Embed Size (px)
Citation preview
Vedoksin kapi
ALTERNATIVA MEDICA, Loznica
Sastav:
- Petasites hybridus- Melilotus officinalis- Melilotus albus- Aesculus hippocastanum- Linaria vulgaris- Achillea millefolium- Calendula officinalis- Symphytum officinale- Geranium robertianum
Etanol: 66%
Petasites hybridus - Repuh – lijek protiv migrene
Vozeći biciklo zapazih nekidan ogromne listove repuha. U prečniku su bili veliki sigurno jedan metar. Zainteresovao sam se za ovu biljku, pa ću ovdje iznijeti najvažnije što se o njoj može naći.
Kod nas se ova biljka naziva repuh, repušina, bijeli lopuh, čičak (mada ovo nije pravi čičak). Latinsko ime mu je Petasites hybridus. Biljka spada u familiji glavočika (Asteraceae) u koju spada i veoma veliki broj biljaka koje se koriste u narodnoj medicini (napr. kamilica) . Blizak mu je srodnik podbjel (Tussilago farfara). Na holandskom se repuh zove Groot Hoefblad (veliki potkovičasti list), za razliku od podbjela koji se zove Klein Hoefblad (Mala potkovica).
Naučno ime dolazi od stare grčke riječi petasos, što je staro ime za pastirski šešir. Zbog svoje veličine pastiri koriste listove koriste za zaštitu od sunca i kiše. U Zapadnoj Holandiji i Belgiji biljka raste pored kanala i puteva. Ima najveće listove od svih biljaka. Cvjeta vrlo rano u proljeće, prije mnogih drugih biljaka (isto kao i podbjel) i prije nego se pojave listovi.
Biljki se od davnina pripisuju ljekovita svojstva. Ona sadrži eterična ulja petasine i isopetasine. Zbog neugodonog mirisa u srednjem vijeku su se u kućama listovi koristili kao sredstvo da “odbije kugu od kuće”. Isušeni i samljeveni korijen se koristio za izazivanje temperature i znojenja.
Danas se smatra da eterična ulja iz lista imaju terapeutski efekt kod migrene i bolova u mišićima, odnosno imaju spazmolitičko (opustajuce) dejstvo na muskulaturu. Iz tog razloga se mogu koristiti protiv grčeva u mokraćnim putevima, digestivnom traktu, ali i stalnog grča vanjskih mišića (usljed stalnog prisilnog položaja I manjka kretanja). Isto tako olakšava kašalj i iskašljavanje (u čemu je bolji podbjel). Listovi se privijaju na rane (imaju antiseptičko dejstvo).
Djelovanje protiv migrene je i naučno dokazano (vidi u komentaru).
Repuh se razmnožava i vegetativno, i jednom kad se useli na neko područje teško ga je eliminisati, jer nove biljke rastu iz ostataka korijena. U Holandiji se tako prenosi prilikom građevinskih radova, ili vodenim putem duž kanala i slotova.
Na slici: repušina ogromnih listova kojeg sam snimio u blizini Reeuwijk-a. Gazda ovog lijepog vrta ga očito koristi u dekorativne svrhe.
KOKOTAC - Melilotus officinalis
Drugi nazivi: velika djetelina, vodnika, ždralika, žucka, žuti kokotac, konjska detelina, kumanika, nokata trava, nokatac,
noktec, orlov nokat, pšenicica, svinduh.
Latinski naziv: Melilotus officinalis .
Eng - Yellow sweetclover,,Ribbed Melilot
Opis biljke: Kokotac je dvogodišnja ili redje jednogodišnja zeljasta biljka visoka i preko 2 m. Stabljika je vecinom
uspravna ili se izdiže i vrlo razgranata. Ima listove slicne detelini, samo su po obodu zupcasti, troperi sa drškama,
listici su izduženo elipticni, po obodu nazubljeni. Cvetovi su sitni, žuti, na drškama, po 30-70 sakupljenih u
grozdastoj cvasti. Cveta od juna do septembra, 10-15 dana pre cvetanja belog kokotca (melilotus albus). I sam
latinski naziv biljke u prevodu znaci "medena detelina". . . . ,
Stanište: Raste u divljini na peskovitom zemljištu, pored puteva, reka, kanala, nasipa, železnickih pruga i drugih
napuštenih mesta. Zahvaljujuci dugom i razgranatom korenu dobro podnosi sušu. Gaji se i u kulturi kao stocna
hrana, a i kao medonosna i lekovita biljka. Razmnožava se semenom. Seje se u prolece. Kokotac je aromaticna
droga koja nema etarskog ulja, za razliku od ostalih mirisnih biljaka koje imaju spoljni ili unutrašnji sekrecioni aparat
s uljem . .. .
