of 25 /25
49 Boško Petrović Jelena Lazić ∗∗ Janko M. Cvijanović ∗∗ Virtuelno poslovanje preduzeća ∗∗∗ Rezime : U ovom radu su opisane funkcije, struktura, modeli i efekti virtualnih organizacija koje zahtevaju različite načine shvatanja stvari od strane onih koji zele u tome da učestvuju. Postoje četiri glavne karakteristike virtualnih organizavija i njihovog poslovanja. Prvo, virtualne organizacije zahtevaju razvoj odnosa sa širokim opsegom potencijalnih partnera, od kojih je svaki adekvatnuo kvalfikovan da dopunjuje ostale. Drugo, virtualna organizacija generiše pokretljivost i brzinu reagovanja savremenih telekomunikacija radi prevazilaženja problema udaljenosti. Treće, vreme je ključni aspekt odnosa sa učesnicima koji koriste mogucnost trenutnog delovanja i mogućnost odlučivanja izmedju ponuđenih alternativa. Poslednje, četvrto, mora postojati poverenej između učesnika u prostoru da bi virtuelna organizacija mogla da bude efikasna. Ključne reči : Organizacija, E business, virtualni modeli Summary : This paper presents functions, structure, models and effects of virtual organization that requires a different way of perceiving things by those who wish to participate in it. There are there key characteristics of virtual organization as process. First, virtual organization entails the development of relationships with a broad range of potential partners, each having a particular competency that complements the others. Second, virtual organizing capitalizes on the mobility and responsiveness of telecommunications to overcome problems of distance. Third, timing is a key aspect of relationships, with actors using responsiveness and availability to decide between alternatives. Last, there must be trust between actors separated in space for virtual organization to be effective. Keywords: Virtual organization, E-business, virtual models 1. UVOD irtuelna organizacija postoji ako je nema to je njena najkraća definicija. Do virtualne organizacije se došlo preko virtuelnih proizvoda i usluga. Sam termin virtualan znači ''biti takav u suštini ili po efektu iako kao takav DELTA Holding, Beograd ∗∗ Ekonomski institut, Beograd ∗∗∗ Rad predstavlja deo rezultata istraživanja na projektu 1324 finansiranog od strane Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije V

Virtuelno poslovanje preduzeća

Embed Size (px)

Citation preview

49

Boško Petrović∗

Jelena Lazić∗∗ Janko M. Cvijanović∗∗

Virtuelno poslovanje preduzeća ∗∗∗

Rezime : U ovom radu su opisane funkcije, struktura, modeli i efekti virtualnih organizacija koje zahtevaju različite načine shvatanja stvari od strane onih koji zele u tome da učestvuju. Postoje četiri glavne karakteristike virtualnih organizavija i njihovog poslovanja. Prvo, virtualne organizacije zahtevaju razvoj odnosa sa širokim opsegom potencijalnih partnera, od kojih je svaki adekvatnuo kvalfikovan da dopunjuje ostale. Drugo, virtualna organizacija generiše pokretljivost i brzinu reagovanja savremenih telekomunikacija radi prevazilaženja problema udaljenosti. Treće, vreme je ključni aspekt odnosa sa učesnicima koji koriste mogucnost trenutnog delovanja i mogućnost odlučivanja izmedju ponuđenih alternativa. Poslednje, četvrto, mora postojati poverenej između učesnika u prostoru da bi virtuelna organizacija mogla da bude efikasna. Ključne reči: Organizacija, E business, virtualni modeli Summary: This paper presents functions, structure, models and effects of virtual organization that requires a different way of perceiving things by those who wish to participate in it. There are there key characteristics of virtual organization as process. First, virtual organization entails the development of relationships with a broad range of potential partners, each having a particular competency that complements the others. Second, virtual organizing capitalizes on the mobility and responsiveness of telecommunications to overcome problems of distance. Third, timing is a key aspect of relationships, with actors using responsiveness and availability to decide between alternatives. Last, there must be trust between actors separated in space for virtual organization to be effective. Keywords: Virtual organization, E-business, virtual models

1. UVOD

irtuelna organizacija postoji ako je nema to je njena najkraća definicija. Do virtualne organizacije se došlo preko virtuelnih proizvoda i usluga. Sam termin virtualan znači ''biti takav u suštini ili po efektu iako kao takav

∗ DELTA Holding, Beograd

∗∗ Ekonomski institut, Beograd

∗∗∗ Rad predstavlja deo rezultata istraživanja na projektu 1324 finansiranog od strane Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije

V

BB .. PP ee tt rr oo vv ii ćć ,, JJ .. LL aa zz ii ćć ,, jj .. CC vv ii jj aa nn oo vv ii ćć VV ii tt rr uu ee ll nn oo pp oo ss ll oo vv aa nn jj ee pp rr ee dd uu zz ee ćć aa

50

nije formalno prihvaćen ili dopušten'' virtualnost znači ''esenciju, suštinu, mogućnost postojanja, potencijal'' a virtuelno se može objasniti kao ''skoro sasvim za praktične svrhe''. Virtualan proizvodi i usluge postoje (u konceptu, dizajnu, računarima, fleksibilnim proizvodnim linijama) pre nego što su proizvedeni. Perfektan virtualni proizvod nije moguć, ali neki primeri se kreću u tom pravcu kao što su stakla za naočare, fotografije, računarske mreže i računari koji istovremeno opslužuju veliki broj korisnika, neke bankarske usluge i sl. Slična je ideja virtuelne organizacije. Spolja gledano, ona sve više gubi svoju formu i jasne granice. (vidi /1/). Globalizacija poslovanja, zasnovana pre svega na razvoju sofisticiranih tehnologija, u potpunosti je izmenila način ponašanja na svetskom tržištu. Ostvarivanje konkurentosti nije više zasnovano na raspoloživosti odredjenih resursa kojima neka zemlja raspolaže već na sposobnosti kompanija da razvijaju i uspešno primenjuju nove tehnologije koje čine srž savremenog poslovanja. Tako su se multinacionalne kompanije, koje čine najveći udeo svetske trgovinske razmene, našle pod još snažnijim pritiskom u sve turbulentnijem okruženju. Dominantnost na svetskom tržištu zahteva sve veću angažovanost istraživačko-razvojnih timova a time i veće troškove, dok životni ciklusi proizvoda postaju sve kraći ne ostavljajući dovoljno vremena za potpunu eksploataciju prozvoda. Zaoštrena borba medju svetskim organizacijama početkom devedestih godina dobija još jednu dimenziju. Nove komunikacione i informacione tehnologije omogućile su nastanak efikasnih, fleksibilnih i privremenih organizacionih struktura koje su postale pandam klasičnoj top-down organizaciji koja je sve manje u mogućnosti da odgovori zahtevima vremena. Stvaranje virtuelnih organizacija postala je nova tendencija koja preti da nadmaši uspeh koji su ostvarivale multinacionalne kompanije u godinama njihove ekspanzije. Koristeći prednosti razvijene komunikacione infrastrukure, virtuelne organizacije definišu nove principe poslovanja čija efikasnost nužno ruši tradicionalne koncepte. Time postepeno postaju deo stvarnosti dodajući realnu dimenziju svome virtuelnom imenu. Tradicionalno poslovanje se zasniva na korišćenju strukturiranih papirnih dokumenata u dobroj definisanoj i opšteprihvaćenoj komunikaciji između učesnika u procesu poslovanja.Savremene digitalne tehnologije omogućavaju efikasnije poslovanje, bez korišćenja papirnih dokumenata i bez neposrednog kontakta između učesnika u procesu poslovanja. Poslovanje u kome se poslovne transakcije prevashodno ostvaruju elektronskim putem poznato je pod imenom elektronsko poslovanje (e-business). Procenjuje se da ukupan godišnji promet elektronskog poslovanja iznosi oko 750 milijardi dolara. Najpopularniji kanal elektronskog poslovanja je Internet.

