskanje i oprašivanje voćaka i vinove loze koje ćemo ovde navesti samo radi informisanja: 1) LeĊni oprašivaĉ AS-1 YU — sluţi za oprašivanje, zaprašivanje, izbacivanje plamena i razbacivanje granula

Sl. 40. Voćarska leĊna prskalica M-3. 2) Ruĉna prevozna prskalica M-60 3) Motorna prskalica M-100 4) Nošeni traktorski prikljuĉak tip MT-300 5) Nošena traktorska prskalica NTR-400 i 6) Atomizer AM-10/a Uslovi korišćenja aparata Bez obzira na konstrukciju, svaki aparat moţe dobro funkcionisati samo ako svi njegovi delovi budu

ispravni. Da se aparat ne bi zagušivao preparat se mora pred punjenje obavezno filtrirati kroz gusto rešeto, a

posle prskanja svaki aparat sa svira njegovim delovima potrebno je dobro oprati ĉistom mlakom ili hladnom vodom i potom osušiti na suncu, a zatim sve delove namazati tankim slojem mašinskog ulja. Ovo ulje ĉuva metal od korozije i spreĉava zagušivanje rasprskivaĉa od produkata raspadnutog metala. Gubljenje teĉnosti ilivazduha u sastavnim delovima aparata uklanja se zamenom dihtunga, koji moţe biti od raznog materijala — gume, koţe, plastike. Najbolj'i su dihtunzi od masne koţe, pošto su dugotrajni. Kod pumpe veoma vaţnu ulogu igraju šmrkovi, zato onimorajubiti u potpuno ispravnom stanju, što se postiţe njihovim rasklapanjem, pregledom, zamenom dotrajalih delova, pranjem i podmazivanjem. Za vreme ĉuvanja aparata treba znati da se gumeni delovi mogu brzo trošiti usled sunĉevih zraka, a unutrašnji, metalni delovi se kvare ako u aparatima ostane vode, kada se za vreme zime moţe i smrznuti. Zato aparate u svakom sluĉaju treba ĉuvati u suvom stanju i u zatvorenim i suvim prostorijama.

MERE OBEZBEĐENJA PRI KORIŠCENJU HEMIJSKIH SREDSTAVA

Većina hemijskih sredstava koja se upotrebljavaju u suzbijanju štetoĉina i bolesti biljaka u onom ili ovom stepenu otrovna su za ĉoveka i domaće ţivotinje, za pĉele i za svilene bube. Njihova otrovnost moţe se odraziti ne samo na one koji rukuju aparatima i rade sa hemijskim materijama, već i posredstvom upotrebe plodova koji su prskani ili zaprašivani ovim sredstvima.

Posledice trovanja ĉoveka otrovima mogu biti skrivene, jer se ne pojavljuju odmah, naroĉito kada otrov ima osobinu nagomilavanja u organizmu.

Pri upotrebi hemijskih sredstava treba se drţati sledećih pravila: 1. Hemijska sredstva ĉuvati u specijalnim sanduĉićima i to pod katancem i svaki preparat odvojeno


upakovan u staklenim ili Hrae-nim posudama, odnosno u kartonskim originalnim pakovanjima kada se radi o preparatima u prahu. Na svakom pakovanju treba da stoji natpis „Otrov", ispod toga naziv preparata i godina proizvodnje, odnosno rok trajanja.

2. Za pripremanje smeše potrebno je imati kofu, menzuru, vagu, mreţu ili sito za Nltrovanje-ceĊenje teĉnosti, a moţe se imati i kotao od debelog lima. Sav ovaj inventar treba ĉuvati pod katancem.

3. Radnici koji rukuju aparatima i hemijskim sredstvima za prskanje ili prašenje moraju imati specijalna odela: kombinezon ili panta-lone sa gornjim delom od specijalnog materijala, radne cipele ili gu-mene ĉizme, raštitnenaoĉare, gumene rukavice, gaze za zaštitu lica ili masku. Ovu odeću treba ĉuvati odvojeno. Sva ova zaštitna sredstva treba provetravati na vazduhu i prati jakim rastvorom bikarbone sode ili drugim sliĉnim sredstvom.

4. Dok se radi sa otrovima ne sme se pušiti niti piti; i treba za-štititi nepokrivene delove tela od kapljica preparata i jako paziti da se ne udiše para u organe za disanje. Po završetku rada odelo i druga zaštitna sredstva treba odmah skinuti, ruke i lice dobro oprati vodom, nekoliko puta isprati usta bikarbonom sodom i vodom i ako postoji mogućnost, tuširati celo telo toplom vodom.

5. Sluĉajno prosutu teĉnost treba zakopati u zemlju ili posuti kreĉom u prahu i ne dozvoliti da ova teĉnost dospe u vodu za piće.

6. Povrće ili neke druge kulture, koje rastu u meĊuredovima voćaka za vreme tretiranja voćaka treba predhodno pokriti papirom ili polietilenom.

Ako se u voćnjaku ili njegovoj okolini nalaze pĉele, onda tretiranje voćaka obavljati rano izjutra, a za vreme prskanja voćnjaka-košnice se zatvaraju i pokrivaju šperploĉom ili kartonom. Po obavIjenom prskanju mesta gde pĉele padaju prilikom dolaska sa paše (klupe na kojima su postavljene košnice) pojila za pĉele i drugi drveni i metalni predmeti dobro se operu sapunom i izbrišu suvom i ĉistom krpom.

KRAJ

Documents

vocke i vinova loza na okucnici.pdf