V A @ N E P O R U K E

11www.serbianmirror.comSeptembar 2016.

L I ^ N O S T I

Septembar 2016.12

Jo{ nije do{ao poslednji danoktobra, a na adresuDjordja Marjanovi}a, legen-

darnog pop peva~a u Beogradu,po~ele su da sti`u rodjendanske~estitke iz ~itavog sveta. Nazidovima i vratima stana broj~etiri u Ulici Milo{a Pocerca 25nema vi{e velikih grafita i buke-ta cve}a sa ljubavnim porukama,koje su Djordju Marjanovi}udecenijama darovali njegoviobo`avaoci. Umesto njih po{taridonose ~estitke koje “djokisti“{alju legendarnom peva~u{lagera i romansi.

“Ti si na{ bog i na{aikona. Ti si nam podario svet!“,napisala mu je penzionerkaNata{a iz Moskve.

Kada su se vratastana otvorila, do nas su doprliumetnikov zvonak glas i pesma“Zvi`duk u osam“.

“Po~eo sam da ve`bampevanje za rodjendansko slavlje.Do}i }e nam prijatelji, pa `elimda ih iznenadim“, ka`e DjordjeMarjanovi}.

Gospodja Eli Marja-novi} nam obja{njava da su ublagoj pometnji, jer mnogibeogradski i moskovski umetnici`ele da dodju na proslavu 85.rodjendana njenog Djordja.

Djordje Marjanovi}rodjen je 30. oktobra 1931.godine u Ku~evu. Na pragudevete decenije izgleda sjajno.Njegove o~i su `ive i tople, liceje bez bora, a osmeh blistav.Oboje su pre`iveli te{ku bolest,govore sporo, u kratkim re~eni-cama, ali uvek sa {irokim osme-hom.

“Radosni smo jer namtokom leta dolaze deca i unuci.Bilo je veselo“, {iri ruke Djordjei pokazuje nam veliku dnevnusobu u kojoj prima goste.

Na ormaru fotografije}erki Natalije i Nevene i sinaMarka sa decom. Najstarija}erka je beogradski dirigent bezposla, a sin ugostitelj, takodjebez posla. Mladja k}erka `ivi saporodicom u Gr~koj, ali su njenadeca, Ana i Teja Prelevi}, uLondonu.

Djordju u posetu dolazeprijatelji iz ~itavog sveta. Ruskiumetnik Josip Kobzon sa supru-gom Nelom i sinom dovodimoskovske “djokiste“. Djordjera~una da je u vreme svojenajve}e popularnosti po~etkom

sedamdesetih imao najmanje 10miliona obo`avalaca.

Njegovi “djokisti“ sui japanska peva~ica MikiMakasone, italijanski kantautorToto Kutunjo... Pokazuje namordenje koje je dobio od Tita iGorba~ova, kao i najnovije priz-nanje iz Crne Gore.

“Eh, da sam u vremenajve}e popularnosti mogao daosnujem stranku“, {ali seDjordje, koji se danas sa svojimobo`avaocima iz sveta dopisujepreko “Fejsbuka“.

Kao student farmacije,1954. godine, Marjanovi} nijeuspeo d apostane apotekar, jer jeprvi put zapevao na jednojbeogradskoj audiciji. Postao je{lager peva~. Prve njegove LPgramofonske plo~e u produkcijibile su “Muzika za igru“ i“Mustafa“.

Ve} 1963. je krenuona turneju po Rusiji saRadoslavom Graji}em i BetiJurkovi}. Te godine je pevao uDvorcu sportova u Moskvi, usali sa 25.000 sedi{ta, tri putadnevno. Za deset dana videlo gaje i slu{alo 750.000Moskovljana.

Prvi roker u socijal-isti~koj Jugoslaviji i

komunisti~koj Rusiji bio jeumetnik ~ija je pojava izazvalarevoluciju u zabavnoj muzici.Skinuo je jednog dana mikrofonsa stalka, pro{etao binom, klekn-uo, skinuo sako i bacio ga upubliku, i tako u{ao u legendu.

Marjanovi} je ubrzostekao i svoj klub fanova, koji

su se nazivali “djokisti“, a kojeje on pose}ivao, sa kojima serukovao i dru`io.

