Valute i devize.ppt

5/19/2018 Valute i devize.ppt

1/22

1

UNIVERZITET SINGIDUNUMFAKULTET ZA FINANSIJSKI

MENADMENT I OSIGURANJE

OSNOVI FINANSIJA

Predmetni nastavnik :

Doc. dr Marko Ivani


2/22

2

1. OSNOVNE FUNKCIJE NOVCA

Savremeni novac ima dve osnovne ili primarne funkcije :

1) Novac u funkciji sredstva razmene (tj. prometa)

2) Novac u funkciji mere ekonomske vrednosti - standarda

Obe primarne funkcije novca meusobnosu uslovljene. Meutim,klasine(tipine)funkcije novca su sledee:

1) Novac u funkciji mere vrednosti ;

2) Novac u funkciji prometnog sredstva ;

3) Novac u funkcijiplatenogsredstva ;4) Novac u funkciji tednje;5) Novac u funkciji svetskog novca.


3/22

3

1) NOVAC U FUNKCIJI MERE VREDNOSTI

Ova funkcija novca ogleda se u tome tose vrednost svihroba izraavau novcu, a ostvaruje se preko merila cena.

Novac u funkciji mere vrednosti, prisutan je kao apstraktno

(idealno) sredstvo u obliku obraunskog novca, kojipredstavlja drutveno potreban apstraktan rad za merenjevrednosti svih roba.

Izraavanjemvrednosti robe u novcu, dobija se njena cena.

Osnovni nedostatak novca u funkciji mere vrednosti,jesteto vrednost jedne jedinice novca nije uvek postojana(kupovna snaga novca zavisi od porasta ili pada cena, tomoedovesti do tekoau robnom prometu u privredi).


4/22

4

2) NOVAC U FUNKCIJI PROMETNOG SREDSTVA

Ova funkcija novca ogleda se u tome to novac sluikaoposrednik u razmeni dobarapri kupovini i pri prodaji.

Proces razmene se razdvaja na dva dela :

1) Akto prodaje (RN)2) Akt kupovine (NR)

U ovoj funkciji dolazi do istovremenog kretanja, i to :

a) Robeod prodavca ka kupcub) Novcaod kupca ka prodavcu

U ovoj funkciji novac se mora i fizikipojaviti,za razlikuod njegove funkcije mere vrednosti, koja je apstraktna.


5/22

5

3) NOVAC U FUNKCIJI PLATENOG SREDSTVA

Ova funkcija novca javlja se kod kupoprodaje na kredit,gde novac uvek prvo izvrisvoju funkciju mere vrednosti,a zatim funkcijuplatenogsredstva.

Roba se prodaje kupcu u jednom periodu, a kupac je plaau nekom drugom periodu.

U momentu prodaje robenovac nije realno prisutan, alise njime izraavavrednost robe (sluikao mera vrednosti).

U momentu plaanja robe novac je fiziki prisutan, pasluikao sredstvoplaanja(tj. kaoplatenostredstvo). Vezano za funkciju novca kao platenog sredstva, razvio

se kreditni sistem i tzv. kreditni novac.


6/22

6

4) NOVAC U FUNKCIJI TEDNJE

Ova funkcija novca ogleda se u tome tose novac povlaiiz prometa i uvatj. vrise njegovo tezaurisanje.

Ova funkcija novca javlja se kao posledica potrebe

akumuliranja novca u cilju investiranja, tj. angaovanja(ulaganja) novca ubudunosti.

Osnovni nedostatak novca u funkciji tednje, jeste rizikopadanja vrednosti novca (naroito ako se akumuliranjenovca i odlaganjepotronjevriizvan banaka).

Ako se novac tedii deponuje kod banaka- kamatna stopae ublaiti rizike vezano za ovu funkciju novca, jer ekamatna stopa kompenzovati gubitak vrednosti novca.


7/22

7

5) NOVAC U FUNKCIJI SVETSKOG NOVCA

Ova funkcija novca ogleda se u njegovoj ulozi umeunarodnomprometu.

Razvitak meunarodne robne razmene uslovio je potrebu

za novcem kao merom vrednosti, prometnim sredstvom isredstvomplaanjai na meunarodnomplanu. Meutim,ovu funkciju novac ne moeobavljati u obliku u

kojem to iniu okviru nacionalne ekonomije. Funkciju svetskog novca mogu vriti samo odgovarajue

koliinskemase novanihroba (zlata i srebra). Umesto neposrednog manipulisanja sa zlatom koristi sepreraunavanje jedne valute u drugu(pri emuzlato sluikao zajednikiimenitelj).


8/22

8

2. NOVAC U MEUNARODNIM PLAANJIMA

Meunarodna plaanja podrazumevaju plaanja koja sevre izmeu pojedinih zemalja, bez obzira ko ih vri :drava,privredni subjekti ili pojedinci.

To su plaanja koja se vre izmeu deviznih rezidenata ideviznih nerezidenata. (devizni rezidenti razliitihzemalja)

U okvirima nacionalne ekonomijedomaimrezidentimase putem dravne prinude nalae obaveza korienjanacionalne valute kao zakonskog sredstvaplaanja.

