Vino Srbija

1

Република Србија

МИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ, ШУМАРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕ

Сектор за аналитику и аграрну политику Група за Виноградарство и Винарство

В И Н О Г Р А Д А Р С К И Р Е Ј О Н И С Р Б И Ј Е (границе и сортимент) Овај документ представља део Студије о рејонизацији гајења винове лозе из

седамдесетих година двадесетог века као и стање сортимента у 2008. години на основу прикупљених података за израду Виноградарског регистра*, и намењен

је изради нове рејонизације гајења винове лозе Републике Србије

*Напомена: подаци за израду Виноградарског регистра прикупљени су током 2008. године на основу добровољне пријаве података о произвођачима и виноградима

ОКТОБАР, 2008. год.

2

С А Д Р Ж А Ј

ТИМОЧКИ РЕЈОН .........................................................................................4 НИШАВСКО – ЈУЖНОМОРАВСКИ РЕЈОН ..................................................19 ЗАПАДНОМОРАВСКИ РЕЈОН .....................................................................45 ШУМАДИЈСКО – ВЕЛИКОМОРАВСКИ РЕЈОН ...........................................55 ПОЦЕРСКИ РЕЈОН ......................................................................................67 СРЕМСКИ РЕЈОН ........................................................................................71 БАНАТСКИ РЕЈОН ......................................................................................76 РЕЈОН СУБОТИЧКО – ХОРГОШКЕ ПЕШЧАРЕ ...........................................86 КОСОВСКО – МЕТОХИЈСКИ РЕЈОН ...........................................................97

3

ВИНОГРАДАРСКИ РЕЈОНИ

1 - Тимочки 2 - Нишавско-јужноморавски 3 - Западноморавски 4 - Шумадијско-великоморавски 5 - Поцерски 6 - Сремски 7 - Банатски 8 - Суботичко-хоргошки 9 – Косовски

4

ТИМОЧКИ РЕЈОН 1.1. КРАЈИНСКИ ПОДРЕЈОН 1.1.1. КЉУЧКО ВИНОГОРЈЕ 1.1.2. БРЗОПАЛАНАЧКО ВИНОГОРЈЕ 1.1.3. МИХАЈЛОВАЧКО ВИНОГОРЈЕ 1.1.4. НЕГОТИНСКО ВИНОГОРЈЕ 1.1.5. РАЈАЧКО ВИНОГОРЈЕ 1.2. КЊАЖЕВАЧКИ ПОДРЕЈОН 1.2.1. БОРСКО ВИНОГОРЈЕ 1.2.2. БОЉЕВАЧКО ВИНОГОРЈЕ 1.2.3. ЗАЈЕЧАРСКО ВИНОГОРЈЕ 1.2.4. ВРБИЧКО ВИНОГОРЈЕ 1.2.5. ЏЕРВИНСКО ВИНОГОРЈЕ

Крајински подрејон: комплекси киселих, смеђих и подзоластих земљишта доминантни су у 3 од 5 виногорја овог подрејона (брзопаланачком, михајловачком и неготинском), комплекси смоница и метаморфних смоница (у рајачком и неготинском виногорју), комплекси псеудоглеја и лесивираних земљишта (у кључком и брзопаланачком виногорју), комплекси смоница, гајњача и црвеница (само у неготинском виногорју), гајњача (само у кључком виногорју), живи песак (само у кључком виногорју), рецентни алувијум (у кључком, брзопаланачком и неготинском виногорју).

Књажевачки подрејон: комплекси смоница и метаморфних смоница доминантни су у 4 до 5 виногорја (борском, зајечарском, врбичком и џервинском), комплекси киселих, смеђих поздоластих земљишта (у бољевачком виногорју доминирају), рецентни алувијум, смеђа земљишта и рендзина (само у бољевачком виногорју).

А. Границе рејона Тимочки рејон обухвата део Источне Србије у сливовима река Дунава, Тимока и њихових притока. Са западне стране је оивичен и заклоњен планинама: Тресибаба, Ртањ, Дели Јован, Мироч и Велики Штрбац. На северној страни границу рејона чини Дунав - од Сипа до ушћа Тимока. Одатле граница иде реком Тимок до села Вељкова, а потом српско-бугарском границом све до наспрам Минићева. Граница даље иде преко села Витковца и Јаковца - потес "Подпис2, кота 544, села Јелашница - кота 355, 436 и 508, села Берчиновца и Трговишта - коте 466, 247 и 538, потеса "Лисији врх" и "Мали салаш", кота 542, села Ргошта - кота 240, поред цркве Ђаванице, преко потеса "Тупан" и "Црвени Браник" - кота 547, села Шуман Тополе, Слатине, Вине и Стогазовца, потеса "Горица", Соколовачке реке, села Лепена, потеса "Поредник", села Мањица - кота 549, потеса "Дачибаба", села Кожеља, засеока Грабовца, путем Мариновац-Г.Бела Река-Лесковац, Врбовичком и Бачевичком реком, путем Бачевица-Добрујевац, преко кота 328 и 399, путем Илино-Мирово-Луково, преко кота 491, 457, 432, 451, 420, 399, села Подгорца, путем Подгорац-Злот преко кота 524, 498, 674, 523, 656, 582, потеса "Средњак", потеса "Вељкова чука", засеока Боринац - кота 462, села Дубочана и Глоговице - кота 413 и 394, потеса "Митрина шума" - кота 291 и "Рудиште" - кота 362, преко села Сикола и путем Сиколе-Поповица-Штубик, преко коте 430 и потеса "Кожуревац" - кота 289, и даље преко потеса "Карађорђева глава", кота 233 и 266, села Вратне, кота 302 и 342, потеса "Руђина", кота 190, 121, 196, 352 и 300, реком Речком до места где се састају Цветановачка и Равна река, преко кота 152, 370, 191, 316, 113, на Великој реци и коте 398 до села Подвршке, преко потеса "Мала чука" - кота 351, потеса "Леденица", поред цркве Манастирица и преко кота 390, 405 и 321 избија на Дунав код места Сипа. Б. Границе подрејона 1.1. Крајински подрејон Обухвата северни део Тимочког рејона. Граница подрејона иде од места Сипа на Дунаву и низ ову реку све до ушћа Тимока. Одатле граница иде уз реку Тимок до наспрам села Вељкова, где избија на српско-бугарску границу и иде њоме до наспрам села Градскова. Од Градскова граница подрејона иде преко села Чокоњара и Јелашнице, преко кота 355 и 395, потеса "Смајелова коса2 и "Рготински камен" те излази на пут Рготина - Д. Бела Река до потеса "Вељкова чука". Даље граница подрејона иде преко засеока Боринац - кота 462, села Дубочана и Глоговице - кота 713 и 394, потеса "Митрина шума" - кота 291 и "Рудиште" - кота 362, преко села Сикола и путем сиколе-Поповица-Штубик, преко коте 430 и потеса "Кожуварац" - кота 289, и даље преко потеса "Карађорђева глава", кота 233 и 266, села Вратне, кота 302 и 342, птоеса "Руђина", кота 190, 121, 196, 352 и 300, реком Речком до места где се састају Цветановачка и Равна река, преко кота 152, 370, 1921, 316, 113, на Великој реци и преко коте 398 до села Подвршке и потеса "Мала чука" - 351 и "Леденица" па поред цркве Манастирице и кота 390, 405 и 321 излази на Дунав код места Сипа. 1.2. Књажевачки подрејон Обухвата јужни и југозападни део Тимочког рејона. Његова граница од места Градскова излази на српско-бугарску границу и иде њом све до наспрам Минићева. Даље граница иде преко села Витковца и Јаковца - потес "Подпис" преко коте 544, села Јелашнице, кота 355, 436 и 508, села Берчиновца и Трговишта, кота 466, 247 и 538, преко потеса "Лисијин врх2 и "Мали салаш", кота 542, села Рготша - кота 240, поред цркве Даванице, и преко потеса "Тупан" и "Црвени браник" - коте 574 до села Шуман Тополе. Одатле граница иде преко села Слатине, вине и Стогазовца, потеса "Горица", Соколовачком реком, преко села Лепена, потеса "Поредник", села Мањица - кота 549, потеса "Дачибаба", села Кожеља, засеока Грабовца, путем Мариновац - Г. Бела Река - Леновац, па заитм Врбовичком и Бачевичком реком, путем Бачевица - Добрњевац, преко кота 328 и 399, излази на пут Илино-Миково-Луково, па преко кота 491, 457, 432, 451, 420, 399 и до села Подгорца. Одатле граница иде путем Подгорац-Злот и преко кота 524, 498, 674, 523, 656, 582 до потеса "Средњак" и потеса "Вељкова чука". Граница подрејона даље иде према селу Д. Бела Река

5

а одатле путем према селу Рготини, преко потеса "Рготински камен" и Смајелова коа и кота 395 и 355, и преко села јелашнице и Чокоњара до места Градскова. Ц. Границе Виногорја У Крајинском виноградарском подрејону постоје следећа виногорја: Кључко, Брзопаланачко, Михајловачко, Неготинско и Рајачко 1.1.1. Кључко виногорје. - Обухвата северни део подрејона. Граница виногорја од села Велеснице иде Дунавом до места Сипа а потом преко кота 321, 405 и 390 допире до цркве Манастирице, а одатле преко потеса "Леденица" и "Мала чука" - кота 351, до села Подвршке и даље преко коте 398 излази на Велику Реку код кота 113 и реком кроз В. Каменицу и Велесницу излази на Дунав. По заступљености гајења винове лозе, у овом виногорју најзначајнија су села: Корбово, Ртково, М. Врбица, В. Врбица и Кладово. Винограда има још и у селима: Вајуга, Костол, Давидовац, Кладушица и Милутиновац. 1.1.2. Брзопаланачко виногорје. - Обухвата северно-источни део подрејона поред Дунава. граница виногорја иде Дунавом од Велеснице до ушћа речице која протиче кроз села Слатину и Уровицу. Узводно овом речицом граница иде до потеса "Рудине", а одатле преко кота 190, 121, 196, 352 и 300 до реке Речке и реком до места где се састају Цветановачка и Равна река. Одатле граница виногорја иде преко кота 152, 370, 370, 191, 316 и 113 на Великој Реци и даље реком кроз Велику Каменицу и Велесницу до Дунава. Најзначајнији терени за винограде налазе се на брежуљцима и заравнима изнад приобалног пута поред Дунава у атарима села Купузиште, Грабовица, Велика Каменица и Брза Паланка. 1.1.3. Михајловачко виногорје. - Налази се јужно од брзопаланачког и његов највећи део обухвата виноградске терене поред Дунава. Граница винограда иде низводно Дунавом до Душановца, а одатле путем Душановац - Дупљане - Штубик и преко потеса "Кожуварац" кота 289 и "Карађорђева глава", преко кота 233 и 266 села Вратне и кота 302 и 342 до речице која протиче кроз села Уровицу и Слатину и њеним током до Дунава. Винова лоза се највише гаји у атарима села која се налазе ближе Дунава а то су: Михајловац, Слатина, М. Каменица и Душановац. 1.1.4. Неготинско виногорје. - Заузима средишњи део подрејона и највеће је виногорје у читавном рејону. Граница виногорја је на Дунаву - од Душановца до ушћа Тимока, и узводно Тимоком до села Вељкова, где излази на државну границу према Бугарској и у долини Тимока, прелази железничку пругу и пут. Виноградарство је најјаче заступљено у Неготину, где се налазе познати локалитети - Радњево, Брестовац и Буково, и у атару села Радујевца. Виноградарство је исто тако развијено у Самариновцу и Милошеву - Локалитет "Џервин", као и у Видровцу, Мокрању, Србову, Чубри, Буковцу и Кобишници. 1.1.5. Рајачко виногорје. - Обухвата јужни део подрејона и најбољи виноградарски терени се налазе ближе реци Тимоку. Граница виногорја према југу, поклапа се са границом подрејона и налази се на потесима: "Рготински камен" и "Смајелова коса" - коте 359 и 355. Одатле граница иде перко Јелашнице, Чокоњара и Граскова до државне границе и њоме на север до наспрам села Вељкова. Ту прелази Тимок и преко кота: 88, 168, 188 и 203 и потеса "Општински гар", "Канџак брдо" и "Чука" излази на пут Неготин - Речка. Испред Речке, границе скреће преко потеса "Велике пољане" - кота 221. "Нерезина" - кота 259, "Плочника" - кота 303, "Јазвачка шума" - кота 292, "Ројароц" - кота 340, "Митрина шума" - кота 291, села Рговице - кота 413 и Дубочана, преко засеока Боринца - кота 462 и потеса "Вељкове чуке" избија на пут Д. Бела река - Рготина до потеса "Рготински камен". Гајење винове лозе је највише заступљено у атарима села Рајца, Рогљева, Речке, Смедовца и Вељкова, али га има и у другим селима - Браћевцу, Тамничу, Злокућу, Црномасници, Којилову. У Књажевачком виноградарском подрејону постоје следећа виногорја: Борско, Бољевачко, Зајечарско, Врбничко и Џервинско. 1.2.1. Борско виногорје. - Граница овог виногорја иде од ушћа Суве реке у Црни Тимок, преко кота 309. 391, 445 и 459 до потеса "Мала копита" а преко кота 486 и 224 до "Рготиског камена", где излази на пут Рготина - Д. Бела Река. Одатле граница иде преко потеса "Вељкова чука" - кота 374, и преко потеса "Средњак" и коте 395 излази на пут Д. Бела Река - Бучје и даље преко кота 582, 656, 354, 528, 674 548 и 498 на пут Бор - Злот код коте 524. Граница даље заобилази Злот и излази на пут према Подгорцу, иде њиме до коте 378, а одатле путем према Сумраковцу, пролази поред железничке станице а онда уз Црни Тимок све до ушћа Суве реке. У овом виногорју, винова лоза се највише гаји у селима Кривељ, Злот, Метовница, Бучје, Брестовац, Д. Бела Река и Шарбановац. 1.2.2. Бољевачко виногорје. - Заузима побрежје с леве и десне стране Црног Тимока. Граница виногорја иде узводно Црним Тимоком од тзв. Бабајаниног потока, до коте 184, а затим путем према Сумраковцу, прелази Злотску реку и преко коте 273 и 378 излази на пут Злот - Подгорац. Одатле граница иде преко кота 339, 399, 420, 451, 432, 457 и 491 и силази на пут Луково - Мирино - Илино, па преко коте 328 излази на пут Добрујевац - Бачевица и Бачевичком реком до ушћа Врбовачке реке, а онда узводно до села Врбовца изнад кога прелази пут Зајечар - Бољевац и преко кота 464, 467, 465, 415 и 456, низ Бабајанин поток до Црног Тимока. Винова лоза се гаји скоро у свим атарима овог виногорја, али су најзначјнија насеља Сумраковац, Бољевац, Подгорац, Добрујевац, Илино и Луково. 1.2.3. Зајечарско виногорје. - Оно захвата побрђе с обе стране Тимока. Граница виногорја иде од "Грличног венца" и поред границе према Бугарској до наспрам села Градскова, а затим преко села Чокоњара и Јелашнице до потеса "Смајелова коса" - кота 355 и 359, и "Рготиснког камена" и даље преко кота 224 и 468 до потеса "Мала копита" - кота 459. Одатле граница иде преко кота 445, 391 и 309 до ушћа Суве реке у Црни Тимок, и даље уз реку и Бабајанин поток, преко кота 456, 415, 455, 467 и 464, пресеца пут Зајечар - Бољевац у правцу Врбовца и Врбовачком реком допире до Леновца. Од Леновца граница иде Грлишком реком до њеног ушћа у Бели Тимок и преко "Грличког венца" до државне границе са Бугарском. Винова лоза се највише гаји у атарима, Зајечар, Грљан, Рготина, Вражогрнац, Грлиште, Велики Извор и Звездан.

6

1.2.4. Врбичко виногорје. - Обухвата средњи ток Белог Тимока. С јужне стране граница виногорја се налази у долини Тимока код села Јелашнице а преко коте 188 и села Равне до потеса "Петров гроб" и "Поредник". Од коте 475 граница иде преко села Мањинац - кота 549, села Кожељ, и даље путем према Мариновцу и Г. Бела Река - кота 235 и наставља путем до Леновца. Даље граница иде путем Леновац Лесковац, Грлиште и низ Грлишку реку преко Белог Тимока до потеса "Грлички венац". Одатле граница са поклапа са државном границом са Бугарском и преко села Витковца и Јаковца и потеса "Подпис" до села Јелошнице. Винова лоза се највише гаји у атарима села Врбица, Јелашница, М. Извор, Вратарница, Дебелица, Витковац, Селачка и Мариновац. 1.2.5. Џервинско виногорје. - Налази се у горњем току Белог односно Сврљишког и Трговишког Тимока, на падинама Озрена, Сврљишких планина и Старе планине. Јужна граница виногорја иде од села Ргоште, преко коте 542, потеса "Мали Салаш" и "Лисији Врх", и даље преко кота 538, 241 и 466, до села Трговишта и Берчинца. Одатле граница иде преко кота 508, 436 и 355 до села Јелашница, одатле на Бели Тимок - кота 475 до села Лепене, а затим уз Соколовачку реку до близу Д. Соколовице, и преко потеса "Горица", села Стогазовац, Вине, Слатине и Шуман Топле граница пресеца пут Књажевац - Соко Бања, па преко потеса "Црвени браник" и "Тупан" поред цркве Даванице и преко коте 240, граница долази до Сврљишког Тимока и села Ргошта. Највећа производња грожђа је у селима Васиљ, Грезна, Валевац, Трговиште, Ргоште, Берчиновац и Штитине. НЕКАДАШЊЕ СТАЊЕ СОРТИМЕНТА 1.1. Крајински подрејон

1.1.1. Кључко виногорје 1. Сорте за бела вина: Пловдина црвена, Смедеревка, Ризлинг италијански, остале сорте 2. Сорте за црна вина: Прокупац, остале сорте 3. Стоне сорте: Мускат хамбург, Афус-али, остале сорте

1.1.2. Брзопаланачко виногорје

1. Сорте за бела вина: Пловдина црвена, Смедеревка, Ризлинг италијански, остале сорте 2. Сорте за црна вина: Прокупац, остале сорте 3. Стоне сорте: Мускат хамбург, Афус-али, остале сорте

1.1.3. Михајловачко виногорје

1. Сорте за бела вина: Пловдина црвена, Смедеревка, Ризлинг италијански, остале сорте 2. Сорте за црна вина: Прокупац, Зачинак, остале сорте 3. Стоне сорте: Мускат хамбург, Афус-али, остале сорте

1.1.4. Неготинско виногорје

1. Сорте за бела вина: Пловдина црвена, Смедеревка, Ризлинг италијански, остале сорте 2. Сорте за црна вина: Прокупац, Гаме црни, Бургундац црни, Зачинак, остале сорте 3. Стоне сорте: Мускат хамбург, Афус-али, остале сорте

1.1.5. Рајачко виногорје

1. Сорте за бела вина: Пловдина црвена, Смедеревка, Ризлинг италијански, остале сорте 2. Сорте за црна вина: Прокупац, Зачинак, остале сорте 3. Стоне сорте: Мускат хамбург, Афус-али, остале сорте

1.2. Књажевачки подрејон 1.2.1. Борско виногорје

1. Сорте за бела вина: Пловдина црвена, остале сорте 2. Сорте за црна вина: Прокупац, остале сорте 3. Стоне сорте: Мускат хамбург, Афус-али, остале сорте

1.2.2. Бољевачко виногорје 1. Сорте за бела вина: Пловдина црвена, остале сорте 2. Сорте за црна вина: Прокупац, остале сорте 3. Стоне сорте: Мускат хамбург, Афус-али, остале сорте

7

1.2.3. Зајечарско виногорје 1. Сорте за бела вина: Пловдина црвена, остале сорте 2. Сорте за црна вина: Прокупац, остале сорте 3. Стоне сорте: Мускат хамбург, Афус-али, остале сорте 1.2.4. Врбичко виногорје 1. Сорте за бела вина: Пловдина црвена, остале сорте 2. Сорте за црна вина: Прокупац, остале сорте 3. Стоне сорте: Мускат хамбург, Афус-али, остале сорте 1.2.4. Џервинско виногорје 1. Сорте за бела вина: Пловдина црвена, Смедеревка, Ризлинг италијански, остале сорте 2. Сорте за црна вина: Прокупац, Гаме црни, Бургундац црни, остале сорте 3. Стоне сорте: Мускат хамбург, Афус-али, остале сорте ПРЕПОРУЧЕНИ СОРТИМЕНТ ВИНОВЕ ЛОЗЕ Сортимент рејона а) В и н с к е с о р т е - Препоручене црне: - Препоручене беле - Забрањене:

Аликант буше Бургундац бели Директно родни хибриди Бургундац црни Шардоне Франковка Емералд ризлинг Гаме црни Мускат отонел Гаме бојадисер Мускат фронтињан Каберне совињон Неопланта Каберне франк Ризлинг италијански Мерло Ризлинг рајнски Мускат хамбург Ризванац Прокупац Ркацители Саперави Силванац зелени Вранац Совињон

Зачинак Шасла бувије Шасле Трнавац црвени Жупљанка Б. Сортимент крајинског подрејона 1.1.1. Кључко виногорје а) В и н с к е с о р т е - Препоручене црне: - Препоручене беле: - Забрањене:

Аликант буше Бургундац бели Директно родни хибриди Бургундац црни Шардоне Франковка Емералд ризлинг Гаме црни Мускат отонел Гаме бојадисер Мускат фронтињан Каберне совињон Неопланта Каберне франк Ризванац Мерло Ркацители Мускат хамбург Семијон Прокупац Силванац зелени Саперави Сирмијум Вранац Смедеревка Зачинак Совињон Шасла бувије Шасле Траминац црвени Жупљанка

8

Б) С т о н е с о р т е - Препоручене: - Дозвољене: - Забрањене:

Афус-али Директно родни хибриди Београдска бесемена Београдска рана Бисерка рана Чабски бисер Грочанка Кардинал Краљица винограда Мускат хамбург Мускат италија Мускат оливер Неготински рубин Радмиловачки мускат Шасле 1.1.2. Брзопаланачко виногорје а) В и н с к е с о р т е -Препоручене црне:

-Препоручене беле: -Дозвољене црне:

-Дозвољене беле:

- Забрањене:

Аликант буше Бургундац бели Скадарка Багрина црвена Директно родни

хибриди Бургундац црни Шардоне Мословац Франковка Емералд ризлинг Пловдина црвена Гаме црни Мускат отонел Жилавка Гаме бојадисер Мускат фронтињан Каберне совињон Неопланта Каберне франк Ризлинг италијански Мерло Ркацители Мускат хамбург Семијон Прокупац Силаванц зелени Саперави Сирмиум Вранац Смедеревка Зачинак Совињон

Шасла бувије Шасле Траминац црвени б) С т о н е с о р т е - Препоручене: - Дозвољене: - Забрањене: Афус-али Директно родни хибриди

Београдска бесемена Београдска рана Бисерка рана Чабски бисер Грочанка Кардинал Краљица винограда Мускат хамбург Мускат италија Мускат оливер Неготински рубин Радмиловачки мускат 1.1.2. Михајловачко виногорје а) Винске сорте -Преопоручене црне:





хибриди Бургундац црни Шардоне Мословац Франковка Емералд ризлинг Пловдина црвена Гаме црни Мускат отонел Жилавка Гаме бојадисер Мускат фронтињан

9

Каберне совињон Неопланта Каберне франк Ризлинг италијански Мерло Ркацители Мускат хамбург Семијон Прокупац Силаванц зелени Саперави Сирмиум Вранац Смедеревка Зачинак Совињон Шасла бувије Шасла Траминац црвени Жупљанка б) С т о н е с о р т е - Препоручене: - Дозвољене: - Забрањене: Афус-али Директно родни хибриди Београдска бесемена Београдска рана Бисерка рана Чабски бисер Грочанка Кардинал Краљица винограда Мускат хамбург Мускат италија Мускат оливер Неготински рубин Радмиловачки мускат 1.1.4. Неготинско виногорје а) В и н с к е с о р т е -Препоручене црне:





хибриди Бургундац црни Шардоне Тамјаника црна Мословац Франковка Емералд ризлинг Пловдина црвена Гаме црни Мускат отонел Жилавка Гаме бојадисер Мускат фронтињан Каберне совињон Неопланта Каберне франк Ризлинг италијански Мерло Ризлинг рајнски Мускат хамбург Ризванац Прокупац Ркацители Саперави Семијон Вранац Силаванац зелени

Зачинак Сирмиум Смедеревка Совињон Шасла бувије Шасле Траминац црвени б) С т о н е с о р т е - Препоручене: - Дозвољене: - Забрањене: Афус-али Директно родни хибриди Београдска бесемена Београдска рана Бисерка рана Чабски бисер Грочанка Кардинал Краљица винограда Мускат хамбург Мускат италија Мускат оливер Неготински рубин Радмиловачки мускат

10

1.1.5. Рајачко виногорје а) В и н с к е с о р т е -Препоручене црне:





хибриди Бургундац црни Шардоне Мословац Франковка Емералд ризлинг Пловдина црвена Гаме црни Мускат отонел Жилавка Гаме бојадисер Мускат фронтињан Каберне совињон Неопланта Каберне франк Ризлинг италијански Мерло Ркацители Мускат хамбург Семијон Прокупац Силаванц зелени Саперави Сирмиум Вранац Смедеревка Зачинак Совињон Шасла бувије Шасле Траминац црвени Жупљанка б) С т о н е с о р т е - Препоручене: - Дозвољене: - Забрањене: Афус-али Директно родни хибриди Београдска бесемена Београдска рана Бисерка рана Чабски бисер Грочанка Кардинал Краљица винограда Мускат хамбург Мускат италија Мускат оливер Неготински рубин Радмиловачки мускат Шасле 1.2. Сортимент књажевачког подрејона 1.2.1. Борско виногорје а) В и н с к е с о р т е -Препоручене црне:

-Препоручене беле:

-Дозвољене црне:



Аликант буше Бургундац бели Скадарка Багрина црвена

Директно родни хибриди

Бургундац црни Шардоне Мословац Франковка Емералд ризлинг Пловдина црвена

Гаме црни Мускат отонел Жилавка Гаме бојадисер Мускат фронтињан Каберне совињон Неопланта Каберне франк Ризлинг италијански Мерло Ризлинг рајнски Мускат хамбург Ркацители Прокупац Семијон Саперави Силаванц зелени Вранац Сирмиум Зачинак Смедеревка Совињон Шасла бувије Шасле Траминац црвени Жупљанка

11

б) С т о н е с о р т е - Препоручене: - Дозвољене: - Забрањене: Афус-али Директно родни хибриди Београдска бесемена Београдска рана Бисерка рана Чабски бисер Грочанка Кардинал Краљица винограда Мускат хамбург Мускат италија Мускат оливер Неготински рубин Радмиловачки мускат Шасле 1.2.2. Бољевачко виногорје а) В и н с к е с о р т е -Препоручене црне:






хибриди Бургундац црни Шардоне Мословац Франковка Емералд ризлинг Пловдина црвена Гаме црни Мускат отонел Жилавка Гаме бојадисер Мускат фронтињан Каберне совињон Неопланта Каберне франк Ризлинг италијански Мерло Ризлинг рајнски Мускат хамбург Ркацители Прокупац Семијон Саперави Силаванц зелени Вранац Сирмиум Зачинак Смедеревка Совињон Шасла бувије Шасле Траминац црвени Жупљанка б) С т о н е с о р т е - Препоручене: - Дозвољене: - Забрањене: Афус-али Директно родни хибриди Београдска бесемена Београдска рана Бисерка рана Чабски бисер Грочанка Кардинал Краљица винограда Мускат хамбург Мускат италија Мускат оливер Неготински рубин Радмиловачки мускат Шасле 1.2.3. Зајечарско виногорје а) В и н с к е с о р т е -Препоручене црне: -Препоручене беле: -Дозвољене

црне: -Дозвољене беле:


Аликант буше Бургундац бели Скадарка Мославац Директно родни

хибриди Бургундац црни Шардоне Пловдина црвена Франковка Емералд ризлинг Жилавка Гаме црни Мускат отонел

12

Гаме бојадисер Мускат фронтињан Каберне совињон Неопланта Каберне франк Ризлинг италијански Мерло Ризлинг рајнски Мускат хамбург Ркацители Прокупац Семијон Саперави Силаванц зелени Вранац Сирмиум Зачинак Смедеревка Совињон Шасла бувије Шасле Траминац црвени Жупљанка б) С т о н е с о р т е - Препоручене: - Дозвољене: - Забрањене: Афус-али Директно родни хибриди Београдска бесемена Београдска рана Бисерка рана Чабски бисер Грочанка Кардинал Краљица винограда Мускат хамбург Мускат италија Мускат оливер Неготински рубин Радмиловачки мускат Шасле 1.2.4. Врбичко виногорје а) В и н с к е с о р т е -Препоручене црне:






хибриди Бургундац црни Шардоне Пловдина црвена Франковка Емералд ризлинг Жилавка Гаме црни Мускат отонел Гаме бојадисер Мускат фронтињан Каберне совињон Неопланта Каберне франк Ризлинг италијански Мерло Ризлинг рајнски Мускат хамбург Ркацители Прокупац Семијон Саперави Силаванц зелени Вранац Сирмиум Зачинак Смедеревка Совињон Шасла бувије Шасле Траминац црвени Жупљанка б) С т о н е с о р т е - Препоручене: - Дозвољене: - Забрањене: Афус-али Директно родни хибриди Београдска бесемена Београдска рана Бисерка рана Чабски бисер Грочанка Кардинал Краљица винограда Мускат хамбург Мускат италија Мускат оливер

13

Неготински рубин Радмиловачки мускат Шасле 1.2.5. Џервинско виногорје а) В и н с к е с о р т е

б) С т о н е с о р т е - Препоручене: - Дозвољене: - Забрањене: Афус-али Директно родни хибриди Београдска бесемена Београдска рана Бисерка рана Чабски бисер Грочанка Кардинал Краљица винограда Мускат хамбург Мускат италија Мускат оливер Неготински рубин Радмиловачки мускат Шасле

-Препоручене црне: -Препоручене беле:





хибриди Бургундац црни Шардоне Пловдина црвена Франковка Емералд ризлинг Жилавка Гаме црни Мускат отонел Гаме бојадисер Мускат фронтињан Каберне совињон Неопланта Каберне франк Ризлинг италијански Мерло Жупљанка Мускат хамбург Ркацители Прокупац Семијон Саперави Силаванц зелени Вранац Сирмиум Зачинак Смедеревка Совињон Шасла бувије Шасле Траминац црвени

14

САДАШЊЕ СТАЊЕ СОРТИМЕНТА

БОРСКО ВИНОГОРЈЕ

БЕЛЕ СОРТЕ ПОВРШИНА (ha) % ЗАСТУПЉЕНОСТИ

Италијански ризлинг 0,0603 11,72

Смедеревка 0,0603 11,72

Ризванац 0,0474 9,21

Траминац црвени 0,0474 9,21

Остало 0,0986 19,16

ЦРНЕ СОРТЕ ПОВРШИНА (ha) % ЗАСТУПЉЕНОСТИ

Тамјаника црна 0,145 28,16

СТОНЕ СОРТЕ ПОВРШИНА (ha) % ЗАСТУПЉЕНОСТИ

Мускат хамбург 0,0554 10,82

ЏЕРВИНСКО ВИНОГОРЈЕ



Шардоне 40,1251 12,50


Семијон 32,254 10,00

Совињон 19,3835 6,00

Ркацители 1,6915 0,55

Рајнски ризлинг 0,3621 0,12


Бургундац црни 32,254 10,00

Франковка 19,33 6,00

Вранац 0,7303 0,25

Прокупац 0,3895 0,10



Афус- али 0,0115 0,01

ВРБИЧКО ВИНОГОРЈЕ




Совињон 0,306 10,79


Неопланта 0,0411 1,45


Жупљанка 0,0411 1,45

15


Вранац 0,2257 7,96


/ / /

ЗАЈЕЧАРСКО ВИНОГОРЈЕ


Пловдина 0,2716 26,05




Шардоне 0,1201 11,52


Каберне совињон 0,0707 6,78



/ / /

КЉУЧКО ВИНОГОРЈЕ




Шардоне 0,2405 0,48

Совињон 0,1908 0,31

Пловдина 0,0749 0,15



Гаме 0,2717 0,50

Вранац 0,1405 0,32





Кардинал 0,07 0,11

Афус- али 0,05 0,08

Италија 0,0189 0,03

БРЗОПАЛАНАЧКО ВИНОГОРЈЕ


Совињон 0,2275 28,20


16



Остало 0,1 12,40




Вранац 0,009 1,15




Италија 0,009 1,10

МИХАЈЛОВАЧКО ВИНОГОРЈЕ


Италијански ризлинг 1,4448 16.40


Совињон 0,495 5,60




Шардоне 0,1476 1.70

Остало 0,1019 1,10


Гаме 0,97252 11,10

Вранац 0,8695 9,85



Мерло 0,53 6,00

Гаме бојадисер 0,4141 4,50

Зачинак 0,2356 2,70





Афус- али 0,0414 0,50

НЕГОТИНСКО ВИНОГОРЈЕ




Шардоне 30,46 23,80



17


Бургундац бели 0,7 0,55

Траминер 0,5642 0,45


Семијон 0,35 0,30


Совињон 0,20 0,20

Мускат отонел 0,2145 0,20

Тамјаника 0,025 0,05



Аликант буше 2,10 1,70


Португизац 1,26 1,00

Гаме 1,21713 1,00





Жупски бојадисер 0,05 0,04

Вранац 0,01 0,01




Италија 0,425 0,30

Афус- али 0,375 0,30

Београдска бесемена 0,25 0,20

Грочанка 0,25 0,20

РАЈАЧКО ВИНОГОРЈЕ



Шардоне 4,5491 4,30


Совињон 4,1849 4,00






Семијон 0,5536 0,50

Бургундац сиви 0,4344 0,40


Тамјаника 0,1953 0,20

Морава 0,1695 0,20


18



Каберне Совињон 19,7358 18,50

Гаме 15,2489 14,30




Мерло 2,5879 2,40

Зачинак 1,7422 1,60

Кадарка 0,1695 1,00



Вранац 0,6564 0,60

Каберне фран 0,5092 0,50




Мускат хамбург 1,1697 1.10


Италија 0,2675 0,25

Афус- али 0,05 0,05

19

НИШАВСКО – ЈУЖНОМОРАВСКИ РЕЈОН 2.1. АЛЕКСИНАЧКИ ПОДРЕЈОН 2.1.1. РАЖАЊСКО ВИНОГОРЈЕ 2.1.2. СОКОБАЊСКО ВИНОГОРЈЕ 2.1.3. ЖИТКОВАЧКО ВИНОГОРЈЕ 2.2. ТОПЛИЧКИ ПОДРЕЈОН 2.2.1. ПРОКУПАЧКО ВИНОГОРЈЕ 2.2.2. ДОБРИЧКО ВИНОГОРЈЕ 2.3. НИШКИ ПОДРЕЈОН 2.3.1. МАТЕЈЕВАЧКО ВИНОГОРЈЕ 2.3.2. СИЋЕВАЧКО ВИНОГОРЈЕ 2.3.3. КУТИНСКО ВИНОГОРЈЕ 2.4. НИШАВСКИ ПОДРЕЈОН 2.4.1. БЕЛОПАЛАНАЧКО ВИНОГОРЈЕ 2.4.2. ПИРОТСКО ВИНОГОРЈЕ 2.4.3. БАБУШНИЧКО ВИНОГОРЈЕ 2.5. ЛЕСКОВАЧКИ ПОДРЕЈОН 2.5.1. БАБИЧКО ВИНОГОРЈЕ 2.5.2. ПУСТОРЕЧКО ВИНОГОРЈЕ 2.5.3. ВИНАРАЧКО ВИНОГОРЈЕ 2.5.4. ВЛАСОТИНАЧКО ВИНОГОРЈЕ 2.6. ВРАЊСКИ ПОДРЕЈОН 2.6.1. СУРДУЛИЧКО ВИНОГОРЈЕ 2.6.2. ВРТОГОШКО ВИНОГОРЈЕ 2.6.3. БУШТРАЊСКО ВИНОГОРЈЕ

Алексиначки подрејон: Комплекси смоница и метаморфних смоница (у сокобањском виногорју само су они заступљени), гајњаче, које доминирају заједно са комплексом смоница и метаморфних смоница у ражањском и житковачком виногорју, комплекси киселих, смеђих и подзоластих земљишта (само у ражањском и житковачком виногорју).

Топлички подрејон: комплекси смоница и метаморфних смоница (доминирају у прокупачком и добричком виногорју), рецентни алувијум и гајњаче (само у прокупачком виногорју), комплекси киселих, смеђих и подзоластих земљишта, комплекси псеудоглеја и лесивираних земљишта (само у прокупачком виногорју).

Нишки подрејон: гајњаче (доминирају у кутинском виногорју, а у матејевачком су на другом месту), комплекси смоница и метаморфних смоница (само у матејевачком и сићевачком виногорју), комплекси рендзина, црница и смеђих земљишта (само у сићевачком виногорју и по заступљености овде су на првом месту), црвенице на терцијарним седиментима (само у матејевачком и сићевачком виногорју), комплекси киселих, смеђих и подзоластих земљишта (само у матејевачком виногорју), рецентни алувијум (само у сићевачком и кутинском виногорју), комплекси псеудоглеја и лесивираних земљишта (само у кутинском виногорју).

Нишавски подрејон: комплекси смоница и метаморфних смоница су главни типови земљишта у сва три виногорја овог подрејона, комплекси рендзина, црвеница и смеђих земљишта, рецентни алувијум (само у белопаланачком виногорју), црвенице на терцијарним седиментима (само у белопаланачком виногорју), комплекси псеудоглеја и лесивираних земљишта (само у белопаланачком виногорју).

Лесковачки подрејон: гајњаче (у бабичком виногорју, где доминирају, затим у пусторечком винарачком виногорју), комплекси псеудоглеја и лесивираних земљишта (у бабичком и власотиначком виногорју), комплекси смоница и метаморфних смоница (само у пусторечком виногорју), комплекси киселих, смеђих и подзоластих земљишта (само у власотиначком виногорју, где доминирају заједно са комплексима псеудоглеја и лесивираних земљишта), рецентни алувијум (у сва 4 виногорја, а у винарачком виногорју је по заступљености на првом месту), црвенице на терцијарним седиментима (само у бабичком виногорју, где су по пространству на првом месту).

Врањски подрејон: комплекси смоница и метаморфних смоница (у сва три виногорја, а у вртогошком доминирају), гајњаче (само у сурдуличком виногорју, где доминирају и у вртогошком виногорју, где су по пространству на последњем месту), комплекси киселих, смеђих и подзоластих земљишта (у сва три виногорја, а у буштрањском виногорју доминирају), делувијална земљишта (само у вртогошком виногорју), рецентни алувијум (само у буштрањском виногорју).

20

ГРАНИЦЕ РЕЈОНА, ПОДРЕЈОНА И ВИНОГОРЈА А. Границе рејона Рејон обухвата пространства у јужном и југоисточном делу Србије, у сливовима река Јужне Мораве, Нишаве и Топлице, на огранцима и падинама многобројних планина које оивичавају ово подручје. Рејон заузима велико пространство неправилног облика и има веома разуђене границе. Са северне стране граница рејона се налази на јужним падинама планина Буковика, Ртња, Озрена. најсевернији део границе иде путем Сталаћ-Ћичевац-Појате-Јовановац-Витошевац-Подгорац, а онда преко кота 367, 482 и 471, и потеса "Конска пољана", "Вељкова ливада" - кота 508, "Језерска коас" до села Мозгова, а одатле преко потеса "Церовачка коса" и "Огорела чука" до села Суботинца. Одатле граница иде изохипсом 300 до "Шуматовца" и преко потеса "Суви крст" - кота 402 и "Стража" до села Г.Крупац, затим путем Врело-Кравље и Топоничком реком до села Д.Паљине, преко коте 503 и села Рујник, Бреница - кота 523, Каменица - кота 639, преко потеса "Темени врх" до села Г.Матевац - потес "Бели брег", Кнез-села - потес "Градац", Јасеновика - кота 674, Грамадо - кота 605, Ореовца- кота 682, Пасјаче - кота 654, Сићева - кота 561, поред манастира Св.Петка и села Долца, Крупца - кота 589, Врандола - кота 404, Дражева, Моклишта - кота 524 и Букоровца. Доња граница води преко кота 433 и 491 до села Сињца, потеса "Остра чука" - кота 482, "Бошков врх" до села Црноклишта - кота 465 и 625 до "Јујовца" и низ реку Темштицу до "Равна" - кота 571, Сопота, потеса "Дешин трап" - кота 623 и 549 до Градашнице. Изохипсом 600 граница иде до потеса "Вонидол" и преко потеса "Читка", "Рудина", "Дрља", "Ждрело", "Било", "Корбул", "Нешков вис" и Остри врх" излази на државну границу према Бугарској. Одатле граница рејона иде изохипсом 600 и преко потеса "Сребрена", "Гојин дола" и "Бубњака" до Суковског манастира и преко Јалботине, потеса "Падежа" и Сургуља избија на пут Присјан - Пирот. Одатле граница иде изохипсом 500 преко Реснице, потеса "Дебелог дела" и "Дуге рудине", пресеца пут Д.Стрижевац - Блато и преко потеса "Чуке" избија на пут Пирот-Ниш и иде њиме до села Клисуре, а одатле преко потеса "Задиње" избија у село Дивљане. Граница даље иде преко коте 467 и 469 до Новог Села - кота 456, Вргудинца, Поповог Хана и Глоговца, и Остравичком реком до Равног Дола. Даље иде изохипсом 500 па преко села Куновице, Чукљеника, Раутова- кота 700, Радикине Баре - кота 808, Прве Кутине - кота 506, Вукманова - кота 434, Бербатова - кота 500, Д.Власа - кота 392 и 409, Кнежице, Перутине- кота 345, Малошишта -кота 368, преко 344 до Клисуре, а преко кота 539 и 542 до изохипсе 500 и истом до изнад Виландрице. Одатле граница иде преко коте 620 до села Гркиње, преко коте 392 те изохипсом 400 до Марине Кутине и Г.Власа, одакле преко Бабичког - кота 726 и 512 и Црковнице, Орашца, Градашнице, потеса "Китка" - кота 553, "Црквишта" - кота 583, "Големе падине", "Корбулице", села Ломнице, Црнатова, Крушевице и коте 386 избија на пут према Власотинцу и истим до хидроцентрале. Граница даље иде преко кота 480, 566 и 589 па преко села Ковачеве Баре и Дедине Баре долази до места Копитарци у Грделичком пољу где се граница прекида Грделичком клисуром и наставља иза Корбевачке реке - од њеног учшћа у Јужну мораву. Одатле граница иде преко коте 475, 476, 559 и 601 до села Тибуџа - кота 573, потеса "Брестовачки рид" - кота 450 и 533, до села Г.Требешиња, потеса "Гола чуке" преко кота 724 и 751 поред манастира Св.Гора и села Русце па преко коте 786 излази на пут Кленице - Трговиште. Граница рејона даље иде преко кота 698, 686 и 644, преко села Шпанчевца и Коштице, преко кота 683, 649 и 615 потеса "Стојалковске чуке" и Богдановачке реке, преко кота 597 и 618, села Неговца, Биљаче, Буштрања, Големог Дола и Алиђерца и преко потеса "Саварине" избија на пут у железничку пругу Скопље - Београд. Граница даље иде путем преко села Миратовца, Трнаве, Норче, Прешева, Ораовице, потеса "Криве њиве" - коте 563, "Забелски рид" - кота 619, М. и В. Рајинца, потеса "Црквени рид" - кота 498, "Заставе" - кота 535 и "Селишта", преко села Лучана и Левосоја, коте 491 и села Жужељице, Жбевца - кота 413 и 415, Кршевице - кота 421, Миланова - кота 552, Црног Луга, Ратаја, Г. и Д. Павловца, Краљева, Раковца, Трновца, Белог Брега и Миливојца и изохипсом 500 долази до села Седерца и Собине. Одатле граница иде преко потеса "Голи Чукар" и "Пржар" и села Мечковца, Осатице, и Моштанице до Мазараћа где је поново прекида Грделичка клисура. Граница се наставља до Ораовице према селу Војинце, преко потеса "Кордине њиве" иза В.Копашнице, потеса "Старо село" и "Костур" преко кота 383 и 368 и путем према селу Зољеву, и даље према В.Трњању, Г.Јајини, Бунуши, Дрводеље, Врановце, М.Војловце, Тогоћевце, Власе, Г.Трњане, Г. и Д. Синковце, Лесковцу, Винарцу, Миланову, Белановцу - кота 266 и преко потеса "Ћелије" - кота 332 изохипсом 300 близу села Ждеглова излази на пут Лесковац-Лебане. Одатле, преко потеса "Чуке" граница иде преко села Плоча - кота 345, Врбовца, Каменице - кота 392, Турјане - кота 408, преко потеса "Манасириште" - кота 513, Булице- кота 425 и 345, Злате, Новог Момчилова - кота 428, Старог Момчилова, потеса "Дубовска шума" - кота 461, Коњарника - кота 505, Топонице - кота 419, речице - кота 427, Лукомира - кота 398, Бериља - кота 428 и 386, потеса "Селиште" - кота 493 и изохипсом 400 граница иде изнад села Водице, Беле Воде, Ћуковца и Губетина до Д. и Г.топонице. Преко села Прекашнице - кота 466, Г.Коњуше, Виче - потеса "Липљак", граница поново излази на изохипсу 400 и преко села Баца, Калудре, Сувог Дола и Блаца излази на пут за Међухане и даље према селима Шиљомоне, Алабане, Г.Драгушу - кота 423, Д.Јошаницу, Здравиње, Д. и Г.бресницу, Г.Речицу - потеса "Голи брег" - кота 506, Доњу Речицу и преко потеса "Црвени брег и "Суве ливаде" - кота 587 до села Бајчинце, Џигоља- Кота 552, Девче, Чубуре, Крајковца - кота 546, Азбресница - кота 480, Дудулајца - кота 566, потеса "Дрвењак" - кота 603, села Дашнице - кота 434, Копривнице - кота 320 и Лоћике до потеса "Лојзиште2 и преко кота 220 путем до села Кулине. Граница рејона даље иде преко села Каменице, Лознаца, Крушја, Гредетина и Срезовачком реком допире до села Д.Љубеш, односно до коте 307 и излази на Јужну Мораву. Преко потеса "Бресја" граница излази на пут Делиград - Јасиње и даље преко села Прасковче и Постона - потеса "Младенова коса", коте 433, потеса "Гола коса" те Ражањском реком иде близу Браљине, а затим преко кота 281, 300 и 322 и потеса "Чукар" излази на железничку пругу Крушевац - Сталаћ. У оквиру овог рејона постоје три виноградарске оазе: Сокобањско, Бабушничко и Суруличко виногорје. Њихове границе се приказују у оквиру виногорја.

