Do 2050. bi}e potrebno dodatnihmilijardu ha zemlje za poljoprivre-du (povr{ina Brazila) - a te zemljejednostavno nema. “Ne radi se o

tome da bi bilo lepo imati urbane far-me”, ka`e Piter Hed, direktor dizajn fir-me Arup koja gradi eko-grad Dongtanu Kini, “ve} o tome ho}emo li pre`ive-ti.” Matemati~ar Tomas Maltus je jo{pre dvesta godina predvideo da }e pre-naseljenost pridoneti slomu civilizacijezbog nedostatka hrane. Do sada nas jenapredak u poljoprivrednoj tehnologi-ji hranio, ali }emo uskoro zaista ostatibez sredstava za ishranu toliko ljudi.

Princip urbanih farmi je sli~an princi-pu oblakodera za ̀ ivot: vertikalnim gra-|enjem se dobija vi{e prostora nego{to bi to ina~e bilo mogu}e. Recimo,zgrada od 21 sprata bi mogla da pro-izvede 12 miliona glavica zelene salategodi{nje, isto kao i 238 ha poljoprivred-ne zemlje. Takva zgrada bi ko{tala oko84 milion dolara, odr`avanje bi iznosi-lo 5 miliona godi{nje, a od prodaje pro-izvoda zara|ivalo bi se 18 miliona go-di{nje. Dostava do potro{a~a je obi~nonajve}i tro{ak - sa|enjem u samim cen-trima potro{nje, gradovima, taj bi tro-{ak bio eliminisan. To tako|e zna~i ma-nje zaga|ivanja i proizvodnje ugljen-di-oksida od strane prevoznih sredstava.

Despomie isti~e da je radikalna pro-mena na~ina ratarstva nu`na. Jedna ver-tikalna farma bi hranila do 50.000 lju-di, 160 zgrada bi hranilo grad veli~ineNjujorka, tako da bi se gradovi moglisamoodr`avati. Odr`ivi razvoj je glavnibonus ove ideje. Despomie je 1999.

upitao svoje studente kako bi po-bolj{ali razvoj gradova. Oni su

do{li na ideju da se prostori na vrhuzgrada u gradovima pretvore u farme,{to bi omogu}ilo proizvodnju hrane za2% gra|ana. Motivisan idejom studena-ta, ali nezadovoljan postotkom, Despo-mie je do{ao na ideju da se farme,umesto na krovove, postave u napu{te-ne zgrade, kakvih je u Njujorku preko1.700. Potom je odlu~io da dizajnirazgradu koja bi hranila i pojila 50.000ljudi (pod pretpostavkom da ljudi uno-se 2000 kl dnevno i 100 kg sve`eg po-vr}a godi{nje).

Osim hrane te farme bi proizvodile ivodu evapotranspiracijom. Jedna farmabi godi{nje mogla da proizvede 200miliona litara vode. Naime, farme bi senavodnjavale iz kanalizacije po{to bi sevoda pre~i{}avala raznim filtracijskimbiljkama i ̀ ivotinjama (kao {to su dag-nje). Sli~an na~in pre~i{}avanja vodeve} se koristi u eko-zgradi Solaire u Nju-jorku. Kanalizacija bi se tako reciklira-la pru`aju}i vodu farmama ali i ljudima,{to je va`no kada se uzmu u obzir sve~e{}e nesta{ice vode. Ostali elementineophodni za rast biljaka i minerali do-bijali bi se iz organskih ostataka iz ka-nalizacije, ~ime se zatvara krug prozi-vodnje i potro{nje i smanjuje otpad. Naprimer, Njujork proizvede preko 4 mi-lijarde litara otpadne vode svakog da-na. Takva voda se jednostavno baci uprirodu; vertikalne farme bi smanjilekoli~inu otpadnih voda i reciklirale ra-zne elemente.

Po uzoru sa MarsaVi{e od stotinu vrsta vo}a i povr}a

mogu se uzgajati u zgradama, uklju~u-

ishrana

5252

Vertikalna farma

Poljoprivreda na nebuHidroponski metropolis u kojemu se hrana gaji u istim zgradama u kojima ljudi `ive mo`da zvu~i neverovatno aliova ideja dobija sve {iru podr{ku brojnih korporacija i medija; u poslednje dve godine, o vertikalnim farmama su

pisali i Wired Magazine, Scientific American, Science, Popular Science, BBC i CNN... S obzirom da }e broj ljudidosti}i 9,2 milijarde do 2050. (od kojih }e 80% `iveti u gradovima), dakle pove}a}e se za tre}inu od sada{njih

6,7 milijardi, a ve} koristimo 80% zemlje povoljne za ratarstvo, odnosno 41% od ukupne povr{ine kopna, nasta}e potra`nja za vertikalnim farmama po{to za druga~ije farme ne}e biti mesta.

Pozitivne strane vertikalnih farmi:• celogodi{nja proizvodnja vo}a i povr}a u kontrolisanim uslovima• svi produkti su organski, prirodni, bez upotrebe pesticida• nema zaga|ivanje okoline otpadnim vodama • hrana je proizvedena lokalno, bez potrebe za transportom• sada{nje farme se mogu vratiti prirodi

Negative strane:• zgrade su sada skupe za proizvodnju• najam prostora u gradu je skup.

farme 34 2str.qxd 27.4.2009 4:33 Page 1

5353

ishrana

ju}i jagode, borovnice i banane. Verti-kalne farme bi koristile metod hidropo-nike, gde se biljke gaje u mineralnimrastvorima, bez prisustva zemlje. NA-SA ve} ima listu biljaka koje se mogugajiti hidroponski jer se taj na~in pred-vi|a za eventualne kolonije na Marsu idrugim planetima gde nema zemlje.Osim zasada u zgradama namenjenimfarmama, zgrade za kancelarije i stano-ve bi tako|e mogle sadr`avati farme -npr. unutar duplih prozora, povr}e bimoglo rasti na transportnoj vrpci. Ta-kvo povr}e pru`alo bi hladovinu u zgra-di umesto zavesa i roletni, sni`avaju}itemperaturu tokom leta i smanjuju}ipotrebu za klima ure|ajima.