Lekoviti deo biljke: Sabiraju se vrhovi grancica biljke u cvetu. Osušena biljlka prijatno miriše na med, jer prilikom sušenja nastupa fermentacija, hidroliza jednog
glikozida i pritom se oslobada kumarin.
Lekovito delovanje: . Nekad se droga mnogo više upotrebljavala. Još u starom veku služila je kao lek koji ublažuje bolove, tera vodu, steže i si. Upotrebljava se kao
narodni lek spolja, u mastima i melemima. Jedno vreme važila je kao lek za oci. U homeopatskoj medicini daju je protiv migrene, grceva dece itd. Služi za
aromatizaciju loših vrsta duvana . . ..
Ljekovito bilje - Kokotac (Melilotus officinalis)
KOKOTAC
Melilotus officinalis
Drugi nazivi: velika djetelina, vodnika, ždralika, žućka, žuti kokotac, konjska djetelina, kumanika, nokata trava, nokatac, noktec, orlov nokat, pšeničica, svinduh.
Kokotac je dvogodišnja ili rijeđe jednogodišnja zeljasta biljka visoka i preko 2 m. Stabljika je večinom uspravna ili se izdiže i vrlo je razgranata. Ima listove slične
djetelini,listići su izduženo eliptični a po obodu nazubljeni. Cvjetovi su sitni, žuti, skupljeni u grozdastoj cvasti. Cvjeta od juna do septembra,nekih petnaestak dana prije
cvjetanja bijelog kokotca (melilotus albus).
Zahvaljujući dugom i razgranatom korijenu dobro podnosi sušu. Razmnožava se sjemenom.
Raste u divljini na pjeskovitom zemljištu, pored puteva, rijeka, kanala, nasipa, željeznickih pruga i drugih napuštenih mjesta. Može da se uzgaja i koristi kao stočna hrana a
i kao medonosna i ljekovita biljka.
Kokotac je aromatična biljka koja nema etarskog ulja za razliku od ostalih mirisnih biljaka koje imaju spoljni ili unutrašnji sekrecioni aparat s uljem .
Za lijek se sabiraju vrhovi grančica biljke u cvatu.
Koristi se kao lijek koji ublažuje bolove, tjera vodu, steže i sl.
Upotrijebljava se i kao lijek za oči, protiv migrene, grčeva kod djece itd.
Kokotac se upotrijebljava i spolja u obliku masti .
KESTEN - Aesculus hippocastanum
Drugi nazivi: .
Latinski naziv: aesculus hippocastanum .
Engl - Horse Chestnut
Opis biljke: divlji kesten veliko je drvo visine od 20 do 30 metara. Ima veliku gustu lisnatu krošnju. Kora
mu je ispucana i smedja. Na debelim grancicama razvijaju se u aprilu i maju veliki sjajni pupovi kojih
luske - u stvari, pridankovi listovi - daju neku materiju nalik smoli. Zašticeni Ijuskama od zimske hladnoce
u unutrašnjosti tih pupova razvijaju se listovi i cvetovi. Listovi su na dugackim peteljkama. Sastavljeni su od 7 lisaka koji su nalik prstima na ruci. Liske su klinaste i kao
pila dvostruko nazubljene. Cvetovi su lepi, simetricni, belo, žuto i ružicasto pegavi, a stoje u uspravnim kitama. Cvet ima cašku kao zvonce, 4 do 5 ne-jednakih latica i
7 svinutih prašnika što vire prema napolje. Plod je bodljikav tobolac s 1 do 4 vrlo velike sjajno-smedje semenke. Upotrebljava se za izradu velikog
preparata ,,prvenstveno za lecenje venoznih oboljenja, pre svega proširene vene, hemoroida, tromboflebitisa i dr.
