Vasko Popa - Ciklusi

  • Published on
    03-Jan-2016

  • View
    439

  • Download
    2

Transcript

1. Vasko Popa ''Kora'', ''Nepoin polje'', ''Sporedno nebo'' i ''Uspravna zemlja''Poezija Vaska Pope, slino poeziji Momila Nastasijevia, dugo vremena je opisivana kao hermetina, izuzetno moderna ali neodgonetljiva, neprevodiva na neposredno i racionalno itaoevo ivotno i jeziko iskustvo. Danas se, meutim, moe prodreti u teke i zamrene slike Popine poezije, iako to odgonetanje zahteva dug i iscrpan rad.Novina Popine poezije je u novini njegovih pesnikih slika. Naravno, na prouavaocu je da utvrdi kakve su to pesnike slike po svom poreklu i prirodi i koji vid novog pesnikog obavetenja donose.Moderni pesnici su esto usled nerazumevanja sami objanjavali svoju poetiku i poeziju. ini se da nema poznatijeg primera od ''Sumatre'' Miloa Crnjanskog i objanjenja pesme objavljenog u SKG, medjutim, Vasko Popa spada u red onih pesnika koji i kada su govorili o svojoj poeziji nisu izlazili iz same poezije niti su se sluili teorijskim jezikom ve su i dalje koristili pesnike slike.U berlinskom predavanju koje je odrano krajem 1966. Popa je naznaio neke od osnovnih postulata njegove poetike koji mogu pomoi u razumevanju njegove poezije u celini. U tom predavanju Popa pesnika naziva uvarem jezikog izvora. Pesnik je uvar kraj beskrajnog puta kojim prolaze ive rei. Te rei u pesniku predane ili prenoe a potom se vraaju svom izvoru. Pesnik im jedino moe ponuditi svoje bdenje i utanje. O pesmi Popa kaze da je to zatvoreno kolo od rei, rei igraju u kolu oko izvora sa kog su potekle. Meutim, rei su okrenute leima oveku nagnutom nad pesmom. Dakle, rei u Popinoj poeziji ne slue za obino oznaavanje, upuivanje na vanjeziku stvarnost, one upuuju same na sebe. Ovo uputstvo je donekle oekivano jer na jezik kao knjievni medijum upuuju svi moderni pesnici.Novina Popine pesnike slike je dakle u jeziku. Zapravo Popa nas vraa naem jezikom izvoru aktivirajui nae jeziko pamenje.U kritici se kao oznaka za Popin pesniki svet esto sree polusloenica, zapravo hendijadsis ( postojan spoj od dvojedne rei u istoj funkciji ) ''nepoin-polje''. Prirodno je zapitati se ta znai ''nepoin-polje''? Odgovor emo nai u zagonetki koju je Popa uneo u zbornik narodnih umotvorina. Zagonetka glasi ''Mrtvi ivog nosi preko nepoim-polja.'' U zagonetki je opisan brod ili barka, ovek i more, nemirna puina.Dakle, ''nepoim-polje'' je nemirna puina. Mnogo vanija informacija je da Popa svoje pesnike slike gradi po ugledu na narodnu tradiciju i folkor. Ovo je jedan od retkih primera kada Popa uzima gotovu sliku iz zagonetke. U veini sluajeva Popa gotovu sliku saima, eliptira, preinauje. Razlika izmedju zagonetke i Popine pesnike slike je u tome to zagonetka u 1pitanju sadri odgovor koji moramo prepoznati u slici ( npr. Pruih zlatnu icu preko belog sveta, pa je savih u orahovu ljusku ), a Popina pesnika slika ne vodi od pitanja ka odgovoru ve nas vraa na pitanje, na samu sliku koja je najee simforina ( npr. pesma ''U osmehu'' : ''Plavooke daljine savile se u klupe'' ).Pored zagonetke Popa vrlo esto koristi eliptiran i preoblikovan frazeologizam. Frazeologizam je prepoznatljiv jeziki obrazac i esto ga kod Pope sreemo u autentinom obliku npr. u zbirci ''Nepoim polje'', ciklusu ''Igre'', pesmi ''Lovca'' imamo - ui na jedno izai na drugo uvo ili u pesmi ''Izmedju igara'' igra se sa svojom glavom. Meutim, u zbirci ''Kora'', ciklusu ''Poznanstva'', pesmi ''Odjekivanje'', sreemo zbunjujui stih u kome lirski subjekat kae kad soba zarei na njega ''uvuem se u svoju kou''. Ako znamo da frazeologizam '' izai iz svoje koe'' znai izgubiti prisebnost, onda nam je jasno da Popina pesnika slika sugerie povratak sebi, svom miru i prisebnosti.Popa je objavio nekoliko zbirki pesama: Kora, 1953, Nepoim polje, 1956, Sporedno nebo, 1968, Uspravna zemlja, 1972, Vuja so, 1975, godine 1975. objavie i ivo meso, Kua na sred druma i Rez.Popa je objavio i tri antologije narodnog stvaralatva: Od zlata jabuka, Urnebesnik i Ponono sunce.Kada se 1953. pojavila Popina zbirka ''Kora'' ( naziv zbirke je skraenica za sintagmu ''Zemljina kora'' ) sa svojih 60 pesama, okirala je javnost. Osnovna