Vasko Popa - Ciklusi

  • View
    471

  • Download
    4

Embed Size (px)

Transcript

  • 1. Vasko Popa

    ''Kora'', ''Nepoin polje'', ''Sporedno nebo'' i ''Uspravna zemlja''

    Poezija Vaska Pope, slino poeziji Momila Nastasijevia, dugo vremena je opisivana kao hermetina, izuzetno moderna ali neodgonetljiva, neprevodiva na neposredno i racionalno itaoevo ivotno i jeziko iskustvo. Danas se, meutim, moe prodreti u teke i zamrene slike Popine poezije, iako to odgonetanje zahteva dug i iscrpan rad.

    Novina Popine poezije je u novini njegovih pesnikih slika. Naravno, na prouavaocu je da utvrdi kakve su to pesnike slike po svom poreklu i prirodi i koji vid novog pesnikog obavetenja donose.

    Moderni pesnici su esto usled nerazumevanja sami objanjavali svoju poetiku i poeziju. ini se da nema poznatijeg primera od ''Sumatre'' Miloa Crnjanskog i objanjenja pesme objavljenog u SKG, medjutim, Vasko Popa spada u red onih pesnika koji i kada su govorili o svojoj poeziji nisu izlazili iz same poezije niti su se sluili teorijskim jezikom ve su i dalje koristili pesnike slike.U berlinskom predavanju koje je odrano krajem 1966. Popa je naznaio neke od osnovnih postulata njegove poetike koji mogu pomoi u razumevanju njegove poezije u celini. U tom predavanju Popa pesnika naziva uvarem jezikog izvora. Pesnik je uvar kraj beskrajnog puta kojim prolaze ive rei. Te rei u pesniku predane ili prenoe a potom se vraaju svom izvoru. Pesnik im jedino moe ponuditi svoje bdenje i utanje. O pesmi Popa kaze da je to zatvoreno kolo od rei, rei igraju u kolu oko izvora sa kog su potekle. Meutim, rei su okrenute leima oveku nagnutom nad pesmom. Dakle, rei u Popinoj poeziji ne slue za obino oznaavanje, upuivanje na vanjeziku stvarnost, one upuuju same na sebe. Ovo uputstvo je donekle oekivano jer na jezik kao knjievni medijum upuuju svi moderni pesnici.

    Novina Popine pesnike slike je dakle u jeziku. Zapravo Popa nas vraa naem jezikom izvoru aktivirajui nae jeziko pamenje.

    U kritici se kao oznaka za Popin pesniki svet esto sree polusloenica, zapravo hendijadsis ( postojan spoj od dvojedne rei u istoj funkciji ) ''nepoin-polje''. Prirodno je zapitati se ta znai ''nepoin-polje''? Odgovor emo nai u zagonetki koju je Popa uneo u zbornik narodnih umotvorina. Zagonetka glasi ''Mrtvi ivog nosi preko nepoim-polja.'' U zagonetki je opisan brod ili barka, ovek i more, nemirna puina.Dakle, ''nepoim-polje'' je nemirna puina. Mnogo vanija informacija je da Popa svoje pesnike slike gradi po ugledu na narodnu tradiciju i folkor. Ovo je jedan od retkih primera kada Popa uzima gotovu sliku iz zagonetke. U veini sluajeva Popa gotovu sliku saima, eliptira, preinauje. Razlika izmedju zagonetke i Popine pesnike slike je u tome to zagonetka u

    1

  • pitanju sadri odgovor koji moramo prepoznati u slici ( npr. Pruih zlatnu icu preko belog sveta, pa je savih u orahovu ljusku ), a Popina pesnika slika ne vodi od pitanja ka odgovoru ve nas vraa na pitanje, na samu sliku koja je najee simforina ( npr. pesma ''U osmehu'' : ''Plavooke daljine savile se u klupe'' ).