II nn dd uu ss tt rr ii jj aa 44 // 22 00 00 44

51

58%30%

4%8%

SADEvropa OstaliJapan

Izvor [8]

Slika 1. - Struktura elektronskog poslovanja

Poznati su uspesi pojedinih firmi ” preko noći ”, ali generalno govoreći elektronsko poslovanje je posao na duge staze. Nije dovoljno primeniti novu tehnologiju. Potrebno je i napraviti i mnoge organizacione promene, napraviti novi model poslovanja. Elektronsko poslovanje uglavnom, podrazumeva poslovanje preko računara, ali daljim širenjem mobilne telefonije sve više mobilnih transakcija, odvijaće se preko mobilnih telefona. Prema prognozama Gartner Group, 2004.god. bar 40 % B2C elektronske trgovine odvijaće se preko inteligentnih mobilnih telefona, korišćenjem bežičnog, aplikacijskog protokola. (WAP- Wirwless Application Protocol).

2. GLOBALIZACIJA POSLOVANJA I POJAVA VIRTUELNIH ORGANIZACIJA

Početkom osamdesetih koncentracija kapitala potpomognuta razvojem najsofisticiranijih tehnologija dovodi do treće faze internacionalizacije poslovanja – globalizacije svetske ekonomije. Sposobnost poslovnih alijansi da inoviraju i primenjuju najsavremenije tehnologije uz primenu novih modela poslovne organizacije postali su uslov opstanka na globalnom tržištu. Jedan od fundamentalno različitih modela organizovanja poslovanja jeste virtuelna organizacija čiji se razvoj od početka devedesetih temelji na velikoj snazi informacionih i komunikacionih tehnologija. Upravo je posedovanje modernih informacionih sistema i komunikacionih tehnologija, kao i nepostojanje zgrade uprave, osnovna razlika koja čini virtuelnu organizaciju drugačijom od uobičajne, medjutim, cilj ostaje isti: realizovanje projekata na kojima bi trebalo da rade specijalisti iz raznih oblasti, a koje nema pojedinačna kompanija. Tako se kompanije povezuju formalnim i neformalnim mrežama fokusirajući se na sferu sopstvene kompetencije. Neke sličnosti postoje i sa “joint venture” kompanijama. Ipak, virtuelne organizacije predstavljaju više od prostog partnerskog odnosa uspostavljenog zarad zajedničkog cilja. Za razliku od “joint venture”, kompanije u virtualnoj korporaciji postoje samo dok se ne ispuni cilj a efikasno ostvarivanje ciljeva omogućava umnogome i brzina njihovog povezivanja. Prostorna dimenzija više ne predstavlja nikakvu prepreku. Udaljenost izmedju poslovnih partnera,

BB .. PP ee tt rr oo vv ii ćć ,, JJ .. LL aa zz ii ćć ,, jj .. CC vv ii jj aa nn oo vv ii ćć VV ii tt rr uu ee ll nn oo pp oo ss ll oo vv aa nn jj ee pp rr ee dd uu zz ee ćć aa

52

klijenata više nije uopšte problem koji zahteva veću pažnju jer današnja tehnologija dozvoljava transfer informacija u bilo koji delić zemljine kugle u roku od nekoliko trenutaka. Koristeći takve prednosti novih informacionih tehnologija, tradicionalne barijere koje su dugo bile utemeljene u poslovnoj praksi nisu više smetnja efikasnijem poslovanju. Snaga veličine i bogatstva multinacionalnih kompanija koje su dugo bile paradigma poslovnog uspeha nisu ukazivale da će se njihova hegemonija ikada rasturiti. Medjutim, promene u poslovnom okruženju izazvane razvojem informacionih tehnologija dovele su do toga da su kompanije sa takvom strukturom shvatile da će im mnoge karakteristike biti mane koje su im do tada bile prednosti. Sve veća zastupljenost malih, fleksibilnihi privremenih virtuelnih organizacionih struktura zasnovanih na informacionoj tehnologiji u vidu virtuelnih organizacija koje uspešnije kreiraju i zadovoljavaju potrebe kupaca nametnule su nov način poslovanja kojem sve kompanije nužno moraju da se prilagodjavaju. Samo tako shvaćena i primenjena poslovna filozofija omogućava dugotrajniji opstanak na svetskom tržištu. Čim su stvoreni osnovni tehnički preduslovi, Internet je počeo rapidno da se koristi, ali i menja klasične poglede na poslovanje. Internet je promenio svaki aspekt poslovanja. Pre svega, promenio je sposobnost preduzeća da kontroliše tržište. Kompanije su izgubile moć kontrole informacija koje dolaze do tržišta. Kao rezultat, više ne postoji mogućnost da se proaktivno oblikuje tržište da bi se prilagodilo sopstvenim potrebama.

Stvorila se potreba za razvojem adaptivnih poslovnih sistema. Sem na samu organizaciju, ovaj zahtev je najvećim delom adresiran na novi pristup informacionim sistemima koji se više ne smeju stvarati na bazi dobrih alata, već na bazi dobrih standarda. Cap Gemini Ernst & Young www.cgey.com predstavljaju model u kome je ekosistem tržišta postao arena u kome su integracija i kolaboracija ključ uspeha, a ne različitost kakav je slučaj bio sa klasičnim poslovanjem. Sami poslovni sistemi se danas mogu razvrstati u tri grupe, prema on-line prisustvu na tržištu:

• “cigla-i-malter” (eng. brick-and-mortar) je metafora za sisteme koji koriste isključivo tradicionalne metode prodaje i distribucije i tradicionalne komunikacione medije.

• “cigla-i-klik” (eng. brick-and-click) predstavlja poslovne sisteme koji klasične kanale prodaje i komunikacije široko podupiru Internet servisima (nabavke, prodaja, komunikacija)

• “dot-com” su poslovni sistemi koji kompletno poslovanje vrše u virtuelnom svetu Interneta i e-trgovine.

Osobenost novog poslovanja je velika brzina promena, turbulencije, nestabilnost i diskontinuiteti. Povećava se značaj inovacija, tehnologija i znanja.

II nn dd uu ss tt rr ii jj aa 44 // 22 00 00 44

53

Komunikacija i poslovne transakcije se izmeštaju u novo fleksibilno okruženje. Uočavaju se dva osnovna modela poslovanja prema dominantnoj on-line poslovnoj komunikaciji i on-line transakcijama:

• B2B model predstavlja transakcije između dva poslovna sistema (eng. business to business)

• B2C model koji predstavlja komunikaciju poslovnog sistema sa krajnjim kupcem (eng. business to customer)

Izvor [10]

Slika br.2 - Adaptivni poslovni sistem u novom okruženju, Cap Gemini Ernst & Young

3. RAZVOJ VIRTUELNE ORGANIZACIJE I NAČINI POSLOVANJA

3.1. Pojam virtuelne organizacije Virtuelna organizacija se menja i preuređuje po potrebi. Uobičajno shvatanje zaposlenih i kupaca se menja: u preduzeću je sve više kupaca i dobavljača i sve se duže zadržavaju u organizaciji. Proizvodna preduzeća su sve više kompleksana mreža dobavljača, kupaca, inžinjeringa i drugih uslužnih servisa usluga a sve manje izolovana proizvodna jedinica. Preduzeće sve više postaje neprekidno promenljiv grozd različitih poslovnih aktivnosti, a zaposleni postaju sve samostalniji i preuzimaju sve više odgovornosti i ne rade samo u preduzeću i samo za vreme radnog vremena. Virtuelna organizacija je inteligentni odgovor učeće organizacije na potrebu sve većeg otvaranja prema okruženju i naglašene orjentacije na zahteve kupaca. Stvarne granice i rezultate virtualne organizacije teško je utvrditi. Umesto na palatu organizaciona struktura sve više podseća na modularni šator koji se lako menja i premešta. Naglašenu fleksibilnost strukture

BB .. PP ee tt rr oo vv ii ćć ,, JJ .. LL aa zz ii ćć ,, jj .. CC vv ii jj aa nn oo vv ii ćć VV ii tt rr uu ee ll nn oo pp oo ss ll oo vv aa nn jj ee pp rr ee dd uu zz ee ćć aa

54

prati još izrazitija fleksibilnost u ponašanju osoblja i u funkcionisanju virtualne organizacije (vidi /1/ str 41). Tokom ranih devedesetih potencijal Interneta i njegove implikacije za poslovanje postali su široko priznati. Internet, kao globalna komunikaciona mreža, promenio je prihvaćena pravila takmičenja i odnose kupac-proizvodjač. On je omogućio šansu malim kompanijama da se suprotstave multinacionalnim direktno kroz nove mogućnosti koje nudi elektronska trgovina. Ovi izmenjeni uslovi, zajedno sa potrebom da se snize troškovi i u isto vreme brzo odgovori individualnim zahtevima kupaca, vode kompanije ka novim formama rada i organizacione strukture. U širem smislu virtuelna organizacija može biti definisana kao privremena mreža kompanija i individualaca koji rade zajedno koristeći šanse, koje se brzo menjaju, sve dok one postoje. To nudi kompanijama fleksibilnost da ostvare prednost na kratak rok najčešće, ali podrazumeva intezivnu kooperaciju sa strateškim partnerima Uzimajući u obzir prethodno može se reći da je virtuelna organizacija mreža nezavisnih kompanija – dobavljača, kupaca u velikoprodaji pa čak i proverenih rivala – povezanih informacionom tehnologijom da bi delile znanja, troškove i pristup pojedinačnim tržištima svake od njih. Ona nema ni direkciju ni organizacioni dijagram. Nema hijerarhiju i vertikalnu integraciju.