obelezja stare lirike kao to su subjektivnost, lina oseanja i emocionalnost ne nalaze svoje mesto u veini Popinih pesama. Predmeti iz ovekove okoline opisani su hladno i precizno. Meutim, ispod te emotivne uzdranosti i objektivnosti, a kroz metaforizaciju jezikog izraza, osea se nelagoda i strah. Ono to donosi pesniki svet Popine ''Kore'' jeste iskustvo savremenog gradskog oveka. Pre Vaska Pope tako uznemirujuu viziju grada levijantana koji prodire svoje stanovnike sreemo u zbirci Momila Nastasijevia ''Sedam lirskih krugova'',u petom krugu ''Rei u kamenu''.''Kora'' je podeljena na 4 obimom nejednaka ciklusa: 1. Opsednute vedrine (6 pesama), 2.Predeli (9 pesama), 3.Spisak (15 pesama) i 4.Daleko u nama (30 pesama ).Zbirka je zamiljena kao celina od 5 ciklusa ali je peti ciklus, ''Uspravna zemlja'' objavljen 1972.kao zasebna zbirka sa 35 pesama.Prema Popinoj zamisli amblem ape zveri koji stoji na poetku zbirke uradio je slikar i ilustrator knjiga Duan Risti.2Opsednute vedrineOsnovna tema prvog ciklusa pesama, kao to to naslov nagovetava, je ugroenost oveka i svih ljudskih kvaliteta. Ovaj ciklus pesama donosi sliku egzistentnog prostora koji nije nimalo gostoprimljiv, ve naprotiv, nastanjen biima i situacijama koje prete i ugroavaju oveka. Lirski subjekat ivot doivljava kao uokvirenost i opsednutost nekim ili neim to ugroava mir ili spokojstvo.Prva pesma ciklusa, ''Poznanstvo'' upoznaje lirskog subjekta a tako i itaoca sa prostorom koji preti. To je zver sa sedmokrakim jezikom, sa razjapljenim eljustima i pseom glavom iji zubi zlokobno krguu.Pesma ''Gvozdena jabuka'' donosi sliku grotesknog uda od ploda, ona je natprirodna i destruktivna ( pogaa teme, utrobu i mozak ). U pokuaju da je uniti ili se bar odupre jednom takvom zastraujuem plodu vremena ovek postaje autodestruktivan: vilice je oglodao, usne je obrstio i mozak je rastoio. ta je ''gvozdena jabuka''? Savremeni grad. Nije li sinonim za jedan od najveih gradova sveta ''velika jabuka'', grad koji ne spava i u kome se ne spava?U pesmi ''Odjekivanje'' Popa opisuje ljudski strah od samoe i praznine. Ta praznina je personifikovana kao zver koja rei i urla, laje i zavija, kao prazna soba koja postaje kosmiki prostor u malom. Urbanom oveku je teko da sauva stanje prisebnosti, da se ''uvue u svoju kou'' zato se i sam u urlik pretvara i odjekuje.Ciklus ''Opsednute vedrine'' je poezija opsadnog stanja koja postepeno uobliava teme bedema, kore, tvrdjave u kojoj nema mira ni poinka U toj borbi neprestanoj daje se i poslednja kap ivota prodrljivim zidovima.PredeliU ovom ciklusu Popa je opisao predmete kojima je odredjena naa svakodnevica. To su naizgled banalni i nepoetini predmeti: pepeljara, sto, iviluk, zid ili predmeti vizije: uzdah, jauk, zaborav, osmeh. Popa je antropomorfizirao svet malih objekata zato njegova ''drvca eznu'', a ''pepeo njiti''. On se stavlja u poloaj siunih stvari i posmatra iz njihove perspektive svet koji ih okruuje, s druge strane, fiksirajui predmete odjednom ih, kao u snu, ugleda razbijene i dekomponovane i spoznaje njihov agresivni smisao.Naslovi pesama koje opisuju predmetni svet dati su u predloko padenim konstrukcijama, tako je u pesmi ''U pepeljari''. Gaenje cigarete u pepeljari doivljeno je kao gaenje sunca. Sve asocira na smrt: mrtvi trupci ikova, obezglavljena drvca, a ogromna oveija ruka vreba na vidiku.3Atmosfera straha i ivotne ugroenosti izbija i iz pesme ''Na iviluku''. Predmeti obeeni na iviluku sugeriu ovekovu odsutnost: vratove su prerezali okovratnici, zadnje misli se legu u eiru, a zelena strava nie u naborima kaputa.Moda niko kao Popa nije tako poetino opisao apstraktnu kategoriju zaborava u pesmi '' U zaboravu ''. Zaborav je opredmeen kao ravnica po kojoj se razlivaju i gube dogadjaji, po kojoj se rasipaju rei i koja '' izravnjava ''lica. Po njoj '' blude '' beskuni pogledi prepoznajui samo ponegde po neki '' cvet od magle ''. Spisak''Spisak'' objedinjuje pesme sline po tematici. Opevani su predmeti, bilje i ivotinje u ijoj sudbini prepoznajemo sudbinu oveka, njegove tegobe i strast u svetu u kome nesporazumi i veiti antagonizam raaju ugroene.Uvodna pesma ciklusa ''Spisak'' je ''Patka''. Izdvojena iz prirodnog ambijenta, u praini, ona asocira na Bodlerovog glasovitog ''Albatrosa''. Umesto vode, glatke kao ogledalo, u kojoj se '' smeju ribe '' javljaju se izmenjeni i nametnuti uslovi ivota. Patka je stvorena da pliva, '' ogledalo da ore '', umesto toga ona se tromo i neveto vue po praini. Tako opisana patka je u isti mah tragina i smena. Obesmiljen je prostor oko nje kao i njeno trajanje u njemu jer '' Trska koja misli i onako e je stii ''('' trska koja misli '' je Paskalova aluzija na oveka). Patkino geganje po praini je njen hod po mukama ka neizbenoj smrti.U pesmi ''Konj'' Popa se koristi Pikasovim slikarskim postupkom koji pretae u rei pesme: ''Obino osam nogu ima ''. Sasvim je jasno da je to slika konja u trku, kasu. Naredni stihovi govore o konju koji se nalazi u istoj ivotnoj situaciji kao patka izmeten je iz svog prirodnog stanja. On vue teret nateran ovekovom agresijom: '' Izmedju vilica ovek mu se nastanio ''. Jednom je pokuao da se pobuni ali je '' gubicu raskrvario ''. Pobuna raa traumu i otuda se u njegovim pitomim oima tuga nastanila.'' Drum kraja nema '' - situacija je bezizlazna a put je sizifovski.4U pesmi ''Kesten'' opisano je narueno prirodno stanje. Kesten je antropomorfiziran: ima prste, ivi od pustolovina i divnih uspomena. On deli ovekovu sudbinu u gradu iako ga je ovek utamniio u more asfalta i betona. Njegovo lie su zelene novanice koje ''propija'' ulica, zapravo, beton liava drvo njegovih zelenih, ivotnih sokova. Jedino koren kestena, budui nesputan, uiva u nonim avanturama zbog kojih i sam kesten sanja da je ponovo u svom prirodnom ambijentu umi. Naalost, jutro donosi otrenjenje, drvored je njegova sudbina.Daleko u namaCiklus pesama ''Daleko u nama'' objedinjuje 30 pesama bez naslova, obeleenih samo brojevima. Sve pesme iz ovog ciklusa stoje u deliminoj suprotnosti sa pesmama iz prethodna tri ciklusa. Dok je u prethodnim pesmama Popa oivljavao predmete oneobiavajui stvari, bilje i ivotinje, ovde je okupio ljubavne pesme. Zapravo ceo ciklus ''Daleko u nama'' objedinjuje dve suprotnosti : ljubavnu radost i zloslutne nagovetaje ratnog okruenja.U prvom izdanju ''Kore'' iz 1953. ovaj ciklus je stajao na poetku zbirke i stoga sadri najstarije Popine pesme.U atmosferi u kojoj su ''kue izvrnule gorke dzepove soba'' (11.pesma)lirski subjekat se pita da li e moi voljenoj eni ''na ovom nepoin polju''da podigne ''ator od svojih dlanova''. Sve je oneobieno u svetu koji je pokazao svoje runo lice, zato Popa moze da kae da je ''vazduh neprohodan'', da zvezde u olucima trule, a da nebom ''zubate oi lete'' (avioni).Svakako najpoznatija pesma ovoga ciklusa jeste pesma pod brojem 14, ''Oiju tvojih da nije''. Pesma ima strogu kompoziciju 4 tercine izgraene na principu kontrasta i gradacije sa epiforskim ponavljanjem '' ne bi nikad ''.U prvoj tercini lirski subjekat dragine oi po analogiji ( boja i dubina ) izjednaava sa nebom. Njene oi se nebo u njihovom slepom stanu kontrast.U drugoj tercini njen smeh razbija zatvorenost koju nameu zidovi njihovog stana.U treoj tercini slavuji postaju metafora za njen glas koji donosu ivot ( vrbe ) u njihov stan.U etvrtoj tercini sunce se javlja kao simbol toplote i ivota a izjednaeno je sa njenim rukama.''Kora'' je Popina simbolika struktura koja u sebe zatvara odreeni svet.Ona titi i krije taj svet od spoljanjeg rasula. Zaviriti ispod kore znai 5dopreti do sutine, do onog to ini skriveni smisao predmeta, a to znai dotai i odgonetnuti primarnu sutinu predmeta koja se uzima za polazite pevanja.Za ''Koru'' je Zoran Mii rekao da je u celini jedno ''nepoin polje'' gde se vodi borba neprestana ''da bude to biti ne moe''. Kasnije e Popa ovu polusloenicu staviti u naslov njegove zbirke koja e izai 1956.Nepoin poljeKad se 1953. pojavila Popina zbirka pesama ''Kora'' i uzburkala svojom novinom italaku i kritiku javnost, Zoran Mii je zbirku u celini nazvao ''nepoin poljem'' gde se vodi borba neprestana ''da bude to biti ne moe''. Godine 1956. ova polusloenica e se nai u naslovu nove Popine zbirke. Kasnije e u kritici ''nepoin polje'' biti redovno navoeno kao oznaka za Popin pesniki svet. Prirodno je zapitati se ta je ''nepoin