Veka Priručnik za postavljanje prozora

ODBOR ZA UTVRĐIVANJE KVALITETA PVC PROZORA I VRATA

PRIRUČNIK ZAPOSTAVLJANJE

www.gkfp.de

PVCPROZORAI VRATA

PRIRUČNIK ZA POSTAVLJANJE

Odbor za utvrđivanje kvaliteta PVC prozora i vrata

Am Hofgarten 1-2 • D-53113 Bonn • Germany

Phone +49 0228 7667654/55Fax +49 0228 7667650e – mail [email protected]

web www.GKFP.de www.kunststoff-fenstersysteme.de www.QKE-BONN.de

Stand des Inhalts: 2004Stand der Übersetzung: 2010

PVC PROZORA I VRATA

G Ü T E G E M E I N S C H A F T K U N S T S T O F F - F E N S T E R S Y S T E M E

I M Q U A L I T Ä T S V E R B A N D K U N S T S T O F F E R Z E U G N I S S E E . V . 1

1.PREDGOVOR

Za postavljanje prozora prilikom gradnje pos-toji vrlo malo konkretnih pravilnika, ali postoji mnoštvo propisa, odredbi, smernica i priručnih izdanja vezanih za građevinu, uštedu energije itd. Zakon insistira na što boljoj toplotnoj i zvučnoj zaštiti, zbog čega je npr. u Nemačkoj obavezna „zaptivena“ gradnja , kao i izbega-vanje hladnih mostova pri izradi priključnih spojeva, itd.Za ugradnju prozora i vrata u spoljni zid zgrade potrebne su stoga nove tehnike, veća preciznost, kao i poštovanje zahteva građevinske fizike. Visoki troškovi zabeleženi pri rekonstrukciji „nezaptivenih“ stam-benih zgrada, ukazuju na to koliko je važno poštovanje zakona fizike pri ugradnji prozora u kostur zgrade. Zahtevi za uštedom energije, kao i toplotnom i zvučnom zaštitom konstantno nameću nove načine gradnje kako bi se preostali otvori u kosturu zgrade zadihtovali, a da se pri tome ne ugroze osnovne funkcije prozora, pogled i otvaranje. Generacijama stečena iskustva i znanja o ugradnji prozora i vrata moraju se uvek iznova dopunjavati novim saznanjima.

Ovaj priručnik bi trebalo da pomogne da se izbegnu greške prilikom planiranja, izvođenja i ugradnje PVC prozora i vrata. Podrazumeva se pritom da se ugrađuju tehnički usavršeni i ispravni prozori i vrata sa RAL-GZ 716/1 ga-rancijom za više od 50 godina upotrebljivosti. Izreku “Na greškama se uči” ovde ne bi trebalo primenjivati, jer je greška jednostavno preskupa, a za korisnika je samo savršeno proizveden i ugrađen prozor - dobar prozor.Konkretni primeri trebalo bi da na licu mesta pokažu preduzetnicima moguća rešenja, kako bi se prevladao jaz između teorije i prakse i eventualni problemi u gradnji.Pored toga, pojašnjene su i osnove građevinske fizike, a navedeni su i nemački zakonski pravilnici i uredbe.Ovo izdanje se obraća različitim korisnicima priručnika za postavljane PVC prozora i vrata. Koncipirano je tako da svako poglavlje mogu ko-ristiti projektanti, proizvođači i monteri prozora.Stoga su najvažnija načela u pojedinim poglav-ljima naglašavana više puta, kako bi se ovaj priručnik što bolje približio svim korisnicima.

G Ü T E G E M E I N S C H A F T K U N S T S T O F F - F E N S T E R S Y S T E M E2

Poglavlje

1 Sadržaj

SADRŽAJ

1. Predgovor 1

2. Područje primene 5

3. Radni nalog 6

3.0.1 Opšti navodi za radni nalog (TENDER) 7

3.0.2 Usluge sa odstupajućim tehničkim

specifikacijama 7

3.0.3 Uputstva ponuđača vezana za ponudu 7

3.1 Podaci o građevinskom objektu 9

3.1.1 Upotreba objekta 9

3.1.2 Izrada špaletne, mesto naleganja 9

3.1.3 Građevinski materijal za izradu zida 9

3.2 Prikaz prozora 9

3.2.1 Vrsta prozora 9

3.2.2 Izgled rama i krila 9

3.2.3. Zaptivke 9

3.2.4. Karakteristika opreme 9

3.2.5. Okovi 10

3.2.6. Prečke za podelu stakla 10

3.3. Opšti tehnički zahtevi 10

3.3.1. Mere zidnog otvora 10

3.3.2. Skela 10

3.3.3. Uklanjanje otpada 10

3.3.4. Skladištenje na gradilištu 10

3.4 Konstrukcijski zahtevi 11

3.4.1 Opšti zahevi 11

3.4.2 Statički zahtevi 11

3.4.3 Osiguranje od pada 11

3.4.4 Propusnost vazduha 11

3.4.5 Zaptivenost na udarnu kišu 12

3.5 Prozorske klupice i pragovi 12

3.5.1 Spoljne prozorske klupice 12

3.5.2 Unutrašnje prozorske klupice 12

3.5.3 Pragovi 12

3.6 Zaštita od pogleda (sunca, hladnoće) 13

3.6.1 Izrada 13

3.6.2 Izrada poklopca kutija roletni 13

3.6.3 Zvučna zaštita 13

3.6.4 Toplotna zaštita 13

3.6.5 Veličina kutija za roletne 13

3.6.6 Boja kutija za roletne, odnosno vođice 13

3.6.7 Malterisanje 13

3.6.8 Način rukovanja 13

3.6.9 Materijal zastora roletne 14

3.6.10 Boja zastora roletne 14

3.6.11 Postavljanje zastora roletne 14

3.7 Toplotna zaštita 14

3.7.1 Novogradnja 14

3.7.2 Starogradnja 14

3.7.3 Osnovna uputstva 14

3.7.4 Panel ploča 14

3.8 Zvučna zaštita 15

3.9 Protiv - provalna zaštita 15

3.10 Materijali 15

3.10.1 PVC prozorski profili 15

3.11 Učvršćivanje 15

3.12 Opterećenja 16

3.12.1 Vlastito opterećenje i opterećenje rukovanjem 16

3.12.2 Opterećenje vetrom 16

3.13 Građevinski spoj 17

3.13.1 Izgled zazora i zaptivnih materijala 17

3.13.2 Izolacija centralnog spoja 17

3.13.3 Zaptivanje unutrašnje strane 17

3.13.4 Zaptivanje spoljašnje strane 17


Poglavlje

1Sadržaj

3.13.5 Građevinsko merenje 17

4. Merenje i određivanje stvarne situacije

u gradnji 18

4.1 Prijem situacije i osvrt na nedostatke 18

4.2 Merenje otvora 18

4.3 Ispravnost prozorskog otvora ( pravi uglovi ) 20

4.4 Stvarna mera grube gradnje 21

4.5 Podela prozora i načini otvaranja 22

4.6 Osvrt na ugradnju pri prvom merenju 23

4.7 Zapisi mera 24

5. Planiranje ugradnje 26

5.1 Organizacijsko planiranje 26

5.2 Planiranje ugradnje 26

5.2.1 Pričvršćivanje u kostur zgrade 26

5.2.2 Opšte osnove 26

5.3 Utvrđivanje detalja prilikom ugradnje 27

6. Postupak postavljanja 28

6.1 Pričvršćivanje 28

6.1.1 Opšta uputstva za pričvršćivanje prozora 29

6.1.2 Nosivost 29

6.1.3 Sredstva za učvršćivanje 32

6.2 Posebni priključci 35

6.2.1 Dodatni profili 35

6.2.2 Kutije za roletne 35

6.2.3 Ulazna vrata 37

6.2.4 Spojevi 39

6.2.5 Prenos opterećenja preko proširenja 40

6.3 Izolacija / zaptivanje 40

6.3.1 Izolacija zazora/spoja 41

6.3.2 Izrada zazora/spoja 42

6.3.3 Zaptivni sistemi 43

6.3.4 Zaptivanje zazora/spoja 44

6.3.5 Zaptivni materijali 47

6.4 Zaštita vidljivih površina rama 48

6.5 Čišćenje prozora 48

6.6 Završna provera 48

6.7 Održavanje i nega 48

6.8 Provetravanje 49

6.9 Preuzimanje 49

6.10 Reciklaža demontiranih prozora 49

7. Osnove građevinske fizike 50

7.1 Uticaji vode i vlage 50

7.1.1 Kišnica 51

7.1.2 Vlaga u unutrašnjem prostoru 51

7.1.2.1 Vlažnost vazduha 52

7.1.2.2 Tok izotermi 53

7.1.2.3 Difuzija vodene pare 55

7.2 Uticaj temperature 56

7.2.1 Koeficijent istezanja dužine 57

7.3 Toplotna zaštita 58

7.3.1 Toplotna provodljivost 58

7.3.2 Toplotni mostovi 59

7.4 Zvučna zaštita 60

7.4.1 Zvučna izolacija spojeva (zazora) 60

7.5 Mehanička opterećenja 60

8. Zakonski zahtevi u Nemačkoj 61

8.1 Okvirni primeri zakonskih uslova 61

9. Izvodi iz zakona, normi, smernica i priručnika 62

9.1 Zakoni i propisi u Nemačkoj 62

9.2 Norme 62

9.3 Smernice, beleške i priručnici 67

9.4 Izvori navedene literature 68

G Ü T E G E M E I N S C H A F T K U N S T S T O F F - F E N S T E R S Y S T E M E I M Q U A L I T Ä T S V E R B A N D K U N S T S T O F F E R Z E U G N I S S E E . V .4 5

Poglavlje

1

G Ü T E G E M E I N S C H A F T K U N S T S T O F F - F E N S T E R S Y S T E M E I M Q U A L I T Ä T S V E R B A N D K U N S T S T O F F E R Z E U G N I S S E E . V .4 5

Poglavlje

2

2. PODRUČJE PRIMENE PRIRUČNIKA

U Priručniku navedena uputstva važe za postavljanje PVC prozora i vrata, posebno onih čija je ispravnost zagarantovana prema RAL-GZ 716/1.Navedena su uputstva za stručnu ugrad-nju prozora i vrata kako u nove tako i u staroizgrađene objekte, koji su usklađeni sa zakonskim odredbama, osnovama građevinske fizike, kao i karakterističnim svojstvima materijala od kojih su prozori i vrata napravljeni. Pri tome se treba osvr-nuti na važeće norme i pravilnike za izradu i postavljanje prozora, zakonske odredbe o uštedi energije, o toplotnoj i zvučnoj zaštiti, kao i zaštiti od vlage. Pri renoviranju starijih zgrada neophodno je prilagoditi se građevinskim uslovima u kojima se zgrada nalazi.Potrebno je pridržavati se i svih dodatnih up-utstava datih od strane proizvođača sistema profila.Priručnik bi trebalo, planeru, proizvođaču i monteru prozora, da omogući postav-ljanje PVC prozora i vrata primereno

odgovarajućem stepenu tehnike, tako:

da se na početku radova uzmu u obzir sile kao: vlastito opterećenje, opterećenje vetrom i opterećenje izazvano upotrebom, koje treba preneti na objekat

da upotrebljivost bude dugotrajno zagaranto-vana

da korišćenje prozora i vrata bude bezopasno

da pomeranja pod uticajem temperature ne utiču na funkcionalnost

da se izbegnu toplotni mostovi

da se izbegnu štete od vlage

da spojevi (zazori) budu dugotrajno zaptiveni

da zahtevi za toplotnom i zvučnom zaštitom budu dugotrajno zadovoljeni


Poglavlje

3 Radni nalog (TENDER)

3. Radni nalog (TENDER)

Radni nalog je osnova za sastavljanje ponude od strane izvođača. Kako bi sastavili i ponudili objektivan i precizan radni nalog, na osnovu koga će izvođač moći da da kvalitetnu ponudu, projektanti i investitori mogu da koriste sledeće liste za proveru.

Izvođač radova je obavezan da u ponudi na-vede sva uputstva s dodatnim tehničkim us-lovima ugovora (ZTV) (vidi 3.0.3.), tako da investitor detaljno može da proveri jesu li ispun-jeni zahtevani uslovi. Osnove za ponudu su tehničke specifikacije prema VOB/A važećem propisu, dodatak TS. Klasifikacije usklađene sa evropskim normama, nalaze se u opštim tehničkim uslovima ugovora (ATV), ZTV ili u opisu gradnje.

Kako bi se ispunili zahtevi države u domenu građevinskih propisa, nužno je pridržavati se popisa pravila. Obavezna je i kontinuirana završna provera, kako bi se ustanovilo koliko izvedeno stanje odgovara radnom nalogu.

Radni nalog se, takođe, mora proveriti. Ukoliko sadrži nerazumljive, nedovoljne ili pogrešne navode, izvođač radova je obavezan da prema VOB/B,§3, jasno utvrdi opseg svoje radne obaveze i još pre početka radova pismeno obavesti kupca o utvrđenim nedostacima i svojim sumnjama.

Uz pomoć sledećih lista, investitor koji izdaje radni nalog, može tačno da odredi vrstu i obim tražene usluge, kao i da proveri u kojoj meri je ugovor poštovan.


Poglavlje

3Radni nalog

LISTA PROVERA ZA RADNI NALOG(TENDER)

Presek prozora (vidi sliku 1), vezan je uz radni nalog i služi da odredi prozor, vrstu konstrukcije i otvora. Ukoliko nisu navedeni potrebni podaci o izradi profila (veličina i mere prozora, kao i mere elemenata), oni se mogu uzeti iz pre-seka prozora, odnosno iz podataka vezanih za građevinski objekat. Predmet radnog naloga je izrada i postavljanje prozora, prozorskih vrata, ulaznih vrata i prozorskih eleme-nata (portala) izrađenih od PVC-a, kao i zastakljivanje. Način i opseg ponuđene usluge opisane su u nastavku. Pored ZTV-a polazište za ponudu su opšti uslovi ugovora za provođenje gradnje (VOB/B) i opšti tehnički uslovi ugo-vora (VOB/C) koji važe minimalno tri meseca pre datuma otvaranja ponude.

Funkcionalnost korišćenog profilskog sistema mora se pot-vrditi proverom sistema prema navodima RAL-GZ 716/1, odlomak 3, tj. za vrata prema RAL-gz 996: 1987-07.

Potrebno je poštovati zahteve građevinskog pravilnika A, deo 1 DIBT:Dodatak 8.2.: Uputstvo za kutije roletniDodatak 8.4.: Uputstvo za prozore i prozorska/staklena vrataDodatak 8.5.: Uputstvo za prozorske okvire i okvire vrata.Uputstva vezana za toplotne mostove i toplotni faktor ne ulaze u ponudu. Važno je uvažavati navode EnEV i navode DIN 418-4.

Uputstva vezana za izolaciju zvuka ponuđenih građevinskih delova. Za to je isključiva osnova DIN 4109 dodatak 1. Uputstvo o navedenim pojedinačnim proverama u dodatku 8.4. građevinskog pravilnika je prihvatljivo.

U slučaju da se uz ponudu vezana usluga ne podudara s tehničkim specifikacijama navedenima u ZTV-u, odstupanje mora biti jasno objašnjeno u ponudi.

Uključujući: Kutije za roletne Dostavu Ugradnju Dodatke za zaštitu Ostalo...

3.0.1 Opšti navodi za radni nalog (TENDER)

3.0.2 Usluge sa odstupajućim tehničkim specifikacijama

3.0.3 Uputstva ponuđača vezana za ponudu

8 G Ü T E G E M E I N S C H A F T K U N S T S T O F F - F E N S T E R S Y S T E M E

Poglavlje

3 Radni nalog

Slika 1: Vrste otvaranja prozorskih krila

Za dodatne vrste otvaranja i njihovo obeležavanje vidi DIN EN 12519

Smer otvaranja prozorskog krila iz posmatračeveperspektive prikazan je punim linijama (1a)Smer otvaranja prozorskog krila suprotno od posmatra-čeve perspektive prikazan je isprekidanim linijama (2a).

1a 1c 2a 2c

1b 2b

Okretni prozor, jednokrilni, otvaranje prema unutra Obrtni prozor

Okretno nagibni prozor Rotirajući prozor

Nagibni prozor Sklopivi prozor

Klizni prozor i vrata Klizno podizni prozor i vrata


Poglavlje

3 Radni nalog

Slika 1: Vrste otvaranja prozorskih krila.Za dodatne vrste otvaranja i njihovo obeležavanje vidi DIN EN 12519


Poglavlje

3Radni nalog

3.1 Podaci o građevinskom objektu

3.2Prikaz prozora

3.1.1 Upotreba objekta

3.1.2 Izrada špaletni, pozicioniranje, mesto naleganja

3.1.3 Građevinski materijal za izradu zida

3.2.2 Izgled profila rama i krila

3.2.3 ZaptivkeEkstrudirane zaptivke su sastavni deo profilskih sistema i moraju odgovarati zahtevu RAL-GZ 716/1, odlomak 2 „Ekstrudirane zaptivke“.

3.2.4 Karakteristika opremeNa prozorima postoje dodatne funkcije i oprema. Funkcije i dodatna oprema mogu biti: roletne, žaluzine, ventilacioni uređaji, motorni uređaji za rukovanje itd. Za dodatne uređaje poprečni preseci pro-zora moraju biti izrađeni tako, da se dodatni uređaji mogu kvalitetno uklopiti u celinu.

3.2.1 Vrsta prozorаProzori se izrađuju kao jednostavni prozori. Posebne konstrukcije kao npr. spojeni ili sandučasti prozori navode se odvojeno.

Stambena zgradaBolnicaSportska halaŠkolaPoslovna zgradaFabrika

ProizvoljnoSpoljnjeCentralna izolacijaUnutarašnjeSpoljnja izolacijaIzolacija središnjeg dela sa dodatnimotvorima zaprovetravanje

Puna opekaBlok opekaArmirani betonGasbetonKarbonatna opekaZid na drvenom roštilju/ Okvir

Jednostavni prozoriPosebna konstrukcija

SmaknutiPolu-smaknutiRavni sa površinom

Dodatno za prozor:Uključujući kutiju za roletnuUključujući dostavuUključujući ugradnjuUključujući opremu za zaštitu od sunca

Nalegajuća zaptivkaSrednja zaptivka


Poglavlje

3 Radni nalog

3.3 Opšti tehnički zahtevi

3.2.5 OkoviOkovi moraju odgovarati zahtevima prema DIN EN 13126. Moraju biti prikladno urađeni u zavisnosti od očekivanog opterećenja i zaštićeni od korozije.Važno je obratiti pažnju na uputstva proizvođača okova. Dodatni elementi kao npr. graničnik otvaranja i sl. navedeni su zajedno sa pojedinačnim opisima položaja. Potrebno je tačno odrediti na kojoj se visini nalazi ručica za rukovanje, a dizajn, boja i kvalitet moraju odgovarati zahtevima naručioca

3.2.6 Prečke za podelu staklaPored prečkica koje dele staklene površine prozora nekada se ko-riste i lepljeni profili sa i bez graničnika i razmaka između staklenih površina (SZR), kao i svi drugi, u SZR-u navedeni sistemi.Kod lajsni između staklenih površina prozora može se dogoditi da dodiruju staklenu površinu sa unutrašnje strane pri otvaranju i za-tvaranju, kao i pod uticajem mehaničkih delovanja, i da pri tome stvaraju buku.

3.3.1 Mera zidnog otvoraPre početka radova, izvođač radova mora odgovorno sprovesti sva potrebna merenja za celokupno izvođenje radova. Za vagres su odgovorni izvođači grubih radova. Ukoliko postoje odstupanja u gruboj gradnji prema propisima DIN 18202, kupca je potrebno odmah usmeno i pismeno obavestiti o njima.§ 4 br.3 VOB/B-a izričito upozorava izvođača radova na obaveznu proveru i temeljnu upućenost.

3.3.2 SkelaŠto se tiče visine, mogućnosti izvođenja radova, eventualne pre-grade i razmaka skele od kostura zgrade, bitno je pravovremeno stu-piti u kontakt sa nadzornim organom. Uopšteno, pri korišćenju skele važe stručni propisi za građevinarstvo, merodavna tela i odredbe nadzornog organa zaduženog za gradnju . Sve potrebne unutrašnje skele kao i montažna postolja do 2 m, postavlja izvođač radova. Troškovi za to se uračunavaju u ukupnu cenu. Za slučaj u kojem izvođač radova mora postaviti neku skelu, osnova za odgovarajuću ponudu je DIN 18451. Vezano uz to, opis vršenja radova sadrži odgovarajući radni postupak.3.3.3. Uklanjanje otpadaProzori i ostali građevinski delovi, koji se u skladu sa propisanim radnim zahtevima moraju demontirati, kao i sav drugi otpad, moraju se ukloniti prema nalozima zaštite okoline. Dodatni lokalni propisi se, takođe, moraju uvažavati. Ako građevinski otpad sadrži bilo kakve štetne ma-terije, o tome se usmeno i pismeno mora obavestiti investitor.

Bez prečkicaPrečke koje dele prozorsko stakloLepljene sa graničnikomLepljene bez graničnikaLajsne u prostoru između stakalaVidna širina mm

Podaci o merenjuPotpuniNepotpuni

Već postavljena skelaSkela po porudžbini

Građevinski otpadBroj prozoraBroj vrataOstalo

Visina za rukovanje:Od: ______ do: ______ mmIzgled ručice za rukovanje prozorom:


Poglavlje

3Radni nalog

3.4 Konstrukcijski zahtevi

Uklanjanje otpada koji sadrži veću količinu štetnih materija kao i otpada koji ih ne sadrži, a prelazi okvire zaduženja investitora za 1 m ³, spada u „Posebnu ponudu“.

Opis vršenja radova sadrži odgovarajući radni postupak za uklanjan-jeotpada, a u poglavlju 0.2.14. DIN-a 18299 (VOB/C) su navedene površine za uklanjanje otpada. Jasno je napomenuto, da se od izvođača radova zahtevaju uputstva za propisno uklanjanje otpada.

3.4.1 Opšti zahteviU radnom nalogu moraju biti navedeni svi za prozore i vrata post-avljeni zahtevi. Pri tome je potrebno objasniti vrstu tehnike i njoj odgovarajuće norme i smernice. Ako je tražena kontinuirana provera radova to takođe mora biti navedeno u radnom nalogu.

3.4.2 Statički zahtevi Prozorske konstrukcije (prozori i prozorska vrata) uključujući i vezne elemente vezane za građevinski objekat, moraju preuzeti sve planirane uticaje, sile i opterećenja koje ih mogu opteretiti i preneti ih na noseće elemente građevinskog objekta.Pri tome je važno obratiti pažnju na: visinu gradnje opterećenje vetrom zavisno od područja u kojem se obavlja gradnja prema DIBT-u 6/2001 kategoriju terena prema ENV1991-2-4-(eurokod 1), vidi 28.