“Upoznali smo se 1965.na turneji u SSSR. Bila sam pre-vodilac i njegov pratilac dvameseca. I ljubav se tada rodila“,pri~a gospodja Eli.

“Djordje je kao svakiumetnik bio neobuzdan, ali samga ja dobro pritegla!“, dodaje.

Njihova ljubav je bilaburna, jer je Djordje bioo`enjen, a i imao je na hiljadeobo`avateljki, koje je mladaRuskinja Eli NikolajevnaMarjanovi} morala “metlom“ datera ispred vrata stana u kome`ive ve} 51 godinu. Branila jetako, ka`e, najvi{e svog Djordja.

“Samo ga ja dobro poz-najem. Svi misle da je on djavo.Nije, Djordje je stra{no stidljiv iskroman ~ovek“, ka`e Eli.

Dana 14. aprila 1990.je do`iveo mo`dani udar na kon-

certu u Moskvi gde je bio gostLepoj Breni . Udar je do`iveo

na sceni dok je pevao pesmu“Mene nema ko da `ali“. Posletoga jedno vreme je ostao pot-puno bez govora. Kasnije mu segovor povratio u izvesnoj meri,tako da mo`e da pri~a aliote`ano.

Uprkos bolesti na insis-tiranje svojih obo`avalacapriredjivao je koncerte gde jeuglavnom pevao sa gostima i naplejbek svoje stare hitove.Pojavljivao se i na koncertimadrugih peva~a i kao gost na tele-viziji. Oprostio se od muzi~kepublike i publike uop{te 31.maja 2004. koncertom u cen-tru.

“@ivimo od mojenacionalne penzije, koja iznosi

50.000 dinara“, iskren je DjordjeMarjanovi}. “Eli nikada nijestekla penziju, jer je podizaladecu. Ipak, bogati smo ljudi, jerimamo milion prijatelja!“

Djordje Marjanovi} jejedini peva~ na svetu koji jeodr`ao koncert {apatom.

“Grlo me izdalo samojednom u karijeri – 1967.godine. Nisam otkazao koncert uLenjingradu. Iza{ao sam nascenu i {aputao svoje pesme.Bio je to divan recital, u komeje u~estvovala cela publika“,se}a se Djordje.

Od nagrada i priznanjadobio je: Zlatnu plaketuBeograda, sa srebrnimvencem. Predsednik Rusijedodelio mu je Orden zau~vr{}ivanje prijateljstva i {iren-je kulturnih veza izmedjuJugoslavije i SSSR.

Koliko je on i danasvelika zvezda u Rusiji govoripodatak da je Dr`avna televizijaRusije letos u njegovoj ku}i uPr~nju tri dana snimala pri~u onjegovom `ivotu. Bi}e deofilmske istorije zabavne muzikeu SSSR. A dobio je poziv i dabude specijalni gost na novomfestivalu zabavne muzike uRusiji.

“Moji prijatelji izMoskve su rekli da sam ja –ruski bog. Nisam porekao, samosam se nasmejao“, skroman jeDjordje.

Njegova prijateljicaOlga Prohorova Markovi}, kojaorganizuje slavljeni~ki koncertza Djordja i prijatelje, rekla namje u poverenju da }eMinistarstvo kulture Rusijeslavnom umetniku dodelitiZlatnu povelju.

“Djordje Marjanovi} jeispisao dve istorije popularnemuzike, jednu u Jugoslaviji,drugu u Rusiji. Jedini je stranackoji je u Moskvi snimio {lagerza album Pesme Rusije. On nijesamo peva~ popularnih {lagera,on je idol generacija“, uverenaje Olga Markovi}.

Djordje Marjanovi} imadva muzeja. Prvi se nalazi u nje-govom rodnom Ku~evu, a drugi,sa 300 eksponata, u Moskvi,vlasni{tvo je “djokiste“ NikolajaLarena, koji je pratio Djordja nasvim koncertima, od Moskve,preko Minska i Sibira, doVladivostoka.

U poseti Djordju Marjanovi}u, slavnom peva~u {lagera i romansi

POZIVI STI@UPoslednjih godina zovu

me da pevam na mnogimpriredbama. Kada je op{tinaSavski venac u Beograduorganizovala “dan zaljublje-nih” za svoje starije sugrad-jane, bio sam gost, koji jepevu{io svoje hitove – {ali seDjordje, koji svakog mesecadobija pozive da u~estvuje naraznim slavljima.