polje''? Re je o vrsti (h)endijadisa, postojanog spoja od dvojedne rei u istoj funkciji. Pri tome je re polje ''obina'' i moze samostalno da stoji a nepoin '' neobina '' i nema samostalno znaenje. Neto slino nalazimo u narodnim pesmama kad se kaze da je dola ''kita i svatovi'' u znaenju ''kieni svatovi''.Dakle, odgonetku ''nepoin polja'' treba traziti u narodnoj knjievnosti. Zanimanje Vaska Pope za nau narodnu knjievnost i tradiciju oigledno je ako znamo da je Popa izdao tri zbirke narodnog stvaralatva: ''Od zlata jabuka'', ''Urnebesnik'' i ''Ponono sunce''. Pri tome Popa je svoje pesnike slike oneobiavao gradei ih po ugledu na frazeologizme, paremije ( poslovice ) i zagonetke. Tako u jednoj od Popinih antologija pronalazimo zagonetku: ''Mrtvi zivog nosi preko nepoin polja.'' Re je o barki, oveku i moru. Dakle, ''nepoin polje'' je more, nemirna puina. Ovo je redak primer kada Popa uzima gotovu sliku iz zagonetke.Zbirka je podeljena na 4 ciklusa: 1. Igre (13 pesama), 2. Kost kosti (7 pesama), 3. Vrati mi moje krpice (uvodna + 13 pesama) i 4. Belutak (7 pesama).Na poetku zbirke stoji amblem Uroborusa, zmija koja se posuvrauje u samu sebe, lice sa zmijom. Amblem je prema Popinoj zamisli uradio slikar i ilustrator Duan Risti.Za moto zbirke Popa je odabrao stihove iz ''Kore'', zapravo iz ciklusa ''Daleko u nama'': ''Da li u moi na ovom Nepoin polju da ti podignem ator od svojih dlanova.''Prva pesma prvog ciklusa ''Igre'' posveena je Zoranu Miiu. Re je o pesmi ''Pre igre''. Pesnik daje uputstvo za nekakvu jo udniju igru koja e potom uslediti. Da bi igrali neophodno je zagledati si u sebe samog, pasti ''na dno svog ponora'' i ko se ne razbije ima pravo da igra. Za ovu neobinu igru 6oigledno je neophodno poznavati samog sebe, proceniti sopstvenu snagu, vrednost, uveriti se ''da nema kukaviijih jaja'' u sebi.Prvi ciklus pesama pokazuje izuzetno briljivo izraenu zatvorenu kompoziciju. Prva pesma ciklusa se zove ''Pre igre'' a poslednja ''Posle igre'', pri tome se unutar ciklusa, posle pet pesama (ako se izuzme uvodna) pojavljuje pesma ''Izmeu igara'' nakon koje sledi jo pet pesama (ako se izuzme poslednja). Sve tri pesme ispisane su kurzivom.Naslovi pesama su vrlo neobini, svi su u genitivu jednine: Igre, Klina, Lovca, Ruokradice i sl. Na ovaj nain sugerisano nam je odsustvo lirskog subjekta ili bar lirskog subjekta kakvog smo do tada navikli da sreemo u poeziji.Naslovi pesama nas podseaju na deije bezazlene igre: mure, Jure, Trule kobile i sl. Ali naslovi i sadraj pesama stoje u apsurdnom raskoraku, tako da maemo govoriti o momentu izneverenog oekivanja. Kakve su Popine ''igre''? To su igre ljudskim telom. Delovi ljudskog tela su ono to igra i ime se igra, kao da su delovi ljudskog tela osamostaljeni, otueni od jedinstva.U igri ''Klina'' jedan je klinrtva drugi su kleta i majstori oni koji mue i tlae. U prevrtljivom svetu kakav je ovaj niiji poloaj nije stalan i siguran jer ako kleta ne izvade klin iz poda, onda majstori kau ne valjaju kleta i ''razvale im vilice''. Igra ''Klina'' je krajnje dehumanizovana igra u kojoj se stalno vre raspodele i preraspodele uloga, igra se tako veito nastavlja i ponavlja.U pesmi ''Svadbe'' opisana je jo neobinija igra koja se, kako je to napomenuto u zagradi na kraju pesme, retko igra. Igra svadbe je svojevrsno venanje sa svojom svuenom, jednom izgubljenom a posle iskuenja ponovo zaraenom koom. Uvui se ponovo u svoju kou je pesnika slika sa frazeolokom osnovom a znai ponovo pronai sopstveni mir.Poslednja pesma ciklusa ''Posle igre'' apsurd je doveden do vrhunca. Raniju destruktivnost u kojoj ''jedni odgrizu ruku ili nogu ili bilo ta'' (pesma ''Jurke''), sad e zameniti autodestruktivnost: nema trbuha, nema ela, nema ni srca, ni krila nakon ega sledi jedno pomirljivo i rezignirano '' ta da ti priam ''.Drugi ciklus nosi naziv ''Kost kosti'' u kome prepoznajemo retku ali upeatljivu stilsku figuru poliptoton. Kost kosti znai kost ali i sama sutina kosti, neto vie od same kosti.U ovom ciklusu imamo lirski subjekat kosti koje i dalje nastavljaju apsurdnu i samodestruktivnu igru zapoetu u prvom ciklusu.U prvoje pesmi ''Na poetku'' kosti konstatuju, budui