Van granica nacionalne ekonomije ne postoje uslovi zarealizovanje dravne prinude za obavezno korienjenacionalne valute kao zakonskog sredstvaplaanja.


9/22

9

1) POJAM I VRSTE VALUTA

Etimilokoznaenje- Latinska revalutaznaivrednost. U kontekstu novca - izraz valuta ima nekoliko znaenja:

1.Novanajedinicakao zakonsko sredstvoplaanja;2. Efektivni novac(novanice)koji se nalazi u opticaju3. U deviznom smisluvaluta znaizakonsko sredstvoplaanjau zemlji domaegdeviznog rezidenta (domaavaluta) tj. inostranog deviznog rezidenta (strana valuta).

4. U meunarodnim plaanjima valuta znai samoefektivne inostrane novanice (efektiva), ali ne i novanesurogate kao tosu (menica, ek,akreditiv i sl).


10/22

10

VRSTE VALUTA

U okvirima nacionalne ekonomije - valute pojedinih

zemalja sluekao zakonska sredstvaplaanja.

Van granica nacionalne ekonomije - pojedine nacionalne

valute mogu se javiti takoeu funkciji sredstvaplaanja.

Sa aspekta sposobnosti pojedinih valuta da slue kaomeunarodnomerilo vrednosti i da se zamenjuju za nekedruge valute, sve valute se klasifikauju na sledee:

1. Konvertibilne i nekonvertibilne valute ;

2. Transferabilne i klirinke(obraunske)valute.


11/22

11

2) POJAM I VRSTE DEVIZA

Etimilokoznaenjelatinska redevisekoja oznaavainostranu menicu, odnosno menicu koja glasi na inostranu

valutu i koja treba da se plati u inostranstvu.

Novac jedne nacionalne privrede javlja se u inostranstvu u

dva oblika : (1) U vidu efektivnog inostranog novca ili

valuta, i (2) U vidu kratkoronihpotraivanjau inostranomnovcu ili deviza.

Sa makro-aspekta, devize se najee definiu kaopotraivanja koja poseduje jedna nacionalna privreda uvalutama drugih nacionalnih privreda (drugih zemalja).


12/22

12

DEFINISANJE DEVIZA

Dva osnovna stanovitadefiinisanja deviza su uei ire. UESTANOVITEpod pojmom devize smatraju se sva

kratkorona potraivanja u inostranstvu po bilo kom

osnovu, u bilo kojoj valuti i bez obzira na nainraspolaganja devizama.

Ovde, inostrani novac (inostrane valute) koji se nalazi urukama domaihdeviznih rezidenata ne predstavlja devize

IRESTANOVITEpojam devize obuhvata i inostraninovac (inostrane valute) koji se nalazi kod domaihdeviznih rezidenata, tode facto znaida su ovi rezidentiimaocipotraivanjaprema inostranstvu.


13/22

13

Sa teorijskog aspekta i primene u praksi, veinazemalja prihvata ue stanovite definisanja deviza.

U tehnikomsmislupostoji razlika izmeuvalute i devize:

1. Valuta jeefektivni inostrani novac (tj. efektivno stranosredstvoplaanja),

2. Deviza je kratkorono potraivanje koje glasi na

inostrani novac (tj.potraivanjeu inostranstvu po bilo komosnovu i bez obzira na nain raspolaganja timpotraivanjemmenica, ek,akreditiv i sl.)


14/22

14

VRSTE DEVIZA

Devize se najeeklasifikuju sa aspekta mogunostida seizvritransferpotraivanjana koja glase devize :

1. Slobodne i vezane devize

2. vrstei meke devize

3. Konvertibilne i klirinkedevize

4. Promptne i terminske devize


15/22

15

3) POJAM I VRSTE DEVIZNIH KURSEVA

Pojam i sutina deviznog kursa podrazumevaju saodnosizmeuvrednosti domaevalute i inostranih valuta.

Postoji sutinskarazlikaizmeuvalutnog i deviznog kursa. VALUTNI KURS je slubenikurs koji odreujedrava

na osnovu prethodno utvrenogpariteta vrednosti stranog idomaegnovca izraeneu zajednikomimenitelju (zlato).

Valutni kurs pokazuje koliki se broj novanih jedinica

jedne zemlje zamenjuje za odreenibroj novanihjedinicadruge zemlje, ali u neposrednoj gotovini. Valutni kurs je kurs razemene, putem kojeg se vri

razmena domaevalute sa valutama drugih zemalja.


16/22

16

Izraz devizni kurs moe se primeniti samo nainostranu valutu.

Na domaemdeviznom tritusamo inostrana valuta imasvoj devizni kurs, ali ne i domaavaluta.