1. Manje linija menadžmenta 2. Radnicima je delegirana veća moć u donošenju odluka 3. Rasprostranjeno korišćenje timova 4. Širok raspon kontrole 5. Upravljanje elektronskim usmeravanjem, odredjivanjem ciljeva i

sakupljanjem informacija 6. Tesna veza izmedju dobavljača, potrošača i organizacije.

Organizacionavirtuelnost

Potrosacki interfejs(virtuelne prodavnice)

Lokacija clanova(virtuelne kancelarije)

Unutrasnja organizaciona struktura(virtuelna korporacija)

Slika br.3. – Virtuelna organizacija

II nn dd uu ss tt rr ii jj aa 44 // 22 00 00 44

55

Trgovina se tradicionalno tretira kao tercijalna a samim tim i radno intenzivna delatnost. Tradicionalno poslovanje zasniva se na korisćenju strukturalnih papirnih dokumenata u dobro definisanoj i opšte prihvaćenoj komunikaciji između učesnika u procesu poslovanja.Savremene digitalne tehnologije omogućavaju i efikasnje poslovanje, bez korišćenja parirnih dokumenata i bez neposrednog kontkta između učesnika. Internetski način rada je izmjenio poslovne procese u velikom broju kompanija. Zamenjujući papirne procese saradničkim digitalnim, pračunske i druge operativne procese je u mnogome skratio. Grupe zaposlenih koriste elektronske alate za zajedničko djelovanje brzinom gotovo jednakoj onoj ukoju može da postigne jedno lice, ali uz dubinu koju daje rad cijele ekipe. «Povezanost» u digitalnom dobu ima šire značenje od dovodjenja dvije osobe u direktnu vezu. Internet stvara sasvim novi sveobuhvatni prostor za distribuciju podataka, saradnju i trgovinu. Radi se o novom sredstvu komunikacije koje se koristi dostupnošću i spontanošću tehnologije poput televizijske i telefonske i povezuje ih dubinom i širinom svojstvenih papirnih komunikacijama. Uz to, javlja se sasvim nova mogucnost za pronalazenje informacija i za okupljanje ljudi sa zajedničkim interesima. Primjena sredstava masovnog komuniciranja pruža velike mogućnosti za prenos relevantnih i bržih informacija, neophodnih za ostvarivanje veće transparentnosti tržišta i upoznavanje sa novim modnim kretanima.

3.2. Poslovanje bez papira Godine 1996. Macrosoft, veliki pobornik zamene papira elektronskim obrazcima, i dalje je koristio papir. Potrošnja papira bila je je tek pokazatelj većeg problema – previše složenih i vremenski zahtevnih administrativnih postupaka.

«Zašto moramo da koristimo sve te obrazce? Svako u firmi ima PC. Svi smo povezani. Zašto elektroskim obrazcima i e-postom ne poboljšamo naše procese i zamjenimo sav taj papir?» Bil Gejts je koristići pravo svog položaja ukinuo sve neporebne obrazce.Umjesto sveg tog papira nastali su sistemi s kojima jemnogo lakše i tačnije raditi, a koji, uz to, oslobađaju ljude za mnogo kreativnije zadatke. Danas postoje svi preduslovi za ispunjenje te vizije. Grafički korisnički interfejsi i bolja analitička oruđa uveliko olakšavaju integraciju podataka razliitih vrsta. Umreženi personalni računari velike snage neizbježan su dio kancelarijske sredine. Internet povezuje računare širom svijeta. Informacioni sistemi u organizacijama pružaju sigurnost donosiocima odluka na raznim nivoima upravljanja i donošenja odluka U današnje vrijeme virtualni sistemi odnose se na sisteme obrade informacija koje za osnovu imaju računare. Informacioni sistemi su sredstva organizovanja kvalitativne

BB .. PP ee tt rr oo vv ii ćć ,, JJ .. LL aa zz ii ćć ,, jj .. CC vv ii jj aa nn oo vv ii ćć VV ii tt rr uu ee ll nn oo pp oo ss ll oo vv aa nn jj ee pp rr ee dd uu zz ee ćć aa

56

informacione podloge za upravljnje i odlučivanje u složenim sistemima kakve su današnje virtuelne organizacije. Komponente savremenih današnjih sistema su:

• HARDVER (tehnički sistem), • LJUDI (osoblje), • SOFTVER (računarski programi) i , • PODACI i POSTUPCI.

3.3. Poslovanje običnim «klikom» Danas, čak i prije nego se neko zaposli započinje elektronsko putovanje. Osim smanjivanja cjene trasakcija, alektronski alati imaju i druge prednosti. Treca tehnicko tehnoloska revolucija stvorila je uslove za prelazak trgovine iz mehaničke u elektronsku fazu razvoja. Zahvaljujuci tome trgovina stiče imidž tehnicki i tehnoloski progresivne djelatnosti. Osnova tehnicko tehnoloskog progresa cini elektronika koja omogucava da se mehanička sredstva u trgovini zamjenjuju automatizacijom, a to su:

podrucja narucivanja robe skladistenja doradi i obradi prodajnom procesu prikupljanju, obradi i distribuciji informacija manipulaciji novcem i finansiskim instrumentima (ček, kartica,

elektronski novac) procesu prenosenja elektronske dokumentacije i komuniciranja sa svim

subjektima koji su uključeni proces dostavljanja robe od mjesta proizvodnje do mjesta potrosnje

Bez obzira o kom procesu rada u funkciji trgovine je riječ trba istaći da automatizacija oslobađa poslovanje od ograničenja koja proizilazi iz prirodno limitiranih fizickih i duhovnih sposobnosti čovjeka. Prostorna nepodudarnost između prodajnog objekta i mjesta stanovanja biva premošćena otvaranjem novih kanala komunikacije i načina popslovanja.

Novi tehnicko tehnoloski razvoj je višedimenzionalnog karaktera i prožima sva poslovna i razvojna područja , omogucavajući značajno povećanje produktivnosti rada masovni protok roba i kontinuirano iskorišćavanje angažovanih sredstava rada. Brz protok informacija omogucava upoznavanje sa novim modnim kretanjima na trzistu. Svi ti informaciono komunikacioni procesi se dešavaju unutar nosilaca prometa, zatim izmedju njih i sa okruženjem. Za njihovo funkcionisanje veliku ulogu ima kompijuter, jedinstveno označavanje, (EAN sistem), skeniranje(BAR- koda) i kompijuterizovani načini plaćanja na mjestu prodaje tzv. POS (point-of-sale system), elektronski transfer novčanih sredstava tzv. EFTPOS- sistem, elektronska platna kartica, elektronska razmjena podataka tzv. (EDI) zasnovan na standardima poslovne dokumentacije(EDIFACT). Korišćenjem ovih sistema otvaraju se mogućnosti za

II nn dd uu ss tt rr ii jj aa 44 // 22 00 00 44

57

internacionalizaciju sistema kvaliteta i slobodu kretanja roba i usluga bez »fizičko- jezičkih-tehnickih« barijera.