3.4.3 Osiguranje od padaU slučaju nedovoljno visoke ograde (parapeta) i/ili ako postoji opas-nost od pada nužne su mere sigurnosti od pada. Pri tome se misli na mehaničko osiguranje od pada koje mora biti primerene snage i spojeno/vezano za objekat. Napomena: Ako se radi o ostakljenju osiguranom od pada, sa pravilno dimenzionisanim prečkama potreb-no je navesti dokaz.

3.4.4 Propusnost vazduhaPropusnost vazduha je podeljena u 4 klase prema DIN EN 12207

3.3.4. Skladištenje na gradilištu

Prozorski materijalAluminijumDrvoPlastikaPovršina za recikliranje(vidi Akt. 6.10) m²

Postoji ___________ m²Ne postoji

Opterećenje vetrom prema DIN EN 12210___________ PaOpterećenje u visini ograde/parapet a _________KN/m

Statički dokaz:Nije nužanDodatni dokaz je potreban

Mehaničko osiguranje od padaSigurnosno stakloDokaz prema TRAV (Tehničko pravilo za upotre-bu ostakljenja osiguranog od pada)

Klasa234 Posebni zahtevi


Poglavlje

3 Radni nalog

3.3 Opšti tehnički zahtevi

3.3.2 Skela3.4.5 Zaptivenost na udarnu kišuIzolacija od udarne kiše iskazana je prema DIN EN 12208.Napomena: Tome odgovaraju ovde navedene klase1A do 4A starog grupisanja prema DIN 18055 Klasa „A“5A do 7A starog grupisanja prema DIN 18055 Klasa „B“8A do 9A starog grupisanja prema DIN 18055 Klasa „C“

3.5 Prozorske klupice i pragoviSpoljni spoj mora biti nepropusan na udarnu kišu i mora osigurati kontrolisani odvod vode. Potreban je okapnik.

3.5.1 Spoljne prozorske klupice

Radove izvodi:____________________________________________________Prozorska klupica mora obuhvatiti profil prozora. Potreban prelaz preko fasade je min.30 mm. Za metalne prozorske klupice je nu žna zaštita od mogućeg dizanja, vibriranja i promene dužine usled temperaturnih promena. Izolacija folijom kod metalnih prozorskih klupica mora biti načinjena u obliku kade kako bi bio kontrolisani odvod vode. Promena dužine se sprečava dilatacionim spojevima. Za prozorska vrata se mora uraditi ojačanje u predelu gaženja.

3.5.2 Unutrašnje prozorske klupiceRadove izvodi:____________________________________________________

Sa unutrašnje strane prozora, sa podloškama otpornim na pritisak.

3.5.3 PragoviPragovi i njihovi spojevi moraju biti dugotrajno osigurani od pada-vina i porasta vlažnosti. Spojeve treba uraditi tako da se povežu sa okapnikom koji odvodi vodu. Izbor visine praga može se odrediti sa obzirom na: vremenske prilike karakteristične za područje na kojem se gradi, mogućnost odvođenja vode, već ugrađene zaštite od vremenskih prilika (nadstrešnica i sl.).Kod bez-barijernih pragova od 20mm mora se predvideti direktan spoljni odvod (npr. žljeb, ...).

1A2A3A4A5A

Izvođač radovaUključeno u gradnju

Stare ostaju

Dubina:__________mmMetalna prozorska klupica sa završetkomMetalna prozorska klupica bez završetkaOsiguranje protiv vibracijaDilatacioni spojevi

Izvođač radovaUključeno u gradnjuStare ostaju

MermerVeštački kamenDrveni materijalPlastika_____________Širina: _________mmDebljina: __________mm

Najmanje 150 mm preko površine prema DIN 18195 deo 9Najmanje 50 mm ( u ovom slučaju se radi odvod vode po pravilima za ravan krov)Najviše 20 mm od gornje ivice gotovog poda ( DIN 18030E)Odstupanja u visini praga _______mmZa ostalo vidi prilog

6A7A8A9A


Poglavlje

3Radni nalog

3.6 Zaštita od pogleda (sunca, hladnoće)

3.6.1 Izrada

3.6.2 Izrada poklopca kutija roletni – novogradnja

3.6.3 Zvučna zaštitaZa zvučnu zaštitu kutija za roletne važi DIN 4109.Bitno je paziti da ne prelazi granicu od +2 dB.Zahteva se dokaz R (wR), (Rwp(ispitana vrednost) - 2dB = R wR(izračunata vrednost).

3.6.4 Toplotna zaštitaZa kutije roletni važe zahevi prema DIN-u 418-2Usb-iznos mora da iznosi najmanje 0.85 W/m²K

3.6.5 Veličine kutija roletni

3.6.6 Boja kutija roletni, odnosno vođica roletni

3.6.7 Malterisanje

3.6.8 Način rukovanja

Bez roletniUgrađena kutijaDostava kutijeMaterijal: _____________Kutije pre gradnjeKao sastavni deo gradnjeNaknadno dostavljene i ugrađeneOstalo

Beli PVCBelo drvo

Bez zahtevaR (wR) = ____db

U(sb) = 0,85 W/m²KU(sb) = W/m²K

OtpadaUnutraSpoljaU slučaju dvostranog mal-terisanjaDebljina zida:_____________

KaišKaiš sa pogonomObrtaljka (kurbla)Mesto pričvršćivanja_________________E-motorPriključak za struju Postoji Ne postojiZidni mehanizamPreklopni mehanizam

Visina prozora i profili roletni

Bela


Poglavlje

3 Radni nalog

3.6.9 Materijal zastora roletne

3.6.10 Boja zastora roletne

3.6.11 Izrada zastora roletne

Energetske vrednosti prozora koje se zahtevaju

3.7.1 Novogradnja Objekti kod kojih se zahteva da prozor osigurava normalnu unutrašnju temperaturu prema godišnjoj potrebi toplotne energije Q Objekti manje zapremine(<100 m³) – prema građevinskim zahte-vima iz Dodatka 3

3.7.2 StarogradnjaPromene preko 20% kod znatnijih promena – zahtev da prozor osigurava unutrašnju temperaturu prema godišnjoj potrebi toplotne energije Q kod promena preko 20% - građevinski zahtevi iz Dodatka 3

3.7.3 Osnovna uputstvaZa dokaz po EnEV uzima se površina prozora po DIN EN ISO 13789 svetle mere kod grube gradnjeOsnovna vrednost: Opis toplotno-tehničkih svojstava prema tabelama, procenama i merenjimaVrednost dobijena merenjem: Za dokaze po EnEV merodavne su vrednosti dobijene merenjem Uw, Bw sa osvrtom na utvrđene dodatke i odbitke. (Vidi DIN 418-4, tabela 8)Uw,Bw = Uw +∑ΔUw

3.7.4 Panel pločaZa panel ploče važe sledeći zahtevi:Površina panela < 50%: - Up ≤ 0,85 W/m²KPovršina panela ≥ 50%: - Up≤ 0,73W/m²K

PVCAluminijum

BelaSiva

Osiguranje od smicanjaPokrivna širina od 35-40 mmPokrivna širina od 50-55 mmVeća: _______________

Uw,Bw = _________W/m² K iz tabele za DIN 4108

g-vrednost ostakljenja____________________%

Up = W/m²K

3.7 Toplotna zaštita


Poglavlje

3Radni nalog

Za zvučnu zaštitu u novogradnji važi Din 4109.Uzeti u obzir propisanu meru od 2 dB. Potreban je dokazR (wR) - vrednosti (Rw ispitana vrednost - 2dB = R (wR) izračunata vrednost.

Protiv – provalni prozoriZaštita od podizanja, smicanja prozora (Ahs) postiže se korišćenjem adekvatnih okova po RAL RG 607/13.Klase otpornosti (WK) moraju biti proverene i dokazane sertifikatima.

3.10.1 PVC prozorski profiliProfili za PVC prozore moraju odgovarati zahtevu po RAL-GZ 716/1, odlomak 1. Mora se utvrditi jesu li prozorski profili: PVC-U, beli, deo 1 PUR- tvrda pena, deo 2 PVC-U-PMMA (koekstrudiran), deo 3 PVC-U-tvrda pena armirana sa Al, deo 5 PVC-folija, kaširana deo 7.Profili i sistemi moraju odgovarati RAL-GZ 716/1, odlomak 3: „Up-otrebljivost plastičnih prozorskih sistema“ i biti zasnovani na datim smernicama proizvođača prozorskih sistema. Svi profili koji odgov-araju ovim odredbama nalaze se na popisu udruženja odgovornog za ispravnost i kvalitet plastičnih prozorskih sistema. Ako se ugrađuju profili od drugih veštačkih materijala, potrebno je utvrditi sve navode date od strane proizvođača.

Prozori i vrata ne smeju preuzeti opterećenja objekta. Prozori i vrata ne mogu preuzeti nikakve statičke zadatke.Pri tome je važno paziti na: veliki razmak stubova (potpora) način gradnje kostura sa mogućim pomeranjem objekta konzolne elemente dilataciju spojeva između delova objekta

R (wR) = ____db

Bez zahtevaAhs standard (ausheb-elschutz), osiguranje od dizanja po RAL RG 607/13Ahs dodatno ojačano po RAL RG 607/13WK 1 prema DIN V ENV 1627WK 2 prema DIN V ENV 1627

PVC-U beliBoja/dekorUnutrašnja boja/dekorSpoljna boja/dekorObostrana boja/dekor

Drugi veštački materijali

Oznaka za boju

Oznaka za dekor

Pri izradi spojeva obratiti pažnju na:

Savitljivost ______mmRastezanje _______mmOstalo____________

3.8 Zvučna zaštita

3.9 Protiv – provalna zaštita

3.10 Materijali

3.11 Učvršćivanje


Poglavlje

3 Radni nalog

Sve planirane sile koje deluju na prozor/vrata moraju se preneti na objekat.Sile koje u to spadaju: sopstvena težina opterećenje vetrom opterećenje prouzrokovano korišćenjem

U slučaju da gornji deo rama prozora nije moguće učvrstiti, potrebno je da su gornji delovi rama određenim merama obezbeđeni i osigu-rani od deformacija.

Kod protiv – provalnih elemenata bitno je odabrati vrstu elemenata za pričvršćivanje. Po DIN V ENV 1627, poglavlje B.

Konstrukcija objekta i mesto ugradnje moraju preuzeti nastala opterećenja.

3.12.1 Sopstveno opterećenje i opterećenje prouzrokovano up-otrebomOva opterećenja deluju u ravni prozora, a nastaju pod uticajem težine prozora/vrata i promenljivih opterećenja koja nastaju usled upotrebe.Pri pričvršćivanju u zoni izolacije, potrebno je koristiti statički dimen-zionisana sredstva za pričvršćivanje

3.12.2 Opterećenje vetromOva opterećenja deluju vertikalno u odnosu na prozorske ravni usled pritiska vetra i usled upotrebe.Sredstva za učvršćivanje:

Puna opekaBlokArmirani betonGasbetonKarbonatna opekaZid na drvenom postolju/ Okvir

Bez roletniKutije roletni u objektuKutije roletni u sklopu prozoraDodatne kutije roletniProširenje ramaUčvršćivanje roletniVidni ugaoUčvršćenje između kutijaRešenje detalja kao dodatak

Prenošenje težine preko:Podloški, kajliČeličnih ugaonikaKonzolePljosnatog čelika – flaha

Tipla za ramSidro/kandža/čelična spojnicaUgaonikPljosnati čelik, flahKonzoleSamorezni zavrtnji

3.12 Opterećenja


Poglavlje

3Radni nalog

Osnovno pravilo koje važi: Unutra zaptivenije nego spolja.Izolacioni materijali koji se koriste moraju biti difuziono otvoreni ka napolje.

U “Odredba o uštedi energije” (EnEV) ( Dodatak 1,Broj 2.5) opisano je na koji način treba uzeti u obzir toplotne mostove u merenju gubitaka prilikom prenosa toplotne energije.

3.13.1 Izgled zazora i zaptivnih materijalaUopšteno važi: Ako se prozor samo prislanja u otvor, razmak između prozor-ske ravni i priključnog spoja mora da bude najmanje 10 mm. Kod prozorske šarke mora se predvideti i dilatacija unutar spoja.

3.13.2 Izolacija centralnog zazoraCentralni zazor se mora uokolo ispuniti izolacionim materijalom.

3.13.3 Zaptivanje unutrašnje strane (vidi skicu/sliku 32).

Unutrašnja strana prozora mora biti hermetički izolovana tako da ne propušta vazduh.

3.13.4 Zaptivanje spoljne strane (vidi skicu/sliku 31)Spoljna strana prozora mora biti izolovana tako da je nepropus-na na udarnu kišu.

3.13.5 Građevinsko merenje

ProizvoljnoUnutrašnjeSpoljašnjeSpoljna izolacijaCentralna izolacijaCentralna izolacija sa otvorima za ventilaciju

0,1 W/m K0,05 W/m K

Jedno-stepeno

Dvo-stepenoKonstrukcioni zazorDilatacioni zazor

1-K PUR-pena2-K PUR-penaStaklena vunaKamena vunaPluta nanesena prskanjemIzolacione trake

Izvođač radovaUključeno u gradnjuProzorska folija (upotre-bljava se samo do SSK 3 RW,R max. 39 dBButil-trakaIzolacioni materijal za zazore koji se ubrizgava

Izvođač radovaUključeno u gradnjuImpregnirana traka od penaste plastične maseIzolaciona folijaButil-trakaIzolacioni materijal za zazore koji se ubrizgavaPokrivna letvica sa kombi-trakom

Blower-Door merenjeToplotna merenjaTestiranja na zvuk

3.13 Građevinski spoj


PoglavljeMerenje i određivanje stvarne situacije u gradnji4

4. Merenje i određivanje stvarne situacije u gradnji

Nakon dodeljivanja ugovora (naloga), a zbog izbegavanja grešaka u izradi, bitno je po rad-nom nalogu (tenderu), proveriti na objektu, da li su podaci u planu istovetni sa situacijom na terenu (objektu). Zato je potrebno snimiti realnu situaciju na gradilištu i uzeti stvarne mere svih otvora za elemente.Određivanje građevinskih činjenica je izuzetno bitno pri obnavljanju starogradnje.Ove zahteve je nužno ispuniti jer se ugradnja mora vršiti po tehničkim pravilima, a VOB/B §4, br.3 propisuje da izvođač pre početka radova mora pismeno obavestiti investitora o eventualnim nedostacima.I odlukom BGH-a (vrhovni sud) se zahteva objašnjenje svih nedoumica, tj. obavezna je provera pre davanja ponude. To je bitno i radi garancije proizvoda, jer upotreba i ispravnost prozora i vrata se nikako ne smeju ugroziti postojećim nedostatcima na građevinskom objektu.

4.1. Prijem situacije i osvrt na nedostatke

Za proveru situacije na gradilištu i upućivanje u moguće nedostatke, projektantu, konstruktoru i investitoru se preporučuje da izvrši sledeće provere: Da li upotrebljeni materijali i način izgrad-nje spoljnih zidova odgovaraju za planirane radove? Oni su osnova po kojoj se određuje kojim će se materijalom(sredstvima) pričvršćivati prozori i vrata! Vrsta i stanje zidne obloge (malter, opeka, keramičke pločice)? Oni su osnova po kojoj se određuju unutrašnji i spoljni izolacioni sistemi i određuju svi sporedni radovi. O kakvoj se gradnji zida radi (jednoslojna, dvoslojna gradnja, sa ili bez dodatnog prove-travanja)? Ovo je osnova po kojoj se biraju priključci i mesto ugradnje (ugradna ravan). Bitno je prikupiti podatke od projektanta o

eventualnim pomeranjima u području gde se nalaze spojevi. Oni su merodavni za izbor sas-tavnih profila i za izgled dilatacionih spojeva. Bitno je uzeti u obzir i moguća opterećenja vetrom, načinom rukovanja itd. Ovo je osnova za procenjivanje čvrstoće, izbor izolacije, okova i debljine stakla. Da li postoje referentne visine (vagres)? Jesu li poznati toplotni mostovi i vlaženje? Jesu li potrebne dodatne sigurnosne pripreme za ugradnju?Prema zahtevima državnih građevinskih pro-pisa prozori moraju biti ugrađeni u građevinski objekat tako da ne ugrožavaju život i zdravlje ljudi, kao ni javnu sigurnost.

4.2. Merenje otvora

Pre nego što se uradi prozor, potrebno je na objektu (gruba gradnja) izmeriti veličinu otvora za prozor. Merenja se odnose na visinu (levo, sredina, desno) i širinu (gore, sredina, dole). Najmanja mera je odlučujuća za izradu pro-zora.


PoglavljeMerenje i određivanje stvarne situacije u gradnji 4

Merenje i određivanje stvarne situacije u gradnji

U DIN 18 202, tabela 1, izdatom u aprilu 1997. date su odstupanja iznose, do 3 m dužine elementa, 1,5 mm/m,

dopuštene granične mere (navedene dole u tabeli 1). a najviše 3 mm.

Stručna ugradnja je moguća samo ako je prozo-

rska špaletna izrađena prema navodima iz reda 6.

Potrebno je osigurati da se prozor može ugraditi vodo-

ravno, uspravno i u nizu. Obratiti pažnju na tačnost li-

bele. Maksimalno dopuštena vodoravna i uspravna

Pod obrađenim špaletnama se ne podrazumevaju

spojevi/fuge između postavljenih opeka, blokova i sl.

U slučaju da određena situacija prilikom gradnje zah-

teva prekoračenje propisanih mera i dopuštenog

odstupanja, promene i dodatne mere se moraju do-

govoriti pre ugradnje.

kolona 1 2 3

propisana mera do 3 (m) iznad 3 do 6 (m)

red odnos (referenca) granična mera u mm

5 otvori npr. za prozore, vrata, ugradne elemente ± 12 ± 16

6 otvori kao i prethodno, ali sa obrađenom špaletnom ± 10 ± 12

Tabela 1: granične mere za građevinske mere prema DIN 18203

Slika 2: Šema za određivanje

mera

Precizno merenje je pola

ugradnje.

100

libela

visinaod 1m

OFF=gornja ivica poda

ORF=gornja ivica grube gradnjevi

sina

par

apet

a

U DIN 18 202, tabela 1, izdatom u aprilu 1997. date su dopuštene granične mere (navedene dole u tabeli 1). Stručna ugradnja je moguća samo ako je prozorska špaletna izrađena prema navodima iz reda 6.Potrebno je osigurati da se prozor može ugra-diti vodoravno, uspravno i u nizu (isti nivo i pravac). Obratiti pažnju na tačnost libele. Maksimalno dopuštena vodoravna i uspravna

odstupanja iznose, do 3 m dužine elementa, 1,5 mm/m, a najviše 3 mm.U slučaju da određena situacija prilikom grad-nje zahteva prekoračenje propisanih mera i dopuštenog odstupanja, promene i dodatne mere se moraju dogovoriti pre ugradnje.

Slika 2: Šema za određivanje mera

Precizno merenje je pola ugradnje.

Tabela 1: granične mere za građevinske mere prema DIN 18203

propisana mera do 3 (m) iznad 3 do 6 (m)red odnos (referenca) granična mera u mm5 otvori npr. za prozore, vrata, ugradne elemente ±12 ±166 otvori kao i prethodno, ali sa obrađenom špaletnom ±10 ±12

Kolona 1 2 3

Pod obrađenim špaletnama se ne podrazumevaju spojevi/fuge između postavljenih opeka, blokova i sl.



-


Ako se sumnja da minimalna širina zazora

nije uokolo osigurana, to se mora pismeno prijaviti.

najmanja mera1584 -4 = 1580propisana mera1584 +4 = 1588

Navedeni pojmovi

su definisani u

DIN 18 201.

4.3. Pravouglost prozorskog otvora Za to je potrebno izmeriti obe dijagonale otvora i

međusobno ih uporediti. Ako se dijagonale međusobno

razlikuju, onda se ne radi o uglu od 90° .Uz pomoć teleskopskog metra i libele može se utvrditi,

da li je otvor pravilno sazidan. Drugi način za proveru

pravouglosti bi bio proverom dijagonala. Slika 5: dijagonalna mera

Slika 3: Pojmovi vezani zaodstupanje

mera – otvor za

prozor (primer za

propisanu

meru 1620 mm)

Slika 4: prilagođavanje - prozorski okvirprozorski okvirigranična mera ± 4 mmmerna tolerancija 8 mm

Prihvatljive vrednosti za odstupanje u pravouglosti otvora za prozore i vrata nalaze se u tabeli 2.

odnos (referenca) Dopušteno dijagonalno odstupanje u mm za propisane mere u m

do 1 m od 1 m do 3 m iznad 3 m do 6 m

Uspravne, vodoravne i nagnute površine 6mm 8 mm 12 mm

Tabela 2: Prihvatljiva ugaona odstupanja prema DIN 18202

1620 + 12 = 1632

1620 - 12 = 1608

otvor za prozor:granična mera ±12 mmmerna tolerancija 24 mm

najveća meragranična meraE 12 mm

najmanja mera merna tolerancija24 mm

propisana mera 1620

najveća mera

1608 -2x10 = 1588

izabrana širina izabrana širinazazora ≥10 mm

› 10 mmzazora

a´

b b´

a

prozorski otvor je pravougaon

c = a2 + b2 = c´ = a´2 + b ´2 c = a2 + b2 # c ´2= a ´2+ b´2

a'b b'

prozorski otvor nije pravougaon

-





Navedeni pojmovi

su definisani u

DIN 18 201.







mera – otvor za

prozor (primer za

propisanu

meru 1620 mm)







1620 + 12 = 1632

1620 - 12 = 1608




propisana mera 1620

najveća mera

1608 -2x10 = 1588


› 10 mmzazora

a´

b b´

a


c = a2 + b2 = c´ = a´2 + b ´2 c = a2 + b2 # c ´2= a ´2+ b´2

a'b b'


-





Navedeni pojmovi

su definisani u

DIN 18 201.







mera – otvor za

prozor (primer za

propisanu

meru 1620 mm)







1620 + 12 = 1632

1620 - 12 = 1608




propisana mera 1620

najveća mera

1608 -2x10 = 1588


› 10 mmzazora

a´

b b´

a


c = a2 + b2 = c´ = a´2 + b ´2 c = a2 + b2 # c ´2= a ´2+ b´2

a'b b'


-





Navedeni pojmovi

su definisani u

DIN 18 201.







mera – otvor za

prozor (primer za

propisanu

meru 1620 mm)







1620 + 12 = 1632

1620 - 12 = 1608




propisana mera 1620

najveća mera

1608 -2x10 = 1588


› 10 mmzazora

a´

b b´

a


c = a2 + b2 = c´ = a´2 + b ´2 c = a2 + b2 # c ´2= a ´2+ b´2

a'b b'


Slika 3: Pojmovi ve-zani za odstupanje mera – otvor za prozor (primer za propisanu meru 1620 mm)

Slika 4: prilagođavanje - prozorski okvir

Prihvatljive vrednosti za odstupanje pravih uglova otvora za prozore i vrata nalaze se u tabeli 2.





Ako se sumnja da minimalna širina zazora nije uokolo osigurana, to se mora pismeno prijaviti.