21

Б. Границе подрејона Нишавско-јужноморавски виноградарски рејон је подељен на шест подрејона: Алексиначки, Топлички, Нишки, Лесковачки, Нишавски и Врањски. 2.1. Алексиначки подрејон Овај подрејон обухвата виноградарске терена у доњем делу слива Јужне Мораве и у сливу реке Моравице. на источној страни граница подрејона почиње од села Дражевца на аутопуту Ниш - Београд и иде преко села Г. Крупац и потеса "Стража" и "Суви крст" - кота 402, села Шуматовца па изохипсом 300 до Суботинца. Одатле граница подрејона иде преко потеса "Огореле чуке" и "Церовачке косе", села Мозгова, потеса "Језерске косе", "Вељкове ливаде" - коте 568, "Коњске пољане" и преко кота 471, 482 и 367 излази на пут Подгорац - Витошевац - Јовановац и Појате - Ћићевац - Сталаћ. Одатле граница подрејона иде преко потеса "Чукар" и коте 322, 300 и 281 па уз ражањску реку све до потеса "Гола коса" и коте 433 иза које преко потеса "Младенове косе" излази на пут Постон - Прасковче - Јасиње - Делиград и преко потеса "Бресје" и Јужне Мораве, села Д.Љубеш - кота 307, Срезовачком реком и преко села Гредатина, крушја, Лознаца, Каменице, Кулине и потеса "Лојзиште" излази на пут Лоћика - Тешица - Дражевац. 2.2. Топлички подрејон Овај подрејон обухвата виноградарске терене у целом сливу реке Топлице и њених притока. Источна граница подрејона се налази западно од Јужне Мораве. Полази од села Кочана, иде косом изнад села Д. и Г.Дреновца, Кара - кота 313, Рога и Новог Момчилова - кота 428 и 481, затим преко Старог Момчилова, потеса "Дубовске шуме" - кота 461, Коњарника - кота 505, топонице - кота 419, Речице- кота 427, Лукомира - кота 398, Бериља - кота 428 и 381 и потеса "Соколица" - кота 493 и изохипсом 400 до изнад села Водице. Граница иде даље преко села Беле Воде, Ћуковца, Губетина до Д. и Г.топонице, а затим преко села Прекашнице - кота 466, Г.Коњуше, Виче - потес "Липњак" поново на изохипсу 400 и преко Баца, Катудре, Сувог Дола и Блаца на пут за Међухану. Преко села Шиљомане, Алабане, Г.Драгуше - кота 423, Д.Јошанице, Здравиња, Д. и Г.Бреснице , Д. и Г.Речице, потеса "Голи брег" - кота 506, "Црвени брег" и "Суве ливаде" - кота 587, села Џигоља - кота 552, Девче, Чубуре, Крајковца - кота 546, Азбресница - кота 480, Дудулајца - кота 566 и потеса "Дрвењака", граница подрејона иде на коте 603 и 434, и преко села Копривнице - кота 320, Белог Брега, Грејача, В.Дреновца, Суповца, Сеченице, М. Лалинца, крушца, Мрамора и Чапљинца поново до села Кочана. 2.3. Нишки подрејон Подрејон обухвата виноградарске терене који се налазе у широкој котлини најнижег дела слива реке Нишаве. Граница подрејона почиње са истока од села Островице - кота 577 и иде поред манастира Св.Петке - кота 239, Сићева - кота 561, Пасјаче - кота 654, Ореовца - кота 682, Грамаде - кота 605, Врела - кота 676, Јасеновика - кота 674, Кнез Села - потес "Градац", Горњег Матејевца - потес "Бели брег", Каменице - потес "Темени врх" - кота 639, Бренице - кота 523, Рујника и преко коте 503 до села Г.паљине. Одатле граница подрејона иде до Топоничке реке и њоме до села Кравља, а затим путем према Врелу и В.Крупцу, одакле низ Белобрешку реку стиже до села Дражевца и избија на аутопут Београд - Ниш. Ова саобраћајница представља границу подрејона до потеса "Курвин град" - кота 344, а ту се одваја и води преко Малошишта - кота 368, Перутине - кота 345, Кнежице, Д.Власа - коте 409 и 392, Бербатова - кота 500, Вукманова, Прве Кутине - кота 506. Радикине Баре - кота 808, Раутова - кота 700, Чукљеника, Куновице и Равног Дола, па изохипсом 500 изнад Островице поново до манастира Св. Петке. 2.4. Нишавски подрејон Подрејон обухвата виноградарске терене у горњем делу слива река Нишаве - подбрђа и доста узану котлину од српско -бугарске границе до Сићевачке клисуре. Граница подрејона се налази на путу Ниш - Пирот и од коте 571 иде поред манастира Св. Петка у правцу села Долца, Крупца - кота 589, Врандола - кота 404, Дражева, Моклишта - кота 524, Букоровца и преко кота 433 и 491 допире до села Сињца. Одатле граница иде преко потеса "Оштра чука" - кота 482, а затим преко тзв. "Бошковог врха" изнад села Црноклишта - кота 465 и 625, Југовца, реке Темшице, села Равне - кота 571, Сопота - потеса "Дешин трап" - кота 623 и 549 и Грдишнице, па изохипсом 600 преко потеса "Вонидол", "Читка", "Рудине", "Дрље", "Ждрела", "Било", "Корбул", "Нешков вис" и "Оштри врх" избија на границу према Бугарској. Одатле граница иде изохипсом 600 преко потеса "Сребрена", "Гајин дола", "Бубљака", "Шуковског манастира", "Јалботине", "Падежа" и "Сургуља", излази на пут Присјан - Пирот, а онда изохипсом 500 преко Раснице, потеса "Дебели дол" и "Дуге Рудине" пресеца пут Д.Стражевац - Блато и преко потеса "Чуке" излази на пут Пирот - Ниш. Изнад села Клисуре граница иде преко потреса "Задиње" а испод потеса "Попов врх" избија у селу Дивљану и преко кота 467 и 469, Новог Села - кота 456, а затим преко села Вргудинца, Поповог Хана и Глоговца, Островачком реком до Равног Дола и изохипсом 500 до манастира Св. Петке на путу Пирот - Ниш. 2.5. Лесковачки подрејон Овај подрејон обухвата виноградарске терене распоређене на све стране од града Лесковца у доста ширем и разуђеном подбрђу овог дела слива Јужне Мораве и њених притока. На северу граница подрејона почиње код села Клисуре недалеко од аутопута Ниш - Лесковац и преко кота 539 и 542 иде даље изоипсом 500 до изнад села Виландрице. Даље граница иде преко те 620, поред села Гркиње, преко коте 392, па изохипсом 400 до села Марине Кутине и Г.власа. Одатле граница иде преко Бабичког - кота 726 и 512, црковнице - кота 401, Орашца, Градашнице, потеса "Китке" - кота 553, "Црквишта2 - кота 583, "Големе падиен", "Корбулице", села Ломнице, Црнатова, Крушевице и коте 386 те излази на пут према Власотинцу. Овим путем граница иде до хидроцентрале, а даље преко кота 480, 566 и 589, и села Ковачеве Баре и Дедине Баре стиже до места Копитарци у Грделичком пољу, односно на Јужну Мораву. Даље граница иде преко села Ораовице, Војинце, потеса "Кордине њиве", "Старо село", "Костур", преко кота 383 и 368,

22

па према Зољеву, В.Трњану, Г.Јајини, потес "Голи Рид", Дрводеља, М.Војловац, Тогочевца, Власе, Г.Трњава, Г. и Д. Синковцу, Лесковцу, Винарцу, Миланову, Белановцу - кота 266 и преко потеса "Ћелије" - кота 332, изохипсом 300 излази на пут Лесковац - Лебане. Од села Коњина граница даље иде преко потеса "Чуке" и села Кремена, Плоча - кота 345, Врбовца, Каменице - кота 392, Турјана - кота 408, потеса "Манастириште", коте 513, потеса "Голо брдо" и села Бублице - кота 425 и 345, Злате, Н. Момчилова - кота 428, Рога, Кара - кота 313, па косом изнад Г.и Д.Дреновца, Кочана, Драшковца, Кутлеша и Чекмина до села Печењевца. 2.6. Врањски подрејон Подрејон обухвата виноградарске терене који се налазе у горњем делу слива Јужне Мораве - на побрђу с леве и десне стране ове реке. Граница подрејона почиње од ушћа Корбевачке реке у Јужну Мораву и иде преко кота 475, 476, 559 и 601 до села Тибужда - кота 573, преко потеса "Брестовачки рид" - кота 450 и 533, Г.Требешиња, "Голе Чуке", кота 724 и 751, потеса "Вељи врх" поред манастира Св.Горе, села Русца и коте 786 излази на пут Кленике - Трговиште. Одатле граница иде преко кота 698, 686 и 644 и села Шпанчевца и Коштице, а затим преко кота 683, 649 и 615, потеса "Стојлкове чуке" и "Богдановачке реке" и кота 597 и 618 до села Неговаца, Биљаче, Буштрања, Големог Дола, Алидерца и потеса "Шеварине" избија на пут и железничку пругу Скопље - Београд. Граница подрејона иде даље преко села Миратовца, Трнаве, Норче, Прешева, Ораовице, потреса "Криве њиве" - кота 563, "Зобелски рид" - кота 619, М. и В. Рајинца, потеса "Црквени рид"- кота 498, "Заставе" - кота 535, "Селишта", села Лучана и Левосаја, кота 491 и даље преко села Жужељице, Жбевца - коте 415 и 415, Кршевице - кота 421, Миланова - кота 552, Црног Луга, Ратаја, Г. и Д. Павловца, Краљева, Раковца, Трновца, Белог Брега и Миливојца, па изохипсом 500 до села Седерца и Собине. Граница иде даље преко потеса "Голи чукар" и "Пржар" и преко села Мечковца, Осатице и Моштанице граница долази до села Мазараћа и избија на Јужну Мораву. Ц. Границе виногорја У Алексиначком виноградарском подрејону постоје следећа виногорја: Ражањско, Сокобањско и Житковачко. 2.1.1. Ражањско виногорје. - Ограничено је путем Делиград - Мозгово и преко потеса "Језерска коса", "Вељкова ливада" - кота 508 и "Коњске пољане", његова граница даље иде преко кота 471, 482 и 367 те избија на пут Подгорац - Витошевац - Јовановац - Појате - Ћићевац - Сталаћ, а затим преко потеса "Чукар" недалеко од пруге Сталаћ - Крушевац иде преко кота 322, 300 и 281 и избија на Ражањску реку. Граница даље иде уз реку до иза раљине и преко потеса "Гола коса" и коте 433 до села Постона, потеса "Младенова коса", села Прасковча и Јасења и преко потеса "Бресје" излази на Јужну Мораву и завршава се код коте 307 у селу Д. Љубашу. 2.1.2. Сокобањско виногорје. - Налази се на северо-источној страни рејона и представља већу оазу. Овом виногорју припадају виноградарски терени који су оивичени путем који води од села Трубарева премa Сокобањи и иде преко села Врбовца, Рујевице, Јошанице и влашког Села - кота 501, до пута Врмџа-Мужинац-Шарбановац и даље путем према Сокобањи до близу кота 425. Одатле граница виногорја иде преко потеса "Гојново дело" и кота 546, 432 и 462 до села Богдинца, преко кота 398 и 380 до села Читлука - кота 584 и 575 где излази на пут Књажевац - Сокобања, одваја се од њега и преко коте 290 иде према селу Белом Потоку и преко потеса "Стражарнице" долази до Трубарева, односно излази на пут Сокобања - Алексинац. 2.1.3. Житковачко виногорје. - Обухвата терене источно од аутопута Ниш - Београд. Граница овог дела виногорја почиње од села Дражевца и иде путем према Г.Крупцу и Липовцу, а одатле преко кота 402 и Шуматовца изохипсом 300 долази до Суботинца и потеса "Огореле чуке" и "Церовачке косе", па путем према Мозгову и Делиграду све до Јужне Мораве. Други део овог виногорја обухвата терене западно од железничке пруге Ниш - Београд од села Лоћике, испод потеса Лојзиште" и преко коте 220, граница иде путем до села Кулине, одакле преко Каменице, Лознаца, Крушја, Гредатина и преко Срезовачке реке допире до села Д. Љубеш, односно коте 307 и Јужне Мораве. У Топличком виноградарском подрејону постоје следећа виногорја: Прокупачко и Добричко. 2.2.1. Прокупачко виногорје. - Овом виногорју припадају терени на подручју од села Бериља - кота 428 и 381 па даље граница иде преко потеса "Соколица" - кота 493, изохипсом 400 изнад села Водице, Беле Воде, Ћуковца и Губетина до Д. и Г. Топонице. Одатле граница виногорја иде преко села Прекашнице - кота 466, Г.Коњуше, Виче, потеса "Липњак" и поново излази на изохипсу 400 и преко села Баца, Катудре, Сувог дола и Блаца излази на пут који води за село Међухану, Шиљомане, Алабане, Г.Драгушу - кота 423, Д.Јошаницу, Здравиње, Д. и Г. Бресницу, Г. и Д.Речицу, и преко потеса "Голи брег" и коте 506 до места Џигоља - кота 552 - и избија на пут према Прокупљу и Појати. Граница даље иде преко Бабиог Потока - кота 337 и Топлице до кота 428 и 381 у селу Бериљу. 2.2.2. Добричко виногорје. - Ово виногорје обухвата терене с леве стране Јужне Мораве. Граница виногорја почиње код села Кочана на железничкој прузи Ниш - Лесковац и иде даље косом изнад села Д. и Г. Дреновца, Кара - кота 313, Рога и Н.Момчилова - кота 428 и 481, а затим преко Ст. Момчилова, потеса "Дубовска шума" - кота 461, Коњарника - кота 505, Топонице - кота 419, Речице - кота 427, Лукомира - кота 398, Бериља - кота 428 и 381, реке топлице и Бабиног Потока - кота 337 и избија на пут који преко Појата и Прокупља води за Џигољ. Одатле граница виногорја иде преко села Девче, Чубуре, Крајковца - кота 546, Азбреснице - кота 480, Дудулајца - кота 566, Душнице - потес "Дрвењак" и коте 603 и 434, Копривнице - кота 320, Белог Брега, Грејача, В. Дреновца, Суповца, Сеченице, Малог Лалинца, Крушца, Мрамора и Чапљинца и поново до села Кочана. У Нишком виноградарском подрејону постоје следећа виногорја: Матејевачко, Сићевачко и Кутинско. 2.3.1. Матејевачко виногорје. - Ово виногорје обухвата виноградарске терене с десне стране реке Нишаве а у близини града Ниша. Граница виногорја почиње код села Просека и иде путем који води према селу Малчи до испод потеса "Чалије", затим преко коте 440, потеса "Борујево" и "Осоја", села Грамаде - кота 605, Јасеновика - кота 674, Кнез

23

села - потеса "Градац", "Г.Матејевца" - потес "Бели брег", Каменице - потеса "Темени врх" - кота 639, Бренице - кота 523, Рујника, коте 503 и Г.Паљине до Топоничке реке. Низ реку граница иде до села Кравља, па затим путем који од њега води према Врелу и В.Крупцу одакле Белобрешком реком до Дражевца, односно аутопута Београд - Ниш. Ова саобраћајница представља границу виногорја до нивоа коте 215. Одатле се граница усмерава према селу Д.Комрену, иде периферијом града Ниша и преко Д.Врежине затвара се код железничке постаје у селу Просеку на прузи Ниш - Пирот. 2.3.2. Сићевачко виногорје. - Виногорје обухвата терене на излазу из Сићевачке клисуре и знатно се проширује идући према западу. Граница виногорја почиње од места Прве Кутине која се налази на путу Ниш - Гаџин - Хан и преко Радикине Баре - кота 808, Раутовца - кота 700, Чукљаника, Куновице, Равног Дола и Островице - изохипсом 500 до манастира Св.Петке, а потом преко Сићева - кота 561, Пасјаче - кота 654, Ореовца - кота 682 и Грамаде - кота 605 до пута Књажевац - Ниш. Одатле граница виногорја иде изнад села Малче преко потеса "Осоја" и "Борујева", преко коте 440 и потеса "Чалије" допире до пута који води према железничкој потаји, у селу Просек - кота 207. Одатле граница иде путем до села Јелашнице, затим изохипсом 250 до Нишке Бање и од ње преко коте 333 до Прве Кутине. 2.3.3. Кутинско виногорје. - Ово виногорје обухвата виноградарске терене који се налазе са јужне стране и у непосредној близини града Ниша. Граница виногорја почиње на самој периферији града, иде аутопутем до тзв. "Курвиног града" - кота 344, а затим преко Малошишта - кота 368, Перутине - кота 345, Д.Власа - кота 409 и 392, Бербатова - кота 500, Вукманова - кота 500 и Прве Кутине - кота 506 и води до заравњеног дела у долини Нишаве. Одатле граница виногорја иде саобраћајницом Насеље "Никола Тесла" - Ниш и углавном се поклапа са изохипсом 200. У Нишавском виноградарском подрејону постоје следећа виногорја: Белопаланачко, Пиротско и Бабушничко. 2.4.1. Белопаланачко виногорје. - Ово виногорје захвата терене чије се границе на западу налазе у близини манастира Св.Петке. Она даље иде преко села Долца, Крупца - кота 589, Врандола - кота 404, Дражева, Моклишта - кота 524, Дола, Букуровца и преко кота 433 и 491, села Сињца и потеса "Оштре чуке" - кота 482 и "Бошков врх" до села Црноклишта. Одатле граница иде преко Станичења, В. и М.Суводола, преко кота 609 и 676, места Понора и путем Пирот - Ниш до изнад села Клисуре. Граница виногорја даље иде преко потеса "Задиње", а испод потеса "Попов врх" и избија у село Дивљану, да би даље преко кота 467 и 489, Новог Села - кота 456, Вргудинца, Поповог Хана и Глоговца, Островичком реком допрла до Равног Дола и даље изохипсом 500 до манастира Св. Петке. Ту се граница виногорја не затвара већ најпре иде железничком пругом пирот - Ниш, а потом доњу границу чини пут с десне стране Нишаве који има правац: Градиште - Крупац - Врандол - Моклиште - Црноклиште, док с леве стране реке граница иде преко Станичења, изохипсом 400, преко Читлука и Клисуре до Каменице, а затим путем Бела Паланка - Лесковик и пругом Лесковик - Ниш до манастира Св.Петке и изохипсом 500 изнад Остравице до Равног Дола. 2.4.2. Пиротско виногорје. - Граница овог виногорја почиње код села Црноклипта - коте 465 и 625 и иде преко Југовца, реке темшице, села Равне - кота 571, Сопота, потеса "Дешин трап" - кота 623 и 549, Градишнице, па изохипсом 600, преко потеса "Вони дол", "Ћитка", "Рудине", "Дрља", "Ждрела", "Била", "Корбул", "Нешков вис" и "Оштар врх" до границе према Бугарској. Одатле граница иде изохипсом 600 преко потеса "Сребрен", "Гојин дол" и "Будљак", поред Суковског манастира, Јалботине, потеса "Падећа" и "Сургуља" излази на пут Присјан - Пирот, а затим изохипсом 500 преко Раснице, потеса "Дебели дол" и "Дуге рудине", пресеца пут Д. Стражевац - Блато и преко потеса "Чуке" излази н апут Пирот - Ниш. Овом саобраћајницом граница иде до места Понора, с тим што доњу границу с десне стране Нишаве чини пут Црноклиште - Пирот и то преко потеса "Градиште" и "Ледиње" као и коте 415, 485 и 425, а затим пут: Пирот - Бериловац - Извор - Крупац - В.Село - Градиште - Обреновац - Димитровград. С леве стране границу чини железничке пруге Димитровград - Пирот и то до Суковске реке, а затим пут прем аСукову, Војнеговцу, Петровцу, Доњој Држини, Барју, Гњилану и Пироту, те преко кота 339 и 338 изнад Нишаве до Станичења и даље преко В. и М. Суводола и кота 609 и 676 до села Понора на путу Пирот - Ниш. 2.4.3. Бабушничко виногорје. - Ово виногорје представља мању виноградарску оазу. Захвата простор оивичен од Беле Воде путем преко потеса "Свирац" до села Проваљеника, Извора - кота 579, Сурачева, Горчинца, Камбеловца, Стола, Ваве - кота 622 Калушерева - кота 564, преко коте 547 и потеса "Јеремија" до пута Бабушница - Бела Вода где се граница виногорја затвара. У Лесковачком виноградарском подрејону постоје следећа виногорја: Бабичко, Пусторечко, Винарачко и Власотиначко. 2.5.1. Бабичко виногорје. - Ово виногорје обухвата виноградарске терене на огранцима Селичевице и Бабичке Горе с десне стране Јужне Мораве. Граница виногорја почиње од села Клисуре недалеко од аутопута Ниш - Лесковац и преко кота 539 и 542 па изохипсом 500 излази изнад села Виландрице. Преко коте 620, села Гркиње, коте 392, и изохипсом 400, граница виногорја допире до Марине Кутине и Г.Власа, а одатле преко Бабичког - коте 726 и 512 и села Грковице до манастира Св. Јован. Одатле граница иде преко потеса "Колачка" - кота 460 и Г.Купиновице - кота 552 и избија на Јерсеново, потес "Дубина чука" и пут Орашац - Д.Слатина, док доња граница иде од Клисуре путем преко Чечине и коте 222 до села Грданице и Разгојне. Од коте 223 граница виногорја иде преко села Д.Локошнице, потеса "Бели брег", "Злокућана", Грајевца и Јелашнице до села Слатине. 2.5.2. Пусторечко виногорје. - Северна граница овог виногорја полази из села Кочана на железничкој прузи Лесковац - ниш и иде косом изнад Д. и Г. Дреновца, Кара - кота 313, Рога и Нов.Момчилова - кота 428, а затим путем према селима Злати и Бублици - кота 345 и 425, преко потеса "Голо брдо", коте 513, потеса "Манастириште", села Турјана - кота 408, Каменице - кота 392, Врбовца, Плоча - кота 345 и излази на пут Бојник - Лебане - Лесковац. Граница иде овом саобраћајницом све до близу места Коњина, а онда углавном изохипсом 300 преко потеса "Пржар" - кота 345 и места Душанова до Печењевца. Одатле граница иде путем у правцу села Чекмина, кутлеша и Драшковца до села Кочана где се затвара.

24

2.5.3. Винарачко виногорје. - Ово виногорје је практично представљено са три одвојене косе. - Прва се налази на простору: Печењевац, Каштавар, Подримце, Душаново, кота 345, пут испод Балановца - кота 266 који даље води према Миланову, Д.Стопањи Винарцу, Залужју, Прибоју и Дупљану до Печењеваца. Друга коса затвара простор између Лесковца, Д и Г.Синковца, Г.Трњана, Власа, Тогочевца, М.Војловца, Врановца, Дрводеља, Бамуша, Г.Јајине - потеси "Голи рид и "Осредак", па преко Кованлука опет до Лесковца. Трећа коса се налази на простору: В.Трњане, Зољево - кота 368, В.Копашница - кота 383 - потеси "Костур", "Старо село" и "Кордине њиве", и даље правцем: Војиница - Ораовица - Бели Брег - Грабовица - коте 335, 320 и 291 и села Рудара до В.Трењана и то преко потеса "Високи брег". 2.5.4. Власотиначко виногорје. - Ово виногорје заузима терене с десне стране Јужне мораве и са обе стране реке Власине. Граница виногорја иде од Д.Слатине преко Орашца, затим потеса "Градишта", "Китке" - кота 553, "Црквишта" - кота 583 и "Сивца" - кота 392. Та горња граница виногорја води даље путем прем а Власотинцу до хидроцентрале а одатле преко кота 480, 566 и 589 до села Ковачеве Баре. Граница даље иде преко села Дадине Баре и стиче до места Копитарца у Грделичком пољу. Даље граница виногорја иде од села Д.Слатина па изохипсом 200 до Стојаковца, а онда путем према Конопници, Шипави, Власотинцу, Орашју, Ладовици, Добротину - преко потеса "Плужевине" и Грделице - преко кота 254 и 364 до места Копитарца у Грделичком пољу. У Врањском виноградарском подрејону постоји следеће виногорје: Сурдуличко, Вртогошко и Буштрањско. 2.6.1. Сурдуличко виногорје. - То је мало виногорје - виноградарска оаза, која обухвата терене с обе стране реке Врле и њених притока. Ограничено је котама 415 и 462 изнад пута Владичин Хан - Сурдулица и даље преко потеса "Влашки дол" граница иде до села бачијевца, Белог Поља - кота 660 и Сурдулице, па онда избија на пут који води до села Д.Романовца. Одатле граница иде изохипсом 600 преко Масурице и Сувојнице и путем према Врању до наспрам коте 483. Даље граница иде преко села Јелашнице и коте 448 па путем Врање - Владичин Хан до кота 415 и 462. 2.6.2. Вртогошко виногорје. - Граница овог виногорја почиње од села Мазарећа и иде преко Моштаница, Осатице, Мечковца - кота 677, па преко потеса "Пржар" и "Голи чукар" изнад Врања до села Собине и Содерца. Одатле граница иде изохипсом 500 преко Миливојца, Белог Брега и Трновца, до пута који из последњег села води према Ракинцу и даље према Краљеву, Д. и Г. Павловцу и Ратају. Уз Преображењску реку граница иде до коте 724, а потом преко потеса "Гола чука", села Г.Требешиња, потеса "Брестовачки рид" - кота 533 и 450 до Тибужда - кота 573 и даље преко кота 601, 559, 476 и 475 излази на ушће Корбевачке реке у Јужну Мораву и Село Мазараћ. 2.6.3. Буштрањско виногорје. - Граница виногорја полази са коте 724 на извору Преображењске реке и иде низ реку до села Ратаја, а од овог преко Црног Луга, Миланова - кота 552, Крешевице - кота 421, Жбевца - кота 415 и 420, Жужељице, коте 491 и Левосоја до Лучана. Одатле, граница даље иде преко потеса "Селиште", "Застава" - кота 535, "Црвени рид" - кота 498, В. и М.Рајинца, "Забелског рида" - кота 613, "Криве њиве" - кота 503, села Ораовице, Прешева, Норче, Трнаве и Миратовца, па пресеца железничку пругу и аутопут Београд - Скопље, а онда преко потеса "Шеверин" и села Алиђерца, Големог Дола, Буштрања, Неговца, кота 618 и 597, потеса "Богдановачки рид" и "Стојалковске чуке", преко кота 648, 649 и 683, села Коштице и Спнчевца и кота 644, 686 и 698 излази на пут Трговиште - Кленике. Овом саобраћајницом граница виногорја иде у правцу коте 786, преко села Русца, поред манастира Св.Горе, преко потеса "Вељи врх" и коте 751 и затвара се на извору Преображенске реке. НЕКАДАШЊЕ СТАЊЕ СОРТИМЕНТА 2.1. Алексиначки виноградарски подрејон 2.1.1. Ражањско виногорје: - Сорте за бела вина: Пловдина, остале сорте - Сорте за црна вина: Прокупац, остале сорте - Сорте за стоно грожђе: Мускат хамбург, Афус-али, остале сорте 2.1.2. Сокобањско виногорје: - Сорте за бела вина: Пловдина, остале сорте - Сорте за црна вина: Прокупац, остале сорте - Сорте за стоно грожђе: Мускат хамбург, Афус-али, остале сорте 2.1.3. Житковачко виногорје: - Сорте за бела вина: Пловдина, Ризлинг италијански, остале сорте - Сорте за црна вина: Прокупац, Гаме црни, остале сорте - Сорте за стоно грожђе: Мускат хамбург, Афус-али, остале сорте 2.2. Топлички виноградарски подрејон 2.2.1. Прокупачко виногорје: - Сорте за бела вина: Пловдина, остале сорте - Сорте за црна вина: Прокупац, остале сорте - Сорте за стоно грожђе: Мускат хамбург, Афус-али, остале сорте

25

2.2.2. Добричко виногорје: - Сорте за бела вина: Пловдина, остале сорте - Сорте за црна вина: Прокупац, остале сорте - Сорте за стоно грожђе: Мускат хамбург, Афус-али, остале сорте 2.3. Нишки виноградарски подрејон 2.3.1. Матејевачко виногорје: - Сорте за бела вина: Пловдина, остале сорте - Сорте за црна вина: Прокупац, остале сорте - Сорте за стоно грожђе: Мускат хамбург, Афус-али, остале сорте 2.3.2. Сићевачко виногорје: - Сорте за бела вина: Пловдина, Ризлинг италијански, остале сорте - Сорте за црна вина: Прокупац, Гаме црни, остале сорте - Сорте за стоно грожђе: Мускат хамбург, Афус-али, остале сорте 2.3.3. Кутинско виногорје: - Сорте за бела вина: Пловдина, Смедеревка, Ризлинг италијански, остале сорте - Сорте за црна вина: Прокупац, Гаме црни, остале сорте - Сорте за стоно грожђе: Мускат хамбург, Афус-али, остале сорте 2.4. Нишавки виноградарски подерјон 2.4.1. Белопаланачко виногорје: - Сорте за бела вина: Пловдина, Ризлинг италијански, остале сорте - Сорте за црна вина: Прокупац, остале сорте - Сорте за стоно грожђе: Мускат хамбург, Афус-али, остале сорте 2.4.2. Пиротско виногорје: - Сорте за бела вина: Пловдина, остале сорте - Сорте за црна вина: Прокупац, Гаме црни, остале сорте - Сорте за стоно грожђе: Мускат хамбург, Афус-али, остале сорте 2.4.3. Бабушничко виногорје: - Сорте за бела вина: Пловдина, остале сорте - Сорте за црна вина: Прокупац, остале сорте - Сорте за стоно грожђе: Мускат хамбург, Афус-али, остале сорте 2.5. Лесковачки виноградарски подрејон 2.5.1. Бабичко виногорје - Сорте за бела вина: Пловдина, остале сорте - Сорте за црна вина: Прокупац, остале сорте - Сорте за стоно грожђе: Мускат хамбург, Афус-али, остале сорте 2.5.2. Пусторечко виногорје - Сорте за бела вина: Пловдина, остале сорте - Сорте за црна вина: Прокупац, остале сорте - Сорте за стоно грожђе: Мускат хамбург, Афус-али, остале сорте 2.5.3. Винарачко виногорје - Сорте за бела вина: Пловдина, Смедеревка, Ризлинг италијански, остале сорте - Сорте за црна вина: Прокупац, Гаме црни, Бургундац црни, остале сорте - Сорте за стоно грожђе: Мускат хамбург, Афус-али, остале сорте 2.5.4. Власотиначко виногорје - Сорте за бела вина: Пловдина, Смедеревка, Ризлинг италијански, остале сорте - Сорте за црна вина: Прокупац, Гаме црни, остале сорте - Сорте за стоно грожђе: Мускат хамбург, Афус-али, остале сорте

26

2.6. Врањски виноградарски подрејон 2.6.1. Сурдуличко виногорје - Сорте за бела вина: Пловдина, остале сорте - Сорте за црна вина: Прокупац, остале сорте - Сорте за стоно грожђе: Мускат хамбург, Афус-али, остале сорте 2.6.2. Вртoгошко виногорје - Сорте за бела вина: Пловдина, остале сорте - Сорте за црна вина: Прокупац, Гаме црни, остале сорте - Сорте за стоно грожђе: Мускат хамбург, Афус-али, остале сорте 2.6.3. Буштрањско виногорје - Сорте за бела вина: Пловдина, остале сорте - Сорте за црна вина: Прокупац, остале сорте - Сорте за стоно грожђе: Мускат хамбург, Афус-али, остале сорте ПРЕПОРУЧЕНИ СОРТИМЕНТ ВИНОВЕ ЛОЗЕ А. Сортимент рејона а) В и н с к е с о р т е -Препоручене црне:


-Дозвољене беле: - Забрањене:

Аликант буше Бургундац бели Мославац Директно родни

хибриди Барбера Шардоне Пловдина црвена Бургундац црни Емералд ризлинг Жилавка Франковка Мускат отонел Гаме црни Мускат фронтињан Гаме бојадисер Малвазија бела Каберне совињон Неопланта Каберне франк Пловдина црвена Мерло Ризлинг италијански Мускат хамбург Ризлинг рајнски Прокупац Ризванац Саперави Ркацители Теран црни Семијон Вранац Силванац зелени Сирмиум Смедеревка Совињон Шасле Траминац црвени Жупљанка б) С т о н е с о р т е - Препоручене: - Дозвољене: - Забрањене: Афус-али Директно родни хибриди Београдска бесемена Београдска рана Бисерка рана Чабски бисер Грочанка Кардинал Краљица винограда Мускат хамбург Мускат италија Мускат оливер Неготински рубин Радмиловачки мускат Шасле

27

2.1. Сортимент алексиначког подрејона

2.1.1. Ражањско виногорје а) В и н с к е с о р т е -Препоручене црне:





2.1.2. Сокобањско виногорје а) В и н с к е с о р т е -Препоручене црне: -Препоручене беле: -Дозвољене

црне: -Дозвољене беле: - Забрањене:


хибриди Барбера Шардоне Пловдина црвена Бургундац црни Емералд ризлинг Жилавка Франковка Мускат отонел Гаме црни Мускат фронтињан Гаме бојадисер Малвазија бела Каберне совињон Неопланта Каберне франк Пловдина црвена Мерло Ризлинг италијански Мускат хамбург Ризлинг рајнски Прокупац Ризванац Саперави Ркацители Теран црни Семијон Вранац Силванац зелени Сирмиум Смедеревка Совињон Шасле Траминац црвени Жупљанка

28


2.1.3. Житковачко виногроје а) В и н с к е с о р т е -Препоручене црне:





29

2.2. Сортимент топличког подрејона

2.2.1. Прокупачко виногорје а) В и н с к е с о р т е -Препоручене црне:


-Дозвољене црне: -Дозвољене беле: - Забрањене:



2.2.2. Добричко виногорје а) В и н с к е с о р т е -Препоручене црне:




хибриди Барбера Шардоне Пловдина црвена Бургундац црни Емералд ризлинг Жилавка Франковка Мускат отонел Гаме црни Мускат фронтињан Гаме бојадисер Малвазија бела Каберне совињон Неопланта Каберне франк Пловдина црвена Мерло Ризлинг Мускат хамбург Ризлинг италијански Прокупац Ризлинг рајнски Саперави Ризванац Теран црни Ркацители Вранац Семијон Силванац зелени Сирмиум Смедеревка Совињон Шасле

30

Траминац црвени Жупљанка б) С т о н е с о р т е - Препоручене: - Дозвољене: - Забрањене: Афус-али Директно родни хибриди Београдска бесемена Београдска рана Бисерка рана Чабски бисер Грочанка Кардинал Краљица винограда Мускат хамбург Мускат италија Мускат оливер Неготински рубин Радмиловачки мускат Шасле

2.3. Сортимент нишког подрејона

2.3.1. Матејевачко виногорје а) В и н с к е с о р т е -Препоручене црне:




хибриди Барбера Шардоне Жилавка Бургундац црни Емералд ризлинг Франковка Мускат отонел Гаме црни Мускат фронтињан Гаме бојадисер Малвазија бела Каберне совињон Неопланта Каберне франк Пловдина црвена Мерло Ризлинг италијански Мускат хамбург Ризлинг рајнски Прокупац Ризванац Саперави Ркацители Теран црни Семијон Вранац Силванац зелени Сирмиум Смедеревка Совињон Шасле Траминац црвени Жупљанка б) С т о н е с о р т е - Препоручене: - Дозвољене: - Забрањене: Афус-али Директно родни хибриди Београдска бесемена Београдска рана Бисерка рана Чабски бисер Грочанка Кардинал Краљица винограда Мускат хамбург Мускат италија Мускат оливер Неготински рубин Радмиловачки мускат Шасле

31

2.3.2. Сићевачко виногорје а) В и н с к е с о р т е -Препоручене црне:




хибриди Барбера Шардоне Жилавка Бургундац црни Емералд ризлинг Франковка Мускат отонел Гаме црни Мускат фронтињан Гаме бојадисер Малвазија бела Каберне совињон Неопланта Каберне франк Пловдина црвена Мерло Ризлинг италијански Мускат хамбург Ризлинг рајнски Прокупац Ризванац Саперави Ркацители Теран црни Семијон Вранац Силванац зелени Сирмиум Смедеревка Совињон Шасле Траминац црвени Жупљанка б) С т о н е с о р т е - Препоручене: - Дозвољене: - Забрањене: Афус-али Директно родни хибриди Београдска бесемена Београдска рана Бисерка рана Чабски бисер Грочанка Кардинал Краљица винограда Мускат хамбург Мускат италија Мускат оливер Неготински рубин Радмиловачки мускат Шасле

2.3.3. Кутинско виногорје а) В и н с к е с о р т е -Препоручене црне:




хибриди Барбера Шардоне Жилавка Бургундац црни Емералд ризлинг Франковка Мускат отонел Гаме црни Мускат фронтињан Гаме бојадисер Малвазија бела Каберне совињон Неопланта Каберне франк Пловдина црвена Мерло Ризлинг италијански Мускат хамбург Ризлинг рајнски Прокупац Ризванац Саперави Ркацители Теран црни Семијон Вранац Силванац зелени Сирмиум Смедеревка Совињон Шасле Траминац црвени Жупљанка

32


2.4. Сортимент нишавског подрејона

2.4.1. Белопаланачко виногорје а) В и н с к е с о р т е -Препоручене црне:




хибриди Барбера Шардоне Жилавка Бургундац црни Емералд ризлинг Пловдина црвена Франковка Мускат отонел Гаме црни Мускат фронтињан Гаме бојадисер Малвазија бела Каберне совињон Неопланта Каберне франк Пловдина црвена Мерло Ризлинг италијански Мускат хамбург Ризлинг рајнски Прокупац Ризванац Саперави Ркацители Теран црни Семијон Вранац Силванац зелени Сирмиум Смедеревка Совињон Шасле Траминац црвени Жупљанка б) С т о н е с о р т е - Препоручене: - Дозвољене: - Забрањене: Афус-али Директно родни хибриди Београдска бесемена Београдска рана Бисерка рана Чабски бисер Грочанка Кардинал Краљица винограда Мускат хамбург Мускат италија Мускат оливер Неготински рубин Радмиловачки мускат Шасле

33

2.4.2. Пиротско виногорје а) В и н с к е с о р т е -Препоручене црне:





2.4.3. Бабушничко виногорје а) В и н с к е с о р т е -Препоручене црне:




Аликант буше Бургундац бели Мославац Директно родни хибриди Барбера Шардоне Жилавка Бургундац црни Емералд ризлинг Пловдина црвена Франковка Мускат отонел Гаме црни Мускат фронтињан Гаме бојадисер Малвазија бела Каберне совињон Неопланта Каберне франк Пловдина црвена Мерло Ризлинг италијански Мускат хамбург Ризлинг рајнски Прокупац Ризванац Саперави Ркацители Теран црни Семијон Вранац Силванац зелени Сирмиум Смедеревка Совињон Шасле Траминац црвени Жупљанка

34

б) С т о н е с о р т е - Препоручене: - Дозвољене: - Забрањене: Афус-али Директно родни хибриди Београдска бесемена Београдска рана Бисерка рана Чабски бисер Грочанка Кардинал Краљица винограда Мускат хамбург Мускат италија Мускат оливер Неготински рубин Радмиловачки мускат Шасле 2.5. Сортимент лесковачког подрејона 2.5.1. Бабичко виногорје а) В и н с к е с о р т е -Препоручене црне:





35

2.5.2. Пусторечко виногорје а) В и н с к е с о р т е -Препоручене црне:



Аликант буше Бургундац бели Мославац Директно родни хибриди Барбера Шардоне Жилавка Бургундац црни Емералд ризлинг Пловдина црвена Франковка Мускат отонел Гаме црни Мускат фронтињан Гаме бојадисер Малвазија бела Каберне совињон Неопланта Каберне франк Пловдина црвена Мерло Ризлинг италијански Мускат хамбург Ризлинг рајнски Прокупац Ризванац Саперави Ркацители Теран црни Семијон Вранац Силванац зелени Сирмиум Смедеревка Совињон Шасле Траминац црвени Жупљанка Бургундац бели Шардоне б) С т о н е с о р т е - Препоручене: - Дозвољене: - Забрањене: Афус-али Директно родни хибриди Београдска бесемена Београдска рана Бисерка рана Чабски бисер Грочанка Кардинал Краљица винограда Мускат хамбург Мускат италија Мускат оливер Неготински рубин Радмиловачки мускат Шасле 2.5.3. Винарачко виногорје а) В и н с к е с о р т е -Препоручене црне:




Аликант буше Бургундац бели Мославац Директно родни хибриди Барбера Шардоне Жилавка Бургундац црни Емералд ризлинг Франковка Мускат отонел Гаме црни Мускат фронтињан Гаме бојадисер Малвазија бела Каберне совињон Неопланта Каберне франк Пловдина црвена Мерло Ризлинг италијански Мускат хамбург Ризлинг рајнски Прокупац Ризванац Саперави Ркацители Теран црни Семијон Вранац Силванац зелени Сирмиум Смедеревка Совињон Шасле Траминац црвени

36

Жупљанка Бургундац бели Шардоне б) С т о н е с о р т е - Препоручене: - Дозвољене: - Забрањене: Афус-али Директно родни хибриди Београдска бесемена Београдска рана Бисерка рана Чабски бисер Грочанка Кардинал Краљица винограда Мускат хамбург Мускат италија Мускат оливер Неготински рубин Радмиловачки мускат Шасле 2.5.4. Власотиначко виногорје а) В и н с к е с о р т е -Препоручене црне:




