VetrozaVetrozaVetrozaVetrozaVetrozaVetrozaVetrozaVetrozašššššššštitni pojas i povetitni pojas i povetitni pojas i povetitni pojas i povetitni pojas i povetitni pojas i povetitni pojas i povetitni pojas i poveććććććććanje anje anje anje anje anje anje anje produktivnosti na farmiproduktivnosti na farmiproduktivnosti na farmiproduktivnosti na farmiproduktivnosti na farmiproduktivnosti na farmiproduktivnosti na farmiproduktivnosti na farmi

BRANISLAVA PANTELIBRANISLAVA PANTELIBRANISLAVA PANTELIBRANISLAVA PANTELIBRANISLAVA PANTELIBRANISLAVA PANTELIBRANISLAVA PANTELIBRANISLAVA PANTELIĆĆĆĆĆĆĆĆ DIPL.ING.DIPL.ING.DIPL.ING.DIPL.ING.DIPL.ING.DIPL.ING.DIPL.ING.DIPL.ING.

VETRO ZAVETRO ZAŠŠTITNI TITNI POJASEVIPOJASEVI

�� PORED KORISTI OD DRVEPORED KORISTI OD DRVEĆĆA I RASTINJA KOJE JE A I RASTINJA KOJE JE POSTOJALO NA FARMI, SPOSTOJALO NA FARMI, S AðENJEM DRVEAðENJEM DRVEĆĆA DOBIJAMO A DOBIJAMO MNOGO,KAKO SA TAMNOGO,KAKO SA TA ČČKE GLEDIKE GLEDI ŠŠTA DOBROBITI TA DOBROBITI ŽŽIVOTINJA IVOTINJA NA FARMI TAKO I SA EKONOMSKE TANA FARMI TAKO I SA EKONOMSKE TA ČČKE GLEDIKE GLEDI ŠŠTA.TA.

�� OVO DRVEOVO DRVEĆĆE NAM PRUE NAM PRUŽŽA HLADOVINU I ZAKLON ZA A HLADOVINU I ZAKLON ZA STOKU,POBOLJSTOKU,POBOLJ ŠŠANJE ZDRAVLJA I BOLJU REPRODUKCIJUANJE ZDRAVLJA I BOLJU REPRODUKCIJU

�� ZAKLON ZA USEVE PORAST PROIZVODNJE ZAKLON ZA USEVE PORAST PROIZVODNJE –– BOLJA BOLJA ŽŽETVAETVA

�� POVRATAK PTICA POVRATAK PTICA -- ŠŠTO DOVODI DO REDUKOVANE TO DOVODI DO REDUKOVANE UPOTREBE PESTICIDA, I NA TAJ NAUPOTREBE PESTICIDA, I NA TAJ NA ČČIN DO UIN DO UŠŠTEDETEDE

�� PorastPorast brojabroja opraopraššivaivaččaa�� Smanjeno isparavanje,smanjena erozija Smanjeno isparavanje,smanjena erozija

kako vetrom tako i vodomkako vetrom tako i vodom

ZnaZnaččaj vetrozaaj vetrozašštitnih titnih pojaseva u stopojaseva u stoččarstvuarstvu

�� ŽŽivotinje su podjednako zdravije i produktivnije ivotinje su podjednako zdravije i produktivnije ako ih od toplote sunca i hladnog vetra ako ih od toplote sunca i hladnog vetra šštite tite zazašštitni pojasevititni pojasevi

�� DomaDomaćće e žživotinje imaju veoma nizak prag ivotinje imaju veoma nizak prag tolerancije u kome pozitivno reaguju na tolerancije u kome pozitivno reaguju na temperaturne razliketemperaturne razlike

�� Ako farmske Ako farmske žživotinje trpe ekstremnu toplotu ili ivotinje trpe ekstremnu toplotu ili hladnohladno ćću,bazalni metabolizam ulau,bazalni metabolizam ula žže veliki napor da e veliki napor da žživotinje odrivotinje odr žže e žživot,proizvedu mleko ili prirast u ivot,proizvedu mleko ili prirast u tovu,ili vunu ili rode podmladaktovu,ili vunu ili rode podmladak

�� Jednom reJednom re ččju moraju potroju moraju potro ššiti viiti vi šše hrane da e hrane da pobede stres koji prouzrokuje spoljna sredinapobede stres koji prouzrokuje spoljna sredina

Zaklon od SuncaZaklon od Sunca

�� Obezbeñenje zaklonaObezbeñenje zaklona , senke , senke ćće pomoe pomo ćći da i da se izbegne uginjavanje se izbegne uginjavanje žživotinja od ivotinja od toplotnog udara,toplotnog udara,

�� Ovo se najviOvo se najvi šše odnosi na mladunce , e odnosi na mladunce , pogotovu jagnjad i telad, pa i prasad ako pogotovu jagnjad i telad, pa i prasad ako provode vreme u ispustima ili paprovode vreme u ispustima ili pa ššnjacima, njacima, ššto je kod nas re ñeto je kod nas re ñe..