antropomorfizirane, da im je sad lako '' spasle smo se mesa ''. Dok je prethodni ciklus u igri donosio kakva takva pravila igre ovde se ne zna ''ni ko je gde ni ko je ko'' (''Na kraju'').7Trei ciklus ''Vrati mi moje krpice'' sasvim uslovno moemo odrediti kao ciklus ljubavnih pesama. Dok je u ''Kori'', u ciklusu ''Daleko u nama'' kroz ratnu strahotu lirski subjekat uspeva da voljenoj eni ispeva najlepe stihove ljubavi, ovde je potencijalna draga oslovljena u srednjem rodu kao ''udo''. Pri tome celim ciklusom dominira izrazito polemian ton negoveten imperativom ve u samom naslovu ciklusa, a upliv narodne tradicije prepoznajemo u upotrebi modifikovane forme kletve npr. ''Ne povratilo se'' ( 12.pesma ) ili ''Oluja ti postelja'' ( 10.pesma ).Lajt motiv celog ciklusa su '' krpice ''. One su neto to lirski subjekat smatra neotudjivo svojim jer one su od ''istog sna'', ''od svilenog osmeha'', ''od takaste nade''. One su oigledno sama esencija njegovog bia koja je ugroena u ovom otudjenom svetu. Oseanje ugroenosti i otuenosti vie ni ljubav ne moe da anulira jer on njegovom ''udu'' i ''lepotici'' preti, nareuje, kune.Poslednji ciklus zbirke posveen je belutku, ''junaku'' iz prethodne Popine zbirke, odnosno iz ciklusa ''Spisak''. Ta pesma posveena kompozitoru Duanu Radiu, stoji na poetku ovog ciklusa. Belutak nije obian kamen ve kamen savrenog oblika i bele boje. Budui antropomorfiziran, belutak ima srce, u srcu zmiju koja guta vidik kao jaje. Belutak se zaljubio u ''oblu plavooku'', u nebeski svod, u beskraj. Kao i Isidori Sekuli i belutku je dosadio ''savreni krug'', tesno mu je u sebi, u roenom telu iz kog hoe da iskoi. Belutak je metafora za oveiji trup pa tako i za samog oveka. To je isti onaj ovek belutak koji u ''Opsednutim vedrinama'' hoe da iskoi iz svoje koe i onaj koji eli ''oblu plavooku'' vedrinu nesputanu i slobodnu.Sporedno neboKada se 1968. pojavila Popina zbirka ''Sporedno nebo'' Ivan V. Lali je nazvao ''kosmikim glumitem'', najcelovitijom i najcelovitije zamiljenom knjigom pesama u srpskoj knjievnosti.Knjiga je podeljena na 7 ciklusa: 1. Zev nad zevovima, 2. Znamenja, 3. Razmirica, 4. Podraavanje sunca, 5. Raskol, 6. Lipa na sred srca i 7. Nebeski prsten.Svaki ciklus ima 7 pesama. Osnovna simbolika znaenja broja 7 jeste savreni red ali istovremeno broj 7 je zbir broja 3 koji oznaava nebo i broja 4 koji oznaava zemlju. Ako ovome dodamo i amblem zbirke slika gornjeg i donjeg kotla, adaptacija praslike suprostavljenih planova realnosti onda nam moe biti jasno zato je Lali ovu zbirku nazvao ''kosmikim glumitem''. ''Sporedno nebo'' je ''kosmiko glumite'' na kome se odvija drama o osnovnim 8nesporazumima i traginim nedohvatima. Ako je Popa u ''Igrama'' pevao egzistenciju, ovde peva esenciju.Stroga kompozicija zbirke ogleda se i u ciklusima. etvrti ciklus, ''Podraavanje sunca'', samo je jezgro speva, dok su ostali ciklusi meusobno povezani po tematskoj srodnosti i to 1. 7., 2. 6. i 3. 5.Lik Zvezdoznanca koji se javlja u uvodnoj i poslednjoj pesmi zbirke takodje uokviruje zbirku u celini. Zvezdoznanac bi bio komentator, rezoner svih zbivanja u zbirci. On je taj koji za sobom ostavlja rei ''lepe nego svet '', ak ni smrti nije polo za rukom ''u miraz da ih odnese''. Ali Zvezdoznancu e se posle smrti zlurado rugati ''zvezde su mu bile blie nego sami ljudi''.''Sporedno nebo'' sadri ukupno 49 pesama kratkog stiha, bez interpukcije sa itavom grupom simbola ija je osnovna funkcija da podstaknu lanac asocijacija koji omoguava prodor do onog to je Jung nazvao kolektivno nesvesno.Prvi ciklus zbirke ''Zev nad zevovima'' okuplja 7 pesama koje poinju prepoznatljivom formulom: ''Bio jednom jedan...