    Pored zagonetke Popa vrlo esto koristi eliptiran i preoblikovan frazeologizam. Frazeologizam je prepoznatljiv jeziki obrazac i esto ga kod Pope sreemo u autentinom obliku npr. u zbirci ''Nepoim polje'', ciklusu ''Igre'', pesmi ''Lovca'' imamo - ui na jedno izai na drugo uvo ili u pesmi ''Izmedju igara'' igra se sa svojom glavom. Meutim, u zbirci ''Kora'', ciklusu ''Poznanstva'', pesmi ''Odjekivanje'', sreemo zbunjujui stih u kome lirski subjekat kae kad soba zarei na njega ''uvuem se u svoju kou''. Ako znamo da frazeologizam '' izai iz svoje koe'' znai izgubiti prisebnost, onda nam je jasno da Popina pesnika slika sugerie povratak sebi, svom miru i prisebnosti.

    Popa je objavio nekoliko zbirki pesama: Kora, 1953, Nepoim polje, 1956, Sporedno nebo, 1968, Uspravna zemlja, 1972, Vuja so, 1975, godine 1975. objavie i ivo meso, Kua na sred druma i Rez.Popa je objavio i tri antologije narodnog stvaralatva: Od zlata jabuka, Urnebesnik i Ponono sunce.

    Kada se 1953. pojavila Popina zbirka ''Kora'' ( naziv zbirke je skraenica za sintagmu ''Zemljina kora'' ) sa svojih 60 pesama, okirala je javnost. Osnovna obelezja stare lirike kao to su subjektivnost, lina oseanja i emocionalnost ne nalaze svoje mesto u veini Popinih pesama. Predmeti iz ovekove okoline opisani su hladno i precizno. Meutim, ispod te emotivne uzdranosti i objektivnosti, a kroz metaforizaciju jezikog izraza, osea se nelagoda i strah. Ono to donosi pesniki svet Popine ''Kore'' jeste iskustvo savremenog gradskog oveka. Pre Vaska Pope tako uznemirujuu viziju grada levijantana koji prodire svoje stanovnike sreemo u zbirci Momila Nastasijevia ''Sedam lirskih krugova'',u petom krugu ''Rei u kamenu''.

    ''Kora'' je podeljena na 4 obimom nejednaka ciklusa: 1. Opsednute vedrine (6 pesama), 2.Predeli (9 pesama), 3.Spisak (15 pesama) i 4.Daleko u nama (30 pesama ).

    Zbirka je zamiljena kao celina od 5 ciklusa ali je peti ciklus, ''Uspravna zemlja'' objavljen 1972.kao zasebna zbirka sa 35 pesama.

    Prema Popinoj zamisli amblem ape zveri koji stoji na poetku zbirke uradio je slikar i ilustrator knjiga Duan Risti.

    2

  • Opsednute vedrine

    Osnovna tema prvog ciklusa pesama, kao to to naslov nagovetava, je ugroenost oveka i svih ljudskih kvaliteta. Ovaj ciklus pesama donosi sliku egzistentnog prostora koji nije nimalo gostoprimljiv, ve naprotiv, nastanjen biima i situacijama koje prete i ugroavaju oveka. Lirski subjekat ivot doivljava kao uokvirenost i opsednutost nekim ili neim to ugroava mir ili spokojstvo.

    Prva pesma ciklusa, ''Poznanstvo'' upoznaje lirskog subjekta a tako i itaoca sa prostorom koji preti. To je zver sa sedmokrakim jezikom, sa razjapljenim eljustima i pseom glavom iji zubi zlokobno krguu.

    Pesma ''Gvozdena jabuka'' donosi sliku grotesknog uda od ploda, ona je natprirodna i destruktivna ( pogaa teme, utrobu i mozak ). U pokuaju da je uniti ili se bar odupre jednom takvom zastraujuem plodu vremena ovek postaje autodestruktivan: vilice je oglodao, usne je obrstio i mozak je rastoio. ta je ''gvozdena jabuka''? Savremeni grad. Nije li sinonim za jedan od najveih gradova sveta ''velika jabuka'', grad koji ne spava i u kome se ne spava?