3.4. Brzina i način poslovanja Informacioni sistem preduzeca u savremenom virtualno poslovanju predstavlja neku formu digitalnog nervnog sistema koja omogucava pravovremenu detekciju i identifikaciju svih relevantnih promjena i događaja u poslovnom okruzenju, a potom donošenje efikasnih i efektivnih poslovnih odluka. Internet kao globalni interaktivni multimedijalni informacioni sistem sa vise miliona računara u mrezi i sa desetinama miliona korisnika. Svaka informacija vazna za poslovanje preduzeca, koja se nalazi u okviru interneta, postaje dostupna svim korisnicima interneta, pa tako i poslovnim subjektima, njihovim partnerima i potencijalnim kupcima, bez obzira na to gdje se oni nalaze i kada pristupaju mrezi. Osim toga, standardni servisi Interneta omogućavaju svim akterima raznovrsne vidove komuniciranja. Digitalna tehnologija mjenja proizvodne i poslovne procese.Ona takođe oslobađa zaposlene od spoljnih i krutih papirnih procesa i daje im veću samostalnost . Zamjena papirnih procesa digitalnima oslobađa stručnjake za obavljanje kreativnih zadataka. Potpuno digitalizovano radno mjesto nazivamo «Kancelarija bez papira», što je fraza koja se može pratiti najmanje od 1973. Radi se o velikoj viziji. Nema više hrpa papira u kojima ne možete da pronađete ono sto vam treba. Nema više listanja gomile knjiga i izvještaja u kojima se mogu pronaci marketinske informacije ili brojke o prodaji o prodaji. Nema više zalutalih obrazaca, izgubljenih narudžbenica, suvišnog unošenja podataka, zametnitih čekova ili zakašnjenja uzrokovanih nezavršenim spisima. Ali kancelarija bez papira, baš kao i vještačka inteligecija, jedna je od onih «neminovnih» tehnologija koje nikako da se ostvare.

3.5. Internet kao najnovija faza razvoja virtuelnog poslovanja Na podlozi digitalnih komunikacionih mreža razvijeni su najsavremeniji servisi u oblasti elektronske razmjene podataka. Vlasništvo nad internetom ne postoji on je otvoren za za sve korisnike pod uslovom da ispune tehničke i komercijonalne uslove povezivanja.Svaki korisnik sa svojom računarskom mrežom dobija adresu na Internetu. Posebnu pogodnost za virtuelno poslovanje čine servisi na njemu a to su:

e – mail Telenet news WWW IRC

Elektronska pošta (e-mail) je jedan od najpopularnijih i najviše poslovno korišćenih servisa na Internetu, prenosi se pomoću SMTP-a (simple Mail

BB .. PP ee tt rr oo vv ii ćć ,, JJ .. LL aa zz ii ćć ,, jj .. CC vv ii jj aa nn oo vv ii ćć VV ii tt rr uu ee ll nn oo pp oo ss ll oo vv aa nn jj ee pp rr ee dd uu zz ee ćć aa

58

Transfer Protokol). Za čitanje poruka koje se razmjenjuju elektronskom poštom nije neophodna stalna veza sa Internetom već je razmjenu moguće izvršiti i nekom od metoda privremenog pristupa. Telenet je servis Interneta čija upotreba omogućuje pristup udaljenim računarima. On omogućuje pristup različitim informacijama skladištenim na računarima koji su udaljeni od korisnika. FTP (File Transfer Protokol) je servis Interneta koji omogućuje prenos dadoteka, programa i sl. sa servera na računar korisnika. Usenet News je takođe servis Interneta koji omogućava grupnu komunikaciju. WWW World Wide Web predstavjla mrežu dokumenata koji su međusobno povezani skup protokola koji definišu kako sistem radi i prenosi podatke i softver koji omogućuje rad ovako zamišljene koncepcije.Ovo je sigurno najpopularniji servis na Internetu, omogućava pouzdan i brz prenos multimedijalnih informacija koje mogu biti u vidu teksta, slika, zvuka i td. Interaktivan karakter WWW servisa pruža poslovnim partnerima sledeće mogućnosti:

pretraživanje poslovnih podataka (berze, poslovne vijesti prezentacije) predstavljanje sopstvenih multimedijalnih prezentacija za potrebe

marketinga predstavljanje elektronskih kataloga proizvoda i uslzga mogućnost naručivanja i / ili elektronskog plaćanja raznih proizvoda i

usluga pretraživanje elektronskih poslovnih časopisa korišćenje servisa pretraživanja svih Web servera na Internetu

4. VIRTUELNA POSLOVANJE NA PRAKTIČNIM PRIMERIMA

4.1. E-goverment Jedan od prvih primaera virtuelne organizacije i poslovanja je upravo E-government koji iz korena menja način komuniciranja građana sa državnom upravom eliminišući posrednika u komunikaciji. Model komunikacije gde je ranije bio činovnik posrednik između države i građanina zamenjuje se direktnom komunikacijom. Osim toga, menja se način upravljanja javnih službi. Da bi se jedan servis ponudio preko Weba ponekad je potrebno integrisati više poslova i više organizacionih jedinica. Na taj način se usklađuje rad javnih službi, poboljšava njihova organizacija, a kao razultat nastaje opšte podizanje kvaliteta usluga. Ova tehnologija, po svemu što se danas pokazalo, poseduje potencijale da redefiniše i revitalizuje odnos građana i vlade. Za međusobno bolje razumevanje potrebna je dobra komunikacija, a to upravo ona omogućava. Državna uprava je sticajem okolnosti ostala izvan procesa automatizacije. Tek sa razvojem Interneta sagledane su sve mogućnosti primene i u ovoj oblasti. Danas najveće svetske kompanije u oblasti IT tehnologija nude kompletna

II nn dd uu ss tt rr ii jj aa 44 // 22 00 00 44

59

tehnološka rešenja za e-government. Ipak, jedinstvenog rešenja bar za sada nema jer se zakoni razlikuju od jedne do druge zemlje, ili se propisi različito primenjuju čak od jednog do drugog grada. Jedan od najznačajnijih razloga za uvođenje e–governmenta jeste stalni porast broja stanovnika i enorman rast gradova, pri čemu svaki građanin ima potrebu da obavlja različite poslove sa organima uprave, pa se postavalja pitanje koliko bi tokom vremena bilo potrebno činovnika zaposliti i koliki prostor im obezbediti. Gužva na šalterima da nepominjemo. S obzirom da se e-government najčešće pominje u kontekstu lokalnih ili gradskih vlada to se nadalje može definisati i kao «mogućnost za lokalnu upravu da stavi na raspolaganje informacije i servise putem Weba, preko touch screen kioska ili na osnovu interaktivnog prepoznavanja glasa. Ove usluge i servisi se stvljaju na raspolaganje građanima i poslovnim partnerma, a raspoloživi su 24 sata dnevno 365 dana godišnje» Korisnici e-governmenta se mogu svrstati u sledeće kategorije: G- Government E- Employee B- Business C- Citizen Iz prethodnog proizilazi da se u e-governmentu mogu javiti sledeći osnovni odnosi između korisnika, koji istovremeno i definišu tipove aplikacija koje se prave:

• G2G (vladin komunikacioni podsistem, informacije, servisi) • G2E (vladini službenici, «chat room», oglasna tabla, učenje) • G2B (snabdevanje, informacije, servisi) • G2C (online servisi, digitalna demokratija) • G2C (komunikacija vlade sa građanima)

G2B Predstavlja saradnju vlade i drugih poslovnih subjekata kao i drugih pravnih licaAnalogno je standardnom elektronskom poslovanju B2B samo što je jedan od učesnika uprava Komunikacija vlade sa poslovnim subjektima predstavlja potencijalno najveću mogućnost za povećanje efikasnosti ekonomije Postiže se skraćenje vremena izvršenja složenih transakcija, smanjenje troškova poslovanja i stvaraju se dobre podloge za kvalitetno odlučivanje G2C Predstavlja saradnju vlade i građana Analogno je poslovanju B2C Omogućava korisniku da lako odredi koji deo usluge mu je potreban i kako da mu pristupi

BB .. PP ee tt rr oo vv ii ćć ,, JJ .. LL aa zz ii ćć ,, jj .. CC vv ii jj aa nn oo vv ii ćć VV ii tt rr uu ee ll nn oo pp oo ss ll oo vv aa nn jj ee pp rr ee dd uu zz ee ćć aa