Slika 5: dijagonalna mera

4.3. Ispravnost prozorskog otvora ( pravi uglovi )Uz pomoć teleskopskog metra i libele može se utvrditi da li je otvor pravilno sazidan. Drugi način za proveru pravih uglova bi bio proverom dijagonala. Za to je

potrebno izmeriti obe dijagonale otvora i međusobno ih uporediti. Ako se dijagonale međusobno razlikuju, onda se ne radi o uglu od 90°.

Navedeni pojmovi su definisani u DIN 18 201.




4.4. Stvarne mere grube gradnje

Za postavljanje vrata važne su sve stvarne mere na-

pravljene u gruboj gradnji, DIN 18100, i merni propis za

visokogradnju, DIN 4172. Izvođač grubih radova je du-

žan da se pridržava ovih mera i oznaka kao i da

obeleži visinu od 1m (vagres).

Važne napomene:

vagres je oznaka za meru koja leži tačno 1 m od po-

vršine gotovog poda (OFF) i koja ne sme biti

udaljena od mesta ugradnje više od 10 m. Mora po-

stojati na svim etažama objekta.

Slika 6: Stvarna mera u gruboj gradnji, vrata

Vagres se obeležava u svim prostorijama u blizini vrata

i prozora. Uz pomoć crevne-vage, uređaja za nivelisanje

i laserskih uređaja može se projektovati na željeno mjesto.

1

2 visina od površine gotovog poda

3 3

ORF

ORF

visina od 1 m (vagres)nim širinama zazora i normiranim ve- OFF = površina gotovog podaličinama opeke. Za građevinske delove ORF = površina grubog poda

RR = mera za grube radove

širina svetlog otvora

B = RR + (2x5) mm

RR

stvarnamera B

2(OFF) do donje ivice nadvratnika,odnosno plafona

1

100

OFFRR stvarna mera H

visina od površine poda (OFF) dodonje ivice nadvratnika odnosno

širina svetlog otvora

Razmatranja važe za zidove sa uobičaje-

bez zazora važi: mera =RR.

1

plafona23

OFF

4.4. Stvarne mere grube gradnje

Za postavljanje vrata važne su sve stvarne mere napravljene u gruboj gradnji, DIN 18100, i merni propis za visokogradnju, DIN 4172. Izvođač gru-bih radova je dužan da se pridržava ovih mera i oznaka kao i da obeleži visinu od 1m (vagres).

Važne napomene:

Vagres je oznaka za meru koja leži tačno 1 m od površine gotovog poda (OFF) i koja ne sme biti udaljena od mesta ugradnje više od 10 m. Mora postojati na svim etažama objekta. Vagres se

obeležava u svim prostorijama u blizini vrata i prozora. Uz pomoć crevne-vage (šlauh vaga), uređaja za nivelisanje i laserskih uređaja može se projektovati na željeno mesto.

Slika 6: Stvarna mera u gruboj gradnji, vrata



4.5. Podela prozora i načini otvaranja Kod utvrđivanja smera zatvaranja, ako smer nije jasno

vidljiv iz nacrta ili se teško čita, izvođač mora da pita

Radionički crteži i pregledi prozora služe kako bi se opi- vlasnika za potvrdu.

sala podela prozora, načini otvaranja i mesto njihove Za ugradnju ulaznih i prozorskih (balkonskih) vrata

ugradnje. Detalji vezani za postavljanje se pri tome ne potrebno je odrediti način izrade praga.

mogu zanemariti. Bitno je proveriti mere na objektu.

Kako bi se izbegla sva dodatna pitanja, trebalo bi raz-

jasniti sve parametre bitne za izradu i postavljanje prozora.

Slika 7: definicija DIN-smera otvaranja (DIN 107)

levo krilo:Levo krilo je krilo čija se osovinaokretanja nalazi (iz smera gledanja)na levoj strani površine koja se otvara.

levo krilo

spolja spolja

desno krilo

desno krilo:čija se osovina

okretanja nalazi (iz smera gledanja)na desnoj strani površine koja se otvara.

unutrašnji izgled

krilo koje se otvara prema krilo koje se otvara premaunutra DIN levo unutra DIN levoposmatrač stoji unutra posmatrač stoji spolja.

Klizni prozor (shema A)

levo krilo klizno desno krilo kliznoposmatračstoji unutra posmatrač stoji unutra

Slika 8:Izgledi prozoraspoljašnji izgled

Desno krilo je krilo

4.5. Podela prozora i načini otvaranja

Radionički crteži i pregledi prozora služe kako bi se opisala podela prozora, načini otvaranja i mesto njihove ugradnje. Detalji vezani za post-avljanje se pri tome ne mogu zanemariti. Bitno je proveriti mere na objektu. Kako bi se izbegla sva dodatna pitanja, trebalo bi razjasniti sve parametre bitne za izradu i postavljanje prozora. Kod utvrđivanja smera zatvaranja, ako smer nije

jasno vidljiv iz nacrta ili se teško čita, izvođač mora da pita vlasnika za potvrdu.Za ugradnju ulaznih i prozorskih (balkonskih) vrata potrebno je odrediti način izrade praga.

Slika 7: definicija DIN-smera otvaranja (DIN 107)

4.6. Osvrt na ugradnju pri prvom merenju

Primeri pitanja

Naleganje spolja Da li je mesto prozora unutar otvora tačno navedeno od

unutra strane projektanta?

proizvoljno

Statika ispravno učvršenje od:opter. vetrom Uz pomoć kog sredstva za pričvršćivanje, tj. sistema

vlastitog opter./ opter. rukovanjem ugradnje se prozor sigurno i bezbedno može ugraditi?

(takođe i protiv provale) Je li područje otvora prikladno za spojne zavrtnje fran-

opterećenja toplotnih izduženja cuskih balkona ili tendi, odnosno može li se

(tende, francuski balkoni itd.) realizovati protiv – provalna zaštita?

Položaj prozora dodatna opterećenja koja nisu vidlji- Treba li npr. predvideti posebna opterećenja vetrom?

u okviru va iz ugovora Jesu li prozori postavljeni na kritična erkerna mesta?

objekta (npr. opasnost od pojave rose)?

Toplotna izolacija povezni sistemi toplotne izolacije Može li se prozor učvrstiti unutar izolacijske ravni?

dvoslojna gradnja zida Traže li se dodatni zahtevi? (npr. pasivna kuća)

Zvučna zaštita tražena mera zvučne izolacije Je li predviđena posebna geometrija zazora (spojeva)?

Zaptivanje otvora zaptivni sistemi Koji je sistem za zaptivanje otvora odgovarajući? (npr.

zaptivni materijali, komprimovane trake, folije za zapti-

vanje otvora). Može li se uopšte izvesti zaptivanje otvo-

ra obzirom na situaciju?

Izgled nadvratnika kutije za roletne ugrađene u objekat Je li moguće neko gornje učvršćenje?

nadprozornika pomeranje objekta Treba li uzeti u obzir savijanje nadprozornika?

(Sile koje nastaju zbog pomeranja objekta

se ne smeju prenositi na ugrađene elemente!)

Zaštita od roletne Gde se može pričvrstiti kaiš?

pogleda grilje/kapci Postoji li priključak za struju za motor roletne?

sunca, hladnoće venecijaneri Mogu li se grilje/kapci pričvrstiti na spoljni zid?

Prozorska klupica unutrašnje i spoljne prozorske klu- Koja je potporna letvica (lajsna) potrebna za spoj?

pice, Kakav odvod vode je potreban?

materijal za prozorske klupice Mora li se paziti na toplotne mostove?

Odgovara li materijal prozorske klupice sistemu za za-

ptivanje otvora?

Prag staro-gradnja – novo-gradnja prag Može li se ugradnja, na već zaptivenu i obrađenu

ulazna vrata postavljanje bez prepreka ravan lako izvesti?

balkon priključak na balkon Kakav odvod vode treba izabrati?

Posebne funkcije Jesu li npr. potrebne posebne mere zaštite za izbega-



Poglavlje

4 Merenje i određivanje stvarne situacije u gradnji

4.7. Zapisi mera

Ponuda

Nalog

konačna mera Š: Š: Š: Š: Š:bez priključnihprofila u (mm) V: V: V: V: V:

Komision:Skica izgled:

unutra

Poz

Ponuda br.

Komada

Nalog br.

Datum:Robu izdao:

Način isporuke:Termin isporuke:

spolja

Kupacpodeluucrtati)

Ulica:

Grad/Mesto: min. vuna min. vuna min. vuna min. vuna min. vunaTelefon: Izolacija PU- pena PU- pena PU- pena PU- pena PU- pena

Datum/Potpis:

tiple tiple tiple tiple tiplezidni anker zidni anker zidni anker zidni anker zidni ankerzavrtnji zavrtnji zavrtnji zavrtnji zavrtnjiposebno posebno posebno posebno posebno

Demontaža Protiv provala 0-8 m 0-8 m 0-8 m 0-8 m 0-8 m

(DIN smer i

Ime:

Dostava Prevoz Pričvršćivanje

Ugradnja Obrada špaletni

8-20 m 8-20 m 8-20 m 8-20 m 8-20 m20-100 m 20-100 m 20-100 m 20-100 m 20-100 mzapt. masa zapt.masa zapt.masa zapt.masa zapt.masa

zaptivni kanap zaptivni kanap zaptivni kanap zaptivni kanap zaptivni kanap

komp.traka komp.traka komp.traka komp.traka komp.traka

Ulica: zapt.traka zapt.traka zapt.traka zapt.traka zapt.trakaGrad/Mesto: zapt. masa zapt.masa zapt.masa zapt.masa zapt.masa

Telefon: Zaptivanje zaptivni kanap zaptivni kanap zaptivni kanap zaptivni kanap zaptivni kanapkomp.traka komp.traka komp.traka komp.traka komp.traka

Kontakt osoba: zapt.traka zapt.traka zapt.traka zapt.traka zapt.traka

gore gore gore gore gore.Dodatni prof. dole dole dole dole dole

Kontakt osoba: unutra levo levo levo levo levo

Ulica: desno desno desno desno desno

Grad/Mesto:gore gore gore gore gore.

dole dole dole dole dole

Zaptivanje

Ime:

Jednoslojna gradnja zida Staklo

Dvoslojna gradnja zida

Smaknuti sistem vrsta:P P P P P

Ravni sistem vrsta:Zaobljeni sistem vrsta:

W,P W,P W,P W,P W,P

Vis. ugradnje

Projektant

otvora iznutra

Datum/Potpis: otvora spolja

Gradilište

Telefon:Dodatni

Građevinski materijal na objektu npr. blok) spoljni profili levo levo levo levo levo

Malter: noseći trljani peščani desno desno desno desno desno

U –vred. U –vred. U –vred. U –vred. U –vred.

(ugradnja/tip) g-vred. g-vred. g-vred. g-vred. g-vred.

Dvoslojna gradnja zida/otvori za ventil. Strukt. staklaPrečkice stak.

Panel/ispuna U –vred. U –vred. U –vred. U –vred. U –vred.

Zahtevi zazvučnom za-štitom

Boja/dezen vrednost) R = dB R = dB R = dB R = dB R = dB

g g g g g

Polu – smaknuti sistem vrsta:



4.7 Zapisi mera

25I M Q U A L I T Ä T S V E R B A N D K U N S T S T O F F E R Z E U G N I S S E E . V .

Poglavlje

Merenje i određivanje stvarne situacije u gradnji 4

Spoljna prozorska klupica

Zaštita od suncaneda – vidi str. 1.2

Projekcija: Projekcija: Projekcija: Projekcija: Projekcija:

(vrsta, boja …)

Unutrašnja prozorska klupica

(vrsta, boja …) Projekcija: Projekcija : Projekcija: Projekcija: Projekcija:

Napomene:

Spoljnaprozorska

širina: širina: širina: širina: širina:klupica

Unutrašnjaprozorskaklupica širina: širina: širina: širina: širina:

Potrebni statičkiprofili

Način rukovanja

Kutija roletne

Spoljna kutija

Žaluzina

Nad-prozornik:Revizija unutra

Revizija spolja

150 mm 150 mm 150 mm 150 mm 150 mm

170 mm 170 mm 170 mm 170 mm 170 mm

190 mm 190 mm 190 mm 190 mm 190 mm

210 mm 210 mm 210 mm 210 mm 210 mm

mm mm mm mm mm

mm mm mm mm mm

mm mm mm mm mm

Dužina vođice

PVC DRVOAlu

Mera žljeba

za lamelu

Pogon

levo levo levo levodesno desno desno desno

ugradni ugradni ugradni ugradnimehanizam mehanizam mehanizam mehanizamobrtni obrtni obrtni obrtnimehanizam mehanizam mehanizam mehanizampolu-ugrad. polu-ugrad. polu-ugrad. polu-ugrad.mehanizam mehanizam mehanizam mehanizamkaiš kaiš kaiš kaišelektro elektro elektro elektrokurbla kurbla kurbla kurblacentralno centralno centralno centralno

belo belo belo belo belosivo sivo sivo sivo sivobež bež bež bež bežoker oker oker oker okerštoper štoper štoper štoper štoperalu šina alu šina alu šina alu šina alu šinastop šina stop šina stop šina stop šina stop šina

protiv protiv protiv protiv protivpodizanja podizanja podizanja podizanje podizanjedodatno dodatno dodatno dodatno dodatnoistezanje istezanje istezanje istezanje istezanje

levodesno

ugradnimehanizamobrtnimehanizampolu-ugrad.mehanizamkaišelektrokurblacentralno

Boja zastora

Završetakzastora

Zaštita odprovale

razlika prit. razlika prit. razlika prit. razlika prit. razlika prit.kontrolisana kontrolisana kontrolisana kontrolisana kontrolisana

razlika prit. razlika prit. razlika prit. razlika prit. razlika prit.nekontrolisana nekontrolisana nekontrolisana nekontrolisana nekontrolisana

motorno motorno motorno motorno motornozatvorivo zatvorivo zatvorivo zatvorivo zatvorivo

Postojeća kutijaostajeRazlikapritiska

Uređaj zaprovetravanja

15 x h

Napomene




PoglavljePlaniranje ugradnje5

5. Planiranje ugradnje

Nakon merenja može se početi sa planiranjem ugradnje. Pri tome se mora obratiti pažnja na sledeće: Kako bi se radovi nesmetano odvijali, bitno je tačno utvrditi i podeliti područja odgovornosti. (Uključuje li postavljenje prozora i vrata zatvaran-je svih otvora? Da li je potrebno čišćenje? Itd.) Uopšteno bi na osnovu rezultata merenja trebalo steći uvid u obim dodatnih radova i posebnih usluga vezanih uz ponudu. Pri obnavljanju starogradnje naročito je važna procena stanja otvora za prozore jer je potrebno izabrati odgovarajuća sredstva za pričvršćivanje novih prozora. Takođe treba razjasniti računa li se demontaža starog prozora i njegov odvoz kao dodatna ili posebna usluga od strane montažera prozora.

5.1. Organizaciono planiranje

Preseci/ Utvrditi područja odgovornosti:- završna obrada otvora za prozor kod no-vogradnje- zaptivanje zazora oko prozora- malterisanja unutrašnje strane otvora za prozor Provera dokumentacije za rad- merenje i pozicioni planovi- tehnički crteži ili prikazi izoterme- radna uputstva- lista materijala Demontaža starog prozora pri obnavljanju- tok radova- objava radova- otpremanje otpada, tj. reciklaža starih prozora Ugradnja novog prozora- planiranje vremena- čišćenje, odstranjivanje zaštitne folije

- obavljanje preuzimanja radova, ili barem dogovor. Opšta uputstva- obuka radnog kadra za ugradnju prozora i vrata- za prozorske fasade/zidove upotrebljavati samo dopuštena sredstva za ugradnju- izbegavati prljanje, posebno kod profila sa folijom u boji

5.2. Planiranje ugradnje

Sve delove je potrebno postaviti uspravno, vodoravno i u pravcu, ako se izričito ne zahteva drugačije. U slučaju da položaj prozora i vrata na građevinskom objektu nije tačno utvrđen, potrebno se pismeno dogovoriti sa investitorom ili projektantom.

5.2.1. Pričvršćivanje u objekat

Pričvršćivanje prozora i vrata u objekat je temelj svake ugradnje. Treba se pažljivo osvrnuti na sve sile koje deluju na prozor, kao i uzeti u obzir pomeranja koja nastaju u području spoja prozora i otvora, i preusmeriti ih na objekat.5.2.2. Opšte osnove

Prema nemačkim propisima o gradnji, prozori moraju biti postavljeni tako da ne ugrožavaju život i zdravlje ljudi, niti umanjuju javnu sigurn-ost. Ovo osnovno pravilo iz građevinskih propisa važi pogotovo za transport i skladištenje pro-zorskih elemenata. Kod staklenih stena postoji prema DIN 18056 zahtev da se za konstrukciju i učvršćivanje mora napraviti statička procena. Učvršćivanje može uslediti samo sa onim sred-stvima za učvršćivanje koja su dozvoljena od strane nadzora gradnje.


PoglavljePlaniranje ugradnje 5

Staklene stene/fasade su:- površine veće od ili jednake 9 m²- kada je manja dužina stranice veća od ili tačno 2 m.

5.3. Utvrđivanje detalja prilikom ugradnje:

Uvažavanje statike- DIN 1055- savijanje pod uticajem vetra max. l/300, tj. max. 8mm, po izolovanom ostakljenju- DIN 18056, staklene stene/fasade- prema statici obratiti pažnju na spojeve i pričvršćivanje u otvor za prozor- kod roletni uzeti u obzir pričvršćivanje okvira

Zahtevi građevinske fizike- toplotna izolacija sa obzirom na prolazak izotermi- zvučna zaštita- zaštita od vlage- „zaptivenost na vazduh“, vetrenje. Blower-Door test- toplotno rastezanje, održati pretpostavljeno rastezanje

Sredstva za pričvršćivanje- pričvršćivanje zavrtnjima sa ili bez tiplova- spojke- sistemi za ugradnju

Zaptivanje otvora- zaptivni materijali koji se ubrizgavaju- impregnirane plastične pene-trake- izolacione trake

Izolovanje- izolacija PU-penom- mineralna vuna- trake od mineralnih filc niti- pluta koja se ubrizgava

Protiv – provalna zaštita- osnovno osiguranje- Ahs-pravila- norme prema DIN V ENV 1627/ DIN V ENV 1628/DIN V ENV 1629/ DIN V ENV 1630

Detalji vezani za priključke- kutije roletni (dodatni elementi ili postojeći el-ementi- prozorske klupice (spajanje i zaptivanje otvora, osigurati da okvir odvodi vodu, izolovati itd.)- dodatna pričvršćivanja za grilje/kapke, francuske balkone ili tende.

Osnovno pravilo

Učvršćivanje mora biti mehaničko.

Pene i lepljivi materijali nisu dopušteni kao sredstva za pričvršćivanje.

Kod učvršćivanja mora ostati zagarantovano rastezanje profila pri promeni temperature.

Sile nastale pri građevinskim radovima ne smeju biti prenesene na prozor.

Postupak postavljanja

Kvalitet visoko kvalitetnog prozora zavisi od Pri tome se moraju uzeti u obzir sve na prozor delujuće

izvođenja spojeva. sile građevinske �zike (vidi sliku 9).

Dve najvažnije stvari su stručno pričvršćivanje i izrada

zazora/spojeva koji spajaju prozor sa otvorima objekta. Slika 9: Uticaji na prozor

6. Postupak postavljanja

Pored navedenih opterećenja vetrom, rukovanjem i 6.1. Pričvršćivanje

sopstvenom težinom, sile koje nastaju zavise i od

# krutosti profila rama prozora,

# položaja i broja tačaka kojima je prozor pričvršćen,

# razlike u temperaturi sobna/spoljna,

# koeficijenta rastezanja materijala od kojih su naprav-

ljeni prozorski ramovi usled promene temperature,

# popustljivosti (elastičnosti) sredstava za pričvršćivanje.

Ukoliko se ne obrati pažnj a na ove činjenice može na -

stati oštećenje materijala od kojeg je ram napravljen

(npr. pukotine po uglovima) ili do zakazivanja sredsta-

va za pričvršćivanje. Osnova za uvažavanje opterećenja je DIN 1055.

Kako bi se osigurala dugogodišnja ispravnost prozora,

vrata i fasade, sve sile koje deluju na prozor moraju se

planski i sigurno preneti na objekat.

Pri tome nastaju sledeće sile:

# opterećenje vetrom,

# opterećenje rukovanjem,

# sopstvena težina.

Delovanje prouzro-kovano pomeranjem

Spoljna temperatura,kiša, vetar, sunce,buka

Pomeranjaprozorskog rama

objekta

Sobna temperatura,

Vlažnost vazduha Težina prozora


PoglavljePostupak postavljanja6

6. Postupak postavljanja

Kvalitet visoko kvalitetnog prozora zavisi od izvođenja spojeva.

Dve najvažnije stvari su stručno pričvršćivanje i izrada zazora/spojeva koji spajaju prozor sa otvorima objekta.

Ukoliko se ne obrati pažnja na ove činjenice može nastati oštećenje materijala od kojeg je ram napravljen (npr. pukotine po uglovima) ili do zakazivanja sredstava za pričvršćivanje.Pri tome se moraju uzeti u obzir sve sile građevinske fizike koje deluju na prozor (vidi sliku 9).

Slika 9: Uticaji na prozor

Pored navedenih opterećenja vetrom, ruko-vanjem i sopstvenom težinom, sile koje nastaju zavise i od: krutosti profila rama prozora, položaja i broja tačaka kojima je prozor pričvršćen, razlike u temperaturi sobna/spoljna, koeficijenta rastezanja materijala od kojih su napravljeni prozorski ramovi usled promene temperature, popustljivosti (elastičnosti) sredstava za pričvršćivanje.

6.1. PričvršćivanjeKako bi se osigurala dugogodišnja ispravnost prozora, vrata i fasade, sve sile koje deluju na prozor moraju se planski i sigurno preneti na objekat. Pri tome nastaju sledeće sile: opterećenje vetrom, opterećenje rukovanjem, sopstvena težina.Osnova za uvažavanje opterećenja je DIN 1055.


PoglavljePostupak postavljanja 6

6.1.1. Opšta uputstva za pričvršćivanje prozora:

ispravno bušiti, ne sa udarnim alatima (osim u slučaju betona) kod zidova po mogućnosti bušiti u malterni spoj, zazor pri određivanju nosivosti i dužine tipli, uzeti u obzir način gradnje zida i uputstva proizvođača za tiple upotrebiti odgovarajuće zavrtnje, sidra, flahove, montažne sisteme itd. izduvati, očistiti izbušene rupe za tiple se moraju poštovati propisani razma-ci, osovina i ivica, u zavisnosti od građevinskog materijala zavrtnje zatezati ravnomerno i s obzirom na ramove (upotrebiti odvijač i pneumatsku bušilicu sa graničnikom obrtnog momenta) težiti kombinaciji nosive podloške i sredstava za pričvršćivanje zabijanje eksera, takođe i kod posebnih načina postavljanja, nije dopušteno pri zatezanju zavrtnja, na donjem vodoravno postavljenom profilu, osovinu zavrtnja pomeriti što više ka unutra (da u slučaju skupljanja vode, voda može slobodno da ode kroz nagibni žljeb)

glavu zavrtnja dobro zadihtovati da voda ne ulazi u zonu (komoru) čeličnog ojačanja.