RUSI GA NAZIVAJU SVOJIM BOGOMDjordje Marjanovi} je ispisao dve istorije popularne muzike, jednu u Jugoslaviji, drugu u Rusiji. Jedini je stranac koji je u Moskvi snimio

{lager za album “Pesme Rusije“

N O V E K N J I G E

13www.serbianmirror.comSeptembar 2016.

Nagrada “@i~ka hrisovul-ja“ bi}e uru~ena @ivo-radu Nedeljkovi}u za

ukupan opus i doprinos srpskojpoeziji na sve~anostima u okviru25. @i~kog duhovnog sabora“Preobra`enje“ koji je po~eo ju~eu Kraljevu.

@ivorad Nedeljkovi} jejedan od najzna~ajnijih savre-menih srpskih pesnika. Objavio jejedanaest knjiga pesama. Tri novi-je Nedeljkovi}eve knjige pesamaOvaj svet, Talas i Ulazak objavl-jene su u izdanju Arhipelaga. Zapoeziju je dobio vi{e nagrada,medju kojima su i Nagrada “Me{aSelimovi}“, Zmajeva nagrada,Nagrada “Rade Drainac“, Nagrada“Branko Miljkovi}“ i Nagrada“Djura Jak{i}“. Nedeljkovi}evapoezija je prevodjena na vi{eevropskih jezika.

@i~ki duhovni sabor“Preobra`enje“ tradicionalno jeposve}en dobitniku nagrade“@i~ka hrisovulja“, jednog odnajzna~ajnijih doma}ih priznanjaza poeziju. Programi posve}eni@ivoradu Nedeljkovi}u i njegovojpoeziji po~inju ve~eras uNarodnoj biblioteci “StefanPrvoven~ani“ susretom sa @ivo-radom Nedeljkovi}em, na kome }eo pesnikovom opusu govoritiknji`evni kriti~ari Gojko Bo`ovi} iAlen Be{i}.

Nau~ni skup o poez-iji @ivorada Nedeljkovi}aodr`ava se u ~etvrtak18. avgusta u

Narodnoj biblioteci “StefanPrvoven~ani“ u Kraljevu. ONedeljkovi}evoj poeziji na ovomskupu, kojem predsedava RadivojeMiki}, govori}e Bojana Stojanovi}Pantovi}, Sa{a Radoj~i}, SonjaVeselinovi}, Jana Aleksi}, SonjaMilovanovi}, Vladan Baj~eta, AnaGvozdenovi}, Danijela Miki}Kova~evi}, Olja Vasiljeva,Milomir Gavrilovi}, NemanjaKarovi}, Nikola Marinkovi} iDanka Spasojevi}. Radovi sa ovognau~nog skupa bi}e objavljeninarednih meseci u knjizi @ivoradNedeljkovi}, pesnik u izdanjuPovelje iz Kraljeva.

Nagrada “@i~ka hrisovul-ja“ sve~ano }e biti uru~ena @ivo-radu Nedeljkovi}u u trpezariji man-astira @i~a u petak 19. avgusta u 12~asova. Nedeljkovi} }e tom pri-

likom govoriti besedu o svojoj poez-iji, dok }e o njegovoj pesmama gov-oriti kriti~ari Bojana Stojanovi}Pantovi} i Dragan Hamovi}. U pro-gramu u~estvuju i glumac Neboj{aDugali} i sopranistkinja JanaMili{i}.

@i~ki duhovni sabor“Preobra`enje“ organizuje Narodnabiblioteka “Stefan Prvoven~ani“ izKraljeva. Pored programaposve}enih dobitniku Nagrade“@i~ka hrisovulja“, koji su okosnica

Sabora, organizator je pripremio iizlo`bu savremene mozai~ke prakse,

nekoliko predstavljanja knjiga,predavanja, knji`evnihve~eri i muzi~kih progra-ma.