60

Servis je dostupan 24 časa dnevno, a takođe je lako dostupan i hendikapiranim osobama koje nisu u mogućnosti da lako menjaju loakciju Vlada može lako da dobije odgovor na to šta građani misle o njenim uslugama i na osnovu toga ih koriguju, što pospešuje rad uprave i povećava zadovoljstvo građana upravom Single touch point je cilj kojem se teži - mora se omogućiti da jednim ulaskom na internet korisnik može da pristupi svim potrebnim informacijama. Ovo se omogućava od kuće preko standardnog PC računara ili nekim od alternativnih načina pristupa (infokiosk, telefon, preko mobilnog telefona). Pri korišćenju usluga javne službe korisnik mora da plati administrativnu taksu, tako da je neophodno omogućiti plaćanje putem interneta, ali takođe i neke druge alternativne sisteme plaćanja. Ovaj domen kod nas još nije rešen u potpunosti i predstavlja jedan od najvećih problema omasovljavanju poslovanja preko Interneta G2G Predstavlja tip poslovanja koji se koristi za poslovanje između rayličitih državnih organa.Državni organi mogu efikasno koristiti Internet servise na nivoima upravljanja može biti između :

• Savezne i republičke vlade • Između reoubličke vlade i lokalnih organa samouprave • Pri međuresornom upravljanju

Ovaj vid poslovanja predstavlja poslovanje od osnova koju čine lokalne uprave ka višim nivoima. U proteklom periodu kod nas su postojale razne inicijative da se ovo reši na najbolji način, ali rezultata još uvek nema. Kod nas postoji saradnja na lokalnom nivou i podaci koji su razmenljivi na lokalu (tzv. horizontalna razmena podataka). Plan je da se u najskorije vreme reši ovaj problem i da se postigne vertikalna razmena, a time i jedinstveni informacioni sistem u republici. G2E Predstavlja korišćenje informacione i komunikacione tehnologije za bolju saradnju i koordinaciju zaposlenih u vladinim organima Ovo predstavlja način korišćenja najnovijih informacionih tehnologija u formiranju informacionih sistema unutar samih uprava (što će biti i izneseno u glavnom delu rada) radi povećanja performansi rada uprave i što boljeg servisa svih građana na teritoriji rada organa uprave. Podrazumeva :

• Međusobnu komunikaciju među zaposlenima • Blagovremeno obaveštavanje i protok informacijama, kako podataka koji

su neophodni za svakodnevni rad (pisarnica, razni materijali) tako i interne informacije za službenike

• Potrebe e-obrazovanja u vladi i javnim službama • Upravljanje znanjem kao najvećim resursom nekog preduzeća

II nn dd uu ss tt rr ii jj aa 44 // 22 00 00 44

61

4.2. E-government centar Veći gradovi su uglavnom izdeljeni na manje organizacione jedinice, a svaka od njih ima odeljenja koja se bave nekim određenim poslom. Podaci sa kojima ta odeljenja rade nalaze se rasuta na više lokacija i jedan od preduslova za pravilno funkcionisanje e-governmenta je objedinjavanje podataka. Za potrebe funkcionisanja e-governmenta potrebno je imati jedinstveni centar sa jedinstvenom bazom podataka i jedinstvenim informacionim sistemom. U početku razvoja Internet orijentisanih aplikacija, aplikacije su bile urađene sa minimalnim sredstvima. Ovakav način rada je dobar za male firme i prezentacije koje imaju za cilj samo proširenje reklamnog prostora za firmu i prelazak na nov medijum za poslovanje. Za poslovanje uprave i uspešno uvođenje e-governmenta potrebno je oformiti tim ljudi (organizacionu jedinicu) koja upravlja i vodi sve aktivnosti vezane za projekt. Kada se pristupi izradi sajta polazna osnova su korisnici i njihove potrebe i to je ujedno i centralno mesto na «home page». Te potrebe se generalno mogu grupisati u tri kategorije:

• Korisnici jednostavno žele informacije • Korisnici žele da komuniciraju sa vladom (od lokalne pa naviše) • Korisnici žele da obavljaju transakcije sa gradskom vladom koja

uključuje sisteme plaćanja • Korisnici žele instant informacije sve na jednom mestu • Transparentnost vlasti za koju se zalažu i građani i vlast

Pored standardnih informacija koje se pružaju korisnicima potrebno je dati i jedan broj «instant» informacija koje imaju za cilj da povećaju posećenost sajta, pruže informacije vezane za kulturna, sportska i razna druga dešavanja, daju vremensku prognozu i najnovije vesti o radu organa uprave... Na taj način sajt dobija na kvalitetu i na preko potrebnoj prepoznatljivosti koja je predusluv dobre investicije za prelazak na ovaj način poslovanja gradske uprave. Ovo treba da je u saglasnost sa modelom «added value» koja se široko primenjuje u poslovanju preko Interneta. Treba takođe raditi na uspostavljanju «1-1» marketinga i mogućnošću personalizacije sajta potrebama pojedinačnog korisnika u saglasnosti sa njegovim potrebama i očekivanjima. Dalje uspeh sajta zavisi i od dizajna, vremena učitavanja, veza, TK infrastrukture na teritoriji određene opštine jer je to neophodan preduslov za započinjanje internet biznisa (ako potencijalni korisnici nisu u mogućnosti da imaju kvalitetan internet servis za prihvatljivu cenu ne možemo očekivati od njih da pređu na nov način poslovanja). Kada se jednom sistem stavi na raspolaganje građanima potrebno je izvesno vreme da se oni priviknu na korišćenje određenog servisa. Sajt ili servis treba javno oglasiti i reklamirati kako bi što veći broj građana saznao da postoji i kako bi građani bili podstaknuti da koriste nove servise. Servis koji se pravi za mali broj korisnika je bačena investicija.

BB .. PP ee tt rr oo vv ii ćć ,, JJ .. LL aa zz ii ćć ,, jj .. CC vv ii jj aa nn oo vv ii ćć VV ii tt rr uu ee ll nn oo pp oo ss ll oo vv aa nn jj ee pp rr ee dd uu zz ee ćć aa

62

S obzirom na to da su početni troškovi za razvoj tehnike i infrastrukture za razvoj poslovanja na Internetu značajni ali su na duže staze mnogo jeftiniji od svih drugih kanala za komunikaciju i obavljanje poslova to je isplativo uložiti dodatne napore i sredstva da se servis javno oglasi. Mogući su razni metodi oglašavanja i marketinga. Da bi se sredstva pametno trošila i da bi uspeh reklamiranja servisa bio maksimalan potrebno je imati Internet biznis plan. Kada se govori o elektronskom poslovanju uprave i pružanja servisa preko Interneta za građane misli se na korišćenje servisa putem standardnih PC računara i putem konekcije na Internet. Pored ovog, možemo kazati standardnog načina pristupa moguće je takođe pružiti i preko infokioska, preko telefona, a u budućnosti i preko mobilnog interneta korišćenjem WAP protokola i mobilnog poslovanja. Infokiosk predstavlja računar opremljen touch screen ekranom i dodatnim periferijama u vidu printera, telefona, web kamere, koji predstavlja deo informacionog sistema koji se kreira za elektronsko poslovanje. Osnovna namena mu je da na lak i jednostavan način pruži korisnicima sve one usluge koje mogu dobiti i preko Interneta. Postavlja se na prometnim lokacijama u gradu. On treba da igra funkciju jedinstvenog šaltera kojem se teži. Sa marketinškog aspekta takođe predstavlja dobar potez, zato što i potencijalnim korisnicima koji još ne koriste poslovanje preko Interneta omogućava da isprobaju sve prednosti novog servisa koji im se pruža, a kad god se prođe pored njega izaziva pažnju. Telefon je sigurno uređaj za koji možemo kazati da svi znaju da koriste. Pružanje servisa identičnog kao preko interneta pomoću sistema menija i prepoznavanja glasa sigurno predstavlja dobar početni korak za široko prihvatanje novog načina poslovanja i novih mogućnosti koje su na raspolaganju građanima. Građanima se pozivom na određeni broj javlja mašina koja ih upućuje i prima zahteve koji su građanima potrebni. Ovo je trenutno veoma popularan način za postavljanje servisa kod nas (neke Beogradske Opštine, kovin, Vršac...) Mobilno poslovanje predstavlja novi i najsavremeniji način pristupa i korišćenja servisa za poslovanje u svetu. Podrazumeva korišćenje mobilnog aparata i WAP protokola za prenos podataka. Ovaj način poslovanja je trenutno u usponu u svetu jer korisnik nije vezan ni za mesto ni za vreme (servisi dostupni 24 sata na bilo kom mestu). WAP se može koristiti za sve moguće transakcije, a usluge se mogu naplaćivati preko telefonskog računa. U planu je sve veća primena ovakvog načina organizacije svih državnih slubu u našoj zemlji.