    U pesmi ''Odjekivanje'' Popa opisuje ljudski strah od samoe i praznine. Ta praznina je personifikovana kao zver koja rei i urla, laje i zavija, kao prazna soba koja postaje kosmiki prostor u malom. Urbanom oveku je teko da sauva stanje prisebnosti, da se ''uvue u svoju kou'' zato se i sam u urlik pretvara i odjekuje.

    Ciklus ''Opsednute vedrine'' je poezija opsadnog stanja koja postepeno uobliava teme bedema, kore, tvrdjave u kojoj nema mira ni poinka U toj borbi neprestanoj daje se i poslednja kap ivota prodrljivim zidovima.

    Predeli

    U ovom ciklusu Popa je opisao predmete kojima je odredjena naa svakodnevica. To su naizgled banalni i nepoetini predmeti: pepeljara, sto, iviluk, zid ili predmeti vizije: uzdah, jauk, zaborav, osmeh. Popa je antropomorfizirao svet malih objekata zato njegova ''drvca eznu'', a ''pepeo njiti''. On se stavlja u poloaj siunih stvari i posmatra iz njihove perspektive svet koji ih okruuje, s druge strane, fiksirajui predmete odjednom ih, kao u snu, ugleda razbijene i dekomponovane i spoznaje njihov agresivni smisao.

    Naslovi pesama koje opisuju predmetni svet dati su u predloko padenim konstrukcijama, tako je u pesmi ''U pepeljari''. Gaenje cigarete u pepeljari doivljeno je kao gaenje sunca. Sve asocira na smrt: mrtvi trupci ikova, obezglavljena drvca, a ogromna oveija ruka vreba na vidiku.

    3

  • Atmosfera straha i ivotne ugroenosti izbija i iz pesme ''Na iviluku''. Predmeti obeeni na iviluku sugeriu ovekovu odsutnost: vratove su prerezali okovratnici, zadnje misli se legu u eiru, a zelena strava nie u naborima kaputa.

    Moda niko kao Popa nije tako poetino opisao apstraktnu kategoriju zaborava u pesmi '' U zaboravu ''. Zaborav je opredmeen kao ravnica po kojoj se razlivaju i gube dogadjaji, po kojoj se rasipaju rei i koja '' izravnjava ''lica. Po njoj '' blude '' beskuni pogledi prepoznajui samo ponegde po neki '' cvet od magle ''.

    Spisak

    ''Spisak'' objedinjuje pesme sline po tematici. Opevani su predmeti, bilje i ivotinje u ijoj sudbini prepoznajemo sudbinu oveka, njegove tegobe i strast u svetu u kome nesporazumi i veiti antagonizam raaju ugroene.

    Uvodna pesma ciklusa ''Spisak'' je ''Patka''. Izdvojena iz prirodnog ambijenta, u praini, ona asocira na Bodlerovog glasovitog ''Albatrosa''. Umesto vode, glatke kao ogledalo, u kojoj se '' smeju ribe '' javljaju se izmenjeni i nametnuti uslovi ivota. Patka je stvorena da pliva, '' ogledalo da ore '', umesto toga ona se tromo i neveto vue po praini. Tako opisana patka je u isti mah tragina i smena. Obesmiljen je prostor oko nje kao i njeno trajanje u njemu jer '' Trska koja misli i onako e je stii ''('' trska koja misli '' je Paskalova aluzija na oveka). Patkino geganje po praini je njen hod po mukama ka neizbenoj smrti.

    U pesmi ''Konj'' Popa se koristi Pikasovim slikarskim postupkom koji pretae u rei pesme: ''Obino osam nogu ima ''. Sasvim je jasno da je to slika konja u trku, kasu. Naredni stihovi govore o konju koji se nalazi u istoj ivotnoj situaciji kao patka izmeten je iz svog prirodnog stanja. On vue teret nateran ovekovom agresijom: '' Izmedju vilica ovek mu se nastanio ''. Jednom je pokuao da se pobuni ali je '' gubicu raskrvario ''. Pobuna raa traumu i otuda se u njegovim pitomim oima tuga nastanila.'' Drum kraja nema '' - situacija je bezizlazn