Domaavaluta ima svoj devizni kurs samo na inostranom

deviznom tritu. Domaavaluta na domaemtrituje samo mera vrednosti Domaavaluta nema svoju cenu na domaemtritu,nego

se u njoj izraavaju cene svih roba, dok ona sama na

domaemtritunije roba. Nasuprot domaojvalutiinostrana valuta ima svoju cenu

tj. devizni kurs. Otuda, devizni kurs se i definiekao cenastrane valute izraeneu domaojvaluti.


17/22

17

Dakle, postoji sutinska razlika izmeu valutnog kursai deviznog kursa.

Kupovna modomaevalute moeda doedo izraajavangranica zemlje, samo na POSREDAN NAIN. tj. putemrazmene, odnosno menjanjem za drugu valutu.

Posredstvom valutnog kursa vri se razmena domaevalute sa valutama drugih zemalja (kurs razmene).

Posredstvom deviznog kursa vri se obraunavanjeizmeupojedinih nacionalnih ekonomija, jer devizni kursuspostavlja vezu izmeunivoa cena u zemlji i inostranstvu.

Pomoudeviznog kursa se inostrane cene preraunavajuunacionalnu valutu, i domaecene se iskazuju u devizama.

Valutni i devizni kurspovezuju razliitamonetarnapodruja


18/22

18

VRSTE DEVIZNIH KURSEVA

Fiksniformiraju se na bazi valutnog pariteta (zlato). Fleksibilni formiraju se na bazi cena valuta na DT, ali

samo do unapred odreenoglimita (intervencija CB).

Fluktuirajuiformiraju se na bazi ponude i tranjedevizana DT (trinoprilagoavanjeu pravcu kursa ravnotee). Rukovoenifleksibilnizvaninoprilagoavanjeu pravcu

kursa ravnotee(u zavisnosti od stanja u bilansuplaanja) Viestruki(diferencijalni)za razliitetransakcije i robe. Ravnoteni (realan) DK kod kojeg spoljna vrednost

novca nije ni precenjena ni potcenjena. Izjednaavaoptinivo cena u zemlji sa optimnivoom cena u inostranstvu.


19/22

19

4) BILANS PLAANJA (PLATNI BILANS)

Bilans plaanja kao ekonomska kategorija predstavljaukupnost ekonomskih transakcija koje se obavljaju izmeu

jedne nacionalne ekonomije i inostranstva u jednom

vremenskom periodu. U tretiranju pojma platnog bilansa moguasu dva pristupa:

1. Ui pristup pod pojmom PB podrazumeva bilansefektivnihplaanjakoji se naziva i deviznim bilansom.

2. iripristuppod pojmom PB podrazumeva sistematskipregled svih ekonomskih transakcija obavljenih uodreenom periodu vremena izmeu rezidenata jednezemlje i rezidenata drugih zemalja. (MMF upotrebljava).


20/22

20

Ekonomske transakcije koje ine platni bilans svrstavajuse u dva osnovna delatekue i kapitalne.

Tekuetransakcije (bilans tekuihtransakcija) obuhvatasve prihode i rashode koji proizlaze iz razmene roba iusluga sa inostranstvom, kao i neke druge tekueoperacije.

Kapitalne transakcije (bilans kapitalnih transakcija) obuhvata meunarodnofinansiranje i kretanje kapitala.

Stanje bilansa plaanjaodreujevisinu DK, preko ponudei tranjedeviza, ali i devizni kurs utiena platni bilans.

Povratno dejstvo DK na PB svodi se na realnost DK.Realan DK je kurs ravnotee. Nerealan DK uslovljavaprecenjenost ili pocenjenost valute to dovodi doneravnotee u PB (konkurentnost izvoza - devalvacija).


21/22

21

5) VALUTNA KONVERTIBILNOST

Etimoloko znaenje latinski izraz convertibilis znaipretvorljiv, preobratljiv.

Definisanjemogunostda se potraivanjeu jednoj valuti

moepretvoriti u potraivanjeu nekoj drugoj valuti, tj. dase za domauvalutu moekupovati bilo koja druga valuta.

Institut konvertibilnostiusmeren je na to da se obezbedifunkcionisanje meunarodneekonomije koja jouvek nijeuspela dapronaepravi meunarodninovac.

Osnovna karakteristika valutne konvertibilnosti jestemultilateralizam meunarodnihplaanja.

Nekonvertibilnostoteavafunkcionisanje multilateralizma


22/22

22

Da bi se prelo na konvertibilnost domae valute,neophodni su odreeni uslovi u privredi.

Postojanje privredne i monetarne ravnotee (internastabilnost i eksterna stabilnost)

Realan devizni kurs nacionalne valute (treba da odrava

konkurentsku sposobnost domaeprivrede u inostranstvu) Postojanje dovoljno snanih deviznih rezervi (30% od

vrednosti izvoza, ili ak60-66% vrednosti izvoza). Sinhronizacija domae makro-ekonomske politike sa

politikom zemalja glavnih spoljnotrgovinskih partnera(posebno u oblasti monetarne politike i politike cena).

Savremena valutna konvertibilnostuslovljena je internim(domaaprivreda) i eksternim faktorima (MES i MMS).

Documents

Valute i devize.ppt