4.3. WEB portal Takođe jedan od očiglednih primera virtuelne organizacije i poslovanja je i WEB portal. Krajem 1993 i početkom 1994.g., javljaju se ideje web browsera i katalogizacije web sadržaja.

II nn dd uu ss tt rr ii jj aa 44 // 22 00 00 44

63

Zatim sledi ideja besplatne distribucije vlastitog web browsera i ideja da se za njegovu default stranicu postavi naslovna web stranica vlastite kompanije.Takav je sajt upućivao korisnike Interneta na većinu sadržaja koji su im potrebni, ali im je nudio i druge usluge.

Vlasnicima portala portal donosi povećan saobraćaj na sajtu, određenu kontrolu saobraćaja, rezultati pretrage se u određenoj meri mogu preusmeravati. Ovo dalje omogućava da se posetioci sajta što više zadržavaju na portalu, da se obraćaju za odgovore na pitanja, a vlasnici portala da sve više izgrađuju svoj položaj kao eksperti za određene oblasti. Povećanjem saobraćaja na sajtu i uspostavljanjem komune, sve više osoba počinje da se javlja za oglašavanje na portalu i to oni koji imaju slične usluge i proizvode. To opet povratno utiče na nove usluge i povećanje vrednosti portala koji je kasnije prerasrao ne samo u informativni već i u profitabili načim poslovanja

ŠŠttaa ččiinnii ppoorrttaall ??

• Pretraživač weba (npr. po ključnim rečima) • Katalog sadržaja • Korisnički interfejs • Internet trgovina • E-mail • Chat • Servisne informacije • Ažurne vesti • Oglašavanja

Ostale usluge:

• Mogućnost upotrebe i prilagođavanja adresara, rokovnika, slaganja kataloga linkova.

• Prijavljivanje vlastitog web sajta, e-mail adrese ili drugih podataka u razne adresare.

• Upustva i razne pomoći za korištenje portala ili interneta uopšte. • Prilagođavanje za posebne kategorije korisnika. • Izbor kontaktiranja na nekom od ponuđenih jezika. • Razne igre, horoskop, učestvovanje u aukcijskim prodajama,

rezervisanje vlastitih domena, transfer novca itd. 4.2.1. Organizacija portala Podela portala: 11..)) HHoorriizzoonnttaallnnii ppoorrttaallii iillii ppoorrttaallii ooppššttee nnaammeennee 22..)) VVeerrttiikkaallnnii ppoorrttaallii 33..)) PPrriivvrreeddnnii ppoorrttaallii 44..)) KKoorrppoorraacciijjsskkii ppoorrttaallii

BB .. PP ee tt rr oo vv ii ćć ,, JJ .. LL aa zz ii ćć ,, jj .. CC vv ii jj aa nn oo vv ii ćć VV ii tt rr uu ee ll nn oo pp oo ss ll oo vv aa nn jj ee pp rr ee dd uu zz ee ćć aa

64

Horizontalni portali ili portali opše namene, svojim servisima pokrivaju najrazličitija područja interesa.

Engleskim govornim područjem danas dominiraju sledeći portali : www.yahoo.com www.excite.com www.microsoft.com Vertikalni portali (vortali) sadrže informacije i usluge za tačno određenu grupaciju web korisnika koji su međusobno povezani zajedničkim interesima kao što su starost, pol, profesija, vera, etnička pripadnost i sl.

Nazivaju ih još i portalima sklonosti. Privredni portali su svojevrsni vertikalni portali usmereni na razmenu informacija i poslovnih transakcija u tačno određenoj privrednoj grani . Korporacijski portali se odnose na poslovne oblasti velikih razmera u kojima bi trebali zameniti intranet rešenja.

Svrha im je da smanje troškove manipulacije informacijama, da pojeftine razmenu i ostalih korporacijskih resursa, informisati sa jednog mesta unutar kompanije i izvan kompanije.

Procjenjuje se da će u budućnosti portali još jače fokusirati svoje sadržaje prema tačno određenim grupama korisnika informacija i usluga ili prema tačno određenom segmentu tržišta.

Neki veruju da će napretkom softwarea i mreža portale u budućnosti zameniti 'smart software, inteligentni agenti koji će učeći o nama menjati svoje ponašanje i , zavisno od naših želja i interesa , za nas pretraživati web .

4.4. Elektronsko poslovanje Tradicionalno poslovanje zasnovano je na korišćenju strukturiranih papirnih dokumenata u pethodno definisanoj i opšteprihvaćenoj komunikaciji između učesnika u procesu poslovanja.Poslovanje u kome se poslovne transakcije prevashodno ostvaruju elektronskim putem poznato je pod imenom elektronsko poslovanje ( e-business). Sa različitih stanovišta, elektronsko poslovanje se može definisati na različite načine.

• Sa stanovišta komunikacija, predstavlja dostavljanje informacija, proizvoda/usluga, ili plaćanje putem telefona, kompjuterske mreže, ili nekog drugog sredstva.

• Sa stanovišta poslovanja, predstavlja primenu novih, digitalnih tehnologija nad već automatizovanim poslovnim transakcijama.

• Sa stanovišta usluga, predstavlja alat koji korisnicima usluga, daje podatke o firmama i nudi servise boljeg uvida u ponudu, brže i jeftinije.

• Sa stanovišta on-line perspektive, daje mogućnost kupovine i prodaje proizvoda i informacija putem Interneta i drugih on-line servisa.

II nn dd uu ss tt rr ii jj aa 44 // 22 00 00 44

65

Generalno, elektronsko poslovanje je »kupovina i prodaja informacija, proizvoda i usluga putem računarske mreže i podrška za bilo koju vrstu poslovnih transakcija putem digitalne infrastrukture.« ajpopularniji kanal elektronskog poslovanja jeste Internet.

Slika br.4. - Proces isključivanja posrednika u distributivnom lancu

4.3.2. Modeli elektronskog poslovanja Postoje dva osnovna modela elektronskog poslovanja: B2C – Business to Consumer

Oblik poslovanja na Internetu koji pruža direktan interfejs između preduzeća i potrošača. Potrošači naručuju proizvode i servise elektronskim putem od preduzeća. Internet pruža različite mogućnosti marketinškog nastupa preduzeća i omogućava masovni pristup potrošača proizvodima i servisima elektronskim putem.

B2B – Business to Business Podrazumeva elektronsko poslovanje koje se odvija između preduzeća (od otkrivanja/pronalaženja odgovarajuće robe, pregovora, naručivanja, ispostavljanja faktura, plaćanja, distribucije dokumentacije, a nekada čak i konkretne robe ili usluge, podrške,..).

BB .. PP ee tt rr oo vv ii ćć ,, JJ .. LL aa zz ii ćć ,, jj .. CC vv ii jj aa nn oo vv ii ćć VV ii tt rr uu ee ll nn oo pp oo ss ll oo vv aa nn jj ee pp rr ee dd uu zz ee ćć aa

66

Slika br. 5. – Matrica odnosa preduzeća i potrošača

Postoje i složeniji oblici poslovanja: - B2B2C ( Business to Business to Consumer) i - C2B2C ( Consumer to Business to Consumer), koji su kombinacija prethodno opisanih, kao i - C2C, novi oblik trgovine direkno između potrošača.

Elektronsko poslovnje na Internetu kreće od »Web sajta« - prezentacionog karaktera. U sledećoj fazi to je E-business, kupovina i prodaja, zatim se proširuje deljenjem informacija i prerasta u inteligentni e-business »end to end« poslovni proces. Elektronsko poslovanje uglavnom podrazumeva poslovanje preko računara, ali daljim širenjem mobilne telefonije sve više poslovnih transakcija odvijaće se preko mobilnog telefona. Prema prognozama Gartner Group, 2004. Godine bar 40% B2C elektronske trgovine odvijaće se preko inteligentnih mobilnih telefona korišćenjem bežičnog aplikacionog protokola (WAP – Wireless Application Protocol).