Seme divljeg kestena koristi se za dobijanje skroba iz kojeg se nakon hidrolizacije u šecer i fermentacije šecera može dobiti alkohol ili mlecna kiselina. Saponin
izolovan iz semena može se koristiti za pranje , negu kose, za penušave rastvore u aparatima za gašenje požara – kao emulgator. U svim delovima biljke koja se
koristi, najdelotvorniji i lekoviti je upravo saponin koji leci od kožnih bolesti, razredjuje krv i cini je manje lepljivom.Masno ulje ( Oleum Hipopocastani ) dobije se
ekstrakcijom iz oljuštenog semena, odnosno iz njegove košuljice, ili kao sporedan produkt prilikom proizvodnje skroba ili alkohola iz semena, koristi se u sapunskoj
industriji.,
Stanište: Gaji se u drvoredima, parkovima i pojedinacno . Raste u najvecem delu Europe. Može da doživi preko 200 godina. .
Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju u prolece pupoljci i cvetovi, a u jesen semenke-kesteni
Lekovito delovanje: pupovi i cvetovi divljeg kestena dobro su sredstvo protiv reumaticnih bolova, uloga (gihta) i neuralgija. Plod divljeg kestena koristi se u lecenju
šuljeva i povecane prostate, otecene mošnice, proširenih vena, groznice od prehlade i proliva ..
Ekstrakt
Desetak svežih i naribanih kestenovih semenki zajedno sa njihovom korom sipamo polako u 2,5 dl kipuceg konjaka, cime se uništavaju fermenti i sprecava kvarenje
rastvora., pa kad se ohladi, procedimo, profiltriramo,
drugi nacin: naribani kesten prelijemo hladnim konjakom i ostavimo da stoji u braon boci širokog grla,
zatvorenoj staklenim cepom, sedam nedelja , zatim ocedimo, profiltriramo.
Ekstrakt služi za unutrasnju upotrebu: pije se u obliku kapljica za lecenje vena i krvotoka.
Ako se boca do polovine napuni plodovima, a ostatak dopuni pupoljcima i cvetovima kestena, pa se sve
prelije konjakom i ostavi da stoji deset nedelja, zatim procedi i filtrira, pomeša sa jednakom kolicinom
terpentinskog ulja, dobija se mešavina za spoljnu upotrebu - masažu – pogotovo reumaticnih mesta.
Mesavina se ne pije
Ekstraktom divljeg kestena leci se venozni sistem , narocito hemoroidi, proširene vene na nogama,
thrombophlebitis i varikozna ulcera ( otvorene rane puknutih vena na nogama ).
Za lijecenje bolova kod hemoroida: pije se ekstrakt tri puta dnevno po dvadeset kapi pre jela.
Prekid se pravi posle dve nedelje, terapija se moze ponoviti posle sedam dana pauze.
Proširenim i natecenim venama pomaže mast koja se priprema od 20 grama ekstrakta divljeg kestena pomešanog sa 60 grama lanolina (materija koja se dobija iz
ovcje vune). Premazana mesta treba pokriti zavojem.
LANILIST - Linaria vulgaris
Drugi nazivi: bogorodicin lan, divlji lan, lanika, lanilist žuti .
Latinski naziv: linaria vulgaris .
Eng - Toadflax
Opis biljke: lanilist je trajna biljka sa stabljikom koja je uglavnom razgranjena, a visina joj doseže 40 do 50 cm. Biljka je gola;
jedino je deo stabljike, na mestima gde se razvijaju cvetovi, providjen dlakama. Listovi su nasuprotni i sedeci, veoma uski i
duguljasti. Na vrhovima stabljike razvijaju se cvetovi u obliku grozda. Cvetovi su u obliku ždrela s dve usne. Boja im je žuta,
a na dnu žuto-crvena do narancasta. Plod je tobolac koji se raspuca. Sveža biljka miriše neugodno, dok je osušena bez
mirisa.. ,
Stanište: lanilist se kao korov pojavljuje po pašnjacima, uz poljske medje, a narocito uz rubove putova i na železnickim
nasipima .
Lekoviti deo biljke: za lek se sabire biljka u cvatu .
Lekovito delovanje: caj od lanilista preporucuje se kod lecenja žutice
i vodene bolesti jer otvara zacepljenu jetru, snažno tera mokracu, pospešuje stolicu, i time izlucuje otrove iz tela. Lanilist se koristi za pripremanje lanilistove masti što
povoljno deluje na stišavanje bolova kod šuljeva koji svrbe. Oblozi pripremljeni od lanilista dobri su kod lecenja upale ociju..
HAJDUČKA TRAVA - KUNICA - STOLISNIK - Achilea millefolium
Drugi nazivi: hajducica, hajducka trava, kostrijet, ravan, roman, romonika .