( broj, greka, trougao, odjek)''. ''Zev nad zevovima '' je svet predoen kao dosadna besmislica u kome sve to nastaje u znaku je jednog sluaja, nesporazuma ili greke. Tako ''Zaboravljeni broj'' sam sebe deli i mnoi od oajanja to je sam i tako se ponovo vraa u samou. Ili ''Ohola greka'' koja izmilja prostor i vreme ne bi li dokazala da sama ne postoji ali sve to je izmislila,ironijom sudbine,bilo je pogreno.Vizija sveta koju nam Popa svojom poezijom predoava nikad nije bila blagonaklona prema oveku ali ini se da je ovde dosegla vrhunac cinizma i besmislenosti svet je obmana.Drugi ciklus ''Znamenja'' donosi najavu budueg konflikta. Stvari se pojavljuju tamo gde ne bi trebalo, izazivaju i remete ravnoteu: ''kap krvi u uglu neba'' (pesma ''Uljez''), ''Krilata svirala'' koja svojom pesmom razjaruje munje, ''beo bezoblicni zaveljaj'' koga e grom ''razvezati''.U treem ciklusu ''Razmirica'' dolazi do sasvim neobinog dijaloga izmeu lirskog subjekta i apsoluta. Svih sedam puta, jer ima sedam pesama, dijalog zapoinje jedna strana ali poslednju re ima druga, hladni i superiorni apsolut. Tako lirski subjekat trai ''izvadi sunce iz usta'', a apsolut odgovara ''moli te se da ne zinem'' (''Krunisana jabuka'') ili lirski subjekat kae ''pusti nas da odletimo'', a apsolut odgovara ''odreite sebi krila slobodan da vam bude let ''(''Slobodan let''). Oigledno je da ''Razmirica'' ne donosi sklad i ravnoteu zato se teite speva zbirke pomera u narednom ciklusu.''Podraavanje sunca'' Lali odreuje kao spev u spevu, sredinji stub ove poetske tvorevine. Nakon prekinutog dijaloga sa apsolutom sledi okretanje solarnom simbolu. Ako je apsolut nedohvatan onda treba ''nauiti mrak da sija''(''Smrt sunevog oca''), treba traiti sunce u sebi. Centralna pesma cele 9zbirke koja je postavljena izmeu 2x24 pesme je ''Priprema za doek''. To je groteskna slika podizanja slavoluka od kostiju i trpeze od ''skamenjenih dlanova'' za mladog jabukonosca koga neme.Peti ciklus ''Raskol'' korespondira sa treim ciklusom ''Razmirica''. Dijalog zapoet u treem ciklusu zavrio se bez reenja, a peti ciklus donosi konaan raskol. Nesaglasnost je produbljena, ovaj put apsolut je naputen jer je oveku ostavio ''bajat kola od pepela'' (''Kola od pepela'').esti ciklus ''Lipa nasred srca'' korespondira sa drugim ciklusom ''Znamenja''. Lipa je kosmiko drvo, osovina sveta, slovenska sveta lipa, meutim ta zaviajna osovina duha biva poseena u poslednjoj pesmi ciklusa.Posle toga ostaje samo poruka iz poslednjeg, sedmog ciklusa ''Nebeski prsten''. Ovde se ponovo pojavljuje lik Zvezdoznanca koji nudi utoite i nov zaviaj u svojoj pesmi onima koji ostaju nasukani posle sukoba sa apsolutom ''Zvezdani puz'', ''Zvezde izbeglice'', ''Nebeski prsten''.Uspravna zemljaPopina zbirka pesama ''Uspravna zemlja'' izasla je 1972. Zbirka bi se u celini mogla odrediti kao poezija kulturnog pamenja koja otkriva dublji smisao ljudi, dogaaja i graevina iz srpske prolosti. Zbirka obuhvata deset vekova srpske kulture i stoga se mora itati kao celina, u suprotnom pesme gube svoje znaenje. Lirski subjekat ove Popine zbirke je putnik kroz vreme i vekove.Za amblem zbirke Popa je izabrao ma koji dere oblake.Zbirka ima pet ciklusa: 1. Hodoaa (7 pesama), 2. Savin izvor (8 pesama), 3. Kosovo polje (7 pesama), 4. ele kula (7 pesama) i 5. Povratak u Beograd (7 pesama).Hodoastiti, u Popinoj zbirci znai ii na izvor onog to je sveto, u emu je duhovna vrednost srpske tradicije a to su srpski manastiri: Hilandar, Kaleni, Manasija, ia, Sopoani. Popa u njima otkriva lepotu i sklad arhitekture i slikarstva ali su oni istovremeno i svedoci sudbine i venog trajanja srpskog naroda. Umanastirima i njihovoj vertikalnoj arhitekturi Popa vidi srpsku ''uspravnu zemlju'' koja, nasuprot vekovima, stoji vrsto kao i materijalni oblici koji je simbolino predstavljaju.Lirski subjekat kree na put od Hilandara do Sent Andreje, od najjunije do najsevernije take srpskog prostiranja. To je istorijski i sudbinski put njegove zemlje i naroda, Hilandar kao simbol venog trajanja i Sent Andreja kao simbol ovozemaljskog nestajanja.10Tim putem lirski subjekat mora da se kree da bi dosegao samospoznaju, a smisao puta je u pamenju, borbi protiv zaboravljanja: ''da mi se iz seanja ne izbriu''(''Hilandar'').U prvoj pesmi iz ciklusa ''Hodoaa'' prepoznajemo drevni topos puta i putnika. Popin putnik hoda sa ''oevim tapom'', simbolom mudrosti i saznanja, simbolom tradicije i kolektivnog pamenja, sa ''upaljenim srcem'' simbolom duhovne ljubavi prema onome to je opredmeeno u graevinama i na freskama. Put na koji je krenuo je ''sveti put'', dakle, put znanja i samospoznaje. Putnik jo uvek tapka u mraku neznanja: ''Daleko sam jo od toga da