хибриди Барбера Шардоне Жилавка Бургундац црни Емералд ризлинг Франковка Мускат отонел Гаме црни Мускат фронтињан Гаме бојадисер Малвазија бела Каберне совињон Неопланта Каберне франк Пловдина црвена Мерло Ризлинг италијански Мускат хамбург Ризлинг рајнски Прокупац Ризванац Саперави Ркацители Теран црни Семијон Вранац Силванац зелени Сирмиум Смедеревка Совињон Шасле Траминац црвени Жупљанка Бургундац бели Шардоне б) С т о н е с о р т е - Препоручене: - Дозвољене: - Забрањене: Афус-али Директно родни хибриди Београдска бесемена Београдска рана Бисерка рана Чабски бисер Грочанка Кардинал Краљица винограда Мускат хамбург Мускат италија Мускат оливер Неготински рубин Радмиловачки мускат Шасле

37

2.6. Сортимент врањског подрејона 2.6.1. Сурдуличко виногорје а) В и н с к е с о р т е -Препоручене црне:




Аликант буше Бургундац бели Мославац Директно родни хибриди Барбера Шардоне Жилавка Бургундац црни Емералд ризлинг Пловдина црвена Франковка Мускат отонел Гаме црни Мускат фронтињан Гаме бојадисер Малвазија бела Каберне совињон Неопланта Каберне франк Пловдина црвена Мерло Ризлинг италијански Мускат хамбург Ризлинг рајнски Прокупац Ризванац Саперави Ркацители Теран црни Семијон Вранац Силванац зелени Сирмиум Смедеревка Совињон Шасле Траминац црвени Жупљанка Бургундац бели Шардоне б) С т о н е с о р т е - Препоручене: - Дозвољене: - Забрањене: Афус-али Директно родни хибриди Београдска бесемена Београдска рана Бисерка рана Чабски бисер Грочанка Кардинал Краљица винограда Мускат хамбург Мускат италија Мускат оливер Неготински рубин Радмиловачки мускат Шасле 2.6.2. Вртогошко виногорје а) В и н с к е с о р т е -Препоручене црне:




Аликант буше Бургундац бели Мославац Директно родни хибриди Барбера Шардоне Жилавка Бургундац црни Емералд ризлинг Пловдина црвена Франковка Мускат отонел Гаме црни Мускат фронтињан Гаме бојадисер Малвазија бела Каберне совињон Неопланта Каберне франк Пловдина црвена Мерло Ризлинг италијански Мускат хамбург Ризлинг рајнски Прокупац Ризванац Саперави Ркацители Теран црни Семијон Вранац Силванац зелени Сирмиум Смедеревка Совињон

38

Шасле Траминац црвени Жупљанка Бургундац бели Шардоне б) С т о н е с о р т е - Препоручене: - Дозвољене: - Забрањене: Афус-али Директно родни хибриди Београдска бесемена Београдска рана Бисерка рана Чабски бисер Грочанка Кардинал Краљица винограда Мускат хамбург Мускат италија Мускат оливер Неготински рубин Радмиловачки мускат Шасле 2.6.3. Буштрањско виногорје а) В и н с к е с о р т е -Препоручене црне:




хибриди Барбера Шардоне Жилавка Бургундац црни Емералд ризлинг Пловдина црвена Франковка Мускат отонел Гаме црни Мускат фронтињан Гаме бојадисер Малвазија бела Каберне совињон Неопланта Каберне франк Пловдина црвена Мерло Ризлинг италијански Мускат хамбург Ризлинг рајнски Прокупац Ризванац Саперави Ркацители Теран црни Семијон Вранац Силванац зелени Сирмиум Смедеревка Совињон Шасле Траминац црвени Жупљанка Бургундац бели Шардоне б) С т о н е с о р т е - Препоручене: - Дозвољене: - Забрањене: Афус-али Директно родни хибриди Београдска бесемена Београдска рана Бисерка рана Чабски бисер Грочанка Кардинал Краљица винограда Мускат хамбург Мускат италија Мускат оливер Неготински рубин Радмиловачки мускат Шасле

39


РАЖАЊСКО ВИНОГОРЈЕ

БЕЛЕ СОРТЕ ПОВРШИНА % ЗАСТУПЉЕНОСТ




Шардоне 17,351 11,69






ЦРНЕ СОРТЕ ПОВРШИНА (ha) % ЗАСТУПЉЕНОСТ



Вранац 0,47 0,32


Мерло 0,041 0,03


СТОНЕ СОРТЕ ПОВРШИНА % ЗАСТУПЉЕНОСТ

Кардинал 0,03004 0,02


ОСТАЛО 1,6372 2,43

СОКОБАЊСКО ВИНОГОРЈЕ

БЕЛЕ СОРТЕ ПОВРШИНА (ha) % ЗАСТУПЉЕНОСТ

/ / /


Прокупац 0,1500 100,00

СТОНЕ СОРТЕ ПОВРШИНА (ha) % ЗАСТУПЉЕНОСТ

/ / /

ЖИТКОВАЧКО ВИНОГОРЈЕ





Вранац 0,2122 27,98


/ / /

40

ПРОКУПАЧКО ВИНОГОРЈЕ


Пловдина 0,0991 45,16


Прокупац 0,1204 54,84


/ / /

ДОБРИЧКО ВИНОГОРЈЕ


Пловдина 0,1902 30,35


Прокупац 0,4365 69,65


/ / /

МАТЕЈЕВАЧКО ВИНОГОРЈЕ


Пловдина 29,0384 61,20



Ркатицели 0,5984 1,20

Шардоне 0,5116 1,10



Вранац 1,7783 3,80







СИЋЕВАЧКО ВИНОГОРЈЕ


Пловдина 17,5253 48,38

Жупљанка 8,1724 22,56


Шардоне 1 2,76

41


Сирмијум 0,4014 1,11





Вранац 1,3168 3,64





Афус али 0,5482 1,51

Италија 0,0968 0,27

ОСТАЛО 0,5967 1,65

КУТИНСКО ВИНОГОРЈЕ


Пловдина 0,9297 48,32



Прокупац 0,6762 35,14

Вранац 0,095 4,94




/ / /

БЕЛОПАЛАНАЧКО ВИНОГОРЈЕ


Пловдина 0,4937 85,65





/ / /

ПИРОТСКО ВИНОГОРЈЕ




42




Прокупац 0,1372 11,00


Вранац 0,0299 2,30



БАБИЧКО ВИНОГОРЈЕ



Шардоне 0,1275 11,12


Прокупац 0,2551 22,24

Вранац 0,1 8,72



Италија 0,15 13,01

Афус-али 0,15 13,01

ПУСТОРЕЧКО ВИНОГОРЈЕ






Шардоне 0,0273 0,85



Прокупац 1,8897 58,80





ОСТАЛО 0,2147 6,67

ВИНАРАЧКО ВИНОГОРЈЕ


Пловдина 0,0495 100,00

43


/ / /


/ / /

ВЛАСОТИНАЧКО ВИНОГОРЈЕ




Совињон 0,9831 5,56


Шардоне 0,4289 2,43

Тамјаника Бела 0,218 1,20





Прокупац 3,9019 22,07

Вранац 0,8805 4,98






Афус Али 0,218 1,23

ОСТАЛО 1,7 9,62

ВРТОГОШКО ВИНОГОРЈЕ




Прокупац 0,2369 18,12


Афус Али 0,321 24,56

Италија 0,2316 17,72



ОСТАЛО 0,048 3,70

БУШТРАЊСКО ВИНОГОРЈЕ

44


Шардоне 19,5 53,20









Вранац 0,5581 1,50




Афус Али 0,275 0,75

Италија 0,275 0,75


ОСТАЛО 0,0568 0,16

45

ЗАПАДНОМОРАВСКИ РЕЈОН 3.1. ЧАЧАНСКИ ПОДРЕЈОН 3.1.1. ЉУБИЧКО ВИНОГОРЈЕ 3.1.2. ЈЕЛИЧКО ВИНОГОРЈЕ 3.2. КРУШЕВАЧКИ ПОДРЕЈОН 3.2.1. ТРСТЕНИЧКО ВИНОГОРЈЕ 3.2.2. ТЕМНИЋКО ВИНОГОРЈЕ 3.2.3. РАСИНСКО ВИНОГОРЈЕ 3.2.4. ЖУПСКО ВИНОГОРЈЕ Чачански подрејон: комплекси смоница и метаморфних смоница, који доминирају у оба виногорја (у љубићком виногорју су само они и заступљени), комплекси киселих, смеђих и подзоластих земљишта (само у јеличком виногорју). Крушевачки подрејон: комплекси смоница и метаморфних смоница (налазе се у 3 од 4 виногорја, а у трстеничком темнићком виногорју доминирају), гајњаче (у жупском виногорју преовлађују, а има их и у темнићком и у расинском виногорју), комплекси киселих, смеђих и подзоластих земљишта (у трстеничком, темнићком и жупском виногорју), рецентни алувијум (у расинском виногорју доминира, а налази се и у трстеничком и темнићком виногорју), комплекси псеудоглеја и лесивираних земљишта (у трстеничком и расинском виногорју). ГАНИЦЕ РЕЈОНА, ПОДРЕЈОНА И ВИНОГОРЈА А. Границе рејона Рејон се налази у централном и западном делу Србије у сливу реке Западне Мораве и њених притока. Оивичен је планинама - са северене стране то су Вујан, Котленик, Гледићске планине и Јухор, а са јужне стране планине Јелица, Столови, Гоч, Копаоник и Јастребац. Рејон је у западном делу сужен и има обелећје оазе, док је у источном делу јако проширен - од Кпаоника на југу до Велике Мораве на северо-истоку. Граница рејона иде од Овчарско-Кабларске клисуре преко села Вранића, Милићевца и Тешића, па преко коте 253, затим села Брђана и коте 478, 474 и 432 до села Горње Трепче. Одатле граница иде преко села Остре и коте 491, преко засеока Галовићи, Стојаковца, Чекеревца, Глишића, Сокића и Бачевића, пресеца пут Чачак-Кнић код коте 335, па преко засеока Вољавча и кота 325, 351 и 268 до засеока Срндаћевца, Трњанца и Гајчана и дање преко кота 403 и 308 до изнад села Церјана и Милочаја до тзв. "Горелог поља", одакле наступају за виноградарство неповољни терени, па се граница прекида. Граница рејона се наставља од потеса "Грабовачко брдо" код Трстеника - кота 436 па преко потеса "Вељково брдо" - кота 403, "Збеговиште" - кота 537, "Крива коса", "Сува чука", затим преко косе знване "Погорелац" иде до коте 450 надалеко од села Лепојевића. Одатле граница рејона иде преко коте 407 па затим на пут Пољана-Белушић, преко места званог В. Благотин - кота 490 до села Мале Крушевице - кота 318 и Карановчића где избија на пут Д. Крчин-Пајковац-Орашје. Одатле граница иде преко потеса "Чукара", коте 879, села Богданце, јужно од манастира Св. Николе, коте 189, потеса "Баранов гај" и излази на пут: Својново-Обреж-Бачина, а одатле преко потеса "Грабовац", "Нерезина" и "Брестовац" и коте 190 излази на пут кроз села Бошњане и даље преко Западне Мораве до села Макрешане, коте 270 и преко села Текије излази на пут који води за Каоник, В, Шиљеговац, Здравиње, Дворане, Трмчаре и Ломницу. Граница рејона иде даље преко села Гаревине, Д. и Г. Злегиња, Суботинца, Вражогрнца, Трновца, Доброљубаца, Шљивова, Мале Врбнице, Ботуње, Лесеноваца, Д. и Г. Вратара, Лесковице, Веље Главе, Братића и Рађевштице до коте 357 и села Бучја. Одатле граница рејона иде преко коте 325 и села Јасикова и Црнишева, потеса "Козник", коте 401, потеса "Равниште", коте 290 и потеса "Кућиште" и допире до пута Трстеник-Врњачка Бања где се прекида. Граница рејона се наставља од коте 213 и иде уз Самаилску реку и преко села Лакчанице, Петнице, Премеће, Рајца - кота 566, Бањице - кота 433, Трнаве - кота 404 и Атенице - кота 446 до Овчарско-кабларске клисуре. Б. Границе подрејона 3.1. Чачански подрејон Граница подрејона иде од Овчарско-кабларске клисуре преко Вранића, Милићевца и Тешића, излази на коту 253 па преко села Брђана и кота 478, 474 и 432 до села Горња Трепча. Одатле, преко села Остре и коте 4912, граница подрејона иде преко засеока Галовићи, Стојаковца, Чекеровца, Глишића, Сокића и Бачевића, пресеца пут Чачак - Кнић код коте 335, па преко засеока вољавча и кота 325, 351 и 268 до засеока Срндаћевца, Трњанца и Гајчана и даље преко кота 403, и 308 до изнад села Церјана и Милочаја до потеса званог "Горело поље". Одатле граница подрејона иде на југ и пролази на десну страну Западне Мораве и иде на коту 213 те уз Самаилску реку и преко села Лакчанице, Песпнице, Премеће, Рајца - кота 566, Бањице - кота 433, Трнаве - кота 404 и Атенице - кота 446, до Овчарско-кабларске клисуре. 3.2. Крушевачки подрејон Граница подрејона полази са пута Трстеник - Врњачка Бања иде преко потеса "Грабовачко брдо" - кота 436 па даље преко потеса "Вељково брдо" - кота 403, "Збеговиште" - кота 537, "Крива коса", "Сува чука", и "Погорелац" до коте 450 недалеко од села Лапојевића. Одатле граница подрејона иде преко коте 407, излази на пут Пољна - Белушић, преко села В. Благатин - кота 490, М. Крушевица - кота 318 и Карачовчића где излази на пут: Д. Крчин - Пајковац - Орашје. Даље граница иде преко потеса "Чукар" коте 879, села Богданце, и јужно од манастира Св. Николе, преко коте 189 и потеса "Баранов гај" улази на пут: Својиново - Обреж - Бачина, а затим преко потеса "Грабовац", "Нерезина" и "Брестовац" и коте 190 иде на пут за село Бошњане. Од Бошњана, граница иде на Западну Мораву, прелази реку, иде

46

до села Макрешана, преко коте 270 и села Табије излази на пут који води за Каоник, В. Шиљеговац, Здравиње, Дворане, Трмчаре и Ломницу. Одатле преко села Гаревине, Доњег Злегиња, Суботинца, Вражогрнца, Трновца, Доброљубаца, Шљивова, Мале Врбнице, Ботуње, Лесеновца, Д. Вратара, Г. Вратара, Лесковице, Веље Главе, Братића и Рађевштице до коте 357 и села Бучја. Даље граница подрејона иде преко коте 325, села Јасикова и Црнишева, потеса "Козник", коте 401, потеса "Равниште", коте 290 и преко потеса "Кућиште" излази на пут Трстеник - Врњачка бања.

Ц. Границе виногорја У Чачанском виноградарском подрејону постоје следећа виногорја: Љубићско и Јеличко. 3.1.1. Љубичко виногорје Налази се на заравњеним и брежуљкастим теренима с леве стране Западне Мораве. Граница виногорја од Овчарско-кабларске клисуре иде преко Видовског тунела - кота 453, Пријевора - кота 445, Миоковаца - кота 402, Вранића - кота 302, и 385, Милићеваца - кота 376 и 410, Тешића - кота 357 и 253 до школе у селу Брђанина. Одатле граница иде преко кота 478, 474 и 432 и села Горње Трепче и Остре, преко коте 491 и засеока Галовићи, Стојаковац, Чекеревци, лишићи, Сокићи и Бачевићи, а затим пресеца пут Чачак - Кнић код коте 335. Одатле граница виногорја иде преко Вољавча и кота 325 и 368, а затим преко засеока Срндаћевац, Трињаци и Гајчани, па преко кота 403 и 308 изнад села Церјана и Милочаја до тзв. "Горелог поља". Границу виногорја даље чини пут који од "Горелог поља" води до главног пута Краљево - Чачак до нивоа коте 225 испод потеса "Равни гај". Граница даље иде преко кота 240 и 235 па избија на пут Кнић - Чачак код коте 255 и иде све до Мрчајеваца, одакле преко потеса "Старо село" и кота 262 и 319 до села Мојсиња, потеса "Доњи крај" и села Прељине излази на пут Прељина - Чачак и иде даље испод брда Љбића и преко коте 311 до Овчарско - кабларске клисуре. 3.1.2. Јеличко виногорје Налази се на огранцима планине Јелице и обухвата вишље терене с десне стране Западне Мораве. Од Овчарско - кабларске клисуре, граница овог виногорја иде преко села Роковраће - кота 510, Риђаге - кота 576, Парменца - кота 544, Придворице - кота 481, Јездине - кота 456, Атенице - коте 468 и 446, Трнаве - кота 404, Бањице - кота 463, Рајца - кота 566, премеће и Петнице све до села Лакчанице. Одатле граница иде на Самаилску реку, а даље десну границу виногорја чини пруга од железничке станиц еСамаила до Железничке станице Залбаће. Границу даље чини пут прем Чачку и то до села Атенице, а даље изохипса 300 до Овчарско - кабларске клисуре. У Крушевачком виноградарском подрејону постоје следећа виногорја: Трстеничко, Темичћско, Расинско и Жупско. 3.2.1 Трстеничко виногорје Ово виногорје се састоји од два дела - северног и јужног. Северни део овог виногорја се налази с леве стране Западне Мораве и обухвата виноградарске терене изнад пута: Трстеник - В. Дренова - Крушевац. Граница виногорја почиње од потеса "Грабовачко брдо" - кота 435, па иде преко потеса "Вељково брдо" - кота 403, "Збеговиште" - кота 537, "Крива коса", "Сува чука" и преко косе "Погорелац до места званог В. Благотин - кота 490. Граница виногорја даље иде преко села М. Крушевице - кота 318, потеса "Стеванов гроб" - кота 410, "Камењак" и "Ласи пољана" и преко села Комарана и Каменара до пута који води за село Бела Вода. одатле граница иде путем који од овог села води према В. Дренови и Трстенику. Јужни део овог виногорја се налази с десне стране Западне Мораве. Тај део обухвата виноградарске терене изнад места Чаира и Оџака, изохипсе 200, села Лопоша, Округлице, Тоболца и Стопање, с тим што почиње од Трстеника и граница води преко потеса "Кућиште" - кота 290, "Равниште" - кота 401 и "Козник" до пута: Црнишево - Јасиковица - Бучје, а одатле преко села Рађевшице, Братића и Руденице до пута: Тулеш - Омашница - Стопања. 3.2.2. Темнићско виногорје Обухвата виноградарске терене на узвишењима с десне стране Западне Мораве у њеном најнижем делу све до састава с Јужном Моравом, и један део побрежја који се одатле наставља а налази се с леве стране Велике Мораве. Граница виногорја почиње од села Бошњана и иде преко потеса "Грчка" и "Гавеска коса", па преко коте 201 до села Падежа и преко потеса "Ново лојзе" - кота 287 и "Честак" - кота 329 до села Каменаре и Комаране. Одатле граница иде преко потеса "Ласи пољана", "Камењак" и "Стеванов гроб" - кота 410, па преко села Карановчића на пут: Д. Крчин - Пајковац - Орашје. Одатле граница иде преко потеса "Чукара" коте 879, села Богданце, јужно од манастира Св. Никола, коте 189, потеса "Баранов гај" и излази на пут Својново - Обреж - Бачина. Граница даље иде преко потеса: "Грабовац", "Нерезина" и "Брестовац", затим коте 190 и затвара се на путу који води кроз село Бошњане. 3.2.3. Расинско виногорје И ово виногорје има два дела. Обухвата виноградарске терене с леве и десне стране Западне Мораве; мање с леве, а више с десне стране Западне Мораве; мање с леве, а више с десне стране Западне Мораве у сливу Расине. С леве стране Западне Мораве граница виногорја иде путем: Бошњане - Шанац - Гавез - Јасика, Кукљин - Бела Вода - Каменаре до потеса "Ћестак" - кота 329. Одатле граница виногорја иде преко потеса "Ново лојзе" - кота 287, села Падежа, коте 261, потеса "Гавеска коса" и "Грчка коса" и излази на Западну Мораву. С друге стране реке, граница почиње код села Макрешана и иде преко коте 270, села Текије и даље путем: Каоник - В. Шиљеговац - Дравиње - Дворане - Трмчаре - Ломница - Суботинци - Г. и Д. Злегиње - Гаревина - Д. Стопања кота 348 и Лаћислед - Мрмош - Голубац - кота 300, Омашница - кота 255, до масива изнад села Стопање - кота 187, глободера - кота 222, Мачковца - кота 209 па изохипсом 200 према и изнад града Крушевца обухватајући обе старне реке Расине све до села Макрешана.

47

3.2.4. Жупско виногорје Налази се на узвишњима и брежуљкастим теренима која су оивичена следећим насељима и котама: Веља Глава, Лесковица, Д. Вратари, Г. Вратари, Лесеновци, Ботуња, Мала Врбница, Шљивово, Доброљупци, Трнавци, Вражогрнци, Суботинци, Горње Злегиње, Доње Злегиње, Гаревина, Доњи Ступањ - кота 348, Лаћислед, Мрмош, Голубац - кота 300, Омашница - Кота 255, Тулеш, Руденица и Братићи НЕКАДАШЊЕ СТАЊЕ СОРТИМЕНТА 3.1.Чачански виноградарски подрејон 3.1.1. Љубичко виногорје - Сорте за бела вина: Пловдина, остале сорте

- Сорте за црна вина: Прокупац, остале сорте - Сорте за стоно грожђе: Мускат хамбург, Афус-али, остале сорте

3.1.2. Јеличко виногорје

- Сорте за бела вина: Пловдина, остале сорте - Сорте за црна вина: Прокупац, остале сорте - Сорте за стоно грожђе: Мускат хамбург, Афус-али, остале сорте

3.2. Крушевачки виноградарски подрејон 3.2.1. Трстеничко виногорје - Сорте за бела вина: Пловдина, Смедеревка, Ризлинг италијански, остале сорте - Сорте за црна вина: Прокупац, Гаме црни, остале сорте - Сорте за стоно грожђе: Мускат хамбург, Афус-али, остале 3.2.2. Темнићко виногорје - Сорте за бела вина: Пловдина, Смедеревка, Ризлинг италијански, остале сорте - Сорте за црна вина: Прокупац, остале сорте - Сорте за стоно грожђе: Мускат хамбург, Афус-али, остале 3.2.3. Расинско виногорје - Сорте за бела вина: Пловдина, остале сорте - Сорте за црна вина: Прокупац, остале сорте - Сорте за стоно грожђе: Мускат хамбург, Афус-али, остале 3.2.4. Жупско виногорје - Сорте за бела вина: Пловдина, Смедеревка, Ризлинг италијански, остале сорте - Сорте за црна вина: Прокупац, Гаме црни, Бургундац црни, остале сорте - Сорте за стоно грожђе: Мускат хамбург, Афус-али, остале ПРЕПОРУЧЕНИ СОРТИМЕНТ ВИНОВЕ ЛОЗЕ А. Сортимент рејона а) В и н с к е с о р т е -Препоручене црне: -Препоручене беле: -Дозвољене




хибриди Бургундац црни Шардоне Пловдина црвена Франковка Емералд ризлинг Жилавка Гаме црни Мускат отонел Гаме бојадисер Мускат фронтињан Каберне совињон Неоланта Каберне франк Ризлинг италијански Мерло Ризванац Мускат хамбург Ркацители Прокупац Семијон Саперави Силванац зелени Вранац Сирмијум Смедеревка Совињон Шасле

48

Траминац црвени Жупљанка

б) Стоне сорте - Препоручене: - Дозвољене: - Забрањене:

Афус-али Директно родни хибриди Беогрдска бесемена Београдска рана Бисерка рана Чабски бисер Грочанка Кардинал Краљица винограда Мускат хамбург Мускат италија Мускат оливер Неготински рубин Радмиловачки мускат Шасле

3.1. Сортимент чачанског подрејона 3.1.1. Љубићко виногорје а) В и н с к е с о р т е -Препоручене црне: -Препоручене беле: -Дозвољене




хибриди Бургундац црни Шардоне Пловдина црвена Франковка Емералд ризлинг Жилавка Гаме црни Мускат отонел Гаме бојадисер Мускат фронтињан Каберне совињон Неоланта Каберне франк Ризлинг италијански Мерло Ризванац Мускат хамбург Ркацители Прокупац Семијон Саперави Силванац зелени Вранац Сирмијум Смедеревка Совињон Шасле Траминац црвени Жупљанка

б) С т о н е с о р т е - Препоручене: - Дозвољене: - Забрањене:

Афус-али Директно родни хибриди Беогрaдска бесемена Београдска рана Бисерка рана Чабски бисер Грочанка Кардинал Краљица винограда Мускат хамбург Мускат италија Мускат оливер Неготински рубин Радмиловачки мускат Шасле

49

3.1.2. Јеличко виногорје а) В и н с к е с о р т е -Препоручене црне: -Препоручене беле: -Дозвољене





б) С т о н е с о р т е - Препоручене: - Дозвољене: - Забрањене:

Афус-али Директно родни хибриди Беогрaдска бесемена Београдска рана Бисерка рана Чабски бисер Грочанка Кардинал Краљица винограда Мускат хамбург Мускат италија Мускат оливер Неготински рубин Радмиловачки мускат Шасле

3.2. Сортимент крушевачког подрејона 3.2.1. Трстеничко виногорје а) Винске сорте -Препоручене црне: -Препоручене беле: -Дозвољене





50



3.2.2. Темнићско виногорје а) Винске сорте -Препоручене црне: -Препоручене беле: -Дозвољене







3.2.3. Расинско виногорје а) Винске сорте -Препоручене црне: -Препоручене беле: -Дозвољене




хибриди Бургундац црни Шардоне Пловдина црвена Франковка Емералд ризлинг Жилавка Гаме црни Мускат отонел

51

Гаме бојадисер Мускат фронтињан Каберне совињон Неоланта Каберне франк Ризлинг италијански Мерло Ризванац Мускат хамбург Ркацители Прокупац Семијон Саперави Силванац зелени Вранац Сирмијум Смедеревка Совињон Шасле Траминац црвени Жупљанка



3.2.4. Жупско виногорје

а) Винске сорте -Препоручене црне: -Препоручене беле: -Дозвољене







52


ЖУПСКО ВИНОГОРЈЕ


Италијански ризлинг 43.8480 17.89

Рајнски ризлинг 17.6209 7.19

Жупљанка 15.0875 6.15

Смедеревка 11.4032 4.65

Тамјаника бела 10.5703 4.32

Шардоне 4.4965 1.83

Пловдина 2.2615 0.87

Совињон 2.173 0.83

Мускат отонел 0.836 0.32

Бургундац сиви 0.6027 0.25

Жилавка 0.5957 0.22

Фурминт 0.5211 0.20

Кевединка 0.1839 0.07

Семијон 0.165 0.06

Сила 0.1424 0.05

Бургундац бели 0.101 0.04

Ркацители 0.0663 0.03

Траминац бели 0.0486 0.02


Прокупац 70.9093 28.92

Мерло 16.4734 6.71

Жупски бојадисер 11.2661 4.60

Каберне совињон 9.6337 3.90

Кратошија 8.4484 3.44

Вранац 8.179 3.34

Бургундац црни 4.6627 1.90

Франковка 4.1617 1.70

Кадарка 2.5363 1.00

Гаме 2.2475 0.86

Португизац 1.5426 0.59

Гаме бојадисер 1.309 0.50

Аликант буше 0.3876 0.16

Каберне фран 0.2881 0.11

Тамјаника црна 0.0279 0.01


Мускат хамбург 0.1516 0.06

Италија 0.1061 0.04

Кардинал 0.0834 0.03

ОСТАЛО 0.4082 0.32

РАСИНСКО ВИНОГОРЈЕ




Жупљанка 6.4137 10.28

53

Кевединка 1.7125 2.74


Совињон 0.324 0.52


Шардоне 0.2178 0.35



Мерло 12.2 19.55


Прокупац 2.7294 4.37


Вранац 0.6923 1.11




Афус - Али 1.9262 3.09

Молдава 1.3239 2.12

ОСТАЛО 0.688 1.10

ТЕМНИЋКО ВИНОГОРЈЕ


Совињон 25.5000 29.00



Шардоне 1.5000 1.70




Мерло 8.3000 9.43


/ / /

ТРСТЕНИЧКО ВИНОГОРЈЕ


Совињон 21.5152 6.00

Жупљанка 20.1806 5.46



Шардоне 6.4333 1.79


Мускат отонел 2.1418 0.60





Тамјаника бела 0.5340 0.14


54


Прокупац 32.9361 9.16


Мерло 26.8286 7.46

Вранац 24.8575 6.62


Гаме 8.4540 2.35

Гаме бојадисер 6.6828 1.86


Жупски бојадисер 1.6123 0.44

Пробус 1.0753 0.3

Португизац 1.0916 0.30

Аликант буше 0.6865 0.52

Сира 0.2238 0.06

Блатина 0.1846 0.05


Мускат хамбург 25.8172 7.18

Молдава 10.4463 2.90

Кардинал 7.4009 2.60

Италија 6.9753 1.94

Афус – Али 5.4570 1.51

Алфонс лавале 2.4896 0.69

Кармен 2.1695 0.59

Љана 1.8210 0.51

Србија 1.4504 0.41

Викторија 1.066 0.29

Ласта 0.8462 0.23

Мишел Паријер 0.8222 0.22

Блек меџик 0.6024 0.16

Српски Рубин 0.3000 0.08

Прима 0.2000 0.05

Грочанка 0.1156 0.03

Београдска рана 0.065 0.02

ОСТАЛО 1.0712 0.30

ЉУБИЧКО ВИНОГОРЈЕ


/ / /


/ / /


/ / /

ЈЕЛИЧКО ВИНОГОРЈЕ


/ / /


/ / /


/ / /

55

ШУМАДИЈСКО – ВЕЛИКОМОРАВСКИ РЕЈОН 4.1. МЛАВСКИ ПОДРЕЈОН 4.1.1. БРАНИЧЕВСКО ВИНОГОРЈЕ 4.1.2. ОРЕОВАЧКО ВИНОГОРЈЕ 4.1.3. РЕСАВСКО ВИНОГОРЈЕ 4.2. ЈАГОДИНСКИ ПОДРЕЈОН 4.2.1. ЛЕВАЧКО ВИНОГОРЈЕ 4.2.2. ЈОВАЧКО ВИНОГОРЈЕ 4.2.3. ПАРАЋИНСКО ВИНОГОРЈЕ 4.2.4. ЈАГОДИНСКО ВИНОГОРЈЕ 4.3. БЕОГРАДСКИ ПОДРЕЈОН 4.3.1. ГРОЧАНСКО ВИНОГОРЈЕ 4.3.2. СМЕДЕРЕВСКО ВИНОГОРЈЕ 4.3.3. ДУБОНСКО ВИНОГОРЈЕ 4.3.4. КРЊЕВАЧКО ВИНОГОРЈЕ 4.4. ОПЛЕНАЧКИ ПОДРЕЈОН 4.4.1. КОСМАЈСКО ВИНОГОРЈЕ 4.4.2. ВЕНЧАЧКО ВИНОГОРЈЕ 4.4.3. РАЧАНСКО ВИНОГОРЈЕ 4.4.4. КРАГУЈЕВАЧКО ВИНОГОРЈЕ Млавски подрејон: гајњаче преовлађују у сва три виногорја (браничевском, ореовачком и ресавском), смеђе земљиште (само у браничевском виногорју), комплекси киселих, смеђих и подзоластих земљишта, комплекси смоница и метаморфних смоница (само у ореовачком виногорју), чернозем (само у ореовачком виногорју), песак (само у браничевском виногорју), рецентни алувијум (у браничевском и ресавском виногорју) Јагодински подрејон: гајњаче (доминирају у јагодинском и параћинском виногорју), комплекси смоница и метаморфних смоница (у левачком виногорју доминирају, а налазе се у јагодинском и параћинском виногорју), комплекси киселих, смеђих и лесивираних земљишта (у јагодинском, левачком и јовачком виногорју), рецентни алувијум (само у левачком и параћинском виногорју). Београдски подрејон: гајњаче (једини тип земљишта у дубонском и крњевачком виногорју, док је доминантан тип земљишта у друга два виногорја-грочанском и смедеревском), чернозем (само у грочанском виногорју), огајњачени чернозем (само у грочанском виногорју), рецентни алувијум (у грочанском и мало у смедеревском виногорју). Опленачки подрејон: гајњаче (доминирају у космајском и рачанском виногорју, док су у венчачком и крагујевачком виногорју на последњем месту), комплекси смоница и метаморфних смоница (доминирају у венчачком и крагујевачком виногорју), огајњачени чернозем (само у космајском виногорју), комплекси киселих, смеђих и подзоластих земљишта (само у венчачком виногорју), смонице (у рачанском виногорју). ГРАНИЦЕ РЕЈОНА, ПОДРЕЈОНА И ВИНОГОРЈА

А. Границе рејона Шумадијско-Великоморавски виноградарски рејон обухвата веома велики простор централног дела Србије, јужно од Саве и Дунава у сливовима река Колубаре, Велике Мораве и Млаве - Шумадију, Поморавље и источни део Србије до планинског масива што га чине Кучај и Хомољске планине. На северној страни границе рејона почиње од коте 109 у потесу "Дубока" између Умке и Барича на Сави, и даље иде реком Савом до њеног ушћа, а потом низводно Дунавом све до Голубачке тврђаве до места "Јеринин Град". Одатле граница скреће на југ, иде преко брдског планинског венца изнад Голубца, почев од коте 358 па преко кота 558, 483 и 328 и места Кривача излази на асфалтни пут: Ракова Бара-Турија-Кучево-Кучајна. Граница даље иде путем и преко кота 399, 419, 472, 425, 339 и 307 до места Мелнице, а одатле изохипсом преко коте 385 до села Страмнице и Бистрице, и даље преко кота 348, 337 и 371 избија на реку Млаву. Граница даље иде уз реку до манастира Горњак, а одатле преко кота 263, 393, 535, 546, 626 и 634 - до чуке зване "Златовска Главчина". Одатле се граница рејона спушта преко кота 506, 501, 486, 520, 270, 445 и 222 на железничку пругу и њоме иде све до Деспотовца. Од Деспотовца граница рејона иде путем према Чуприји - преко кота 299, 367, 332 а од коте 238 скреће према коти 231 и преко коте 357 стиже до Сења. Одатле граница иде огранцима Кучајских планина - преко кота 310, 284, 311, 192 и места Буљане и Шалудовца, те коте 259 излази на Горњу Мутницу. Од Горње Мутнице граница иде преко коте 259 до Д. Мутнице. Од овог места граница иде преко кота 416, 654, 502, 382 и 350 до места Смиловца. Одатле иде путем према Претрковцу, јужно од коте 180 до мета Јовановца, а даље путем Јовановац - Појате. Од Појата граница иде преко коте 139 и излази на железничку пругу Београд - Ниш код Ћићевца. Граница даље иде пругом све до Параћина, а онда путем према Шапцу те прелази Велику Мораву код места "Средње Поље" преко коте 125 и 128 излази на пут Поточац-Севојно. Одатле граница рејона иде преко потеса "Баранов Гај", коте 189, манастира Св. Никола, коте 379 до села Суваје, где скреће према реци Смрдан па преко места "Чукара" спушта се на место Орашје. Одатле граница иде узводно долином Каленићарске реке све до коте 276 где скреће према југу и преко коте 497 излази на коту 490 код места "М. Благотин". Граница даље иде преко "В. Благотива" кота 407, 450, 397, 389, 674, преко места Жупањевца и даље преко кота 699, 451, 635, 545, 516 и 558 до

56

села Велика Пчелица. Одатле, граница рејона иде преко села Д.Сабанте, преко кота 412, 383, 290, 356, 460 и 365 те излази на пут Крагујевац-Кнић. Даље граница иде путем преко села Забојнице, Гривца, Опланића и Љуљака - кота 318 до слеа Враћевшнице - кота 330. Граница даље иде путем према селу Каменици - кота 400, па преко коте 466 до села Рамаће - кота 507. Преко насеља Угљаревац граница улази у Рамаћску клисуру и излази на коту 383 у атару села Страгара. Одатле граница иде преко кота 586, 522 и 590, па скреће на коту 383 и даље преко кота 410, 537 и 415 излази на коту 292 и асфалтни пут Доња Шаторња - Рудник. Граница иде даље путем до Доње Трешњевице - кота 401, а затим преко коте 388 до Горње Трешњевицде - кота 408. Одатле граница иде путем Г. Трешњевица - Аранђеловац све до коте 538, у атару села Врбице у потесу "Јарчева коса". Граница даље иде преко коте 327 и све до коте 273 источно од Аранђеловца, граница иде путем Врбица - Аранђеловац - Марковац - Младеновац и код потеса "Виногради" излази на коту 414. Од ове коте граница иде путем према Орашцу - кота 264 и преко кота 191, 279 и 255 преко насеља Друмићи излази на коту 270 у атару села Вел. Иванча. Одатле граница иде преко кота 243, 165 и 232, пролази кроз атар села Рогаче и сеоским путем излази на асфалтни пут Сопот - Барајево код коте 295 у потесу "Рогачко брдо". Граница даље иде асфалтним путем преко Барајева код "Липовичке шуме". Даље граница иде асфалтним путем преко Сремчице и Мале Моштанице до коте 109 и реке Саве.

Б. Границе подрејона Шумадијско-великморавски виноградски рејон има четири виноградарска подрејона, и то: Млавски, Јагодински, Београдски и Опленачки.

4.1. Млавски подрејон Овај подрејон обухвата виноградарске терене на десној страни доњег тока Велике Мораве и у сливовима река Ресаве, Млаве и Пека. На северној страни граница подрејона је река Дунав - од ушћа В. Мораве до Голубачке тврђаве. Одатле граница подрејона скреће на југ и поклапа се са источном границом рејона све до Деспотовца. Од Деспотовца, граница подрејона иде преко кота 246 и 220 до Великог Поповића, а затим преко села Брестова и кота 232, 243, 190 и 389 спушта се ка извору Гложанске реке. Граница подрејона даље иде низ ову реку до њеног ушћа у Велику Мораву, а одатле низводно све до ушћа Велике Мораве у Дунав.

4.2. Јагодински подрејон Обухвата виноградарске терене у горњем делу слива Велике Мораве, који се налазе како с леве, тако и с десне стране ове реке. Са источне стране, од Деспотовца до Јовановца и Појата, граница подрејона се поклапа са границама рејона. И од Појата па надаље, граница подрејона се поклапа са границом рејона све до села Велике Пчелице. Одатле граница подрејона пресеца пут Крагујевац - Светозарево и иде према Црном Врху - преко кота 306, 449, 508, 570, 559, 603 и од највишље наведене коте почиње да се спушта пролазећи преко кота: 484, 324, 266, 210 и 129 те код села брзана силази на Велику Мораву. У нивоу ушћа Гложанске реке, граница подрејона прелази на десну страну велике Мораве те уз Гложанску реку преко кота 138, 389, 190, 243 и 232 долази до села Брестова и Великог Поповића и преко кота 220 и 246 до Деспотовца.

4.3. Београдски подрејон Обухвата виноградске терене с десне стране Дунава - од Београда до Смедерева, и брежуљкасте терене који се налазе с леве стране Велике Мораве у њеном доњем току. На северу, границу подрејона представља река Дунав - од Београда до Смедерева. Од Смедерева граница иде асфалтним путем преко села Радинца и Раље и излази на аутопут Београд - Ниш. Одатле граница иде аутпутем до Велике Плане, а затим железничком пругом према Београду преко Младеновца и Раље.

4.4. Опленачки Обухвата виноградске терене Шумадије - од Саве и Београда на северу, до Груже и Брзана на југу. На северу граница подрејона почиње од коте 109 у потесу "Дубока" између Умке и Барича и иде реком Савом до Београда. Од Београда, границу подрејона чине железничка пруга Београд - Младеновац - Велика Плана, а аутопут све до Брзана. Граница даље иде преко кота 129, 210 и 266, пролази између села Стржило и Д. Комарица, па преко кота 328, 484, 603, 559, 570, 508 и 449 до села Д. Сабанта, а одатле граница подрејона иде западном границом рејона и то преко Кнића, Гривца, Враћевшнице, Рудника, Аранђеловца, Орашца, Рогаче, Барајева и преко Сремчице излази на реку Саву.