Latinski naziv: achilea millefolium .
Engl - Yarrow
Opis biljke: hajducka trava ili stolisnik uspravna je biljka visine do 80 cm. Boja stabljike je svetlozelena ili crveno-smedja. Ima
innoštvo perastih listova. Cela biljka veoma je ugodnog mirisa. Mnogobrojni sitni listovi su ili beli ili purpumo-crveni. Cvetovi su
skupljeni u cvat na vrhu stabljike. Raste svuda uz puteve i polja u kontinentalnoj klimi, kao samonikla biljka. Cveta belim
cvetovima od juna do avgusta. Bere se za vreme cvetanja a listovi do jeseni. Botanicko ime je dato prema grckom junaku
Ahilu –Achillea, i ima znacenje da daje snagu.Nadzemni deo biljke u cvetanju sadrži do jedan odsto etarskog ulja
(farmakopeja zahteva najmanje 0,13%), vlavonoide, vitamin K, gorku materiju ahilein, smole, stereole, tanine i dr. Etarsko ulje
hajducke trave dobija se destilacijom pomocu vodene pare, a sadrži pinen, cineol, tujon, kamfor, limonen, borneol.,
Stanište: biljka je rasprostranjena po celoj Evropi. Raste pojedinacno ili u velikom mnoštvu na livadama i pašnjacima .
Lekoviti deo biljke: za vreme cvatnje sabiru se cvetovi s kratkim peteljkama, i cela biljka najviše do 30 cm dužine. Zbog
visokog sadržaja gorkih materija i etericnog ulja, hajducku trava ili stolisnik ubrajaju u gorke droge.Cveta preko celog leta.
Koristi se u obliku caja za poboljšanje apetita, kod želudacnih tegoba, nadimanja i teškog varenja. U narodnoj medicini se
koristi za zarašcivanje rana kao hemostiptik i ublažavanje bola. Hajducka trava ulazi u sastav gorkih cajeva, cajeva za
cišcenje, pojacano lucenje žuci, caja za normalizaciju metabolizma i caja za umirenje. Spolja se upotrebljava kao antiflogistik slicno kamilici, za ispiranje, kupke,
obloge. Hajducka trava ulazi u sastav gorkih cajeva, cajeva za cišcenje, pojacano lucenje žuci, caja za normalizaciju metabolizma i caja za umirenje. Zbog prisustva
vitamona C daje se kod krvarenja i hemoroida. Pri upotrebi hajducke trave treba znati da kod osetljivih osoba može izazvati alergiju. Zato ljudi osetljive kožetreba da
koriste samo mlade, tek procvetale biljke, a caj da piju u manjim kolicinama.
Herba se skuplja tokom letnjih meseci, od juna do avgusta, odsecanjem vršnih delova biljaka dužine 20-25 santimetara, ili se sakuplja samo cvast dužine samo dva
santimetra. Odseceni delovi se vezuju u kite i suše na promajnom mestu ili sušnici na temperaturi 35-50°C. Suva droga je aromaticnog mirisa, gorkog i malo slanog
ukusa. Pošto stabljika ne sadrži lekovite sastojke, bolje je upotreblljavati samo list i cvet. Stoga je droga sa više stabljike manje cenjena. Suva herba pakuje se u
jutane vrece ili kartonske kutije i cuva zašticena od svetlosti godinu i po dana.
Lekovito delovanje: hajducka travu ili stolisnik cisti i jaca krv i probavne organe. Posebno je korisna za lecenje jetre, slezene, gušterace, žutice,
navale krvi u glavu, katara u crevima i želucu, zatim grceva, groznice, lupanja srca, bolova u kstima i ledjima, neredovitih menstruacija, krvavih i
zatvorenih šuljeva, nesanice, raznih osipa i cireva.. Caj od stolisnika korisno deluje i leci ispucane ruke, ranjive bradavice majki koje doje, kao i
kod lecenja osipa na koži – psorijaze. Kod psorijaze se uz obloge moraju sprovesti i kure cišcenja krvi. Takodje se upotrebljava kod angine
pektoris, i to kao caj. Kod nervnih osoba preporucuje se cešce pranje celog tela rashladjenim cajem od stolisnika i to ujutro i uvece. Tople kupke
od stolisnika i kamilice ublažuju nervne bolove.
Smanjuje teškoce kod gihta i reumatizma. Povoljno deluje za lecenje šecerne bolesti, narocito u pocetnom stadijumu. Korisna je i kod
prekomjernog krvarenja.