Nova knjiga iz izdava~ke ku}e ”Arhipelag”

Nagrada “@i~ka hrisovulja”@ivoradu Nedeljkovi}u

Looking for a cdl class A drivers,for dedicated lines between WI-PA,

ph 224-578-3010

I Z N A [ E P R O [ L O S T I

14 Septembar 2016.

STARI BEOGRAD

Na prostoru izmedjunekada{njeg imanjaMom~ila Ivkovi}a,

predsednika Srpskoglekarskog dru{tva, gde senalazila ~uvena boemskakafana “Dardaneli“ i redakci-ja “Zvezda“ JankaVeselinovi}a (danas zgradeNarodnog muzeja) i kafane“Grand hotel“ Du{anaMili}evi}a, prostirala se ulicakoja je spajala dana{nji Trgrepublike sa Knez Mihailovomulicom do Ameri~ke ~itaonice.Nekada je tu bio Stambolski venac. Ta “ulicaje bila pusta, po sredini jaz obrastao travom,volujska kola su s mukom prolazila. Kadki{a nadodje napuni se jendek ki{nicom i mimali{ani – pri~a Jovan Avakumovi}, profesorVelike {kole – kad iz {kole podjemo ku}amazadignemo antericu i zagazimo do kolena uvodu. To nam be{e kao neko veselo u`ivan-je u letnje dane…“. Po planu in`enjeraEmilijana Josimovi}a trebalo je da uporedosa Knez Mihailovom ulicom bude jedna ulica“{iroka trideset metara“, koja bi od dana{njegTrga republike i{la do Kalemegdana. KnezMihailova je prose~ena 1870. godine naprostoru od kafane “Zagreb“ (danas “Ruskicar“) do zgrade Srpske akademije nauka i

umetnosti. Deo ulice odzgrade Akademije doKalemegdana i ranije je pos-tojao. Plan o velikoj i {irokojKnez Mihailovoj ulicipropao je jer su se usprotivilisopstvenici ku}a i placevakroz ~ija bi imanja trebaloda prodje ta velika ulica. Utoj ulici pored du}an~i}a –}epenaka sar a z n o v r s n o mrobom bio je

“Grand hotel“, uono vreme ugledan

restoran koji je podigao Du{anMili}evi} po{to je napustio stari“Grand hotel“ (nekada{nju kafanui teatar “Kod jelena“ uDubrova~koj ulici, danas Ulicikralja Petra). U taj lokal navra}alisu na melan` otmeniji gosti. ~estposetilac bio je Giga Ger{i}(1842-1918), profesor rimskog prava nabeogradskoj Velikoj {koli, koji je znao daosvane uz duhovit razgovor i karte. Igraju}ikongen sa srednjo{kolcima, naro~ito saonima iz unutra{njosti Srbije, Gr{i} je pravoiz lokala i{ao na Veliku {kolu i nije bilomalo iznenadjenje kada bi ujutro iste teveliko{kolce na ispitima po~eo propitivati. U

istoj ulici nalazila se jedno vreme Prvamuzi~ka {kola. A od 1906, godine i Prvajugoslovenska ~itaonica sa redakcijom“Slovenskog juga“, kao i poznata kafana“Kod Strica“, sru{ena juna 1960.

^ika-Ljubina ulica nosi to ime od1896, godine po Ljubomiru P. Nenadovi}urodom iz Brankovine, poznatom putopiscu,prosvetnom radniku i uredniku “[uma-dinke“, koji je stanovao na Varo{-kapiji i u

jednoj pri~i “Bezplate`ni praktikant“ daonekoliko opisa Beograda pedesetih godina“…Po Terazijima o po Gospodskoj ulici(danas Brankovoj ulici) {etaju se samo bogatitrgovci i ~inovnici, i oni koji nemaju ni kra-jcere u d`epu, i u ta dva sokaka nigde nemagde bi se ~ovek svratio da popije koju ~a{uvina ili piva, i s tim da se rashladi i da opere

gu{u od pra{ine … Jedino u pivarskomsokaku (danas Balkanska ulica) ima dve{tacije: Pivara i Kupali{te, gde pored muzike,~uje se vrlo ~esto i zveka ~a{a…“ U listu jedonosio politi~ke novosti koje su usatiri~nom obliku jako zadirale u tada{njepoliti~ko i dru{tveno stanje Srbije. Nenadovi}je ~esto ratovao sa cenzurom. M. Dj.Mili}evi} je jednom zabele`io {to mu je samNenadovi} ispri~ao. Da ima ve{ta crta~a,

naslikao bi lepu devojku iz [umadi-je, o~e{ljanu, obu~enu, naki}enu,onako kao kad ide na sabor, i dolebi napisao “[umadinka pre censure“.Posle bi naslikao tu istu devojkusamo ra{~upanu, rova{ena uha,odse~ena nosa, odrte suknje i jo{ne{to gore … To bi potpisao“[umadinka posle censure“. ^itateljineka ka`u koja je lep{a …

