VELIKA ISTOCNA KRIZA

Ustanak u Hercegovini i potom i u Bosni otvorio je teku trogodinju istonu krizu (1875-1879). Ustanici su traili slobodu vere, jednakost, zatitu od nasilja dravnih organa i domaih muslimana, olakanje naina pobiranja desetine (koja se davala pod zakup, ukidanje kuluka i nametnutog prireza na desetinu. Umirujuu akciju Porte osujetili su nasilni muslimanski begovi i age, nepomirljivi protivnici ugnjetavanog hrianskog kmeta, koji je traio garancije protiv graanskih i agrarnih nasilja i protiv njihova ponavljanja i to garancije u obliku autonomije. Porta obea Iradom od 2. oktobra 1875. reformu poreza i uprave i dade naredbe protiv zloupotreba, na koje su se tuili ustanici evropskim konzulima. Decembra 1875. bi izdan ferman o reformama za celu carevinu. Ustanici nisu verovali turskim obeanjima bez garancije, vodili su uspene borbe s Turcima i traili pribeite ponajvie u Crnoj Gori i Austriji: u Bosanskoj krajini pojavio se princ Petar Karaorevi i borio se u jesen i zimi 1875-76. pod imenom Petar Mrkonji s Turcima. Javno mnjenje u Crnoj Gori i Srbiji bilo je ratoborno, liberali u Srbiji i Svetozar Mileti u Vojvodini burno su traili osobito kroz Zastavu da Srbija zarati. Posle jede audijencije kod kneza Milana u maju 1876. napisao je Mileti lanak pod naslovom: Bratu brat, a Turinu rat.

U prolee 1876. god. dogaaji uzee bri tok. Cela Evropa die svoj glas i kabineti velikih sila uurbae se. Ratniko raspoloenje obuze naroito Srbe. Kad je gora ozelenila oivee u veoj meri i ustanak u Krajini i ustanak u Hercegovini. U samoj turskoj prestonici izbie neredi. U maju doepa se vlasti ratoborna stranka Mladoturaka, koja srui sultana Abdul Azisa. Na to je kao odgovor doao srpsko-crnogorski savez, potpisan u Mlecima 3. juna i 18. juna zajednika objava rata Turskoj. Odmah potom ustanici iz Bosne, 20. juna, proglasili su svoje ujedinjenje sa Srbijom, a ustanici iz Hercegovine izjasnili su se za Crnu Goru. U ratu protiv Turaka Crna Gora i Srbija nisu operisale zajedno, nego svaka za svoj raun. Na Srbiju se bacila jaka turska vojska, kojoj nedisciplinovana i ne mnogo oduevljena srpska milicija, bez dovoljno oficira, nije mogla da odoli. Vrhovni komandant srpske vojske bio je ruski general ernjajev, koji je preao u Srbiju sa nekoliko hiljada ruskih dobrovoljaca. Srpska snaga bila je rasparana na vie bojita, a ni na jednom nije imala dovoljnog broja za udarnu snagu. S toga je njena ofanziva propala na samom poetku. Ali u defanzivi Srbi su se drali mnogo bolje i na umatovcu su, 11. avgusta, imali lep uspeh. Njihov otpor, s kratkim primirjem, trajao je sve do 17. oktobra, kad su im Turci kod unisa zadali teak udarac. Po molbi kneza Milana Rusija je svojim ultimatumom zaustavila dalje prodiranje Turaka i naterala je Portu da pone pregovore o primirju. Posle posredovanja i drugih sila mir je zakljuen 16. februara 1877. bez ikakvih teritorialnih gubitaka za Srbiju. Crna Gora bila je u ratu bolje sree. Celog leta i jeseni 1875. ustanici i crnogorski dobrovoljci presretali su turske karavane, napadali karaule, juriali na gradove i silno zamarali tursku vojsku po Hercegovini. Njihova borba na Muratovici 30. i 31. oktobra bila je prava bitka sa srazmerno velikim snagama, isto kao i ona na

pdfMachine Is a pdf writer that produces quality PDF files with ease!

Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine.

Get yours now!

Presjeci, zavrena turskim uzmicanjem 19. aprila 1876. Kad je poeo rat Crnogorci su s ustanicima brzo prodrli do Nevesinja, ali su se odatle morali vratiti, kad je Muktar-paa krenuo protiv njih. Do odlune borbe dolo je na Vuijem Dolu 16. jula. Knez Nikola je bio prikupio jaku vojsku od 24 bataljona i lino je njom zapovedao. Uspeh njegov bio je potpun.

Sklopivi tajni ugovor sa Austro-Ugarskom Rusija je objavila Turskoj rat 12. aprila 1877. Crna Gora, koja nije htela sklopiti mir pod istim uslovima kao i Srbija, pod ruskim uticajem prekinula je veze sa Portom i nastavila je 17. aprila ponovo rat. Uz Rusiju je ula u borbu i Rumunija. U rat je ponovo usla i Srbija, 2. decembra. Njena vojska kretala se prema Niu, Vranju i Pirotu. Ovog puta ona prema sebi nije imala jakih turskih snaga i stoga je napredovala bez veih smetnji. Turci su na bugarskom bojitu bili potpuno slomljeni i nisu mogli vie da zaustave rusko prodiranje. Kad su Rusi preli Balkan, Turska je, potpuno klonula, zatraila mir. Primirje je sklopljeno u Jedrenu 17. januara 1878., a potom i mir u San Stefanu, u blizini Carigrada, 21. februara. Sanstefanski Ugovor bio je veliko razoaranje za Srbe. Ruska diplomatija stvarala je na njemu Veliku Bugarsku na istu tetu srpskih interesa. Ta Velika Bugarska, koja bi imala 163.000 km2, imala je da se stere od Crnog Mora do Drima i Albanije; u nju je imala da ue ne samo Maedonija, nego i najvei delovi Stare Srbije, sa skopljanskim sandakom i sa delovima debarskog, prizrenskog i nikog. Bugarima su imali pripasti Pirot i Vranje, pa je traen ak i Ni. Ogorena, srpska vlada je tad poruila Rusima, da e Ni braniti i od njih isto kao i od Turaka. Sanstefanski Ugovor je morao biti revidiran. Protiv njega su naroito protestovale Engleska i Austrija, kojima podjednako nije ilo u raun jaanje Rusije i njenog uticaja i jaanje Slovenstva uopte. Za reviziju Sanstefanskog Ugovora bio je u leto 1878. sazvan kongres u Berlinu, gde je mona linost nemakog kancelara, kneza Bizmarka, drala sve konce u rukama. Srpska diplomatija pribliila se bekoj vladi i njenom pomou dobila je neto vie u Berlinu nego u Sanstefanu, ali i to ne s toga to bi Be eleo pomoi Srbima, nego to je hteo da umanji rusku tvorevinu. Na Berlinskom Kongresu Srbija i Crna Gora dobile su priznanje svoje nezavisnosti. Teritorialno Srbiji su pridruena etiri okruga: niki, pirotski, topliki i vranjski, a Crna Gora je dobila Podgoricu, Niki, Kolain i Bar s njihovim podrujem. Dodeljeno joj je bilo i Gusinje, ali je arnautski otpor tamo bio toliki, da su sile posle, 1880. god., izmenile svoju odluku i mesto toga dale Crnoj Gori Ulcinj. Po predlogu Engleske, a po unapred stvorenom sporazumu, Austro-Ugarskoj je poveren mandat okupacije Bosne i Hercegovine i vojniko posedanje "do iza Mitrovice". Ona je uzela Novopazarski Sandak sa jasnom namerom da rastavlja Srbiju od Crne Gore i da tim posedom otvori sebi dalji put prema Solunu.

pdfMachine Is a pdf writer that produces quality PDF files with ease!

Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine.

Get yours now!

VOJNI I POLITICKI SAVEZI

Trojni savez bio je vojna alijansa izmedu Nemacke, Austro-Ugarske i Italije koji jebio na snazi od 1882. godine do pocetka Prvog svetskog rata. Svaka od silapotpisnica obavezala se da ce uputiti vojnu pomoc bilo kojoj od saveznica ukolikoova bude napadnuta od strane dve druge sile. Nemacka i Italija obavezale su seda ce jedna drugoj priteci u pomoc ukoliko jednu od njih napadne Francuska.Italija se jednom dodatnom deklaracijom ogradila od svakog eventualnogneprijateljstvo sa Britanskom imperijom.Italija se pridruila Nemacko-austrijskom savezu prvenstveno zbog francuskeintervencije u Tunisu 1881. godine. Naime Italija je smatrala Tunis za svojpotencijalni posed. Italijanska javnost nije bila oduevljena saveznitvom saAustro-Ugarskom jer su se pojedine teritorije koje je Italija smatrala svojimanalazile u okviru Dvojne monarhije (Istra i Trentino).Mnogi dogadjaji pred Prvi svetski rat ukazivali su da ce Italija okrenuti leda svojimsaveznicima. Ovo uverenje narocito je ojacalo nakon italijanske invazije iokupacije Libije, teritorije koja je bila posed drave koju je Nemacke podravala,Osmanskog carstva.Kada je otpoceo Prvi svetski rat izmedu Antante na jednoj i Trojnog saveza nadrugoj strani Italija je proglasila neutralnost a kasnije je ula u rat na straniAntante poto su joj Londonskim ugovorom obecane austro-ugarske teritorije nakoje je imala pretenzije.

Antanta je savez koji su stvorile Rusija, Francuska i Velika Britanija. Povezivanjeizmedu Francuske i Rusije ostvareno je tokom 1891.-1894. godine potpisivanjemniza sporazuma o saradnji. Godine 1904. Francuska i Velika Britanija sklopile suugovor poznat pod imenom Entente cordiale to znaci Srdacni sporazum; odatle idolazi naziv - antanta. Njime su se dogovorili o podeli zona uticaja, mahom uAfrici te o zajednickoj politici protiv Nemacke. Poslednja etapa u nastanku blokaAntanta zbila se 1907. godine kad su se Rusi i Britanci dogovorili o podeliinteresnih zona u Persiji (dananji Iran). Tada je i Rusija ula u savez s dvezapadnoevropske sile.

SRBIJA U DRUGOJ POLOVINI XIX VEKA

TIMOCKA BUNATimoka buna je izbila sredinom oktobra 1883. skoro istovremeno u boljevakomsrezu u crnorekom okrugu i u banjskom srezu aleksinakog okruga, u vremenajvee zategnutosti odnosa izmeu Radikalne stranke, koja je na izborimadobila izrazitu veinu glasova i kralja Milana. Kralj je podravao konzervativnipolitiki kurs i zato nije pristajao da joj poveri obrazovanje vlade, ve je na elovlade doveo Nikolu Hristia.Povod za bunu bilo je odbijanje vojnih obveznika, veinom seljaka, da dravnimkomisijama predaju stare puke, dok su nove, savremenije, trebale da buduuvane u dravnim magacinima. Na samom poetku inili su to bez otpora, ali jeubrzo pod dejstvom radikalske agitacije, vie sela odbilo je da na to pristane.Neka koja su to ve uinila, traila su da im se puke vrate.Buna se najpre proirila u boljevakom srezu i njegovom sreskom mestu, a zatimu Knjaevcu, gde su dejstvovale njene glavne voe Marinko Ivkovi, svetenik,odnosno Aleksa Stanojevi, optinski pisar, oba radikalski narodni poslanici.Vlada je proglasila vanredno stanje; upotrebila je regularnu vojsku protiv naroda iuguila je bunu. Dvadeset jedan pobunjenik je osuen na smrt, a dosta njih jeosueno na doivotnu robiju. Meu osuenicima za smrt bili su Nikola Pai iAleksa Stanojevi, ali su oni na vreme uspeli da emigriraju.