Poljoprivreda je najve}i zaga|iva~ ze-mlje, vode i vazduha. Osim toga, zbogsve ve}e proizvodnje, kr~i se sve vi{e{uma. Gajenjem vo}a i povr}a u verti-kalnim farmama, oslobodio bi se ogro-man prostor za po{umljvanje ~ime bise smanjio procenat ugljen-dioksida ko-ji sada zagrejava Zemlju uzrokuju}i glo-balne klimatske promene i nepogode.Zaga|ivanje bi se ve}im delom zausta-vilo jer bi hidroponske farme reciklira-le vodu, ne bi koristile zemlju i upotre-bljavale bi obnovljive izvore energije.

Aeroponske biljkeTehnologija vertikalnih farmi se za-

sniva na tehnologiji staklenika. Dobrodizajniran staklenik mo`e proizvoditivo}e i povr}e bilo gde i bilo kada, navo-di se u ~asopisu Science. Me|u takvimstaklenicima je i onaj na Ju`nom polu

za nau~nike koji tamo provode zime.Postoje razni dizajni za vertikalne far-

me; ve}ina ih ima solarne plo~e na kro-vu ili po celoj ju`noj strani zgrade, ta-ko da mogu upotrebljavati sun~evuenergiju. Tako|e, imaju vetrenja~e navrhu da bi koristile i snagu vetra. Biljniotpad bi se koristio kao biogorivo zaproizvodnju energije u vertikalnim far-mama, podupiru}i solarni izvor energi-je iz solarnih plo~a postavljenih na vr-hu zgrada. Metan proizveden fermen-tacijom otpada koristio bi se za proiz-vodnju struje. Krov bi skupljao ki{nicuza navodnjavanje. Unutar zgrade, po-vr}e bi raslo hidroponski, na nagnutimspratovima koji bi olak{ali tok vodekroz celi sistem.

Biljke bi se gajile i aeroponski. Aero-ponsko gajenje podrazumeva da bilj-ke vise u vazduhu koji sadr`i vlagu ihranjive sastojke koje biljke upijaju. Ta-kva tehnologija se ve} koristi u stakle-nicima {irom sveta. Ventilacijom bi seomogu}ilo strujanje vazduha sa vode-nom parom i hranom za aeroponskopovr}e.

Skupo samo na po~etkuKontrolisan rast povr}a i vo}a u za-

tvorenom prostoru bi smanjio i brojbiljnih bolesti koje na otvorenom ~estouni{te veliku koli~inu biljaka. To zna~ida bi se usevi mogli odr`avati organski,bez insekticida, herbicida i fertilizato-ra. U mnogim delovima planete, nepra-nje povr}a koje je raslo sa prirodnimfertilizatorima kao {to je ljudski izmet,doprinosi bolestima koje haraju zemlja-ma tre}eg sveta. Sa|enjem povr}a u ~i-stoj okolini vertikalnih farmi smanjio bise i taj rizik.

Globalne klimatske promene }e po-ve}ati broj neo~ekivanih i neuobi~aje-nih oluja, su{a, potopa... U vertikalnimfarmama, vetar, padavine, mraz i sl. nebi uticali na useve i ne bi bilo potrebeda se pla}a za uni{teno. Despomie ka-`e da kada bi mu dali samo 0,25% odukupne vladine pomo}i poljoprivredni-cima u poslednjih 10 godina, tj. 500 mi-liona dolara, vertikalne farme bi brzopostale stvarnost.

S obzirom da se radi o sasvim novomna~inu gra|enja sa druga~ijom svrhom,prve vertikalne farme bi mogle ko{tatimilione dolara. Ipak, Despomie je opti-mista i ka`e da }emo prve prototipovevideti za 5 do 10 godina. Jedan manjiprototip ve} postoji u Njujorku gde segaje paradajz, krastavci i zelena salatabez ispu{tanja ugljen-dioksida i drugih{tetnih gasova i materija. Voda se uzi-ma iz ki{nice i reke, a povr}e koristi 7puta manje prostora i 4 puta manje vo-de nego ono koje je tradicionalno gaje-no. Sli~an projekat postoji u El Pasu, uTeksasu, gde fabrika Valcent zavr{avasvoju prvu vertikalnu farmu koja kori-sti samo 5% vode od onoliko koliko tro-

{e tradicionalne farme, i to sa 15 putavi{e roda po istoj jedinici povr{ine! Ovaprva komercijalna vertikalna farma Ver-tiCrop omogu}i}e nov na~in povrtarstvau urbanim centrima sa obnovljivim iz-vorima energije. Teoretski, vertikalnefarme su mogu}e, sve {to im sada tre-ba je finansijska podr{ka kako bi posta-le ekonomski isplative.

Mi}o Tatalovi}

Eko-grad Dongtan u Kini

farme 34 2str.qxd 27.4.2009 4:35 Page 2