Jednom pri zabrani“[umadinke“ ~ika Ljuba zamisliduhovitu osvetu. Namera~i se da

zabranjenu “[umadinku“ oglasi zvonima sabeogradske Saborne crkve kao da je“[umadinka“ umrla. {to je naumio to je iu~inio. Istovremeno pokupuje deci crneflorove i nau~i ih vikati po varo{i “Bog daprosti moju [umadinku“. Zbog tog dela izve-den je pred sud, ali nije osudjen. Umro je1895. godine u Valjevu.

Dr Vojin Drenovac

^IKA LJUBINA ULICA

Ako niste znali, kablovskatelevizija u Beogradu jeposebna pri~a. Tako, na

primer, ukoliko `elite da promenitekompaniju preko koje gledate tele-viziju i imate internet, jer to ide u“paketu“, mo`e samo televizija aliako ho}ete samo internet, to nemo`e, lak{e vam je da se preseliteu neki drugi deo grada nego da tou~inite. Ceo grad je isparcelisan ipodeljen medju kompanijama, pa ujednom delu grada imate kablovskua u drugom ADSL {to zavisi odtoga ko je prvi “zauzeo“ taj deograda. To prakti~no zna~i daprelazak sa jedne kompanije nadrugu nije mogu}. Da apsurd budeve}i, onaj ko je provukao kabluzima sebi za pravo da je on vlas-nik ~ak i u zgradi u kojoj ste vivlasnik. Isto va`i i za one kojiimaju svoje ku}e.

Prema tome, stepen slo-bode da sami izaberete kompanijupreko koje }ete da gledate televiz-iju i imate internet je ravan nuli, ilijednostavno re~eno – uzmi ili

ostavi.Ukoliko imate neke

primedbe ili ho}ete ne{to da pitateu vezi sa ra~unom, {anse da uspete

da re{ite problem su vam mini-malne. A evo kako to izgleda.

(Sveta – gradjanin, @ivka– slu`benica kompanije)

Sveta: Dobar dan.@ivka: Dobar dan. Kako

vam mogu pomo}i?

Sveta: Vidite, na posled-njem ra~unu koji ste mi poslali imajedna stavka koja nije bila naprethodnom. Da li mo`ete da mi

objasnite {ta je to?@ivka: Koji vam je broj

ra~una, ulica i broj?Sveta: 456789212,

Svetozara Markovi}a 11.@ivka: A, pa sve je jasno.

Pritisli ste dugme na daljinskom i

aktivirali snimanje da mo`ete dagledate TV program tri danaunazad. I to vam je to.

Sveta: {ta sam aktivirao, ikoje dugme sam pritisnuo? Pa ja ninormalnu televiziju ne gledamredovno a kamoli ono {to je bilopre tri dana.

@ivka: Ali pritisli stedugme i aktiviralitu “opciju“.

Sveta: A mo`ete li mire}i koje sam to dugme slu~ajnopritisnuo, da ne pritisnem opet?

@ivka: Ma na daljinskom,ne znam ni ja ta~no ali ste pritisli,evo ovde pi{e da ste pritisli.

Sveta: Pa ja nisam niznao da to postoji!

@ivka: Pa trebalo je da~itate, sve pi{e, samo ljudi poobi~aju ne ~itaju.

Sveta: Ali ni{ta nisamdobio gde bi o tome mogao dapro~itam.

@ivka: Pa {to niste pitali,uostalom sve ima na internetu.

Sveta: Prvi put ~ujem zatako ne{to, a jo{ manje da se to

aktivira pritiskaju}i neko dugme nadaljinskom. Mene to uop{te neinteresuje. Po{to nije bila moja`elja da imam tako ne{to, a i nikome nije pitao, mo`ete li vi daponi{tite taj iznos koji sad posebnotreba da platim.