�� Vetro zaVetro za šštitni pojasevi moraju biti i zatitni pojasevi moraju biti i za šštita tita od vetra i zaod vetra i za šštita od sunca.tita od sunca.

�� U ovU ovččarstvu ekstremna toplota smanjuje plodnost arstvu ekstremna toplota smanjuje plodnost ovnova,kod ovaca nema ovulacije, i naravno nema ovnova,kod ovaca nema ovulacije, i naravno nema koncepcije.koncepcije.

�� Ovce Ovce ćće pomoe pomo ćći svojim jaganjcima da prona ñu zaklon od i svojim jaganjcima da prona ñu zaklon od toplote u senci drvetoplote u senci drve ćća koje je posa ñeno kao vetro zaa koje je posa ñeno kao vetro za šštitni titni pojas.pojas.

�� Ekstremna toplota deluje depresivno na kondiciju k rava, jer Ekstremna toplota deluje depresivno na kondiciju k rava, jer zbog visokih temperatura ne uzimaju hranu.Telzbog visokih temperatura ne uzimaju hranu.Tel ad koja se ad koja se rañaju u tom periodu imaju manju terañaju u tom periodu imaju manju te žžinu na ro ñenjuinu na ro ñenju .De.Deššava ava ččak i da tele ili krava uginu od toplotnog stresaak i da tele ili krava uginu od toplotnog stresa

�� Sve ovo vaSve ovo va žži i za svinje, koje moramo zai i za svinje, koje moramo za šštititi i od opekotina tititi i od opekotina od sunca ako provode vreme u ispustima ili na paod sunca ako provode vreme u ispustima ili na pa ššnjaku. njaku. Zato im moramo obezbediti i brljaliZato im moramo obezbediti i brljali ššte, jer ih i osute, jer ih i osu ššeno blato eno blato ččuva od suncauva od sunca

�� DRVEDRVEĆĆE JE PRIJATELJ NAE JE PRIJATELJ NA ŠŠ, NA, NAŠŠIH IH ŽŽIVOTINJA I IVOTINJA I ŽŽIVOTNE SREDINE JER IVOTNE SREDINE JER PRUPRUŽŽA ZAA ZA ŠŠTITU OD TOPLOTE I TITU OD TOPLOTE I HLADNOHLADNOĆĆE,PRAVI SENKU I PRUE,PRAVI SENKU I PRU ŽŽA A ZAKLON, ZAKLON, ČČUVA OD EROZIJE, UVA OD EROZIJE, ŠŠTEDI TEDI ENERGIJU I NOVACENERGIJU I NOVAC

ZAZAŠŠITA OD HLADNOITA OD HLADNOĆĆE I E I VLAGEVLAGE

�� OD TRI FAKTORA KOJI UZROKUJU PROBLEME UTICAJ OD TRI FAKTORA KOJI UZROKUJU PROBLEME UTICAJ VETRA JE TAJ KOJI MOVETRA JE TAJ KOJI MO ŽŽE POJAE POJAČČATI UTICAJ HLADNOATI UTICAJ HLADNO ĆĆE.E.

�� Odnosno taj uticaj je toliko jak da moOdnosno taj uticaj je toliko jak da mo žže imati i smrtni ishod e imati i smrtni ishod kod kod žživotinja. ivotinja.

�� Ako su Ako su žživotinje mokre i duva hladan vetar tada dolazi do ivotinje mokre i duva hladan vetar tada dolazi do brzog rashla ñivanja organizma isparavanjembrzog rashla ñivanja organizma isparavanjem . Najvi. Najvi šše e jaganjaca strada u roku od tri dana po ro ñenju ako su izlojaganjaca strada u roku od tri dana po ro ñenju ako su izlo žženi eni vlavla žžnom, hladnom,vetru.nom, hladnom,vetru.

�� Mnogi farmeri smatraju da je dovoljno da Mnogi farmeri smatraju da je dovoljno da žživotinje imaju ivotinje imaju nadstrenadstre ššnicu, ali tada moraju zanicu, ali tada moraju za šštititi pogotovu mladunce od tititi pogotovu mladunce od hladnog vetra.hladnog vetra.