ih odgonetnem''ali oni mu se ukazuju kao zvezde vodilje, ''vuja sazveza'' i pomou njih put e pronai.Pesma ''Kaleni'' na optem planu opeva velelepno srednjovekovno zdanje u Levu, koje je podigao vojvoda despota Stefana Lazarevia, Bogdan, sa enom Milicom i bratom Petrom. Kaleni je najraskonije ukraena crkva moravske kole. Freske u Kaleniu odlikuje lak i svetao kolorit uz primenu potpuno novih boja: svetlokestenjasta, svetlocrvena i uta. Tako je na planu suene percepcije opevana fascinacija lirskog subjekta freskom na zidu.Pesma je ispevana u tercinama i distisima koji se smenjuju.U prvoj tercini fasciniran lepotom freske lirski subjekat uspostavlja duhovnu vezu i identifikuje se sa likom anela. Na licu naslikanog anela ''boje sviu'', odnosno pomaljaju se, izgrevaju iz tame zdanja i vekova. Boje su ''na ivici zaborava'' ime je sugerisano stvarno propadanje od vlage i nemara ali i ono stranije, duhovni zaborav koji prekida vezu sa korenima i ponitava na unutranji, stvarni identitet.''Tue senke'' su nagovetaj mraka koji rui svetlost. One su simboli nedaa i nevolja koje se nadvijaju nad ovu zemlju i ne daju mau da se vrati u korice.''Boje zru'' je drugi stepen gradacije, to su boje koje plamenom svog zrenja odolevaju vremenu i usudu.Pesnik apostrofira ''inat lepi'', taj inat je esencija ovog naroda, ono to ga goni da ostane i opstane i on se prenosi sa lika anela na lik hodoasnika.''Boje gore'' je trei zavrni stupanj gradacije. Boje kao simbol batine jednog naroda gore u krvi njegove mladosti,''Manasija'' je srpski srednjovekovni manastir kod Despotovca koji je podigao despot Stefan Lazarevi. To je jedna od najmonumentalnijih graevina nastalih posle kosovskog poraza. U njoj je Konstantin Filozof osnovao uvenu resavsku kolu pa tako Manasija postaje kulturno sredite Srba toga vremena. U priprati manastira naslikani su ratnici sa pancirima i maevima koji nas podseaju da je Manasija bila i manastir utvrenje. Slikarstvo Manasije pokazuje vidne tendencije humanizma i renesanse posebno kroz upotrebu plave i 11azurne boje. Pesma ima prstenastu kompoziciju, poinje i zavrava se tercinama koje zatvaraju pet distiha. Utercinama se pojavljuje i lajt motiv plava i zlatna boja. Plava i zlatna boja su osnovne boje resavskog freskopisanja sa naglaenom simbolikom konotacijom. Zlatna boja je znak duhovnog podviznitva oveka kojim se on pribliava bogu,dok je plava boja simbol nebeskog plavetnila.Pesnik apostrofira zografa, srednjovekovnog umetnika, ikonopisca i freskopisca. ''Poslednja jabuka sunca'' je onaj zlatni krug za koji zogfar vezuje svoj poslednji potez etkicom. To je oreol svetosti na fresci i poslednji treptaj zografove due pred tragedijom koja se nadvija. Vesnici nesree olieni su u apokaliptinoj ''konjici noi'' i muslimanskom ratnom pokliu ''alah je svemoan''. Lirski subjekat, hodoasnik, koji se u ''Kaleniu'' duhovno identifikovao sa lepotom anela, ovde se prenosi u trenutak i in stvaranja nepoznatog zografa. Kao da on gleda zografa, da osea njegovu bliskost, da ivi njegovu dramu stvaranja. Tako zograf postaje simbol umetnika koji umetnou i stvaranjem eli da preduhitri vreme, sudbinu i ivot.U poslednjoj tercini zlatno i plavo se preobraavaju u zvezdu, u beskraj u oku. Nije li to ona ista zvezda u nebeskom beskraju za kojom traga Vuk Isakovi? Dok je Vuk Isakovi tu ideju zvezde izjednaio sa utopijskom vizijom Rusije, Popin zograf je vidi i ostvaruje u plavoj i zlatnoj mileevskoj fresci.Drugi ciklus pesama naslovljen je ''Savin izvor'' i nedvosmisleno nas upuuje jo dublje u nau tradiciju i istoriju, na sam izvor naeg duhovnog postojanja.U pesmi ''Sveti Sava'' aktivirana je simbolika narodne tradicije. Svetom Savi oko glave lete pele, simboli mudrosti i svetosti ivota. One grade ''ivi zlatokrug'', oreol svetosti koji je Sava zasluio za ivota. Munje i gromovi su u njegovoj rioj bradi ova slika aktivira dva dijahrona kanala hrianski i paganski stari Sloveni bili su riobradi a vrhovno slovensko pagansko boanstvo bio je Perun bog gromovnik, njegov hrianski pandan bio bi Sveti Ilija. Svetom Savi na ramenu je petao u srpskoj narodnoj religiji petao je solarno bie, prijatelj ljudi i neprijatelj demona. Sveti