SRPSKO BUGARSKI RATPoetkom 1885. godine odnosi Srbije i Bugarske nisu bili dobri. Optereivale suih kako trajne suprotnosti interesa (Makedonija i druge teritorije), tako i tekuiproblemi izbegliko pitanje (mnogi uesnici Timoke bune iz 1883, na elu saNikolom Paiem, nali su utoite u Bugarskoj) i problem bregovske karaule.Jo u prolee 1884. godine Srbija i Bugarska dole su u otar sukob, gotovo naivicu rata, zbog zauzea srpske karaule kod Bregova od strane bugarske vojske.Sledea prilika za sukob ukazala se ubrzo. Posle prevrata koga su u IstonojRumeliji, turskoj provinciji, izvele probugarske snage, dolo je do ujedinjenjaBugarske i Istone Rumelije 6. septembra 1885. godine u Plovdivu. Verujui daje time naruena ravnotea snaga na Balkanu i da je sledei bugarski korakpripajanje Makedonije po sanstefanskoj emi kralj Milan se odluio za agresivnupolitiku. Traio je ozbiljne kompenzacije za Srbiju, pozivajui se na injenicu daje ujedinjenje predstavljalo krenje Berlinskog ugovora. Tokom oktobra, odranaje u Istambulu konferencija velikih sila na kome je razmatran srpski zahtev, alibez rezultata.Kralj Milan se odluio za rat, verujui da e Bugarska biti brzo i lako poraena.Proglaena je mobilizacija srpske aktivne vojske (oko 50 hiljada vojnika). Ali,jedan deo prvog i ceo drugi poziv nisu podignuti poto je kralj Milan zazirao odnarodne vojske kao radikalske snage posle Timoke bune.

Rat sa Bugarskom trajao je tek dve nedelje. Objavljen je 2. novembra. Srpskiratni plan previao je da glavnina srpske vojske, okupljena kod Pirota, pree nabugarsko zemljita i to bre zauzme Sofiju, koristei faktor iznenaenja i

injenicu da je glavni deo bugarske vojske bio angaovan na jugu prema turskimsnagama. Bugarski ratni plan predviao je da zapadni korpus zadrava srpsketrupe na granici i slivnikim poloajima do dolaska istonog korpusa sa granicesa Turskom i da se, zatim, pree u nastupanje.

Osnovne greke ipak su bile mobilizacija praktino samo aktivne vojske, a ne icelokupne vojne sile, zatim mala koliina municije u rezervi i, verovatnonajvanije, zakasneli ulazak u rat. Da je srpska vojska zapoela dejstva makarnekoliko dana ranije, ili, bar, da je nastupala energino i najbre to je moglaonda kada je krenula, glavnina bugarske vojske, koja se nalazila u jugoistonim ijunim delovima zemlje, zakasnila bi na slivnike poloaje i u Sofiju. Svuodgovornost za poraz otvoreno je primio na sebe kralj Milan.

Za srpsku stranu je kritian materijal za sve vreme rata bila puana municija zanove, mauzer-kokine puke. Pred poetak sukoba, 30. oktobra, vojska je imala8,7 miliona metaka, a tokom dve nedelje rata napravljeno je dodatnih 300 hiljada,dakle ukupno oko 9 miliona metaka. Ve prvog dana slivnike bitke (5.novembra), kada se borba jo nije rasplamsala, nekoliko srpskih pukova peadijemoralo je odstupiti sa poloaja poto su ispucali svu municiju. estog novembrapoinju ozbiljnije, mada privremene, nestaice metaka za puke. KomandantDrinske divizije tada javlja da vojnici uasno troe municiju, koje je preostalosamo za jo jednu bitku. Do 7. novembra potroeno je oko 4 miliona metaka iligotovo polovina municije pripremljene za rat. Od tada se na municiji tedi, ali je idalje nema dovoljno. Kako ree 19. novembra kralj Milan: odnosno peakemunicije, situacija je oajna. Poli smo u rat sa dva puta toliko minicije, kolikoobino potroi vojska za dva meseca, i za nedelju dana naa je peadija celu tumuniciju ispucala ili pobacala.

17. februara 1886. potpisan je u Bukuretu mir (pregovara je sa srpske stranebio edomilj Mijatovi), a sutradan je Srbija zapoela demobilizaciju.rtve su bile podjednake na obema stranama: srpska vojska imala je 746 mrtvih i4570 ranjenih, a bugarska 771 mrtvih i 4232 ranjenih.

ABDIKACIJA KRALJA MILANA I USTAV IZ 1888.Problemi u srpskom drutvu bili su sledei: nereeno agrarno pitanje,optereenje zbog obaveze izgradnje eleznica (Berlinski kongres), otplata ratnihdugova. Knez, potom kralj, Milan Obrenovi je smatrao da je prethodni ustavdonet nezakonito, jer je donet u vreme njegovog maloletstva. Kraljev ugled jeopadao zbog austrofilstva.16. juna 1881, sa Austro-Ugarskom je zakljuena Tajna konvencija. Srbija seobavezala da nee delovati protiv Austrougarske monarhije imajui u vidu iBosnu, Hercegovinu i Novopazarski sandak. Kao naknadu Monarhija seobavezala da se nee protiviti proglaenju Srbije za kraljevinu. Takoe, Srbija seobavezala da e se pre zakljuenja politikih ugovora sa drugim dravamaprethodno sporazumeti sa Austro-Ugarskom. S druge strane obe drave su

obeavale jedna drugoj prijateljsku neutralnost u sluaju rata. Ugovor jezakljuen na 10 godina. Za ugovor se saznalo tek 1893. godine.22. februara 1882, Srbija je proglaena za kraljevinu.1883. izbila je Timoka buna.1885. Austro-Ugarska obezbedila status quo posle poraza Srbije u Srpsko-bugarskom ratu.Kralj Milan je reio da abdicira, ali i da donese novi ustav koji bi njegovomnasledniku obezbedio povoljniju politiku situaciju.

USTAVProklamovana je zatita slobode od samovolje dravne vlasti; zabranjen progonsrpskih graana; propisan nain lienja slobode, izvrenja pretresa; zabranjenisu preki sudovi; zabranjeno je izvrenje smrtne kazne za politike krivce.Obezbeena je sloboda tampe. Zabrana novina je bila predviena u tri sluaja:uvreda kralja, uvreda stranog vladara, pozivanje na oruje.Uvedena je sloboda zbora, dogovora i pravo udruivanja.

Nije uveden gornji dom ali je uvedena institucija kvalifikovanih poslanika kako bise obezbedilo uee inteligencije. Izbori su bili tajni i neposredni. Aktivnobirako pravo su imali dravljani sa navrenom 21. godinom ivota i koji suplaali bar 15 dinara neposrednog poreza dravi. Vojnici nisu imali pravo glasa.Postojala je institucija Velike narodne skuptine.Zakonsku inicijativu su imali kralj i Narodna skuptina. Zakoni su se razmatrali uzobavezno prethodno miljenje Dravnog saveta. U sluaju spora Narodneskuptine i kralja primenjivao se apel na narod.Kontrola vlade se sprovodila putem interpelacija, pitanja i anketa, budetskogprava te ministarske odgovornosti.Samouprava je pripadala okruzima (okrune skuptine i okruni odbori) ioptinama (optinski sud, optinski odbor i optinski zbor).Obezbeena je sudijska nezavisnost i nepokretnost. Dravni savet je bio najviiupravni sud u zemlji.Srbija je postala graanska, ustavna, parlamentarna monarhija. Ustav jeposmatran kroz prizmu dogovora kralja i radikala. Kraljev poraz je bilo uvoenjeparlamentarizma a poraz radikala uvoenje izbornog cenza, kvalifikovanihposlanika, Dravnog saveta, stajae vojske te uporedno postojanje lokalnesamouprave i dravnih inovnika. Opta mana ustava je bila to je bio namenjenjednoj razvijenijoj graanskoj sredini no to je bila srpska u to vreme.

KRALJ ALEKSANDAR OBRENOVI

Kralj Aleksandar Obrenovi (Beograd, 14. avgust 187611. jun 1903,Beograd) je bio srpski kralj, poslednji iz dinastije Obrenovi, koji je, zajedno sasvojom suprugom kraljicom Dragom Obrenovi, ubijen u Majskom prevratu 1903.Kralj Aleksandar je bio sin kralja Milana i kraljice Natalije Obrenovi.

Posle skuptinskih izbora iz februara 1893, koji su dali podjednak brojposlanika radikalima i liberalima, nastala je teka politika kriza, a Aleksandar jereio da uzme stvari u svoje ruke. 1. aprila 1893. godine pozvao je sve ugledneministre i itavo namesnitvo na sveanu veeru u Dvoru. Za vreme veere,stalno su se oko mladog kralja nalazila 10-12 oficira kao posluga. Nakon veere,kralj je pozvao goste u sveani salon i saoptio im je da se radi poboljanjastanja u zemlji od danas preuzima kraljevska ovlaenja, razreuje dosadanjuvladu i namesnitvo i da Srbija ide novim politikim kursem. Tako je kraljAleksandar izvrio dvorsku revoluciju, odnosno dravni udar.

Kralj Aleksandar je pokuao da vodi politiku sa neutralnim vladama, ali muto nije polazilo za rukom. Zato je 9. maja 1894. godine izvrio drugi dravni udar iukinuo ustav od 1888. i vratio stari iz 1869. godine.

Srbijom je odjeknula neverovatna vest 8. jula 1900. da je kralj Aleksandarzaprosio erku Pantelije Lunjevice, Dragu Lunjevicu-Main. Prvi problemi sunastali kod politiara, a zatim i u vojsci.

Kralj Milan nije dao blagoslav svom sinu, napominjui u pismu da jenjihova dinastija prevalila mnogo toga, ali da ju je odluka koju je doneo odvelapravo u propast. Kralj Aleksandar je naredio da se rasporede jake snage nagranici i da ga u sluaju nasilnog pokuaja da sa vojskom prodre u Srbiju, uhvatei zatvore. Kralj Milan se vie nije ni vraao u Srbiju i umro je u Beu 1901.godine. Takoe se protiv ovakve odluke pobunila i kraljeva majka Natalija, piuimu iz Rusije sve najrunije o Dragi Main.

Svi protivnici koji su bili protiv ove enidbe su zatvoreni, kasnije, po milostikralja puteni, podneli su prvo ostavke, a pokuano je ak da se kod mitropolitaMihaila utie na to da ne da crkveni blagoslov kralju. Posle objavljene veridbe,usledila je kraljeva enidba 23. jula 1900. u Sabornoj Crkvi u Beogradu. Zbogzategnutih odnosa sa spoljnim svetom zbog ove enidbe, kralj Aleksandar jepoeo polako da radi na sreivanju ovih odnosa. U spoljnoj politici okrenuo seodmah Rusiji, pustivi prethodno radikale iz zatvora optuene za Ivanjdanskiatentat. Na ovo je otro reagovao austrougarski poslanik u Beogradu, grofGoluhovski.

Posle smrti kralja Milana, kralj Aleksandar je u znak kraljiine trudnoepruio ruku pomirenja svim politikim osuenicima. Po izlasku politiara radikalne

stranke iz zatvora, kralj je sastavio novu vladu na elu sa radikalom MihailomVujiem 20. marta 1901, a ona je bila meavina radikala i liberala. Potom jedonet novi Oktroisani ustav ija je glavna karakteristika bila uvoenje dvodomnogsistema.

Naroito veliki problemi za kralja Aleksandra nastali su nepostojeomtrudnoom kraljice Drage. Na ovo je prvi reagovao Carski dvor u Petrogradu i nijeeleo da primi kralja i kraljicu u obeanu posetu. Kralj Aleksandar je za to okrivioradikale, izvrio novi dravni udar i postavio vladu na elu sa generalomDimitrijem Cincar-Markoviem 6. novembra 1902. godine.