Ц. Границе виногорја У Млавском виноградском подрејону постоје следећа виногорја: Браничевско, Ореовачко и Ресавско. 4.1.1. Браничевско виногорје - Налази се на десној страни Дунава у сливу реке Пека. Са северне стране границу виногорја представља река Дунав - од Костолца до Голубачке тврђаве. Одатле се граница виногорја поклапа са источном границом рејона све до коте 321, где му граница скреће на запад и иде падином с леве стране реке Пека, пресеца коту 455 и масив, па се преко кота 635, 275, 267 и 238 спушта до места Макце. Од овог места граница виногорја иде планинско-брдским гребеном у правцу села Смољинца, а преко кота: 231, 251, 240 и 225. Граница даље заобилази село Смољинац с његове источне стране и скреће на север преко кота: 238, 226 и 201, па преко села Мајиловца и коте 152 долази до села Курјача. Од овог места граница виногорја иде преко кота 206, 148 и 167 и у истом правцу излази на Дунав. 4.1.2. Ореовачко виногорје - Највећим делом обухвата слив реке Млаве, а најзначајнији терени овог виногорја су на брежуљкастом масиву који раздваја долине реке Млаве и Велике Мораве, познат под називом "Свилајначко - костолачка коса". На северној страни граница виногорја почиње код коте 104 на Малом Дунаву и преко кота 163, 119 и 139, скоро у правој линији код коте 85 излази на пут којом продужава све до његовог укрштања са путем Макце - Божевац. Од Божевца граница виногорја иде према Кули, а онда преко коте 244, заобилази село Грљенац

57

са његове источне стране и преко кота: 128, 214, 148, 276, 289, 285, 261, 239 и 234 стиже до Петровца на Млави. Одатле граница даље иде путем Петровац - Крепољин али само до коте 150 односно до места укрштања путева. Одатле па до "Златовске Главчине" граница виногорја се поклапа са границом рејона. Од "Златовске Главчине" граница иде косом преко коте 240, села Бусура, преко кота 261, 260, 178 пролази између села Дубнице и Буровца, 272 и преко коте 252, 139 наставља косом до села Кушиљева - кота 105. Од Кушиљева граница иде путем преко Жабара, Симићева, Ореовице, Александровца до Пољане. Одатле преко коте 213 граница иде према селу Сестрољину и коте 128, и поред Пожаревца путем Ћириковац - Костолац излази на Мали Дунав код коте 104. 4.1.3. Ресавско виногорје - Налази се у сливу реке Ресаве. Граница виногорја почиње од коте 105 код села Кушиљева па иде косом преко кота 139 и 252, између села Буровца и Дубнице - кота 272 и преко кота 178, 260 и 261, преко села Босура и коте 240 до "Златовске Главчине". Даље граница виногорја иде планинским венцем прелазећи преко коте 506, 501, 486, 520 и 270 до места Буковца и коте 222. Одатле граница иде железничком пругом према Деспотовцу, заобилази са јужне стране село Велики Поповић па преко коте 220 и села Брестова, на коте: 232, 212, 243 и 389 и излази у село Гложане. Одатле граница иде низ Гложанску реку до њеног ушћа у Велику Мораву. Од ушћа ове реке, граница виногорја иде преко кота 158 и 102, долази до испред Свилајнца а одатле на коту 105 у селу Кушиљеву. У Јагодинском виноградском подрејону постоје следећа виногорја: Левачко, Јовачко и Параћинско. 4.2.1. Левачко виногорје - Налази се на северо-западним падинама Јухора и у горњем делу слива реке Лугомир. На северној страни, граница виногорја почиње од села В. Пчелице - кота 558 и преко коте 416 право на раскрсницу путева Крагујевац - Светозарево и Крагујевац - Рековац. Одатле граница иде путем према Светозареву до коте 142, а затим путем Светозарево - Белушић до места Драгошевца. Овде граница скреће према коти 344 па падинама Јухора преко кота 444, 503, 235, 410 и 426 заобилазећи са источне стране село Секурић. Одатле се граница спушта на југ преко коте 490 према селу Пајовцу и од коте 355 скреће на запад. Одатле граница иде брдским венцем преко коте 411, пролази близу места Г. Крчин, а затим преко кота 276, 497, 490 и 407 до коте 450 на обронцима Гледићских планина. Од коте 389 граница виногорја се усмерава према северу и преко кота 674 и 493 излази у место Жупњевац и даље преко кота 699, 451, 635, 545 до коте 558 близу места В. Пчелице. 4.2.2. Јовачко виногорје - Налази се с леве стране Велике Мораве, јужно од Светозарева. Граница виногорја почиње од раскрснице, где се од пута Светозарево - Ћуприја одваја пут за Варварин. Даље иде тим путем преко Рашевице, Поточца и Својинова где скреће на запад и преко потеса "Баранов Гај", коте 531, потеса "Минина Коса", коте 341 до потеса "Толкина Чука". Граница виногорја продужава источним падинама Јухора преко кота 298, 370 и 438, избија на коту 328 и скретањем на запад избија на реку Лугомир. Граница даље заобилази фабрку каблова "Моше Пијаде" и локалним путем наставља према селу Гиљу где се спаја са саобраћајницом Светозарево - Ћуприја. 4.2.3. Параћинско виногорје - Обухвата релативно велики простор подбрђа с десне стране Велике Мораве - од Ћићевца на југу до Деспотовца и Гложанске реке на северу. Граница виногорја иде од Деспотовца путем у правцу Ћуприје све до коте 238. Одатле граница скреће према истоку и иде у правцу слеа Стубице. Надаље, граница иде преко кота 284, 311, 192, место Буљане, и преко Горње и Доње Мутнице, кота 416 и 654, места Плане долази на коту 502. Од ове, преко коте 382, места Скорице, граница долази до села Смиловца, а одатле иде путем према Претковцу, јужно од коте 180 до места Јовановца и даље путем Јовановац - Појате - Ћићевац. Од Ћићевца граница иде железничком пругом све до Ћуприје, затим преко кота 121, 116, 109, 124, места Крушар и даље пеко кота: 210, 151, 178, 117, 104 и 110 до манастира Томић. Одатле граница виногорја иде преко села Војске, кота 259 и 100, места Радошина, кота 276. 242 и 109 и поред Миљковог манастира излази на Гложанску реку. У Београдском виноградском подрејону постоје следећа виногорја: Грочанско, Смедеревско, Дубонско и Крњевачко. 4.3.1. Грочанско виногорје - Налази се у брежуљкастом пределу с десне стране Дунава низводно од Београда. Граница виногорја почиње од села Вишњице код Београда и иде Дунавом до ушћа потока Саставци испод места Бели Брег. Одатле, граница иде уз овај поток до ушћа Микољског потока, а зтим Липским потоком излази на Цариградски пут и даље преко потеса "Крњи До" прелази железничку пругу Београд - Мала Крсна у атару села Живковца и избија на реку Раљу код ушћа Камендолског потока. Даље граница виногорја иде реком Раљом до коте 116 у атару села Живковца, а затим преко коте 166 у атару села Умчара, преко умчарских парлога до коте 127 код ушћа Липичког потока у Раљску реку. Одатле граница излази на железничку пругу и иде њоме до железничке станице у Белом Потоку, а затим сеоским путем излази на раскрсницу путева: Београд - Авала са кружним путем око Београда. Одавде граница виногорја скреће на север и иде превојем Торлака према Велокм и Малом Мокром Лугу, те код бензинске пумпе прелази пут Београд - Гроцка и преко атара села Миријева и Вишњице избија на Дунав. 4.3.2. Смедеревско виногорје - Обухвата брежуљкасте терене смедеревског подунавља и његово залеђе. Граница виногорја почиње од ушћа потока Саставци у Дунав и иде низ Дунав до Смедерева. Одатле, граница иде асфалтним путем преко села Раинца и Раље те излази на аутопут Београд - Ниш и наставља њоме до коте 92 у атару села Доби До. Даље граница иде сеоским путем до коте 167 и одатле јужно од коте 181 излази на коту 201 и одатле јужно од шуме Алија излази на раскрсницу путева: Смедерево - Смедеревска Паланка и Азања. Одавде граница иде према северу, путем Смедеревска Паланка - Смедерево до коте 96, пресеца реку Коњску, а затим скреће ка селу Луњевцу поред потеса "Тургајевца", и иде реком Коњском у правцу кота 128 и 149 и избија на коту 277 у атару села Бодљевце. Граница виногорја даље иде сеоским путем преко потеса "Јасење" до коте 273, и даље преко коте 249 у атару села М. Опашје излази на коту 232, а онда се спушта на реку Раљу - кота 116, иде овом реком до ушћа Камендолског потока, ту пролази пругу Београд - Мала Крсна и између села Живковца и Водња, преко потеса Крњи До излази на стари Цариградски пут. Даље граница скреће на север до Липског потока у атару села Сеоне и иде овим потоком до његовог ушћа у Микољски поток, одавде граница иде према ушћу Караулског потока у Микољски поток, где се образује поток Саставци, низ који граница виногорја иде све до његовог ушћа у Дунав. 4.3.3. Дубонско виногорје - Налази се у залеђу београдско-смедеревског подунавља. Граница виногорја почиње на коти 116 у атару села Мало Орашје и одатле иде десном обалом реке Раље до коте 127, а зтим преко коте 142 у атару села Мали Пожаревац иде на југозапад преко атара села Ђуринаца - потеса "Подрумине" и избија на коту

58

271. Граница даље иде према коти 201 одакле скреће на исток и јужно до села Влашка излази на коту 286, па од ове коте скреће на југ и прелази преко потока Луке, излази на Пескану западно од потеса "Криве Липе" и даље иде путем до коте 290 у атару села Ковачевца. Одатле граница виногорја скреће на север и иде путем до потеса "Широке њиве" у селу Велика Крсна, а одна скреће на југоисток и иде путем поред села Велике Крсне и излази у саставак потока Коњевац и Трсје. Ту граница прелази у атар села Азање и преко коте 204 иде путем југа до места где пут Кусадак - Азања пресеца поток Коњевац, а даље овим путем, преко коте 191, заобилази село Азању и иде на североисток до коте 174 на путу Азања - Смедерево. Овим путем, граница иде према селу Селевцу и код коте 128 излази на границу Смедеревског виногорја, па наставља истом до коте 110 у атару села Мало Орашје. 4.3.4. Крњевачко виногорје - То је мало виногорје које се налази на брежуљкастим падинама и косама западно од Велике Мораве а северно од Смедеревске Паланке и Велике Плане. Граница виногорја почиње од коте 92 на аутопуту Београд - Ниш и иде сеоским путем у правцу коте 167 јужно од кота 181 и 201, и јужно од шуме Алија излази на раскрсницу путева: Азања и Смедерево - Смедеревска Паланка. Одатле граница иде путем према Паланци до коте 119 која се налази северно од овог града. Од кота 119, граница иде у правцу коте 167 и даље преко кота 216 и 211 па скреће на југ у правцу коте 167 и излази, односно иде старим путем према селу Крушевцу а даље према Вел. Орашју и избија на железничку пругу Мала Крсна - Велика Плана. Од железничке станице у Великом Орашју, граница виногорја иде преко коте 118 у атару села Крњева, а потом скреће на север у правцу коте 93, према Белој Чесми у атару села Голобок, и наставља путем до коте 92 на аутопуту Ниш - Београд. У Опленачком виноградском подрејону постоје следећа виногорја: Космајско, Венчачко, Рачанско и Крагујевачко. 4.4.1. Космајско виногорје - Прежни део виногорја се налази на западним и северозападним падинама Космаја - од Младеновца до Београда. На северу, граница виногорја почиње у потесу "Дубока" недалеко од Умке, и иде асфалтним путем: Умка - Остружница - Железник - Жарково. Одавде граница окреће на североисток и излази на аутопут Београд - Чачак северно од насеља "Петлово Брдо" и наставља кружним путем око Београда до железничке станице Ресник. Одатле граница виногорја иде путем Београд - Ниш до села Ђуринаца и даље путем до села Амерића и избија на кривину реке Трнаве, пресеца поток Вуковац и путем преко потеса "Благојевића" у атару села Кораћице излази на пут Кораћица - Младеновац. Овим путем граница наставља путем према коти 202 - потес "Средњи крај" и даље преко коте 264 у атару села Вел. Иванча, заобилази село и избија на коту 310 и 270 - потес "Прокоп". Даље граница иде преко коте 243 - потес "Ковчец", на коту 165, пресеца поток Турија и преко потеса "Кујановац" на коту 232 у атару села Дрлупе. Одатле граница виногорја скреће према северу и путем између села Дрлупе и Рогаче избија на асфалтни пут Космај - Барајево и истим иде све до Липовачке шуме. Ту граница виногорја пресеца аутопут Београд - Чачак и путем преко села Грачанице и Мале Моштанице излази на пут Београд - Обреновац код коте 109 у потесу "Дубока". 4.4.2. Венчачко виногорје - Налази се у централном делу Шумадије, на побрђу око Венчаца, Опленца и на источним падинама планине Рудник. На северној страни граница виногорја почиње код коте 243 у селу Орашцу и иде путем према селу Копљари, код коте 293 пресеца пут Аранђеловац - Марковац. Даље иде овом пругом до железничке станице Бања, а одатле наставља на југ путем преко коте 248, пресеца реку Кубршницу и преко кот 165 и 194 излази на асфалтни пут Топола - Младеновац скреће на североисток и преко кота 188, 160, 139 179 и даље у правцу коте 177 у атару села Загорице, где пресеца поток Врањевац и избија на коту 219 у атару села Рајковца. Даље граница иде преко коте 246, преко места Јасике, потеса "Парлози" - кота 206, па на коту 174 у атару села Клоке. Даље граница виногорја пресеца истоимени поток и излази на коту 172 - потес "Грешљанско Поље" па преко Грешљанског потока и коте 167, излази на источну страну села Наталинаца. Граница виногорја, даље иде путем према селу Павловцу, пресеца поток Трнаву и поред потеса "Црвено Брдо" излази на коту 252 у атару села Д. Трнава. Одатле граница иде преко кота 256, 302 и 311, поред села Светлића, прелази реку Рачу - кота 228 и источно од села Чумића, поред коте 289 излази на пут Топола - Крагујевац. Овим путем граница иде до скретања пута за Велики Сењ, а затим овим путем до поменутог села, затим преко потеса "Таванчић" и избија на коту 549. Од ове коте, граница иде у правцу и преко коте 618 и 468, где прелази пут Страгари - Угљаревац и избија на коту 383 у атару села Страгари.Одател, граница иде у правцу и преко кота 586, 522 и 590, пролази поред манастира Благовештење, преко коте 383 у атару села Блазнаве и даље преко коте 410 и 484 у атару села Д. Шаторње. Одавде, граница преко коте 537 - потес "Беочица" иде у правцу кота 415, 292, прелази пут Шаторња - Рудник и путем за д. Трешњевицу избија на коту 388 па даље преко коте 408 у атару села Г. Трешњевице на пут Трешњевица - Аранђеловац све до коте 538 у атару села Врбице. Одатле, преко коте 327, путем Врбица - Аранђеловац, граница иде до коте 273, пролази источно од Аранђеловца и у близини гробља прелази пут Аранђеловац - Младеновац и преко железничке пруге излази на коту 414 и даље до коте 243 у атару села Орашца. 4.4.3. Рачанско виногорје - Налази се у побрђу с леве стране Велике Мораве, од Брзана на југу, до Велике Плане на северу. На сверозападу виногорја, његова граница почиње на коти 140 код села Мрамораца и иде путем до коте 221 - потес "Глоговачко Поље" а даље преко кота 210 и путем до коте 197 у атару села Врбице. Одавде граница окреће према југоистоку у правцу насеља Стојчак и избија на коту 174, пресеца поток Губераш и излази на пут Рача - Смедеревска Паланка. Граница виногорја пресеца овај пут и иде преко коте 219 - потес "Копоринска Коса", а затим на коту 225 - потес "Милијин Брег", па преко кота 212 и 130 излази на аутопут Београд - Ниш. Одатле, преко коте 101, граница виногорја иде аутопутем све до испред Брзана. Ту граница скреће на запад, иде преко села Баточине и даље иде железничком пругом Лапово - Крагујевац све до коте 167 - потес "Јеринино Брдо". Одатле граница иде путем преко потеса "Хаџине Ливаде" и избија на коту216 - потес "Којадинац". Даље граница иде путем на коту 212 - потес "Брдњак" и избија на коту 286 у атару села Сипића - потес "Бачево". Овде граница скреће на југозапад, излази на коту 310 у атару села Ресник, код насеља Војиновца прелази пут Крагујевац - Рача и преко кота 241, 278 и 295 излази источно од села Д. Јаручице и избија на коту 259. Одатле граница виногорја наставља у правцу севера, иде преко кота 278 и 273, путем до коте 262 - потес "Кумка", а затим граница скреће на запад до коте 252 и преко потеса "Црвено Брдо" излази на пут Трнава - Павловац којим наставља до потеса "Плавинац". Одатле, граница скреће на свероисток и излази на коту 177 у атару села Шаранова, те наставља преко коте 147 а даље путем до коте 140 код села Мраморца. 4.4.4. Крагујевачко виногорје - Обухвата терене у подручју Груже, западно од Крагујевца на југоисточним падинама Рудника и северним падинама Гледићских планина. На северозападу виногорја његова граница почиње од Рамаћске клисуре, односно од коте 468 и преко кота 618 и 59 у атару села Велики Сењ иде путем у правцу "Чумићског

59

Брда" где излази на асфалтни пут у атару села Чумић. Граница иде овим путем, прелази коту 299 у потесу "Кремењача" и прелази асфалтни пут Топола - Крагујевац северно од села Лужница. Одатле граница иде преко коте 289 у потесу "Багровац" и преко потеса "Карановац" излази на коту 228. Ту, на овој коти, граница прелази преко реке раче и даље иде путем до коте 311 у атару села Светлић. Одатле граница скреће на исток у правцу коте 302 и 250 те избија на коту 252 у атару села Шаранова. Овде, граница овог виногорја излази на границу Рачанског виногорја и иде овом границом прелазећи преко коте: 262, 279, 259, 295, 278, 254, 286, 212 и 216. Одавде граница виногорја иде пругом до села Баточине, а одатле путем до села Брзана. Од Брзана граница виногорја иде преко коте 129, 210, 266, 328, 484, 603, 559, 570, 508 и 494 до села Д. Сабанта. Даље граница иде преко коте 306, 412, 383, 290, 356, 460 и 365 до места Кнића. Од Кнића, граница виногорја иде путем преко Забојнице, Гривца, Опланића, Љуљака, коте 318, до села Враћевшнице кота 330. Одатле граница иде преко села: Липовца и Каменице кота 400 и избија на коте 466 и 507 у атару села Ремеће. Одавде, граница виногорја иде преко села Угљаревца и кроз Ремаћску клисуру избија на коту 468 чиме се граница овог виногорја спаја са границом Венчачког виногорја. Препоручени сортимент Препоручени сортимент за Опленачки подрејон: Сорте за црна вина: Прокупац, Гаме црни, Бургундац црни Сорте за бела вина: Смедеревка, Ризлинг италијански, Семијон, Совињон, Траминац Сорте за стоно грожђе: Мускат хамбург, Афус-али Препоручени сортимент за Београдски подрејон: Сорте за црна вина: Прокупац, Гаме црни, Бургундац црни Сорте за бела вина: Смедеревка, Ризлинг италијански Сорте за стоно грожђе: Мускат хамбург, Афус-али Препоручени сортимент за Јагодински подрејон: Сорте за црна вина: Прокупац, Гаме црни, Каберне совињон, Мерло Сорте за бела вина: Пловдина, Смедеревка, Ризлинг италијански Сорте за стоно грожђе: Мускат хамбург, Афус-али Препоручени сортимент за Млавски подрејон Сорте за црна вина: Прокупац, Гаме црни, Каберне совињон, Мерло Сорте за бела вина: Пловдина, Смедеревка, Ризлинг италијански Сорте за стоно грожђе: Мускат хамбург, Афус-али САДАШЊЕ СТАЊЕ СОРТИМЕНТА

БРАНИЧЕВСКО ВИНОГОРЈЕ


Смедеревка 0,2827 8.23

Пловдина 0,2194 6.39

Тамјаника 0,1363 3.97


Жупљанка 0,0330 0.96


Прокупац 0,2737 7.97

Вранац 0,1771 5.16

Гаме 0,0421 1.23



Афус-али 0,1852 5.39

Кардинал 0,0592 1.72

Италија 0,0330 0.96

ОСТАЛО 0,9121 26.56

60

ОРЕОВАЧКО ВИНОГОРЈЕ


Шардоне 3,6853 21.24

Совињон блан 2,1074 12.14

Семијон 1,8959 10.92

Траминер 1,0377 5.98


Рајнски ризлинг 0,3795 2.19



Ркацители 0,0592 0.34


Каберне совињон 2,7544 15.87

Бургундац црни 2,6188 15.09


Вранац 0,0970 0.56

Гаме 0,0170 0.10




Афус-али 0,0760 0.44

Италија 0,0591 0.34

ОСТАЛО 0,5921 3.41

РЕСАВСКО ВИНОГОРЈЕ



Пловдина 0,2982 11.85



Прокупац 0,2986 11.86


Италија 0,2583 10.26

ЛЕВАЧКО ВИНОГОРЈЕ




Ркацители 6,5582 6.68


Шардоне 2,0910 3.15



61




Франковка 12,1958 12.43

Мерло 10,1529 10.60



Вранац 2,8144 2.87

Гаме бојадисер 2,6407 2.69

Гаме 0,8621 0.88



Италија 0,9438 0.96


Афус-али 0,3332 0.34

Молдова 0,3283 0.33

Алфонс лавале 0,3000 0.31

Србија 0,1602 0.17

Демир капија 0,1500 0.15

Ласта 0,1000 0.10

Викторија 0,0713 0.07

Кармен 0,0438 0.04

ЈОВАЧКО ВИНОГОРЈЕ








Прокупац 3,2709 41.19

Вранац 2,2727 28.62




Афус-али 0,2027 2.55

Молдова 0,1121 1.41

Блек меџик 0,1121 1.41


Италија 0,0198 0.25

ОСТАЛО 0,5137 6.47

62

ПАРАЋИНСКО ВИНОГОРЈЕ




Мускат отонел 12,5000 7.15

Шардоне 4,3285 2.48


Бургундац бели 1,0000 0.57








Мерло 12,0000 6.86

Гаме 10,0000 5.72


Франковка 1,1405 0.65

Вранац 0,3643 0.21





Молдова 0,2667 0.15

Афус-али 0,1956 0.11



Италија 0,0335 0.02

Београдска бесемена 0,0175 0.01

Београдска рана 0,0175 0.01

Црвени дренак 0,0057 0.00

ОСТАЛО 0,5100 0.29

ЈАГОДИНСКО ВИНОГОРЈЕ





Мерло 17,7386 32.32






Афус-али 0,0726 0.13

63

ОСТАЛО 1,0263 1.87

ГРОЧАНСКО ВИНОГОРЈЕ








Вранац 1,5576 1.88

Мерло 0,6000 0.72





Италија 10,4723 12.61


Молдова 6,7969 8.19


Србија 1,9081 2.30

Грочанка 0,7067 0.85


Афус-али 0,2984 0.36

Кармен 0,2936 0.35

Мишел паљери 0,1219 0.15

ОСТАЛО 0,8094 0.97

СМЕДЕРЕВСКО ВИНОГОРЈЕ



Ркацители 17,0821 18.52



Шардоне 1,9743 2.14

Траминер 1,3604 1.48

Мускат отонел 0,7170 0.78


Жилавка 0,1950 0.21


Годоминка 0,0990 0.11



Мерло 2,0066 2.18

64

Вранац 1,5682 1.70



Каберне фран 0,1785 0.19

Португизац 0,1600 0.17



Сира 0,0200 0.02



Италија 0,6852 0.74

Молдова 0,5746 0.62



Афус-али 0,0600 0.07

Ласта 0,0533 0.06

ДУБОНСКО ВИНОГОРЈЕ




Шардоне 0,0243 0.21




Вранац 0,4757 4.13


Мерло 0,0243 0.21



Молдова 1,1464 9.96


Италија 0,5848 5.08

Афус-али 0,175 1.52

ОСТАЛО 0,0187 0.16

КРЊЕВАЧКО ВИНОГОРЈЕ


Шардоне 4,8225 22.26




Бургундац сиви 0,2211 1.02



65



Каберне фран 1,0310 4.76



Вранац 0,1604 0.74


Гаме 0,0568 0.26



Италија 0,3209 1.48

Београдска рана 0,0568 0.26

Афус-али 0,0568 0.26

Банатски мускат 0,0567 0.26

ОСТАЛО 0,0567 0.26

КОСМАЈСКО ВИНОГОРЈЕ




Вранац 0,1093 21.55



ВЕНЧАЧКО ВИНОГОРЈЕ




Шардоне 6,0203 6.32








Мерло 2,5493 2.68



Вранац 1,6177 1.70



Италија 4,1699 4.38

66


Афус-али 0,9941 1.04

Молдова 0,2551 0.27

Прима 0,2225 0.23



Кармен 0,0325 0.03

Ласта 0,0325 0.03

РАЧАНСКО ВИНОГОРЈЕ



Жилавка 0,2000 10.24








Афус-али 0,0701 3.59

Италија 0,0442 2.26

КРАГУЈЕВАЧКО ВИНОГОРЈЕ


/ / /




Афус-али 1,5590 69.53


67

ПОЦЕРСКИ РЕЈОН 5.1. ПОДРЕЈОНА НЕМА 5.1.1. ТАМНАВСКО ВИНОГОРЈЕ 5.1.2. ПОДГОРСКО ВИНОГОРЈЕ Поцерски виноградарски рејон: комплекси псеудоглеја и лесивираних земљишта (по заступљености су на првом месту у тамнавском и подгорском виногорју), комплекси киселих, смеђих и подзоластих земљишта, гајњаче (само у подгорском виногорју). ГРАНИЦЕ РЕЈОНА И ВИНОГОРЈА А. Границе рејона Поцерски виноградарски рејон се налази јужно од Саве и источно од Дрине, на падинама планина Цера и Влашића, у горњим деловима сливова река Тамнаве, Уба и Колубаре на истоку, и у сливу река Јадра на западу. Његова северна граница полази од коте 173 у атару села Чокешине и иде путем северно од села те излази на коту 110. Одатле, граница рејона иде преко потеса "Брезик", заобилази село Петковицу и иде путем преко потеса "Бело поље" до коте 175, а одатле преко кота 120 и 127 излази на пут Радовашница-Добрић и преко насеља Парлог изалази на коту 171. Одатле граница рејона иде на коту 172, прелази преко потеса "Столице" и наставља преко кота 135 и 116 где пресеца асфалтни пут Шабац-Завлака и скреће на југ преко кота 131, 134, 156, 155, 174, 157, 137 иде преко атара села Румске и преко кота 135 и 155 долази до места Бучја. Одавде граница скреће према истоку и иде сеоским путем до коте 266, а онда преко кота 274, 295, 301, 252 и 291 и Столице, преко "Зелић Мале" у атару села Драгиња излази на пут Шабац-Ваљево код "Тавтић Мале". Овим асфалтним путем граница рејона иде на север до села Липовице - кота 176. Потом грнаица скреће на исток и иде сеоским путем према Бобовику до коте 99, наставља према истоку до коте 124, а онда скреће на север и излази на коту 139 у атар села Скупљен. Одатле граница иде преко коте 125, а затим скреће на североисток и преко коте 142 излази на асфалтни пут Шабац - Обреноцац кота 166. Граница рејона иде овим путем до следеће коте 166 у потесу "Бабија" и ту скреће на сеоски пут према југу, те преко коте 165 и 156 у атару села Трновца излази на коту 173. Одатле граница иде путем преко коте 176, пролази преко потеса "Марков гроб" - кота 239 и наставља сеоским путем према југу, прелази поред коте 198, обилази "Гробљанску Малу" и избија на коту 183, у атару села Свилеуве. Одатле се граница рејона спушта на реку Тамнаву, а затим се пење до насеља Зукве - кота 222 и преко села Помбуковице излази на коту 213. Граница рејона даље иде поред манастира Слатине, преко коте 388 - насеље Близање и наставља сеоским путем поред села Бранковине и Забрђице све до коте 287 код места Рађево Село. Одатле грнаица рејона иде на запад поред села Доња Буковица, Горња Буковица, насеља Туђин - кота 393, заобилази Осечину и иде сеоским путем до села Горње Грниљево и даље до села Букора - кота 321. Од овог места граница среће на север и иде преко кота 321, 302, 398, 337, 264, 243, 248 до потеса "Скакавиште" - кота 248. Ту граница скреће на северозапад и иде сеоским путем до коте 245 и даље до села Милошевца - кота 203, а затим преко коте 266 у атару села Десеижа излази на сеоски пут и иде њиме до атара села Бела Река - кота 209. Преко потеса "Крушка" граница иде на коту 217 и преко коте 165 у атару села Петковице скреће на запад путем према коти 184 и избија југозападно од села Чокешина код коте 223. Одавде граница рејона креће на север и у атару истог села излази на коту 173. Б. Границе виногорја Поцерски виноградарски рејон није подељен на подрејон, већ само на два виногорја: тамнавско и подгорско. 5.1.1. Тамнавско виногорје Налази се у источном делу рејона и обухвата релативно велико пространство од Владимираца на северу до близу Ваљева на југу. На северу, граница виногорја почиње од коте 176 у насељу Липовица северно од Владимираца и иде на исток преко коте 99 до коте 124. Одатле граница виногорја скреће на север и у атар села Скупљен улази на коту 139. Граница даље, преко коте 125 скреће на североисток и преко коте 142 излази на пут Шабац-Обреновац. Овим путем граница иде до коте 166, а затим скреће на сеоски пут и њиме иде на југ преко атара села Јаловика и кота: 165, 156, 173, 176, 239, 132 све до коте 183. Одатле се граница спушта на реку Тамнаву, а од ње пење преко насеља Зукве и коте 222, иде преко села Памбуковице те преко коте 213 излази на место Глизање - кота 388 и наставља сеоским путем, пролази поред села Бранковине и излази на коту 287 у атар Рађевог Села. Одатле граница виногорја иде на запад поред села Д. и Г. Буковице, преко насеља Туђин - кота 393, заобилази село Осечину и иде сеоским путем до села Г. Грниљева и излази на коту 321 код села Букора. одавде границу овог виногорја представља јужни део границе Подгорског виногорја, тј. коте 388, 185 и 266. Ту граница Тамнавског виногорја скреће на североисток и преко кота 274, 295, 301, 252, 291, 240 избија на асфалтни пут Шабац - Ваљево код места "Тавтић Мала". Одатле граница скреће на север и иде асфалтним путем све до коте 176 у насељу Липовица. 5.1.2. Подгорско виногорје Налази се у западном делу виноградског рејона и обухвата терене на падинама планине Цера. На северозападу граница виногорја почиње од коте 173 у атару села Чокешина и иде северно од села Петковице и преко потеса "Бело поље" излази на коту 175. Одатле граница иде преко коте 127, пресеца пут Радовашница - Добрић и преко коте 171 и потеса "Столице" - кота 172 излази на коту 116. Од ове коте граница виногорја скреће на југоисток и преко коте 131, 134, 156, 155, 174, 157 и 137 преко атара села Румске - коте 135 па поред манастира Криваје, до села Бучја - кота 155. Одавде граница виногорја иде на коту 266, па затим на коту 185 и даље према селу Букору - кота 321. Одавде граница виногорја скреће на север и у потпуности се поклапа са западном границом виноградарског рејона.

68

НЕКАДАШЊЕ СТАЊЕ СОРТИМЕНТА 5.1.1. Тамнавско виногорје

- Сорте за бела вина: Пловдина, остале сорте - Сорте за црна вина: Прокупац, остале сорте - Сорте за стоно грожђе: Мускат хамбург, Афус-али, Смедеревка, остале сорте

5.1.2. Подгорско виногорје

- Сорте за бела вина: Пловдина, Смедеревка, остале сорте - Сорте за црна вина: Прокупац, остале сорте - Сорте за стоно грожђе: Мускат хамбург, Афус-али, Смедеревка, остале сорте

ПРЕПОРУЧЕНИ СОРТИМЕНТ ВИНОВЕ ЛОЗЕ А. Сортимент рејона а) В и н с к е с о р т е -Препоручене црне:




Аликант буше Бургундац бели Прокупац Mословац Директно родни

хибриди Бургундац црни Шардоне Вранац Пловдина црвена Франковка Емералд ризлинг Жилавка Гаме црни Мускат отонел Гаме бојадисер Мускат фронтињан Каберне совињон Неопланта Каберне франк Ризлинг италијански Мерло Ризлинг рајнски Мускат хамбург Ркацители Саперави Семијон Силаванц зелени Сирмиум Смедеревка Совињон Шасле Траминац црвени Жупљанка б) С т о н е с о р т е - Препоручене: - Дозвољене: - Забрањене: Афус-али Директно родни хибриди Београдска бесемена Београдска рана Бисерка рана Чабски бисер Грочанка Кардинал Краљица винограда Мускат хамбург Мускат италија Мускат оливер Неготински рубин Радмиловачки мускат Шасле 5.1.1. Тамнавско виногорје а) В и н с к е с о р т е -Препоручене црне:





хибриди Бургундац црни Шардоне Вранац Пловдина црвена Франковка Емералд ризлинг Жилавка Гаме црни Мускат отонел Гаме бојадисер Мускат фронтињан Каберне совињон Неопланта

69

Каберне франк Ризлинг италијански Мерло Ризлинг рајнски Мускат хамбург Ркацители Саперави Семијон Силаванц зелени Сирмиум Смедеревка Совињон Шасле Траминац црвени Жупљанка б) С т о н е с о р т е - Препоручене: - Дозвољене: - Забрањене: Афус-али Директно родни хибриди Београдска бесемена Београдска рана Бисерка рана Чабски бисер Грочанка Кардинал Краљица винограда Мускат хамбург Мускат италија Мускат оливер Неготински рубин Радмиловачки мускат Шасле 5.1.2. Подгорско виногорје а) В и н с к е с о р т е -Препоручене црне:





хибриди Бургундац црни Шардоне Вранац Пловдина црвена Франковка Емералд ризлинг Жилавка Гаме црни Мускат отонел Гаме бојадисер Мускат фронтињан Каберне совињон Неопланта Каберне франк Ризлинг италијански Мерло Ризлинг рајнски Мускат хамбург Ркацители Саперави Семијон Силаванц зелени Сирмиум Смедеревка Совињон Шасле Траминац црвени Жупљанка б) С т о н е с о р т е - Препоручене: - Дозвољене: - Забрањене: Афус-али Директно родни хибриди Београдска бесемена Београдска рана Бисерка рана Чабски бисер Грочанка Кардинал Краљица винограда Мускат хамбург Мускат италија Мускат оливер Неготински рубин Радмиловачки мускат Шасле

70


ТАМНАВСКО ВИНОГОРЈЕ





Мерло 1,5087 33.00


/ / /

ПОДГОРСКО ВИНОГОРЈЕ





Вранац 0,0282 7.91



Кардинал 0,0612 17.17

Шасла црвена 0,0340 9.54

Ласта 0,0308 8.64

Италија 0,0282 7.91

Афус-али 0,0282 7.91

Молдова 0,0282 7.91

71

СРЕМСКИ РЕЈОН 6.1. ПОДРЕЈОНА НЕМА 6.1.1. ФРУШКОГОРСКО ВИНОГОРЈЕ

Сремски виноградарски рејон: парарездина на лапорцу и лесу ("прљуше"), чернозем еродирани, заруђени и у разном степену огајњачени на вишим еродибилним површинама, гајњаче, нормалне, плитке-еродиране и скелетоидне. ГРАНИЦЕ ВИНОГРАДСКИХ ТЕРЕНА

Граница Сремског рејона почње у к.о. Стари Сланкамен и иде од Дунава на југозапад доњом ивицом честица у рејону кбр. 1690, 1689, 1687 и 1686 до пута бр. 1186/2, затим скреће на северозапад и идући ивицом гребена издваја у рејон честице кбр. 1888 и 1889 излази на пут бр. 1195 и 1196. Овим путем продужава на северозапад поред честица у рејону кбр. 1692 и 1596 до пута бр. 1201/2, 1204, 1206, 1208, 1209 и 1212, а онда наставља ивицом чеситца у рејону кбр. 1515/1, 1492, 1486, 1482, 1481, 1474, 1469, 1222, 1226, 1231, 1429, 1429/2 и 1420/1 излази на пут бр. 1028 и 1248 и истим се креће до пута Стари Сланкамен-Сурдук бр. 1078. Одавде граница рејона овим путем иде на северозапад поред честица у рејону кбр. 1033, 1036, 1040/1, 1074, 1070, 1068, 1067, 1063/1, 1061, 1059, 1058, 987, 985/9, 985/7, 985/6, 985/5, 985/2, 985/1, 959 и 958, потом скреће на север обухватајући честице кбр. 954, 871 и код честице кбр. 869/4 спушта се на југозапад издвајајући у рејон честице кбр. 869/3, 869/2 и 869/1. Даље, гранична линија савија на северозапад и пресецајући пут Стари Сланкамен-Нови Сланкамен долази до честице ван рејона кбр. 2005, па иде на север до пута бр. 2011, којим се спушта на северозапад укључујући две дужи у рејон и избија на границу к.о. Нови Сланкамен. Граница рејона у овој к.о. полази од честице кбр. 1849 и излази на пут бр. 3737/1 којим скреће на север до другог пута рачунајући од пута Нови Сланкамен-Крчедин. Овим путем наставља се на северозапад до пута бр. 3959 и секући га продужава на југозапад поред честица у рејону кбр. 3979, 3980, 3989, 3990, 3994, па савија на запад и код честице кбр. 3993 иде опет на југозапад укључујући у рејон честице кбр. 4010, 4013, 4014, 4015, 4016, а онда испод последње честице продужава поново на запад и секући пут 4017 креће се путем бр. 4044 на северозапад. Одавде граница рејона наставља поред честица у рејону 4018, 420, 4025, 2029, 4033, 4036 и 4043, долази до пута бр. 4045 којим се спушта на југ до честице кбр. 4051, па путем бр. 4046 иде на северозапад до честице кбр. 4047 и избија на пут бр. 4207. Даље, граница рејона предњим путем скреће на север поред издвојених честица у рејону кбр. 4049, 4053, те код честице кбр. 4054 пресеца пут бр. 4207 савија на северозапад укључујучи честице кбр. 4318, 4319 и избија на пут бр. 4321, а онда истим савија прво на север па на запад поред честица у реојону кбр. 4320, 4323. Овде гранична линија долази до пута број 3277 и истим иде до честице 4335 где скреће на запад и укључује наредну честицу у њом па између наведене кат. честице и кат. честице 3159 скреће на север укључујући кат. чест. 4336, 4337/1 одакле скреће на запад укључујући у њу кат. чест. 4421, 4422 и избија на пут број 4423 и истим скреће на север обухватајући у њему кат. чест. 4415, 4417, 4418 ивидом кат. чест. 3147/2 скреће на запад до границе кат. општине Крчедин. Граница рејона у овој к.о. избија и полази од к.о. Нови Сланкамен (линијом) путем сече пут бр. 4023 продужава на запад и обухвата у њој кат. честицу 4021, 4016/1 и 2, 4012, 4013, 4014, 4006, 4000, 3999, 3991, 3990, 3980, 3970, 3979, 3978 и одатле скреће на север укључујући у њу кат. честицу 3977, 3976, 3975 и избија на пут 3973 и њиме продужава на запад до кат. чест. 3189/2 која је ван рејона затим скреће на север укључујући кат. честицу 3972 и избија на пут 3914 којим скреће на запад укључујући у рејон честице северно од овог пута 3924, 3915, 3905, 3876, 3871, 3862, 3854/1, 3435, 3425, 3422, 3413, 3408, 3405, 3401, 3397, 3391, 3387, 3376, 3370, 3362, 3359, 3354, 3346, 3320 и наставља на запад путем бр. 3914 и 3186 укључујући и њену кат.чест. северно од овог пута бр. 3271, 3259, 3249, 3240, 3230, 3220, 3215, 3157 избија на пут 2718/2, затим продужава на запад укључујући северно од овог пута кат. честицу бр. 3152, 3140, 3130, 3125, 3119, 3114, 3104, 3096, 3092, 3086 3080, 3071 и продужава путем бр. 3153 до кат. чест. 3059 одакле скреће на југ до ивице кат. чест. 3058/1 затим скреће на запад обухватајући пут бр. 2991 обухватајући у рејон северно од овог пута кат. честице бр. 2988/16, 2988/1, 2987/40, 2987/19, 2987/10 2986/16, 2986/19 и избија на границу кат. општине Бешка на пут број 2990. Граница рејона у овој к.о. иде ивицом кат. честица које укључујући у рејон и то бр. 1907, 1905, 103/1 продужава на запад путем бр. 1911 обухватајући северно кат.чест. 1897, 1818/88, 1818/82, 1818/80, избија до кат.чест. 1818/77 скреће на север, затим на југозапад и запад путем бр. 1916 укључујући у рејон северно кат. чест. 1981/3, 1479/4 и продужава на запад путем бр. укључујући северно од њега кат. чест. бр. 1418/2, 1419/2, 1421/1, 1425, 1430, 1437, 1440 и прелази у к.о.Чортановци. Граница рејона у овој к.о. иде од к.о. Бешка и пресецајући пут бр. 3016 продужава на запад путем бр. 3071 обухватајући северно кат.чест. бр. 3068, 3072/1, 3074, 3078/5, 3084, 3091, 3093/3, 3093/4, где скреће на југ обухватајући у њој кат.чест. 2966, 2990/1, 2952 и код железничке станице Чортановци скреће на југоисток и иде железничком пругом Београд-Нови Сад, обухвата кат.чест. 2987, 2768, 2770, 2771 где скреће на запад и обухвата кат.чест. 2766, 2769/2, 2769/7, 2551 па скреће на југ обухвата кат.чест. 256 и доњом ивицом исте кат.чест. скреће на запад путем бр. 266 укључујући у рејон север. кат.чест. 259/3, 264/3, 267 и код горње ивице кат.чест. 2415 која остаје ван рејона скреће на југ укључујући у рејон кат.чест. 2413, 2411/2, наставља путем бр. 2419 укључујући у њему кат.чест. 2409/2 затим бр. 2433 скреће на запад укључујући северно од њега кат.чест. 2408/13, 2408/9, 2408/3, 2408/2, 2408/1 и код кат.чест. 2450 која остаје ван рејона скреће на југ путем бр. 2439 обухватајући у њему кат.чест 2434/1 и избија на пут. бр. 2436. Граница рејона у к.о. Марадик полази од пута бр. 2823/1 и иде на југозапад поред честице у рејону кбр. 2822, избија на пут Београд-Нови Сад бр. 2817 и њиме скреће на југ обухватајући у рејон честице кбр. 2816, 2905, 2906/1, 2908, 2912 и 1915/1. Одавде гранична линија рејона поред последње честице скреће на запад до честице кбр. 3113, онда савија на југ обухватајући у рејон честице кбр. 3113, 3113/2, 3109, 3104, 3102, 3098, 3091, 3089/1 и 3089, избија на пут Београд-Нови Сад бр. 3085 и овим долази до честице кбр. 3169/1а, где продужава на запад поред честица у рејону кбр. 3169/1б, 3174/2 и 3175. Даље, граница рејона наставља на југозапад издвајајћи у рејон честице кбр. 3176/1, 3197, 3198/2, 3199, 3206/2, 3208, 3214, 3222, 3226, 3230/2, 3235, 3242/1, 3249, 3259, 3270/2 и 3300/1, затим иде на запад покрај рејона честица кбр. 3311/1, 3312, 3315, 3319, 3325 и 1170, где путем кбр. 1190/2 скреће на југ поред честице кбр. 1191 до пута бр. 1200. Овим путем гранична линија савија на запад укључујући у рејон честице кбр. 1194 и

72

1197, па путем бр. 1589 скреће на север обухватајући честицу кбр. 1190, потом путем бр. 1215 иде на запад и југозапад поред честица у рејону кбр. 1588, 1216/1, 1349 и продужава на југ покрај у рејону укључених честица кбр. 1345, 1339/1, 1332, 1326, 1304, 1290 и 1289. Одатле савија на север издвајајући у рејон честице кбр. 1235, 1231/4, 1229 и 1230, онда наставља путем бр. 95 на југ поред честица кбр. 1231/2, 1236 и 1246, затим скреће на запад покрај честица у рејону кбр. 1275, 1276 и путем бр. 1277 и 4324 иде на северозапад поред у рејон издвојених честица кбр. 1274/2, 1261, 1279/1, 1297, 4357/2, 4329/3 и 4329/2 и улази у к.о. Крушедол Село. Граница рејона кроз к.о. Крушедол Село иде прво границом атара к.о. Марадик и к.о. Крушедол Село путем северно и западно од честице кбр. 4330 у к.о. Марадик, затим на југозапад путем бр. 4338, опет границеом к.о. Марадик и к.о. Крушедол Село. Даље, граница рејона на западној ивици честице 4333/3 у к.о. Марадик и честице кбр. 1086 у к.о. Крушедол Село иде границом атара к.о. Марадик и к.о. Крушедол Село на југоисток путем бр. 4339 у к.о. Марадик до ивице потока, што од Крушедол Села пролази поред "Широког Дола". Одавде, гранична линија рејона наставља ивицом наведеног потока и потеса "Широди Дол" тј. ивицом честица кбр. 1087, 1090, 1092 све до честица кбр. 1175 и 1174 од којих прва испада а друга улази у рејон. Граница рејон аизмеђу ове две честице идући на запад излази на границу атара к.о. Крушедол Село и к.о. Крушедол Манастир. Граница рејона у к.о. Крушедол Манастир иде кроз дуж "Средњи Замет" између честица кбр. 1367 и 1366, прву избацујући а другу узимајући у рејон, затим у дужи "Бисаге" између честица кбр. 1312/8 и 1312/9, опет прву изостављајући, а другу узимајући у рејон. Одавде граница рејона наставља на запад између честица кбр. 804 и 803/1 у потоку, па између честица кбр. 813/1 и 813/2 и између честица кбр. 809 и 810/1 још увек у потоку, како да првонађене честице испадају, а другонаведене честице остају у рејону. Даље, граница рејона продужава на запад кроз дуж "Загајеш" између честица кбр. 808/20 и 808/21, сече пут бр. 814 и између честица кбр. 816/1 и 815/19 сеоским путем иде даље на запад и избија на границу атара к.о. Крушедол Манастир и к.о. Банковци. Граница рејона кроз ову к.о. иде право на север границом к.о. Крушедол Манастир и к.о. Банковци до границе ове к.о. и к.о. Нерадин. Даље, гранична линија рејона савија на запад границом к.о. Банковци и к.о. Нерадин до долине потока, што из Гргетага и Нерадина улази у Банковце. Ивицом истог потока граница рејона у к.о. Банковци укључује у рејон честице кбр. 19/47, 19/44, 19/42, 19/30, 19/21, 19/15, 19/10, 24/4, 31/7 и 15/14, па продужава путем бр. 15/7 до честице кбр. 1/3 /Салаш/, где сксреће на исток поред ове честице и излази на пут Крушедол-Прњавор-Батринци. Овим путем гранична линија рејона иде до краја к.о. Банковци и прелази у к.о. Шатринци, потом истим путем до честице к.бр. 165, ту скреће прво на исток па на југ издвајајући у рејон предњу честицу и честице кбр. 112 и 102, наставља на запад поред честица у рејону кбр. 95,92,90 и потоком се супшта на југ до честице кбр. 2. Одатле гарница рејона продужава на запад па на север укључујући у рејон честице кбр. 2, 1, 7, 14, 25, 32 и 38, затим поново прелази у к.о. Набковци идући поред честица у рејону к.бр. 35/13, 35/7, 35/2, па од честице кбр. 35/1 креће се на запад остављајући при том ван рејона честицу кбр. 47/1 и избија на границу стара к.о. Ириг. Граница рејона у овој к.о. иде од атара к.о. Банковци на запад поред честица уа рејону кбр. 5121, 5182 и код честице кбр. 5181 скреће на југ обухватајући предњу честицу и честице кбр. 5176, 5171, 5166/2, 5164 и 5163 затим продужава прво на запад па на северозапад путем између дужи покрај издвојених у рејон честица кбр. 5264, 5267, 7112 и 7129. Одавде гранична линија рејона продужава крато на северозапад до сеоског пута-линије којим наставља на југозапад испд честица кбр. 4167, 3809, 3808, 3528, 3527 и 3484 укључујући све терене изнад свих честица у рејон. Даље, граница рејона иде на запад поред честица у рејону кбр. 3460/2, 3465/2 и 8607, потом излази на пут између дужи и овим се креће на север обухватајући честице кбр. 8607, 8610, 3643/1а и 3466, прелази асфалтни пут Ириг-Рума код честице ван рејона кбр. 8650 и издвајајући у рејон честицу кбр. 3373 избија на асфалтни пут Ириг-Врдник којим излази на границу к.о. Ривица. Граница рејона кроз ову к.о. иде од атара к.о. Ириг путем бр. 3838 прво на запад па на северозапад, затим продужава путем бр. 3837 поново на запад и југозапад до пута бр. 3852. Овим путем који је делом гранични пут између к.о. Ривица и к.о. Врдник-Село наставља на југозапад и излази на границу атара к.о. Врдник Село. Граница рејона у овој кат. општини иде на запад путем број 4083 (ово је пут означен у к.о. Ривица са бројем 3852) до пута број 4082 којим укључујући у рејон честице кбр. 4723 и 3720 избија на границу атара к.о. Павловци. Граница рејона кроз ову к.о. полази од пута бр. 1672 и исти иде до честице кбр. 1706, где продужава на југ укључујући исту у рејон, као и честице кбр. 1703, 1702/2, 493/1, 460, 485/2, 485/3, затим скреће на запад поред честице кбр. 468, па сеоским путем - линијом која води у село Павловце наставља на запад доњом ивицом последње честице. Одавде граница иде прво на југ а онда на запад обухватајући у рејон честицу кбр. 1311 и долази пута бр. 1315, и истим се креће на север прелазећи у к.о. Врдник - Манастир до пута бр. 1857/1, којим продужава до границе атара к.о. Јазак село. Граница рејона у овој к.о. полази од к.о. Врдник Манастир и иде на запад сеоским путем - линијом поред честица у рејону кбр. 8/5, 9/5, 13/1 и долази до честице кбр. 2405, где продужава на југ укључујући у рејон честице кбр. 2405, 2400, 2389, 2379, 2377 и 2370/1. Одавде гранична линија рејона скреће ан запад издвајајући у рејон честице кбр. 2369/2, 1799/1, 1799/3, 1797/66, па савија на север поред честица у рејону кбр. 1797/64, 1797/49, 1797/40, 1797/30, 1797/18, 1797/5 и 1797/1, затим продужава на запад покрај укључених у рејон честица кбр. 15/1 и 1677 и избија на границу атара к.о. Мала Ремета. Граница рејона кроз ову к.о. иде путем Јаказ-Стејановцу бр. 1422 прво на југозапад, па на југ до честице кбр. 615, потом истим путем скреће поново на југозапад и излази на границу атара к.о. Стејановци. Граница рејона кроз целуовоу к.о. иде пуетм бр. 1927 и излази на границу атара Бешеново Село. Граница рејона у овој к.о. иде до границе атара к.о. Стејановци на запад путем бр. 1565 до честице кбр. 1533/1, па истим путем скреће на север до честице кбр. 574. Одавде гранична линија рејона продужава на запад и пролази кроз село Бешеново поред честица у рејону кбр. 41/2, 10, 4, 29, 343 и 384, излази на пут бр. 1577, којим се савија на југозапад до пута бр. 1813. Овим путем граница рејона наставља на запад и код честице кбр. 1776/1 излази на границу атара к.о. Шуљам. Граница рејона кроз ову к.о. полази од границе атара к.о. Бешеново - село и честице кбр. 1587, затим путем бр. 1560 иде на север и кроз честице кбр. 1612 избија на асфалтни пут Мутаљ - Гргуревци - Манделос. Овим путем гранична линија рејона наставља на запад до честице кбр. 1644/1, потом истим путем скреће на север, па се код честице кбр. 1648 спушта сеоским путем - линијом на југ и пролази кроз село Шуљам поред честица у рејону кбр. 2402, 347 и 339. Доња граница арејона код честице кбр. 331/2 продужава улицом кроз село на запад укључујући у рејон честице кбр. 210, 162 и 30, па иде сеоским путем - ленијом преко сеоског пашњака и код честице кбр. 1338 избија на границу атара к.о. Гргуревци. Граница рејона у овој к.о. полази од атара к.о. Шуљам односно од честице кбр. 3181 и спушта се на југ поред честица у рејону кбр. 3184, 3188, па скреће путем између дужи на запад обухватајући у рејон честице кбр. 3203, 3204, 3196 и 3197, затим путем бр. 4096 савија на југ и излази на стари камени пут Велики Радинци - Гргуревци бр. 4049.