Stolisnik spada medu lekovita sredstva koja deluju svojim gorkim okusom na sluznicu želuca, pa tako podstice izlucivanje želucanog soka, a samim tim pobuduje
apetit.
Povoljno deluje na resorpciju hrane. Lekoviti preparati sa stolisnikom, odnosno mešavina cajeva, pomažu kod gastritisa, kolitisa, grceva u želucu i crevima. Kalijum,
koji je sadržan u stolisniku potpomaže rad bubrega i krvotoka, te tako posredno utice na rad srca, uspešno se koristi i kod ženskih bolesti.
NEVEN - Calendula officinalis
Drugi nazivi: bilek, bilec, ognjac, zimorod, žutelj.
Latinski naziv: calendula officinalis .
Eng - Calendula
Opis biljke: neven je jednogodišnja, uspravna biljka s razgranjenom stabljikom visine do 60 cm. Listovi su sedeci,
duguljasti i nasuprotni. Cela je stabljika prožeta pustenastim dlakama. Cvetna glavica ûute je, tamnoûute ili narancaste
boje Bere se cvet, koji je žute do narancaste boje, i to celu godinu. Biljka je baktericidna, i služi kao antibiotik,
upotrebljava se za unutrašnje i spoljno lecenje raznih bolesti i stanja:
Za spoljnu upotrebu: za gnojne rane i posekotine, pomaže u lecenju psorijaze, kod impetiga, cireva, opekotina,
promrzlina, upalu vena...
Staniùte:Kao omiljeno cveće sadi se po vrtovima i vinogradima, a divljeg ima nešto na livadama oko naselja .
Lekoviti deo biljke: lek se, za vreme cvatnje skupljaju listovi, a cvetne glavice dok se joù nisu rascvetale. Listovi i
cvetovi neugodna su mirisa. Upotrebljava se cvet, redje vrhovi biljke sa cvetovima.
Treba brati jarkonarancaste, debele cvetove, a ne blede i tanke.Moraju se brzo sušiti na promaji, da bi sacuvali
prirodnu boju. Latice imaju najvecu vrednost.
Lekovito delovanje: neven se koristi u lecenju zatvora, ûutice, bolesti ûeluca i creva, a narocito cireva u ûelucu i
crevima. Od sveûih listova i cvetova, domace svinjske masti i voska priprema se »nevenova« mast ùto se veoma
uspeùno koristi u lecenju rana, otecenih ûlezda, krasta i osipa, kostobolja..
Recept - Mast od nevena: 1 šoljica sveže iscedjenog soka od lišca i cveta, 2 šoljice nesoljene svinjske masti ( domace) i pola soljice voska mešaju na vatri dok se sve
ne spoji. Ta mast koristiti i u slucaju otecenih žlezda (posavetovati se sa lekarom ) cireva i rana koje teško zarastaju. Preporuka je da se uz to popije i 1 šoljica caja od
lišca i cveta, dnevno. Ubrzo nakon što mast od nevena namažemo na rane, opazicemo kako poboljsava zaceljivanje. Važno i dobro svojstvo te masti je da ne
nadražuje. Kolicina koja se primenjuje kod upotrebe masti: na platnenu krpu namaže se sloj debljine milimetar, krpa se stavi na ranu ili cir, pokrije sa malo vate i sve to
ucvrsti zavojem, a na manjim mestima i flasterom
Tinktura:
Tinktura se pravi od 20 delova cveta potopljenih u 100 delova 70% alkohola. (1:20).Ostavi se da stoji dobro zatvoreno 10 dana,
zatim procedi i ostavi u dobro zacepljenoj boci. Tinktura nevena smiruje upale kože i zubnog mesa.
Angina i upaljene desni ispiraju se sa uspehom prelivom od nevena. Preliv se priprema tako da se jedna cajna kasikica usitnjenih
cvetova nevena prelije kipucom vodom i ostavi 15 minuta da stoji. Njime se ispiru usta i grlo. Protiv celavljenja i sprecavanja
ispadanja kose, te za bolji rast kose pravi se ovaj caj: 20 g sitno izrezanog korena podbela (Tussilago farfara), 10 g suvih cvetova
nevena, sve to prelije jednom litrom kipuce vode , ostavi da vri 10 – 15 minuta, a zatim se još i doda samo malo preliva od nevena
i procedi. Tim se toplim cajem nedeljno dvaput istrlja glava.