Radnici i studenti priredili su 23. marta 1903. masovne demonstracije kojesu se pretvorile u sukob s policijom i vojskom. Tom prilikom poginulo je estosoba. Na Kalemegdanu je demonstrantima vatreno govorio Dimitrije Tucovi.Znajui da ne moe dobiti nove izbore, kralj Aleksandar se okomio na Senat, ukome se nalazilo ostatak radikala, koje je kralj okrivio za nerede.

Kralj je 25. marta 1903. godine izvrio dva dravna udara u razmaku odsamo jednog sata. Prvim udarom je ukinut Ustav iz 1901., rasputeni su Senat iNarodna Skuptina. Iza toga su izvrena nova postavljenja kraljevih ljudi uSenatu, Dravnom savetu i sudovima. Zatim je kralj novim dravnim udaromvratio u ivot stari Ustav iz 1901. godine. Nakon ovoga, vlada je sprovela izbore18. maja 1903. koje je dobila. Ujedno, ovo je bila poslednja pobeda kraljaAleksandra na politikom polju.

U noi 29. maja (11. juna) 1903. godine, grupa zaverenika, podrukovodstvom kapetana Dragutina Dimitrijevia Apisa, izvrila je prevrat . KraljAleksandar Obrenovi i kraljica Draga su ubijeni u spavaoj sobi, tela su imbaena preko prozora. Ove krvave i dramatine noi jo su ubijeni: predsednikvlade Dimitrije Cincar-Markovi, vojni ministar Milovan Pavlovi, oba kraljiinabrata Nikodije i Nikola Lunjevica, koji su svojim neodgovornim i kavgadijskimponaanjem, moda najvie revoltirali mlade oficire. Kapije Dvora otvorio je oficirPetar ivkovi, potonji general pod vladom Aleksandra Karaorevia.

Ubistvom poslednjeg kralja iz loze Obrenovia, ugasila se loza ovedinastije koja je, sa prekidom izmeu 1842. i 1858. godine vladala Srbijom od1815. godine.

Kralj Aleksandar i kraljica Draga poivaju u kripti hrama sv. Marka uBeogradu. Na srpski presto nakon smrti kralja Aleksandra dolazi kralj Petar IKaraorevi.

CARINSKI RAT 1906-1911.

Carinski rat izmeu Kraljevine Srbije i Austro-Ugarske monarhije nastupio jejanuara 1906, posle prekida pregovora, koji su voeni u Beu, radi zakljuenjatrgovinskog ugovora. Prekid pregovora izazvalo je privredno prilizavanje SrbijeFrancuskoj ali i iznenadna objava ugovora o carinskom savezu izmeu Srbije iBugarske, koji je bio doveden na snagu jula 1905 u Beogradu, ali je bugarskavlada, protivno utvrenim uslovima za potpis samog ugovora (ugovoreno je bilo io tome potpisana zajednika deklaracija, da se ugovor nee objavljivati, pre noto Srbija zakljui trgovinski ugovor s Austro-Ugarskom, to je bio uslov zapotpis ugovora o carinskom savezu), podnela Narodnom Sobranju ugovor ocarinskom savezu na odobrenje i ovo ga je jednoglasno usvojilo (krajemdecembra 1905.). Austro-Ugarska je smatrala, da je ovaj ugovor uperen protivnjenih politikih i ekonomskih interesa, pa je prekinula pregovore sa Srbijom radizakljuenja trgovinskog ugovora. Smatralo se pri tom, da e Srbija, buduiekonomski slaba i zavisna od trita Austro-Ugarske, za svoje najvanijeproizvode, brzo kapitulirati. Austro-Ugarska je odmah zabranila uvoz stoke istonih proizvoda, najosjetljiviji i najvaniji proizvod Srbije. Na zabrane ipootravanje drugih mera, koje je otpoela primjenjivati Austro-Ugarska, Srbijaje odgovorila istim merama (12. januara 1906).6. marta 1906, poto su po zahtevu Austro-Ugarske najpre naputene glavneodredbe iz ugovora o carinskom savezu s Bugarskom obustavljene su represalije ipostignut je sporazum o provizornom ureenju meusobnih trgovinskih odnosado zakljuenja trgovinskog ugovora. Srbija je dobila pravo da uvozi stoku istone proizvode, za koje se preko Ministarstva Narodne Privrede moralo traitiprethodno odobrenje, i uvoz i provoz sveeg mesa i ivine bez prethodnogodobrenja, uivajui takoe pri uvozu u Austro-Ugarsku najvie povlatenje.Neredovnom stanju uinjen je kraj ugovorom jula 1910, zakljuenim u Beogradu,koji je bio ratificiran i stupio na snagu januara 1911.Za Srbiju je ovaj Carinski rat bio od neizmerno povoljnih posledica. Prvi put seona onda oslobodila straha i prvi put je osetila svoju snagu. Pri tom, nikakvu, nitrenutnu tetu ona nije pretrpela. Jednom jedinom merom, kojom se teilo daodri neprekinut izvoz stoke i mesa, po cenama, koje su vladale u trenutkuprekida trgovinskih odnosa s Austro-Ugarskom, odobrenjem vanrednog kreditaod 500.000 dinara na otvaranje i iznalaenje novih trita za stoku i stoneproizvode, uspelo se izbei i najmanje tete, jer 500.000 dinara, utroenih na to,ne moe se ubrajati u tetu. Ubrzo su naena nova trita za stoku i stoneproizvode, cene su pole u vis i trgovina je uzela svoj normalan tok. Klanikapreduzea su u ovom vremenu uinila sjajne usluge zemlji. Poslije toga rataosetio se u Srbiji i nagao napredak trgovine i industrije i uopte ceo privredniivot i razvitak dobio je izvanredan polet, to je dalo neobino veliki polet inacionalnom duhu i nacionalnoj narodnoj misli. Trgovinski ugovor od 1910. nije

vie mogao vratiti Srbiju u ekonomsku zavisnost, ona se posle Carinskog ratanala na irokom prostoru, i nove veze pokazale su se vrste i solidne.

ANEKSIONA KRIZA

Aneksiona kriza (1908-1909) (u stranoj literaturi poznata i kao Bosanska kriza) jeusledila nakon aneksije Bosne i Hercegovine Austro-Ugarskoj, izvreneproglasom cara Franca Jozefa 7. oktobra 1908. godine. Kao neposredan povodposluila joj je Mladoturska revolucija, izvedena u leto 1908.

5. oktobra 1908. je Bugarska proglasila nezavisnost, a vec sledeceg dana, 6.oktobra Austrougarska objavljuje da aneksira Bosnu i Hercegovinu. U ovajdogadaj su, posredno ili neposredno, bile ukljucene Rusija, Otomansko carstvo,Francuska, Velika Britanija, Italija, Srbija, Crna Gora i Nemacka. Aktomaneksije, izvedenim bez prethodnog sporazuma sa velikim silama, koje su joj naBerlinskom kongresu dale mandat za okupaciju Bosne i Hercegovine, Austro-Ugarska je izvrila ociglednu povredu medunarodnih ugovora i izazvala protesteu Evropi, utoliko vie to se u isto vreme, i u sporazumu sa njom, Bugarskaproglasila za nezavisnu.

Predstavnici pravoslavnih i muslimanskih narodnih organizacija dali su uBudimpeti izjavu da je aneksija izvrena bez pitanja i protiv volje stanovnitva iuputili su posebnu delegaciju u evropske prestonice da tu izjavu stavi do znanjavelikim silama.

U Srbiji je aneksija izazvala veliko uzbudenje, jer se osecalo da se Austrija timeucvrcuje na Balkanu, da duboko pogada nacionalnu buducnost srpstva i da elida presece sve nade u buducnost velike samostalne srpske drave. Srbi suprotestovali, stvorili Narodnu odbranu sa ciljem da smiri partijske strasti i prikupidobrovoljce za eventualne borbe, i obrazovali (februara 1909) koncentracionuvladu pod predsednitvom Stojana Novakovica.

Pod pritiskom opteg neraspoloenja u Evropi, u elji da sporu oduzme evropskikarakter, Austrija je sa Turskom sklopila sporazum, platila joj odtetu i pocelapripreme da silom ugui srpske proteste pre no to dodje do konferencije velikihsila, koju je predlagala Rusija. Rusko posredovanje sprecila je Nemacka pretnjomu Petrogradu, zbog cega je Srbija morala da se pokori, ali posredovanjemEngleske oslobodjena je isuvie poniavajuce izjave koju je traila becka vlada.

Aneksijom Bosne i Hercegovine srpsko pitanje dobilo je evropski karakter, jer jeu celom svetu ostao utisak da je Austro-Ugarska izvela nezakoniti akt. PoredSrbije bila je uvredjena i Rusija. U Srbiji ovaj dogadjaj upozorio je na bliskuopasnost, stavio je krupna nacionalna pitanja iznad partijskih, izveo koncentracijunarodnih snaga i izazvao jacanje nacionalizma i nacionalne solidarnosti.Ova kriza je na neko vreme poremetila odnose izmedu Austrougarske i Rusije.Takode, ova kriza se smatra uvodom u Prvi svjetski rat. Berlinskim sporazumomiz aprila 1909.kriza se zavrava.

1878. . (1860-1918) , . . . . . 1888. , . ,, , .

,, . . , 1903. , , . , 1905. . ,, , ,, . 19. 1869. , , . , . , . (). . ( ).

, , , - . 15. 1910. . .

, . - . - . III, . , . ! , . . . , . . , .

PRVI BALKANSKI RAT

Krajem 19-og i poetkom 20-og veka Osmanlijsko carstvo se nalazilo uvelikoj krizi i stalno su ga potresali kako unutranji tako i spoljanji udari tako danjegova diplomatija i armija nisu bile u situaciji da brane interese i integritetcarstva.

Balkanske drave su,pod pokroviteljstvom Rusije poele sa pregovorima apoetkom jeseni 1912. godine i stvorile Balkanski savez (Srbija,Bugarska,CrnaGora i Grcka)

Saveznici nisu razradili zajedniki plan nastupanja niti su nainili bilokakav pokuaj koordinacije meu sobom. Tako da je svaka drava za sebe vodilarat, mada su se bitke vodile na etiri razliita fronta. Bugari su se suoili saveinom Osmanlijskih snaga, koje su titile puteve do Carigrada, u Trakiji, sasekundarnim operacijama prema Makedoniji; Srbi i Crnogorci su operisali naprema Kosovu i Metohiji, Sandaku, Severnoj Makedoniji i Albaniji; Grci suoperisali u Junoj Makedoniji, u pravcu Soluna kao i prema Epiru i Joniji(Janjinama).

Osmanlije su se 1912. godine, nalazile u tekoj poziciji. Jo uvek su bili uve oduenom ratu sa italijanima u Libiji, koji je trajao do 15 (18) oktobra,nekoliko dana po poetku Balkanskog rata. To je bio jedan od razloga to nisu biliu mogunosti da znaajnije pojaaju svoje poloaje na Balkanu, kako su se odnosisa balkanskim dravama pogoravali.

Crna Gora je 8. oktobra 1912. godine, objavila rat Osmanlijskom Carstvu itime zapoela Prvi balkanski rat.

Srpska vojska brojala je oko 400 000 ljudi a sastojala se od 3 armije.Komandant Prve armije bio je prestolonaskednik Aleksandar (juzni pravac kaMakedoniji), Druge general Stepa Stepanovic (istocni pravac kao pomocbugarskoj vojsci u opsadi Jedrena) a Trece general Bozidar Jankovic (pravacjugozapada ka Raskoj i Kosovu). Nacelnik Generalstaba bio je genaral RadomirPutnik.