6.1.2. Nosivost

Pričvršćivanje mora biti mehaničko kako bi se osigurala propisana (definisana) nosivost.

Opterećenje vetromPravilni odabir sredstava za pričvršćivanje određuje se prvenstveno prema postojećem opterećenju. U zavisnosti od geografskog položaja, visine zgrade, kategorije terena, postojeće situacijie na gradilištu i načina ugrad-nje u zidove (vidi 3.4.2.).Odabrana sredstva za pričvršćivanje moraju u prvoj liniji da nose opterećenja vetrom i ruko-vanjem.PUR-pene, zaptivni materijali ili uobičajeni materijali za izolaciju se sa obzirom na sadašnji stepen tehnike ne ubrajaju u sredstva za pričvršćivanje.



Raspored sredstava za pričvršćivanje za PVC prozore je propisan prema slici 10.

Slika 10: Raspored pričvršćivanja PVC prozora

Sopstvena težina i opterećenje rukovanjem

Pod ovim se podrazumevaju sile koje nastaju zbog ju od strane osoba koje rukuju prozorom ili vratima.

težine prozorskih ili vratnih elemenata i usled raz- Ramovi moraju preneti opterećenje na zid za koji su

nih promenljivih opterećenja, npr. delovanja koja nasta- pričvršćeni odgovarajućim sredstvima.

Dodatna pravila vidi u odlomku 6.2.2.

E E

A A A A A A

EE

AA

A

A A A A A A

EE

E

• = tačke u kojima se pričvršćujeprozor

A = razmak između tačakaca. 700 mm

E = udaljenost od unutrašnjegugla pro la ca. 150 mmza bele profile. Boja ca. 250mm

EE

EA

A

(vidi sliku 11).

Raspored sredstava za pričvršćivanje za PVC prozore je propisan prema slici 10.Slika 10: Raspored pričvršćivanja PVC prozora

Dodatna pravila vidi u odlomku 6.2.2.

Sopstvena težina i opterećenje rukovanjemPod ovim se podrazumevaju sile koje nastaju zbog težine prozorskih elemenata ili eleme-nata vrata i usled raznih promenljivih opterećenja, npr. delovanja koja nastaju od strane osoba koje rukuju prozorom ili vratima.Ramovi moraju preneti opterećenje na zid za koji su pričvršćeni odgovarajućim sredst-vima.

(vidi sliku 11).



150

15015

015

0

150

ca. 1

50 m

m

150

150

150

150

150

Nagibni prozor Okretno nagibni Dvokrilni prozor sa lažnim stubomnoseće podloške prozor (podloška u zoni između dvaispod šarki krila ne sme umanjiti funkciona-

lnost prozora)

Fiksni element(noseće podlo-ške idu ispodpodloški zastakalo)

Klizna stena ca. 30 cm (preporučljiva mera)

= noseće podloške

Stub (prečka) Spoj

Slika 11: Podupiranje prozorskih elemenata

Postupak postavljanja

Obratiti pažnju na:

# Podloška mora biti od nekog prikladnog materijala

(npr. PVC-U)

# Raspored podloški ne sme nikako uticati na raste-

gljivost (dilataciju) elementa

# Podloška mora ostati u građevinskom zazoru zbog

trajnog prenošenja težine.

# Za elemente koji se nalaze ispred zida moraju se ugra-

diti stabilni čelični uglovi ili konzole.

# Preduslov je uvek dovoljna krutost profila rama,

prema navodima u 3.4.2.

# Podloške ne smeju ometati dalje radove.

Slika 11: Podupiranje prozorskih elemenataObratiti pažnju na: Podloška mora biti od nekog prikladnog ma-terijala (npr. PVC-U). Raspored podloški ne sme nikako uticati na rastegljivost (dilataciju) elementa. Podloška mora ostati u građevinskom zazoru

zbog trajnog prenošenja težine. Za elemente koji se nalaze ispred zida moraju se ugraditi stabilni čelični uglovi ili konzole. Preduslov je uvek dovoljna krutost profila rama, prema navodima u 3.4.2. Podloške ne smeju ometati dalje radove.



6.1.3.Sredstva za pričvršćivanje # postojeća opterećenja na smicanje

# maksimalna udaljenost između rama i zida: maksi-

Za ispravan izbor sredstava za pričvršćivanje meroda- malna udaljenost za bušenje da,

vna je situacija u gradnji (na objektu). Zid i sredstva za # minimalna dubina učvršćivanja hv ,

pričvršćivanje moraju biti usklađeni. # razmak između ivice i tiplova,

Pri tome se moraju uvažavati uputstva proizvođača, # promer burgije d i dubina rupe td,

slika 4 kao primer. # dužina tiple l.

Slika 12: Mere bitne za pričvršćivanje

maksimalna udaljenost za bušenje d

minimalna dubinaučvršćivanja hv

dužina tiple l

a

razm

ak ti

ple

odiv

ice

minimalna dubina bušotine pri ugradnom bušenju t

šupljeg bloka najmanjedva zida

ddubina učvršćenja kod

prom

er ru

pe d

6.1.3. Sredstva za pričvršćivanje

Za ispravan izbor sredstava za pričvršćivanje merodavna je situacija u gradnji (na objektu). Zid i sredstva za pričvršćivanje moraju biti usklađeni.Pri tome se moraju uvažavati uputstva proizvođača, slika 4 kao primer.

Slika 12: Mere bitne za pričvršćivanje

postojeća opterećenja na smicanje maksimalna udaljenost između rama i zida: maksimalna udaljenost za bušenje da, minimalna dubina učvršćivanja hv, razmak između ivice i tiplova, promer burgije d i dubina rupe td, dužina tiple l.



cevna tipla za okvir BTI-tipla za prozor samorezni zavrtanj

osovina zavrtnja

kandža/račvasta spojka SFS JB SFS JB

EJOT čaurasto sidro

udal

jeno

stod

ivic

e

udal

jeno

stod

ivic

e

Spojka/flah SFS JB-D ugaonik

SFS JB-D

Neka od sredstava za pričvršćivanje koja se mogu koristiti, prikazana su na slici 13 i 14.

Bitno je obratiti pažnju na navode date od strane proizvođača!

Slika 13: Sredstva za stranično

pričvršćivanje elemenata

Neka od sredstava za pričvršćivanje koja se mogu koristiti, prikazana su na slikama 13 i 14.Bitno je obratiti pažnju na navode date od strane proizvođača!



zadihtovati

kandža/račva ugaonik cevna tipla za ram

pažnja kod pažnja kodpukotine u zoni pukotine u zoni

uvažiti mere za nosivegrađevinske elemente.

spojka/flah ugaonikzadihtovati zadihtovati

pričvršćivanje ustaro-gradnji

čupanja čupanja

cevna tipla za ram samorezni zavrtanj

Za pričvršćivanje rama u donjem delu treba odabrati Izbor sredstava za pričvršćivanje se bira prema načinu

sredstvo za pričvršćivanje koje neće otvarati komoru izgradnje zida.

armiranog dela. Kod zida sazidanog od šupljih blokova prostor

unutar bloka, a oko tipla, se mora popuniti (npr. ubrizgava-

Ako to nije moguće, armirana komora se mora trajno njem maltera Fischer VS 150 C). Prema slici 14 moguće su

zadihtovati. različite varijante spajanja.

Slika 14: Sredstva za pričvršći-

vanje pri donjem učvr-

šćivanju elemenata

Za pričvršćivanje rama u donjem delu treba odabrati sredstvo koje neće otvarati komoru armiranog dela.Ako to nije moguće, armirana komora se mora trajno zadihtovati.Izbor sredstava za pričvršćivanje se bira prema

načinu izgradnje zida.Kod zida sazidanog od šupljih blokova pros-tor unutar bloka, a oko tiple, se mora popuniti (npr. ubrizgavanjem maltera Fischer VS 150 C). Prema slici 14 moguće su različite varijante spajanja.



6.2. Posebni priključci

6.2.1. Dodatni profili

Dodatne profile kao klupice za prozore, proširenja

itd. potrebno je spojiti zavrtnjima za osnovni profil i,

zadihtovati na predviđen način (npr. sa penastim trakama).

Ako se postavlja prozor sa kutijom za roletne, pričvršćiva- Ram za prozore i vrata se tada posmatra kao

nje gornje strane je problematično bez obzira na kon- spojnica sa polu-straničnim opterećenjem (vidi sliku 15).

strukciju kutije ( sastavne kutije ili postojeće kutije). U

tom slučaju je potrebno dokazati statiku gornjeg rama Podupiranje, tj. pričvršćivanje je moguće prema prikazu na

(pogledati prozorsku statiku). slici 16.

6.2.2. Kutije za roletne

kutija za roletne

širina elementa

Slika 15: Prozor sa

kutijom za roletne

širin

a po

dop

tereće

njem

Ako se postavlja prozor sa kutijom za roletne, pričvršćivanje gornje strane je problematično bez obzira na konstrukciju kutije (sastavne kutije ili postojeće kutije). U tom slučaju je potrebno dokazati statiku gornjeg rama (pogledati prozor-sku statiku).

Ram za prozore i vrata se tada posmatra kao spojnica sa polu-straničnim opterećenjem (vidi sliku 15).

Podupiranje, tj. pričvršćivanje je moguće prema prikazu na slici 16.

6.2. Posebni priključci

6.2.1. Dodatni profili

Dodatne profile kao klupice za prozore, proširenja itd. potrebno je spojiti zavrtnjima za osnovni profil i zadihtovati na predviđen način (npr. sa penastim trakama).

6.2.2. Kutije za roletne

Slika 15: Prozor sa kutijom za roletne



Statičko učvršćivanje dodatnih kutija

1. pojačanje okvira 2. pojačanje okvira 3. pojačanje okvira,i pojačanje kutije pojačanje kutije

i dodatno pojačanjeStatičko učvršćivanje postojeće kutije

Prema uputstvima proizvođača!

Pričvršćivanje pomoću prozorskog stabilizatora

Kada se poklopac kutije za roletnezavrtnjima pričvrsti za osnovni profil,i profil okvira je dodatno učvršćen.Broj preostalih sredstava zapričvršćivanje određuje se prematački 6.1.

ugaonik za učvršćivanjemoguće rastaviti

prozorski stabilizator:npr. HALESTA ilivlastita konstrukcija

Slika 16: podupiranje i pričvršćivanje kutija

za roletne



Pri većim širinama elemenata je za dovoljno statičko

ojačanje i pričvršćivanje nezaobilazna podela elementa.

Izgled (raspored) spojeva, prema prikazu na slici 17.

6.2.3. Ulazna vrata

Kod ulaznih vrata jača su dinamička optere-

ćenja, kao npr. snažnije zatvaranje vrata,

od statičkih opterećenja. Zatim, kod ulaznih

vrata ima znatno manje pričvrsnih tačaka ne-

go kod prozora. Zbog toga je uz većnavede-

dene i opisane tačke, tj. mesta pričvršćivanja

pri ugradnji prozora, potrebno napraviti do-

datna pričvršćenja (slika 18).

Slika 18: Pričvršćivanje ulaznih vrata

Slika 17: Povezivanje elemenata sa kutijama za roletne

kutija za roletne kutija za roletne

slobodna spojka

kutija za roletne

čelično ojačanje spojenosa objektomgore i dole

slobodna spojka slobodna spojka

dodatna pričvršće-nja na zid

šarkarazmak između prič-vrsnih tačakaanalogno ugradnjiprozoranoseća podloška

Pri većim širinama elemenata je za dovoljno statičko

ojačanje i pričvršćivanje nezaobilazna podela elementa.

Izgled (raspored) spojeva, prema prikazu na slici 17.

6.2.3. Ulazna vrata

Kod ulaznih vrata jača su dinamička optere-

ćenja, kao npr. snažnije zatvaranje vrata,

od statičkih opterećenja. Zatim, kod ulaznih

vrata ima znatno manje pričvrsnih tačaka ne-

go kod prozora. Zbog toga je uz većnavede-

dene i opisane tačke, tj. mesta pričvršćivanja

pri ugradnji prozora, potrebno napraviti do-

datna pričvršćenja (slika 18).



kutija za roletne kutija za roletne

slobodna spojka

kutija za roletne

čelično ojačanje spojenosa objektomgore i dole

slobodna spojka slobodna spojka

dodatna pričvršće-nja na zid

šarkarazmak između prič-vrsnih tačakaanalogno ugradnjiprozoranoseća podloška

Pri većim širinama elemenata je za dovoljno statičko ojačanje i pričvršćivanje, neophodna podela elementa. Izgled (raspored) spojeva, prema prikazu na slici 17.

6.2.3. Ulazna vrata

Kod ulaznih vrata jača su dinamička opterećenja, kao npr. snažnije zatvaranje vrata, od statičkih opterećenja. Zatim, kod ulaznih vrata ima znatno manje pričvrsnih tačaka nego kod prozora. Zbog toga je uz već navedene i opisane tačke, tj. mesta pričvršćivanja pri ugradnji prozora, potrebno napraviti dodatna pričvršćenja (slika 18).





Kod višedelnih ulaznih vrata sa stubom ili sa spojenim

pojedinačnim delovima, potrebno je statička ojačanja

dodatno učvrstiti (slika 19). Slika 19: Pričvršćivanje višedelnih ulaznih vrata

slobodna spojka

fiksni deo fiksni deo

noseća podloška čvrsta/fiksna čvrsta/fiksnaispod ojačanja spojka spojka

dodatna pričvršćenja razmak između pričvrsnih mestana zid analogno ugradnji prozora

noseća podloška

Pričvršćivanje u donjem delu

odvija se prema prikazu na

slici 20.

slobodna spojka

šarka

Slika 20: Učvršćivanje praga

Kod višedelnih ulaznih vrata sa stubom ili sa spojenim

pojedinačnim delovima, potrebno je statička ojačanja

dodatno učvrstiti (slika 19). Slika 19: Pričvršćivanje višedelnih ulaznih vrata

slobodna spojka

fiksni deo fiksni deo

noseća podloška čvrsta/fiksna čvrsta/fiksnaispod ojačanja spojka spojka

dodatna pričvršćenja razmak između pričvrsnih mestana zid analogno ugradnji prozora

noseća podloška

Pričvršćivanje u donjem delu

odvija se prema prikazu na

slici 20.

slobodna spojka

šarka


Kod višedelnih ulaznih vrata sa stubom ili sa spojenim pojedinačnim delovima, potrebno je statička ojačanja dodatno učvrstiti (slika 19).

Pričvršćivanje u donjem delu odvija se prema prikazu na slici 20.


Slika 19: Pričvršćivanje višedelnih ulaznih vrata



slobodna spojka slobodna spojkasa produženom rupom

čelično ojačanje spojeno čvrsta spojkasa objektom pričvršćivanje ugaone pričvršćivanje ugaonegore i dole spojke u smeru spojke u uglu od 90°

elemenata u smeru elemenata

slobodna spojkaSlika 22: Dilatacioni spoj

podloška za ostakljenje

Za siguran prenos svih delujućih sila u objektu, dozvoliti zajedničko pomeranje elementa i objekta

moraju se čelična ojačanja za ukrućenje, u statičkim

spojkama, pričvrstiti za objekat.

Pri tome čelična ojačanja nikada ne smeju biti jako nape-

ta, već je potrebno uz korišćenje slobodne spojke slika 21 Slika 21: Spajanje elemenata

Elementi većih širina, odnosno visina se pričvršćuju-6 -6

PVC-U prozor

spojevima kako bi profil izdržao i vodoravna i

uspravna istezanja (slika 22).

širina prozora promene dužine Δ (mm) pri ± 30°Cuzimajući u obzir navode proizvođača o dilatacionim(cm) s α 70 · 10 /K sa α 42·10 /K

Tablica 3: Vrednosti za termičke i promene dužina

za PVC-profile i -prozore

150 ± 3,15 ± 1,9

250 ± 5,25 ± 3,2

350 ± 7,35 ± 4,4

450 ± 9,45 ± 5,7

6.2.4 Spojevi6.2.4 Spojevi

Za siguran prenos svih delujućih sila u objektu, čelična ojačanja za ukrućenje u statičkim spojkama se moraju, pričvrstiti za objekat.Pri tome čelična ojačanja nikada ne smeju biti jako napeta već je potrebno uz korišćenje slobodne spojke (npr. VEKA 141.446; 141.447) dozvoliti zajedničko pomeranje elementa i objekta, kao na slici 21.

Slika 21: Spajanje elemenata

Elementi većih širina, odnosno visina, se pričvršćuju uzimajući u obzir navode proizvođača o dilatacionim spojevima kako bi profil izdržao i vodoravna i uspravna istezanja (slika 22).

Tabela 3: Vrednosti za termičke promene dužina za PVC-profile i -prozore



6.2.5.Prenos opterećenja preko proširenja dovoljno. U tom slučaju je potrebno profile proširenja

Za proširenja visine preko 60 mm pričvršćiva- pričvrstiti ugaonicima (Slika 23a i b).

nje na zid pomoću kandži, ankera ili zavrtnja nije

6.3. Izolacija i zaptivanje

Propis za toplotnu zaštitu zahteva:

Zazori/spojevi moraju biti trajno nepropusni na vazduh.

(3)

(3) (2) (1)spoljnaravanizolacije unutrašnja

ravanizolacije

Paro-nepropusnost mora biti veća u prostoriji nego

spolja. Ostatak zazora/spoja je potrebno u potpuno-

sti zatvoriti.

Slika 24: Model izolacijskih ravnipodručje delovanja

(3) zaštita od vremenskih uslova(2)

proširenje

dimenzionisanjeugaonikaprema statičkimzahtevima

prečka

za sliku 23a za sliku 23b

Slika 23a: Učvršćivanje ramnog proširenja

Slika 23b: Učvršćivanje ramnog proširenja

sa prečkom

(2) (1) ravan delovanja 1: Odvajanje sobne ispoljne klime nepropusno na vazduh

ravan delovanja 2: mesto pričvršćenjana objekatizolacijska ravan: toplotni i zvučniizolacijski materijali

ravan delovanja 3: spoljna zona zaptivanjatrajno je zadihtovati na udarnu kišu,paro propusna,UV- otporan materijal

(1) odvajanje sobne i spoljne klime

6.2.5.Prenos opterećenja preko proširenja dovoljno. U tom slučaju je potrebno profile proširenja

Za proširenja visine preko 60 mm pričvršćiva- pričvrstiti ugaonicima (Slika 23a i b).

nje na zid pomoću kandži, ankera ili zavrtnja nije


Propis za toplotnu zaštitu zahteva:

Zazori/spojevi moraju biti trajno nepropusni na vazduh.

(3)

(3) (2) (1)spoljnaravanizolacije unutrašnja

ravanizolacije

Paro-nepropusnost mora biti veća u prostoriji nego

spolja. Ostatak zazora/spoja je potrebno u potpuno-

sti zatvoriti.

Slika 24: Model izolacijskih ravnipodručje delovanja

(3) zaštita od vremenskih uslova(2)

proširenje

dimenzionisanjeugaonikaprema statičkimzahtevima

prečka

za sliku 23a za sliku 23b

Slika 23a: Učvršćivanje ramnog proširenja

Slika 23b: Učvršćivanje ramnog proširenja

sa prečkom

(2) (1) ravan delovanja 1: Odvajanje sobne ispoljne klime nepropusno na vazduh

ravan delovanja 2: mesto pričvršćenjana objekatizolacijska ravan: toplotni i zvučniizolacijski materijali

ravan delovanja 3: spoljna zona zaptivanjatrajno je zadihtovati na udarnu kišu,paro propusna,UV- otporan materijal

(1) odvajanje sobne i spoljne klime

6.2.5. Prenos opterećenja preko proširenja

Za proširenja visine preko 60 mm pričvršćivanje na zid pomoću kandži, ankera ili zavrtnja nije

dovoljno. U tom slučaju je potrebno profile proširenja pričvrstiti ugaonicima (Slika 23a i b).


Propis za toplotnu zaštitu zahteva: Zazori/spojevi moraju biti trajno nepropusni na vazduh.

Paro-nepropusnost mora biti veća u prostoriji nego spolja. Ostatak zazora/spoja je potrebno u potpunosti zatvoriti.



6.3.1. Izolacija zazora/spojaZa izolaciju zazora se mogu primeniti npr.

sledeći materijali:

# jednokomponentna PUR- pena,

# dvokomponentna PUR- pena,

# staklena vuna,

# kamena vuna,

# brizgana pluta,

# izo trake.

PAŽNJA:Prilikom ugradnje izolacioni materijali moraju

ostati suvi kako bi mogli da vrše funkciju izolacije.

PUR- pene pri stvrdnjavanju stvaraju manje ili više

pritiska. To treba uzeti u obzir pri konstrukciji pro-

zora.

Otvorene dodatne profile u ravni prozora treba

pri ugradnji na sobnoj strani zatvoriti, a na spoljnjoj

strani otvoriti.

Posebno treba obratiti pažnju na dodatne kutije za roletne u području straničnih poklopaca i spoljne stranice,

ovde ne smeju nastati nikakve promene oblika usled stvrdnjavanja PUR- pene. Potrebno je uvažavati navode proizvo-

đača (slika 25).

Slika 25: Izolacija u području kutije za roletne (presek)

pena za ugradnju

pre

posle

prorez za odvod

prorez za odvod

6.3.1. Izolacija zazora/spoja

Za izolaciju zazora se mogu primeniti npr. sledeći materijali: jednokomponentna PUR- pena, dvokomponentna PUR- pena, staklena vuna, kamena vuna, brizgana pluta, izo trake.

PAŽNJA:Prilikom ugradnje izolacioni materijali moraju ostati suvi kako bi mogli da vrše funkciju izolacije.PUR- pene pri stvrdnjavanju stvaraju manje ili više pritiska. To treba uzeti u obzir pri konstrukciji pro-zora.Otvorene dodatne profile u ravni prozora treba pri ugradnji na sobnoj strani zatvoriti, a na spoljnjoj strani otvoriti.Posebno treba obratiti pažnju na dodatne kutije za roletne u području straničnih poklopaca i spoljne stranice, ovde ne smeju nastati nikakve promene oblika usled stvrdnjavanja PUR- pene. Potrebno je uvažavati navode proizvođača (slika 25).Slika 25: Izolacija u području kutije za roletne (pre-sek)



6.3.2. Izrada zazora/spojeva

Za izradu zazora treba uvažavati IVD- uputstva br. 9.

Jednostepena ugradnja: istovremena izolacija od kiše i vetra pomoću prikladnog izolacionog sredstva (slika 26).

Dvostepeno: Prvi nivo sprečava prodiranje kiše po- Pomični zazori, dilatacijski zazori

moću konstrukcijskih elemenata (preklopna pokrivka) i Pomični zazori: zazori kod kojih treba uzeti u obzir

kontrolisano odvodi vodu nadole. Konstrukcija nikako promenu dužine usled godišnjih temperaturnih promena

ne sme biti kružno zatvoreni sistem, drugi nivo spre-

čava prodiranje vetra (slika 27).