Čaj za ublažavanje PMS-a
Dva cveta nevena prelijte sa dva decilitra vrele vode i ostavite da
odstoji pola sata. Procedite čaj i pijte ga tri puta dnevno posle jela.
Tinktura za lepu kožu
Cvetove nevena prelijte alkoholom ili maslinovim uljem u razmeri 1:5.
Dakle, na 10 g nevena ide 50 g ulja ili alkohola. Čuvajte tinkturu na
toplom mestu tri nedelje, procedite i svakodnevno mažite problematična
mesta. Tinktura od ulja primjenjuje se za dekubitus, a alkoholna za
upale.
Čaj za izbacivanje tečnosti
Izmešajte iste količine nevena, zove, lipe, crnog sleza i lavande. Dve
kašičice mešavine prelijte sa dve šolje vrele vode, pustite da odstoji
pet minuta, procedite i pijte dva puta dnevno.
Nevenova mast za rane
U šerpi, na toploj ringli, izmešajte šoljicu sveže isceđenog soka od
lišća i cveta nevena sa dve šoljice nesoljene domaće masti koju ste
prethodno isprali devet puta. Kada se prohladi i stisne, stavite mast na
platnenu krpu, namažite ranu ili čir, pokrije s malo vate i sve
učvrstite zavojem ili flasterom.
GAVEZ - Symphytum officinale
Drugi nazivi: crni gavez, kilnjak, konjski rep, veliki gavez.
Latinski naziv: symphytum officinale .
Eng - Comfrey
Opis biljke: gavez ima socnu, grubo dlakavu stabljiku visine 20 do 100 cm. Višegodišnji koren
gaveza raste vrlo duboko u zemlji. Debeo je, razgranat, vretenast i socan. Izvana je
tamnosmedje do crnkaste boje, a iznutra bele do svetložute boje. Donji listovi su veliki s
peteljkom, dugoljasti i grubo dlakavi. Listovi na stabljici su naizmjenicno poredani i grubo dlakavi
po celoj površini. Cvetovi izbijaju tokom leta iz pazuha gornjih listova, a okrenuti su prema dole u
jednostrano povijenim cvatovima. Imaju oblik uskog zvona, a boja im je prljavobela do ružicaste
ili ljubicaste . ,
Stanište: gavez raste po citavoj srednjoj Evropi. Nalazi se na vlažnim mestima, jarcima, uz vode
i na vlažnim livadama. Za poljoprivrednika predstavlja korov što se teško iskorenjuje (zbog dužine korena). Lekoviti delovi biljke: za lek se skupljaju listovi i koren.
Koren se skuplja u prolece i kasnu jesen. Nakon što se iskopa, opere se i, da ne izgubi od sluzavog soka, najpre se osuši, reže na komadice i do kraja suši na toplom
mestu. Postoji oko dvadesetak vrsta gaveza, neke od njih uzgajaju kao stocnu hranu. Višegodišnji gavez pušta korijen duboko u zemlju
Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju listovi i koren. Koren se skuplja u prolece i kasnu jesen. Nakon što se iskopa, opere se i, da ne izgubi od sluzavog soka, najpre
se osuši, reže na komadice i do kraja suši na toplom mestu
Lekovito delovanje: od svih domacih lekovitih biljaka gavez sadrži alantoin, materiju što najviše deluje u stvaranju novih celija - zbog cega se gavez koristi u lecenju
rana, cak i zapuštenih gnojnih rana. Njme se lece sve vrsti ozleda: ispucanost, posekline, lom kostiju, izev krvi i sl. Za vanjsku upotrebu protiv gihta i kostobolje nema
boljeg leka od svežeg nastruganoga gaveza sa kojim oblažemo mesta oboljela od gihta.
Kad nemamo na raspolaganju svežu biljku, upotrebljavamo tinkturu gaveza. Ona takodje povoljno deluje protiv neuralgicnih bolova, posebno protiv nesnosnih bolova
lica.
Buduci da gavez snažno deluje na centralni živcani sistem, valja ga uzimati samo u malim dozama. Gavezovu tinkturu treba lagano utrljavati, jer pri teškom gihtu ne
smemo upotrebljavati jake masaže. Tinktura se izvrsno pokazala i kod lecenja upale živaca; gde god su na telu nastala bolna
mesta, osetljiva na pritisak, to se odrazi na perifernim živcima, a tinktura je jednostavan, prirodan i prikladan lek. Odlika je
tinkture i da preporadja kožu.; ostarelu, naboranu, pogotovo sa borama oko ociju, što su nastale zbog razlicitih kozmetickih
sredstava, posle duže upotrebe tinkture, koža ce se regenerisati. Protiv upale vena tinktura se dobro pokazala u kombinaciji
sa gospinom travom kantarionovo ulje ili još bolje takodje tinktura od kantariona.