Srpski komandanti su smatrali da e veina osmanlijskih snaga bitirazvijena u Vardarskoj dolini i na strateki vanoj visoravni Ove Polje. Cilj je bioda se sa tri armije i dvokrakim napadom opkoli osmanlijska armija. Kumanovskabitka, koja je poela odmah na poetku rata trajala je izmeu 23-24 oktobra 1912.godine, i bila je prva velika bitka koju je vodila srpska vojska u Prvombalkanskom ratu. Rezultat bitke je bila srpska pobeda nad Turskom Vardarskomarmijom (general Radomir Putnik je posle bitke unapreen u in vojvode). Posleovog tekog poraza, osmanlijska armija je bila prinuena da napusti vei deo

vardarske doline uz teke gubitke u ljudstvu (uglavnom dezerterstvo) i ratnommaterijalu.

Snage Crne Gore su dejstvovale u tri smera ka: Rakoj, Metohiji, Skadru.Na prva dva fronta snage Crne Gore sa jedne i trupe Srbije sa druge strane

oslobodile su Raku, Metohiju i Kosovo i tako uspostavile zajedniku granicu.Nakon ega se vei deo vojske Crne Gore okrenuo opsadi Skadra, koji jepredstavljao najjae tursko uporite u tom delu Balkana.

Londonski ugovor o miru zakljuen je 30. maja 1913. godine uz posredstvovelikih sila i okonao je Prvi balkanski rat. Ovim ugovorom Osmanlijsko carstvoje bilo prinueno da se odrekne svih svojih evropskih provincija zapadno od linijeEnos - Midija. Iako su lanice Balkanskog saveza kao pobednice Prvogbalkanskog rata trebale same da diktiraju mirovne uslove u sklapanje mirovnogugovora su se umeale i velike sile. Srbija, Grka i Crna Gora su morale danapuste Albaniju. Na stvaranju Albanije insistirale su Italija koja je imala svojeplanove prema Albaniji i Austrougarska koja je time elela da sprei Srbiju daizae na more i time je oslabi u predstojeem sukobu koji je bio neminovan posleproterivanja Turaka sa Balkana.

Nezadovoljstvo Londonskim ugovorom o miru koji je stvoren uz uticajvelikih sila i neslaganja meu saveznicama oko osvojenih teritorija u Makedoniji,dovee do izbijanja Drugog balkanskog rata u junu 1913. godine koji e izmeusebe voditi dojueranje saveznice

DRUGI BALKANSKI RAT

Prvi balkanski rat se zavrio Londonskim sporazumom, koji je potpisan 30.maja 1913. Balkanska liga je izbacila Otomansko carstvo iz Evrope, sa izuzetkomatalje i Galipoljskog poluostrva. Srbiji je Londonskim ugovorom oduzet izlaz naJadransko more preko Albanije, tako da je ona kao drava koja je ponela najveiteret u Prvom balkanskom ratu, traila od Bugarske delove Makedonije.

Ipak, pre nego to je sporazum postpisan, Grka i Srbija su stvorile vojnisavez usmeren protiv Bugarske kojim bi podelili sporne krajeve Makedonije meusobom. Bugarska je mislila da su njena teritorijalna proirenja nedovoljna. Jojedan problem za Bugarsku je bio stav Rumunije. Oni su traili bugarsku tvravuSilistriju na Dunavu kao cenu za neutralnost u Prvom balkanskom ratu. To je bilacena koju Bugari nisu bili spremni da plate.

Na frontu u centralnoj Makedoniji, srpske snage u potisnule Bugare na istoku Bregalnikoj bici (30. jun-9. jul.)

Srpski plan za bitku zasnivao se na ratnom planu, koji je predviaostrategijski doek bugarskog napada na bregalnikom frontu i po odbijanju ovoga,prelaz u nastupanje tree srpske armije u vezi sa Grcima. I ako je planpredviao napad Bugara i ako je srpska vojska donekle bila na oprezu, ipak se nijeznalo vreme bugarskog napada i bitka je bila iznenadna za nju.Gubici kod 1. i 3. srpske armije bili su oko 20.000 mrtvih i ranjenih, kod 4.bugarske armije oko 30.000 mrtvih, ranjenih i zarobljenih.

Najei boj je doivela timoka divizija, koja je uspeno branila juriedvaputa nadmonijih Bugara.

Srbi su zadobili materijalnu i moralnu pobedu, koju istina nisu eksploatisali,ali su zadobili veliki plen i znatan broj zarobljenih. Bugarski ratni plan potpuno jerastrojen i oni su bili prinueni da preu u defanzivu. Posedice ove bitke bile suulazak i Rumunije i Turske u rat protiv Bugara i ubrzanje zavretka rata.

Nevolje Bugarske iskoristile su odmah ostale balkanske drzave.Rumuni su napali 10. jula, zauzevi spornu Dobrudu i ugroavajui Sofiju sasevera. Da stvar bude jo gora, Turci su iskoristili situaciju da povrate svoje biveposede u Trakiji, ukljuujui i Jedrene, koji su Bugari napustili 23. jula bezispaljenog metka. Turska i rumunska vojska nisu imale rtve u borbi, iako su obearmije teko patile zbog ponovnog izbijanja kolere.

Primirje je potpisano 31. jula, a pitanja teritorija su reena sporazumima izBukureta i Carigrada. Bugarska je izgubila veinu teritorija zadobijenih u Prvombalkanskom ratu, ukljuujui Dobrudu, veinu Makedonije, Trakije i egejskeobale sa izuzetkom luke Dedega. Srbija je postala dominantna sila na Balkanu, aGrka je dobila Solun i njegovu okolinu zajedno sa veinom obale zapadneTrakije. To je bio samo privremeno reenje. 10 meseci kasnije borbe suobnovljene s poetkom Prvog svetskog rata.

PRVI SVETSKI RAT

UZROCIPrvi svetski rat je bio oruani sukob izmeu dva saveza drava (Antanta i Centralne

sile) koji se odvijao na vie kontinenata od 1914. do 1918. Posledica rata je bilo vie od 40miliona rtava, ukljuujui priblino 20 miliona mrtvih vojnika i civila, i znaajna razaranjadrava i ekonomija, te se smatra prvim ratom globalnih, svetskih, razmera. Otuda je prvonazivan Veliki rat. Oko 60 miliona evropskih vojnika je bilo mobilisano od 1914. do 1918.

Neposredni povod za Prvi svetski rat bio je Sarajevski atentat. Meutim, uzroci su bilimnogo dublji.

Krajem XIX i poetkom XX veka postojala su dva velika vojno-politika saveza Centralne sile i Antanta. Centralne sile Austro-Ugarska i, pre svega, Nemaka su teilenovoj podeli sveta (pre svega kolonija) zbog ega su dole u konflikt sa starim kolonijalnimsilama, naroito sa Engleskom i Francuskom. Vremenom, odnosi izmeu blokova su sezaotrili, a to je znailo stalnu trku u naoruavanju, este krize i sporove meusuprotstavljenim blokovima, izbijanje brojnih lokalnih ratova, pijunske afere, itd.Opte je prihvaeno da je atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinandau Sarajevu bio samo neposredan povod za Prvi svetski rat, dok su stvarni uzroci mnogodublji, od kojih su centralni porivi i interesi razliitih nacionalistikihelemenata.

SARAJEVSKI ATENTAT

Sarajevski ili Vidovdanski atentat se dogodio 28. juna 1914. godine u Sarajevu kadasu lanovi organizacije Mlada Bosna ubili nadvojvodu Franju Ferdinanda, austrougarskogprestolonaslednika, i njegovu suprugu Sofiju Hotek.

U samom atentatu uestvovalo je sedam osoba rasporeenih po marruti od poljagde su se odravali manevri do Gradske venice:Mehmed Mehmedbai ,Vasa ubrilovi,Nedeljko abrinovi (bacio je bombu na povorku, ali je prestolonaslednik odgurnuo bombusa krova i ona je pala na sledei automobil u koloni),Cvetko Popovi, Danilo Ili, TrifkoGrabe i Gavrilo Princip. Neobinim spletom sluajnosti, (pogresnim sktretanjem)nadvojvodin automobil je u trenutku proao pored Gavrila Principa koji je iskoristio priliku ipotegao pitolj. Prvi hitac je ranio nadvojvodu u vrat, a drugi, namenjen guverneru BosnePooreku, ranio je Sofiju u predeo stomaka. Oboje su podlegli ranama na putu karezidenciji guvernera. Princip je, kao i abrinovi, pokuao da poini samoubistvo,kapsulom cijanida, no i u njegovom sluaju je otrov zatajio. Pokuaj da sebi ispali hitac uglavu preduhitrili su pripadnici policije.

Gavrilo Princip i ostali atentatori, kao i brojne osobe koje je Austro-Ugarska policijaidentifikovala kao saradnike, bili su uhapeni. Sueno im je u Sarajevskom procesu od 12.do 23. Oktobra 1914. godine. Presude su donesene 28. Oktobra. Petorici zaverenikaizreena je smrtna kazna (Iliu, ubriloviu, Keroviu, Jovanoviu i Miloviu), dok su Principi abrinovi, s obzirom na to da su po Austro-Ugarskom zakonu bili maloletni, dobilimaksimalnu kaznu od 20 godina zatvora.

AUSTRIJSKI ULTIMATUM

U ovako komplikovanim situacijama ne moe se prebaciti odgovornost jednoj dravikao to je to uinila Austro-Ugarska optuujui Srbiju da je ona organizovala atentat.

Austro-ugarski ultimatum Srbiji ili Julski ultimatum bio je ultimatum upuen vladiSrbije 23. jula 1914. godine, posle Sarajevskog atentata. Dokument je opisan kao najteiultimatum ikada upuen jednoj dravi od strane druge od strane britanskog ministrainostranih poslova ser Edvarda Greja. Smatralo se da se njegovi zahtevi ne mogu ispuniti ida je ultimatum samo nain za stvaranje povoda za rat. Kada je Austro-Ugarska odbilasrpsko uslovno prihvatanje zahteva i objavila rat, to je pokrenulo niz dogaaja koji e svetuvesti u Prvi svetski rat.

Srpska vlada je uslovno prihvatila sve zahteve ultimatuma, sem take broj 6 koja jezahtevala meanje austro-ugarskih organa u sudski postupak, jer bi to predstavljalo krenjeustava i suvereniteta Srbije.(TACKA 6 "Da preduzme sudski postupak protiv sauesnikaSarajevskog atentata koji su na srpskoj teritoriji, uz pomo i uputstva austro-ugarskihorgana").

Naelnik Vrhovne komande bio je vojvoda Radomir Putnik a komandant regentAleksandar. Prva armija, pod komandom generala Petra Bojovia, nalazila se na prostoruGrocke, Smederevske Palanke, Rae i Topole. Druga armija, pod komandom generalaStepe Stepanovia, nalazila se u rejonu Obrenovca, Lazarevca i Aranelovca. Treaarmija, pod komandom generala Pavla Juriia turma, titila je severnu i severozapadnugranicu od ua Kolubare do Ljubovije, dok se Uika vojska, pod komandom generalaMiloa Boanovia, nalazila u rejonu Uica, kako bi kontrolisala pravce koji od Viegrada iBajine Bate vode dolinom Zapadne Morave.

CERSKA BITKA

Cerska bitka je znamenita bitka voena od 16. do 20. avgusta 1914. na irokomprostoru planine Cera u kojoj je hrabra srpska vojska izvojevala protiv austrougarskih trupaprvu savezniku pobedu u Prvom svetskom ratu.

Cerskoj bici prethodile su borbe srpskih predstranih odreda na Drini i Savi, koji supuna etiri dana, od 12. do 15. avgusta, hrabro odolevali nadiranju znatno brojnijih i jaihaustrougarskih trupa.