73

Овим путем гранична линија рејона иде на север до честице кбр. 2859, потом прво продужава на југ а онда на запад издвајајући у рејон честице кбр. 2857 и 2858 и долази до пута бр. 4107 којим поновно наставља на север до честице кбр. 2848, где се креће на запад поред честица у рејону кбр. 2848, 2850, 2851 и излази на пут бр. 4057. Одатле граница рејона предњим путем иде на север до честице кбр. 2732, па путем бр. 4087 продужава на југозапад и обухватајући честицу кбр. 3394 савија на запад до пута бр. 4086, којим иде кратко на југ, а онда поред честице кбр. 2817 наставља на запад до пута бр. 4084. Даље граница рејона продужава на север до честице кбр. 2159, затим се креће на запад укључујући при том у рејон честице кбр. 2159, 2161, 2163 и излази на границу атара к.о. Манђелос. Граница рејона кроз ову к.о. почиње од границе к.о. Гргуревци односно од честице бр. 957 и иде на југ, па преко исте честице продужава сеоским путем - линијом на запад, затим путем бр. 952 наставља на север до пута бр. 946 и истим савија на запад избијајући код честице кбр. 940 на асфалтни пут Мутаљ - Гргуревци - Манђелост бр. 949. Овим путем скреће на југозапад до честице кбр. 897, потом иде прво на север, а онда на запад поред честица у рејону кбр. 897, 899, 900/1, 2 и 3. до пута бр. 1411, којим наставља на југ издвајајући у рејон честицу кбр. 1410/1-11, па савија на запад до пута бр. 1400 и истим пролази кроз село на југ и југозапад. Даље, граница рејона код честице кбр. 1539 иде улицом - путем на југ поред честица у рејону кбр. 1544, 1564, 1580 и 1594, обухвата честицу кбр. 1599 и сеоским путем - линијом креће се на северозапад и југозапад укључујући у рејон честице кбр. 1591, 1586, 1672/2 и 1670, излази на асфалтни пут Сремска Митровица - Лежимир бр. 1678 и овим долази до границе атара к.о. Лежимир. Граница рејона у овој к.о. полази од границе к.о. Манђелос односно од честице ван рејон акбр. 5114 и иде 5348 на запад, па се код честице у рејону кбр. 4609 спушта сеоским путем - линијом на југ. Одатле граница рејона код честица кбр. 4616 и 4617 савија прво на исток, а онда на југ поред честице кбр. 4625 и обухватајући честицу кбр. 4633 скреће на запад до пута бр. 5294, која продужава на југ до границе атара к.о. Дивош. Граница рејона кроз ову к.о. полази од пута бр. 7764 и иде на југ путем бр. 7765/1, затим истим путем скреће на запад до честице кбр. 6934, где прелази у к.о. Чалма. Граница рејона у овој к.о. почиње од границе атара к.о. Дивош и иде на југ и југозапад поред честица у рејону кбр. 879 и 877, па путем између дужи спушта прво на југ, а онда поново на југозапад издвајајући у рејону честице кбр. 872, 873, 826/1, 820 и 805, затим истим путем савија на запад до пута бр. 782, којим наставља на југ до пута Дивош - Чалма бр. 1762. Овим путем гранична линија рејона продужава на запад до честице крб. 812, где скреће на север поред честица у рејону кбр. 1024, 1030, 1037 и 1042, а потом иде на северозапад обухватајући честицу кбр. 1046 избија на границу атара к.о. Дивош. Након издвајања виноградарских терена у к.о. Чалма, граница рејона поновно улази у к.о. Дивош код честице ван рејона кбр. 7456, па путем између дужи наставља на север поред честица у рејону кбр. 7457, 7465, 7432, 7328, 7223, 7226, 7229, 7281, 6758, 6752 и 6443, потом истим путем савија на северозапад и укључујући у рејон честице кбр. 6437 и 6431 излази на пут бр. 7749 и 7750. Овим путем и путем бр. 7759 граница рејона се спушта на југозапад у село Дивош, па Партизанском улицом /пут бр. 7758/ иде кроз село на југ до пута Чалма - Дивош, којим продужава на северозапад прелази пут Дивош - Нова Бингула и путем бр. 7712 иде до честице кбр. 5165, где скреће на запад поред честица у рејону кбр. 5165, 5188, 5292, 4712, 4710 и 4637 и излази на границу атара к.о. Нова Бингула. Граница рејона кроз ову к.о. полази од границе к.о. Дивош у потесу "Зубаче" и иде на запад сеоским путем - линијом поред честица у рејону кбр. 1498 и 1499, затим путем поред последње честице савија на север до честице кбр. 1454. Одавде гранична линија рејона скреће поново на запад укључујући у рејон честице кбр. 1454, 1280 и 1270, па се путем спушта на југ до честице кбр. 1189, где продужава на запад поред у рејон издвојених чесица кбр. 1189, 1070 и 947 и излази на границу к.о. Ердевик. Граница рејона у овој к.о. иде од граничног пута са к.о. Нова Бингула на запад поред честица у рејону кбр. 1353, 1284 и 1245, затим путем - линијом скреће прво на југ, а онда поново на запад обухватајући у рејону честице кбр. 2280/8, 2280/6, 2224, 2296, 1118/25 и 1118/9. Одавде граница рејона продужава путем бр. 1171/1 на југ и пролази кроз село Ердевик избијајући на пут Кузмин - Ердевик - Љуба бр. 6750, којим наставља на запад до пута бр. 6841. Овим путем гранична линија рејона иде на југ до летњег (старог) пута Гибарац - Ердевик бр. 3739 и истим излазе на границу к.о. Сот. Граница рејона кроз ову к.о. иде од к.о. Ердевик на запад летњим путем Ердевик - гибарац бр. 3052 до атара к.о. Кукујевци. Граница рејона кроз ову к.о. полази од границе к.о. Сот и иде летњим путем Ердевик - Гибарац бр. 3741 на запад до к.о. Бачинци. Граница рејона у к.о. бачинци почиње од границе к.о. Кукујевци и иде летњим путем Ердевик - Гибарац бр. 1821 на запад до честице бр. 1820, па скреће на север путем између дужи на потесу "Бачинци", затим савија на запад поред честица у рејону кбр. 1814, 1808, 1809, 1768 и излази на пут Бачинци - Прибина Глава. Овим путем граница рејона продужава на север до честице кбр. 121, потом наставља на запад до честице кбр. 1104, где се путем спушта на југ издвајајући у рејон честице кбр. 1105, 1114 и 1120. Одавде гранична линија рејон аиде прво на северозапад, а онда на запад, поред у рејон укључених честица кбр. 1741 и 1711, излазећи код честице ван рејон акбр. 1723 на границу атара к.о. Гибарац. Граница рејона кроз ову к.о. иде граничним путем између к.о. Бачинци и к.о. Гибарац на север до пута бр. 2332 којим скреће на запад до пута бр. 2833, па се истим спушта на југ и обухватајући честицу кбр. 2042 излази на пут бр. 2835. Овим путем гранична линија рејона наставља на запад до честице кбр. 1699, а онда продужава на север поред честица у рејону кбр. 1699, 1706, 1673 и 1674 и путем бр. 2353 иде до честице кбр. 1609 где савија на запад до пута бр. 2834. Одавде граница рејона предњим путем креће се на север до честице кбр. 1303 и испод ове наставља прво на запад, а онда на северозапад и поново на запад издвајајући при том у рејон честице кбр. 1088, 1105, 1130, 1150/2, 1171, 1047 и избија на гранични пут бр. 3615 к.о. Шид. Граница рејона у овој к.о. полази од пута бр. 3615 који чини границу са ко. Гибарац и иде истим путем на запад до пута бр. 2634, којим скреће прво на север а онда на запад до честице кбр. 2637. Одавде гранична линија рејона обухватајући последњу честицу савија поново на север до пута бр. 3066, затим наставља путем бр. 2499 на северозапад до честице кбр. 2704, где продужава на запад поред честица у рејону кбр. 2691, 2659 и 2652 и излази на пут бр. 2593. Овим путем граница рејона наставља на север до пута бр. 2643, којим иде на исток изотављајући при том шуму и део потеса "Опаљеник" и избија на границу к.о. Привина Глава. Граница рејона кроз ову општину полази од к.о. Шид односно од честице кбр. 1478/1 и иде на исток и југоисток, а затим поново на исток поред честица у рејону кбр. 1478/1, 1465/2, 1462/2, 1464, 1438, 1421, 1350/8 и 1350/4. Одавде гранична линија рејона обухватајући честицу кбр. 1390/18 продужава на север ивицом села која је у рејону, као и честице кбр. 13, 23, 41, 1340/3, 1331/2, 1338/9 и код честице кбр. 1337 излази на горњи пут поред потока који иде према Привној Глави, тако да се део потеса "Опаљеник" који се налази у овој к.о. и шума "Липовача" искључују из рејона. Наведеним горњим путем поред потока граница рејона скреће прво на североисток, а онда на југоисток поред

74

честица у рејону кбр. 319/1, 322, 323 и код честице кбр. 317 наставља на север, потом на исток укључујући у рејон честице кбр. 319 и избија на границу к.о. Сот. Граница рејона која из к.о. Привина Глава прелази у овој к.о. иде од честице кбр. 1018 путем поред потока на исток укључујући у рејон честице кбр. 1043, 1395, 1406, 1420, 1436 и код честице кбр. 1443 излази на асфалтни пут Шид - Илок бр. 289, којим скреће на запад кроз село Сот и поновно избија на границу к.о. Прибина Глава. Иначе, граница рејона из к.о. Сот се враћа поновно и иде кроз ову к.о. асфалтним путем Илок - Шид до границе к.о. Берканово. Граница рејона у овој к.о. полази од честице кбр. 606 и иде асфалтним путем Шид - Илок бр. 2902 на запад а затим на југозапад и пролази кроз село Берканово, па код честице кбр. 2037 савија поново на запад поред честица у рејону кбр. 2037 и 2036. Одавде гранична линија рејона наставља путем бр. 1690 до пута Шид - Бапска - Илок бр. 1863, истим продужава на север до пута бр. 1862 и овим иде на запад до пута бр. 5095 који чини границе ове к.о. и к.о. Шид у потесу "Павловац". Граница рејона у Шиду у потесу "Павловац" полази од чесице кбр. 5082/2 и спушта се путем бр. 5095 и 5054 на југ до честице кбр. 5079/2, затим путем између дужи скреће на запад поред честица у рејону кбр. 5079/2, 5069, 5065/2, 5062, 5059 и долази до к.о. Товарник. Даље гранична линија рејона иде границом атара Товарник, к.о. Ловас и к.о. Новак - Хрватска, с тим што на потесу "Бановина" код честице кбр. 5184 савија на југ путем бр. 514 до пута број 5168 и 5188. Овим путем граница рејона продужава на исток а онда на југ, затим опет иде на исток избацујући при том из рејона шуму и ниже ратарске терене и долази до пута бр. 5054, 5208/4, 5206/2, 5201/1, 5196, 5194/1 и 5192 и излази на границу к.о. Беркасово. У к.о. Беркасово граница рејона иде путем између дужи на југоисток поред честица у рејону кбр. 1719, 1721 и 1723, затим поред честице кбр. 1789 савија на север до пута бр. 1859. Овим путем и путем бр. 1850 граница рејона се спушта на југ до пута Шид - Бапска - Илок бр. 1863 којим продужава поново на север до честице кбр. 1329, где наставља такође у правцу севера путем између дужи укључујући у рејон честице кбр. 1329, 1333, 1347, 1350/2 и избија на границу Хрватске. Граница рејона у к.о. Моловин, Љуба и Визић иде границом Хрватске, а иначе се све три општине налазе у целини у рејону. Граница рејона кроз к.о. Нештин на потесу "Растова Међа" и "Ичке" полази од честице кбр. 1041 на север путем који чини границу ове к.о. и к.о. Илок и иде поред честица у рејону кбр. 1041 1054, 1070, 1090, 1029, 1014, 1007 и 999. Одавде обухватајући честицу кбр. 990 гранична линија рејона скреће на исток, затим путем између дужи спушта на југ до честице кбр. 1029, где савија на исток издвајајући у рејон честице кбр. 1096, 1095, 1278 и излази на пут бр. 1400. Овим путем граница рејона продужава такође на исток поред честице у рејону кбр. 1928, 1833, 1825, 1819, 3094, 3351 и 3714, а потом иде путем бр. 3546/41 до честице кбр. 1544/31 онда савија на север путем број 4823 захватајући у реојн једну дуж па првим сеоским путем - линијом бр. 3544/30 наставља на исток и излази на границу ове к.о. и к.о. Сусек са Лугом. У к.о. Сусек са Лугом граница рејона улази између честица кбр. 3105 и 3106, као и 3162 и 3159, затим између честица кбр. 3161 и 3160, тако да су увек прве честице ван а друге у рејону. Гранична линија рејона потом излази на пут бр. 6488, којим иде кратко на север, па поново скреће на исток између честица кбр. 3457 са једне стране и 3461 и 3460 са друге стране, затим између честица кбр. 3458, 3512, 3513, 3516, 3519 и 3518 које избацује из рејона и честица кбр. 3459, 3512/1, 3510 и 3508 које обухвата у рејон. Даље, граница рејона продужава између честице ван рејона кбр. 3547 и честице у рејону кбр. 3648, па скреће на север избацујући при том све ритске парцеле "Лишвар" потока из рејона, а обухватајући парцеле потеса "Гојкара", "Брест" и "Сврачњак". Одавде граница рејона иде поре честица у рејону кбр. 2726/2 и 2826 на запад путем бр. 6847 о пута бр. 6849, затим истим наставља на север до асфалтног пута Илок-Беочин-Нови Сад бр. 6486 и овим се креће на северозапад до границе к.о. Нештин. У к.о. Нештин гранична линија улази из к.о. Сусек са Лугом и иде на запад путем Илок-Беочин-Нови Сад бр. 4768/3 до пута бр. 4768/1, па истим скреће на југозапад до честице кбр. 4260. Одавде гранична линија рејона продужава на југ порд честица у рејону кбр. 4260, 4286, 3816/1 и 3771, затим код честице кбр. 3093 наставља на југозапад и запад поред у рејон издвојених честица кбр. 1737, 1734, 1508/8, 1556 и 1565, потом савија на север обухватајући честице кбр. 1569, 1581 и иде на запад укључујући у рејон честице кбр. 1600, 1595 и 1587. Даљње, граница рејона се код честице кбр. 923 спушта на север поред честица у рејону кбр. 923, 922, 921 и 866/1, избија на пут између дужи којим се креће на запад издвајајући при том у рејон честице кбр. 859/3а +1, 859/3б+1, 859/13, 857 и 850, затим долази до граничног пута између ове к.о. и к.о. Илок. Овим путем гранична линија рејона код честице кбр. 828 скреће на север, а онда обухватајући честицу кбр. 827 продужава на исток и код честице кбр. 776 силази на Дунав. Реком Дунав граница рејона иде до пута бр. 4768/2, затим истим и путем бр. 4768/3 креће се до честице кбр. 4661, где у виду полулука наставља на исток поред честице у рејону кбр. 4661, 4665, 4685, 4459, 4447 и избија на границу к.о. Сусек са Лугом. У к.о. Сусек са Лугом граница рејона поново долази из к.о. Нештин и иде на исток поред честица у рејону кбр. 862, 841, 747, 706 и 721, пролази кроз село Сусек и путем бр. 6741 скреће на југ до честице кбр. 1252. Одавде гранична линија рејон акреће се на југоисток издвајајући у рејон честице кбр. 1257, 1271, 1273, 1306, 1321 и 1323, затим савија на север и обухватајући честице кбр. 1375 и 1377 продужава прво на исток а онда на југ и опет се спушта на север до пута између дужи. Овим путем граница рејона иде такође у правцу севера поред честица у рејону кбр. 1416, 14222, 1368, 1030/2, 1034, 1048 и силази на асвалтни пут Илок-Беочин-Нови Сад бр. 6259, којим излази на границу атара ко.о. Баноштор. Граница рејона у овој к.о. полази од асвалтног пута Илок-Беочин-Нови Сад и иде на север путем бр. 4135 до Дунава, затим реком Дунав продужава на исток до границе к.о. Черевић, с тим што при пролазу кроз село Баноштор изван рејон аостаје честица кбр. 492, а у самом селу мањим делом гранична линија рејона асвалтни пут Илок-Беочин-Нови Сад. Граница рејона у овој к.о. полази од к.о. Лединци и иде путем Илок-Беочин-Нови Сад бр. 3929/1ц на исток до честице у рејону кбр. 920/15, па се ту спушта на Дунав који продужава до к.о. Петроварадин. Гранична линија рејона кроз ову к.о. почиње од к.о. Сремска Каменица и иде Дунавом на исток до Старог моста на овој реци, затим скреће на југ асвалтним путем Нови Сад - Београд и њиме продужава кроз Петроварадин и иде до границе к.о. Сремски Карловци. Граница рејона у овој к.о. полази од к.о. Петроварадин и иде на југ асвалтним путем Нови Сад - Београд до изласка из града Сремских Карловаца и чесме "Мутица", где силази на железничку пругу Нови Сад-Београд којом наставља до к.о. Чортановци. Граница рејона кроз ову к.о. почиње од к.о. Срем. Карловци и иде на југ железничком пругом Нови Сад - Београд до пута број 3348 и пута између дужи, којим скреће на југоисток поред честице у рејону кбр. 3325/1 и код

75

честице кбр. 3178 савија на исток укључујући у рејон честице кбр. 3329, 3152, 3152, 3125, 3116, 3093/4, 3091 и 3078/1. Овде гранична линија рејона код честице кбр. 3075/3 се обухватајући и рејон честице кбр. 3037 и 3025 спушта на Дунав и њиме наставља до к.о. Бешка. ОАЗЕ У СРЕМУ

Жарковац Граница оазе полази од честице кбр. 220/1 и иде на југ пољским путем бр. 212 који чини границу са к.о. Шатринци, долази до пута бр. 213 па истим скреће на исток до пута бр. 214. Овим путем граница продужава поново на југ до чесице кбр. 207/15 која је ван оазе и обухватајући честицу кбр.209 савија на исток до пута бр. 390/10. Овим путем наставља на север до пута бр. 213, где истим скреће кратко на запад до пута бр. 232 којим иде поново на север и избија на пут на северној ивици честице к.бр. 231/4. Одатле пољским путем продужава на запад и долази до полазне тачке границе оазе. Мали Радинци Граница оазе у овој к.о. иде од честице кбр. 790/2 на југозапад до честице кбр. 789/1, где скреће на југ путем између дужи укључујући у оазу честице кбр. 787, 773, 763, 740, 723, 707, па обухватајући чстицу кбр. 700, 702, 96, савија на исток путем и код честице у оази кбр. 98 долази до пута бр. 793. Овим путем и код честице у оази кбр. 98 долази до пута бр. 793. Овим путем продужава на север поред у оази издвојених честица кбр. 97, 711, 712, 727, 737, 755 и код честице кбр. 782 избија на границу к.о. Ириг којом иде на запад прелази поток и долази на почетну тачку граничне линије оазе. ПРЕПОРУЧЕНИ СОРТИМЕНТ: Сорте за бела вина: Ризлинг италијански, Ризлинг рајнски, Бургундац бели, Семијон, Севињон, Траминац црвени, Мускат отонел, Неопланта, Сирмијум, Жупљанка и Шардоне. Дозвољене сорте: Све остале сорте Витис винифера Л. Забрањене сорте: Директно-родни хибриди. САДАШЊЕ СТАЊЕ СОРТИМЕНТА

ФРУШКОГОРСКО ВИНОГОРЈЕ



Шардоне 260.3691 25.50

Траминац црвени 44.9091 4.23

Совињон 41.9508 4.00


Жупљанка 13.3497 1.32



Oстале беле 17.1496 1.71


Мерло 92.5429 9.00


Сира 30.5958 3.02



Прокупац 12.0497 1.19

Oстале црне 20.7487 2.04


Mускат хамбург 18.5705 1.63

Kaрдинал 1.5744 0.15

Oстале стоне 1.639 0.17

76

БАНАТСКИ РЕЈОН 7.1. ЈУЖНОБАНАТСКИ ПОДРЕЈОН 7.1.1. ВРШАЧКО ВИНОГОРЈЕ 7.1.2. БЕЛОЦРКВАНСКО ВИНОГОРЈЕ 7.1.3. ВИНОГОРЈЕ ДЕЛИБЛАТСКЕ ПЕШЧАРЕ 7.2. СЕВЕРНОБАНАТСКИ ПОДРЕЈОН 7.2.1. БАНАТСКО – ПОТИСКО ВИНОГОРЈЕ 7.1 ЈУЖНО-БАНАТСКИ ПОДРЕЈОН

Банатски виноградарски рејон: Јужнобанатски подрејон: смонице на терцијарним глинама (у вршачком виногорју је доминантан тип земљишта), смонице на терцијарним глинама огајњачене (по површини је у белоцркванском виногорју на првом месту, а у вршачком виногорју на другом месту), гајњача, гајњача скелетоидна лесивирана, делувијално бескарбонатно земљиште, кисело смеђе земљиште на кристалним шкриљцима, иницијално земљиште на шкриљцима, чернозем иловасто-песковити на песку, чернозем карбонатни на лесној тераси, чернозем на песковитом лесу, смеђа степска земљишта на песку различите развијености (белоцркванско виногорје и виногорје Делиблатске пешчаре) са местимично" живим" и антропогенизиранимпеском (виногорје Делиблатске пешчаре). Севернобанатски подрејон: алувијално земљиште, чернозем са знацима оглејаваља у лесу, чернозем на песковитом лесу, чернозем бескарбонатни на песку, ритска бескарбонатна песковита црница, еродирана ритска црница, смеђе степско земљиште на песку.

7.1.1 Вршачко виногорје Граница рејона у овом виногорју полази од српко-румунске границе (к.о. Велико Средиште) у потесу "Крушак" (крушка) путем што од границе између честица кбр. 1382 и 1385. Овај пут излази на "Излаз" на парцелу 1022, изнад села, затим скреће на исток поред ове парцеле, затим северно од парцеле кбр. 1024, избацујући ове две ритске парцеле из рејона, затим граница рејона избија на границу ове к.о., а к.о. Гудурица, скреће овом границом две к.о. на југ до пута Велико Средиште-Гудурица, па скреће овим путем на запад, улази у село и асвалтним путем према Вршцу излази из ове к.о. У к.о. Вршац граница рејона иде асфалтним путем од Гудурице и Великог Средишта према Вршцу улази у град где улицом Немањином и Жарка Зрењанина избија на други Вршац-Бела Црква. Гранична линија иде уз тај поток до Куштиљског пута, и наставља тим путем према селу Куштиљу и улази у ову к.о. Кроз к.о. Куштиљ граница рејона наставља овим путем до бунара на потоку Гузајна, затим одавде скреће линијом што одваја дужи до границе атара к.о. Куштиљ и к.о. Јабланка. Граница рејона затим иде мало овом границом. У к.о. Јабланка граница улази у исток линијом између треће и четврте дужи, рачунајући од границе атара Куштиљ-Јабланка. Граница рејона се овом линијом креће у правцу северо-исток испод села Јабланка и избија на пут што везује Јабланку са Сочицом, па даље наставља овим путем, до честице кбр. 2305, напушта овај пут на месту где се граниче к.о. Јабланка и к.о. Сочица. Граница рејона иде даље на југ линијом која представља границу к.о. Јабланка и к.о. Сочица до тромеђе ове две к.о. и к.о. Куштиљ. У к.о. Куштиљ граница рејона даље иде линијом на северозапад границом ових к.о. до "Белог крста" на коти 189, затим к.о. Куштиљ а затим се враћа на југозапад линијом која одваја једну дуж од границе атара овога села са к.о. Јабланка, а у потесу "Кипу Куштејулуј", све до потеса "Ваља Србуљуј". Одавде граница рејона скреће у правцу запада, избија на границу рејона к.о. Јабланке и затвара издвојену дуж, одатле кроз к.о. Куштиљ скреће у правцу југозапада до ивице пашњака "Излаз" к.бр. 1508, иде северозападном ивицом тога пашњака па изломљеном линијом избија на границу атара ове к.о. Војводинци. Одавде граница рејона скреће на исток до пута Куштиљ-Војводинци. У к.о. Војводинци граница рејона иде путем Куштиљ-Војводинци у правцу југозапада, одбацујући из рејона сеоске пашњаке, а узимајући у рејон брежуљке потеса "Градина". Овим путем граница улази у село, иде главном улицом "2. октобар", којом и излази из села и настављња путем за Добричево до ивице пашњака, скреће на запад и избија на пут Војводинци-Стража, па наставља овим путем до границе ове к.о. са к.о. Стража. У к.о. Стража граница рејона наставља овим путем до јужне ивице села тако да у рејон улазе честице: 3721, 3124, 3113, 3113, 3110, 1, 31, 32, 33, 35 и 35, па путем кбр. 3115 и 3116 сече друм Вршац-Бела Црква и наставља даље путем кбр. 3123 и 3397 којима се граница рејона враћа на североистоку, поново сече пут Вршац-Бела Црква и наставља путем на североисток подножјем косе до границе атара к.о. Стража - к.о. Војводинци. У к.о. Војводинци граница рејона иде потоком "Старо корито Караша" до испод села Војводинци и до ушћа овога потока у Караш, а затим Карашом даље на североисток до границе стара к.о. Куштиљ. У к.о. Куштиљ граница рејона иде даље долином Караша, а у село улази Омладинском улицом, наставља њоме до изласка из села и иде Варадинским путем који води испод подножја брега до државне границе. Даље граница овога подручја иде државном српско-румунском границом. 7.1.2. Белоцркванско виногорје Граница рејона овога виногорја почиње у к.о. Кусић од државне границе са Румунијом од места где поток "Јаруга" улази у нашу земљу, кратко иде тим потоком на север и западним ободом пашњака (кбр. 4121/1) и подножја брега иде на север и уклапа се у рејон брдо "Шевац" и излази на лештарски пут кбр. 4987, прелази га, па границом потеса "Чештар", кога узима у рејон и потеса "Сврачњак", кога избацује из рејона иде и на северозапад где улази у поток "Луг" (кбр. 3433). Граница рејона даље иде узводно овим потоком ка североистоку до пута кбр. 4980, који раздваја две дужи, затим иде овим путем ка југозападу до пута "Узвршчић" кбр. 3436, који раздваја потесе "Тресевна" и "Хумин Поток", затим иде овим путем до главног пута Калуђерово-Бела Црква, кбр. 4913. Граница рејона даље иде овим путем у правцу Беле Цркве на запад до косога сеоскога пута, који раздваја потес "Врачин Брег", од потеса "Голо Брдо" и иде тим путем тако да прави потес избацује, а други оставља у рејону. Граница рејона даље наставља тим путем (нема

77

кбр.) и потес "Лисовац" узима у рејон, а потес "Радичево брдо" избацује из рејона. Овим граница рејона долази на границу к.о. Бела Црква. У к.о. Бела Црква граница рејона продужава овим граничним путем између Беле Цркве и Кусића (кбр. 3532), затим првим путем опет граничним са к.о. Кусић кбр. 3520 скреће на југ до првог пута што одваја потес "Источне Баште", које избацује из рејона од потеса "Кнежев ДО", кога у потпуности уклапа у рејон. Даље граница рејона овим путем скреће на запад и иде њиме до горње ивице православног гробља, онда овом ивицом до Косовске улице, затим кроз Милетићеву улицу улази у Југ Богданову, којом излази на асвалтни пут за Вршац (кбр. 10503). Овим путем граница рејона продужава на запад до границе к.о. Врачев Гај. У к.о. Врачев Гај граница рејона иде дуж железничке пруге Бела Црква - Вршац према западу до границе к.о. Црвена Црква. У к.о. Црвена Црква граница рејона иде даље на запад пругом Бела Црква - Вршац до места где ову пругу пресеца пут кбр. 1872 који из Црвене цркве иде на "Излаз". Скретањем овим путем на југ граница рејона опет избија на пут кбр. 957 који саобраћа између Беле Цркве и Вршца па овим путем иде кроз село Црвена Црква. На изласку из села граница рејона скреће на сеоски пут кбр. 617 којим иде даље на запад. Овај пут је својим другим делом гранични пут са к.о. Врачев Гај, а граница касније улази у ову к.о. У атару к.о. Врачев Гај граница рејона иде путем кбр. 3599 који одваја потес "Краљица" који је делимично у рејону од потеса "Црвеначке Ливаде", које су ван рејона. Када крећући се на запад границе рејона дође до пута кбр. 3973 краће се кратко њиме на југоисток па између честица кбр. 3135 и 3137 сече прву дућ, избија на пут кбр. 3107, иде кратко њиме ка југозападу и сече другу дуж између честица кбр. 3075 и 4076 одакле поново избија на трећу линију кбр. 3063, иде њоме мало према југоистоку па између честица кбр. 3043 и 3044 излази на линију 3016, иде њоме према југоистоку, а затим између честица кбр. 2977 и 2978 срекеће преко дужи на запад и избија на линију кбр. 2937, којим иде нешто према југоистоку па између честица кбр. 2889 и 2890 сече у пету дуж одакле избија на линију кбр. 2878, којом иде ка југоистоку до честица 2875, 2876 и 2877 чијим дужним ободом избија на општински пашњак кбр. 2751. Источном ивицом овога пашњака граница рејона иде даље на југоисток и избија на пут Врачев Гај-Дубовац, у потесу "Код Крушке" сече овај пут /кбр. 2750/ и између честица кбр. 2643 која је ван рејона и 2749 која је у рејону улази у к.о. Банатска Паланка. У к.о. Банатска Паланка граница рејона улази путем кбр. 2168 одвајајући потес "Кратка дуж", који је ван рејона од потеса "Широке Долине", који је у рејону. Даље граница рејона из правца ка југоистоку скреће путем кбр. 2093 и путем кбр. 1806 ка североистоку, а затим путем кбр. 1830 ка југу, па путем кбр. 2010 ка западу и коначно путем кбр. 2429 до улаза у село, Лроз село линија рејона иде улицом што спаја Банатску Паланју са Врачев Гајем, затим од центра села креће на запад и хвата пут кбр. 2803 који одваја потес "Мали Песак" и оставља га у рејону од потеса "Велике Криваје", које су у долини Караша и које су ван рејона. Овим птуем, па затим путем кбр. 2603 граница рејона поново улази у к.о. Врачев Гај. У к.о. Врачев Гај граница рејона улази код "Ђавољег Моста", а затим једно време бившим коритом Караша иде на северозапад каналом Дунав-Тиса-Дунав, док поново не избије на стари ток Караша, иде њиме на северозапад напушта овај пут па између честица кбр. 2648 која је у рејону и кбр. 2644, која је ван рејона улази у к.о. Дупљају. У к.о. Дупљаја граница рејона иде кратко границом двеју к.о., спушта се на бивши ток Караша, иде њиме до честице кбр. 3217/10, иде ивицом ове честице на североистоку, па кроз потес "Доњи Пашњак" између честице 3201 која је у рејону и дружи са ознаком 3217 која је ван рејона иде ка северозападу, па северним и западним ободом те честице избија на пут кбр. 3205, иде њиме на југ и путем 3263 на југозапад, па путем 3215 на запад и најзад путем 3310 и путем долази до границе дужи. Одавде граница рејона иде границом дужи остављајући у рејону ове граничне честице: 3011, 3004, 3006, 3005, 3002, 3001, 2999, 2998, 2997, 2996, 2995, 2994, 2993, затим 2990, 2984, 2965, 2964, 2929/1, 2927, 2871, 2870, 2867, 2864, 2861, 2860, 2859, 2834, 2851, 2850 избија на пут бр. 2906 којим наставља у правцу северозапада. Даље граница рејона наставља поред честица кбр. 2631/1, 2631/4, 2629 којом приликом избија на стари ток реке Караш. Даље граница рејона иде долином реке Караш, затим путем кбр. 544 и поред честице кбр. 1713/12 која остаје у рејону избија на јужну ивицу села Дупљаја. Одавде граница рејона иде путем бр. 472 на југоисток па путем 1712 на југозапад, затим путем 1421 на југозапад и на југоисток, и између две дужи одвајајући дуж "Пљешевица", која је ван и дуж "Горњи Пашњак", који је у рејону. Затим граница рејона наставља даље на југоисток истим путем који сад носи кбр. 1287, све до границе рејона к.о. Врачев Гај. Граница рејона сада иде у правцу североистока четири дужи путем кбр. 2761 до тромеђе к.о. Дупљаја, Јасеново и Врачев Гај до места званог Велика Хумка, кота 151м. Кроз к.о. Врачев Гај граница рејона иде путем 3148 у правцу североистока, затим путем поред честица кбр. 3226 и 3227 које су ван рејона избија на пругу за Јасеново, и Вршац. Овом пругом у правцу североистока граница рејона избија на границу к.о. Црвена Црква. Кроз к.о. Црвена Црква граница рејона прво мало иде асфалтним путем за Јасеново (кбр.2372), а затим путем кбр. 3229 на североисток, па линијом кбр.2289 на југоисток и путем кбр. 2407 на североисток, па линијом 2166 ка северозападу и путем 1990 на североисток, па онда линијом кбр. 2088 на југоисток којом приликом се спушта на пут који од села води на "Излаз" кбр. 1856, а овим путем иде на југ ка селу. Затим границе рејона прихвата пут 1822 и пут 1867 и 1868, којима иде ка североистоку, одакле скреће путем 1070 којим се креће на југоистоку и избија на границу старе Беле Цркве. Улазећи у к.о. Бела Црква граница рејона прво иде границом атара са Црвеном Црквом на север, а затм кроз потес "Стражарски пут" иде даље на север путем кбр. 10604 до пута кбр. 10607, којим скреће на југоисток до трокраке границе, затим прелази на пут 10608, којим наставља на североисток, па путем кбр. 10622 на север. Даље граница рејона скреће на североисток путем 10627, затим путем 10628 за једну дуж на северозапад, па линијом кбр. 10680 на атар к.о. Крушчица. У к.о. Крушчица граница рејона улази у пут кбр. 3985, иде њиме на исток до пута кбр. 3989, а овим путем силази у село Крушчицу. Даље граница рејона ивицом села, путем кбр. 3918 долази до главне улице и њоме се спушта кроз село на пут од Крушчице према Николинцима у Румунији. Граница рејона затим иде овим путем на исток (кбр. 3929), а онда скреће на североисток путем кбр. 4026, који води из Крушчице за Нову Русову у Румунији. Овим граница рејона излази на српско-румунску границу и тиме се затвара белоцрквански део Јужнобанатског виноградарског рејона. 7.1.3. Виногорје Делиблатске Пешчаре Граница виногорја Делиблатске пешчаре почиње од пруге Београд-Вршац у к.о. Владимировац, са парцеле кбр. 5964 и иде линијом између четврте и пете тужи рачунајући од пруге Владимировац-Ковин, путем кбр. 5957 у правцу југоистока. Граница рејона даљње скреће у четвртој дужи путем између честица кбр. 5887 и 5272 на североисток до

78

идуће дужи кбр. 5886, избија на границу атара к.о. Владимировац и к.о. Мраморак. Даље граница рејона иде овом ленијом, тј. границом ове две к.о. Том ленијом граница рејона избија на тромеђу к.о. Владимировац, Мраморак и Долово. Кроз к.о. Мраморак граница рејона иде овом границом к.о. Мраморак и к.о. Долово на југоистоку до коте 149, одатле скреће на југ опет границом ове две к.о. путем кбр. 6102 до кте 152, тј. до пута што из долова води за потес "Ливаде" и Доловачке винограде", кбр. 6101 кратко ка североистоку до прве леније, којом скреће ка југоистоку путем између треће и четврте дужи од пруге, кроз потес "IV дуж". Овом линијом граница рејона избија на асвалтни пут Долово-ж.ст.Долово, кбр. 5043, скреће њиме ка Долову ка југозападу до прве попречне линије па њоме (кбр. 5044) иде опет у правцу југоистока. Граница рејона иде овом линијом до попречног пута кбр. 4593, креће се кратко овим слепим путем према југозападу до прве линије кбр. 4473, креће се њоме поново у правцу југоистока, којом линијом улази у широки пут за прогон стоке, што из села Мраморак води на Пешчару, у Винограде и у Шушару. Затим граница рејона улази у тај пут, кбр. 4415, иде њиме на североисток до пруге Владимировац-Ковин, а самим тим, долази до границе к.о. Мраморак и к.о. Делиблато. У к.о. Делиблато граница рејона наставља путем кбр. 10661 у дужини од 4 дужи, затим кратко скреће на североисток путем кбр. 10332 до пруге, а онда иде пругом ка југоистоку, а када пруга почиње скретати на југ граница напушта пругу и продужава поред Пешчаре путем кбр. 10572, затим се мало одваја од шумске зоне убацујући у рејон и парцеле кбр. 10697 и 10569, затим скреће ивицом ове парцеле на североисток, а затим границом две парцеле ка југоистоку, тако да честицу кбр. 10568 оставља у рејону. Ивицом ове честице, путем кбр. 10567 на североисток, па путем између две дужи кбр. 5908 на југоисток, па путем кбр. 5677 кратко на југ и путем кбр. 5141 између де дужи на исток, па кроз потес "Под песак" даље на југоисток остављајућу у рејону честицу кбр. 5970 и целу дуж где се налазе честице од кбр. 5145 до кбр. 5098. Граница рејона даље иде путем 5099 на југоисток, па путем 5097 у истом правцу, па путем кбр. 5095 на југ до пута кбр. 5629 којим скреће на запад па на југозапад, сече пут кбр. 2946 и иде путем кбр. 2828 опет на југозапад, па на запад, затим граница рејона скреће на југ обухватајући све ситне парцеле риголованога песка, тј. путем кбр. 2827 и путем кбр. 1776, а затим кратко путем кбр. 2693 на североисток и касније ивицом дужи и путем кбр. 3375, па опет ивицу дужи одвајајући песак од рита "Мала врела", којом ивицом потеса избија на пут кбр. 3172, иде њиме на исток, онда путем кбр. 4534 на исток. Граница рејона се даље креће на југоисток укључујући у рејој честицу кбр. 4395, па 4387, избија на пут Ковин-Дубовац, иде кратко њиме на југоисток, иде ивицом пашњака да ухвати црни песак у потесу "Изиште", а избацујући потес "Мајур бару", убацује у рејон песковиту честицу 4389, њеном јужном ивицом на границу к.о. Гај. У к.о. Гај II граница рејона иде прво на исток путем кбр. 4222, сече кратко траку к.о. Дубовац, улази у пут кбр. 4219, иде њима на југ и онда на исток укључујући у рејон честицу кбр. 4216 и све честице од кбр. 4208/204 до честице кбр. 4208/313, тј. путем кбр. 4208/314, којим путем улази у к.о. Дубовац. У к.о. Дубовац граница рејона иде путем кбр. 5700/1 затим насипом иде испод села одвајајући песак од рита, затим иде путем кб. 978 даље на исток, одатле скреће на запад уклапајући у рејон парцеле песковитог потеса "Слатина", путем кбр. 913 којим избија на Дунав па путем кбр. 4489 на северозапад. Овим граница рејона улази у к.о. Банатска Паланка. У к.о. Банатска Паланка граница рејона иде путем кбр. 3260, а затим путем кбр. 3242 и најзад путем кбр. 3238, којим улази у атар к.о. Кајтасово. У к.о. Кајтасово граница рејона улази у потесу "Дојница" поред честица 1701 и 1099 остављајући их ван рејона, па путем кбр. 1713 на север и путем кбр. 1669 даљње на север, затим на запад избацујући из рејона честицу кбр. 1670, одатле на северозапад границама парцела остављајући у рејону честице: 1569, 1566, 1577, 1599, 1463, 1460, 1459, 1484/2, 1457, 1456, 1455, 1454, затим путем кбр. 1440 на северозапад до меандра Караша, па путем кбр. 1491 кроз потес "Пашњак" даље на северозапад па путем кбр. 794, којим улази у село Кајтасово (пут 1191). Идући главном улицом села граница рејона улази у к.о. Гребенац. У к.о. Гребенац граница рејона скреће са пута кбр. 1365 на североисток и на северозапад уклапајућу у рејон и честицу 1363, а ван рејона остају потеси "Попово" и "Мале Ливаде", а затим иде доњом ивицом гребена до села, пресеца пут 1365 и поред честице 1373, коју укључује у рејон и иде до границе к.о. Кајтасово, скреће на северозапад и овом границом двеју к.о. иде до пута кбр. 1390 који води до шуме, одавде скреће у правцу села на гробљу и иде покрај гробља и путем скреће ка западу на пут који води у правцу шумареве куће, па путем који скреће на исток и спаја се са путем који води из села, те овим путем иде у правцу севера и спушта се у јаругу "Огас" којим путем иде у правцу пута на северном делу села. Са овог пута границе иде северно у правцу потеса "Конопиште" испод честица кбр. 1571, 1572, 1573, 1574, 1575, 1577 које оставља у рејону. Даље граница излази на пут 1615 којим води за Чеуш, а са њим (кбр. 5216) излази на главни пут Гребенац-Дупљаја, кбр. 5336, којим иде даље до границе атара к.о. Гребенац а к.о. Орешац. Границе рејона даље границом ових двеју к.о. све до пироког пута којим се из Парпе иде у винограде. Затим граница рејона сече тај пут (Римски пут) и наставља кратко даље границом старе к.о. Гребенац, к.о. Орешац а онда у правцу северозапада скреће на пут кбр. 4623 иде њиме до попречног пута кбр. 4305, скреће овим путем ка југозападу, хвата линију кбр. 4499, иде њоме ка северозападу до пута кбр. 4257, иде њиме једну дуж на југозапад, па хвата ленију кбр. 4381, креће се њоме на северозапад и излази на границу к.о. 4381, креће се њоме на северозапад и излази на границу к.о. Избиште. У к.о. Избиште граница рејона иде између к.о. честице бр. 3631 (ван рејона) и кбр. 3632 (у рејону). Затим између честице кбр. 3708 (ван рејона и кбр. 3707 (у рејону), између честица кбр. 3805 (ван) и 3806 (у рејону), између кбр. 3889 (ван) и 3888 (у рејону) између кбр. 3987 (ван) и 3988 у рејону, па северно до честице 4068/1 и 2 (у рејону) у потесу "Сеоско поље". Потом граница рејона сече широки пут што води из Избишта и винограда па између честица 4047/127 (ван) и 4074/128 (у рејону) и између честица 4077/1 и 4528 (у рејону), даље између кбр. 4389 и 4388 (у рејону) и између 4364/1 (ван) и 4364/2 (у рејону) избија на границу к.о. Уљма. У к.о. Уљма граница рејона иде граничном линијом кбр. 4247 на североисток, а даље између честица кбр. 4243 и 4235, даље 4022 и 4021, па између 3991 и 3992, па између 3776 и 3775, па између 3755/70 и 3759, па између 6434 и 3760, између 6403 и 6404, па између 6255 и 6254, између 6199 и 5200, између 6043 и 6044, и између 5986 и 5987 и најзад између 5876 и 5877, тако да увек првоназначене честице нису, а друге су у рејону. Овим је граница рејона избила на границу атара к.о. Николинци. У к.о. Николинци граница рејона иде у појединим дужинама између парцела кбр. 8230 и 8231, 8195 и 8194, 8660 и 8661, 7940 и 7939, 7761 и 7762, 6434 и 6433, 6560 и 6570 и 6304 и 6303, наравно увек прву наведену честицу избацујући, а другу узимајући у рејон. Овим граница рејона улази у широки пут што води од Уљме у винограде, кбр. 6239, па у следећу дуж улази између честица кбр. 6162 и 6163, а.