Izvor [5]

Slika br. 6. – Zadovoljstvo kupca u funkciji od sredstava komuniciranja

4.5. Model plaćanja u virtualnom poslovanju

Dva osnovna modela plaćanja su:

Cash-like, sistem koji podrazumeva pretplatu. U ovakvim sistemima određena suma novca se uzima od kupca pre nego što je trgovina

1980

1984

1992 1996

1998

1999

2000-

Many All

Cus

tom

er sa

tisfa

ctio

n

Few

Devices

High

Low

II nn dd uu ss tt rr ii jj aa 44 // 22 00 00 44

67

obavljena. U ovu grupu spadaju: Smart card, elektronski keš i bankarski čekovi.

BANKA

KORISNIK 1 KORISNIK 2

2. ŠALJE DIGITALNI KEŠ

1. BANKA IZDAJEDIGITALNI KEŠ 3. TRAŽI ISPLATU

Slika br. 7. – Model gotovinskog plaćanja

Check-like, sistem kod koga se plaćanje obavlja u trenutku kupovine

(pay-now) ili po obavljenoj kupovini ( pay-latter). Primer za pay-now grupu su bankomati (ATM – Automated Teller Machine), a za pay-latter je primer plaćanja kreditnim karticama.

BANKA

KORISNIK 1 KORISNIK 2

2. ŠALJE DIGITALNI ČEK

1. KORISNIK INFORMIŠEBANKU 3. TRAŽI ISPLATU

Slika br.8. – Model plaćanja čekom

4.4.1. Sredstva plaćanja

Elektronski ili digitalni novac – predstavlja elektronsku zamenu papirnog novca, i kao takav može se čuvati i trošiti.

Elektronski čekovi – elektronski dokument, digitalno potpisan, analogno potpisanom papirnom dokumentu, kojim se nalaže banci potpisnika da isplati iznos novca sa potpisnikovog računa u određenom roku. E-ček može biti poslat i primljen kao bilo koji e-mail.

Kreditne kartice – podaci sa kartice se razmenjuju putem Interneta, bez šifriranja, problem su tajnost podataka i identitet pravog vlasnika kartice;

Šifrovane kreditne kartice – podaci o kreditnoj kartici se šalju u vidu šifrovane poruke, primalac (prodavac) proverava identitet kupca kao vlasnika kreditne kartice, prodavac vrši proveru informacija o kartici i digitalnom potpisu, banka šalje potvrdu ispravnosti;

Potvrda treće strane – brojevi kreditnih kartica ne putuju Internetom, već preko finansijskog posrednika.

BB .. PP ee tt rr oo vv ii ćć ,, JJ .. LL aa zz ii ćć ,, jj .. CC vv ii jj aa nn oo vv ii ćć VV ii tt rr uu ee ll nn oo pp oo ss ll oo vv aa nn jj ee pp rr ee dd uu zz ee ćć aa

68

Sigurnost predstavlja najveću brigu kod poslovanja svih vrsta virtuelnih poslovanja jer su posledice zloupotrebe ovog vida razmene podataka nemerljive. Najčešće je definisana kao kombinacija tehnologija, mera i postupaka zaštite informacija od neovlašćenog eksploatisanja.Četiri su osnovna sigurnosna servisa:

Tajnost podataka, ostvaruje se šifriranjem, odnosno upotrebom

kriptografskih algoritama. Autentifikacija, tj. proveravanje identiteta kojim se korisnik predstavlja.

Ovo se vrši na razne načine: PIN-om / Personel Identification Number /, pasword-om, biometrijske metode / otisak prsta i dr./, smart kartica.

Integritet podataka – Obezbeđivanje razmene finansijskih i drugih podataka između banke i korisnika tako da niko neovlašćen ne može iskoristiti ili izmeniti podatke. Integritet podataka se može obezbediti tehnologijama zaštite ( SSL – Secure Socket Layer, S-HTTP – Secure HyperText Transfer Protocol i dr.).

Neporicanje poruka, servis koji sprečava pošiljaoca da porekne slanje i sadržaj poruke, odnosno primaoca da porekne prijem i sadržaj poruke.

Šifrovanje je transformacija originalne poruke pomoću odgovarajućeg postupka u nečitljivu formu za sve, sem za korisnika snabdevenog mehanizmom za dešifriranje. U postupku šifrovanja, u mehanizam šifrovanja ulazi originalna poruka i specifičan sadržaj koji se zove ključ. Dešifrovanje je inverzna transformacija kojom se od šifrovane poruke uz pomoć ključa i mehanizma za šifrovanje dobija ponovo originalni ili izvorni oblik poruke. Simetrično šifrovanje – Podrazumeva da su ključ za šifrovanje i ključ za dešifrovanje isti. Tajnost se zasniva na tajnosti ključa. Ključni problem je distribucija ključeva. Za više korisnika mora postojati više ključeva. Ovo nije pogodno za Internet. Asimetrično šifrovanje – Podrazumeva dva ključa: javni i tajni. Postoji relacija između njih. Javni ključ se šalje kroz mrežu. Tajni se unosi samo kod dešifrovanja. Postupak rada je sledeći: javni ključ se pošalje drugome i on sa njim kriptuje poruku koju vam šalje. Sa njim se ne može dekriptovati poruka. Poruku može dekriptovati samo vlasnik tajnog ključa.

Poruka se može digitalno overiti tako što pošiljalac koristi svoj tajni ključ za overu – kako svog identiteta, tako i sadržaja poruke, čime se sprečava bilo kakva izmena poruke tokom prenosa. Ako bi neko neovlašćeno dopisao ili izmenio sadržaj poruke, primalac bi uz pomoć javnog ključa pošiljaoca otkrio neregularnost u poruci, što znači da je došlo do neautorizovane izmene poruke.

Digitalni sertifikat je lična karta u cyber prostoru. Sertifikat autoriteti / sertifikaciona tela / dokazuju vaš identitet. Sertifikat mora da sadrži:

- Naziv vaše organizacije - Dodatne podatke za identifikaciju - Vaš javni ključ

II nn dd uu ss tt rr ii jj aa 44 // 22 00 00 44

69

- Datum do kog važi vaš javni ključ - Ime CA koji je izdao sertifikat - Jedinstveni serijski broj.

Ovi podaci se na kraju šifruju tajnim ključem CA.

Autentifikacija podrazumeva dokazivanje identiteta korisnika. Identitet u okviru Interneta najčešće se dokazuje korisničkim imenom i lozinkom, odnosno tajnim ključem, a u poslednje vreme i inteligentnim karticama ( smart cards ), kao savremenijim i efikasnijim mehanizmom zaštite podataka. Ugradnja elektronskih čipova u plastične kartice je tehnologija stara dvadesetak godina, ali je masovna proizvodnja i primena inteligentnih kartica relativno novija. Jezgro inteligentne kartice čine mikroprocesor i memorija, na kojoj, osim opštih podataka, može biti zapisan i tajni ključ i može biti aktiviran samo uz pomoć vlasnika kartice, kako bi se izvršio odgovarajući kriptografski algoritam.