Do prvog okraja na planini Cer dolo je u noi 15. na 16. avgust izmeu delova 21.austrougarske divizije i delova Kombinovane divizije. U ogorenim nonim borbama kodTekeria, Srbi su primorali austrougarske snage na povlaenje. Meutim, sutradan ujutro,9. austrugarska divizija ugrozila je levo krilo Kombinovane divizije i primorala je da sepovue. Front se stabilizovao nakon neposredne intervencije komandanta Stepe koji jeuvoenjem Moravske 1. divizije odbacio 9. austrougarsku diviziju i zauzeo Begluk. Konjikadivizija dejstvovala je sa snagama Druge armije i umadijske 1. divizije. Povlaenje prekoDrine razbijene austrougarske snage otpoele su u noi 19. na 20. avgust i nastavile ceosutranji dan.

Zbog izuzetnih zasluga u rukovoenju i komandovanju u Cerskoj bici, komandantDruge srpske armije Stepa Stepanovi unapreen je u in vojvode. Ta prva pobedasaveznika u Prvom svetskom ratu afirmisala je komandanta Stepu, to je bitno ojaalo imoral saveznike vojske.

Gonjenjem neprijatelja do Drine i zavrnim borbama kod apca, 21-24. avgusta1914. godine, okonana je tzv. cerska operacija.

U Cerskoj bici srpske snage izgubile su vie od 16.000 vojnika, dok su austrougarskigubici iznosili oko 25.000 poginulih.

BITKA NA DRINI

Bitka na Drini ili Drinska bitka predstavlja niz borbi koje su vodile snageKraljevine Srbije, sa ciljem da zaustave drugi pokuaj Austrougarske da prodre uSrbiju, tokom 1914. godine. Posle tekih i krvavih rovovskih borbi, srpska vojska je bilaprimorana na povlaenje, usled manjka hrane, ratnog materijala, a pogotovoartiljerijske municije. Povlaenje srpske vojske, povuklo je sa sobom i egzodus lokalnogstanovnitva, koje se bojalo novih masakra od strane austrougarske vojske.Najkrvavije bitke bile su kod Guceva i na Mackovom kamenu.

KOLUBARSKA BITKA

Kolubarska bitka voena je u novembru i decembru 1914. godine na frontu odpreko 200 km. Okonana je uspenom protivofanzivom koju su izvele snage Prvearmije pod komandom generala ivojina Miia, protiv brojnije i bolje opremljeneaustrougarske vojske, u trenutku kada je ceo svet oekivao vesti o kapitulacijiKraljevine Srbije.

U trenutku kada su evropske telegrafske agencije oekivale vesti o slomu srpskevojske i kada je V austrougarska armija prireivala sveanu paradu u Beogradu,otpoela je velika protivofanziva celokupne srpske vojske. Nakon velike artiljerijskepripreme u 7:00 otpoinje napad. Austrougarske trupe su u potpunosti iznenaene, jersu smatrale da je srpska vojska nesposobna i za odbranu, a kamoli za protivudar, pasu bile primorane na povlaenje.

Najvei znaaj Kolubarske bitke ogleda se u tome to Austro-Ugarska nijeuspela da svojim snagama uniti Kraljevinu Srbiju, zbog ega su Centralne sile i tokom1915. godine primorane da se bore na tri fronta i to je jo bitnije Nemaka je bilaprimorana da poalje pomo u ljudstvu na Balkanski front, ime su oslabljene njenesnage na preostala dva fronta, a samim tim i njene anse da uspeno eliminie jedanod njih.

Bitka je imala znaaj i na globalnom planu. Silovita srpska pobeda odloila jeulazak u rat Bugarske, koja se spremala da ue u rat na strani Centralnih sila,raunajui da je Srbija poraena i da e bez borbe doi do teritorija oko kojih je protivKraljevine Srbije godinu dana ranije vodila Drugi balkanski rat. Srpska pobeda jedoprinela odluci Kraljevine Italije da ue u rat na strani Antante.

General ivojin Mii je zbog uspenog voenja operacije unapreen u invojvode, dok je njegov suparnik Oskar Poorek smenjen sa mestaglavnokomandujueg Balkanske vojske krajem 1914.godina, a na njegovo mesto jepostavljen nemaki feldmaral August fon Makenzen.

RATNE 1915-16.GODINA

Najvei ratni problemi tek su se nadvijali nad Srbijom i Crnom Gorom. Useptembru 1915. u Sremu i severoistonoj Bosni prikupljala se austrougarska 3. armija,u junom Banatu nemaka 11. armija, u zapadnoj Bugarskoj bugarska 1. armija ajunije od nje 2. armija. Svim ovim trupama - po nekim podacima 800.000 ljudisavremeno opremljenih - komandovao je nemaki generalfeldmaral August fonMekenzen. To je bila neposredna priprema za koncentrinu ofanzivu protiv Srbije uzuee elitnih jedinica tri drave a Mekenzen se pokazao u dotadanjem toku rata kaojedan od najsposobnijih nemakih komandanata.

Srbija je napadau mogla da suprostavi najvie 300.000 vojnika uz to velikimdelom starije ivotne dobi razvuenih na blizu 1.000 kilometara fronta i rasturenih narazne strane kako bi zaustavili napade sa severa, zapada i istoka. Srpske glavnesnage ovako su rasporeene: 1. armija prema Bosni, 2. armija prema Bugarskoj, 3.armija prema severu, glavni grad branile su trupe Odbrane Beograda iji je komandantbio Mihailo ivkovi. Vrhovna komanda nalazila se u Kragujevcu. Stanje srpske vojskeje bilo izuzetno nepovoljno, vladao je opti zamor, slaba ishrana, nedostatak ratnogmaterijala, a pristizala je zima.

Iako je stanje bilo zrelo za kapitulaciju, pojavila se ideja o kontraofanzivi koja jepoticala od vojvode ivojina Miia; na etiri sastanka (29. novembar - 1. decembar) saStepom Stepanoviem, Pavlom Juriiem turmom i M. ivkoviem, Mii je predlagaokontraofanzivu. Ideja nije prihvaena, te je preostalo da se postupi po nareenjuVrhovne komande.

Unitivi ili zakopavi teke i poljske topove, srpska vojska je krenula 3.decembra put Crne Gore i Albanije. Kretanje je bilo sporo po zaleenim putevima, adodatni problem su predstavljali napadi Albanaca koji nisu priznavali vlast Esad-paeToptanija, saveznika Srbije. 13. decembra glavnina srpske vojske je bila izmeuAndrijevice i Podgorice, a u periodu od 15. do 21. decembra je stigla u okolinu Skadra.Prema podacima srpske Vrhovne komande, na albansku obalu je stiglo oko 110.000vojnika i 2.350 oficira. Pretpostavlja se da je od poetka povlaenja ivot izgubilo oko72.000 ljudi. Ukupno je preko Albanije prelo oko 54.000, a preko Crne Gore oko90.000 ljudi.

MOJKOVACKA BITKA I KAPITULACIJA CRNE GORE

S malaksavanjem otporne snage srpske armije neprijateljskom pritisku je svevie bila izloena Crna Gora. Austrougarska 3. armija otpoela je 5. januara optinapad na crnogorsku vojsku. Iako u izuzetno tekom poloaju Crna Gora je bila svojenajsjajnije bitke. U sektoru Mojkovca austrougarske trupe su poele napad 5. januara a6. su prele u napad svim snagama pa su do kraja dana napravile vei prodor uodbrambrenim poloajima Sandake vojske. Divizijar serdar Janko Vukoti donosi naBoi 7. januara istorijsku odluku: ne povlaiti se, ne ekati neprijatelja ve napasti. Uzoru 7. januara napad je otpoeo Uskoki bataljon i odmah za njim Kolainska brigada.U borbi koja je trajala od zore do sumraka sandaka vojska ne samo to je odbacilaneprijatelja ve ga je tako potukla da mu je oduzela svaku ofanzivnu snagu. Timedostignutu granicu izmeu Berana i Andrijevice, u sektoru Mojkovca i na reci Tari dralisu sve do 18. januara kada im je nareeno da se predaju. Na Lovenskom frontu

situacija je stajala drugaije: viestruko nadmone (u ljudstvu 6:1) austrougarske trupeposle krvave borbe zauzele su Loven 11. januara. U celini uzev crnogorska vojska sepokazala dorasla iskuenjima to se ne moe rei i za organe vlasti. Odbijajui danaredi povlaenje vojske zajedno sa Srbijancima kralj je napustio zemlju 19. januara neostavivi nikakve instrukcije za dalji rad. Krnja vlada je odluila da obustavi otpor 20.januara.

POVLACENJE NA KRF

Posle vie od mesec dana tekih mareva, po loem vremenu, srpska vojska seokupila kod Skadra, Draa i Valone. Dolazak na albansku jadransku obalu nije znaio ikonaan spas. Na samoj obali veliki saveznici nisu bili organizovali zadovoljavajuiprihvat, a jedan saveznik (Italija) se ponaao kao neprijatelj. 28. decembar NikoliPaiu je uruena izjava italijanske vlade u kojoj je reeno da srpska vojska ne prelazireku kumbu da ne bi dola u sukob sa italijanskom vojskom. U korist Srba jeintervenisala ruska diplomatija; pred ruskim poslanikom u Rimu, italijanski ministarspoljnih poslova Sidnej Sonino se branio da je uinio sve to je mogao za spas srpskevojske to se nije kosilo sa ivotnim interesima Italije.

Nikola Pai je 15. januara 1916 uputio cirkular ruskom caru Nikolaju II traeipomo. On je stigao do cara Nikolaja 18. januara i istog dana je Nikolaj poslaotelegram kralju Velike Britanija i predsedniku Francuske, u kome je rekao da akosrpska vojska ne bude spasena, da e Rusija raskinuti savez sa njima. Intervencijaruskog cara je ubrzala savezniku pomo, a italijanska vlada je dozvolila Srbima dauu u Valonu.

28. januara francuska vlada je odluila da njena mornarica odloi sve drugetransporte dok iz Albanije ne bude izvuena srpska vojska. Od toga dana saveznikibrodovi su poeli ubrzano prevoenje. Do 15. februara prevezeno je na grko ostrvoKrf 135.000 ljudi i u Bizertu oko 10.000 ljudi. Prvo iskrcavanje na Krfu, 'Ostrvu spasa'kako su ga prozvali Srbi, bilo je u pristanitu u Guviji (Govino), est kilometara severnood grada Krfa. Do aprila se na Krfu prikupilo 151.828 vojnika i civila. Materijalnetrokove opremanja i izdravanja srpske vojske preuzele su Francuska i VelikaBritanija.

Prvi dani na Krfu su bili uasni za Srbe. Saveznici nisu imali dovoljno vremenada se pripreme za adekvatan prihvat tako velikog broja ljudi. Nije bilo dovoljno hrane,odee, ogreva i atorske opreme, pa su vojnici, izmueni od napornog mara, masovnoumirali. Ni vremenske prilike nisu bile naklonjene srpskim vojnicima jer je kianeprekidno padala danima. Premorena i izmuena vojska je pod vedrim nebom, bezatora i zaklona sedam dana teko podnosila ledenu kiu. Na ostrvu Vido su iskrcavaninajtei ranjenici i bolesnici i to su uglavnom bili najmlai koje je povlaenje najviepogodilo Od 23. januara do 23. marta 1916 umrlo je 4.847 ljudi. Malo ostrvo Vido kodKrfa, koje je bilo organizovano kao bolnica, je pretvoreno u "ostrvo smrti", a more okonjega u "plavu grobnicu". Bez mogunosti sahrane, oko 5.400 umrlih je sputeno umore. Iz pijeteta i potovanja prema umrlim srpskim junacima, grki ribari narednih 50godina nisu izlovljavali ribu u tom podruju.