Konstrukcijski zazori

Konstrukcijske zazore koji se nalaze u odgovaraju-

ćim sistemima za spajanje zatvoriti pomoću zaptivnih

usana, kod prikladnih PVC profila dodatno zaptivanje

nije potrebno.

Kod PVC prozora, treba dodatno obratiti pažnju i pa-

žljivo planirati.

Slika 26: Jednostepena izrada zazora Slika 27: Dvostepena izrada zazora

Pomični zazori se mogu zatvoriti pomoću brizganih

zaptivnih materijala, impregniranih zaptivnih traka

od penaste plastične mase ili zaptivnim sistemima u vidufolija.

Slika 28 levo: Zaptivanje otvora iz-

među završnog malter

profila i PVC prozora sa

zaptivnim materijalima.

Slika 29 desno: Zaptivanje sa komprimo-

vanom trakom i lajsnom

na malteru.

UV-zaštita UV-zaštitaspolja spoljablokada za blokada zakišu kišublokada za blokada zavetar vetar

unutra unutranepropusno nepropusnoza vazduh za vazduh


Za izradu zazora treba uvažavati IVD- uputstva br. 9.

Jednostepena ugradnja: istovremena izolacija od kiše i vetra pomoću prikladnog izolacionog sredstva (slika 26).

Dvostepeno: Prvi nivo sprečava prodiranje kiše po- Pomični zazori, dilatacijski zazori

moću konstrukcijskih elemenata (preklopna pokrivka) i Pomični zazori: zazori kod kojih treba uzeti u obzir

kontrolisano odvodi vodu nadole. Konstrukcija nikako promenu dužine usled godišnjih temperaturnih promena

ne sme biti kružno zatvoreni sistem, drugi nivo spre-

čava prodiranje vetra (slika 27).


Konstrukcijske zazore koji se nalaze u odgovaraju-

ćim sistemima za spajanje zatvoriti pomoću zaptivnih

usana, kod prikladnih PVC profila dodatno zaptivanje

nije potrebno.

Kod PVC prozora, treba dodatno obratiti pažnju i pa-

žljivo planirati.

Slika 26: Jednostepena izrada zazora Slika 27: Dvostepena izrada zazora

Pomični zazori se mogu zatvoriti pomoću brizganih

zaptivnih materijala, impregniranih zaptivnih traka

od penaste plastične mase ili zaptivnim sistemima u vidufolija.

Slika 28 levo: Zaptivanje otvora iz-

među završnog malter

profila i PVC prozora sa

zaptivnim materijalima.

Slika 29 desno: Zaptivanje sa komprimo-

vanom trakom i lajsnom

na malteru.

UV-zaštita UV-zaštitaspolja spoljablokada za blokada zakišu kišublokada za blokada zavetar vetar

unutra unutranepropusno nepropusnoza vazduh za vazduh


Za izradu zazora treba uvažavati IVD- uputstva br. 9.Jednostepena ugradnja: istovremena izolacija od kiše i vetra pomoću prikladnog izolacionog sredstva (slika 26).

Dvostepeno: Prvi nivo sprečava prodiranje kiše pomoću konstrukcijskih elemenata (preklopna pokrivka) i kontrolisano odvodi vodu nadole. Konstrukcija nikako ne sme biti kružno zatvoreni sistem, drugi nivo sprečava prodiranje vetra (slika 27).


Konstrukcijske zazore koji se nalaze u odgovarajućim sistemima za spajanje zatvoriti pomoću zaptivnih usana, kod prikladnih PVC profila dodatno zaptivanje nije potrebno.

Pomični zazori, dilatacijski zazori

Pomični zazori: zazori kod kojih treba uzeti u obzir promenu dužine usled godišnjih tempera-turnih promena.

Kod PVC prozora, treba dodatno obratiti pažnju i pažljivo planirati.Pomični zazori se mogu zatvoriti pomoću briz-ganih zaptivnih materijala, impregniranih zap-tivnih traka od penaste plastične mase ili zap-tivnim sistemima u vidu folija.

Slika 28 levo: Zaptivanje ot-vora između završnog malter profila i PVC prozora sa zap-tivnim materijalima.

Slika 29 desno: Zaptivanje sa komprimovanom trakom i lajsnom na malteru.



Prednost kod podeljenih prijanjaju-

ćih površina je što ulivanje zaptivnog

materijala u priključni utor na profilu,

povećava stepen pričvršćenosti.

Slika 30: zaptivni materijal u

priključnom utoru kod po-

deljenih prijanjajućih povr-šina.

6.3.3. Zaptivni sistemi

b = najmanja širina zazora za ravnu montažu, unutrašnja strana

b = najmanja širina zazora za ravnu montažu, spoljna strana

b = najmanja širina zazora za unutrašnju montažu, spoljna strana

Sti

Sta

Aa

Širina zazora za zaptivne materijale t = 0.5 • b mora biti veća ili jednaka 6mm (crtežu tabeli 4).

Širina zazora se određuje prema promeni mera profila pri temperaturnim razlikama (tablica 4).

Tablica 4: Najmanja širina priključnih

zazora za zaptivne

materijale

spolja b

t

t = dubina zaptivnogmaterijala u zazoru

b = širina zazora

unutra

b Sta za zaptivne materijale kod

kojih je dopuštena promena oblikaod 25 %

b

b b

Sta

Sti Sti

b Aa za zaptivne materijale

kod kojih je dopuštena pro-mena oblika od 25%

bAa

Sti Stib bza zaptivne materijale za zaptivne materijalekod kojih je dopuštena kod kojih je dopuštenapromena oblika od 15% promena oblika od 15%

dužina elemenata u mdo 1,5 do 2,5 do 3,5 do 4,5 do 2,5 do 3,5 do 4,5

najmanja širina zazora za najmanja širina zazora zaravnu montažu bs u mm unutarašnju montažu bA u mm

PVC-U (beli) 10 15 20 25 10 10 15PVC-U sa površinama u boji 15 20 25 30 10 15 20

materijal odkojeg jenapravljenprozor

Prednost kod podeljenih prijanjaju-

ćih površina je što ulivanje zaptivnog

materijala u priključni utor na profilu,

povećava stepen pričvršćenosti.

Slika 30: zaptivni materijal u

priključnom utoru kod po-

deljenih prijanjajućih povr-šina.


b = najmanja širina zazora za ravnu montažu, unutrašnja strana

b = najmanja širina zazora za ravnu montažu, spoljna strana

b = najmanja širina zazora za unutrašnju montažu, spoljna strana

Sti

Sta

Aa

Širina zazora za zaptivne materijale t = 0.5 • b mora biti veća ili jednaka 6mm (crtežu tabeli 4).

Širina zazora se određuje prema promeni mera profila pri temperaturnim razlikama (tablica 4).

Tablica 4: Najmanja širina priključnih

zazora za zaptivne

materijale

spolja b

t

t = dubina zaptivnogmaterijala u zazoru

b = širina zazora

unutra

b Sta za zaptivne materijale kod

kojih je dopuštena promena oblikaod 25 %

b

b b

Sta

Sti Sti

b Aa za zaptivne materijale

kod kojih je dopuštena pro-mena oblika od 25%

bAa

Sti Stib bza zaptivne materijale za zaptivne materijalekod kojih je dopuštena kod kojih je dopuštenapromena oblika od 15% promena oblika od 15%

dužina elemenata u mdo 1,5 do 2,5 do 3,5 do 4,5 do 2,5 do 3,5 do 4,5

najmanja širina zazora za najmanja širina zazora zaravnu montažu bs u mm unutarašnju montažu bA u mm

PVC-U (beli) 10 15 20 25 10 10 15PVC-U sa površinama u boji 15 20 25 30 10 15 20

materijal odkojeg jenapravljenprozor

Prednost kod podeljenih prijanjajućih površina, je što ulivanje zaptivnog materijala u priključni utor na profilu, povećava stepen pričvršćenosti.

Slika 30: zaptivni materijal u priključnom utoru kod podeljenih prijanjajućih površina.


Širina zazora za zaptivne materijale t = 0.5 • b mora biti veća ili jednaka 6mm (crtež i tabela 4).Širina zazora se određuje prema promeni mera profila pri temperaturnim razlikama (tabela 4).

bSti = najmanja širina zazora za ravnu montažu, unutrašnja stranabSta = najmanja širina zazora za ravnu montažu, spoljna stranabAa = najmanja širina zazora za unutrašnju montažu, spoljna strana

Tabela 4: Najmanja širina priključnih zazora za zaptivne materijale



-

6.3.4. Zaptivanje zazora/spojeva Voditi računa o uputstvima proizvođača zaptivnih

sistema. Detaljni prikaz geometrije zazora i

Glavni zadatak zaptivanja zazora je: vlagu zadržati izrade površina za spajanje potrebno je pogledati u IVD-

van građevinskog zazora. Isto pravilo važi za udarnu uputstvima br. 9 „ Zaptivni materijali za spojne zazore kod

kišu spolja, kao i za sobnu vlagu iznutra. Zazor mora: prozora i spoljnih vrata - osnove za planiranje i izradu.

# biti izolovan na vetar, buku, toplotu

# preuzeti promenu dužina nastalih usled sleganja objekta

ili prozora.impregnirana plastično penasta zaptivna folijatraka prema DIN 18542

ji mogućnost pojave naprslina

ili bočnih pukotina.

# izdržljiv na starenje jer posto-

A 1 A 2

Princip kojeg se treba

držati: UNUTRA ZAPTIVENI-izolacija zazora izolacija zazora

butil traka brizgani zaptivni materijalza malterisanje između rama prozora i maltera

A 3 A 4# Nivo delovanja 1: unutrašnja

zaptivka utiče na deljenje so-

bne i spoljne klime

# Nivo delovanja 2: pričvršći-izolacija zazora izolacija zazora

ju od buke i toplote.

Brizgani zaptivni materijal pokrivna letvica saizmeđu rama prozora, zaptivnom trakom

zaptivka za zaštitu od vremen- izolacije i maltera

JE NEGO SPOLJA.

Pri tome treba razlikovati iz-

među:

vanje za objekat i izolaci-

# Nivo delovanja 3: spoljašnja

A 5 A 6skih prilika

Za nivoe delovanja 1 i 3 (vidi sli-

ku 9) kombinuje se prema princi-

pu unutra difuziono zaptivenije

nego spolja. izolacija zazora izolacija zazora

Slika 31: Primeri zaptivanja zazora sa spoljne strane. Izbor izolacije

zazora prema poglavlju 6.3.1

6.3.4. Zaptivanje zazora/spojeva

Glavni zadatak zaptivanja za-zora je: vlagu zadržati van građevinskog zazora. Isto pravi-lo važi za udarnu kišu spolja, kao i za sobnu vlagu iznutra. Zazor mora: biti izolovan na vetar, buku, toplotu preuzeti promenu dužina nastalih usled sleganja objekta ili prozora. biti izdržljiv na starenje jerpostoji mogućnost pojave naprslina ili bočnih pukotina.

Pri tome treba praviti razliku između: Nivo delovanja 1: unutrašnja zaptivka utiče na deljenje sobne i spoljne klime Nivo delovanja 2: pričvršćivanje za objekat i izo-laciju od buke i toplote. Nivo delovanja 3: spoljašnja zaptivka za zaštitu od vremen-skih prilika

Za nivoe delovanja 1 i 3 (vidi sliku 9) kombinuje se prema principu unutra difuzionozaptivenije nego spolja.

Princip kojeg se treba držati: UNUTRA ZAPTIVENIJE NEGO SPOLJA.

Voditi računa o uputstvima proizvođača zaptivnih sistema. Detaljni prikaz geometrije zazora iizrade površina za spajanje potrebno je pogledati uIVD-uputstvima br. 9 „ Zaptivni materijali za spojne zazore kod prozora i spoljnih vrata - osnove za planiranje i izradu.



Nivo delovanja 3 mora biti napravljen tako da je zaptiven Folije koje sadrže bitumen se ne smeju koristiti.

na udarnu kišu, nivo delovanja 1 služi za razdvajanje

sobne od spoljne klime. Na nivou delovanja 2 izola-

cioni materijali moraju biti postavljeni tako da su kru žno

zatvoreni. Kod hrapavijih površina upotrebiti gušći i kre-

mastiji lepak.

Primeri za prikladno zaptiven zazor se nalaze na

prikazima 31 do 33.

Slika 32: Primeri za zaptivanje zazora na unutrašnjoj strani

zaptivna traka za zazor prozorska folija za zid kojise vidi

I 1 I 2

izolacija zazora izolacija zazora

butil traka, za malterisanje brizgani zaptivni materijalizmeđu rama prozora i maltera

I 3 I 4

izolacija zazora izolacija zazora

Brizgani zaptivni materijalizmeđu rama prozora/izolacije

i malteraI 5

izolacija zazora

Nivo delovanja 3 mora biti napravljen tako da je zaptiven na udarnu kišu, nivo delovanja 1 služi za razdvajanje sobne od spoljne klime. Na nivou delovanja 2 izolacioni materijali moraju biti post-avljeni tako da su kružno zatvoreni. Kod hrapavi-jih površina upotrebiti gušći i kremastiji lepak.

Folije koje sadrže bitumen se ne smeju koristiti.

Primeri za prikladno zaptiven zazor se nalaze na prikazima 31 do 33.



Zaptivni nivo u predelu prozorskih klupica sa strane pravljen građevinski spoj (zid). Takođe i ovde treba uva-

se takođe mora obraditi (slika 33). žiti navode proizvođača, kao npr. ispravna upotreba

brizganih zaptivnih materijala. Ovo važi pre svega

Izbor prikladnih zaptivnih materijala za izradu za površinsku vlagu, pritisnu čvrstoću, temperaturu, otpor-

određuje se prema vrsti građevinskog spoja. Kriterijum nost materijala i površinsko prijanjanje. Zavisno od

za izbor su geometrija zazora i materijal od kojeg je na- podloge treba uraditi pripremu.

Slika 33: Zaptivanje stranica

prozorskih klupica

izraditi kadicu izraditi kadicu

otvorene stranice– starogradnja otvorene stranice – novogradnja

zatvorenozavršnom kapicom

zatvorene stranice

Zaptivni nivo u predelu prozorskih klupica sa strane se takođe mora obraditi (slika 33).Izbor prikladnih zaptivnih materijala za izradu određuje se prema vrsti građevinskog spoja. Kriterijum za izbor su geometrija zazora i materi-jal od kojeg je napravljen građevinski spoj (zid).

Takođe i ovde treba uvažiti navode proizvođača, kao npr. ispravna upotreba brizganih zaptivnih materijala. Ovo važi pre svega za površinsku vlagu, pritisnu čvrstoću, temperaturu, otpornost materijala i površinsko prijanjanje. Zavisno od podloge treba uraditi pripremu.


PoglavljePostupak postavljanja 6Postupak postavljanja

Tabela 5: Pregled pogodnih zaptivnih materijala.

Pri planiranju i postavljanju

obratiti pažnju na

brizgani zaptivni materijali# prijanjanje i podnošenje

# dopuštene promene oblika

poliuretan # redosled rada

# konstrukciju poprečnog preseka

# opterećenja na spojnim površinama

Materijal – sirovinska baza Primeri primene

silikon

polisulfid

polieter (SMP)

disperzioni akril

impregnirane zaptivne trake od penaste plastične mase

# stepen kompresije

# pitisne površine# sastave, izradu uglova

# otpornost

# poprečni presek

zaptivne staze

zaptivne trake

# mehaničko osiguranje kod lepljenjamalih širinadovoljno prijanjanje/držanje

# preklopno lepljenje# prethodno obrađivanje spojnih po-

vršina# otpornost lepka

#

# dovoljno prijanjanje

# preklopno lepljenje

# prethodno obrađivanje spojnih po-

vršina

# pritisak pri lepljenju

# pomerljivi /dilatacioni kanal

Elastomer-zaptivne trake# otpornost

# prethodno obrađivanje spojnih po-

vršina

# izradu uglova, sastave

# pokrivku

poliuretan-penasta masasa impregnatom

polizobutilen

EPDM, PVC-mekani

butil

polizobutilen

polisulfid,

silikon,

poliuretan

6.3.5. Zaptivni materijali

Primeri pogodnih zaptivnih materijala su navedeni u tabeli 5.

6.3.5. Zaptivni materijali

Primeri pogodnih zaptivnih materijala su navedeni u tabeli 5.

Tabela 5: Pregled pogodnih zaptivnih materijala.



6.4. Zaštita vidnih površina rama

Za zaštitu izvedenih radova važi DIN 18 355 za stolarske radove. Preporučuje se dogovor o pojedinostima sa investitorom. Kako bi se zaštitile površine rama od prljavštine, transporta i ugradnje, pene za ugradnju itd. preporučuje se prekrivanje vidnog dela prozora zaštitnom folijom u slučaju da ista nije stavljena prilikom izrade.

Zaštitne folije je potrebno ukloniti nakon ugrad-nje.

6.5. Čišćenje prozora

Čišćenje prozora obuhvata uklanjanje svih nečistoća koje su nastale prilikom ugradnje, od strane izvođača radova (tu ne spadaju npr. atmosferske prljavštine).Za čišćenje koristiti samo sredstva preporučena od strane proizvođača profila/sistema.Zalepljene ostatke pene za montažu treba odmah, pre stvrdnjavanja očistiti.

6.6. Završna provera

Po završetku ugradnje potrebno je proveriti funk-cionalnost svih otvarajućih delova prozora, kao i prolaznost, uz protokol.

6.7. Održavanje i nega

Prozore je potrebno, kao i ostale delove objekta, redovno održavati kako bi se zadržala njihova ispravnost za korišćenje. Ovo, takođe, zahteva i zakon, a u skladu sa propisima vezanim za gradnju (§3(2)):„Građevinski proizvodi se mogu koristiti samo

onda kada se pri upotrebi vodi računa o njiho-vom održavanju kako to zahtevaju zakonske odredbe i kada je za određeno vreme zagaranto-vana njihova ispravnost za korišćenje.“

Održavanje je uslovljeno smernicama o građevinskim proizvodima i Zakonom o građevinskim proizvodima.

U DIN 31 051 su sadržani pojmovi i mere.Nakon završetka ugradnje potrebno je uputiti korisnika prozora o tim navodima i korišćenju prozora, te se pozvati na uputstva „Korišćenje i održavanje“ WP01 do WP04, data od strane proizvođača prozora i fasada.

6.8. Provetravanje

Vetrenje treba da bude regulisano nezavisno od prozora pomoću uređaja za provetravanje prema DIN 1946 – 2 koji pripadaju osnovnoj opremi građevinskog objekta.

To je pre svega zadatak planiranja. Osigurano osnovno provetravanje od (0,5/ h) nije zadatak zaptivenosti prozora.

Ako se radi o građevinskim štetama prouz-rokovanim vlagom u prostorijama, koje često nastaju u starogradnji gde ne postoji centralni sistem provetravanja, korisnik se mora uputiti na obavezno vetrenje redovnim otvaranjem pro-zora.

6.9. Preuzimanje

Nakon završetka ugradnje i čišćenja ugrađenih vrata i prozora potrebno je sa investitorom napraviti krajnju proveru ispravnosti (VOB-B §12) i pismeno je potvrditi.



6.10. Reciklaža demontiranih prozora

Kod obnavljanja starogradnje potrebno je ukloniti demontirane stare prozore.

Ako se radi o plastičnim prozorima, potrebno je osigurati prikladnu reciklažu obzirom na materijal od koga su napravljeni.


PoglavljeOsnove građevinske fizike7

Prozori i vrata zatvaraju otvore u zidovima objekta, # odvajanje spoljne od sobne klime,

i tako postaju deo jedinstvene celine. # osvetljavanje prostorije dnevnim svetlom,# ispravno funkcionisanje pri otvaranju i zatvaranju,

Na spoljnim zidovima treba da ispune i dodatne zadatke: # provetravanje unutrašnjih prostorija otvaranjem vrata i

prozora.

To znači da prozori i vrata kao i spojevi prilikom njihovog postavljanja moraju biti trajno otporni na uticaje na-

vedene u tabeli 6: Tabela 6: Uticaji na prozore, vrata i priključne spojeve

Ovi navodi građevinske fizike zahtevaju da se pri nja ( u gasovitom stanju kao vodena para; u tečnom sta-

ugradnji prozora i izradi priključnih spojeva pridržava pro- nju kao voda; u čvrstom stanju kao sneg ili led), što je

pisanih normi. uzrok brojnih šteta na objektu. Ako voda prodre, spolja

npr. kiša, ili iznutra zbog difuzije vodene pare direktno u zi-

7.1 Uticaji vode i vlage dove ili druge delove zgrade i tamo dođe do kondenza-

cije, nastaće građevinske štete.

Voda je uvek prisutna i pojavljuje se pri uobičajenim tem- Štete se pojavljuju u vidu vlage, bubrenja i skupljanja

peraturama - kao jedino jedinjenjeu sva tri agregatna sta- vode, zaleđivanja i/ili pri velikim gubicima temperature

# Sa spoljne strane promena temperature, kiša, ve- DIN 18 055 DIN EN 1026

tar, UV- zraci, buka, dinamička DIN EN 1027 DIN 4109

opterećenja zbog saobraćaja itd. DIN EN 12211 DIN EN 513

# Sa unutrašnje strane vlažnost vazduha u prostoriji DIN 4108

temperatura u prostoriji

# Građevinski promena dužine, promena obli- DIN EN 107 DIN EN 514

delovi ka, sopstvena težina

# Upotreba sile povlačenja i savijanja nastale DIN EN 107 EN 12046-1 EN 12400

upotrebom

# Objekat sleganje/pomeranje objekta, DIN 18201 DIN 18202

tolerancije DIN 18203-1 DIN 18203-3

Uticaji Norme

7. Osnove građevinske fizike7. Osnove građevinske fizike

Prozori i vrata zatvaraju otvore u zidovima ob-jekta, i tako postaju deo jedinstvene celine.Na spoljnim zidovima treba da ispune i dodatne zadatke: odvajanje spoljne od sobne klime, osvetljavanje prostorije dnevnim svetlom, ispravno funkcionisanje pri otvaranju i zat-varanju, provetravanje unutrašnjih prostorija otvaran-jem vrata i prozora.

Ovi navodi građevinske fizike zahtevaju da se pri ugradnji prozora i izradi priključnih spojeva pridržava propisanih normi.

7.1 Uticaji vode i vlage

Voda je uvek prisutna i pojavljuje se pri uobičajenim temperaturama - kao jedino jed-injenje u sva tri agregatna stanja (u gasovitom stanju kao vodena para; u tečnom stanju kao

To znači da prozori i vrata kao i spojevi prilikom njihovog postavljanja moraju biti trajno otporni na uticaje navedene u tabeli 6:

Tabela 6: Uticaji na prozore, vrata i priključne spojeve

voda; u čvrstom stanju kao sneg ili led), što je uzrok brojnih šteta na objektu. Ako voda pro-dre, spolja npr. kiša, ili iznutra zbog difuzije vodene pare direktno u zidove ili druge delove zgrade i tamo dođe do kondenzacije, nastaće građevinske štete.Štete se pojavljuju u vidu vlage, bubrenja i sku-pljanja vode, zaleđivanja i/ili pri velikim gubicima temperature uzrokuju slabljenje mehaničke čvrstoće.