Sava koraa u pratnji svojih vukova celim ciklusom dominira motiv vuka, vrhovnog paganskog boanstva, vuk je predvodnik opora.Drugi ciklus ima krunu kompoziciju, poinje pesmom ''Savin izvor'', a zavrava se pesmom ''Sveti Sava na svom izvoru''. U pesmi ''Savin izbor'' svetac tapom, simbolom mudrosti, otvara oko u kamenu izvor koji lei od smrtobolje i ivotobolje. To je izvor znanja. U pesmi ''Sveti Sava na svom izvoru'' svetac gleda svoje tree oko simbol duhovnog znanja i pronicanja. On vidi svoj ''poharani ivot'' i tako anticipira Sinan-paino svetogre. Ali on vidi i 12svoju ''sreno oploenu zemlju'' zemlju oploenu njegovom misijom, verom i znanjem, onim na emu poiva i to jeste srpski nacionalni identitet.Trei ciklus ''Kosovo polje'' posveen je srpskoj kolevci i srpskoj kobi.U pesmi ''Kosovo polje'' Popa odreuje Kosovo polje kao: ''Polje kao svako dlan i po zelenila'', a odmah potom i : ''Polje kao nijedno nad njim nebo pod njim nebo''. To je polje koje pripada onima koji su tu poginuli i ije su due na nebu ali i pod nebom, ovaploene u kosovskom bouru. Ti ratnici su ''penica selica'' koju kosi mlad mesec. Simbolika mladog meseca je jasna, dok je ''penica selica'' slika simbol izveden iz postojeih pesnikih slika i simbola. Naime, Popa toponim Kosovo ispravno tumai kao polje koje pripada ptici kosu. Kos je ptica selica.Znamo da Njego kao simbol ratnika uzima ''mlado ito'', a sinonim za mlado ito je ''penica belica''. Dakle, Popa je ukrtanjem ''penice belice'' i ''ptice selice'' dobio metaforu ''penica selica''. Ponjeveno ito slae se u krstine. Krstine su u obliku krsta ime su opet apostrofirane hrianske rtve. Dva ukrtena suneva zraka slau ito u krstine, oni su simboli Svetog Duha koji se,budui apstraktan uvek oznaava geometrijskim oblicima.Pesma ''Venconosac na Kosovu polju'' aktivira hriansku i nau narodnu usmenu tradiciju.Venconosac je crkvenoslovenska re i znai onaj koji je okrunjen, krunisan, ovenan. Otuda venconosac na Kosovu polju moe biti samo knez Lazar, jedini naslednik Nemanjia. Lazar dri na dlanu svoju odseenu glavu.Ova slika nedvosmisleno asocira na Jovana Krstitelja.Meutim,narodno predanje tvrdi da je Lazaru na Kosovu odseena glava,a on je dri na dlanu ba kao to na naim freskama ktitori dre svoje zadubine.Lazareva glava je ''suneva namesnica'', Hristova namesnica na zemlji crkva.Ona je ''svetlozarna'' u sveoptem mraku.Dakle,Lazareva glava je njegova zadubina i ona osvetljava beznae nastalo posle poraza.U sledeoj tercini Lazar je prikazan na oblaku,bos,u poderanoj koulji, opasan repom ubijenog zmaja.Dakle,sada je Lazar predstavljen kao Sveti ore.Postoji jo jedna pesnika slika u kojo prepoznajemo ukrtanje dva dijahrona kanala subota,sveta majka u naoj narodnoj tradiciji Lazareva subota je dan poetka prolea,a u subotu je po Jovanovom jevanelju Isus vaskrsnuo Lazara,Martinog i Marijinog brata.etvrti ciklus ''ele kula'' vraa nas u neto bliu prolost,u vreme I srpskog ustanka. Celim ciklusom dominira atmosfera smrti i stradanja.U seanju pokolenja ta nesrea ostae sauvana u spomeniku najstranijem od svih ,u ele kuli.To je ''kula smrti'' od koje se i njena gospodarica smrt uplaila.Iz crnih i praznih onih duplji zjapi ''crna vidovitost''.Izmeu krezubih vilica zaglavila se poslednja psovka,a lobanje igraju groteskno kolo smrti.13U pesmi ''Crni ore'' prepoznajemo modifikovanu Lazarevu kosovsku kletvu.ore se obraa Srbima i kae da je njegova glava ve mrtva,s koca ga gleda,nema ni njega a ni njih.Moraju udariti po dui rogatom mesecu ''ne bi li nas bilo''.On ih sokoli nazivajui ih kurjacima i pita ih: ''Moe te li ?'',''Hoete li?''.Poslednji,peti ciklus zove se ''Povratak u Beograd''.Hodoasnik se vratio s puta u grad kome pripada ne zna sputa li se grad sa oblaka u njega ili mu grad iz utrobe raste.Vratio se s puta ''da sazrelo kamenje'',kamenje znanja podeli na trgu.U pesmi ''Vraar polje'' Popa se vraa temi iz ciklusa ''Savin izvor''. Lirski subjekat je sreo ''starca pastira'' usred ''belog grada''.Starac nosi oko vrata mladune vuka i svira u lipov list.Lirski subjekat, hodoasnik,napojen znanjem sa duhovnih istonika postaje dostojni naslednik stareve svirke i sam svira u lipov list.14