Na ovom putu srpski narod je doiveo jedan od najveih egzodusa u svojojistoriji. U zvaninom izvetaju ministra vojnog generala Boidara Terzia, predsednikuvlade Nikoli Paiu pie da je nestalo, umrlo, poginulo ili zarobljeno 243.877 ljudi.

Srpska vojska se oporavila i reorganizovala do aprila i takva je prevezena naSolunski front gde je dobila svoj sektor i igrala vanu ulogu u njegovom probijanju dvegodine kasnije.

PROBOJ SOLUNSKOG FRONTA

U jesen 1918. godine, uporedo sa ofanzivom saveznikih snaga na zapadupripremana je i velika ofanziva na Solunskom frontu.

Komandant saveznickih snaga je traio od srpske Vrhovne Komande da proirifront svoje vojske, ali Naelnik taba srpske Vrhovne Komande, general Petar Bojovi,nije se sloio sa tim i traio je, naprotiv, da se srpski front jo vie skrati. Kao rezultatovih nesuglasica dolo je do promena - na mesto generala Gijoma, doao je generalFrane DEpere, a na mesto generala Bojovia doao je vojvoda Mii, iju je Prvuarmiju primio general Bojovi. Vrhovnu komandu nad celom saveznikom vojskomimao je francuski general Frane d Epere, a nad srpskom, pored prestolonaslednikaAleksandra i vojvoda ivojin Mii.

U zoru 15. septembra 1918. general Frane de Epere nareuje da se krene uproboj Solunskog fronta, u kome je srpska vojska odigrala glavnu ulogu i koji se ubrajameu najuspenije operacije Prvog svetskog rata. U 5.30 asova, posle snaneartiljerijske pripreme, divizije prvog ealona Druge armije krenule su u napad.

Srbi su napredovali brzo i nezaustavljivo. Posle nedelju dana Srbi prelazeVardar ime je Solunski front bio probijen. Trupe ivojina Miia oslobaaju Ni,Leskovac i Pirot. Trupe Petra Bojovia napreduju brzo i oslobodili su Beograd. Poslemesec dana Bugarska je kapitulirala. 6.200 Bugarskih vojnika radosno odlazi uzarobljenitvo. Car Vilhelm je ogoren na njih, rekao je. "6000 Srpskih vojnika odluujurat, SRAMOTA"!

PRVI SVETSKI RAT

Prvi svetski rat je najvei oruani sukob u dotadanjoj istoriji oveanstva. Zato je svedo Drugog svetskog rata nazivan Veliki rat. Trajao je vie od etiri godine i u njemu jeuestvovalo 36 drava sa oko 1,5 milijardom ljudi (tri etvrtine ondanje svetskepopulacije). Oko 70 miliona ljudi bilo je pod orujem. Poginulih je bilo izmeu 10 i 21milion, a ranjenih jo vie.

Uzroci i povod za poetak svetskog sukobaPovod za Prvi svetski rat bio je Sarajevski atentat ali su uzroci bili mnogo dublji.Krajem XIX i poetkom XX veka postojala su dva velika vojno-politika saveza Centralne sile i Antanta. Centralne sile Austro-Ugarska i, pre svega, Nemaka suteile novoj podeli sveta (pre svega kolonija) zbog ega su dole u sukob sa starimkolonijalnim silama, naroito sa Engleskom i Francuskom. Vremenom, odnosi izmeublokova su se zaotrili to je dovelo do tzv. politike hladnog rata, a to je znailo stalnutrku u naoruavanju, este krize i sporove meu suprodtavljenim blokovima, izbijanjebrojnih lokalnih ratova, pijunske afere, itd.

Rat je lako mogao poeti i pre 1914. jer je postojalo vie politikih kriza i lokalnihratova koje su mogle da poslue kao povod za poetak svetskog sukoba Prvamarokanska kriza 1905-6, Druga marokanska kriza 1911, Aneksiona kriza 1908, itd.Do rata tada ipak nije dolo jer vojne pripreme lanica Antante nisu bile okonane.Zato su one uspeno odlagale svetski sukob sve do 1914. Nemaka i Austro-Ugarskasu nametnule svetu rat 1914. godine, znajui da su u tom trenutku vojnikinajspremnije i da e je u roku od nekoliko godina njeni suparnici u snazi oruane siledostii, moda ak i nadjaati.

Zaraeni blokoviPrvi svetski rat je bio sukob dva imperijalistika bloka (Centralne sile i Antanta). I zajedan i za drugi blok ovo je rat osvajakog karaktera. Centralne sile su nastojale dakroz ovaj rat izvre novu podelu sveta, a sile Antante da odbrane steene pozicije(prvenstveno kolonije) i da ih jo vie proire. Za neke manje evropske drave, laniceAntantinog bloka, ovo je odbrambeni rat, dakle rat pravednog karaktera za Belgiju,Srbiju, Crnu Goru itd.

Glavni ratni ciljevi Centralnih silaNemaka je planirala da ratom nasilno oduzme kolonije od Francuske, Engleske iBelgije, a od Rusije Poljsku, Ukrajinu, Belorusiju i Pribaltik i tako uspostavi svojudominaciju u svetu, dok je njena bliska saveznica Austro-Ugarska planirala da poraziSrbiju i nametne svoj dominantan poloaj na celom Balkanskom poluostrvu.

Glavni ratni ciljevi sila AntanteVelika Britanija je planirala da ratom oduzme nemake kolonije u Africi i Aziji i turskeposede na Bliskom istoku (Palestinu, Irak i druge). Francuska je teila da uestvuje upodeli nemakih kolonija u Africi, da povrati svoje pokrajine Alzas i Lorenu (izgubljeneu Francusko-pruskom ratu 1870-1871) i da oduzme bogatu Sarsku oblast odNemake. Rusija je planirala da ratom zauzme pokrajne Galiciju i Bukovinu koje subile u sastavu Austro-Ugarske, da uspostavi svoj dominantan poloaj na Balkanu i daoduzme od Turske vane moreuze Bosfor i Dardanele i jo neke teritorije na Kavkazu.Japan je planirao da zauzme nemake dalekoistone kolonije i uspostavi svoju

dominaciju nad celim Dalekim istokom. Italija je planirala da zauzme pokrajnu Tirolkoja je bila u sastavu Austro-Ugarske i jo neke manje slovenake i hrvatske teritorije.

HronologijaSarajevski atentat, izvren 28. juna 1914., shvaen je i u Beu i u Berlinu kao dobarpovod za otpoinjanje ve dugo nameravanog rata. Austro-Ugarska to koristi kaopovod za objavu rata Srbiji 28. jula 1914. Na to su Rusija i Francuska otpoelemobilizaciju jer nisu htele da dozvole poremeaj ravnotee snaga na svoju tetu.Nemaka to koristi kao povod za objavu rata Rusiji 1. avgusta i Francuskoj 3.avgusta 1914. godine. Turska je zvanino objavila neutralnost, ali je ve 2. avgusta1914. potpisala tajni sporazum sa Centralnim silama i u novembru 1914. zapoela ratprotiv Rusije na Kavkazu. Nemaki napad na Belgiju 3. avgusta 1914. iskoristila jeVelika Britanija za objavu rata Nemakoj 4. avgusta 1914.Najvei rat u dotadanjoj ljudskoj istoriji je tako mogao da pone, mada niko odnjegovih aktera u poetku nije to slutio.

Tokom rata i Centralne sile i sile Antante su nastojali da za sebe pridobiju to viesaveznika, obeavajui im delove teritorija drava uglavnom iz suprotnog tabora tajimugovorima kao nagrada za uee u ratu. Tako su Antantinom bloku pristupili:

Japan 23. avgusta 1914. japanska vojska ubrzo potom zauzima sve nemakedalekoistone kolonije na Pacifiku i u KiniItalija 26. jula1915. posle potpisivanja tajnog ugovora u Londonu,Rumunija 28. avgusta 1916. jer su joj saveznici obeali Erdelj, Bukovinu i BanatSAD 6. aprila 1917. posle nemake objave neogranienog podmornikog rataGrka juna 1917 .Kina 14. avgusta 1917 .Latino-amerike drave Brazil, Bolivija, Peru, Urugvaj, Kuba i mnoge druge.Bloku Centralnih sila prikljuila se, pored Turske, i Bugarska 11. oktobra 1915. potojoj je nemaki blok obeao Makedoniju i istone delove Srbije.

Planovi i strategijeNemci su, prema ranije stvorenom planu, tzv. lifenov plan (nazvan po svom tvorcunemakom generalu-feldmaralu Alfredu fon lifenu, koji je kasnije neto izmeniogeneral Helmut fon Moltke Mlai) planirali rat na dva fronta. Plan je predviao najpreofanzivu i jaku koncentraciju nemakih snaga na Zapadnom frontu (78 divizija), adefanzivu i slabu koncentraciju na Istonom frontu (9 divizija). Upadom kroz Belgiju isevernu Francusku trebalo je za 6 do 8 nedelja unititi francusku vojsku, zauzeti Parizi tako diktirati uslove mira Francuzima. Posle toga sve nemake snage trebale su uisto tako munjevitom pohodu poraziti Rusiju na istoku i prisiliti je na mir.Brzom intervencijom ruske vojske 1914. onemoguen je uspeh ovog nemakog planai omoguena je pobeda francuske vojske na Marni poetkom septembra 1914, ime jesruena nemaka koncepcija i taktika voenja munjevitog rata i brze i lake pobede.

Najznaajniji frontoviTokom rata najznaajniji frontovi (ratita) bili su:Zapadni front na kojem je nemaka vojska ratovala protiv francuske, britanske ibelgijske vojske, od 1917. i amerikeIstoni front gde su ratovali nemaka i austro-ugarska vojska protiv Rusa.Znaajni frontovi u Evropi bili su jo i:

Italijanski front koji je nastao ulaskom Italije u rat 1915. i tu su se Italijani borili protivaustro-ugarske vojske iBalkanski front (od 1915. Solunski front) gde je Austro-Ugarska (od 1915. zajednosa Bugarskom) ratovala protiv Srbije i njenih saveznika.

Sa ulaskom Turske u rat nastali su iKavkaski front gde su se Rusi borili protiv TurakaMesopotamski front u Irakufront na Galipolju i Dardanelimafront u Palestini i Siriji tu su zapadni saveznici ratovali protiv Turske.Borbe su boene i u Africi, Aziji, na kopnu, kao i na moru.

Strateke osobenosti Prvog svetskog rataZa Prvi svetski rat, posebno za borbe na Zapadnom frontu, bilo je karakteristinopoziciono, rovovsko ratovanje pozicioni rat je oblik voenja rata koji nastaje kadnijedna od zaraenih strana ne moe da ostvari strategijsku ofanzivu, usled egadolazi do zastoja u voenju manevarskih operacija; frontovi se tada stabilizuju, aborbena dejstva ograniavaju se na lokalna iznurivanja i troenje neprijateljskih snaga(suprotno pozicionom ratovanju je manevarsko ili pokretno ratovanje, karakteristinoza Drugi svetski rat). Tokom itavog rata na zapadu je ustanovljena linija od Severnogmora do vajcarske koja se nije bitno pomerala i pored ogromnoih gubitaka na obezaraene strane.

Rovovskom ratovanju predhodila je taktika munjevitog rata, sve do nemakog porazana Marni kada se front postepeno stabilizuje.

Front je sa obe strane bio utvren dubokim rovovima opasanih bodljikavom icom.Vojnici su, sem kratnih odsustava, sve vreme boravili u sklonitima i rovovima, koji suposle kie bili puni vode i blata.

Bitke na frontovima imale su uglavnom isti tok: poinjale su artiljerijskom pripremomkoja je esto trajala nekoliko sati, a nekad i nekoliko dana. Granate su svojomrazornom moi potpuno menjale prirodnu okolinu. Predeli su ostajali bez drvea,sasvim izrovani kraterima od eksplozija. Posle artiljerijske pripreme u juri je kretalapeadija, koja je obino bila brzo zaustavljena mitraljeskom vatrom. Za nekolikostotina metara ili nekoliko kilometara napredovanja ginulo je esto na desetine hiljadavojnika.