79

У к.о. Банатски Карловац граница рејона прво иде путем што дели две катастарске општине, одакле улази у линију кбр. 3439, њоме иде у правцу северозапада до између честица кбр. 3790 и 3791/1 (прва је ван рејона), затим иде линијом кбр. 3814 до пута који води из Бан. Карловца у потес "Виногради" кбр. 3717. Овим зањим путем ивица рејона иде ка југозападу до раскрснице трију путева. Од те раскрснице она хвата пут што води прво на запад (кбр. 4700) све до краја друге дужи, па онда линијом кбр. 4782 иде на северозапад до границе к.о. Бан. Карловац и к.о. Алибунар, делимично иде тим путем, а онда улази у овај к.о. У к.о. Алибунар граница рејона се прво креће овим путем на југозапад, а линијом кбр. 4043 иде на северозапад до попречнога пута што из Алибунара иде у атар, а онда овим путем кбр. 4023 и путем кбр. 4069, па путем изнад парцела и кбр. 4258 и 4259 иде на југозапад, сече широки пут што од Алибунара иде у Пешчару кбр. 6401/2, улази у пут кбр. 3913/1 и њиме иде још три дужи према југозападу, а онда путем кбр. 5875 према југоистоку и путем кбр. 3874 поново на југозапад до пута кбр. 4308 и кбр. 4936, којим избија на границу атара к.о. Алибунар, к.о. Владимировац. У к.о. Владимировцу граница рејона из Бан. Карловца улази путем кбр. 5155 до пруге поред Новог Владимировца, а затим пругом до места одакле смо почели пратити границу рејона овог виногорја. 7.2. СЕВЕРНОБАНАТСКИ ПОДРЕЈОН 7.2.1. Банатско- потиско виногорје

Кикиндско виногорје (у старој рејонизацији постоји и састоји се из оаза)

Кикинда. У овој к.о. су издвојене две оазе: Оаза Кинђа Водица, Водица и Песак и оаза на потесу Олуш према Накову. 1. Оаза Кинђа Водица, Водица и Песак. Граница оазе полази од ул. В.Миљана у граду Кикинди и честице кбр. 21538/1 па иде на северозапад путем бр. 21544 до пута бр. 10406, којим скреће на југозапад прелази мост на реци Ганацки односно садашње каналу ДТД и наставља у истом правцу путем Кикинда-Бочар бр. 19250 и 19465 и 19247 до пута бр. 19221. Овим путем се спушта на југ и прелази канал ДТД, па југоисточном и источном ивицом канала силази на југ укључујући у оазу честице кбр. 16497,16499, 16477, 16478, 16466, 16473, 16302, 16295, 16230, 16228, 16227 и обухватајући честице кбр. 15877 и 15876 избија на железничку пругу Београд-Зрењанин-Кикинда бр. 19381 и иде пругом исток до пута бр. 19206/1. Одавде наведеним путем, као и путем бр. 19206 продужава на север до пута Банатско Милошево - Кикинда бр. 19198 и 21551-21553 којим наставља на исток до честице у оази бр. 21373, па поред исте и мањим делом југоистичном ивицом канала ДТД скреће на север и североисток и долази до пута 21684. Даље граница оазе овим путем савија на исток до улице Шумица бр. 21680, а затим истом улицом излази на Башаидски пут бр. 21538/1 којим избија на честицу кбр. 21543 и улици В.Миљана, где се завршава гранична линија оазе. 2. Оаза на потесу Олуш. Гранична линија оазе полази од пута Београд-Кикинда-државна граница са Румунијом и честице ван оазе кбр. 209-218 и иде железничким насипом на запад до пута бр. 21559 којим скреће на север до пута бр. 21560 и 18908 истим продужава на исток до пута између дужи, па поред честице у оази кбр. 11822 савија опет на север до пута бр. 18913. Овим путем наставља на исток до пута бр. 19372 и истим иде на североисток поред у оази честица кбр. 12043, 12044, 12067, 12065, 12068, 12070 и код честице кбр. 12072 излази на пут бр. 18920 који чини границу са к.о. Наково. Даљње гранична линија оазе се путем бр. 18923 и границом атара к.о. Кикинда у к.о. Наково спушта на југ до пута бр. 18932, затим истим и путем бр. 18934 и 18956 наставља на запад и северозапад до пута Београд-Кикинда-државна граница са Румунијом бр. 19364. Овим путем савија на исток до железничког насипа где се завршава граница оазе. Наково. Граница оазе почиње од границе атара к.о. Кикинда и иде путем на исток до честице у ази кбр. 2251, ту скреће кратко на север и затим поново на исток путем између дужи издвајајући у оазу честице кбр. 2249/1, 2249/1, 2248/2, 2246, 2242, 2239, 2237 и 2236 и даље путем бр. 811/29 излази на пут бр. 811/34 и 913/9 којим продужава право на север и затим на североисток и избија на пут бр. 2238. Овим путем наставља на север и обухватајући честицу кбр. 847/1 и савија путем између дужи на запад укључујући у оазу честице и кбр. 848/1-2, 849, 853/1, 856, 861, 865, 869, 873, 876/3, где се путем бр. 2300 спушта на југ до пута бр. 2305, а затим истим путем скреће на запад до пута бр. 1103/2 који чини границу атара к.о. Наково и к.о. Кикинда и овим путем силази на југ до пута бр. 2275 односно почетне тачке граничне линије оазе. Иђош. Граница оазе полази од пута Бочар-Иђош бр. 4116 и иде на исток путем бр. 1654/10 до честице кбр. 1652/30, па поред честице у ази кбр. 1654/3 избија на пут којим скреће на југоисток укључујући у оазу честице кбр. 1653/1, 1653/4, 1653/6, 1653/10, 1653/15, 1653/16 и излази на пут Иђош-Кикинда бр. 4043. Овим путем продужава на запад до честице у оази кбр. 2739/7 па источном ивицом исте и честице кбр. 2736/7 наставља на север и долази до пута између дужи, којим савија на северозапад издвајајући у оазу честице кбр. 1180, 1179, 1160, 1163, 1156, 1137/1, 1129, 1113, 1112, 1111/1, избија на пут бр. 4065/1, а истим скреће на североисток до честице у оази кбр. 4048, затим иде на север источном ивицом исте честице до границе атара к.о. Сајан. Одавде гранична линија оазе наставља на запад границом стара к.о. Иђош и к.о. Сајан до пута бр. 4087 којим скреће на југ до пута бр. 4088, затим истим путем продужава до пута Иђош-Бочар. Даље граница оазе овим путем иде до пута бр. 4108 којим у виду лука савија прво на југозапад, а онда на југ и југоисток и обухватајући у оазу честицу кбр. 1651/69 избија поново на пут Бочар-Иђош бр. 4116, где се завршава гранична линија оазе. Нови Кнежевац. - У овој к.о. издвојене су две оазе: Екенда и Велики Салаши. 1. Екенда. - Граница оаза полази од честице у оази кбр. 1502 и иде на исток до пута бр. 1497 којим обухватајући честицу 1500/1 и 1500/2 скреће на север до честице кбр. 1520 и 1521 и укључујући исте у оазу спушта се на југозапад до честице у оази кбр. 1567. Одатле поред предње честице граница оазе продужава на северозапад, затим савија на југ издвајајући у оазу честице кбр. 1566, 1553, 1551 и код честица у оази кбр. 1548, 1546 и 1545 наставља на југоисток и долази до честице кбр. 1502, где се завршава граница оазе.

80

2. Оаза Велики Салаши. - Гранична линија оазе полази од честице у оази кбр. 2372 и иде на исток путем Нови Кнежевац - Банатско Аранђелово до пута бр. 2509 за Филић којим скреће на северозапад до честице кбр. 2381, па обухватајући ову честицу савија на југозапад, а затим на северозапад и онда се спушта на југ укључујући у оазу честице кбр. 2380, 2368, 2369, 2378/5 и 2372, избија на пут Нови Кнежевац-Банатско Аранђелово, где се завршава гранична линија оазе. Обилићево - У овој к.о. издвојене су две оазе: Смиљевача-Радошева и Доњи Рит. 1. Оаза Смиљевача-Радошева. - Граница оазе полази од места Нови Кнежевац и то од честице у оази кбр. 1023 и иде путем Нови Кнежевац - Санад бр. 1400 на југ до пољског пута бр. 1351 којим скреће на запад до честице у оази кбр. 1277. Одавде се граница оазе источном ивицом предње честице спушта поново на југ, а затим јужном ивицом исте честице савија на северозапад, па обухватајући честицу кбр. 1278 продужава на запад и потом на север и избија на пут бр. 1279. Овим путем наставља на североисток до честице кбр. 1263 и идући западном ивицом исте укључује у оазу а затим долази до места Нови Кнежевац односно до честице ван оазе кбр. 124. Та се граница овде спушта на југ и поред честица у оази кбр. 1024 и 1023 продужава на исток и излази на пут Нови Кнежевац-Санад, где је уствари и почетна тачка границе оазе. 2. Оаза Доњи Рит - Граница оазе полази од честице ван оазе кбр. 1290/60 и иде на запад насипом поред реке Тисе укључујући у оазу честице кбр. 1281/3, 1281/7, 1282, 1283/1, 1281/17 1281/18, а затим савија на југ поред честица у оази кбр. 1281/23, 1281/21, западном ивицом честице у оази кбр. 1281/1, и затим источном ивицом исте честице скреће на север путем бр. 1279 Овим путем граница оазе наставља јужном ивицом честице кбр. 1281/1 и долази до честице ван оазе 1290/60 где се завршава граница оазе. К.О. Санад - 1. Оаза "Селенци". Граница оазе са севера укључује честицу кбр. 1112 те граница даље иде на југоисток и исток укључујући честицу кбр. 113, 1121/2, 1126, 1128 и 1129 све до честице кбр. 1213/2 која је ван оазе. Граница даље иде на југоисток поред честице кбр. 1214/2 која је ван оазе. Затим граница оазе иде на северозапад насипом поред Тисе. 2. Оаза "Бара". - Граница ове оазе са северне стране искључује из оазе честицу кбр. 1221 па даље граница иде на југ до честице кбр. 1250/1 која је у оази, а затим иде на североисток до честице кбр. 1270 које је у оази. Даље граница иде на југозапад до честице кбр. 1230 која је у оази, затим граница иде на север до честице кбр. 1227/3 која је ван оазе одакле је почето описивање ове оазе. 3. Оаза "Мала Пана" - Граница ове оазе са севера укључује у оазу честицу кбр. 1072 те даље граница иде на југ укључујући у оазу честице кбр. 1073, 1074, 1081, 1080/1, 1080/7, 1085/20, 1087/4, 1081/2, 1090/3 и 1091/1. Затим граница оазе даље иде на север ивицом честица 1094 која је ван оазе и поред честица кбр. 1076 и 1075 које су у оази одакле је и почето описивање оазе. Чока. - У овој к.о. издвојене су четири виноградарске оазе и то: Нови Мајур, Јато, Велики виногради и Маца Хумка. Прве три оазе се налазе на теренима поред реке Тисе, а само оаза Маца Хумка је на истоименом потесу изван подручја уз Тису. 1. Оаза Нови Мајур. - Граница оазе полази од пута бр. 2320 и честице ван оазе кбр. 2921 и иде насипом поред Тисе бр. 3005 укључујући у оазу честице кбр. 2119, 213, 2914, 2915, 3006, 3004, 3012, 3011, избија на канал бр. 3009 и њиме савија на исток поред честице кбр. 3010, а затим каналом бр. 3002 скреће на север источном ивицом честице кбр. 3012 и продужава поред честица у оази кбр. 3013, 3014, 3003 и избија на пут бр. 2988. Овим путем граница оазе наставља кратко на запад, а затим путем бр. 2930 савија поново на север издвајајући у оазу честице кбр. 2979 долази до пута бр. 2925 па истим путем и путем 2320 иде на запад северном ивицом честица у оази кбр. 2979, 2987, 2919 и излази на насип-долму поред Тисе, чиме се завршава граница оазе. 2. Оаза Јато. - Граница оазе полази од насипа (долме) поред реке Тисе иде железничком пругом бр. 2773 Сента-Чока на североисток до пута бр. 2800/1, којим скреће на север поред чесица у оази кбр. 2801/1, 2806, 2809 и 2810, па између честица у оази кбр. 2818, 2819 и 2820, од којих су прве две у оази, а друга ван ње долази до пута бр. 2821. Овим путем савија на југоисток затим у изломљеној линији продужава на северозпад и на север обухватајући честице кбр. 2822 и 2838 и избија на насип поред тисе. Даље граница оазе иде наведеним насипом на југозапад и на југ укључујући у оазу честице кбр. 2837, 2835, 2836, 2832, 2883, 2884, 2885 и избија на железничку пругу Сента - Чока, где завршава граница оазе. 3. Оаза Виногради (Велики виногради). - Граница оазе почиње од честице кбр. 2431 и иде железничком пругом Сента - Чока до честице кбр. 2390, где се путем између дужи спушта на југ поред честице у оази кбр. 2287, 2281 и 2276, затим поред честица кбр. 2494 и 2499-2593 савија на исток, па железничком пругом Сента-Чока-Падеј наставља на југ до пута бр. 2825/2. Овим путем граница оазе продужава на исток поред честица у оази кбр. 2591, 2665, 2551-2555, долази до честице кбр. 930/1 и обухватајући исту честицу кбр. 930 иде право на југ, а затим на исток до пута бр. 934, којим наставља на север издвајајући у оазу честице кбр. 933, 932, 2240, 2260, 2267 и 2270, а онда прелази железничку пругу Чока-Санад-Н.Кнежевац. Даље гранична линија оазе се креће путем између дужи на северозапад поред честица у оази кбр. 2308, 2309, 2313 долази до насипа Мртве Тисе и истим скреће у полулуку на запад укључујући у оазу честице кбр. 2312, 2311, 2305, 2337/1, 2338, 2341, 2398 и 2899. Одавде се граница оазе спушта на југ поред честица у оази кбр. 2899, 2400, 2404, 2410, 2415, 2420, 2430 и код честице кбр. 2431/1 излази на железничу пругу Сента-Чока, чиме се и завршава граница оазе. 4. Оаза "Маца Хумка" - Граница оазе полази од честице кбр. 3581 и иде путем Чока-Банат-Моноштор бр. 3651 на исток до пута бр. 3602 којим се спушта на југ поред честице кбр. 3594, 3595 и путем бр. 3596 наставља на југ издвајајући у оазу честице кбр. 3562/28, 3562/31 и 3562/21. Одавде граница оазе обухватајући честицу кбр. 3562/1 савија путем између дужи на северозапад поред честица у оази кбр. 3652/21, 3562/22, 3562/23, 3562/16,3562/19,

81

3562/25, 3562/27, 3562/6, 3566, 3577, 3579, 3582 и 3581, излазећи на пут Чока-Банат-Моноштор, где је крај границе оазе. Врањево - Оаза у овој к.о. обухвата углавном пашњак на потесу Љутово. Граница оазе полази од честице кбр. 1077 која је ван оазе, иде јужном ивицом честице кбр. 10508 на исток до честице изван оазе кбр. 10774, где поред ње савија на север и потом на исток, а онда поново на север и затим на исток поред честица које остају ван оазе кбр. 10782 и 10783. Одавде граница оазе наставља на север поред честица кбр. 10797, 10798/1, 10799, 10800 које остају изван оазе, па путем бр. 10801 обухватајући чесицу у оази кбр. 1082 продужава на исток, а потом североисточном ивицом честице у оази кбр. 10508 иде на север до јужне ивице честица изван оазе кбр. 10807, 10811 и долази до Мртве Тисе. Ту гранична линија оазе савија на југ кратко поред Мртве Тисе и даље наставља насипом поред реке Тисе и честице ван оаза кбр. 10804, избијајући и на честицу такође ван оазе кбр. 10771, где се где се завршава граница оазе. Бисерно Острво - На подручју Бисерног острва рејонизацијом су погодни терени за винову лозу издвојени у оазу. Граница оаза почиње од потеса "Иванови" код Мртве Тисе и иде насипом кбр. 5920 па прелази на пут бр. 5933/73, затим иде путем кбр. 5939 до насеља, обухвата цело насеље Комбината па прелази на пут кбр. 6120/3 и иде делом његовом дужином. Затим граница рејона прелази на пут кбр. 6151 и иде тако њиме на запад до пута кбр. 6154 којим иде на југ до доломе којом наставља на југ све до завоја на крајњем југу "Бисерног острва", а затим истом долмом кбр. 6608/1 на североисток, касније долмама на север и запад, све до главне долме кбр. 5925/4, 5926, 5959/2 одакле се спушта на Мртву Тису. Са друге стране граница рејона је Мртва Тиса тако да су овде виноградски терени пескови између описане границе и Мртве тисе. Тараш - Граница оазе полази од честица кбр. 2326 и иде на запад насипом поред реке Тисе до честице кбр. 2648, па обухватајући у оазу исту и честице кбр. 2658 и 2669/1 продужава на север затим скреће на исток поред у оази честице кбр. 2692, 2694, 2695, 2698, 2308, 2538, 2540, 2546, 2577, 2514 и 2603. Овде укључујући честицу кбр. 2600 граница оазе савија на југ издвајајући у оазу честице кбр. 2597, 2511, 2440, 2371 и избија на насип поред Тисе, где се завршава граница оазе. Српски Елемир - У овој к.о. издвојене су 2 оазе: Сарош и Бабатово и Мали бабтов. Оаза Сарош - Граница оазе иде од јужне ивице честице кбр. 4426/43 на север укључујући у оазу честице кбр. 4426/41, 4426/30, 4426/21, 4426/12 и обухватајући са севера честицу кбр. 4426/7 скреће на исток, а затим на југ до честице кбр. 4426/43 односно до почетне тачке границе оазе. Оаза Бабатов и Мали Бабатов - Гранична линија оазе полази од честице кбр. 4410/2 и иде на југоисток путем бр. 4133 до честице кбр. 4134, истим путем скреће на југ и поред честица у оази бр. 4171/15 и 4294 избија на пут бр. 4929. Овим путем савија на исток, па обухватајући честице кбр. 4924/15 и 4024/16 избија на пут бр. 4023 и овим поред честице у оази кбр. 4910/27 продужава на југозапад до пута бр. 4418 и 4423 којима иде на север до честице кбр. 4410/2, затим обухватајући исту долази до почетне тачке границе оазе.

ОАЗА У БАНАТУ

Ковин. Граница оазе у овој к.о. иде до потока "Поњавица" на југоисток обухватајући у оазу честицу кбр. 2363, 2745/2, 2431/2, па насипом водне заједнице наставља на југоисток, а затим на исток укључујући у оазу честице кбр. 2745/5, 2750, 2768/2, 2798/1, 2818/2, 2834/2 и код честице у оази кбр. 2843/2 скреће на север до честице кбр. 2746/271 која остаје ван оазе. Одавде граница оазе савија на северозапад и затим иде на север источном ивицом честице кбр. 2746/1 до пута кбр. 2748/11, овим путем продужава на запад издвајајући у оазу честице кбр. 2745/4 и 2413/283 и избија на пут кбр. 2413/247. Овим путем иде на североисток до честице кбр. 2999/1 потом скреће на северозапад обухватајући ову честицу и долази до потока "Поњавица", одакле наставља на југ источном обалом "Поњавица" укључујући у оазу честице кбр. 2371, 2364, 2368, 2409 и долази до честице кбр. 2363 односно до почетне тачке границе оазе. Плочица . У овој к.о. су издвојене 3 оазе: "Баштине", "Воћара" и "Близанице", па ће се граница дати за сваку оазу посебно. 1. "Воћара". Граница оазе полази од пута бр. 1519 и иде на север путевима бр. 3599, 3622 и 1536, па затим путем бр. 1626 савија на североисток и исток, а сви наведени путеви чине уствари границу са к.о. Баваниште II. Даље граница оазе продужава путем бр. 1621 на југ до пута б. 1529 којим скреће на запад до честице кбр. 1295, где наставља на југ укључујући у оазу честице кбр. 1295, 1292, 1278, 1268, 1252, 1240, 1233, 1212, 1204/2, 1200, 1197 и код честице кбр. 1193 излази на пут бр. 1519 којим иде на запад обухватајући наведену честицу и честицу кбр. 1194 и долази до пута бр. 3599 затварајући тако границу оазе. 2. "Баштине". Граница оазе иде од честице кбр. 1377 на југ западном ивицом честица које укључује у оазу кбр. 1377, 1378, 1386, 1387, 1397, 1412, 1419, 1432, 1500/2, 1493, 1485, где скереће на исток јужбном ивицом честица у оази кбр. 1483, 1475, 1469/2, 1463 и 1452. Одавде граница оазе савија на север обухватајући честице кбр. 1451, 1450/1 и 1449/4, да би ту продужила на запад северном ивицом честица кбр. 1449/5, 1448, 1481 код честице кбр. 1496 наставља на север поред честица у оази кбр. 1500/2, 1500/1, 1432, 1425, 1417, 1413, затим даље иде источном ивицом честица кбр. 1398, 1396, 1389/3, 1386, обухватајући и честицу кбр. 1379 па скреће на запад и долази до честице кбр. 1377 односно до почетне тачке граничне линије оазе. 3. "Близанице". Граница ове оазе полази од честице кбр. 3369 и путем бр. 3471 иде на исток до честице кбр. 3336, где продужава такође на исток северном ивицом честица у оази кбр. 3335, 3329, 3325, 3321, 3316, 3309, 3305, 3298 и поред честице кбр. 3293 савија на север избијајући поново на пут бр. 3471 којим продужава опет на исток до честица кбр. 3233 и 3232. Овде граница оазе обухвата две честице са истока и југа па скреће на запад јужном ивицом честица које су у оази кбр. 3234, 3235, 3239/1, 2341, 3246, 3258, 3262, 3271, 3280, 3283, 3291, 3296, 3303, 3309, 3319, 3324, 3332, 3475, 3341/1, 3348, 3359, 3365 и код честице кбр. 3369 савија на север и долази до пута бр. 3471 где је уствари почетак граничне линије оазе.

82

Алибунар. У овој к.о. поред терена на песку који су обухваћени и приказани у оквиру Делиблатске пешчаре, издвојене су још и две оазе где спадају терени на коси изнад дела железничке пруге до села и терени на коси према Селеушу. 1. Оаза код села. Граница оазе полази од честице кбр. 3455 и иде на североисток путем кбр. 3422 до честице кбр. 1797. Одавде продужава такође на североисток западном ивицом честица укључених у оазу кбр. 1799, 1798, 2806, обухватајући честицу кбр. 2810 и испод честицње кбр. 169 избија на пут бр. 1868. Овим путем гранична линија оазе се спушта на југ до честица кбр. 2283, па поред исте и честица кбр. 2284 и 2288 савија на запад, а затим продужава на југ издвајајући у азу честице кбр. 2293, 2298, 2303, 2315, 2322, 2788. Одатле наставља на југ путем бр. 2789 до честице кбр. 2675 и обухватајући исту и честицу кбр. 2673 скреће мало на исток, а потом поново на југ и код честице кбр. 2670 опет савија на исток до пута између дужи. вим путем иде на југ поред честица у оази кбр. 2670, 2668, 2658, 2648, 2638, 2621, 2613, 2602 и 2599, с тим што ту граница оазе скреће северном ивицом честице кбр. 2595 на исток и излази на пут б. 11736 којим наставља на југ до честице кбр. 2555 и атара к.о. Банатски Карловац, па границом атара укључујући честицу кбр. 3455 долази до пута бр. 3432 односно на почетак граничне линије оазе. 2. Оаза према Селеушу. Граница оазе полази од честице кбр. 7701 која је ван оазе односно од железничке станице Алибунар и иде на северозапад железничком пругом Алибунар-Селеуш-Сечањ-Зрењанин до честице кбр. 7732 и обухватајући исту скреће на запад путем бр. 7491 до честице кбр. 7902. Одавде путем између дужи наставља на северозапад издвајајући у оазу честице кбр. 7902, 7903, 7912, 7923, 7924, и излази на пут између дужи којим савија на запад поред честица у оази кбр. 7977, 7983, 7992, 8000, 8002, 8003, 8027, 8402 затим иде на север до пута бр. 8427. Истим путем граница оазе наставља на север до пута бр. 8525, па овим скреће прво на североисток, а онда на север до честице кбр. 8468, одакле се креће границом између честица кбр. 8467, 8466, 8464 и 8498, 8500, 8501, 8502, 8503, од којих су прве у оази, а друге изван ње. Даље граница оазе долази до пута између дужи којим наставља кратко на исток, а потом на север поред честице у оази кбр. 8462, 8456, 8450, 8448, па обухватајући честице кбр. 8740 и 8741 излази на границу атара к.о. Владимировци, којом скреће на исток до железничке пруге Зрењанин-Сечањ-Алибунар. Овом пругом граница оазе се спушта на југ до честице кбр. 7768 и њеном северном ивицом савија на исток до пута бр. 8744, овим иде на југ до пута бр. 454 и истим долази до места Алибунар, ту продужава улицом бр. 1290 до честице кбр. 457, па наставља кратко на запад, а затим улицом - путем бр. 349 на југозапад долази до железничке станице Алибунар односно избија на почетку границе оазе. Селеуш. Граница оазе полази од јужне ивице села и честице кбр. 2286 и иде путем бр. 2290 и 4720 на југ до честице кбр. 4643/1, па скреће на исток и излази на пругу Зрењанин - Панчево, продужава истом и путем опет на југ долази до атара к.о. Владимировац и границом атара савија на запад до честице кбр. 4279. Одавде наставља путем бр. 4482 на север до честице кбр. 3286, затим се спушта путем бр. 4532 и 4528, па скреће на север ка селу до пута бр. 4600 и наставља даље у правцу севера поред парцеле кбр. 4497 и 4490 које су ван оазе и долази до пута бр. 4788. Овим путем наставља на запад издвајајући у оазу честице кбр. 4478, 4474/2а, 4475, 4476, 4423, 4424, 4329, 4327 и обухватајући честицу кбр. 4278 иде на север. При том укључује у оазу честице кбр. 4324/3, 4324/2, 4324/1, 4323, 4322, 4321 и обухватајући честицу кбр. 2282/2 савија на исток а потом се спушта на југ и поново иде на исток издвајајући у оазу честице кбр. 4319, 4328, 4329, 4430, 4476, 4475, 4474/2, 4474/1, 4473 и код честице кбр. 4472 продужава на север поред честица кбр. 4471, 4468, 4467, 4466 и 4451 које су изван оазе, избија на честицу кбр. 2286 и јужном ивицом исте наставља на исток до пута бр. 4482 где се завршава граница оазе. Иланџа. Гранична линија оазе полази од ивице села и иде на југ путем бр. 7327 до честице кбр. 5664/1 у подножну брега, где наставља путем бр. 7325 такође на југ до атара к.о. Селеуш. Одавде4 граница укључујући у оазу честице кбр. 7038 и 7037 продужава на запад, а затим скреће на север поред честице у оази кбр. 7036/2, 7056 и 7062 где излази на пут бр. 7326 којим наставља до честице кбр. 5731 и обухватајући исту скреће на запад, а затим поново на север поред у оази честица кбр. 5730, 5735, 5742, 5751, 5758, 5767, па поред честице кбр. 5768 иде на запад и излази на пут бр. 7310. Овим путем граница наставља опет на север и североисток и код честице кбр. 5944 избија на ивицу села којом иде на југоисток и југ издвајајући у оазу честице кбр. 5943, 5942, 5941, 5910, 5906 и код честице кбр. 5901 избија поново на пут бр. 7327 односно на почетну тачку граница оазе. Падина. Оаза у овој к.о. општини налази се на потесу "Горња долина". Граница оазе иде путем бр. 1924 и то западном ивицом честице кбр. 1909, до пута бр. 1918 којим продужава на североисток, а затим се границом између честица кбр. 1909 и 1913/1, од којих је прва у оази, а друга ван ње, спушта на југ и потом наставља на исток до источне ивице честице кбр. 5733/1. Одавде граница оазе иде опет на север до честице кбр. 5754 која је изван оазе и границом атара к.о. Селеуш скреће на исток и обухвата честицу кбр. 5756 и 5131 спушта се на југ до чесице кбр. 5726 и ту њеном јужном ивицом иде на запад, а онда мало на север да би јужном ивицом честице кбр. 1909 која је у оази наставила на запад избијајући на пут бр. 1924 односно на почетну тачку границе оазе. 7.1. ЈУЖНОБАНАТСКИ ПОДРЕЈОН: Сорте за бела вина: Ризлинг италијански, Ризлинг рајнски, Бургундац бели, Силванац, Бувијон, Мускат отонел, Креаца, Неопланта, Сирмијун, Жупљанка и Müller Thurgau Сорте за црна вина: Бургундац црни, Мерло, Каберне, Гаме и Франковка Стоне сорте: Јулски мускат, Шасла и Мускат хамбург Дозвољене сорте: Све остале сорте Витис Винифера Забрањене сорте: директно редни хибриди

83

7.2. СЕВЕРНОБАНАТСКИ РЕЈОН: Сорте за бела вина: Ризлинг италијански, Ризлинг рајнски, Бургундац бели, Мускат отонел, Траминац црвени, Неопланта, Жупљанка, Сирмијум, Müller Thurgau, Мускат крокан и Бела тамјаника Сорте за црна вина: Мерло, Гаме, Франковка, Каберне и Вранац Стоне сорте: Јулски мускат, Шасле и Мускат хамбург Дозвољене сорте: Све остале сорте Витис финифера Забрањене сорте: Директно родни хибриди САДАШЊЕ СТАЊЕ СОРТИМЕНТА

ВРШАЧКО ВИНОГОРЈЕ



Жупљанка 172,9587 11,64





Шардоне 43,2227 2,90


Креаца 31,022 2,08






Гаме 8,32 0,56



Мерло 1,5 0,11

Вранац 1,3387 0,09


СТОНЕ ПОВРШИНА (ha) % ЗАСТУПЉЕНОСТ


Шасла бела 27,96 1,88

Афус-али 0,124 0,08

ОСТАЛО 0,3042 0,02

БЕЛОЦРКВАНСКО ВИНОГОРЈЕ




Вранац 1,1956 1,21






Афус-али 5,4791 5,53

84

Шасла црвена 3,5 3,53

ВИНОГОРЈЕ ДЕЛИБЛАТСКЕ ПЕШЧАРЕ




Шардоне 1,5668 5,25

Траминац бели 1,4265 4,78

Совињон 1,2841 4,31






Ризнавац 0,2816 0,94




Мерло 3,6834 12,35






Гаме 0,106 0,35



Афус-али 0,1675 0,56

Италија 0,0549 0,18

ОСТАЛО 0,312 1,05

БАНАТСКО-ПОТИСКО ВИНОГОРЈЕ



Шардоне 20,9068 11,1

Мускат крокан 15,5998 8,36


Совињон 4,5409 2,40



Панонија 1,0981 0,58

Морава 0,912 0,48



Тамјаника бела 0,5793 0,31

Кевединка 0,4803 0,25


85

Космополита 0,297 0,16


Бачка 0,2518 0,13

Ризванац 0,084 0,04


Мерло 30,1609 16,00





Португизац 0,5666 0,30



Гаме 0,165 0,09

Вранац 0,13 0,07

Кадарка 0,139 0,07

Блатина 0,1238 0,06

Сира 0,0366 0,02



Кармен 1,1461 0,61

Шасла црвена 0,8894 0,47

Италија 0,6278 0,33


Демир капија 0,4528 0,24

Београдска рана 0,3897 0,20

Ласта 0,3861 0,20

Афус-али 0,1439 0,07

Молдова 0,1439 0,07


Банатски мускат 0,1284 0,06

ОСТАЛО 17.3101 9.09

86

РЕЈОН СУБОТИЧКО – ХОРГОШКЕ ПЕШЧАРЕ 8.1. ПОДРЕЈОНА НЕМА 8.1.1. ПАЛИЋКО ВИНОГОРЈЕ 8.1.2. ХОРГОШКО ВИНОГОРЈЕ

Виноградарски рејон Суботичко-хоргошке пешчаре: смеђа степска земљишта на песку различите развијености, међу којима антропогенизирани песак и местимично, "живи песак".

ГРАНИЦЕ ВИНОГРАДСКИХ ТЕРЕНА У к.о. Бачки Брег граница рејона почиње од државне границе путем кбр. 2714 и иде на југ до честице кбр. 3212 обухватајући парцелу скреће на запад до каменог пута који води за Мађарску. Затим граница њоме иде на југ овим путем до Гоховачког пута па овим путем иде на запад до железничке пруге, па железничком пругом поред железничке станице на југ. Затим путем кбр. 3635/3 до државне шуме. Граница њом тада иде на исток путем кбр. 3760. Овим јарком поново граница рејона избија на Гаковачки пут иде кратко њиме на исток а онда на север обухватајући парцеле кбр. 3677 и друге парцеле закључно са кбр. 3702 којом линијом избија на српско-мађарску границу, затим граница рејона иде српско-мађарском државном границом путем кбр. 3745 до почетка границе рејона. У к.о. Растиан рејон се састоји из две оазе, прве западо а друге јужно од села. Граница оазе заједно од села почиње западном обалом потока обухватајући парцеле кбр. 7/2 па иде све обалом потока кривудајући заједно са њиме и укључујући парцеле кбр. 7/1, 6/2, 6/1, 40/8, 288/2, 288/1, 292, 293/3, 293/4, 293/2, 326/4, 326/9, 326/8, 326/4, 326/6 306/5, 300/2, 324/1, 310/8, 313/1, 326/12, 325, 326/10 где скреће до пута кбр. 319/12 па скреће овим путем на запад и наставља путем 319/20 и 319/19 где опет дође до потока одакле скреће на север између парцела кбр. 315/14 која остаје ван рејона и 314/4 која је у рејону. Даље граница рејона продужава на север линијом укључујући честице кбр. 314/1, 311/4, 311/3, 311/2, 311/1, 308/4,3 и 2 парцеле 303/17, 304/1, 300/9,8,7, 300/4 па парцеле 297, 276/3 која линијом избија на Мађарску границу. Потом граница рејона иде ка североистоку и истоку српско-мађарском државном границом до парцеле кбр. 7/2 одакле је и почет овај попис. Оаза јужног села почиње непосредно иза насеља и иде линијом која одваја насеље од дужи која захвата парцеле кбр. 106/3, закључно са кбр. 330/3. Затим граница рејона иде на југозапад путем кбр. 340 који одваја поток од платоа на западу. Овим путем граница рејона стиже до парцеле кбр. 342/1 затим између салаша и рита продужава на југозапад путем кбр. 344/1 па онда делимично путем кбр. 133 а даље линијом која одваја парцеле кбр. 140/2 и 350 од рита поред потока. Даље граница рејона иде на југ укључујући целу парцелу кбр. 350 сече пут 345/2 и линијом избија на мочварно земљиште око потока а у рејон уклапа парцеле кбр. 384/2 и 384/1 па опет линијом између потока и дужи са парцелама кбр. 367/3, 367/4, 367/5, 367/11, 367/6, 367/7, 368 које укључује у рејон, даље граница рејона скреће на југ укључујући парцелу кбр. 367/3, врло кратко иде на запад путем 402 па онда на југ путем укључујући у рејон парцеле кбр. 374/1, 374/2, 375, 376 и 377/1 и 2. Овим је граница рејона избила на границу између к.о. Растине и к.о. Бачки Брег па граница рејона иде на исток - североисток до границе атара Галово, потом иде путем кбр. 112 на север захватајући две дужи а затим путем кбр. 254 на запад до пута кбр. 252 а затим иде на север до линије која одваја депресију од платоа па онда овом линијом укључујући парцелер кбр. 251/3, 251/2, 243/2, 243/7, 243/4 и 243/3 и најзад путем кбр. 137/1 до села одакле је почело описивање ове оазе. У к.о. Риђица граница рејона иде путем северно од села на исток па линијом која одваја честице кбр. 2719, 2720 од рита, затим одваја честице кбр. 3052, потом путем кбр. 303 и путем до честице 3049 остављајући је у рејону избија на плато "Горњи Јараш" затим граница рејона иде на север границом платоа па на исток до парцеле кбр. 2819 коју оставља у рејону и кбр. 2818 коју избацује из рејона. Даље граница рејона иде на север путем кбр. 4787 до парцеле кбр. 2866 где се јарком укључује у пут кбр. 4027 опет на север до пута кбр. 4801 којим скреће на исток до парцеле кбр. 4796 чијом ивицом иде на југ остављајући је у рејону па укључује кбр. 4796 чијом ивицом иде на југ остављајући је у рејону па укључује кбр. 4805/3 скреће на исток а затим каналом 4797 креће се тако на север до пута северно од честице 4902/2 и 4903/2 коју избацује из рејона стиже до пута кбр. 4938 којим иде на југоисток а затим путем 4994 на исток до српско-мађарске државне границе, потом граница рејона иде на северозапад граничном линијом а затим на запад путем кбр. 4937 па онда југозапад граничним путем кбр. 4216 и онда напуштајући границу креће путем 2279 ка југоистоку до пута кбр. 2043 којим кратко иде на југ избија на парцелу кбр. 2140 којим наставља према паду а затим путем кбр. 2130/1 и 2139/1 а затим парцелом кбр. 5465/3, 5465/4 па испод парцеле 5445/1, 5463/22 на исток, па онда путем 5606 на североисток па јарком 5433 и 5282/5 па 5387/4 и 5387/3 на исток. Одавде граница рејона јарком кбр. 5381/3 иде ка југоистоку затим испрекиданом линијом која одваја честице кбр. 5799/3, 5803/1, 5803/2а, 5803/2б, 5804, 5812, 5813, 5824/1,2,3,4,5 па 5825/1,2,3 и 3842/1,2,3,4,5,6, 5843/1 и 2, 5935/1,2,3, 5934/3,4,5. и 6, одвајајући ове парцеле од рита. Одавде граница рејона иде даље на југоситок па на југ путем кбр. 5915 до границе к.о. Станишић. Граница рејона даље иде јарком кбр. 5914 на исток и онда путем кбр. 5965 на север са кога продужава на пут 5936 којим се креће на северозапад потом путем 5344/1 на север, северозапад где избија на напуштену пругу којом скреће јужно од села према југозападу а онда излази на пругу од Станишића према Риђици и мађарској граници иде овом пругом до честице кбр. 2042 одакле се граница рејона креће на север поред ивице села. У к.о. Суботица-Таванкут, граница рејона полази од мађарско-српске државне границе летњим путем западно од источног Бајског пута почиње између парцеле кбр. 19758 која остаје у рејону 19760/1 која је ван рејона. Граница рејона иде овим летњим путем у правцу југоистока а затим га напушта и даље креће у правцу југоистока укључујући у рејон парцеле кбр. 19908, 19914, 19917, 19921, 19929, 19934, 19939, 19942, 19947, 19952, 19959, 19963, 19970, 19973, 19980, 19984, 19987, 19991, 1994/2, 20007, 20006, 20013/1а, 20012/2, 20014, 20017, 20018, 20022, 20025, 20029, 20030/4, 20034, 20038, 20041, 20046, 20049, 20053, 20057, 20059, 20062/2, 20065, 20069, 20072/2, 20077/1, 20079/4 и 20081 и све друге парцеле источно од најбројнијих у овој дужи. Затим граница рејона кроз "Лебајић крај" иде путем кбр. 45755 на исток па путем кбр. 19687/4 даље на исток па путем 39480 на југоисток па онда између парцеле остављајући честице кбр. 20723, 20724, 20721, 20718/1, 20717/1 и 20715/2 па онда коритом потока скреће на север остављајући у рејону честице кбр. 20715/2, 20731/1,2 и 3, 20732/1 и 2, 20742, 20743, 20753, 20754, 20765/1 и 2, 20766, 20776, 20777, 20786, 20787, 20797/1 и 2, 20900, 20826, 20827, и све парцеле западно од набројаних. Даље граница рејона скреће на исток путем кбр. 39471 па затим кратко на југоисток путем кбр. 46419 па онда на југоисток и североисток путем кбр. 46329 паонда на север и североисток путем кбр. 46080 и на север путем кбр. 46038. Одавде граница рејона скреће на североисток путем кбр. 39300 и путем кбр. 39505 а затим скреће на југоисток остасвљајући у