PoglavljeOsnove građevinske fizike 7

U spoju sa kiseonikom iz atmosfere nastaju takođe i štete uzrokovane korozijom.

Na prozore i priključne spojeve deluju: kiša spol-ja i visoka relativna vlažnost vazduha iznutra.

7.1.1 Kišnica

Zaštita od kišnice mora biti osigurana sa spoljne strane objekta. Prodiranje kišnice u priključne spojeve i unutrašnjost objekta mora biti sprečeno. Za vodu koja je ušla u zidove objekta, priključne spojeve, i funkcionalne delove mora se osigurati kontrolisano oticanje ka spolja.Pažnja: neomalterisani beton uglavnom nije propustan za vodu. Najbolja zaštita se postiže višeslojnom izolacijom (vidi sliku 27).

7.1.2. Vlaga u unutrašnjem prostoru

Dok zgrade sagrađene starijim načinom grad-nje imaju dosta otvora koji nisu dobro zat-voreni i kroz koje vlaga može izaći napolje, novi građevinski zahtevi za toplotnom i zvučnom zaštitom prisiljavaju na “zaptivenu“ gradnju.

Za odvajanje unutrašnje i spoljne klime sa unutrašnje strane važi sledeće:• Ceo sistem mora biti potpuno nepropusan uključujući prozore, priključne spojeve i zid pros-torije.• Temperatura mora biti viša od tempera-ture rosišta unutrašnjeg prostora.• Sa unutrašnje strane mora biti zaptiveno na vazduh.

Pri nakupljanju vlage u unutrašnjem prostoru, uz isparavanja vode nastale kuvanjem i kupanjem treba uzeti u obzir i isparavanja nastala usled respiracije živih bića u objektu.

U normalnim stambenim uslovima jedna četvoročlana porodica dnevno “ispari” od 12 do 14 litara vode. Ove vlage se treba rešiti kon-trolisanim provetravanjem.

Prevelika vlažnost vazduha nije samo uzrok brojnih šteta na objektu ako se kondenzuje na ili u zidovima. Ona ima uticaj i na sobnu klimu. Povezanost vlažnosti vazduha u prostoriji i tem-perature prostorije sa prijatnošću vidi se u prika-zu polja prijatnosti po Leusdenu i Freymarku (slika 34). Pored temperature prostorije i rela-tivne vlažnosti vazduha za prijatnost je merodav-na i površinska temperatura oko spojeva (treba da bude od 20-25°C) kao i dodavanje hladnog svežeg vazduha.

Slika 34: Prikaz polja prijatnosti prema Leusdenu i Fraymarku

uzrokuju slabljenje mehaničke čvrstoće. U normalnim stambenim uslovima jedna četvoročlana

porodica dnevno “ispari” od 12 do 14 litara vode. Ove

vlage se treba rešiti kontrolisanim provetravanjem.U spoju sa kiseonikom iz atmosfere nastaju takođe i

štete uzrokovane korozijom.

Na prozore i priključne spojeve deluju- kiša spolja i –

visoka relativna vlažnost vazduha iznutra.

7.1.1 Kišnica

Zaštita od kišnice mora biti osigurana sa spoljne strane

objekta. Prodiranje kišnice u priključne spojeve i unutra-

šnjost objekta mora biti sprečeno. Za vodu koja je ušla

u zidove objekta, priključne spojeve, i funkcionalne de-

love mora se osigurati kontrolisano oticanje ka spolja.

Pažnja: neomalterisani beton uglavnom nije pro-

pustan za vodu. Najbolja zaštita se postiže višeslojnom

izolacijom (vidi sliku 27).

7.1.2. Vlaga u unutrašnjem prostoru Slika 34: Prikaz polja prijatnosti prema Leusdenu i

Dok zgrade sagrađene starijim načinom gradnje imaju Fraymarku

dosta otvora koji nisu dobro zatvoreni i kroz koje vlagamože izaći napolje, novi građevinski zahte- 100

vi za toplotnom i zvučnom zaštitom prisiljavaju na90

neprijatno vlažno80

Za odvajanje unutrašnje i spoljne klime sa 70

unutrašnje strane važi sledeće:60

prijatno

ći prozore, priključne spojeve i zid prostorije. 40

# Temperatura mora biti viša od temperature rosišta unu-30

neprijatno

neprijatno suvo

Pri nakupljanju vlage u unutrašnjem prostoru, uz isparava-0

16 18 20 22 24 26 28sobna temperatura t (°C)

“zaptivenu“ gradnju.

50

trašnjeg prostora.

20

10

nja vode nastale kuvanjem i kupanjem treba uzeti u obzir 12 14

i isparavanja nastala usled respiracije živih bića u objektu.

# Ceo sistem mora biti potpuno nepropusan uključuju-

# Sa unutrašnje strane mora biti zaptiveno na vazduh.

vla ž

nost

vaz

duha

Prevelika vlažnost vazduha nije samo uzrok brojnih šteta

na objektu ako se kondenzuje na ili u zidovima. Ona

ima uticaj i na sobnu klimu. Povezanost vlažnosti vazduha

u prostoriji i temperature prostorije sa prijatnošću je vidna

u prikazu polja prijatnosti po Leusdenu i Freymarku (slika

34). Pored temperature prostorije i relativne vlažnosti

vazduha za prijatnost je merodavna i površinska

temperatura površina oko spojeva (treba da bude od

20-25°C) kao i dodavanje hladnog svežeg vazduha.

7.1.2.1. Vlažnost vazduha može da primi više vode od hladnog. Rosište je posti-

gnuto pri 100% relativne vlažnosti vazduha. Ako se

topli vazduh hladi i usled toga raste relativna vlažnost va-

zduha, onda se višak vodene pare pri dostizanju tačke

rosišta kondenzuje i pada kao voda.

Sposobnost vazduha za prihvatanje vode zavisi od tem-

perature, ali postoji granica. Ako se pređe ta granica

i dođe do zasićenosti vazduha parom, višak vo-

dene pare se pretvara u kondenz. Topao vazduh

Primer: Slika 35: Kriva rosišta

Klima prostorije Ri = 20 °C, relativna vlažnost vazduha 50%

Prisutni parni pritisak 1169 Pa

Parni pritisak pri zasićenju 2338 Pa

Temperatura rosišta prema dijagramu ϑ = 9,25 °CTau

4000

3500

3000

2500

2000

1500

1000

500

0-20 -10 ±0 +10 +20 +30

1,30

0 kg

/m

1,25

0 kg

/m

1,20

0 kg

/m

100 %

17,8g/m

50%Ri (ti, j i)20°C / 50 %

8,63g/m

9,25

temperatura (°C)

1

parn

i prit

isak

(Pa)

2338

1169

vlaž

nost

u %

1



7.1.2.1. Vlažnost vazduha

Sposobnost vazduha za prihvatanje vode za-visi od temperature, ali postoji granica. Ako se pređe ta granica i dođe do zasićenosti vazduha parom, višak vodene pare se pretvara u kon-denz. Topao vazduh može da primi više vode

od hladnog. Rosište je postignuto pri 100% relativne vlažnosti vazduha. Ako se topli vazduh hladi i usled toga raste relativna vlažnost vazdu-ha, onda se višak vodene pare pri dostizanju tačke rosišta kondenzuje i pada kao voda.

Slika 35: Kriva rosišta

Primer:Klima prostorije Ri = 20°C, relativna vlažnost vazduha 50%Prisutni parni pritisak 1169 PaParni pritisak pri zasićenju 2338 PaTemperatura rosišta prema dijagramu ϑ (Tau) = 9,25°C



1s

°C 30% 45% 50% 55% 60% 65% 70% 75% 80% 85% 90% 95%30 10.6 16.8 18.4 20.0 21.4 22.7 23.9 25.1 26.2 27.2 28.2 29.129 9.7 15.9 17.5 19.0 20.4 21.7 23.0 24.1 25.2 26.2 27.2 28.128 8.8 15.0 16.6 18.1 19.5 20.8 22.0 23.2 24.2 25.2 26.2 27.127 8.0 14.1 15.7 17.2 18.6 19.9 21.1 22.2 23.3 24.3 25.2 26.126 7.1 13.2 14.8 16.3 17.6 18.9 20.1 21.2 22.3 23.3 24.2 25.125 6.2 12.2 13.9 15.3 16.7 18.0 19.1 20.3 21.3 22.3 23.2 24.124 5.4 11.3 12.9 14.4 15.8 17.0 18.2 19.3 20.3 21.3 22.3 23.123 4.5 10.4 12.0 13.5 14.8 16.1 17.2 18.3 19.4 20.3 21.3 22.222 3.6 9.5 11.1 12.5 13.9 15.1 16.3 17.4 18.4 19.4 20.3 21.121 2.8 8.6 10.2 11.6 12.9 14.2 15.3 16.4 17.4 18.4 19.3 20.220 1.9 7.7 9.3 10.7 12.0 13.2 14.4 15.4 16.4 17.4 18.3 19.219 1.0 6.8 8.3 9.8 11.1 12.3 13.4 14.5 15.5 16.4 17.3 18.218 0.2 5.9 7.4 8.8 10.1 11.3 12.5 13.5 14.5 15.4 16.3 17.217 -0.6 5.0 6.5 7.9 9.2 10.4 11.5 12.5 13.5 14.5 15.3 16.216 -1.4 4.1 5.6 7.0 8.2 9.4 10.5 11.6 12.6 13.5 14.4 15.215 -2.2 3.2 4.7 6.1 7.3 8.5 9.6 10.6 11.6 12.5 13.4 14.214 -2.9 2.3 3.7 5.1 6.4 7.5 8.6 9.6 10.6 11.5 12.4 13.213 -3.7 1.3 2.8 4.2 5.5 6.6 7.7 8.7 9.6 10.5 11.4 12.212 -4.5 0.4 1.9 3.2 4.5 5.7 6.7 7.7 8.7 9.6 10.4 11.211 -5.2 -0.4 1.0 2.3 3.5 4.7 5.8 6.7 7.7 8.6 9.4 10.210 -6.0 -1.2 0.1 1.4 2.6 3.7 4.8 5.8 6.7 7.6 8.4 9.2

1) Način približavanja može se pravolinijski interpolirati

Temper. ϑ Temperatura rosištaϑ ) u °C pri relativnoj vlažnosti vazduha od

35% 40%12.9 14.912.0 14.011.1 13.110.2 12.29.4 11.48.5 10.57.6 9.66.7 8.75.9 7.85.0 6.94.1 6.03.2 5.12.3 4.21.4 3.30.5 2.4-0.3 1.5-1.0 0.6-1.9 -0.1-2.6 -1.0-3.4 -1.8-4.2 -2.6

Tablica 7: Temperatura rosišta u zavisnosti od temperature i relativne vlažnosti

Zasićenost, t.j. relativna vlažnost vazduha od 100%, nižim temperaturama, tj. iz toplijeg dela u smeru

iznosi npr.: hladnijeg dela. Sa opadanjem temperature hladi se

i difuziona struja vodene pare koja je usmerena od unutra-

šnjeg ka spoljnom prostoru. Ovim hlađenjem smanjuje se

zasićenost. Ako se dostigne temperatura rosišta vodena

para se pretvara u kondenz. Idealno je kada se to

dogodi prvo na spoljnim površinama objekta ili

van prostorije.

Temperatura (°C) Zasićenost (g/m³)

- 10 °C 2,14

± 0 °C 4,84

+ 10 °C 9,4

+ 20 °C 17,3

+ 30 °C 30,3

Tablica 8: Vodena para-zasićenost Za izbegavanje šteta, prouzrokovanih nakupljanjem vode

i vlage u neklimatizovanim stambenim i poslovnim obje-

ktima u zimskom periodu rošenja važi DIN 4108- 3.

Preuzima se pojednostavljeno proračunavanje

kao osnova:

Spoljna klima: - 10 °C, 80 % relativne vlažnosti vazduha

unutrašnja klima: +20 °C, 50 % relativne vlažnosti vazduha

Trajanje: 60 dana

Stepen zasićenosti se može uzeti iz krive rosišta (npr.

prikaz 35) ili iz tablice (npr. tablica 7).

7.1.2.2. Tok izotermi

Izoterme su linije ili površine istih temperatura.Prenos

toplote, tj. toplotne struje, događa se od viših prema

1s

°C 30% 45% 50% 55% 60% 65% 70% 75% 80% 85% 90% 95%30 10.6 16.8 18.4 20.0 21.4 22.7 23.9 25.1 26.2 27.2 28.2 29.129 9.7 15.9 17.5 19.0 20.4 21.7 23.0 24.1 25.2 26.2 27.2 28.128 8.8 15.0 16.6 18.1 19.5 20.8 22.0 23.2 24.2 25.2 26.2 27.127 8.0 14.1 15.7 17.2 18.6 19.9 21.1 22.2 23.3 24.3 25.2 26.126 7.1 13.2 14.8 16.3 17.6 18.9 20.1 21.2 22.3 23.3 24.2 25.125 6.2 12.2 13.9 15.3 16.7 18.0 19.1 20.3 21.3 22.3 23.2 24.124 5.4 11.3 12.9 14.4 15.8 17.0 18.2 19.3 20.3 21.3 22.3 23.123 4.5 10.4 12.0 13.5 14.8 16.1 17.2 18.3 19.4 20.3 21.3 22.222 3.6 9.5 11.1 12.5 13.9 15.1 16.3 17.4 18.4 19.4 20.3 21.121 2.8 8.6 10.2 11.6 12.9 14.2 15.3 16.4 17.4 18.4 19.3 20.220 1.9 7.7 9.3 10.7 12.0 13.2 14.4 15.4 16.4 17.4 18.3 19.219 1.0 6.8 8.3 9.8 11.1 12.3 13.4 14.5 15.5 16.4 17.3 18.218 0.2 5.9 7.4 8.8 10.1 11.3 12.5 13.5 14.5 15.4 16.3 17.217 -0.6 5.0 6.5 7.9 9.2 10.4 11.5 12.5 13.5 14.5 15.3 16.216 -1.4 4.1 5.6 7.0 8.2 9.4 10.5 11.6 12.6 13.5 14.4 15.215 -2.2 3.2 4.7 6.1 7.3 8.5 9.6 10.6 11.6 12.5 13.4 14.214 -2.9 2.3 3.7 5.1 6.4 7.5 8.6 9.6 10.6 11.5 12.4 13.213 -3.7 1.3 2.8 4.2 5.5 6.6 7.7 8.7 9.6 10.5 11.4 12.212 -4.5 0.4 1.9 3.2 4.5 5.7 6.7 7.7 8.7 9.6 10.4 11.211 -5.2 -0.4 1.0 2.3 3.5 4.7 5.8 6.7 7.7 8.6 9.4 10.210 -6.0 -1.2 0.1 1.4 2.6 3.7 4.8 5.8 6.7 7.6 8.4 9.2

1) Način približavanja može se pravolinijski interpolirati

Temper. ϑ Temperatura rosištaϑ ) u °C pri relativnoj vlažnosti vazduha od

35% 40%12.9 14.912.0 14.011.1 13.110.2 12.29.4 11.48.5 10.57.6 9.66.7 8.75.9 7.85.0 6.94.1 6.03.2 5.12.3 4.21.4 3.30.5 2.4-0.3 1.5-1.0 0.6-1.9 -0.1-2.6 -1.0-3.4 -1.8-4.2 -2.6

Tablica 7: Temperatura rosišta u zavisnosti od temperature i relativne vlažnosti

Zasićenost, t.j. relativna vlažnost vazduha od 100%, nižim temperaturama, tj. iz toplijeg dela u smeru

iznosi npr.: hladnijeg dela. Sa opadanjem temperature hladi se

i difuziona struja vodene pare koja je usmerena od unutra-

šnjeg ka spoljnom prostoru. Ovim hlađenjem smanjuje se

zasićenost. Ako se dostigne temperatura rosišta vodena

para se pretvara u kondenz. Idealno je kada se to

dogodi prvo na spoljnim površinama objekta ili

van prostorije.

Temperatura (°C) Zasićenost (g/m³)

- 10 °C 2,14

± 0 °C 4,84

+ 10 °C 9,4

+ 20 °C 17,3

+ 30 °C 30,3

Tablica 8: Vodena para-zasićenost Za izbegavanje šteta, prouzrokovanih nakupljanjem vode

i vlage u neklimatizovanim stambenim i poslovnim obje-

ktima u zimskom periodu rošenja važi DIN 4108- 3.

Preuzima se pojednostavljeno proračunavanje

kao osnova:

Spoljna klima: - 10 °C, 80 % relativne vlažnosti vazduha

unutrašnja klima: +20 °C, 50 % relativne vlažnosti vazduha

Trajanje: 60 dana

Stepen zasićenosti se može uzeti iz krive rosišta (npr.

prikaz 35) ili iz tablice (npr. tablica 7).


Izoterme su linije ili površine istih temperatura.Prenos

toplote, tj. toplotne struje, događa se od viših prema

Stepen zasićenosti se može uzeti iz krive rosišta (npr. prikaz 35) ili iz tabele (npr. tabela 7).


Izoterme su linije ili površine istih temperatura. Prenos toplote, tj. toplotne struje, događa se od viših prema nižim temperaturama, tj. iz toplijeg dela u smeru hladnijeg dela. Sa opadanjem temperature hladi se i difuziona struja vodene

pare koja je usmerena od unutrašnjeg ka spoljnom prostoru. Ovim hlađenjem smanjuje se zasićenost. Ako se dostigne temperatura rosišta vodena para se pretvara u kondenz. Idealno je kada se tačka rosišta dogodi prvo na spoljnim površinama objekta ili van prostorije.

Za izbegavanje šteta, prouzrokovanih nakupl-janjem vode i vlage u neklimatizovanim stam-benim i poslovnim objektima u zimskom periodu rošenja važi DIN 4108 – 3.Preuzima se pojednostavljeno proračunavanje kao osnova:

Spoljna klima: -10°C, 80 % relativne vlažnosti vazduhaunutrašnja klima: +20°C, 50 % relativne vlažnosti vazduhaTrajanje: 60 dana

Tabela 7: Temperatura rosišta u zavisnosti od temperature i relativne vlažnosti



ugradnje:

# kod monolitnog zida u sredini zida,

# kod slojevitog načina gradnje: u delu gde se na-

10°C

Osnove građevinske fizike

Pod ovim preduslovima temperatura rosišta iznosi Primeri tokova izotermi za tipične situacije prilikom

9,3 °C. U praksi se prati tok izoterme od 10 °C u ugradnje nalaze se na prikazima 36 do 39.

spoljnom sloju zida. Prema njoj se određuje ravan za

ugradnju prozora pod uslovom da izoterma od 10 Kako bi se uz pomoć konstrukcijskih mera smanjila mo-

°C ne prolazi unutrašnjom površinom u prostoriji. gućnost nastanka buđi, koja nastaje većpri relativnoj

vlažnosti vazduha od 80 %, potrebno je prema DIN 4108

U slučaju da se rosište nalazi u sloju spoljnog zida -2 održavati temperaturu površina u prostoriji Θ≥ 12,6 °Csi

ili čak na unutrašnjoj površini, (izuzevši prozore).mora se omogućiti difuzija kondenza ka spolja To znači da toplotni faktor mora biti tRsi ≥ 0,70 °C.

tj. mora se omogućiti vodi da ističe napolje, t = Θ – ΘΘ – Θ

a da pri tome ne nastanu štete na objektu.Kod prvog približavanja ovo se postiže, kada je ravan Θ = sobna površinska temperatura

Θ = sobna temperatura vazduha = 20 °C

Θ = spoljna temperatura vazduha

lazi izolacija.

Slika 36: Uticaj položaja ugradnje na tok izoterme od 10 °C

unutra u sredini spolja

Rsi si e

i e

si

i

e

10°C10°C

rosište, jer izoterma od 10 °C izlazi iz dela objekta

__________

Slika 37 levo: Betonski zid sa predzidom

- 5 °C i mogućnošću prolaska

vazduha kroz izolovanu

zonu, PVC prozor sa

okvirom u predelu izola-

cije.

unutrašnja strana 1) Dobavljači specijalnih softvera za građevinsku fiziku

mogu se raspitati kod GKFP-a za izračunavanjedvodimenzionalnih toplotnih struja.

spoljnja strana- 2°C1°C4°C7°C

10°C12,6°C16°C

+ 20 °C

Pod ovim preduslovima temperatura rosišta iznosi 9,3°C. U praksi se prati tok izoterme od 10°C u spoljnom sloju zida. Prema njoj se određuje ravan za ugradnju prozora pod uslovom da izoterma od 10°C ne prolazi unutrašnjom površinom u prostoriji.

U slučaju da se rosište nalazi u sloju spoljnog zida ili čak na unutrašnjoj površini, mora se omogućiti difuzija kondenza ka spolja tj. mora se omogućiti vodi da ističe napolje, a da pri tome ne nastanu štete na objektu. Kod prvog približavanja ovo se postiže, kada je ravan ugradnje: kod monolitnog zida u sredini zida, kod slojevitog načina gradnje: u delu gde se nalazi izolacija.

Primeri tokova izotermi za tipične situacije pri-likom ugradnje nalaze se na prikazima 36 do 39.

Kako bi se uz pomoć konstrukcijskih mera

smanjila mogućnost nastanka buđi, koja nastaje već pri relativnoj vlažnosti vazduha od 80 %, potrebno je prema DIN 4108-2 održavati temper-aturu površina u prostoriji Θ≥ 12,6°C (izuzevši prozore).To znači da toplotni faktor mora biti tRsi ≥ 0,70°C.

***boxΘ – ΘtRSi = ΘSi – Θei e

ΘSi = sobna površinska temperaturaΘi = sobna temperatura vazduha = 20°CΘe = spoljna temperatura vazduha

Slika 36: Uticaj položaja ugradnje na tokizoterme od 10°C

Slika 37 levo: Betonski zid sa predzi-dom i mogućnošću prolaska vazduha kroz izolovanu zonu, PVC prozor sa okvirom u predelu izolacije.

*1) Dobavljači specijalnih softvera za građevinsku fiziku mogu se raspitati kod GKFP-a za izračunavanje dvodi-menzionalnih toplotnih struja.



- 2°C1°C4°C7°C

10°C spolja - 5°C12,6°C16°C

unutra +20°C

- 2°C1°C4°C7°C

10°C12,6°C16°C

spolja - 5°C

unutra +20°C

7.1.2.3. Difuzija vodene pare

U gasovima, tečnostima, ali i u čvrstim telima dolazi do Svaki materijal pri tome pruža otpor nastalom stru-izjednačavanja koncentracije, koja između ostalog janju vodene pare, koji je označen kao μ, a označa-

zavisi od temperature, razlike u pritisku i razlike u konce- va otpor difuziji vodene pare. Što je μ- vrednost manja,

ntraciji i označava se kao difuzija. tim više vodene pare može da struji kroz materijal (vidi

Viši parcijalni pritisci vodene pare i viša temperatura unu-

trašnjeg prostora uzrokuju difuziju vodene pare iz pro-

storije, kroz slojeve objekta ka napolje.