Rovovi na Istonom frontu uglavnom nisu bili tako dobro utvreni kao na Zapadnom,pa zato za Istoni front nije bilo toliko karakteristino poziciono ratovanje.

Za Prvi svetski rat je karakteristino i stalno usavravanje i razvijanje novih borbenihsredstava, te je u toku rata prvi put masovno upotrebljeno hemijsko oruje (bojniotrovi) i krajem rata i tenkovi kao potpuno novo borbeno sredstvo!

HRONOLOGIJA DOGADJAJA NA SRPSKOM FRONTU OD 1915.GODINE

- Austro-Ugarska, Nemaka i Bugarska napadaju Srbiju krajem 1915. god. i okupirajuje.- Srpska vojska je posle otpora prinuena na povlaenje- Bugarska spreava povlaenje preko Makedonije- Srpska vojska se povlai preko Albanije do Jadranskog mora

- Saveznici prebacuju vojsku na ostrvo Krf (Grka) i u Bizertu (Tunis)- Srpski vojnici se sahranjuju u more kraj malog ostrva Vido pored Krfa (plavagrobnica)- Srpska vojska se oporavlja na Krfu- Krajem 1916. god vojska se prebacuje na solunski front- Bitke na Solunskom frontu vode se od 1916-1918 god- U borbama uestvuje i saveznika vojska- Poznata bitka na Kajmakalanu, septembra 1916. god.- Solunski front je probijen 1918. god- Srbija i Crna Gora su osloboene krajem 1918 god- 45 dana posle proboja fronta srpska vojska stie u Beograd- Austro-Ugarska i Nemaka su poloile oruje- Zejtinilik u Solunu (Grka) je vojno groblje gde su sahranjeni srpski vojnici-heroji(7441 vojnik)-U Beogradu je stvorena prva nezavisna drzava juznih Slovena - KraljevinaSrba,Hrvata i Slovenaca (SHS) 1918.godine

Najznaajnije bitke1914.Istoni front:Istono-pruska ofanzivaBitka kod TanenbergaPrva bitka kod Mazurskih jezeraVaravsko-ivangorodska operacijaGalicijska operacijaopsada Pemisla

Zapadni front:Bitka kod Sent-KantenaBitka kod GizaBitka na Marni (prva)

Balkanski front: Cerska bitka, Bitka na Drini, Kolubarska bitka

1915.Istoni front:Karpatska operacijaBitka kod BolimuvaBitka kod Gorlica

Zapadni front: Bitka kod IpraGalipoljski front: Galipoljsko-dardanelska operacijaBalkanski front: Trea austrijska ofanziva na Srbiju

1916.Bitka na SomiBitka kod Verdena

POSLEDICE PRVOG SVETSKOG RATA

Nijedan rat pre toga nije tako dramatino promenio mapu Evrope; nestala su etiri carstva:Nemako, Austro-ugarsko, Otomansko i Rusko. etiri dinastije: Hoencolerni, Habzburzi,Romanovi i Otomani, sa svojom aristokratijom su takoe pale nakon rata. Belgija i Srbija subile teko razruene, dok je Francuska imala 1,4 miliona mrtvih vojnika. Nemaka i Rusijasu takoe pretrpele velike gubitke. Rat je imao i duboke ekonomske posledice. Kaododatak na to, velika epidemija gripa, koje poela u poslednjim mesecima rata, je ubila namilione ljudi u Evropi i proirila se irom sveta. Epidemija panskogr gripa je ubila oko 50miliona ljudi u svetu.

MIROVNI UGOVOR I NOVONASTALE DRZAVESaveznici su nakon rata nametnuli Centralnim silama niz mirovnih ugovora. Versajskimmirom iz 1919, koji je Nemaka potpisala nakon to je bila u blokadi, je okonao rat. Mir jeoznaio Nemaku odgovornom za rat i zahtevao je od Nemake da plati ogromnu ratnuodtetu i preda svoje kolonije pobednicima. U nemogunosti da isplati odtetu (to je bilaposledica teritorijalnih gubitaka i posleratne recesije)[109] Nemaka je uzimala zajmove odSjedinjenih Drava, sve dok plaanje odtete nije okonano 1931. Versajski mir je izazvaoveliko ogorenje u Nemakoj, koji su nemaki nacionalisti, a posebno nacisti, iskoriavali uteoriji zavere nazvanoj Legenda o ubodu u lea. Takoe je doprineo ekonomskoj propastiVajmarske republike izazvavi nekontrolisanu inflaciju tokom 1920ih.Mirom iz Sevra iz 1920. predvieno je da se Otomansko carstvo podeli. Meutim, sultannikada nije usvojio mir iz Sevra, a Turski republikanski pokret ga je odbacio. Ovo je dovelodo Turskog rata za nezavisnost i konano, do mira iz Lozane 1923. Austro-Ugarska jetakoe bila podeljena, uglavnom po etnikim linijama, mirovnim sporazumima iz Senermena i Trijanona.

Poljska je ponovo uspostavila kao nezavisna drava, nakon vie od jednog veka, dok suKraljevina Jugoslavija i ehoslovaka bile nove drave. Rusije je postala Sovjetski Savez iizgubila je Finsku, Estoniju, Litvaniju i Letoniju, koje su postale nezavisne drave.Otomansko carstvo je uskoro zamenila Turska i nekoliko drugih drava na Bliskom Istoku.

U Britanskoj imperiji, rat je oslobodio nove oblike nacionalizma. Bitka na Galipolju je uAustraliji i Novom Zelandu postala poznata kao vatreno krtenje. Ovo je bio prvi veliki ratu kom su novouspostavljene drave borile. Nakon bitke kod izboine Vimi, u kojoj su sekanadske divizije po prvi put borile kao jedinstven korpus, Kanaani su poeli da nazivajusebe nacijom izlivenom iz vatre. Poto su uspeli na istom bojitu na kom su matinedrave prethodno posrtale, ovo je bio prvi put da su Kanaani dobili potovanje za svojeuspehe. Nakon to je u rat ula kao Dominion Britanske imperije, Kanada je iz rata izalakao nezavisna drava.[110] Dok je ostale dominione predstavljalo Ujedinjeno Kraljevstvo,Kanada je bila samostalni pregovara i potpisnik Versajskog mira.

NOVINE U NACINU RATOVANJA

Tokom Prvog svetskog rata dominirala je rovovska borba u kojoj je za svaki osvojeni pedaljzemlje ginuo veliki broj vojnika. Neke od najkrvavijih bitaka u istoriji odigrale su se tokomPrvog svetskog rata. Neke od tih bitaka su Bitka na Ipru, Prva bitka na Marni, Bitka kodKambrija, Bitka na Somi, Bitka za Verden i Bitka za Galipolje. Najvei broj gubitaka tokomrata moe se pripisati dejstvu protivnike artiljerije. Veliki broj rana u predelu glave,prouzrokovanih rapnelima od eksplozije artiljerijskih granata bio je povod za sve zaraene

strane da pristupe razvoju modernih elinih lemova. Prvo je to uinila Francuska 1915. sasvojim modelom Edrijanovog lema. Britanci su ubrzo razvili tzv. Brodijev lem koji sutokom rata, osim britanskih nosili i ameriki vojnici. 1916. Nemci su opremili svoju vojskutzv. talhelmom, elinim lemom koji je, uz manje modifikacije ostao u upotrebi sve dodanas.

Iako su zabranjeni Hakom konvencijom iz 1907. tokom Prvog svetskog rata korieni subojni otrovi i vrena su vazduna bombardovanja civilnih ciljeva, oba sa relativno malomefikasnou[94] iako je njihov uticaj na javno mnjenje bio daleko znaajniji.[95]

Rasprostranjena upotreba bojnih otrova bila je jedna od glavnih karakteristika Prvogsvetskog rata. Bojni otrovi koji su korieni bili su hlorin, senf gas i fozgen. Uprkosmasovnoj upotrebi, relativno mali procenat ukupnih gubitaka na obe strane moe sepripisati dejstvu bojnih otrova. Nedugo nakon poetka hemijskog rata, vojnici na frontuopremljeni su prvim primitivnim modelima gas maski koje su znaajno usavrene do krajarata.

Najmonija kopnena orua bili su elezniki topovi koji su teili i po vie stotina tona.Nemaki elezniki topovi esto su nazivani imenom "Debela Berta" iako prvobitni orue saovim imenom nije bilo elezniki top. Najpoznatiji nemaki top tokom Prvog svetskog ratabio je tzv. Pariski top koji je konstruisan kako bi sa razdaljine od preko 100 kmbombardovao francusku prestonicu Pariz iako su njegove grante bile relativno lake i teilesu 94 kg. Saveznici su takoe imali eleznike topove, ali su oni po kvalitetu i efikasnostibili daleko iza nemakih.

Prva borbena upotreba vazduhoplovstva odigrala se 23. oktobra 1911 tokom Italijansko-turskog rata kada su italijanski vazduhoplovi izvrili prvo vazduno izvianje. Ve sledeegodine italijanski vazduhoplovi izvrili su i prvo bombardovanje neprijateljskih trupa kao ifotografisanje pokreta neprijateljskih jedinica. 1914. godine postalo je oigledno da evazduhoplovstvo imati znaajnu ulogu u buduim sukobima. Prvi ratni vazduhoplovikorieni su za vazduno izvianje i blisku podrku trupama na zemlji. Kako bi sesuprotstavile pretnji iz vazduha armije irom sveta poele su da se naoruavajuprotivavionskim topovima, a usledio je i razvoj lovake avijacije. Ubrzo zatim Nemaka iBritanija su razvile prve strateke bombardere ali je Nemaka za zadatke bombardovanja,pored bombardera koristila i cepeline.

Pred kraj rata 1918. prvi put je upotrebljen nosa aviona i to u akciji u kojoj su britanskiavioni Sopovit Kemel, koji su poleteli sa nosaa aviona HMS Fjurijus bombardovali hangareza smetaj nemakih cepelina u blizini Tonderna.

Oklopni automobiliNemake podmornice stupile su u akciju odmah po izbijanju sukoba.Pridravajui se naizmenino pravila ogranienog i neogranienog podmornikog rata,Nemaka carska mornarica upotrebila je podmornice u cilju presecanja pomorskih linijasnabdevanja od kojih je zavisila sposobnost Britanije za dalje voenje rata. Veliki brojpotpljenih brodova i prividna nepovredivost nemakih podmornica dovele su u drugojpolovini rata do razvoja sredstava za protivpodmorniku borbu kao to su dubinske bombe,hidrofon, podmornice za lov na naprijateljske podmornice. U cilju poveanja operativnogradijusa dejstva svojih podmornica nemaki inenjeri predloili su 1916. izgradnju velikihpodmornica za snabdevanje. Ovaj predlog bie zaboravljen u meuratnom periodu da biopet dobio na znaaju po izbijanju Drugog svetskog rata.

1917.

20. . 1917. . 16 , 7 , . , . . .

8. 1917. . (23. ) . . . , . 12. . , (), . , 250 , . 14. . 14. 15. . , , . 4 . , .

. 1917. . , . . . . , ( ) , .

7. (25. ) . . . , , . - . . , . .

, . , . . , , , .

1918. . . 800.000 3 .

3. 1918. . -, .

1919. . . . 200km . 14. . , . 1919/20 . 1920.. . , . 1921. . . 1922. . , 2 .