@ivka: Da vam vratimonovac, to ne, morate da platite, jer“ne ispunjavate uslove zavra}anje“, a da isklju~imo tu opci-ju mo`emo. I ukoliko `elite da jeaktivirate, morate do}i kod nas.Uop{te ne razumem za{to ho}eteda isklju~ite tu opcije jer to vam jejako zgodno ukoliko propustiteneki film, seriju ili ako ne{topratite…. Ali dobro, to je va{a`elja.

Sveta: Zna~i sad vi{ene}e da mi sti`e ra~un za to.

@ivka: Ne}e, ne}e.Sveta: Hvala i dovidjenja.Sveta odlaze}i za sebe

komentari{e: “Vide}emo kad stigneslede}i ra~un. Koji prevaranti!“

(Zapisano u Beogradu,16. jula 2016. godine)

TV I INTERNET PRI^APi{e: Vojin Drenovac

H U M A N O S T

15Septembar 2016. www.serbianmirror.com

Hello, My friends...

In 1903 a magnificent structure was raised in thesmall town of Negotin, on the border of Romania andBulgaria, to protect against invasion in this war tornarea. The Kolo Sisters as they are known, formed theirorganization just before World War I, and made it theirmission to protect women who had lost husbands orfathers during the war.

Today this historic building still stands; however,the inside is in need of repair. The Kolo Sisters, led bythe current President Aleksandra Petrovic, envisionsthis today of becoming a community and cultural cen-ter. Negotin is so far removed from the major cities, thelocal people have very little access to medical care. TheKolo Sisters would love to restore the building to be abeacon of hope to the people by providing medicalcare, a soup kitchen and food distribution center and away to share the history and culture.

This historic structure can provide a place forculture community, and aid. Zoran and Mira Gusic,along with the clergy, have worked with Our Serbs toprovide a hand up, not a hand out. Restoring this beau-tiful building owned by the Kolo Sisters would providemuch needed services in the poverty stricken communi-ty.

This is a long term project that would last 2years. The first of four phases has been completed bythe Kolo Sisters which included the roof and electricity.Please help us with the neyt phase of new windows.

Our mailing addresse is:OUR SERBS Charitable Organization

155 N. Michigan Avenue, #205Chicago, IL 60601www.ourserbs.org

B I Z N I S

16 Septembar 2016.

B I Z N I S

17Septembar 2016. www.serbianmirror.com

P O R U K E

18 Septembar 2016.

O D N A [ E G D O P I S N I K A

27. avgust[ta bi usta{e i balije da nema srpskog naroda.

Koga bi onda Milanovi} i Izetbegovi} mladji mogli dapsuju, grde, napadaju i mrze? Verovatno jedni druge.

Pa hajde da se sklonimo, a ne kao mladi maj-muni da ska~emo na svaku njihovu re~ protiv Srba.

Vuk Jeremi} napreduje ka mestu gen-eralnog sekrtara UN, ali protiv njega se diglipla}enici Zapada – `ene BiH i `enetineKosova.

Barak Obama mu je preko OpreVinfri obe}ao da ne}e da se me{a u izborJeremi}a u UN.

Na{ premijer se priklonio taboruHilari Klinton. Podr`ao je njene donatora, alijoj nije dao lovu, kao {to je to u~inio, bez daje pitao srpski narod, i ~astio Srebrenicu.

Sad vi mene pita{ ko }e da pobedina predsedni~kim izborima u SAD – pa ``nakoja mrzi Srbe.

Sre}no nam bilo, Marko Lopu{ina

Pi{e:Marko Lopu{ina

www.lopusina.com

MARKOVI KONACI

19www.serbianmirror.comSeptembar 2016.

O D N A [ E G D O P I S N I K A

20 Septembar 2016.

Nebo iznadH i l a n d a r akao da je

gu{}e, azurnoplavoi – bli`e. To i ka`upoznavaoci – damonasi odlaze naSvetu Goru da bibili bli`e Carstvunebeskom. To mipada na pamet dokgledam to nebo bezobla~ka, izmedjudva visoka ~etinara,koji simboli~kipredstavljaju SvetogSavu i njegovogoca Svetog SimeonaMiroto~ivog. Ti{inu tog nebadanas paraju zvuci ma{ina,testera i motora; radnici izGr~ke i Srbije rade ovde odsedam ujutru do pet sati popodne. Posle pet mo`ete ~uti isopstveno disanje. Radnici radena renoviranju manastira koji jepre 12 godina zahvatio katastro-falni po`ar. Sazna}emo odstare{ine Hilandara igumanaMetodija da je do sada zavr{enoi obnovljeno skoro 70 odstomanastirskih konaka koji suizgoreli.