�� ZaZašštita od vlage je jednostavna 0BEZBEDITI UVEK SUVU I tita od vlage je jednostavna 0BEZBEDITI UVEK SUVU I ČČISTU PROSTIRKU . Bez uticaja vlage i uticaj hladnog vetra je ISTU PROSTIRKU . Bez uticaja vlage i uticaj hladnog vetra je znaznaččajno manji. Ako postoje i vetrozaajno manji. Ako postoje i vetrozašštitni pojasevi , tada titni pojasevi , tada ćće se e se broj uginubroj uginućća nakon jagnjenja smanjiti.a nakon jagnjenja smanjiti.

ZaZašštita patita paššnjaka i usevanjaka i useva

�� DrveDrvećće u vetrozae u vetroza šštitnom pojasu pravi titnom pojasu pravi senku petnaest puta vesenku petnaest puta ve ćću od njihove u od njihove visine,i to u pravcu duvanja visine,i to u pravcu duvanja vetra(Dengate J. ,1983.godina)vetra(Dengate J. ,1983.godina)

�� ZahvaljujuZahvaljuju ćći drvei drve ćću usevi su zau usevi su za šštitiććeni eni i samim tim je omogui samim tim je omogu ććen pjaen pja ččan rast an rast usevauseva

Povratak ptica na farmePovratak ptica na farme

�� Vetro zaVetro za šštitni pojas privlatitni pojas privla čči i prui i pru žža sklonia skloni ššte te pticama koje su pticama koje su -- tehnolotehnolo šški najsavrki najsavr ššeniji,eniji, vrhunskivrhunskimotivisani,ekstremno efikasni,cenovno motivisani,ekstremno efikasni,cenovno efektni,kontrolori efektni,kontrolori šštetnih insekata.tetnih insekata.

�� Ptice predatori kao Ptice predatori kao ššto su sove,sokolovi,to su sove,sokolovi, hranehrane sesešštetoteto ččinin amaama kao kao ššto su mito su mi šševi,pacovi,zeevi,pacovi,ze ččevi.Nevi.N a a primer primer jedan par sova godijedan par sova godi ššnje zajedno sa svojim nje zajedno sa svojim potomstvom, ulovi oko 8000 mipotomstvom, ulovi oko 8000 mi šševa,glodaraeva,glodara ..PoPozznatonato je da 1 mije da 1 mi šš pojede godipojede godi ššnje 3 kg nje 3 kg ppššenice/ili neke druge hrane, znaenice/ili neke druge hrane, zna čči da 1 par sova i da 1 par sova uušštedi farmeru i tedi farmeru i ččoveoveččanstvu 24000 kg hrane.anstvu 24000 kg hrane.

�� Ovo znaOvo zna čči velike ui velike u šštede za farmera, kao i otede za farmera, kao i o ččuvanje uvanje žživotne sredine ivotne sredine

OpraOpraššivaivaččii

�� Biljke,drveBiljke,drve ćće kojima je farma prirodno stanie kojima je farma prirodno stani ššte,i drvete,i drve ćće koje e koje sadimo su mesto gde se sakupljaju i borave korisni insekti sadimo su mesto gde se sakupljaju i borave korisni insekti opraopra ššivaivačči kao i kao ššto su pto su p ččele koje opraele koje opra ššuju useve od kojih se uju useve od kojih se proizvodi hrana za domaproizvodi hrana za doma ćće e žživotinje.ivotinje.

�� Znamo da bez insekata koji lete sa biljke na bilj ku ,nema Znamo da bez insekata koji lete sa biljke na bilj ku ,nema oplodnje kod veoplodnje kod ve ććine biljaka.ine biljaka.

�� Jedne od najvaJedne od najva žžnijih biljaka u ishrani su leguminoze koje su nijih biljaka u ishrani su leguminoze koje su izvor proteina za izvor proteina za žživotinje a istovremeno i azotofiksatori,koji ivotinje a istovremeno i azotofiksatori,koji obogaoboga ććuju zemljiuju zemlji ššte. te.

�� Za ove biljke su veoma vaZa ove biljke su veoma va žžne pne pččele, vredni insekti i biele, vredni insekti i bi ćća koja a koja nikad ne spavaju.Nonikad ne spavaju.No ćću krilima hlade kou krilima hlade ko ššnice ili svoja nice ili svoja prirodna staniprirodna stani ššta a danju idu na pata a danju idu na pa ššu i oprau i opra ššujuuju

SpreSpreččavanje erozije avanje erozije zezemmljiljiššta vodom i vetromta vodom i vetrom

�� Nekoliko santimetara povrNekoliko santimetara povr ššinskog inskog sloja zemljisloja zemlji ššta je najbogatije ta je najbogatije hranljivim materijama i mada gubitak hranljivim materijama i mada gubitak nekoliko milimetara zemljinekoliko milimetara zemlji ššta godita godi ššnje nje ne izgleda opasno, gubitak od ne izgleda opasno, gubitak od nekoliko mm zemljinekoliko mm zemlji ššta duta du žži niz godina i niz godina predstavlja opasnost po dalju predstavlja opasnost po dalju proizvodnju na tom zemljiproizvodnju na tom zemlji šštu tu