DRUSTVO NARODADrutvo naroda (ili: Liga naroda) je bila meunarodna organizacija osnovana posleVersajske mirovne konferencije 1919. Ciljevi Drutva naroda su bili razoruanje;spreavanje rata preko kolektivne bezbednosti; reavanjem razmirica izmeu zemaljaputem pregovarake diplomatije; i poboljanje globalnog blagostanja. Diplomatskafilozofija iza Drutva predstavlja fundamentalnu promenu miljenja za predhodnih stogodina. Stara filozofija, nastala na Bekom kongresu (1815), je posmatrala Evropu kaopromenljivu mapu saveza izmeu nacija, stvarajui ravnoteu snaga odravanjem jakiharmija i tajnih sporazuma. Prema novoj filozofiji, Drutvo naroda je predstavljalo vladunad vladama, ija je uloga bila reavanje razmirica izmeu pojedinanih nacija naotvorenim zakonitim raspravama. Podsticaj za osnivanje Drutva je potekao odpredsednika SAD Vudrou Vilsona, mada Sjedinjene Drave nikada nisu pristupileDrutvu naroda zbog zabrane amerikog kongresa da postane lan Drutva: smatrali suda se Amerika ve i previe uplie u evropska pitanja, i nisu eleli vie da uestvuju uevropskim meunarodnim razmiricama. Ovakvo miljenje je bilo iroko raireno meustanovnitvom Sjedinjenih Drava, uprkos otroumne elje Vudrou Vilsona da Amerikapostane lan Drutva naroda.

Drutvu naroda su nedostajale sopstvene oruane snage i stoga su zavisile od VelikihSila da primenjuju njegove rezolucije, ekonomske sankcije koje je Drutvo odredilo, ili daopskrbljuju armiju, kada je to potrebno, za potrebe Drutva naroda. Meutim, esto subili nevoljni da se povinuiju volji Drutva.

-, ( . Nationalsozialismus), (- , . Nationalsozialistische DeutscheArbeiterpartei NSDAP) . 1933 1945, , .

, (), - . , -, , ,, -. , 1933.., , , .

, . , ,

( ) . , .

. (fascio) . , . : / , / /, / . , . . / "" "",/ ""/.

(. Benito Amilcare Andrea Mussolini) 1922. 1943. , . (. dux; . il duce - ).

1919, Fasci di Combattimento. ( fasces), . , . , . . . . 1919. , 1921. . . . , . . , , . 1922, , , 60.000 . ( ) III (28. 1922), . , , .

, . . , 19.. , , ( ) . 1917. . , .

. .

(. ) (18. 1878. 5. 1953) -. 1922. . , , , , 1936. 1939. .

1953. . . - .

( 19411945) - 1953. .

. 1956. .

. 7. 1914. " " . 1915. " " . .

, ,, , , , . , , , . . 20. 1915. . , , , , (" ").

20. 1918. . , , .

. () , () () () . 33 , , . . .

, 1925. . . .

28. 1921. . . , , , .

(). 1919. . . "" () .

. , , . . . : ,, , , . 6. 1929. , , , , . , . , ., , . 3. , , 33 9 . ., , ( , ).

() () ( ) () () () ( ) () ()

( ) . . . . 1931. .

, , " " (, ) " " (, , ).

, , . I , 9. 1934. , , , , 16 20 ., , , ( ), ,

, . , ( ) . , , , .

II, , , . 1935. , . , . , , , .

, . , , , . . 1938. . 1939. , . - 26. 1939. . , . . .

, 19. , . , , . , , .

, 19., , , - a , . , .

, , .

, , , .

, 1929. . , , , ( ).

1936. , . . 1937. , . - - 1938. , . . , . - . , .

, , 30. 1938. . , . - , ., , , . , .

. - . . - 25. 1939. , . -, 1. 1939. , .

1939. , . - , ( ), . 17. , . , , . - . .

1940. 9. 10. , , . . . , . . 3.000 . , , .

. , 28. .

4. . 5. . , , , .10. , , . , . , . 18. . . , ( ).

. () (), ( ). . ,, . - , - .

1940. , , , . , (, ) . .

, , . 28. , - , , , , . ,

. , .

1941. 1940. ., , , . - 1941., , . , 27. ,- . , 6. . 17. . - 20. , , . 20. , .

. . -.

. , , .

22. , . , , . . , . , , , , . , . - - , .

, , - . , .

7. 1941. . 1940- . 20. , , . .

29 , 5 , 50 . 3.300 , , 200 . : ( ) . , , .

1942. , 1941. . , - , , . , , .

, , . () 19. 6. . , 1. 1943. , . , . , , , .

. , , . . , , , 23. . . . , 2. . , . , 1943. , .

1943. 6. , 17. -. , . , , . , . 14. , .

, , . , . - , .

, V .

, . 5. , , . . , -34 .

, , , , . , .

. , .

, 10. , . , , , . , 21. , .

8. , . , , , . . , , . .

1944. ,

. 1943. .

6. - - . , . , . , . .

. . . 24. .

. 1944. , , 900 . . , . , . . . . , -. . . , . .

1944. , , . , , 2 . ,

. , . , , . . , . , , , , , . 25. 1945. , . (30.), 2. . 7. , 8. ( 9.). , , , .

1945. . -29 . 300.000. . , . .6. . , -. . 9. . , 15. . 2. 1945. , .

. 55 , 10 % , . , . .

. . , , , , . , - 1954. . , . . 1955. .

, , 1947. , , . . 1954. . . , - . , , , - .

, . ( ), , . , . 6 .

-

- , -.

, , 7. 1914. . - 1915. .

- 1917. 1918. . , , , . , 25. . I , I 1. 1918. , .

, , , . , . , , , . , , , . , .

20. 1918. . 28. 1921, . , I . , , . , 21. 1921. , . , 33 , .

1928, , , . , , .

20. 1928. , , , , .

, , . 1., , 1. . 8. 1928. .

6. 1929. , , , , . , . , . , , . 3. , 33 9 .

1929., , : , (1929. - 1941.) , (1939. - 1941.) , (1929. - 1939.) , (1929. - 1939.) , (1929. - 1941.) , (1929. - 1941.) , (1929. - 1941.) , (1929. - 1941.) , (1929. - 1941.) , (1929. - 1941.) ,

, 1920. 1934. .

1920. 1921.

. .

1924. , . 9. 1934, . , .

. () , . , - .1929. - () , . 1929. , . . 1932. . , . .

1934. , , - . . . . , . . , . , -, , . 15 , : , . , .

I , 9. 1934. , , , , 16 20 .

, , , ( ),

, , .

, , ( ) . , , , .

, , , . .

1934, , . - , 16. 1935. , , . , 24. 1935. , . .

, , . , . , 19. 1935. . , , . " - , , , ."

, . . . , , . , . . . , , .

1938. , - . . , . , " " , .

, 1939, . , , , . , , 26. 1939, , . . , , , . , , . , , ,, . , , , , , , , . , . , . , , .

( ) , (,,) 25. 1941, . , 27. , . 18- II , , defacto , . , , , . , 6. . , , .

. . 25. 1941. . . . 20. . 25. .

. 27. 1941. . 26. 27. . , , , II . 27. 1941. . . , .

. . 5. 6. 1941. . , , , , . 6. .

. , . . , , . . 8. 600. . . 10. . , .

- , , . 8. 12. . 13. . . . ,

13. , .

, 18. . . , . , . , , , , . , .

(10. ) (), . . , . .

. . . . , . : . , .

() . ( ) 1941. .

, , , ( ) . 4. 1941. . - , , .

, 4. 1941, - . 7. 1941, . .

1941, . 1941, , .

21. 1941, - .1942, () (), .

1941. . .

P , " ". , , . , .

, . . .

1941, . . . . .

1941. 1943, . 1942. . , . 100.000 .

, : , , .

1941, , . : 100

50 . , , , .

, ., 1941. .

, , . , , . , . , . .

, ( ). , .

, . , . , 1941. 11. 1941, .

1941. . , - , . .

31. 1941. . . , . , , 93 , , . .

. , , , 1941. . , . , , . 73 , y , .

, 1941. , , , .

1942. 3. 1942. , .

1942. , , . 20. I , . .

. 11.000 , , 20.000 , 2000 , 5 .

3.000 , 60.000 .

, 3. , . . , . , "".

, . , .

68000 . 33 398 .

4. 1942. . a 1943. () () . (), , 1943. . , 50.000 km.

, . , 1942. , , . - ( 1 2) . ( 1943.).

1943. . (.Fall Wei), . , I II.

- . ( ) . .

, . , , ' ' . (. Fall Wei) ' '.

I 20. 15. 1943. , , . , , . , , , , . . .

,, .

( ) (. Schwarz, ) 1943. , .

. . 5. 14. 1943. -, 15. , -- 15. 1943. .

, , . , , . .

, , . , .

, . , . .

.

. , , .

KRAH RAVNOGORSKOG POKRETA

Tokom avgusta 1943. Nemci su zbog povlaenja Italije iz rata kompletnoreorganizovali svoje snage i svoju politiku na Balkanu. 24. avgusta 1943. od stranenemakog Ministarstva spoljnih poslova imenovan je Herman Nojbaher na mestoopunomoenika za Balkan.U meuvremenu JVUO je reorganizovao i ojaao svoje snage na teritoriji Srbije.Nojbaher je pokazao razumevanje za Mihailovievu koncepciju diskretne saradnje,pa su poev od 19. novembra 1943. vaniji komandanti JVUO tokom nekolikosledeih nedelja potpisali sline sporazume. Na taj nain su odsudnu bitku zaBalkan praktino sve formacije JVUO doekale u poloaju bilo saradnika, bilointegralnog dela okupatorskih snaga.Saveznici su na raznim nivoima i iz raznih izvora (presretanje radio-saobraaja,okupatorska tampa, brojne saveznike vojne misije pri JVUO i NOVJ) bili detaljnoobaveteni o saradnji JVUO sa okupatorom. To je dovelo do zategnutosti izmeusaveznika i Mihailovieve komande i do odluke o potpunom prekidu odnosa udecembru 1943.Zapadni saveznici su u poetku podravali etnike jer su oni bilibolji izbor po njih od potencijalno pro-sovjetskih komunistikih partizana. Saveznicisu planirali invaziju na Balkansko poluostrvo i zato su jugoslovenski pokreti otporabili strateki vani, pa je postojala potreba da se donese odluka koju od dve stranepodrati. Brojne misije su slane na Balkan da utvrde injenice na terenu. Umeuvremenu su Saveznici prekinuli planiranje invazije na Balkansko poluostrvo ikonano prekinuli svoju podrku etnicima, zbog njihove saradnje sa silamaOsovine, a umesto toga su podrali partizane. NaTeheranskoj konferenciji 1943. i Jaltskoj konferenciji 1945. Staljin i Vinston eril suodluili da zajedniki podele svoj uticaj u Jugoslaviji.16. juna 1944. na ostrvu Visu je potpisan sporazum Tito-ubai izmeu partizana ikraljevske vlade. Partizani su bili priznati od strane kraljevske vlade za regularnujugoslovensku armiju. Dokument je pozivao sve Slovence, Hrvate i Srbe da sepridrue partizanima, to su Mihailovi i mnogi etnici odbili. 29. avgusta kralj PetarII Karaorevi je smenio generala Mihailovia sa mesta naelnika tabaJugoslovenske vojske u otadbini i 12. septembra imenovao Tita na njegovo mesto.Do kraja rata, etnici su jo uvek bili vani zbog svoje brojnosti. Neki su se povuklisa nemakim snagama na sever da bi se predali britansko-amerikim snagama;Mihailovi i nekolicina njegovih sledbenika su pokuali da se probiju do Ravne gore,ali su ih zarobili Titovi partizani. Marta 1946, Mihailovi je doveden u Beograd, gdemu je sueno i pogubljen je u julu po osnovu optube za izdaju.

1943-44.

1943. , , . -, ., 29. 1943. - , II , , , .