Na Sveti Goru se nemo`e do}i kopnom. Feribotpolazi iz Uranopolisa svakogjutra u 9:45 i posle oko 50 min-uta sti`e u malu luku koja se

zove Jovanica. Tugoste i namernike~ekaju dvaminibusa, vlasni{tvoHilandara, kojimavijugavim putemsti`ete do manasti-ra. U minibusu sugosti i radnici kojirade u manastiru.

“Za{to seovaj put ne asfalti-ra“, pitam {oferaminibusa. Po~injediskusija iz kojesaznajem da zakonSvete Gore to nedozvoljava. Nije

problem novac, ka`e {ofer, negonije dozvoljeno. Prolazimopored bagera i ma{ina koje ure-djuju kaldrmisani put ka manas-tiru.

Sveti Atanasije Atonskirekao je sredinom 10. veka,kada je osnivana Velika lavra,da }e Sveta Gora propasti kadaje crne zmije budu prekrile.Vlada verovanje da su te crnezmije upravo asfaltni putevi,obja{njava mi zabranu asfalti-ranja Svete Gore, prijatelj i mojvodi~ Goran Vuk~evi}, rediteljiz Novog Sada.

Goranu je ovo 236. putda je stupio na Svetu Goru.Svoj `ivot i rad spojio je saputopisnim pri~ama o Svetoj

Gori, Hilandaru i svetim ljudi-ma.

“Prvi put sam ovamodo{ao 1990. godine, po{to mi jeposle promene uprave uSrpskom narodnom pozori{tu uNovom Sadu zabranjena pred-stava“, ka`e mi Vuk~evi}.“Naivno sam verovao da bi ele-mentarno po{tenje i principi tre-balo da odredjuju moj stavprema prilikama u pozori{tu,politici i dru{tvu. Tada samoti{ao u Gr~ku, kupio samknjigu o Halkidikiju na ruskomjeziku i predlo`io bratu i druguda odemo u Hilandar da sekrstimo. Sveta Gora je tada bilapotpuno druga~ija. Nije biloautomobila i prevoza, nije bilostruje; uklju~ivalo je to idvoiposatno pe{a~enje do mana-stira. Se}am se da nam je brat-stvo poklonilo jedan drveni krst,dva litra vina i veknu hleba“,pri~a Goran.

Tada, dakle, nije biloni struje kao danas, kad svakimanastir, ima svoje agregate.Komunikacija je bila druga~ija.Na Svetoj Gori nema ni telefon-skog signala, tako da moratesatima da “hvatate“ taj signal popoluostruvu ako `ivite `ivot kojivam diktiraju internet i virtuelnisvet. Ovde je jo{ jedino sa~uvanduh Vizantije i odlazak naSvetu Goru je bukvalno uplovl-

javanje u istoriju staru vi{e odjednog milenijuma.

Posle prvog odlaska,Vuk~evi} se vra}ao na SvetuGoru jo{ 235 puta, a dok ovopi{emo, on je ponovo uHilandaru. Posvetio se putopisi-ma sa Svete Gore i `ivi narelaciji Novi Sad – Sveta Gora.

“Sve {to sam tadapo`eleo, to sada – `ivim“, ka`eGoran Vuk~evi}.

Deset puta godi{njeodlazi na Svetu Goru, a na Atosse peo osam puta.

Sveta Gora ima 20manastira i taj broj se ne mo`emenjati. Sedamnaest manastirasu gr~ki, a po jedan je ruski,srpski i bugarski. Status manas-tira bratstvo gubi ukoliko sebroj monaha spusti ispod sedam.Svojevremeno je, kada je brojmonaha bio blizu kriti~nog i biodoveden u pitanje opstanak srp-skog manastira na Svetoj Gori,vladika Nikolaj Velimirovi}“spasao“ srpsku “duhovnu pre-stonicu“ {alju}i monahe izAmerike. Srpski manastir trenut-

NEBO IZNAD HILANDARA

Dnevnik iz Toronta

Nenad Stankovi}Publisher, Tesla Magazine

Mobile: 647-608-4111Email:

nestan2013@gmail.comwww.teslainfo.org