�� DrveDrvećće moe mo žže da spree da spre čči ovu erozijui ovu eroziju --tako tako ššto usporava vetar i voduto usporava vetar i vodu

�� PruPru žža zaa zašštitu od vetra i vodetitu od vetra i vode�� Smanjenje gubitka vlage isparavanjem Smanjenje gubitka vlage isparavanjem

iz zemljiiz zemlji ššta iza zata iza za šštitnih pojaseva titnih pojaseva momo žže povee pove ććati proizvodnju na ati proizvodnju na zemljizemlji šštutu

KakoKako ne ne trebatreba dada budebude

KAKO TREBA DA BUDEKAKO TREBA DA BUDEKako moKako možžemo uemo ušštedeti i na ratedeti i na raččunima za unima za energiju u objektima za stoku i energiju u objektima za stoku i domadomaććinstvuinstvu

�� Ako posadimo pravo drvo na pravo Ako posadimo pravo drvo na pravo mesto,mesto,

�� Ako drvo baca samo 17% senke na kuAko drvo baca samo 17% senke na kućću u ili objekat za stoku,to nam moili objekat za stoku,to nam možže doneti e doneti prevedeno na elektriprevedeno na električčnu energiju unu energiju ušštedu tedu od 10 dolara meseod 10 dolara meseččno.no.

�� Ako poveAko poveććamo senku na 50% uamo senku na 50% uššteda teda ćće e mesemeseččno iznositi 20 dolara.no iznositi 20 dolara.

�� Kako se zaKako se za šštititi leti tititi leti �� DrveDrveććee prirodno hladi okolinu. Ono hladi okolinu prilikomprirodno hladi okolinu. Ono hladi okolinu prilikom

procesa transpiracije.procesa transpiracije.�� Jedna studija je pokazala da neto efekat rashla ñivanja Jedna studija je pokazala da neto efekat rashla ñivanja

jednog mladog zdravog drveta iznosi toliko koliko b i 10 klima jednog mladog zdravog drveta iznosi toliko koliko b i 10 klima radilo 20 h dnevnoradilo 20 h dnevno

�� Da bi zaDa bi za šštitili objekte i domove od jutarnjeg i popodnevnog titili objekte i domove od jutarnjeg i popodnevnog sunca potrebno je da sadimo drvesunca potrebno je da sadimo drve ćće na istoe na isto ččnoj (ninoj (ni žže i e i žžbunasto drvebunasto drve ćće zbog niskog poloe zbog niskog polo žžaja sunca ujutru leti) i aja sunca ujutru leti) i zapadnoj strani (visoko drvezapadnoj strani (visoko drve ćće zbog ugla i poloe zbog ugla i polo žžaja sunca aja sunca popodne); popodne);

�� Isto tako je potrebno saditi drveIsto tako je potrebno saditi drve ćće na jue na ju žžnu i jugozapadnu nu i jugozapadnu stranu da bismo leti sastranu da bismo leti sa ččuvali krovove od pregrevanja (ovo uvali krovove od pregrevanja (ovo drvedrve ćće bi trebalo da bude sa e bi trebalo da bude sa šširokom kroirokom kro ššnjom i visoko, da njom i visoko, da momo žže da baci senku na krov ) .e da baci senku na krov ) .

�� Dobar zaDobar za šštitni pojas od zimskih vetrova motitni pojas od zimskih vetrova mo žžemo emo saditi na zapadu,severozapadu i severu nasaditi na zapadu,severozapadu i severu na šše kue kućće, e, ili objekata za stokuili objekata za stoku

�� Za efektivni vetro zaZa efektivni vetro za šštitni pojas moramo saditi titni pojas moramo saditi ““ drvedrve ćće sa kroe sa kro ššnjom do zemljenjom do zemlje ”” , gusto jedno do , gusto jedno do drugog.drugog. TakveTakve krokro ššnjenje ima ima zimzeleno drvezimzeleno drve ćće.e.

�� Ono Ono ššto nikako ne smemo zaboraviti je da moramo to nikako ne smemo zaboraviti je da moramo saditi otporno drvesaditi otporno drve ćće. Otporno na vetar,otporno na e. Otporno na vetar,otporno na bolestibolesti

�� I NARAVNO UVEK TREBA SADITI PRAVO DRVEI NARAVNO UVEK TREBA SADITI PRAVO DRVE ĆĆE E NA PRAVO MESTONA PRAVO MESTO

�� HVALA NAHVALA NAPAPAŽŽNJINJI