87

рејону велику парцелу кбр. 21798, 21736 и 21734 као и све парцеле источно од ових. Овим се граница рејона спушта на пругу и наставља пругом до пута кбр. 21830/9 којим у правцу северозапад избија на пут кбр. 39479. Граница рејона овим путем креће се према североистоку па га напуша идући на југоисток и укључујући у рејон парцеле кбр. 21905, 21900/1 па јужном ивицом ове последње парцеле избија на пут којим кратко овим иде ка југоистоку и скреће јужно од парцеле кбр. 23577 остављајући је у рејону као и парцеле кбр. 23578, 23556, 23557, 23555, 23565, 23566, 23564 и 23562 као и парцелу 23538. Граница рејона даље иде опет према северозападу у рејон парцелу кбр. 23617 ивицом ове парцеле граница рејона избија на пут кбр. 39468 којим се путем креће перма северозападу а са кога силази на правац северозапад пресецајући дужи и остављајући их у рејону парцеле кбр. 24167, 24155, 24154, 24147, 24142, 24124/1, 3, 4 и 5, потом катастарске честице 24108/1 и 2, 24110/2 и 3, 24104/2, 24103 и 24100 па кбр. честицу 24095/4 и кат. честицу 24094 којом граница рејона избија на пут којим скреће на југозапад остављајући у рејону честице кбр. 24085/3, 24086/3, 24090, 24091, 24092, 24093, 24094. Овим је граница рејона избила на пут кбр. 39507 којим се кретала на северозапад до пута 39500. Овим путем граница рејона иде на североисток до пута кбр. 24072/23 којим путем иде у правцу северозапада до честице кбр. 23671/1 коју оставља у рејону те скреће на југозапад између честица 23700/4 и 23700/3 избацујући из рејона а остављајући у рејону честице кбр. 23708/3а и 23710/3 као и 23712. Граница рејона даље наставља у правцу југозапада између честица кбр. 23711/1, 23711/4 и честице 23712 коју оставља у рејону. Граница рејона се даље креће поред пута који иде од Чикерије за Мађарску идући у цик цак углавном у правцу северозапада остављајући у рејону следеће честице: 23715/1 и 2, 23716, 23711/2, 23720, 23721/1 и 2, 23726, 23727, 23732, 23741/1 и 2, 23740/2б, 23745, 23746, 23751, 237772/1 и 2, 23773/2, 23765, 23767, 23780/2, 23786/1 и 2, 23792, 23793, 23800, 23802, 23803, 23806, 23805, 23819/1, 23818/1 и 2, 23826/1 и 2, 23825/2, 23824, 23840/1, 23848/1 и 2, 23860/2, 45, 23859, 23886/1 и 2, 23897/1 и 2, 23896/1 и 2, 3, 23919, 23925, 23928, 23951, 23965/1 и 2, 23972, 23989/2 и 3, 23988/1,2,3, и 4, 23999/12,11,10,9,8,7,6,5,4,3,2, 23994/1-18, 24006/1-22, 24008/1 и 2, укључујући у рејон и све честице западно од ових. Овим је граница рејона изашла поново на српско-мађарску државну границу. У к.о. Суботица граница рејона у потесу Келебија полази од мађарско-српске државне границе путем ка југоистоку остављајући у рејону парцеле кбр. 17390 и 17391, а затим другим путем на североистоку остављајући у рејону парцеле кбр. 17391 и 17393 па између парцела скреће на југоисток остављајући у рејону парцеле бр. 17439, 17442 па 17445/5а и 5б и 17446/3 и 4, па поред парцеле кбр. 17475/16 и 17475/2б, а затим скреће кратко на југозапад поред парцеле кбр. 17478/2 остављајући је у рејону па границом између две неправилне дужи ка југоистоку остављајући у рејону парцеле кбр. 17478/2, 17519, 17520, 17503, 17504, 17528/1, 17531, 17575, 17570, 17583/2, 17608, 17631, 17640, 17657, 17668, 17691 и 17723, па поред ове последње парцеле скреће ка североистоку и поред исте парцеле ка северозападу остављајући опет у рејону побројане парцеле кбр. 17723, 17714, 16691, 17668, 17657, 17640, 17631, 17608, 17589/2, 17570, па путем бр. 17572 креће ка североистоку до кратких дужи које оивичавају бару иза потеса "Српски шор". Дошавши до ове баре граница рејона иде њеном ивицом остављајући у рејону парцеле кбр. 17592, 17603, 17612, 17629, 17642, 17655, 17670, 17683, 17693, 17711, 17725, 17739, 17751, 17759, 17773, 17786, 17785, 17795, 18704, 17808, 17817, 17829, 17827, 17831, 17852, 17887, 17884, 19904, 17919, 17934, 17945, 17959, 17976, потом путем изнад парцела кбр. 17998/1 скреће на југозапад до ивице мочваре узете у катастар под бр. 18092 чијом источном и северним ободом уклапа у рејон црне пескове северно и источно од мочваре. Ивица рејона затим прати источни обод мочваре избацујући и њу / кбр. 16144/, а укључујући у рејон велику честицу кбр. 16146/198, затим честице 18170, 18171 и 18172. Овим је граница рејона сишла на пут кбр. 39316 којим путем стиже до петокраке раскрснице одакле почињу "Бајски виногради". Одавде линија рејона иде на југоисток путем кбр. 39322, па кратко на југозапад путем кбр. 39319, и онда опет на југоисток путем кбр. 39352/1, па путем кбр. 39322/2 којим путем сече и пругу источно од железничке станице Шабешић. Линија рејона потом иде том пругом ка североистоку избацујући из рејона јужни део "Бајских винограда", јер су већ поседнути градским рејоном. И оваквом линијом у рејон улази нови део града око фабрике "Зорка", али то је без икаквог значаја за важност рејонизације. Од места, стајања ове таванкутске пруге са главном пругом за Будимпешту линија рејона иде неким путевима по северном ободу Суботице. На жалост, бројеви ових путева нису унети у катастарске карте. Најзад, линија рејона избија на пут кбр. 39277 којим иде на североисток до пута кбр. 39203, којим иде на југ до Даничићевог пута кбр. 39194 којим се од Суботице иде за Палић, Хоргош и Сегедин. Овим путем граница рејона стиже до Палића, прелази пругу и наставља "интернационалним путем" до испред Масарикова (Шупљак). Овде се граница рејона спушта путем кбр. 49812 на Лудашко језеро. На крајње источној ивици овога језера граница рејона скреће на југоисток кроз насеље Носа одвајајући черноземе на западу од црног песка на истоку. Нестанком овога пута граница рејона наставља ка југоистоку остављајући у рејону кбр. 30142/3а, 30143/29, као и честицу 30143/1. Граница рејона затим иде северно од парцеле кбр. 30496 избацујући је из рејона, а затим на југ путем кбр. 39592, затим кратко на запад који се одваја од претходног пута, а најзад на југ дужи одвајајући у рејон честице кбр. 30217/8, 30218/2, 30262, 30263, 30278, 30285, 30288, 30289, 30295/1 и 2, 30297/2, 30312, 30313, 30329, чијом западном и јужном ивицом скреће на исток до пута кбр. 39595 који је граница и к.о. Суботица са к.о. Мартонош. У к.о. Мартонош граница рејона иде на југ према кбр. 39595 до честице кбр. 4395/3, а затим скреће пољским путем иза рејона затим иде овим путем на југоиасток до "Кереш" потока, наставља тим потоком до пута Мале Пијаце - Чантавир, кбр. 5645. Граница рејона затим наставља тим путем ка југоистоку до пута кбр. 5642 који је у ствари јужна ивица насеља Мале Пијаце. Граница рејона иде овим путем ка истоку, а затим путем кбр. 5642/1 и путем кбр. 5640 ка југоистоку до пута кбр. 3871 којим се креће ка североистоку. Са овога пута граница рејона скреће кратко на југоисток путем кбр. 5640/4 до пута кбр. 3869/62, којим путем граница рејона иде на североисток и после на исток до попречног пута (нема кбр.) којим путем иде на север до пута кбр. 5639, где јужно од насеља "Мали Песак" у правцу истока иде до пута кбр. 5630, којим иде на север до пута кбр. 2646/1. Граница рејона даље иде овим путем на северозапад, прелази на пут кбр. 2618/237 и наставља истим правцем, потом скреће на пут кбр. 5604 на североисток и путем кбр. 5604 на северозапад и најзад путем кбр. 5508 на запад, где излази на границу к.о. Хоргош. У к.о. Хоргош граница рејона улази у потес "Часар Михаљ" и иде путем ка југозападу узимајући у рејон граничне парцеле кбр. 4168, 4605, 4567, 4566, 4565, 4563, 4562, 4561, 4560, 4559, 4558, 5975, а иза ове последње парцеле скреће линијом (без броја) између две дужи иде на северозапад до пута кбр. 4860, којим путем иде на североисток до идуже линије (без броја) овом ленијом иде на северозапад до путева кбр. 6343 и 6335/2 којима се креће опет ка југозападу и избија наново на прву линију којом крећући се на северозапад код потеса "Селевен" избија на интернационални пут Суботица-Хоргош кбр. 6427. Граница рејона овим путем /(касније кбр. 2789 и 9226) иде ка североистоку па пред улазом у село скреће путем кбр. 2498 на исток, пресеца пругу која води за Кањижу и Нови Сад, иде ивицом села, а затим путем поред честица 2188, 2189, 2190, 2196 које оставља у рејону и поред парцеле кбр. 2202/2 коју избацује из рејона и низа парцела од кбр. 2236 до 2228/2 које оставља у рејону, избија поново на пругу за Нови Сад, улази у потес "Marinka hatar" и одваја парцеле песковитих дужи у рејон, а избацујући мочварне честице кбр. 2472, 2141, 3386, прелази једну линију и поред честице кбр. 3769/1 коју убацује у рејон прелази и преко друге линије, убацује у рејон честице кбр. 3919, 3920, 3923, 3927 и 3928, па онда линијом иде даље на југоисток до раскршћа у потесу "Sič halom", са кога раскршћа граница

88

рејона иде право на север, онда на идућем путу скреће на североисток укључујући у рејон честицу кбр. 2399/1 избија на мочвару "Мали Касало". Одавде граница рејона иде ивицом мочваре "Мали Касало" избацујући из рејона честице рита кбр. 2403, 2366, 2356, 2369, 2430, 2362, 2359, 2360 и черноземску дуж која почиње честицом кбр. 2237 и 2239. Овим је граница рејона опет избила на линију која води у потес Шошхолом", иде овом линијом до парцела 2196/20, 2196/25, 2196/24, 2196/22 које остају у рејону. Граница рејона сада избија на пут, кбр. 2158, којим се креће перма југоистоку, а затим линијом којом оставља у рејону целу дуж од кбр. 2156/76 до кбр. 2160/161. Сада граница рејона поново прелази у к.о. Мартонош. У к.о. Мартонош граница рејона иде путем поред честица кбр. 1787 избацујући из рејона, па на идућој линији креће ка истоку укључујући у рејон честицу кбр. 1598. Ивицом ове честице граница рејона избија на пут Хоргош-Кањижа / кбр. 5580/2/ овим путем иде на југ и скреће са њега на пут кбр. 5578, иде њиме на исток, па ивицом честица кбр. 1480 и 1481, укључујући их у рејон долази до пута кбр. 6577 којим иде на север граничном линијом са к.о. Хоргош. У к.о. Хоргош граница рејона иде на север укључујући у рејон честице кбр. 11815, 11818, 11820, 11829, 11832/1 и 2, 11833, 11835/1 и 2, 11836 и 11837, затим честицу кбр. 11845/2, 11801/2, 11801, 11771, 11732, 11770, 11731, 11369, 11370, 11371, 11373, 11380, 11482, 11690, 11138, 11691, којом границом је избачен рит и слатина "Буџак". Затим граница рејона иде на север путем 11889, затим скреће на североисток и исток избацујући из рејона сплатињаве ритске честице кбр. 11686/2 / 17131/, 11685, 11641 /17088/, 11455 /16534/, 11455 и избија на српско-мађарску границу.

ОАЗЕ ТЕЛЕЋКЕ КОСЕ

Станишић. Граница оазе полази од пута бр. 4325 и иде на северозапад путем бр. 8194 поред честица у оази кбр. 4217, 4213, 4209, 4202/2, 4198, 4197, 4185, 4150, 4130, 4129, 8198, 8200, 8202, 8205 и 8207. Одавде гранична линија истим путем скреће на исток, па обухватајући честицу кбр. 3046/3 савија границом између парцела опет на север укључујући у оазу честице кбр. 3042/2, 3035, 3025, 3020, 3013, 3000, 2995, 2992, 2982, 2981/2, 2978/1 затим северном ивицом честице кбр. 2972 продужава на исток до пута бр. 2806. Овим путем се спушта на југ до честицње у оази кбр. 8204 где границом између дужи наставља на југоисток западном ивицом честица у оази кбр. 8203, 8202, 8200 и 8198, па код честице ван оазе кбр. 4076 избија на пут између дужи, којим продужава на југоисток издвајајући у оазу честице кбр. 4184, 4199, 4204, 4226, потом савија на исток и излази на пзут кбр. 4325, где се завршава граница оазе. Светозар Милетић. Код ове к.о. издвојене су две оазе: Горњи виногради и Доњи виногради. 1. Оаза Горњи виногради. Граница оазе полази од честица ван оазе кбр. 4562/2 и продужава на север путем Светозар Милетић - Станишић бр. 56000 поред честица у оази кбр. 4562/2, 4539, 4529, 4528/1, 4527/2, 4524/2, 4518, 4513, 4510 па северном ивицом честице кбр. 4507/2 скреће на исток до пута бр. 5601. Овим путем савија на југоисток према селу укључујући у оазу честице кбр. 4509, 4511, 4514, 4520, 4524/2, 4529, 4533, 4541 и 4552/2, па обухватајући честице кбр. 4560/2 наставља поред честица у оази кбр. 4561/2 и 4562/2 и излази на пут Светозар Милетић - Станишић бр. 5600, где је почетна тачка границе оазе. 2. Оаза Доњи виногради. Гранична линија ове оазе иде од границе атара к.о. Чонопља и честице кбр. 2551/1 и пресеце честице кбр. 2551/2, 2552, 2553 и 2544 у правцу честице кбр. 2559, затим је укључује у оазу честицње кбр. 2558, 2557, 2563/2б, 2564, па наставља јужном ивицом честица ван оазе кбр. 2570 и 2571 да би поред последње честице савила на север, а онда пресеца честице кбр. 2572 и 2575/2 у висини границе између честица кбр. 2573 и 2574, од којих је прва у оази, а друга изван ње. Даље, гранична линија оазе се кратко спушта на југозапад, а потом продужава на северозапад североисточном ивицом честица укључених у оазу кбр. 2577, 2580, 2591, 2598/2, 2597/2, 2612, 2626, 2635 и поред честице 2636 наставља на југозапад. Одавде граница оазе пролази изнад честице у оази кбр. 2645/4, иде на северозапад, затим обухватајући честице кбр. 2644 скреће прво на север, а онда поново насеверозапад пресецајући честице кбр. 2645/7 и 2645/10 у нивоу границе између честица кбр. 2651 и 2645/9, 2645/8 одвајајући прву у оазу, а остављајући друге две изван оазе. Одатле граница оазе силази на југозапад и поред честица кбр. 2654/4 и 2654/1 иде на северозапад, па обухватајући честице у кбр. 2668 савија на североисток и укључујући честице кбр. 2668, 2669/1, 2669/2, 2676 скреће на југозапад. Даље граница оазе продужава на југозапад и поред честица у оази кбр. 2708/1, 2707/1, 2711 и у том нивоу идући на југозапад пресеца честице кбр. 2720, 2721 и 2721/2. Овде граница поново скреће на североисток а потом на северозапад и сече честице кбр. 2722 и 2723, па северозапад и обухватајући последњу честицу са северозападне стране спушта се на југозапад. Одатле граница оазе се враћа на југоисток и иде јужном ивицом честица у оази кбр. 2735, 2733, 2723, 2721/1, 2720, 2711, 2706, 2794, 2688/3, 2688/2, 2678, 2667, 2654/1 и у нивоу предњих честица пресеца честицу кбр. 2651, па укључује у оазу честицу кбр. 2645/10, затим сече честице кбр. 2645/7, 2645/4, 2645/3, 2636 и 2635. Граница оазе надаље спушта се на југ и обухватајући честицу кбр. 2624 савија на југоисток поред честица у оази кбр. 2625, 2618 у том нивоу пресеца честице кбр. 2617, 2611, 2610, 2609, 2608, 2607/2, 2607/1, 2606, 2605, па силази на југ, а потом скреће на југоисток у изналажењу линији издвајајући у оазу честице кбр. 2597/2, 2598/2, 2599, 2600, 2590, 2588, 2587, 2580, 2576, 2575/2 и у висини ових честица сече честице кбр. 2572, 2569 и 2568/2. Одатле граница оазе се спушта на југ, а онда иде на југоисток поред честица у оази 2568/1, 2565, 2558, 2559, 2554, па се пење на североисток и југозападном ивицом честица у оази кбр. 2553, 2552, 2551/2 савија на југоисток и укључујући честицу кбр. 2551/1 продужава поново на североисток избијајући на почетну тачку границе оазе. Чонопља. На територији ове к.о. издвојене су четири оазе. 1. Оаза Доњи виногради. Граница оазе полази од граничног пута између к.о. Кљајићево и к.о. Чонопља односно од честице кбр. 4887/1 и иде према северозападу полазећи поред честица у оази кбр. 4883/3, 4880, 4871, 4863, 4831, 4805, 4802, 4795, 4790, 4759/1 и избија на пут бр. 4748. Овим путем наставља на запад и долази до села, па онда ивицом села скреће на југ укључујући у оазу честице кбр. 4768/1, 2771, 2775/1, 506, затим скреће на исток и поново на југ поред честица у оази кбр. 476, 4797, 4799, 4804, 4819, 4839, 4834, 4845, 4848, 4852, 4856 и код честице кбр. 4860 излази на границу атара Кљајићево до честице кбр. 4887/1, где је и почетак границе оазе. 2. Оаза Горњи виногради. Гранична линија оазе полази од честице кбр. 4648 и иде на северозапад путем бр. 4657 поред честицфа у оази кбр. 4646, 4643, 4634, 4619, 4609, 4605, 4589, 4579, 4570, 4562, 4548, 4535/1, 4524/1, 4518, 4509/2, 4499, 4483, 4467, 4454, 4444, 4431, па код честице кбр. 4437/3, избија на границу атара к.о. Светозар Милетић и к.о. Чонопља. Одавде граница оазе се спушта на југозапад поред честица у оази кбр. 4427/3 и 4428/1, затим скреће на

89

југоисток путем бр. 4425 избијајући у оазу честице кбр. 4435, 4451, 4469, 4481, 4497/1, 4511, 4520, 4528, 4539, 4550, 4555, 4566, 4583, 4599, 4603, 4607, 4617, 4622, 4631, 1769, 1773, 1777, 1780, 1784, 1796, 1797 и 1804, онда савија на исток поред честице кбр. 4648 и избија на пут бр. 4657, чиме се завршава граница оазе. 3. Оаза поред Калварије. Границом оазе обухваћене су у целини честице кбр. 2142, 2143, 2144, 2145, 2148, 2149, 2150, 2151, 2154, 2155, 2156, 2157, 2160, 2161, 2162, 2163, 2166, 2167, 2168, 2169, 2173, 2174, 2175, 2176, 2177, 2180, 2181, 2182 и 2183. 4. Оаза поред бившег дудовог расадника. Гранична линија ове оазе обухвата у потпуности честице кбр. 1944, 1945, 1950, 1951, 1952, 1957, 1963, 1969, 1970, 1972, 1971, 1976, 1980 и 1981. Кљајићево. Граница оазе почиње од села и то од Чонопљанске улице односно од честице кбр. 1174, излази на пут Кљајићево-Чонопља бр. 29504 којим продужава на северозапад поред честица у оази кбр. 2642, 2628, 2652/2, 2662, 2683/2, 2710, 2829, 2820/3, 2847, 2853 и код честице кбр. 2948/1 избија на пут бр. 3037 и 2948/3 који је уствари граница атара к.о. Кљајићево и к.о. Чонопља. Овим путем граница наставља на североисток и обухватајући честицу кбр. 2948/2 савија сеоским путем - ленијом бр. 2781 на поред честица у оази кбр. 2947, 2934, 2923, 2918, 2911/1, 2906, 2901, 2889, 2886, 2887 и код честице кбр. 2783 одлази до пута - линије бр. 2780, који иде од атара Чонопље. Даље гранична линија оазе се овим путем спушта на југ издвајајући у оазу честице кбр. 2785, 2789, 2797, 2802, 2804, па код честице кбр. 2806 скреће на североисток између честица кбр. 2764/2 и 2767, а онда се између честица кбр. 2766 и 2535 спушта на југоисток, и идући на исток између честица кбр.2540 и 2539 излази на сеоски пут - ленију, с тим што су првонаведене честице у оази, а друге изван оазе. Одавде граница оазе предњим путем наставља на исток северном ивицом честица у оази кбр. 2543, 2386 и обухватајући честицу кбр. 2385 савија на југ и при том укључјуће у оазу честице кбр. 2384, 2380, 2376, 2367, 2577, 2684, 2598, 2605, 2615, 2628, 2635 и 2640, где наставља на исток између честица кбр. 2313 и 2316, од којих је прва честица у оази а друга ван оазе, и одлази до пута бр. 2297. Одатле граница оазе иде овим опет на југ улази у село продужавајући Долинском улицом и преко улице Марка Орешковића излази на Чонопљанску улицу, где је и почетна тачка границе оазе. Нови Сивац. У овој к.о. издвојене су две оазе: на потесима: Крављи брег и Велики дол. 1. Оаза "Крављи брег". Граница ове оазе почиње од границе атара к.о. Стари Сивац и телечанског пута и иде на северозапад поред честица у оази кбр. 1543/2, 1942, 1530, 1616, 1509, 1504, 1494, 1487, 1483/2, 1477, 1469, 1451/1, 159, 1447, па испод честица ван оазе кбр. 1439/2 и 1438/2 скреће на југозапад. Одавде границе кбр. 1435, 1434, 1426, 1423, 1419 па обухватајући честицу кбр. 1415 продужава на југозапад. Даље граница оазе југозападном ивицом исте честице наставља на југоисток поред честица у оази кбр. 1419, 1424, 1427, 1433, 1447, 1452, 1463, 1473/2, 1480, 1484, 1498/1, 1502, 1507, 1514, 1525, 1531, 1545, 1543 и излази на улицу 168, којом скреће на североисток избијајући на границу атара к.о. Стари Сивац и честицу ван оазе кбр. 1552, где је почетак границе оазе. 2. Оаза "Велики дол". Гранична линија оазе полази од честице изван оазе кбр. 1372, пресеца пут бр. 1344/1 и иде на североисток поред честица у оази кбр. 2434, 2430, 2417, 2400, 2383/2, 2383/1, 2380, 2355, 2332, 2331, 1793, 1794, 2314/2, 1795, прелази преко пута и наставља покрај честица кбр. 1798, 2298, 2283, 2267/1-2, 2244, 2210, 2176/1 и 2, 2170/2, 2159, 2150, 2143/2, 2118, 2100, 2082, 2044, 2003, 1992 и 1962. Овде граница оазе савија на север издвајајући у оазу честице кбр. 1961, 1955, 1950/2, 1945/1, 1940/1 и 1939, па скреће на исток поред честица у оази кбр. 1924, 1918/1, 1911, 1900, 1892, 1880, 1867 и обухватајући честицу кбр. 1830/10 у изломљеној линији иде на југ до пута бр. 2005, исти кратко продужава на исток и излази на пут бр. 1720 који чини границу између к.о. Нови Сивац и к.о. Стари Сивац. Овим путем граница оазе наставља на север, затим се одваја од предњег пута и продужава у истом правцу укључујући у оазу честицу кбр. 1831/1, па код честице кбр. 1850 иде на исток поред честица кбр. 1843 и 1834, затим долази поново на границу атара к.о. Стари Сивац и граничним путем бр. 1832 и 2692 креће се на север, а онда на североисток поред честица у оази 1836, 1837, 2586/1, 2582, 2596, 2614, 2628, 2639, 2642, 2647, 2729/1, 2723/2 и обухватајући честице кбр. 2722/2 и 2722/1 савија на северозапад. Даље гранична линија оазе се спушта на југ западном ивицом честица у оази кбр. 2723/2, 2723/2, 2725/1, 2729/1, 2647, 2644, 2642, 2632, 2618, 2602, 2592/1, 2581, 2586/2, 2586/1, долази до честице кбр. 1837, где скреће на запад издвајајући у оазу честице кбр. 1837, где скреће на запад издвајајући у оазу честица кбр. 1837, 1847, 1869, 1882, 1890, 1902, 1929, потом силази опет на југ поред честица у оази кбр. 1830, 1942, 1947 и 1958. Одавде граница оазе продужава на југозапад покрај укључених у оазу честица кбр. 1963, 1975, 1982, 1995, 2000/2, затим иде прво на север поред честица кбр. 2006, 2015/1, 2020, 2023 и 2024/1, па скреће на запад покрај честица кбр. 2028/2, 2026/1, а онда се спушта на југ издвајајући у оазу честице кбр. 2022, 2021, 2014/1, 2009 и долази до честице у оази кбр. 2047, 2052, 2068, 2080, 2102/1 и 2116, излази на пут бр. 2487 и 2486 којим продужава такође на југоисток укључујући у оазу честице кбр. 2140, 2142, 2152, 2163/1, 2190, 2196, 2201, 2214/1, 2228, 2246, 2265/1, 2273, 2286/1, 2296, 2304/2, 2316/2, 2335, 2350, 2374, 2391, 2399, 2427, 2433/2, па обухватајући честицу кбр. 2440 скреће на исток поред честице ван оазе кбр. 1372 и долази до почетне тачке граничне линије оазе. Стари Сивац. На територији ове к.о. издвојено је 4 оазе на потесима: "Врбаре", "Вртлог" код села, "Велики дол" у Рутавом Сурдуку и "Вртлог" на брегу изнад села. 1. Оаза у потесу "Врбаре". Граница оазе почиње од граничног пута између к.о. Црвенка и к.о. Стари Сивац и иде на северозапад североисточном ивицом честица у оази кбр. 4426, 4422/1, 4418, 4410, 4400, 4388, 4376, 4370, 4366, 4361, 4359/1, па обухватајући честице 4358/1 и 4357/1 скреће на југозапад и избија на пут бр. 4428 односно пут Сивац-Црвенка. Овим путем граница оазе наставља на југоисток југозападном ивицом честица укључених у оазу кбр. 4357/2, 4360, 4366, 4369, 4376, 4388, 4400, 4410, 4418, 4422/1 и 4426, излази на границу атара к.о. Стари Сивац и к.о. Црвенка, где се завршава граница оазе. 2. Оаза "Вртлог" код села. Гранична линија оазе полази од пута Сивац-Црвенка бр. 4428 скреће на североисток сеоским путем који пресеца честицу кбр. 4355/1 и излази на пут бр. 2246, па истим продужава на север поред честица у оази кбр. 4346/3, 4335/1 и обухватајући честице кбр. 4333 и 4340 савија на запад и избија на пут бр. 4326. Одавде граница оазе скреће предњим путем честице кбр. 4347, где савија на запад поред честица у оази кбр. 4269, 4271/1,

90

4252/2, 4234/1, 4240/1, 4236/1 и 4173, па код честице кбр. 4174 наставља на југ до пута Сивац-Црвенка бр. 2428. Овим путем продужава на југоисток поред честица у оази кбр. 4238, 4249/2, 4270, 4353, 4352, 4346/3 и долази до сеоског пута који пресеца честицу кбр. 4355/1, односно до почетне тачке границе оазе. 3. Оаза "Велики дол" у Рутавом Сурдуку. Гранична линија оазе полази од граничнго пута између к.о. Стари Сивац и к.о. Црвенка и иде овим путем на североисток до честице кбр. 2140/7, па обухватајући исту наставља на северозапад поред честице у оази кбр. 2140/10, 2140/14 и 2140/15, затим скреће кратко на североисток укључујући у оазу честице кбр. 2144, 2151, 2153 и излази на пут бр. 2154. Овим путем граница оазе савија на северозапад до пута бр. 2123, па истим путем иде до честице кбр. 2321/3 затим обухватајући исту наставља на северозапад до честице 2320. Одатле гранична линија оазе креће на север поред честице оаза кбр. 2320, 2317, 2314, 2313 и 2312, затим скреће на исток до честице ван оазе кбр. 2308, наставља опет на север поред честица у оази кбр. 2311/1 и 2345/1, а онда савија на североисток путем бр. 2334 до честице кбр. 2347/23, па обухватајући је спушта се на северозапад путем - ленијом до честице кбр. 2378, иде на североисток источном ивицом ове честице и њеном северном ивицом силази опет на северозапад. Одатле граница оазе се креће на север поред честице у оази кбр. 2389/3, избија на пут б р. 2333 и истим иде кратко на северозапад, а затим се враћа на исток покрај честице укључних у оазу кбр. 2389/5, 2374/1, 2372/2, 2376/1 и путем ленијом - наставља на исток поред честице кбр. 2349, 2352, 2355, 2357, 2365, 2364/1а, 2340, 2306 и 2307. Даље граница оазе иде на југозапад поред честица у оази кбр. 2341/1, 2203/10, 2203/7, затим продужава на југоисток укључујући честице у оазу кбр. 2206, 2203, 2178, 2175 и 2173/2, поред честице у оази кбр. 2225/1 и савија на југозапад до пута бр. 2235 и овим се кратко креће на југоисток, а онда путем бр. 2123 наставља на северозапад до честице кбр. 2127. Одавде гранична линија оазе силази на изломљеној линији поново на југоисток покрај честица у оази кбр. 2127, 2128, 2131, 2134/3, 2134/5 и 2134, избија на гранични пут између к.о. Сивац и к.о. Црвенка, којим наставља покрај честице кбр. 2135 и долази до честице кбр. 2140/7, где је почетна тачка границе оазе. 4. Оаза "Вртлог" изнад села. Граница оазе полази од села и то од честице кбр. 3574 и иде уз брег на север границом к.о. Стари Сивац и к.о. Нови Сивац издвајајући у оазу честице кбр. 3570, 3565, 3554, 3548, 3539, 3527, 3470/2, 2461/5, 3412, 3400, 3383, 3374, 3325/1, 3321, 3307, 3291, 3217 и 3210, где скреће на североисток поред честица у оази кбр. 3207 и 3190, па обухватајући честице у кбр. 3187 савија на југ. Одавде граница оазе иде поред честица укључених у оази кбр. 3193, 3220, 3238, 3240/1, 3287, 3284 и 3246, излази на пут између дужи и њиме продужава на исток изнад честица кбр. 3353, 3352 и избија поново на други пут између дужи, којим скреће на југ поред честица у оази кбр. 3352, 3351, 3355, 3397/2, 3398 и 3405/2, где савија на исток до честице кбр. 3064. Даље гранична линија оазе наставља путем бр. 3506 прво на севе, затим на исток и спушта се кратко на југ, а онда окреће на запад обухватајући честицу кбр. 3012/2, потом наставља опет на југ поерд честица у оази кбр. 3009, 3004, 3003, 3002/2 и долази до честице ван оазе кбр. 2997. Одатле граница оазе продужава на запад, а потом кратко најуг до честице у оази кбр. 3743 затим изнад исте и честице кбр. 3740 креће се на исток, с тим што даље иде поново на југ источном ивицом последње честице, као и поред честица издвојених у оази кбр. 3736, 3722, 3709, 3602, 3700, 3698, 3664, 3662 и 3667. Овде гранична линија оазе скреће на исток изнад честице у оази кбр. 3638 и 3760 и поред честица кбр. 3800, 3798, 3798/2 савија на југ до честице кбр. 3797/2, где окерће на исток поред честица у оази кбр. 3609 и 3610, па обухватајући последњу честицу и честицу кбр. 3611 иде на југ и избија на крај села, па онда савија на запад ивицом села укључјућучи у оазу честице кбр. 3611, 3609, 3797/1, 3705, 3615, 3613, 3593, 3572 и 3574, долази до границе атара к.о. Стари Сивац и к.о. Нови Сивац, где се завршава граница оазе. Црвенка. У овој к.о. издвојене су две оазе: Оаза према Кули и оаза према Старом Сивцу. 1. Оаза према Кули. Граница оазе почиње од честице кбр. 4458/3 и иде путем број 5105 кратко на запад до честице кбр. 4457, па предњим путем скреће на северозапад поред честице у оази кбр. 4455, 4452/2, 4440, 4432, 4420, 4404, 4397, 4385, 4377, 4365/2, 4358, 4328, 431672, 4312, 4295 и прелази железничку пругу Црвенка - Суботица. Одавде гранична линија оазе наставља путем - улицом поред железничке станице и циглане на северозапад укључујући у оазу честице кбр. 3764, 3759, 3755, 3727, 3707, 3690, 3679, 3667, 3660/2, 3651/1 и 3645, долази до пута бр. 5119, којим савија на исток и обухватајући кбр. 3641, спушта путем између дужи - ленијом на југоисток поред честица у оази 3645, 3650, 3652/6, 3666, 3673, 3696, 3702, 3725/1, 3723, 3752, 3758 и 3765 затим прелази пут бр. 5115, па сеоским путем - ленијом иде источном ивицом простора на коме је железничка станица Црвенка и циглана и прелази железничку пругу Црвенка - Суботица. Даље граница оазе се сеоским путем између дужи - ленијом креће на исток укључујући у оазу честице кбр. 4286/1, 4286/3, 4288, 4295/1, 4130/2, 4317, 4326, 4330, 4340, 4358, 4370, 4382, 4395, 440, 4407, 4416, 4427, 4435, 4440, 4450/2, 4456, 5558/3 и избија на пут бр. 5105, где се завршава граница оазе. 2. Оаза према Старом Сивцу. Граница оазе полази од села односно од честице кбр. 3056 и иде путем бр. 5088 на северозапад поред честица у оази кбр. 3057, 3060, 3065, 3076, 3081, 3089, 3100, 310, 3121/3, 3130, 3140, 3153/2, 3170/1, 3176/2, 3181, 3196, 3202/2, 3214 и 3221, долази до границе атара к.о. Стари Сивац и истом скреће на исток до пута бр. 5089. Овим путем гранична линија оазе савија на југоисток издвајајући у оазу честице кбр. 3235, 3221, 3214, 3208, 2196, 3183, 3176/1, 3168, 3153/2, 3142, 3132, 3124 и излази на пут бр. 5099, којим у полулуку продужава на север до честице кбр. 3397, а затим скреће на запад поред честица у оази кбр. 3398, 3400/1, 3403/2, 3406, 3410, 3419/2, 3452/2, 3437, 3441 и избија на границу атара к.о. Црвенак и к.о. Стари Сивац, па истим иде на север до честице кбр. 3446. Одавде граница оазе наставља сеоским путем - ленијом на исток укључујући у оазу честице кбр. 3446, 3448/1, 3451, 3458, 3463, 3472, 3482/1, 3491, 3498 и истим путем обухватајући честицу кбр. 3501/2 скреће на југ поред честица у оази кбр. 3502/1, 3504, 3508, 3517, 3530/1, 3530/4, 3539, 3553, 3559, 3568 и код честице кбр. 3574/1 савија кратко путем бр. 5095 на исток до честице кбр. 3591/2 и поред ове силази на југ до честице кбр. 3114/4. Даље, граница оазе продужава на југоисток поред у оази издвојених честица кбр. 3114/3, 3112, 3110, 3104, 3099/1, 3090, 3081, 3069, 3062 и код честице кбр. 3056 излази на ивицу села, где се завршава граница оазе. Кула. У овој к.о. рејонизацијом су издвојене 2 оазе: Бандобра и Леје I, Леје II, Панушара а Силиштином. 1. Оаза на потесу Бандобра. Граница оазе почиње од пута који чини границу атара к.о. Нови Врбас и к.о. Кула и иде сеоским путем - ленијом од честице кбр. 5135/1 на северозапад поред честица у оази кбр. 3135/2, 3135/6, 3135/38, 5135/12, 5135/14, 3135/15, 3135/29, 3135/31, 3232/1, 3234, 3240/2, 3251/2, 3262/1, 3267/1, 3279/3, 3287, 3300, 3306/1, 3311, 780/1, 764, 753, 746, 739/2 и код честице кбр. 735/1 излази на асвалтни пут Кула-Врбас. Одавде граница рејона продужава овим путем односно улицом Маршала Тита укључујући у оазу честице кбр. 734/1, 726, 679, 664, 647 и

91

обухватајући из честице кбр. 615-641 скреће улицом Стевана Сремца на север пролази поред честица у оази кбр. 601-611, 590, 3448/9 и 3448/13, па испод честице ван оазе кбр. 3490 избија насеоски пут-линију. Овим путем гранична линија оазе наставља на исток до честице кбр. 3452/1, где савија на југ поред честица у оази кбр. 3452/1, 3448/13, 3448/10, 3448/17 и 3447 па скреће на запад до сеоском пута - леније бр. 4961 и истим продужава до честице у оази кбр. 3447, затим савија на југоисток издвајајући у оази честице кбр. 654, 666, 673, 728, 733/2, 744 и поред честице укључене у оазу кбр. 754 спушта се на југ до честице кбр. 755/2. Одатле граница оазе се креће на југоисток поред честица у оази кбр. 762, 775, 781/2, 3313/2, 3309, 3302, 3290 и обухватајући честицу кбр. 3282/3 силази на југ, па наставља кратко на југоисток издвајајући у оазу честице кбр. 3280, 3275, 3266/1 скреће на север сеоским путем - ленијом поред честица у оази кбр. 3264/21, 3219, 3205, 3198, 3186/1, 3184, 3175 и 3172/1. Даље граница оазе обухватајући честице кбр. 3340, 3170 и 3169 наставља сеоским путем - ленијом на југоисток до пута бр. 4833 и истим продужава на југ поред честица у оази 3168, 3167/1, 3161, 3156, 3149, 3147/2, 3145, а онда савија поново на југоисток укључујући у оазу честице кбр. 3135/23, 3135/20 и 3135/34. Одавде граница оазе иде на север до честице ван оазе кбр. 5039/15, па сеоским путем - ленијом наставља на југоисток изнад честица у оази кбр. 3135/15, 3139/14, потом се спушта на југ, а онда продужава на југоисток сеоским путем - ленијом поред честица у оази кбр. 5135/14, 5135/13, 3135/10, 3135, 3135/2 и код честице кбр. 5135/1 избија на границу атара к.о. Нови Врбас, где се завршава граница оазе. 2. Оаза Леја I, Леје II, Панушара са Силиштином - Граница оазе полази од улице Исе Бајића и иде на северозапад сеоским путем који је паралелан са улицом Маршала Тита, пролази поред честице у аози кбр. 332/6, 332/2, 411 и 24, прелази улицу Јована Јовановића Змаја, па иде поред честице у аози кбр. 34, 312, 37, 39, 44, 65, 82, 86 и прелази улицу Милана гроздића. Даље граница оазе наставља поред честице кбр. 3847, 3843 и прелази стару пругу Кула - Фекетић, затим продужава покрај честица у оази кбр. 3841, 3839/2, 3829, 3831/1, 3829, 3881, односно поред друге циглане и спушта се поред честице изван оазе кбр. 3818/5 на југ, а онда сеоским путем - ленијом скреће на северозапад поред честице у оази кбр. 3819, 3817/2, 3813/2 код честице кбр. 3812 силази на југ до пута бр. 4788/4. Овим путем иде поново на северозапад до честице кбр. 3757 и обухватајући исту креће се на север, поред честице у оази кбр. 3760/2 наставља кратко на северозапад и затим на север, а онда поред честица кбр. 3761/4-22, 3761/1-6, продужава кратко на северозапад па на југ и поново на северозапад до честице кбр. 3763/9. Одавде граница оазе се спушта поред последње честице на југ и испод исте иде на северозапад, затим поред честице у оази кбр. 3763/13 продужава на север, и обухватајући честицу кбр. 3769/2 савија прво на северозапад а онда на север, па даље скреће у кривудавој линији на северозапад поред честица у оази кбр. 3768/1а, 3773, 3774/1-ц, 3775/1, 3777/2-а, 3777/2-б, 3777/1, 3777, 3793/2-б, 3790/1 и код честице кбр. 3789/2 излази на границу атара к.о. Црвенка и к.о. Кула. Одатле граница оазе наставља на север границом атара до сеоског пута којим скреће на југоисток северном ивицом честица у оази кбр. 3789/2, 3790/1, 3793/2-б, 3777, 3771/1, 3777/2-а, 3775/1, 3774/1-а, 3768/1-б, 3761/1-а, 3755/5, 3757/4, 3802 и долази до сеоског пута - леније који води кроз развалу према атару Црвенка. Овим путем гранична линија оазе иде на север поред честица изван оазе кбр. 3929/2, 3931/1, 3931/2, 3949 и 3957 савија на исток сеоским путем - ленијом обухваатјући честице кбр. 3957, 3956/2 и у изломљеној линији се спушта на југ поред честица у оази кбр. 3954/1, 3952/1, 3947, 3944/4, 3931/2, 3930, 3924, 3900, 3896, 3890, 3887 и код честице кбр. 3826 излази на сеоски пут - ленију који обухвата исту честицу и кратко иде на југоисток до честице кбр. 3829. Даље, граница оазе обухватајући честицу кбр. 3829 иде прво на север, а онда на југ, затим наставља на југоисток поред честица издвојених у оазу кбр. 3832, 3836, 3852/2, потом поред честице кбр. 3848/3 савија на север и испод честице ван фоазе кбр. 3719/1 прелази стару пругу Кула-Фекетић, продужава на југ поред честица изван оазе кбр. 3726/1, 3725 и излази на сеоски пут - ленију. Овим путем гранична линија оазе иде на југоисток укључујући у оазу честице кбр. 89/1, 78, 71, 64, 3646/2-б, 3649/2, 3647/1, затим поерд честице кбр. 3608/1 скреће на север и пролази поред честица кбр. 3608/3 и 3711, па се креће на југоисток и обухватајући честицу кбр. 3612 спушта се на југ до сеоског пута - леније. Одавде граница оазе истим путем наставља на југоисток поред честица у оази кбр. 3609/2, 3616 и 3604, долази до пута Кула - Липар којим савија на југ до улице Исе Бајића, где се завршава граница оазе. Врбас. У овој к.о. издвојене се две оазе: оаза у Новом Врбасу и оаза у Старом Врбасу. 1. Оаза у Новом Врбасу. Граница оазе полази од честице кбр. 845 и иде на северозапад поред честице кбр. 848, затим излази на пут бр. 3245 и 3244 и њиме продужава такође на северозапад укључујући у оазу честице кбр. 859, 868, 880, 887, 941, 946, 922, 919, 958, 962, 238, 234, 223, 217 и код честице кбр. 214 избија на пут бр. 3510 који је граница између к.о. Врбас и к.о. Кула. Одавде граница оазе наставља наведеним граничним путем на север до пута бр. 3237, затим овим скреће на југоисток поред честица у оази кбр. 215, 217, 222, 223, 240, 270, 278 и код честице кбр. 281 савија путем бр. 3235 на север до пута бр. 3106 па истим путем и путем бр. 3233 иде такође на север до честице 325 савија на југоисток до пута бр. 3206, па овим и путем бр. 3232 спушта се на југ поред честице издвојених у оазу кбр. 326, 328, 955 и излази на пут кбр. 3239. Овим путем гранична линија оазе иде на југоисток поред честица у оази кбр. 919, 923, 929, 938, 887, 882 и 879, долази до пута бр. 3227 и њиме кратко наставља на југ до пута бр. 3224. Одатле наведеним путем гранична линија оазе продужава поново на југоисток, укључујући у оазу честице кбр. 874, 869, 859, 854 и обухватајући честице кбр. 844, савија на југ до честице кбр. 845, где се завршава граница оазе. 2. Оаза у Старом Врбасу. Граница оазе полази од пута бр. 3110 и честице ван оазе кбр. 1313 и спушта се улицом на југ до канала Бездан-Врбас, затим каналом продужава на југозапад до улице Виноградарске. Овом улицом гранична линија оазе скреће на север до Београдске улице, потом код честице ван оазе кбр. 1243, 1245, 1254, 1260, 1265, 1269, 1272, 1273, 1275, 1312, 1313 и долази до пута бр. 3110, где се завршава граница оазе.