5. KARAKTERISTIKE VIRTUELNE ORGANIZACIJE Mada je koncept virtuelne organizacije usko povezan sa računarskom tehnologijom, obezbedjenje pogodne tehnologije nije dovoljan uslov da se virtuelna organizacija učini uspešnom. Tehnologija – Informativne mreže pomažu raštrkanim kompanijama i preduzetnicima da se povežu i rade zajedno od početka do kraja. Partnerstvo se zasniva na komunikaciji putem elektronike (kompjutera) kako se ne bi stvarala potreba za pravnicima i ubrzala procedura. Virtuelna organizacija počiva na komunikacionoj tehnologiji i informatičkim mrežama koje omogućuju identifikaciju šansi, partnera i kupaca, a ove tehnologije u isto vreme obezbedjuju infrastrukturu koja omogućava saradnju Oportunizam – Partnerstava nisu trajna, neformalnog su karaktera i zato više oportuna. Virtuelna organizacija je oportuna po prirodi i može biti raspuštena i/ili reformisana relativno brzo. Kompanije će se udružiti da bi iskoristile priliku koja se ukazala na nekom tržištu i vrlo verovatno se rastati kada nestane potreba njihovog savezništva. Savršenost – Pošto svaki od partnera u projekat donosi svoju najjaču specijalnost, postoji realna mogućnost da se za “sve što postoji” kreira organizacija koja će to savršeno izvesti. Poverenje – Poverenje izmedju partnera je centralna premisa virtuelnih organizacija, pošto su svi partneri puni poverenja a njihov uspeh počiva na zajedničkoj saradnji. Ovakvi odnosi podrazumevaju da se kompanije oslanjaju jedna na drugu u velikoj meri, što zahteva veliku dozu poverenja. One dele osećanje “zajedničke sudbine”, jer svi partneri zavise jedan od drugog. Bez granica – Ovaj novi model organizacija daje novu definiciju tradicionalnih granica. Sve veća saradnja izmedju konkurenata, dobavljača i kupaca u velikoprodaji ne dozvoljava da se povuče jasna granica izmedju kompanija.

BB .. PP ee tt rr oo vv ii ćć ,, JJ .. LL aa zz ii ćć ,, jj .. CC vv ii jj aa nn oo vv ii ćć VV ii tt rr uu ee ll nn oo pp oo ss ll oo vv aa nn jj ee pp rr ee dd uu zz ee ćć aa

70

Postoji zajedničko objašnjenje zašto virtuelne organizacije postaju preovladjujuće. To su: niži opšti troškovi, fleksibilnost, minimum investicija i visoka produktivnost. Virtuelna firma, ne zarobljavajući sopstveni kapital u opremu, uredjaje i kapacitete koji joj možda neće trebati godinama može ostvariti brži rast nego tradicionalna kompanija. Posedujući samo nešto od resursa i fokusirajući se na organizacionu ekspertizu, kompanija može ostvarivati visok nivo produktivnosti dozvoljavajući svojim partnerima veću fleksiblnost. Poslovni partneri se mogu fokusiati na svoje glavno stručno područje, dok individualci mogu imati sposobnost da komuniciraju od svojih kuća.

Uspešne kompanije kao što su Dell, Gateway, Nike, Reebok, Benetton i IKEA pokazuju neke ili sve karakteristikevirtuelnih organizacija. Veliki broj malih kompanija takodje koristi principe virtuelne organizacije kako bi uspele da se uspešno da se takmiče ovim globalnim gigantima poslovanja.

10. ZAKLJUČAK Virtuelna organizacija je termin koji je ušao u modu u poslednjih nekoliko godina. Mnoge definicije su se koristile da označe ovaj pojam. Pitanje je komplikovano i po tome što se termin “virtuelno” često koristio u vezi sa virtuelnim prodavnicama, označavajući bilo koju organizaciju koja koristi Internet pre nego maloprodajni prostor na parketu za tržišne proizvode. Ova definicija uključuje veoma veliki broj firmi uglavnom baziranih na Internetu i ona se ne odnosi na organizacionu strukturu tih firmi. “Virtuelnost” je termin koji se koristi da da opiše više od jednog aspekta organizacije. Ovaj model ima tri nezavisne dimenzije virtuelnosti. Te dimenzije su: virtuelnost lokacije, virtuelnostinterfejsa i virtuelnost strukture (slika). Što je organizacija manje vezana za pojedinačnu fizičkulokaciju to je više virtuelna kada uzmemo u obzir prvu dimenziju. Sa druge strane, što organizacija više naglašava interfejs interakciju sa okruženjem koje je nefizičko (npr. World Wide Web umesto klasičnih prodavnica) više je virtuelna. Poslednja dimenzija se odnosi na strukturu organizacije. Što više organizacija zavisi od alijansi sa drugim organizacijama ili pojedincima više je virtuelna u pogledu ove treće dimenzije. Globalizacija svetskog tržišta i sve brži tehničko-tehnološki progres gotovo su u potpunosti promenili poslovno okruženje u kojem je sada sve teže planirati, a o njegovoj izvesnosti gotovo da i ne može biti reči. U savremenom, brzo menjajućem poslovnom okruženju, organizacije su suočene sa inovativnim tehnologijama, rastućim pritiskom na troškove i vreme razvoja proizvoda i promenljivim zahtevima potrošača. Put da se savladaju ove brze promene jeste da se kreira fleksibilna organizaciona struktura koja se može prilagoditi brže, često neočekivanim promenama i šansama. Klasične, krute organizacione strukture postale su relikt prošlosti i njihovo zadržavanje u nekim kompanijama označava njihovu nemoć da uvažavanjem promena osiguraju budući razvoj.

II nn dd uu ss tt rr ii jj aa 44 // 22 00 00 44

71

Virtuelna organizacija može biti uspešna i dovoljno fleksibilna samo ako je komunikacija izmedju partnera efikasna i uspostavljen neophodan nivo poverenja izmedju partnera. Ova saradnja, zasnovana na nužnom povernju, predstavlja neminovnost, jer mali broj organizacija je u stanju da odgovori izazovima turbulentnog poslovnog okruženja samostalno. Za većinu kompanija ekonomija obima će diktirati saradnju sa strateškim partnerima. Pojava integrisane globalne ekonomije u toku proslovne dekade je odraz fundamentalne promjene u strukturi industrije, odraz dramatične promjene u tehnologiji, njenoj složenosti , troškovima, i rizicima daljih tehničkih unapredjenja, odraz razvoja globalnog tehnološkog elektronskog sisitema i analognih promjena u organizacionoj strukturi preduzeća ka razvoju svjetskih organizacionih mreža poslovanja. U tom kontkstu elektronska trgovina kao rezultanta informatičkih i digitalnih tehnologija ostvarena po principu jednake dostupnosti svima i tkz. digitalne jednakosti postaje važan faktor koji novim mogućnostima i inplikacijama koje nosi na ukupan zivot i rad ljudi, kompanija i država doprinosi formiranju globalne svjetske ekonomije u kojoj bi ljudi trebalo da žive i rade lakše i bolje. Iako primjena informacionih tehnologija znatno pospešuje poslovne procese, ona nije svemoguća i mora biti u sprezi sa baznim konceptom poslovanja. Osim toga brze promjene u ovoj oblasti nose opasnost brzoga zastarevanja novih rješenja (tehnološkog, tehničkog pa i moralnog ), te je zbog toga neophodno i paralelno i sinhronizovano unapređivanje i poslovnih informatičkih rešenja, uz optimizaciju dinamike primjene i stalno praćenje razvoja razvoja, primjene i ostvarenih efekata. LITERATURA

1. Boulder, J. G.:The virtual corporation, 2. Cvijanović, Janko M :Organizacione promene, Beograd,2004. 3. Davidow, B. and Malone M.:Virtual Corporations – Business in the New

Millennium, 4. Fundamentals of B2E aplications, Mobilo City 2001 5. Ghani Rod:,The Future of WirelessBanking, IBM Global Servises 2001 6. Gejts, B.: Poslovanje brzinom misli, 2001. 7. Mishra, Iyotsna, Grant Gustafson,Mobile Commerce- Strategic

Implications for Banks, Artur D Little 2001 8. Pantović, V., Dinić S., Starčević, D.: Savremeno poslovanje i Internet

tehnologije 9. Quentin Mendoza, Staff Writer, This season for m-commerce,

Anywhereyougo.com 2000 10. Radenković, Božidar: Elektronsko poslovanje stanje i perspektive, ppt

prezentacija, specijalističke studije, 2001-2002. 11. RB General Electronic, »E-Banking system«, Zbornik radova, Vršac,

2000. 12. Tehnologije zaštite elektronskog platnog prometa, prezentacija NetseT

d.o.o., zbornik radova, Vršac, 2000. 13. Understening the fundamentals of m-commerc, Mobilo City. net 2000

BB .. PP ee tt rr oo vv ii ćć ,, JJ .. LL aa zz ii ćć ,, jj .. CC vv ii jj aa nn oo vv ii ćć VV ii tt rr uu ee ll nn oo pp oo ss ll oo vv aa nn jj ee pp rr ee dd uu zz ee ćć aa

72

14. Work Forse Mobilization, Mobilo City 2001

73