Slika 38: Betonski zid sa

povezanim si-

stemom toplo-

tne izolacije,

PVC prozor

poravnat sa be-

tonom napred

Slika 39: Betonski zid sa

povezanim si-

stemom toplo-

tne izolacije,

PVC prozor

u sredini, otvor

za prozor/špaletna

izolovan.

tablicu 9).

7.1.2.3. Difuzija vodene pare

U gasovima, tečnostima, ali i u čvrstim telima dolazi do izjednačavanja koncentracije pare, koja između ostalog zavisi od temperature, raz-like u pritisku i razlike u koncentraciji i označava se kao difuzija.

Viši parcijalni pritisci vodene pare i viša tem-

peratura unutrašnjeg prostora uzrokuju difuziju vodene pare iz prostorije, kroz slojeve objekta ka napolje.

Svaki materijal pri tome pruža otpor nastalom strujanju vodene pare, koji je označen kao μ, a označava otpor difuziji vodene pare. Što je μ vrednost manja, tim više vodene pare može da struji kroz materijal (vidi tabelu 9).



Materijal Difuziona otpornost - vrednost μVazduh 1Zidni i plafonski malter 6 – 10Gips i krečni malter 4 – 10Normalni beton 60 – 100Beton od ekspandirane gline(debljina 0,5 -1,0 g/cm³) 2 – 10Gips kartonske ploče 4 – 10Zid od pečene opeke 100Zid od pune opeke ili blokova 10 – 16Obloga od fasadne opeke 200Ploče od plute 5 – 10Drvo 50Iverica 10 – 50Mineralna vuna, povezana 1Polistirol-ekstrudirana pena 60 – 100Poliuretan - penasti materijal (debljina 0,030 - 0.040 g/cm³ ) 60Penolsmola-penasti materijal (debljina 0.020 – 0,100 g/cm³) 50Krovne i zaptivne bitumenske trake , debljina 3,0 mm 10,000 – 80,000Bitumen traka sa oblogom od metalne folije, debljina 2,2 mm paro nepropusnoPVC- folija 50,000Polietilen- folija 100,000Aluminijumska- folija (125 g/m³) paro nepropusnoStaklo paro nepropusno

Tablica 9: Vrednost μ otpora difuziji vodene pare za građevinski materijal (izbor), opsežniji podaci se nalaze u

DIN 4108-4

Broj μ, kojim se označava otpor difuziji vodene pare, slu- # I voda koja prodire sa spoljne strane mora ponovo

ži takođe kao pokazatelj koliko je puta otpor difuziji veći da difundira napolje.

u nekom sloju materijala od otpora u sloju vazduha iste # Kod višeslojnih spoljnih delova građevine treba da:

debljine. Ta vrednost se mora pomnožiti sa debljinom - slojevi građevine preuzmu otpor difuziji ka spolja

sloja d (m) i tada se dobija ekvivalentna debljina sloja - se poveća toplotna izolacija u spoljnim slojevima

vazduha S= μ • d (m) građevine..

# U posmatranje celog sistema treba uključiti sporedne

Iz toga sledi: činioce.

# Na unutrašnju stranu treba staviti materijale visoke

otpornosti na difuziju vodene pare , 7.2. Uticaj temperature

d

# Na spoljnu materijale sa manjom vrednošću μ.

# Da bi nakupljena para mogla da isparava napolje Svi materijali se šire porastom temperature, odnosno

svi slojevi građevine uključujući priključne spojeve skupljaju se opadanjem temperature. To znači da pro-

moraju biti zaptiveniji sa unutrašnje strane zori zbog stalnih temperaturnih promena menjaju stalno

nego sa spoljne. svoju širinu i visinu.

Tabela 9: Vrednost μ otpora difuziji vodene pare za građevinski materijal (izbor), opsežniji podaci se nalaze u DIN 4108-4

Broj μ, kojim se označava otpor difuziji vodene pare, služi takođe kao pokazatelj koliko je puta otpor difuziji veći u nekom sloju materijala od otpora u sloju vazduha iste debljine. Ta vrednost se mora pomnožiti sa debljinom sloja d (m) i tada se dobija ekvivalentna debljina sloja vazdu-ha S =μ• d (m)

Iz toga sledi: Na unutrašnju stranu, treba staviti materijale visoke otpornosti na difuziju vodene pare, Na spoljnu, materijale sa nižom vrednošću μ. Da bi nakupljena para mogla da isparava na-polje svi slojevi građevine uključujući priključne spojeve moraju biti zaptiveniji sa unutrašnje

strane nego sa spoljne. I voda koja prodire sa spoljne strane mora ponovo da difundira napolje. Kod višeslojnih spoljnih delova građevine treba da: slojevi građevine preuzmu otpor difuziji ka spolja se poveća toplotna izolacija u spoljnim sloje-vima građevine. U posmatranje celog sistema treba uključiti sporedne činioce.

7.2. Uticaj temperature

Svi materijali se šire porastom temperature, odnosno skupljaju se opadanjem temperature. To znači da prozori zbog stalnih temperaturnih promena menjaju stalno svoju širinu i visinu.



Ove promene dužina moraju biti prenete na 7.2.1. Koeficijenti istezanja dužina

zazor, pri čemu treba paziti na širinu zazora. Termičko pomeranje je materijalo-specifično

Mora se, takođe, voditi računa o pomeranjima drugih svojstvo i obeležava se koeficijentom istezanjamaterijala na objektu pod uticajem temperature. dužina αt.

Materijal Koe cijent istezanja dužina α (10 /K) Promena dužina Δl (mm/mK)

α

-6t

Aluminijum 24 0,024Bakar 16 0,016Gvožđe 12 0,012Čelik 12 0,012Beton 12 0,012Staklo 3 – 9 0.003 – 0,008Drvo 3 – 6 0,003 – 0,009PVC 70 0,07Polietilen 200 0,20Polipropilen 160 0,16

Tablica 10: Koeficijent istezanja dužina t nekih materijala u rasponu temperature od 0 °C – 100 °C

Iz razlike u temperaturi ΔT, početne dužine l1 i koefici- ni koeficijent istezanja α = 70 • 10 /K. Mere-

Δl = α • l • ΔT α = 25 • 10 /K (vidi tablicu 11).

-6PVC-U

jenta istezanja αt može se izračunati očekivana prome- nje između - 20 °C i + 80 °C na belom PVC- U prozoru

na dužine Δl: od 130 cm x 150 cm ima koeficijent istezanja samo-6

t 1 prozor

Pri tome se mora uzeti u obzir i boja prozora. U Nema- Ako se sigurnosti radi računa sa 60 % karakteristične vre--6

PVC- U

-6F

ra i do 75 °C. razlikom u temperaturi od ± 30 °C, za ugrađene prozore

se pored teoretskih vrednosti dobiju stvarne promene duži-

na tablica 11.

čkoj beli prozori dostižu površinsku temperaturu i do dnosti materijala α , tj. ne sa 70 • 10 /K, nego sa

45 °C. Na prozorima drugih boja dostigne se temperatu- α = 42 • 10 /K i za temperaturu pri ugradnji od 15°C sa

Na ugrađenim prozorima su stvarne promene dužina

znatno manje nego što odgovaraju za materijal specifič-

Širina prozora (cm) Promena dužina Δl (mm) pri ± 30 °C-6 -6

PVC prozor

± 3,15 ± 1,9± 5,25 ± 3,2± 7,35 ± 4,4± 9,45 ± 5,7

ΔT

sa α = 70 • 10 /K sa α = 42 • 10 /K

Tablica 11: Promene dužina belog PVC-U prozora pri temperaturnoj razlici od ± 30 °C

150250350450

Ove promene dužina moraju biti prenete na 7.2.1. Koeficijenti istezanja dužina

zazor, pri čemu treba paziti na širinu zazora. Termičko pomeranje je materijalo-specifično

Mora se, takođe, voditi računa o pomeranjima drugih svojstvo i obeležava se koeficijentom istezanjamaterijala na objektu pod uticajem temperature. dužina αt.

Materijal Koe cijent istezanja dužina α (10 /K) Promena dužina Δl (mm/mK)

α

-6t

Aluminijum 24 0,024Bakar 16 0,016Gvožđe 12 0,012Čelik 12 0,012Beton 12 0,012Staklo 3 – 9 0.003 – 0,008Drvo 3 – 6 0,003 – 0,009PVC 70 0,07Polietilen 200 0,20Polipropilen 160 0,16

Tablica 10: Koeficijent istezanja dužina t nekih materijala u rasponu temperature od 0 °C – 100 °C

Iz razlike u temperaturi ΔT, početne dužine l1 i koefici- ni koeficijent istezanja α = 70 • 10 /K. Mere-

Δl = α • l • ΔT α = 25 • 10 /K (vidi tablicu 11).

-6PVC-U

jenta istezanja αt može se izračunati očekivana prome- nje između - 20 °C i + 80 °C na belom PVC- U prozoru

na dužine Δl: od 130 cm x 150 cm ima koeficijent istezanja samo-6

t 1 prozor

Pri tome se mora uzeti u obzir i boja prozora. U Nema- Ako se sigurnosti radi računa sa 60 % karakteristične vre--6

PVC- U

-6F

ra i do 75 °C. razlikom u temperaturi od ± 30 °C, za ugrađene prozore

se pored teoretskih vrednosti dobiju stvarne promene duži-

na tablica 11.

čkoj beli prozori dostižu površinsku temperaturu i do dnosti materijala α , tj. ne sa 70 • 10 /K, nego sa

45 °C. Na prozorima drugih boja dostigne se temperatu- α = 42 • 10 /K i za temperaturu pri ugradnji od 15°C sa

Na ugrađenim prozorima su stvarne promene dužina

znatno manje nego što odgovaraju za materijal specifič-

Širina prozora (cm) Promena dužina Δl (mm) pri ± 30 °C-6 -6

PVC prozor

± 3,15 ± 1,9± 5,25 ± 3,2± 7,35 ± 4,4± 9,45 ± 5,7

ΔT

sa α = 70 • 10 /K sa α = 42 • 10 /K

Tablica 11: Promene dužina belog PVC-U prozora pri temperaturnoj razlici od ± 30 °C

150250350450

Ove promene dužina moraju biti prenete na za-zor, pri čemu treba paziti na širinu zazora.Mora se, takođe, voditi računa o pomeranjima drugih materijala na objektu pod uticajemtemperature.

7.2.1. Koeficijenti istezanja dužina

Termičko pomeranje je materijalo-specifično svojstvo i obeležava se koeficijentom istezanja dužina αt.

Iz razlike u temperaturi ΔT, početne dužine l1 i koeficijenta istezanja αt može se izračunati očekivana prome na dužine Δl:Δl = αt • I1 • ΔTPri tome se mora uzeti u obzir i boja prozora. U Nemačkoj beli prozori dostižu površinsku tem-peraturu i do 45°C. Na prozorima drugih boja dostigne se temperatura i do 75°C.

Na ugrađenim prozorima su stvarne promene dužina znatno manje nego što odgovaraju za materijal specifični koeficijent istezanja αPVCU=

70 • 10-6/K. Merenje između - 20°C i + 80°C na belom PVC-U prozoru od 130 cm x 150 cm ima koeficijent istezanja samo αprozor= 25 • 10-6/K (vidi tabelu 11).

Ako se sigurnosti radi računa sa 60 % karakteristične vrednosti materijala αPVCU, tj. ne sa 70 • 10-6/K, nego sa αF= 42 • 10-6/K i za temperaturu pri ugradnji od 15°C sa razlikom u temperaturi od ±30°C, za ugrađene prozore se pored teoretskih vrednosti dobiju stvarne promene dužina tabela 11.



Jednostavnije rečeno, za širinu zazora belog PVC prozora uvažava se promena dužine od ±1,25 mm po 1m širine prozora.Kod prozora čije su površine u boji, ova vrednost se udvostručuje, jer leti razlika u temperaturama površine dostiže ΔT = 60°C umesto 30°C.Zbog male toplotne provodljivosti PVC-profila, kod prozora sa površinama u boji mora se pored promene dužina uzeti u obzir i upravno savijanje na ravan prozora uslovljeno veličinom prozora, ojačanjem i razmacima iz među pričvrsnih tačaka.

7.3. Toplotna zaštita

Toplotna zaštita u visokogradnji (vidi DIN 4108 i odredbe o uštedi energije) predstavlja visoki prioritet i u tom smislu se građevinarstvu kon-stantno postavljaju novi zahtevi.Kod tačnog određivanja uštede energije, izo-lacionih vrednosti i decibela ne sme se nikako zaboraviti na prijatnost klime u prostoriji.

Mere toplotne zaštite treba da: smanje toplotne gubitke ublaže visoke letnje temperature spreče velika zimska hlađenja izbegnu štetne kondenzacije, ali i ono što se najčešće zaboravlja – da osiguraju prijatnost.

Oba pravila zahtevaju:„Zazori u spoljnom sloju objekta, obzirom na stepen tehnike, moraju se trajno nepropusno zatvoriti.“

DIN 4108 sadrži sve tehničke vrednosti za toplotnu zaštitu i zaštitu od vlage, postupak

izračunavanja kao i zahteve i uputstva za planiranje i njihovo sprovođenje.Zahtev DIN 4108-2 koji nalaže da se izmena vazduha planski ispravno postavi (standardni ciklus provetravanja λS= 0,8 / h), rasterećuje proizvođače prozora i olakšava postupak ugrad-nje.Ali ipak upozorenje na značaj ispravnog prove-travanja ne može investitorima i korisnicima ni štetiti ni pomoći u izbegavanju nastajanja buđi i šteta prouzrokovanih vlagom!

7.3.1. Toplotna provodljivost

Merodavno svojstvo za ispunjenje ovih zahteva je toplotna provodljivost građevinskih materijala. Provodljivost toplote omogućava da se toplota u materijalu prenosi sa jednog dela na drugi. Označava se kao toplotna provodljivost λ. Ona izražava količinu toplote koja se prenese u jed-noj sekundi između dve paralelne površine od 1m² kroz sloj materijala debljine 1m pri tempera-turnoj razlici od 1K.

Toplotna provodljivost nije konstantna veličina, već zavisi od: temperature količine vlage gustine materijala veličine, vrste i poretka pora pritiska gasa unutar pora vrste gasa u porama

Ipak toplotna provodljivost λ, najčešće utvrđena na 20°C, daje važne smernice pri izboru odgovarajućeg građevinskog materijala za postojeću situaciju (tabela 12).



7.3.2. Toplotni mostovi vršina i gubitak toplote zbog prenosa, mogu se dobiti uz

pomoć jednačine za toplotnu provodljivost i Finite metode

Toplotni mostovi nastaju u građevinskim materijalima či- elemenata u jednom složenom računskom postupku.

ja je toplotna provodljivost veća od provodljivosti okolnih Padne li toplotni faktor tRsi na vrednost ispod 0,7

građevinski materijala. Oni utiču na pomeranje i temperatura unutrašnjih površina na vrednost manju od

toka izotermi, a time i na pomeranje krive rosišta. 12,6 °C, potrebno je sprovesti građevinske mere za ne-

To znači npr.: ne postavljati metalne nosače/podloške! utralizaciju toplotnih mostova.

Uticaj toplotnih mostova na tok temperature na spoljnim Danas se uz pomoć odgovarajućih računskih programa

slojevima povećava rizik pojave rose/kondenza na unu- mogu izračunati izoterme za različite građevinske situa-

trašnjim površinama objekta. Očekivana temperatura po- cije (vidi 7.1.2.2).

Materijal Gustina (g/cm³) Toplotna provodljivost λ(Watt/m K)Aluminijum 2,7 220Gvožđe 7,86 50Čelik 7,84 50Bakar 8,9 380Normalan beton 2,4 2,1Gas beton/siporeks 0,5 0,22Puna opeka 1,5 – 1,8 0,5 – 0,83Čelični beton 2,4 2,3Gips karton 0,42Granit 2,8 2,9Blokovi 30 cm 0,53 – 1,28 0,42 – 0,58Smrekovina 0,6 0,13Staklo 2,5 0,8Keramičke pločice 2,0 0,58PVC 1,4 0,14Polietilen 0,96 0,33 – 0,50Polipropilen 0,91 0,24Pluta 0,25 0,036 – 0,045Mineralna vlaknasta vata 0,015 – 0,10 0,04 – 0,037Polistirol pena 0,012 – 0,035 0,037 – 0,044Poliuretan pena 0,03 – 0,035 0,029 – 0,035Voda 1 0,60Vazduh 0,0012 0,025Vodena para 0,0025 0,031Ugljen dioksid (CO ) 0,0019 0,014

Tablica 12: Toplotna provodljivost nekih građevinskih materijala za raspon temperature od 0 °C do 100 °C

(dodatne opsežnije navode vidi u DIN 4108- 4)

2

7.3.2.Toplotni mostovi

Toplotni mostovi nastaju u građevinskim ma-terijalima čija je toplotna provodljivost veća od provodljivosti okolnih građevinski materijala. Oni utiču na pomeranje toka izotermi, a time i na pomeranje krive rosišta.To znači npr.: ne postavljati metalne nosače/podloške!Uticaj toplotnih mostova na tok temperature na spoljnim slojevima povećava rizik pojave rose/kondenza na unutrašnjim površinama objekta. Očekivana temperatura površina i gubitak top-

lote zbog prenosa, mogu se dobiti uz pomoć jednačine za toplotnu provodljivost i metode konačnih elemenata u jednom složenom računskom postupku.Padne li toplotni faktor tRsi na vrednost ispod 0,7 i temperatura unutrašnjih površina na vred-nost manju od 12,6°C, potrebno je sprovesti građevinske mere za neutralizaciju toplotnih mostova.Danas se uz pomoć odgovarajućih računskih programa mogu izračunati izoterme za različite građevinske situacije (vidi 7.1.2.2).



7.4. Zvučna zaštita

Zahtevi za oblast „Zvučna zaštita u visokograd-nji“ dati su u DIN-u 4109, a za „Zvučna izolacija prozora i dodatne opreme“ u VDI- pravilniku 2719. Ovi pravilnici nisu jednaki.S obzirom na upotrebu i položaj objekta potreb-no je uvažiti posebne zahteve vezane za zvučnu izolaciju pri pravljenju i ugradnji prozora.Kod prozora je merodavna vazdušna zvučna izolacija, dok se izolacija prozora na zvuke nast-ale od drugih tela ređe uzima u obzir.

7.4.1. Zvučna izolacija spojeva/zazora

U oba pravilnika se napominje, koliko je za zvučnu izolaciju važno zaptivanje zazora što se vidi kada se izračuna zvučna izolacija zazora.Potpunim ispunjavanjem zazora prikladnim ma-terijalima (vidi tačku 5.3. Izolacija) poboljšava se uz zvučnu izolaciju i toplotna izolacija.Važno je da je završetak zazora nepropusan za vazduh, jer i najmanja rupica ili pukotina u priključnim spojevima znatno smanjuje zvučnu izolaciju.

7.5. Mehanička opterećenja

Prozori u upotrebi podležu mehaničkim opterećenjima, koji nastaju usled: Uticaja vetra Sopstvene težine Upotrebe Saobraćaja Pomeranja/sleganja objekta.

Sve sile koje djeluju na prozor moraju se sigurno preneti na objekat. Kako bi se to postiglo treba uvažiti sledeće: Prozori moraju biti mehanički pričvršćeni u objekat Spoj sa objektom ne sme biti krut. Mora se održati najmanji potreban razmak pričršćivanja od unutrašnjeg ugla prozora. Sopstvena težina prozora se prenosi na nosače/podloške.

Posebno obratiti pažnju na: Pričvršćivanje samo uz pomoć pene za ugrad-nju nije dozvoljeno. Pomeranje/sleganje objekta ne sme dovesti do opterećenja i pritiska na prozor, jer Prozori nisu noseći građevinski elementi.


PoglavljeZakonski zahtevi 8

Izvođenje i izrada objekata i građevinskih delo-va podleže opsežnim zakonskim zahtevima, koji uključuju sledeće: Stabilnost, Protiv – požarnu zaštitu, Higijenu, zdravlje i zaštitu okoline Bezbednost prilikom upotrebe, Zvučnu zaštitu, Očuvanje toplote.

Od navedenih zakonskih propisa pri ugradnji prozora treba obratiti posebnu pažnju na bez-bednost prilikom korišćenja, očuvanje toplote, zvučnu zaštitu i higijenu

8.1 Okvirni primeri zakonskih uslova: VOB deo A- opšte odrednice za raspisivanje tendera i dodelu radnog naloga- posebno za javne tendere VOB deo B (DIN 1961)- utvrđivanje vrste i opsega radnog naloga- naplate troškova- izvođenje radova- garancija itd.

VOB deo C ( DIN 18299)- propisno uređivanje navoda datih radnim nal-ogom- razdvajanje dodatnih usluga od onih posebnih koje mogu nastupiti prilikom gradnje- razjašnjavanje propisa vezanih za sam radni postupak (nužne norme itd.) npr. Garancija- 5 godina prema BGB-u- 4 godine prema VOB-u zakonom propisane norme (prema državnom zakoniku vezanom za građevinarstvo itd.)- npr. DIN 1055 opterećenje objekata- DIN 4108 toplotna zaštita u visokogradnji- DIN 18056 staklene/prozorske fasade, uziman-je mera i postavljanje- DIN 18202 dopuštena odstupanja u vi-sokogradnji dodatne norme- npr. DIN V ENV 1627/ DIN V ENV 1628/ DIN V ENV 1629/ DIN V ENV 1630/ Protiv – provalna zaštita za prozore, vrata i roletne- DIN EN 12207/ DIN EN 12208 klasifikacija pro-zora i vrata, propusnost vazduha, udarna kiša itd. odredba o uštedi energije (EnEV)

8. Zakonski zahtevi


PoglavljeUputstva o literaturi9

9. Uputstva u literature, zakoni, norme, smernice i priručnici

9.1 Zakoni i propisi

EnEV* Propis o energetski štedljivoj toplotnoj zaštiti i njoj odgovarajućim uređajima postavljen-im u zgradama (Propis o uštedi energije, izdanje 02/02)

Građevinski propisi zemalja

BGB* Građanski ustav

VOB – A*Izvođački propisi za pružanje građevinskih usluga – Opšte odredbe za dodelu radnog naloga

VOB – B* Opšti uslovi ugovora za dodelu radnog naloga

VOB – C* Opšti tehnički uslovi ugovora vezani za postupak građenja (ATV)

BauPG* Zakon o građevinskim proizvodima 08/92 BgBl

BPR* Građevinske smernice (89/106 EWG)

9.2 Norme

DIN

EN 107* Postupak provere za prozore – mehaničke provere

EN ISO 140 – 4 Akustika – merenje zvučne izo-lacije objekata i građevinskih delova – merenje vazdušne zvučne izolacije između prostorija u objektu.

EN ISO 140 – 5 Akustika – merenje zvučne izolacije objekata i građevinskih delova – me-renje vazdušne zvučne izolacije izolacije fasade i fasadnih elemenata

EN ISO 140 – 6 Akustika – merenje zvučne izo-lacije objekata i građevinskih delova – merenje hodne plafonske izolacije u mernim stanicama.