ОАЗА КРИВАЈЕ Пачир. 1. Оаза "Виногради". Граница оазе на северу укључује честице кбр. 1899/1 и 1900/1 те даље иде на југоисток укључујући у ову честицу кбр. 1896, 1894/1, 1893, 1888, 1883, 1882, 1877, 1876/2 и 1, 1872/1, 1869, 1868/1, 1866/3, 1861/1, 1860 и 1859 те долази до честице кбр. 1949/1 и 2 која је ван оазе. Затим граница иде на југозапад и укључује честице кбр. 1780, 1787 и 1800 у оазу. Даље граница иде на југозапад укључујући честице кбр. 2208/2, 2212, 2216/3 у оазу, долази до честице кбр. 2221/1 те иде на северозапад укључујући честице кбр. 2203 у оазу и иде до честице кбр. 2200/1 која је ван оазе. Даље граница оазе иде на североисток укључујући честице кбр. 1816/1, 1820, 1821, 1825/1, 1826/2, 1828/2 и 1833. Даље граница оазе иде на северозапад ободом честице кбр. 2198 која је ван оазе

92

све до честице кбр. 1879 која је у оази, даље укључјући у оазу честице кбр. 1880, 1885, 1886, 1891, 1895 и 1898 одакле је почето описивање оазе. 2. Оаза у к.о. Пачир на потесу "Пашњак" налази се поред честице кбр. 2575 која је ван оазе. Оаза нема ознаку честице већ је оивичена црвеном бојом на карти к.о. Пачар, лист бр. 4. Оаза на потесу "Пашњак". Граница ове оазе укључује честице кбр. 3638/67, 3638/71, 66, 65, 3636/64, 3638/63, 3638/62, 3628/61 и 3638/60 у оазу. Даље граница иде до честице кбр. 2572 која је у оази и даље иде на југоисток укључујући честицу кбр. 2573 у оазу. Затим граница оазе иде на југозапад и укључује у оазу честицу кбр. 2568, 2567, 2561/2, 2551/1 и 2546/2 те долази до честице кбр. 2545 која је ван оазе иде ивицом њоме на северозапад до пута и даље на североисток путем до честице кбр. 3635/144 која је у оази и њеном ивицом иде на северозапад до честице кбр. 3635/146 која је ван оазе те границом иде на североисток укључујући чест ице кбр. 3635/143, 3635/142, 3535/141 и 3635/136 где је и почето описивање ове оазе. Стара Моравица. 1. Граница оазе "Виногради" са западне стране укључује честицу кбр. 2615 па затим иде на североисток границом к.о. Пачир и укључује у оазу према југу честицу кбр. 2614/1 и 2, 2608, 2598/1, 2589, 2588, 2554/1, 2543/1, 2542, 2533, 2531 и 2532, затим граниа оазе иде на југоисток укључујући у оазу честицу кбр. 2529, 2516, 2513, 2504, 2489, 2411, 2396, те долази до честице кбр. 2372 која еј у оази. Граница даље иде на југ и југозапад укључујући у оазу честице кбр. 2364, 2780, 2776, затим иде на северозапад и укључује у оазу честице кбр. 2958, 2942, 2939/1, 2716, 2715, 2711/1, 2704. Даља граница оазе иде на југозапад и запад укључујући у оазу честице кбр. 2685, 2676, 2663, 2655, 2647, 2639, 2638, 2628, 2624, 2618, 2617, 2616 где долази до честице кбр. 2615 где је почето описивање ове оазе. 2. Другу оазу у к.о. Стара Моравица на потесу "Барански срез" граница ове оазе са севера укључује честицу кбр. 4278 и даље иде на североисток границом к.о. Пачир и укључује оазу честице кбр. 4096, 4081, 4087, 4090, 4091, 4092, 4093, 4094, 4003, 4000, 4002. Даље граница оазе иде на југоисток укључује у оазу честице кбр. 3996/2, 3939 те долази до честице кбр. 3941 која је у оази честице кбр. 3996/2, 3939 те долази до честице кбр. 3941 која је у оази затим границе иде на југозапад овом честицом до честице кбр. 3942 па даље граница иде на југ укључујући честице у оазу кбр. 3919/1 и 2, а затим даље иде на југозапад укључујући честицу кбр. 3917, 3916, 3915, 3909, 3903, 3997, 3891, 3880, 3870, 3873, 3867, 3866, 3861, 3860 и долази до честице кбр. 3847 која је у оази. Граница даље иде на југ укључујући у оазу честице кбр. 4190, 4190/1, 4190/2, 4196, 4197, 4208, 4209, 4220, 4221, 4247/2, 62. Затим граница даље иде на југозапад северно од села Стара Моравица и укључује у оазу честице кбр. 63, 64, 65, 66, 67, 68, 69, 70, 72, 75, 76, 4228, 4249, те даље иде на северозапад ленијом и укључује у оазу честице кбр. 4233, 4234, 4235, 4236, 4240, 4245, 4250, 4252, 4255, 4257, 4264, 4269, 4273, 4274 те долази до честице кбр. 4233, 4234, 4235, 4236, 4240, 4245, 4250, 4252, 4255, 4257, 4264, 4269, 4273, 4274 те долази до честице кбр. 4278 одакле и почето описивање ове оазе. 3. Трећа оаза у к.о. Стара Моравица на потесу "Салаши" налази се јужно од села. Граница ове оазе са севера укључује у оазу честицу кбр. 645 затим даље иде на југоисток поред честице кбр. 4606/1 која је ван оазе и даље поред честице кбр. 4606/1 те укључује у оазу честицу кбр. 4602, 4599, 4596/1, 4594, 4589, 4591/1 па даље иде на северозапад укључујући честице кбр. 4595, 4600/1, 4603/6, 4611 и 4610 где долази до честице кбр. 645 одакле и почето описивање ове оазе. Дубока. 1. Оаза у к.о. Дубока налази се на граници к.о. Бајша. Граница ове оазе са севера према југоистоку укључује у оазу седам честица кбр. 88, 87, 82, 80, 79, 69/3 и 69/5. 2. Друга оаза у к.о. Дубока налази се такође на граници к.о. Бајша. Граница ове оазе са севера на југоисток укључује у оазу 12 честица кбр. 69/6, 53, 52/3, 52/1/9, 52/1, 52/2, 52/1-е, 52/1-д, 52/1-ц, 52/1-б, 52/1-а и 7. Бајша. У овој к.о. има шест оаза. 1. Оаза I. у к.о. Бајша на потесу "Четворомедне дужине" налази се северно од места Бајша. Граница ове оазе са севера почиње на граници к.о. Доња Роглатица и укључује у оазу честице кбр. 2206, па затим иде на југоисток укључујући у оазу честице кбр. 2207, 2210, 2222, 2235/3, 4, 5, 7, 8, 9, 10 и 11, 2235/12, 2236/1, 2236/2, 2246/1, 4, 5, 6, 7 и 8, 2247/1, 3, 4, 2, 5, 6, 7, 2257, те пролази поред честице кбр. 2258 која је ван оазе а затим граница наставља на југ и долази до честице кбр. 2388 и 2400 које су у оази. Даље граница оазе иде на запад и југозапад и укључује у оазу честицу кбр. 2390, пролази поред честице кбр. 2169, 2176, које су ван оазе те долазе до честице кбр. 2162 која је у оази. Даље граница оазе укључује честице кбр. 2161, 2160/1, 1, 2000/5, 2000/6, 2021, 2025, 2030, 2038 затим граница иде на северозапад овом честицом и долази до честице кбр. 1919 која је у оази. Даље граница оазе иде на североисток поред честица кбр. 3039, 2058/1 и 2, које су ван оазе. Затим граница оазе иде на северозапад и укључује у оазу честице кбр. 2159, 2160/2, 2161, 2162, 2184 те граница пролази поред честице кбр. 2186 која је ван оазе. Даље граница иде на север поред честица које су ван оазе кбр. 2385/2, 2385/1, 2275/1, 2262/1 и 2262/3. Граница даље иде на север и северозапад и укључује у оазу честице кбр. 2254/1, 2239, 2239/1, 2212 и 2205 те долази до честице кбр. 2206 где је почето описивање ове оазе. 2. Оаза II. у к.о. Бајша налази се јужно од оазе I. Границе ове оазе укључује у оазу само две честице кбр. 1998 и 2396. 3. Оаза III. у к.о. Бајша налази се са источне стране оазе I. Граница ове оазе са севера укључује у оазу честицу кбр. 2381/1, 2 и 3 те наставља даље на југ поред честица кбр. 2313/4, 2308/3-б, 2308/1, 2307/2, 2307/1, 2300/3, 2356/1, 2360 и 2372 које су ван оазе. Даље граница укључује у оазу честице кбр. 2415 те иде на север границом ове честице и искључује из оазе честицу кбр. 2413 те затим иде опет на југ и југозапад и укључује у оазу честицу кбр. 2412. Затим граница оазе иде на север поред честица кбр. 2411, 2381/2, 2381/1, 2364, 2296/1, 2. и 3, 2304, 2305/1, 2, 3, 4. и 5, 2316 и 2317/1 и 2, те долази до честице кбр. 2381/1, 2. и 3. одакле је почето описивање ове оазе. 4. Оаза IV. у к.о. Бајша налази се на југу одмах испод оазе III. Граница ове оазе закључује у оазу пет честица кбр. 2410, 2419, 2417, 1954/53 и 2418.

93

5. Оаза у к.о. Бајша налази се на потесу "Макалу дужина". Граница ове оазе са севера укључује у оазу честицу кбр. 1572/2 и наставља даље на југ поред честица кбр. 1569/3, 1569/2, 1563/3-а и 3-б, 1562 и 1560 које су ван оазе те долази до честице кбр. 1633 која је ван оазе, а граница даље иде на североисток поред честице кбр. 1632 која је ван оазе и долази до честице кбр. 1569/1 која је у оази. Даље граница наставља на северозапад ленијом све до честице кбр. 1572/2 одакле је и почето описивање ове оазе. 6. Оаза VI. у к.о. Бајша налази се на северозападу од места Бајше на потесу "Виногради". Граница ове оазе са севера укључује у оазу честице кбр. 1297, 1294, 1293, 1289, 1288/2, 1274, 1271, 1259/1, 2 и 3, па затим иде на исток и југ укључујући честице кбр. 1168, 1163/1, 1171/1, 1176, 1172, 1168, 1164, 1162/1, 1159/2, 1159/1. Даље граница оазе пролази поред честице кбр. 1151/2-а, која је ван оазе и наставља даље према југу и укључује у оазу честице кбр. 1109/2, 1109/1, 1105/4 и 1105/1 те долази до честице кбр. 1104 која је у оази. Граница оазе даље иде на запад и укључује честице кбр. 1099, 1098, 1097, 1092, 1080/1, 2-а и 2-б, те затим иде на североисток до честице кбр. 1064 која је у оази а затим граница даље иде на север и укључује у оазу честице кбр. 1139, 1140, 1141 и 1221. Затим граница иде кратко на север ленијом и долази до честице 1252 која је у оази. Даље граница иде на северозапад и укључује у оазу честицу кбр. 1250, 1247, 1246 и 1245. Граница даље наставља на север и укључује у оазу честице кбр. 1244, 1243, 1382, 1316, 1315, 1314 и 1291 те долази до честице кбр. 1297 одакле је почето описивање ове оазе. Бачка Топола. 1. Оаза "Виногради" у к.о. Бачка Топола са севера укључује честице кбр. 2873, 2736 и даље граница иде на југоисток укључујући честице кбр. 2739, 2740, 2741, 2744, 2745, 2748, 2751, 2764, 2759, 2769, 2775/1, 2569, 2570, 2571, 2564. Даље граница оазе иде на југозапад па запад укључујући у оазу честице кбр. 2563, 2556, 2555/2, 2535, 2533/2, 2533/1, 2532, 2530, 2507-2530. Затим граница оазе даље иде на исток па на север укључујући у оазу честице кбр. 2777/2а, 2791/1 и 2, 2795, 2789/1, 2825-2790, 2828/1, 2828/2, 2829 и долази до честице кбр. 2873 одакле је почето описивање ове оазе. 2. Оаза на потесу "XV. дуж" у к.о. Бачка Топола налази се јужно од места. Граница ове оазе са севера према југу укључујући у оазу честице кбр. 4563, 4564, 4573, 4574, 4583/1 и 2, 4584, 4593, 4594, 4601, 4622, 4623/1, 2 и 3 и 4630/1, 2, 3 и 4 те долази до честице кбр. 4631/1 која је ван оазе. 3. Оаза на потесу "XVI. дуж" такође се налази јужно од места Бачка Топола. Са севера граница ове оазе укључује у оазу честицу кбр. 4427, па затим иде даље на југ укључујући у оазу честице кбр. 4428, 4420, 4437/1 и наставља даље на југ ленијом до честице кбр. 4512 која је у оази. Даље укључује у оазу честице кбр. 4511, 4502, 4501, 4496. Затим граница оазе даље иде ленијом у полукруг на потесу "XXII. дуж" до честице кбр. 5190/1 која је ван оазе. Граница даље иде на запад поред честица које су ван оазе кбр. 5191/2, 5211/2, 5245, 5256/2 те долази до честице кбр. 5287/4 која је ван оазе па граница оазе даље наставља на исток ленијом која одваја XXII. дуж од XXIII. дужи укључујући у оазу честице кбр. 5264, 5254/2, 5243/1, 5242, 5226/1, 5225, 5220, 5219/3-6, 5210/1, 5200/1. Граница оазе даље иде на исток поред честице кбр. 5308 и 5309/1 које су ван оазе па граница наставља даље на север укључујући у оазу честицу кбр. 4441/1 и 2, 4436, 4433, 4432, 4429, 4438 и долази до честице кбр. 4427 одакле је почето описивање оазе. Граница оазе на XXII. дужи у к.о. Бачка Топола иде од севера према југу укључујући у оазу честицу кбр. 5122, 5124/2, 5128/2, 5134, 5149/2, затим граница оазе даље иде на запад и укључује у оазу честице кбр. 5160/1, 5161, 5182, 5183, 5124, 5222, 5223, 5229, 5238, 5248/2а, 5258/2, 5259/3, 5267, 5283/1 5284/2 и до честице кбр. 5284/4 те наставља даље на север овом честицом затим иде на исток честицама које су ван оазе кбр. 5266, 5257/2, 5246, 5213/2, 5193/2, 5193/1, 5134 и 5181/1 те долази до честице кбр. 5122 одакле је почето описивање ове оазе. Мали Иђош. 1 Граница оазе у к.о. Мали Иђош са севера укључује у оазу честице кбр. 3706, 3697/2 и 1, 3696, 3692/2 даље граница оазе иде на југоисток и укључује у оазу честицу кбр. 3707, 3710/5, 6, 7, 3711/1, 3711/2, 3714/1-6, 3715/2, 3717, 3720/1, 3720/2а, 3720/2-ц, 3725/1, 3726/6, 3730, 3748/2, 3751/1, 3762/1, 2, 3. и 4, 3769/3, 3371/2, 3780, 3783, 3802, 3837/3, 3838/12, 3842/1, 2, 3. и 4, 3846, 3849/1 и 2, 3852, 3383/1, 3354/3, 3317, 3301, 3277, 3185/1, 3167, 3108, 3100, 3095, 1944/1, 2, 4072/4, затим граница оазе прелази железничку пругу Нови Сад - Суботица те долази до пута Мали Иђош - Липар иде њиме на запад па опет прелази железничку пругу Нови Сад - Суботица и наставља даље поменутим путем укључујући у оазу честице кбр. 4069/1, 4066/1, 4065/2. Даље граница оазе иде на северозапад ленијом и укључује у оазу честице кбр. 2945/2, 2951, 2352, 3029/1, 2, 3088/3, 3097, 3098, 3106/1, 2, 3. и 4. 3981, 3980, 3362/2, 3382, 3851, 3845, 3844, 3837/7, 3838/3, 3834, 3873, 3770/3, 3760/1, 2, 3, 4. и 5, 3751/2, 3729/6, 3721/1, 3720/1, 3717, 3716/1-а, 3707, те долази до честице 3706 одакле је почето описивање ове оазе. 2. Друга оаза у к.о. Мали Иђош налази се јужно од места Мали Иђош а између потеса "Виногради" и "Код Великог пута" који укључује у оазу само две честице кбр. 1619 и 1621. Ловћенац. 1. Оаза у к.о. Ловћенац налази се на потесу "Мало поље" а северно од места Ловћенац. Граница ове оазе са севера укључује честицу кбр. 2033 затим иде ленијом на југоисток и укључује у ову оазу честице кбр. 2041, 2048, 2049 прелази пут бр. 3053 те наставља према југоистоку поред честице кбр. 2796/1 и 2795/1 које су ван оазе. Затим даље граница оазе иде на југоисток и укључује честице кбр. 2147/2 па опет граница иде на југоисток и укључује честице кбр. 2149, 2155, 2156 и 2155. Граница оазе даље иде на југозапад и укључује честице кбр. 2167/6 па даље иде на север укључујући честице кбр. 2158, 2153, 2151, 2064/2 те долази до честице кбр. 2033 одакле је почето описивање ове оазе. 2. Друга оаза у к.о. Ловћенац налази се такође на северу уз само место Ловћенац. Граница оазе са севера укључује честице кбр. 3345 па даље иде на југ поред међународног пута Нови Сад - Суботица све до честице кбр. 546 иде њоме према југозападу до прве леније, а затим опет иде на север ленијом до честице кбр. 3345 одакле је почето описивање ове оазе. Фекетић. 1. Оаза у к.о. Фекетић налази се на потесу "Виногради I". Оаза је лоцирана поред самог села са источне стране. Граница ове оазе са севера укључује честице кбр. 2126/2, 2155, 2183, даље граница оазе иде на југоисток и укључује честице кбр. 2184, 2185, 2992/2, 2193/1, 2193/2, 2194/1, те честицом 2731/3, 2731/10, 2731/14, 2731/15, 2731/16, 2731/17 које су ван оазе па долази до честице 2821 која је у оази те наставља даље на југ укључујући

94

честице кбр. 2812/2, 2811/1, 2797/9, 2796/2б, те долази до честице кбр. 2786 која је ван оазе иде истом честицом а затим граница иде у цик-цак линијом на север укључујући у оазу честице кбр. 2797/9, 2811/1, 2821, 2822/1, 2, 3, 4, 5, 6 и 7, 2832/2-б, 2898/9, 2848, 2849 и долази до честице 2126/2 где је почето описивање ове оазе. 2. Оаза на потесу "Виногради II". налази се на североисточној страни места Фекетић. Граница ове оазе започиње поред честице кбр. 1918/1 те иде на југ ленијом између парцела и укључује у оазу честицу кбр. 1906/2, 1505, 1904/1 и долази до честице кбр. 1932 која је ван оазе а затим иде на југозапад до честице кбр. 1823 која је у оази те даље граница иде на север све до честице где је и почето описивање ове оазе. 3. Трећа оаза у к.о. Фекетић налази се јужно од оазе на потесу "Виногради I". Ова оаза укључује оазу честица кбр. 2780/1, 2780/2, 2781/1, 2779, 2778/2, 2778/а, б, ц и 2775 и 2774. 4. Четврта оаза у к.о. Фекетић налази се на потесу "VII. ред". Граница ове оазе са севера укључује честицу кбр. 3076/4 затим даље граница иде на југоисток и укључује у оазу честице кбр. 3056/4, 3052/3, 3040/2, 3010, 3012, 3011, 3014, 3013/5 све до парцеле 3085/3 (по новном све ове парцеле су под бројем 6222/2) па затим граница оазе иде на северозапад ивицом парцеле (нови број) 6222/2, затим иде на југозапад парцелом кбр. 3031 те даље иде путем кбр. 7376 и укључује у оазу честице кбр. 6222/2, 6217 и 6222/1, 6207/1, 2, 3, 4, 6204 и 6187 где граница долази до почетка описивања ове оазе.

ОАЗЕ ТИТЕЛСКОГ БРЕГА Тител. Код ове к.о. идзвојене су две оазе: Виногради и на коси према селу Вилову. 1. Цаза Виногради. Граница оазе почиње од места Тител и честице ван оазе кбр. 1326 и иде на север Тителским брегом, који се стрмо спушта према реци Тиси, укључујући у оазу честице кбр. 1315, 1317, 1696 и 1694, па северном ивицом последње честице и поред честица у оази кбр. 2020 и 1926 скреће на запад до честице кбр. 1930/1. Одавде гранична линија оазе савија поново на север издвајајући у оазу честице кбр. 1930/1, 1930/2, избија на пут бр. 2062 којим продужава на запад до пута између дужи. Овим путем граница оазе наставља на југоисток обухватајући у оазу честице кбр. 1776, 1777, 1770/2, 1767, 1757, 1756/2, 1754, 1750, 1747, 1745, 1742, 1728, 1909 и поред честица у 1403, па одатле савија на исток до честице изван оазе кбр. 1326 где се завршава гранична линија оазе. 2. Оаза на коси према Вилову - Граница оазе полази од пута између дужи и честице ван оазе кбр. 1067 и иде на запад поред честица у оази кбр. 2160 и 2130, затим савија на север обухватајући честице кбр. 2130, 2131, 2132 и 2133 и избија на пут између дужи испод косе. Овим путем наставља опет на запад укључујући у оазу честице кбр. 2377, 2379, 2389, 2390, 2417, 2420, 2456, 2460, 2470, 2493, 2494, затим јужном ивицом честице кбр. 2511 долази до кбр. Вилово. Границом атара КО Вилово и КО Тител скреће на север, а затим северном ивицом честице кбр. 2511 продужава на исток такође северном границом честица у оази кбр. 2494, 2496/1, 2491/2, 2493, 2470, 2467, 2462/2, 2432, 2436, 2421, 2417, 2391, 2393710, 2393/2, 2375/1, 2171. Одатле граница оазе савија на север, па на исток обухватајући честице кбр. 2172, 2173, 2174, 2175, 2176 и источном ивицом ових честица наставља на југ и поерд честица у оази кбр. 2166, 2163, 2161 долази до честице кбр. 2160, где се завршава граница оазе. Вилово. Оаза у овој КО се налази на платоу Тителског брега изнад села Вилово. Граница оазе полази од честице кбр. 522 и креће се на североисток путем између дужи поред честица у оази кбр. 523, 524/1, 563, 566, 568 и код честице кбр. 628 избија поново на пут-ленију између дужи. Овим путем продужава на северозапад укључујући у оазу честице кбр. 627, 623, 619, 612, 609, 593, па обухватајући честице кбр. 594 и 595 скреће на југ до честице кбр. 592/1. Овде граница оазе кратко савија на исток до честице кбр. 589, затим наставља поново на југ поред честица у оази кбр. 511, 510, 507, и поред честице кбр. 505 скреће ивицом сеоског пашњака на југозапад и укључује при том у оазу честице кбр. 513/1, 513/3, 516, 519, 521 и долази до честице кбр. 522, где је и почетна тачка границе оазе. Мошорин. Граница оазе у овој КО иде од граничног пута са КО Вилово и продужава на северосток подножјем брега у изломљеној линији поред честице у оази кбр. 2133, затим се поред честице кбр. 2151 кратко спушта на северозапад, а потом поново савија на североисток укључујући у оазу честице кбр. 2153/1, 2160, 2164, 2170, 2180, 2184, 288, 2194, 2200, 2205, 2210, 2219/1, 2224/2, 2231, 3130, 131, 156/1, 156/2 и 158. Одавде гранична линија оазе савија поред честице кбр. 2017 на југоисток, па обухватајући ову честицу, као и честицу кбр. 2016 скреће на северозапад до честице кбр. 192, а онда продужава опет на североисток поред честица у оази кбр. 192, 790, 877 и источном ивицом честице и поред честице у оази кбр. 892 наставља на север избијајући на главну улицу на крају села прем аТиси. Главном улицом граница оазе савија на запад и иде кроз села до честице кбр. 528 која је ван оазе, где се кратко креће на југ до честице кбр. 531, затим поред исте и честица у оази кбр. 459, 464, 466 и 3500 наставља на запад и излази н а пут бр. 3499. Овим путем граница оазе продужава на запад о честице кбр. 2637, затим истим путем скреће на југозапад и поред честице кбр. 2629 иде на југ укључујући у оазу честице кбр. 2628, 2624, 2586, 2583, 2502, 2500, 2498, 2400/2, 2397, 2303, 2302, 2299 и 2300/1, избија на асвлатни пут Мошорин-Шајкаш којим се креће до граничног пута између атара к.о. Мошорин и к.о. Вилово, где се завршава граница оазе.

ОАЗЕ У БАЧКОМ ПОТИСЈУ

Кањижа. Граница оазе у к.о. Кањижа иде од севера према југоистоку укључујући честице кбр. 3537/1 и наставља даље према југоистоку путем кбр. 6590, 8490 и даље путем кбр. 8427 све до честице кбр. 5646, 5652 и 5651 који укључују у оазу па скреће према југозападу укључујући у оазу честицу кбр. 5655 поред које скреће према северозападу и укључује у оазу све честице од њих према истоку кбр. 5627, 5607/5, 5606/2-6, 5599/4. Затим скреће према југозападу поред честице кбр. 5599/2 која је ван оазе, а затим скреће према северозападу поред честице кбр. 3548 до честице кбр. 5586/4 коју искључујући из оазе и наставља даље према северозападу укључујући честице кбр. 5585, 5586/2 у оазу. Даље иде према југоистоку кбр. 5694/2 која је ван оазе, затим иде према северозападу до честица

95

кбр. 5680/2, 5680/8 које су ван оазе све до честице кбр. 5680/13 која је у оази. Даље граница оазе иде према северозападу укључујући честицу кбр. 5680/21 иде даље укључујући у оазу честице кбр. 5691/5, 5692/5. Затим иде према југозападу поред честице кбр. 5692/3 који је у оази и укључују у оазу честицу кбр. 8780, 8791. Даље граница иде према југозападу до честице кбр. 8730 која је ван оазе те избија на пут кбр. 8496/1 и наставља њиме перма североистоку укључујући у оазу честицу кбр. 3585/10 те наставља путем кбр. 3585/5. Даље граница иде на северозапад линијом укључујући у оазу честице североисточно од њега. Затим граница оазе иде на северозапад укључујући у оазу честице кбр. 3585/21, 3579/8, 3578/6, 3577/19, 3576/5, 2573/6-а, 3573/6, 3569/2, 3569/1, 3568/3, 3563/2 и 3562/1 те избија до честице кбр. 3556/82 која је ван оазе. Затим скреће на североисток до честице кбр. 3558/52 и иде према северозападу укључујући у оазу честице кбр. 3558/51, 3558/41, 3558/40, 3558/24, 3558/25, те излази на пут бр. 8494 и иде њиме према североистоку до честице кбр. 3554/5, која је у оази. Даље прелази пут кбр. 8955/2 излази до честице кбр. 3540/37 којије у оази и честице кбр. 3540/36, 3540/33 и долази на пут кбр. 3310 наставља њиме према северозападу и укључује у оазу честицу кбр. 3537/1 одатле је и почело описивање ове оазе. Сента. Граница оазе "Макош" почиње од честице кбр. 3848/4 која је у оази и даље иде путм кбр. 3848/5 укључујући у оази честице кбр. 3848/4, 3848/2, 3848/7, 3848/7, 3848/10, 3848/11, 33848/14, 3848/17, 3833/16, 3833/67, 3833/66, 3833/9, 3833/10, 3833/11, 3833/38, 3833/39, 3833/40, 3833/60, 3837/1, 3841/8, 3842/1, 3843/3 и долази до честице кбр. 3848/4 одатле је и почело описивање ове оазе. 2. Граница оазе "Батка" почиње од честице кбр. 3952/1 затим скреће на исток и укључујући у оазу честице кбр. 3854/25, 3854/30, 3854/32, 3854/39 и даље иде према југу укључујући честице кбр. 3854/73, 3854/74, 3854/76, 3854/65 и 3854/88. Граница даље иде на запад и укључује у оазу честице кбр. 3854/90, 3854/98, 3854/94, 3854/53, 3854/52, 3854/138 и 3854/10 и долази до честице кбр. 3854/4. Затим иде на североисток ивицом поменуте парцеле све до честице кбр. 3852/1 одакле је почело описивање ове оазе. 3. Оаза "Велика и Мала Пана". - Граница ове оазе са севера укључује у оазу честице кбр. 1106/1 затим иде на југ укључујући у оазу честице кбр. 1101/94, 1101/75 и 1096/3. Даље граница иде на запад укључујући честице у ову оазу кбр. 1096/21, 1098/8. Затим иде на југозапад укључујући честицу кбр. 1098/1, 1101/69, 1105/44, 1106/6, 1106/5, 1106/5, 1106/4, 1106/3, 1106/2 и 1106/1 где је и почело описивање оазе. Ада. Оаза "Горњи рит". Ова оаза обухвата две честице кбр. 3137/2-а и 3136. 2. Оаза "Дугуља" - Граница ове оазе укључује честицу 2886 иде на југ до честице кбр. 2934 која је у оази те скреће на исток и укључује честице кбр. 2934/8, 2934/6, 2934/4, 2934/3, 2934/2 и 2934/1. Затим иде на југ и запад до честице кбр. 2934/40 и 2929 које су оази. Даља граница оазе иде на север укључујући честице кбр. 2929, 2923, 2914, 2902 и 2882 где се спаја са почетком описивања оазе. Мол. Граница оазе у к.о. Мол са севера укључује честицу у оазу кбр. 2890 и даље граница иде на југоисток укључујући честице кбр. 2891, 2894/1, 2907, 2919 и 2952. Затим иде на запад путем кбр. 2995 до честице кбр. 2923 која је у оази. Затим граница оазе иде ан север укључујући у оазу честице кбр. 2908, 2892/1 и 2889 где је и почело описивање оазе. Бачко Петрово Село. Оаза у к.о. Бачко Петрово Село хвата само једну честицу кбр. 4425. Бачко Градиште. Граница ове оазе са севера укључује честицу кбр. 1870/3 затим иде на југоисток укључујући у оазу честицу кбр. 1867/46, 1869/35, 1864/1, 1826/8 и 1888/29. Даље граница оазе иде на југ укључујући честице кбр. 1902/1, 1902/16, 1902/28, 1904/67, 1902/126 и 1902/130 у оазу. Затим граница иде на југозапад укључујући честице кбр. 1904/91, 1906/3 и 1905/6 у оазу. Граница оазе даље иде ан север и укључујући у оазу честице кбр. 1906/71, 1906/59, 1906/52, 6559, 6563, 6595, 6865 до честице кбр. 6929 која је у оази. Даља граница оазе иде на исток путем кбр. 1888 до честице кбр. 1883/51 која је у оази и граница даље иде на северозапад укључујући честице кбр. 1883/41, 1883/19 и 7289 где је и почето описивање ове оазе. Чуруг. Оаза "Барањ". У ову оазу укључене су честице кбр. 5504/3 до честице кбр. 5504/136.

ОСТАЛЕ ОАЗЕ У БАЧКОЈ

Каравуково. Оаза се налази на потесу "Виногради" и ограничена је углавном државном шумом и сеоским пашњаком који је на тромеђи КО Каравуково, Богојево и Српски Милетић. Иначе, у оквиру границе оазе обухваћене су честице кбр. 1б, 2б, 3б, 4б, 5б, 13б, 7б, 6б, 8б, 9б, 10б, 10/аб, 11б и 12б. Сонта. Граница оазе полази од канала на запад путем између дужи и укључује у оазу честице кбр. 9837, 9838/1, 9838/3, 9848, 9840, 9862, 9864, 9870/3, па обухватајући честицу кбр. 9870/2, 9870/3, 9869, 9855, 9842, 9843 и северном границом честица у оази кбр. 9838/3, 9838/2 и 9838/1 избија на канал и њиме долази до јужне ивице честице кбр. 9837, где се завршава граница оазе. Кукусина . У овој КО су издвојене две оазе: Буџак и Мостонга. 1. Оаза Буџак. Граница оазе полази од честице кбр. 5486/2 и иде насипом поред Дунава на северозапад поред честица у оази кбр. 5486/2, 5484/2, 5479/3 и 5442. Истим насипом продужћава на запад, а затим на југ укључујући у оазу честице кбр. 5422/1, 5422/3а, 5422/1ц, 5422/38, 5422/36, 5422/44, 5485/2, 5486/1, 5423/25, 5463/1, 5464/4, 5484/190 и излази на гранични пут са КО Змајевац II део. Овим путем наставља на исток поред честица у оази кбр. 5384/190, 5484/144, 5484/134, 5484/92, 5484/184, 5484/186, 5484/200, 5484/176, 5484/126, 5484/161, 5484/102, 5438/10, 5481/5, 5481, 5481/1 и југоисточном ивицом честице кбр. 5486/2 избија поново на насип где је почетна тачка границе оазе. 2. Оаза Мустонга. Граница оазе полази од Дувана и честице у оази кбр. 5390/3 иде насипом на север, затим скреће на југ и долази до честице ван оазе кбр. 5542, па продужава на исток укључујући у оазу честице кбр. 5392/9 и

96

5397/16. Даље гранична линија оазе наставља обалом Дунава, долази до честице кбр. 5390/1 и насипом, где се завршава граница оазе.

ПРЕПОРУЧЕНИ СОРТИМЕНТ:

Сорте за бела вина: Ризлинг италијански, Траминац црвени, Бургундац бели, Силванац зелени, Мускат отонел, Езерјо, Велтлинац, Müller Thurgau, Неопланта, Сирмијум, Жупљанка, Фурминт и Ружица.

Сорте за црна вина: Бургундац црни, Гаме, Франковка, Мерло и Каберне.

Дозвољене сорте: Све остале сорте Витис винифера.

Забрењене сорте: Директно родни хибриди.


ПАЛИЋКО ВИНОГОРЈЕ


Шардоне 62,2076 20,00



Совињон 39,1342 12,57




Семијон 1,3 0,42







Мерло 14,4008 4,63





Сира 0,908 0,30



Вранац 0,3573 0,11


Италија 0,6984 0,22


Грочанка 0,1099 0,03

ОСТАЛО 4,6572 1.49

ХОРГОШКО ВИНОГОРЈЕ



97


Шардоне 1,347 2,80

Езерјо 1,0941 2,26


Совињон 0,4463 0,92



Кадарка 5,2964 10,9



Мерло 2,1474 4,43



Вранац 0,0677 0,14



Молдова 0,0637 0,13

ОСТАЛО 2,0881 4,41

КОСОВСКО – МЕТОХИЈСКИ РЕЈОН 9.1. СЕВЕРНИ ПОДРЕЈОН 9.1.1. ИСТОЧКО ВИНОГОРЈЕ 9.1.2. ПЕЋКО ВИНОГОРЈЕ 9.2. ЈУЖНИ ПОДРЕЈОН 9.2.1. ЂАКОВАЧКО ВИНОГОРЈЕ 9.2.2. ОРАХОВАЧКО ВИНОГОРЈЕ 9.2.3. ПРИЗРЕНСКО ВИНОГОРЈЕ 9.2.4. СУВОРЕЧКО ВИНОГОРЈЕ 9.2.5. МАЛИШЕВСКО ВИНОГОРЈЕ

Косовски виноградарски рејон: делувијална земљишта, псеудоглеј, смоница у огајњачавању, смеђе кисело и

скелетно земљиште на шкриљцима, лесивирана црвеница, рудо земљиште на кречњаку, црвеница, лесивирана гајњача, иесивирани делувијум, хумусно силикатно земљиште на серпентину, црвенорудо земљиште, смеђе карбонатно земљиште на глини, еродирана смоница, иловасти карбонатни алувијум, рендзина.

9.1. Услед техничких немогућности границе Северног подрејона и виногорја у оквиру овог подрејона

нису представљене у овом документу. 9.2. Јужни подрејон

9.2.1. Граница Ђаковачког виногорја почиње од села Храмовик, Ушћа Црмљанског потока у Бели Дрим и иде

низводно реком Бели Дрим, до коте 323, излази на ушће реке Ереник у Бели Дрим и даље узводно реком Ереник до коте 357, а потом се наставља преко Јахоца, Скивјана и Црмљана одакле продужава сеоским путем према селу Раковина до Црмљанског потока, а затим потоком до ушћа у Бели Дрим где се завршава.

1. Сорте за бела вина: Ризлинг италијански, Ркацители, Смедеревка 2. Сорте за црна вина: Бургундац црни, Мерло, Вранац, Гаме црни, Франковка, Прокупац, Гаме

бојадисер, Аликант буше 3. Стоне сорте: Афус али, Мускат хамбург 9.2.2. Границу Ораховачког виногорја представља следећа затворена линија: Западну границу виногорја чини

река Бели Дрим. На северозападу ова граница почиње од ушћа Козничке реке у Бели Дрим, које се налази северније од насеља Храмовик. Ова се граница пружа према југоистоку и завршава се код места Градиш, код камените клисуре Белог Дрима коју премошћава познати Швањски мост. Дуж ове границе, идући од северозапада према југоистоку, налазе се комплекси винограда у атарима села Чифлак, Добри Дол, Дањане и Ратковац, док је у атарима села Радосте и Геђе, виноградарство слабије развијено. Јужна граница ораховачког виногорја наставља се на западну границу. Почиње код

98

места Градиш где река Бели Дрим по изласку из клисуре скреће према југоистоку. Ова граница је веома кривудава. Она се једним делом поклапа са током Белог Дрима и то испод коте 309, односно до тромеђе између катастарских општина Велика Круша, Мала Круша и Зјум. Тај део се може означити као југозападна граница виногорја. Она се протеже поред атара села Зрзе, Бела Црква и Целине, као и поред дела атара у насељима Велика и Мала Круша. У овом делу се налазе најнижи виноградарски терени ораховачког виногорја на крајњим јужним падинама у подножју планина Милановац и Затрић, чија надморска висина варира око 350 m. Овде су познати виногради на потесима Палетица и Теха-Паски Дол. Ови обронци постепено прелазе у широку равницу око Белог Дрима чији су плодни и дубоки аливијални наноси веома погодни за гајење поврћа и житарица.

Јужна граница виногорја затим скреће према североистоку и пролази источно од коте 450, да би јужније од коте 442 поново скренула према југоистоку у правцу насеља Медвеце, где се завршава, Овај део јужне границе најпре има југоисточни, а затим југозападни положај. Поред ових делова јужне границе нема много винограда, јер су то претежно обронци планине Милановац на којима услови за гајење винове лозе нису најпогоднији.

Источна граница виногорја наставља се на јужну. Она је најкраћа и има доста правилан ток. Иде источно од насеља Ретимија и избија на пут Сува Река-Ораховац на граници између атара насеља Самодржа и Оптеруша, где нагло скреће према северозападу и прелази у северну границу. Источно од ове границе налазе се атари села Медвеце и Мамуша који припадају призренском виногорју, а затим атари села Непробиште, Студенчане и Самодржа који припадају суворечком виногорју. У Ораховачком виногорју, поред источне границе, најпознатији су виногради на потесу Брестовачке падине.

Северна граница ораховачког виногорја је веома дуга и кривудава. Она почиње на граници са суворечким виногорјем, између насеља Оптеруша и Самодржа, па се протеже северније од пута Сува река-Ораховац обухватајући атаре села Оптеруша, Зечиште и Велика Хоча, а затим у благом луку иде изнад Ораховца, где нагло скреће на северозапад.

У подручју села Оптеруша до Ораховца, поред северне границе, налазе се чувени и од давнина познати виноградарски терени. У непосредној околини насеља Оптеруша, Зочиште, Велика Хоча, као и источно и јужно од Ораховца, налазе се познати виноградарски потеси (ступови) као што су: Крвавце, Петко Поље, Каменик, Бардовац, Липе, Крајиште, Бабиндол и др. Ово су претежно јужне експозиције, веома добро осунчане, на надморској висини између 400 и 500 m. Најзаступљенија су земљишта типа црвенице, гајњаче и смонице, које доприносе нагомилавању антоцијана у грожђу и добијања веома обојених вина, која су од давнина позната под именима Ораховачко црно, Хочанско црно, Дечанско црно и сл.

Изнад Ораховца, граница виногорја скреће постепено према северозападу и обухвата атаре села Дреновац, Сановац и Поток, а затим нагло скреће на запад и протеже се северније од насеља Петковић и Храмовник до ушћа Козничке реке у Бели Дрим, где се спаја са западном границом виногорја. У овом делу виногорја, у широј околини Ораховца, налазе се виноградарски објекти Сењани, Мачине и Равне шуме. У централном делу виногорја, југозападно од Ораховца, налази се виноградарски објекат у атару села Сопнић.

Из овог произилази да је подручје ораховачког виногорја прошарано великим бројем већих и мањих комплекса винограда. Винова лоза је запосела обронке, платое и јужне падине у подножју планине Милановац, Затрић и Козник. На најбоље осунчаним виноградарским положајима ораховачког Подримља, на сиромашним и осредње плодним земљиштима, лиза је одувек налазила повољне услове за своје успевање и давала је осредње приносе веома високог квалитета грожћа и вина.

1. Сорте за бела вина: Ризлинг италијански, Смедеревка, Ркацители, Семијон, Ризлинг рајнски 2. Сорте за црна вина: Гаме црни, Прокупац, Вранац, Бургундац, Гаме бојадисер, Мерло, Франковка, Жаметна

чрнина 3. Стоне сорте: Мускат хамбург, Афус-али, Мускат италија, Демир капија

9.2.3. Граница Призренског виногорја почиње од тромеђе СО-Прозрен, Ораховац и Сува Река, односно од тромеђе КО-Оптеруша, Непребиште и Мамуша и иде у правцу Југоистока између КО-СО Призрен са десне стране и то: Мамуша, Новаке, Цепарце, Љутоглава и Кориша, а са леве стране СО Сува Река и то: Непребиште, Трње, Љешање, Цељанице и Грејковице, затим скреће према југу границом јужног подрејона око града Призрена (преко КО: Коришта, Љубижда, Грачаре, Лесковац, Љубичево, Јешково, Билуша, Жур Коте 549 и 445) до реке Бели Дрим, а затим реком Бели Дрим узводно до тромеђе КО: Мала Круша, Велика Круша и Зјум, одакле граница скреће према северу границом између СО: Ораховац, Призрен и Сува Река, одакле и почиње граница овог виногорја.

1. Сорте за бела вина: Ризлинг италијански, Ркацители, Смедеревка, Жупљанка, Семијон 2. Сорте за црна вина: Мерло, Гаме црни, Гаме бојадисер, Бургундац црни, Вранац, Аликант буше, Франковка,

Каберне совињон, Жаметна чрнина, Анцелота, Разобо пијаве, Прокупац, Мускат хамбург.

9.2.4. Граница Суворечког виногорја почиње од тромеђе СО. Призрен, Ораховац и Сува река (тромеђа) КО: Мамуша, Оптеруша и Непребиште и иде према северу између КО: Оптеруша и Самодрежа до коте 591: Цер одакле наставља јужном границом подрејона преко КО: Добродољане, Студеничане, Семетиште Костарце, Нишар до границе са КО: Пегаруша и Нишор, до тромеђе са КО: Пегаруша и Нишор, до тромеђе са КО: Кравосоријан. Од ове тромеђе, граница скреће североисточно границом између КО: Кравосорија и Нишорам, затим границом КО: Нишор и Тумичана и границом између КО: Блаце, Тумичане до пресека ове границе са изихипсом 700, којом се поставља граница јужног подрејона (преко КО: Влаце, Дуље, Чајдрак, Вршевце, Слопужлане, Стора Вучин, Мављане, Горња Крушица, Топаз, Будаково, Вранића, Поповљане, Дворане, Мушотиште, Селогражде Грејковце до границе, затим КО: Кориша и Грејковце, одакле скреће у правцу северозапада и иде границом између СО Призрен и СО Сува Река, између КО: са десне стране Грејковце, Гиљанце, Љешане, Трње и Непребиште (СО Сува Река) и са леве стране КО: Кориша, Љутоглава, Цепарце, Новаке и Мамуша (СО Призрен) и завршава се на тромеђи одакле је и опис почет.

1. Беле сорте: Ризлинг италијански, Семијон, Смедеревка, Жилавка, Мускат отонел, Ркацители, Тамјаника,

Жупљанка, Ризлинг рајнски, Бургундац бели, Афус-али, Краљица винограда, Султанина, Совињон, Шардоне 2. Црне сорте: Бургундац црни, Гаме црни, Гаме бојадисер, Каберне совињон, Франковка, Прокупац, Жаметна

чрнина, Барбера, Аликант буше, Пловдина, Вранац, Мускат хамбург, Мерло, Кардинал

9.2.5. Граница Малишевског виногорја почиње на тромеђи између КО: Нишар и Пагаруша и иде према југу границом између КО: Пагаруша и Нишор до пресека са границом Јужног подрејона, затим границом Јужног подрејона

99

одакле граница иде према северозападу преко КО: Парагуша, Јончиште, Милановић, Острозуб, Црновране, Турјак, Доманек, Влашки Дреновац, Скорошник, Трпеза, Ландровце, Сеник, Ландровић, Гунцат и Тумачине па до пресека са границом између КО: Тумичина и Блацр, одакле граница скреће према западу, границом између КО: Блаце и Нишор са десне стране и Тумичина и Кравосерија са леве стране до тромеђе одакле је опис границе овог виногорја почео.


ОРАХОВАЧКО ВИНОГОРЈЕ


Пловдина 0,0342 1,9821


Прокупац 0,6065 35,1512

Гаме 0,4719 27,3501


/ / /

Documents

Vino Srbija