Koren gaveza delotvoran je u lecenju raznih poteškoca organa za varenje, protiv katara želuca (sa prolivom ili bez njega),
srdobolje, bolesti bubrega i kod prejake menstruacije. Upotrebljava se kod krvarenja želuca, bronhialnog katara, upale pluca,
krvavog kašlja i ispljuvka, upale porebrice i dr.
Caj protiv bronhijalne astme priprema se na sledeci nacin : 5 g korena gaveza kuvati pola sata u pola litre vode, ostavi da
odstoji dvadeset minuta i zatim procedi. Pije se jedna šoljica ujutro natašte, zatim svakih pola sata dve velike kasikei pre spavanja opet jedna šoljica.
Caj protiv cira na zelucu i dvanaestercu priprema se na sledeci nacin: mešavina od 50 g gaveza, semena dunje, i lanenog semena (Semen lini) i po 20 g slatkog
korena (Glycirrhiza glabra), i lista stolisnika, popari sa litrom kipuce vode, i nakon šest sati stajanja procedi. Pije se tokom dana umesto vode.
Ako treba podstaknuti znojenje ili mokrenje, priprema se caj od lišca i cveta gaveza. Jedna velika kasika lišca i cveta gaveza prelije se sa pola litre kipuce vode,
poklopi i ostavi da stoji 15 minuta. procedi se i pije se dvaput dnevno; ujutro natašte i uvece pre spavanja, po 1 cašica. Ujedno, ovaj caj uklanja i grceve u trbuhu.
Napomena: svi preparati od gaveza ne smeju se praviti ni držati u gvozdenom ni limenom posudju !
Takodje, kod sušenja korena treba paziti da se koren ne uplesnivi, jer je opasan!
Sok od svežeg korena zaustavlja krvarenja iz svežih rana.
Ako se koren gaveza kuva u mleku ili pivu dok se ne zgusne u kašu, dobija se sredstvo sa kojim se oblažu mesta preloma ruke ili noge; preko toga se stave dašcice i
cvrsto se poveže. nakon 8 dana povoj se obnovi.
U slucaju da koža pobeli, na to mesto stavljati zgnjeceno lišce trpuca, a kasnije posuti prahom od zdrobljenog lišca kupine.
Manje je poznato da gavez možemo koristiti kao tecno djubrivo u povrtlarstvu; bogat je kalijumom, pa je podesan za djubrenje korenastog povrca, narocito paradajza.
Priprema : u pocetku cvatnje pokosi se gavez i cele biljke stavljaju u burad ili posude od plastike , ali ne sasvim do vrha.
Zatim se dolije voda dok biljke ne pokrije voda, posuda se pokrije i ostavi tako 3 nedelje. Kada masa provrije, tecnost se odlije i razredjenom vodom u promeru 1:10
upotrebljava za zalevanje povrca. Najbolje je ovu tecnost pomešati sa tecnim djubrivom od koprive, koje se spravlja na isti nacin, u promeru 1:1.
Zalevanje biljaka ovim tekucim prirodnim djubrivom ubrzava rast biljaka i jaca njihovu otpornost prema bolestima.
Zdravac -Geranium robertianumLjekoviti dio: nadzemni dio biljke
Djelovanje:Zdravac je taninska biljka, pa se upotrebljava za zaustavljanje krvarenja iz rana, kod prejake menstruacije, krvarenja iz nosa i hemoroida. Ovim čajem se mogu liječiti upale grla, upale desni, upale očiju, žutica, vodena bolest, proljev i različiti kamenci. Upale u usnoj šupljini i rane koje krvare liječe se grgljanjm, odnosno ispiranjem s čajem od zdravca koji je razrijeđen s jednakom količinom čaja od kamilice.
Priprema čaja: 2 žličice biljke se preliju s 2 dcl kipuće vode, nakon 5 minuta čaj se procijedi i pije 2 puta dnevno.
Napomena: prevelike količine zdravca zbog puno tanina mogu izazvati želučane tegobe.