EN ISO 140 – 7 Akustika – merenje zvučne izo-lacije objekata i građevinskih delova – merenje hodne plafonske izolacije na objektima.

EN ISO 140 – 8 Akustika – merenje zvučne izo-lacije objekata i građevinskih delova – merenje umanjenja zvuka na hodnim površinama preko plafonske izolacije na masivnoj ploči u mernoj stanici.EN 410 Staklo u građevinarstvu – određivanje svetlosno-tehničkih i za zračenje bitnih fizičkih vrednosti kod zastakljivanja

EN 513* Profili za izradu prozora i vrata od poliv-inilhlorida (PVC – U) – određivanje ispravnosti i izdržljivosti na vremenske prilike u veštačkim vremenskim uslovima

EN 514* Profili za izradu prozora i vrata od po-livinilhlorida (PVC – određivanje čvrstoće zava-renih uglova i T – spojeva

EN 675 Staklo u građevinarstvu – određivanje koeficijenta prolaska toplote (U– vrednost) – proces toplotnog strujanja.

EN ISO 717– 1 Akustika – procena zvučne izo-lacije objekata i građevinskih delova – vazdušna zvučna izolacija

EN ISO 717 – 2 Akustika – procena zvučne izolacije objekata i građevinskih delova – hodna zvučna izolacija

EN 949 Prozori, vrata, roletne, fasade – procene izdržljivosti vrata na udar nekog laganog i nekog teškog tela

EN 1026* Vrata i prozori – propusnost vazduha


PoglavljeUputstva o literaturi 9

– provera

EN 1027* Vrata i prozori – nepropusnost na udarnu kišu – provera

1055 – 1* Uticaji na nosive elemente – opterećenje površine građevinskim materijalima, građevinskim delovima i usklađenim materi-jalima

DIN1055 – 3* Uticaj na noseće elemente – sop-stveno opterećenje i opterećenje nastalo korišćenjem u visokogradnji

1055 – 4* Uticaji na noseće elemente – opterećenje uticajem vetra

1055 – 5* Uticaji na noseće elemente – opterećenje uticajem leda i snega

EN 1121 Vrata – izdržljivost između dve različite klime – provera

EN 119 Vrata i prozori – ispitivanje trajne funk-cionalnosti – provera

EN 1192 Vrata – klasifikacija zahteva za čvrstoću

EN 1259 – 1 Staklo – pojmovi za vrste i grupe stakla

EN 1279 – 1 Staklo u građevinarstvu – višeslojno izolaciono staklo – provera trajnosti i zahtevi koji se odnose na podržavanje propisane količine vlage

1286 – 1 Višeslojno izolaciono staklo, ispunjeno vazduhom – vremenska izdržljivost

1286 – 2 Višeslojno izolaciono staklo, ispunjeno gasom – vremenska izdržljivost

EN 1288 – 5 Staklo u građevinarstvu – određivanje pričvršćivanja stakla – dupli prsten – pokušaj savijanja na pločastim primercima sa malim probnim površinama

EN 1522 Prozori, vrata, završeci – zaustavljanje prodora – zahtevi i klasifikacija

EN 1523 Prozori i vrata, završeci – zaustavljanje prodora – provera

V ENV 1627*4108 – 2* Prozori, vrata, završeci- otpornost na provalu – zahtevi i klasifikacija

V ENV 1628* Prozori, vrata, završeci – otpornost na provalu – postupak procene otpornosti na statička opterećenja

V ENV 1629* Prozori, vrata, završeci – otpornost na provalu – postupak provere otpornosti na dinamička opterećenja

V ENV 1630* Prozori, vrata i završeci – otpor-nost na provalu – postupak provere izdržljivosti na pokušaje provale rukom

EN 1670 Brave i građevinski okovi – korozija – zahtevi i provera

1946 – 2* Tehnika provetravanja prostora – zdravstveno – tehnički zahtevi

1946 – 6*Tehnika provetravanja prostora – provetravanje stanova – zahtevi, sprovođenje, provera

1960 VOB dodela i utvrđivanje radnog naloga za građevinske usluge – opšte odrednice za sprovođenje građevinskih usluga – deo B

1961* VOB dodela i utvrđivanje radnog naloga za građevinske usluge – opšti uslovi ugovora za sprovođenje građevinskih radova – deo B

EN V 1991, deo 2 – 4* Eurokod 1 – osnove za planiranje nosećih elemenata i uticaji na noseće elemente, opterećenja uzrokovana snegom

4102– 1 Izdržljivost građevinskih materijala i delova prilikom požara, građevinski materijali – pojmovi, zahtevi i postupak provere

4102 – 2 Izdržljivost građevinskih materijala idelova prilikom požara, građevinski delovi –



pojmovi, zahtevi i postupak provere

4102 – 4 Izdržljivost građevinskih materijala i delova prilikom požara – sastavljanje i primena klasifikovanih građevinskih materijala i delova, kao i posebnih građevinskih celina

4108– 1* Toplotna zaštita u visokogradnji – vred-nosti i jedinice. Toplotna zaštita i ušteda energije u zgradama – najosnovniji zahtevi za toplotnu zaštitu

4108- 3* Toplotna zaštita i ušteda energije u objektima – klimom uslovljena zaštita od vlage – zahtevi, postupak izračunavanja i uputstva za planiranje i postavljanje

DIN4108 - 4* Toplotna zaštita i ušteda energije u objektima-tehničke merne veličine vezane za toplotnuzaštitu i zaštitu od vlage4108 – 6 Toplotna zaštita i ušteda energije u objektima – izračunavanje godišnje količine grejanja 4108-7 Toplotna zaštita i ušteda energije u ob-jektima, nepropusnost objekata, zahtevi, saveti za planiranje i postupak sprovođenja, primeri4108 Dodatak 1 Toplotna zaštita u visokogradnji, sadržaj i popis pojmova4108 Dodatak 2 Toplotna zaštita i ušteda en-ergije u objektima, toplotni mostovi – primeri za planiranje i postavljanje4109/A1* Zvučna zaštita u visokogradnji, primeri za postupak, postavljanje i računanja4109 Dodatak 2 Uputstva za postupak planiranja i postavljanja, predlozi za pojačanu zvučnu zaštitu, saveti vezani za zvučnu zaštitu u sopst-venom stambenom i radnom prostoru4109 Dodatak 3 Zvučna zaštita u visokogradnji, računanje R´<(index) i poređenje prema DIN 4109 vrednostima dobijenim u laboratoriji za zvučnu izolaciju R´<(index)w>4109- 10 Zvučna zaštita u visokogradnji- pred-lozi za povećanu zvučnu zaštitu u stanovima4109- 11 Zvučna zaštita u visokogradnji – pro-vera zvučne zaštite, kvaliteta i upotrebljivosti4171* Propisane mere za visokogradnju

7863 Elastomer – nepropusni profili pri izradi prozora i fasada, tehnički podaci vezani za ispo-rukuEN ISO 10077 – 1Toplotno – tehničko ponašanje prozora, vrata i spojeva- izračunavanje koe-ficijenta propuštanja toplote- pojednostavljeni postupakDINEN ISO 10077- 2 Toplotno – tehničko ponašanje prozora, vrata i spojeva, izračunavanje koefici-jenta propuštanja toplote, numerički postupak računanja za okvireEN ISO 10211 – 2 Toplotni mostovi u vi-sokogradnji, izračunavanje temperature toplotne struje i površinske temperature, toplotni mostovi prikazani u linijamaEN 12046 – 1* Sile korišćenja, provera- prozoriEN 12207* Prozori i vrata – propusnost vazduha – klasifikacijaEN 12208* Prozori i vrata – zaptivenost na udarnu kišu – klasifikacijaEN 12210* Prozori i vrata – otpornost na opterećenja uzrokovana vetrom – klasifikacijaEN 12211* Prozori i vrata – otpornost na opterećenje uzrokovano vetrom – proveraEN 12217 Sile korišćenja – zahtevi i klasifikacija – vrataEN 12219 Vrata – uticaji klima uređaja – zahtevi i klasifikacijaEN 12400* Prozori i vrata – tehnički zahtevi i uvođenjeEN 12519* Vrata i prozori, terminologija,trojezični prikazEN ISO 12567 – 1Toplotno – tehničko ponašanje prozora i vrata, određivanje koeficijenta propuštanjatoplote pomoću postupka „zagrejane kutije”, pot-puni prozori i vrataEN ISO 12567 Toplotno – tehničko ponašanje prozora i vrata, određivanje koeficijenta propuštanjatoplote pomoću postupka „zagrejane kutije”, krovni prozori i drugi dodatni proizvodiEN 12600 Staklo u građevinarstvu – pokušaj razbijanja njihanjem – postupak provere za udarac i klasifi-kacija površinskog stakla*citiran u tekstu



DINEN 12608*Profili od polivinilhlorida (PVC- U) za izradu prozora i vrata, klasifikacija, zahtevi i po-stupak provereEN 13049 Prozori- opterećenje prouzrokovano udarom nekog mekog, jakog tela, postupak ispi-tivanja, sigurnosni zahtevi i klasifikacijaEN 13115 Prozori- klasifikacija mehaničkih osobina, vertikalna opterećenja, savladavanje i korisne sileEN 13126 – 1*Građevinski okovi – okovi za prozore i prozorska vrata- zahtevi i postupak provere, opšti zahtevi za sve vrste okovaEN 13126 – 2*Građevinski okovi - okovi za pro-zore i prozorska vrata, zahtevi i postupak pro-vere prozorskih okovaEN 13363 – 1 Uređaji za zaštitu od sunca u kombinaciji sa ostakljenjem- izračunavanje sunčevogzračenja i stepena prenesenog svetla, pojed-nostavljeni postupakV ENV 13420 Prozori, razlika u klimatskim uslo-vima, proveraEN 13474 – 1 Staklo u građevinarstvu- merenje prozorskog stakla - opšte osnove za nacrt, izračunavanje i merenjeEN 13474 – 2 Staklo u građevinarstvu, me-renje prozorskog stakla, merenje ravnomerno raspoređenihopterećenjaEN 13501 – 2 Klasifikacija građevinskih proizvo-da i vrsta gradnje sa obzirom na njihovu marku, klasi fikacija prema rezultatima ispitivanja na požarnu otpornost (sa izuzetkom proizvoda koji se odnose na zračenje)EN 13541 Staklo u građevinarstvu: sigurnosno, dodatno ostakljenje, provera i klasifikacija otpor-nosti na eksplozijuEN ISO 13788 Ponašanje građevinskih de-lova i elemenata na uticaj toplote i vlage, sobna površinska temperatura za izbega-vanje kritične vlage na površinama i skupl-janje vode u građevinskim delovima, postupak proračunavanjaDINEN ISO 13789* Toplotno – tehničko ponašanje objekata, specifični koeficijent gubitka toplotneenergije usled prenošenja, postupak proračunavanja

EN ISO 13791 Toplotno – tehničko ponašanje objekata, letnje sobne temperature u objektimabez klima uređaja, opšti kriterijumi i postupak procene valjanostipr EN 14351–1 Prozori i vrata: norma vezana za proizvod, prozori i spoljna vrata neotporni napožar, deo 1 prozori i spoljna vrata neotporni na požar, nepropusnost za dim i otpornost na požar spoljaWI 00033281 predviđen kao pr EN 14351- 2) prozori i vrata- norma vezana za proizvod- deo 2unutrašnja vrata neotporna na požarWI 00033280/282 predviđen kao pr EN 14351- 2)Prozori i vrata, norma vezana za proizvod- deo, proizvodi otporni na požar, nepropusni za dim i otporni na požar spoljaEN ISO 14683 Toplotni mostovi u visokogradnji, koeficijent propuštanja toplote sa obzirom na dužinu, pojednostavljeni postupak i propisane vrednostiEN 14759 Završni spojevi, vazdušna zvučna izolacija, podaci o efikasnosti18024- 2 Objekti bez barijera- javno korišćene zgrade i radna mesta- osnove za planiranje18025- 1 Stanovi bez barijera- stanovi prilagođeni potrebama invalida- osnove za planiranje18030* Gradnja bez barijera- osnove za planiranje18050 Otvori za prozore kod gradnje stanova18055* Prozori- propusnost zazora, otpornost na udarnu kišu i mehanički uslovi, zahtevi i provera18056* Staklene stene/zidovi- merenje i postav-ljanje* citiran u tekstu

DIN18073 Krajnji spojevi roletni- zaštita od sunca i uređaji za zatamnjenje u građevinastvu 18100* Vrata, zidni otvori za vrata- mere prema DIN 417218161- 1 Proizvodi od plute kao izolaciona sred-stva u građevinarstvu- izolacioni materijali za toplotno izolovanje18164- 1 Sredstva u građevinarstvu- izolacioni materijali za toplotno izolovanje18164- 2 Materijali od plastične pene kao izo-laciona sredstva u građevinarstvu- izolacioni



materijali za zvučnu izolaciju podova od ekspan-dirane tvrdepolistirol peneV 18165 - 1 Vlaknasti izolacioni materijali u građevinarstvu- izolacioni materijali za toplotno izolovanje18165 - 2 Vlaknasti izolacioni materijali u građevinarstvu- izolacioni materijali za zvučnu izolaciju podova18195 - 1* Zatvaranje otvora u građevinarstvu, osnovne definicije, poredak i vrste zatvaranja18195 - 9*Zatvaranje otvora u građevinarstvu, probijanje, prelazi i završetci18201* Dopuštena odstupanja u visokogradnji, pojmovi, osnove, primena i provera18202* Dopuštena odstupanja u visokogradnji, zgrade18203 - 1*Dopuštena odstupanja u visokograd-nji, gotovi delovi od betona, armiranog i napreg-nutog betona18203 - 3*Dopuštena odstupanja u građevini, građevinski delovi od drveta i drvenih građevinskih materijala18299* VOB odredbe vezane za ponudu i ugovor pri pružanju građevinskih usluga- opšti tehnički uslovi ugovora za pružanje građevinskih usluga, opšta pravila za građevinare svih vrsta- deo C

DIN18336 VOB odredbe vezane za ponudu i ugovor pri pružanju građevinskih usluga- deo C, opšti tehnički uslovi ugovora za pružanje građevinskih usluga (ATV)- radovi zatvaranja otvora18350 VOB odredbe vezane za ponudu i ugovor pri pružanju građevinskih usluga, deo C – opšti tehnički uslovi ugovora za pružanje građevinskih usluga (ATV)- malterisanje i gipsanje18351 VOB odredbe vezane za ponudu i ugovor pri pružanju građevinskih usluga- deo C- opšti tehnički uslovi ugovora za pružanje građevinskih usluga (ATV)- fasadni radovi18355* VOB odredbe vezane za ponudu i ugov-or pri pružanju građevinskih usluga- deo C- opšti tehnički uslovi ugovora za pružanje građevinskih usluga (ATV)- stolarija18357 VOB odredbe vezane za ponudu i ugovor pri pružanju građevinskih usluga- deo C- opšti tehnički uslovi ugovora za pružanje građevinskih

usluga (ATV)- postavljanje okova18358 VOB odredbe vezane za ponudu i ugovor pri pružanju građevinskih usluga- deo C- opšti tehnički uslovi ugovora za pružanje građevinskih usluga (ATV)- postavljanje roletni18360 VOB odredbe vezane za ponudu i ugovor pri pružanju građevinskih usluga- deo C- opšti tehnički uslovi ugovora za pružanje građevinskih usluga (ATV)- radovi vezani za metalne građevinske delove18361 VOB odredbe vezane za ponudu i ugovor pri pružanju građevinskih usluga- deo C- opšti tehnički uslovi ugovora za pružanje građevinskih usluga (ATV)- zastakljenje18451* VOB odredbe vezane za ponudu i ugov-or pri pružanju građevinskih usluga- deo C-opšti tehnički uslovi ugovora za pružanje građevinskih usluga (ATV)- konstrukcijski radovi***strana 67

DIN18516 – 1 Oblaganje spoljnih zidova, provetre-no: zahtevi, osnove za proveru18516 – 4 Oblaganje spoljnih zidova, prove-treno, jednostruko sigurnosno staklo: zahtevi, merenje, provera18540 Zatvaranje zazora na spoljnim zidovima u visokogradnji pomoću materijala za zatvaranje zazora18542 Zatvaranje zazora na spoljnim zidovima pomoću impregniranih traka od plastične pene: impregnirane trake za zatvaranje zazora, zahtevi i provera18545 – 3 Zatvaranje otvora oko ostakljenja- sistemi zastakljenja31051* Osnove održavanja52452 – 1 Provera materijala za zatvaranje otvora u građevini, izdržljivost materijala u kom-binaciji sa drugim građevinskim materijalima52452 – 2 Provera materijala za zatvaranje otvora u građevini, izdržljivost materijala – otpor-nost na hemikalije52452 – 3 Provera materijala za zatvaranje za-zora i ivica oko stakla u visokogradnji, izdržljivost sveže postavljenih materijala52452 – 4 Provera materijala za zatvaranje otvora u građevini, izdržljivost u sistemima za oblaganje



52460 Zatvaranje otvora kod zazora i rubova stakla – pojmovi58125 Gradnja škola: građevinsko – tehnički zahtevi za izbegavanje nezgoda

9.3 Smernice, beleške i priručnici

VDI 2719*Zvučna zaštita prozora i njihove do-datne opremeRAL – GZ 520 Propisani kvalitet i provera više- slojnog stakla, izolaciono stakloRAL – GZ 607/3 Propisani kvalitet i provera za okove- okretno nagibniRAL – GZ 607/13*Propisani kvalitet i provera – zaštita od ispadanja- okoviRAL – GZ 716/1 Propisani kvalitet i provera za plastične prozoreI Odlomak I: Plastični prozorski profiliII Odlomak II: Ekstrudirane zaptivkeIII Odlomak III: Uputstva i saveti vezani za plastične prozorske sistemeRAL – GZ 996* Propisani kvalitet i provera za ulazna vrata (aluminijum, drvena i plastična ulazna vrata) lft 7/86 Provera sistema zastak-ljenja sa unapred gotovim profilima- Institut za prozorsku tehniku e.V., Rosenheim Ift forum 1/99 Linearno postavljeno zastakljenje; tehnička pravila- primena- merenje pre postavljanja- Insti-tut za prozorsku tehniku e.V., RosenheimIft- smernice 10/86 Provera mehaničkih spojeva kod plastičnih prozora- Institut za prozorsku teh-niku e.V. RosenheimIVD - Beleška br. 4 Zatvaranje zazora u vi-sokogradnji sa Elastomer- trakama za zazore uz primenu odgovarajućih lepkovaIVD - Beleška br. 5 Butil trakeIVD - Beleška br. 9*Materijali za zatvaranje spojeva završnih zazora prozora i spoljnih vrata; osnove za planiranje i radove- Industrijski savez Dichtstoffe, DüsseldorfTehnička pravila 9/98 ehnička pravila za primenu linearno postavljenih zastakljenja- Nemački građevinski institut, BerlinTR Staklo 2-3/87 Tehničke smernice za staklar-sku firmu, Državni staklarski savezTR staklo 2 - „ Opterećenje vetrom i debljina stakla; izbor stakla odgovarajuće debljine sa obzirom na opterećenje vetrom“TR Staklo 3 - 3/79 TR Staklo- „Radovi sa stak-

lom, podlaganje staklenih delova“TR Staklo 20 Ugradnja prozora i prozorskih vrata s primerima primeneTRAV* Tehnička pravila za primenu od urušavanja osiguranog zastakljenja- Nemački građevinski institut, Berlin- DIBT- izdanje 2/2003VFF Beleška ES. 03:12/01 Toplotno- tehnički zahtevi za građevinske spojeve kod prozora, Savez proizvođača prozora i fasada e.V. , Frank-furtVFF Beleška WP 01* Prozorske fasade i spoljna vrata nega i održavanje: Zaštita i garancija proiz-vodaVFF Beleška 02* Prozorske fasade i spoljna vrata nega i održavanje: Mere i rezultati ispiti-vanjaVFF Beleška 03* Prozorske fasade i spoljna vrata nega i održavanje: Ugovor o održavanjuVFF Beleška 04* Prozorske fasade i spoljna vrata nega i održavanje: Postavljanje od strane proizvođača.WVO Odredba o toplotnoj zaštiti: Odredba o uštedi toplotne energije u objektima 08/94

Ostalo

Smernice vezane za ravne krovove*Stručna up-utstva za krovove kod kojih se spojevi zaptivaju nepropusnim materijalimaATV* Opšti tehnički uslovi ugovoraZTV* Dodatni tehnički uslovi ugovoraLB*Opis ugovorom dogovorenih radovaStLB Knjiga propisanih standarda; Izdavač DIN , deo vezan za izvođenje radova510: Prozori511: Kućni ulazi i ulazi u stanove027: Stolarski radovi sa drvetom i plastikom029: Postavljanje okova032: ZastakljivanjeBaust, E. Praktični priručnik za nepropusne ma-terijale- Industrijski savez Dichtstoffe e.V., Wies-baden, 1987Leusden, F. P.; Freymark H*Prijatna klima u sob-nom prostoru za jednostavnu praktičnu upotre-bu, Ges.- Ing. 107 (1986) Br. 1, 12- 14 i 71- 76Karta zona vezana za opterećenje vetrom*Analiza ekstremnih vrednosti za brzinu vetra za područje Nemačke, DIBT- Izdanje 6/2001



9.4 Izvori navedene literature

DIN, EN, ISO Beuth Verlag GmbH, Postfach 1145, 10772 BerlinVDI - Smernice Beuth Verlag GmbH, Postfach 1145, 10772 BerlinRAL- Smernice, RAL Nemački Institut za utvrđivanje kvaliteta i proveru e.V., Siegburger Straße 39, 53757 Sankt AugustinIVD- Beleške HS Public Relations Verlag i Wer-burg, GmbH, DüsseldorfSmernice vezane za ravne krovove Centralni savez nemačkih postavljača krovova- Stručni savez krovna, zidna tehnika i tehnika zatvaranja spojeva e.V., KölnVFF Beleške Savez proizvođača prozora i fasa-da e.V., Walter- Kolb- Staße 1- 7, 60594 Frank-furt / MainTR Staklo Institut za staklarstvo, pri Stručnoj staklarskoj školi 6, 65589 HadamarDIBT- Izdanja Wiley- VCH Servis za Ernst & Sohn, Bosch Straße 12, 69469 Weinheim



[email protected]ütegemeinschaft Kunststoff-Fenstersys-

temeAm Hofgarten 1-2 • D-53113 Bonn • Germany

Phone +49 0228 7667654/55 • Fax +49 0228 7667650

web: www.GKFP.de

VEKA AG - Predstavništvo za Albaniju, Crnu Goru, Makedoniju i Srbiju

KVALITET, POVERENJE, SIGURNOSTIzvorska 36/6, Beograd, Srbija,

tel. + 381 (0) 11/ 305 71 81GSM + 381 (0) 63/ 222 076GSM + 381 (0) 63/ 422 822e-mail: [email protected]

www. veka.rswww. veka.com

VEKA – za prozore dugog veka

Documents

Veka Priručnik za postavljanje prozora