-
TRIBOLOGIJASmer: Proizvodno instvoSemestar: Broj asova:
2+2Predava: Prof. dr Miroslav Babi
Babic Miroslav
-
ta je tribologija? ?
Babic Miroslav
-
Tribologijaje nauka i tehnologija
Babic Miroslav
-
Tribologija jenauka i tehnologija o uzajamnom dejstvu povrina u
kontaktu pri relativnom kretanju
Babic Miroslav
-
Inagurisanje TRIBOLOGIJEkao re i koncept uspostavljena je u
Velikoj Britaniji 9. marta 1966. godine u odgovarajuem izvetaju
Komiteta britanskog ministarstva za obrazovanje i nauku
Babic Miroslav
-
Babic Miroslav
-
Gravitacija
Babic Miroslav
-
Poreklo rei tribologija je od grke reiTRIBOS - trljanje,
troenje, trenje
Babic Miroslav
-
Pojednostavljena definicijaS obzirom da su trenje, podmazivanje
i habanje praktino najpoznatiji efekti interakcije kontaktnih
povrina, to se tribologija esto definie kao nauka o trenju,
podmazivanju i habanju.
Babic Miroslav
-
Potpunija definicijaNakon 40 godina razvoja TRIBOLOGIJA se sve
vie prihvata kao: interdisciplinarna nauka i tehnologija o
procesima prenosa i rasipanja masa i energije u mehanikim
sistemima, sa posebnim naglaskom na procese trenja, habanja i
podmazivanja
Babic Miroslav
-
Prof. Hiranona svojim predavanjima o progresu tribologije poredi
znaaj tribologije kao multidisciplinarnog koncepta sa znaajem
industrijske revolucije polovinom XVIII veka
Babic Miroslav
-
Dananji znaaj? Promovisani nedostajui koncept tribologije postao
je snaan katalizator za objedinjavanje efekata istraivanja irom
sveta u pripadajuim oblastima, kao to su fizika, hemija, nauka o
materijalima, inenjering i dr. usmerenim ka razumevanju baznih
kontaktnih procesa i tribolokom unapredjenju tehnikih sistema.
Babic Miroslav
-
Kako se razvijala tribologija?
Babic Miroslav
-
Kako je bio mogu ekspemencijalni rast
tribologije?TRIBOLOGIJADRUGE NAUNEDISCIPLINE
Babic Miroslav
-
Zato se odvijao razvoj?IDEALIZOVANIAKADEMSKI PRISTUPREALNI SVET
VIDLJIV U SVIM OBLASTIMA TEHNOLOGIJE
Babic Miroslav
-
Babic Miroslav
-
KONTAKNTI ELEMENTISA SREDSTVOM ZA PODMAZIVANJEBEZ SREDSTVA ZA
PODMAZIVANJETENOST SA VRSTIM ESTICAMATENOST BEZ VRSTIH ESTICAGAS SA
VRSTIMESTICAMAGAS BEZ VRSTIHESTICASTRUJANJESTRUJANJEKONTAKTNI
ELEMENTIVRSTA KRETANJA
Babic Miroslav
-
Gde se javljaju triboloki procesi?Kinematske funkcije
(generisanje,vodjenje, prenos, ograniavanje kretanja)Dinamike
funkcije (prenos sila preko kontaktnih povrina)Rad i mehanika
energija (prenos ili transformisanje mehanike energije)Transportne
funkcije (transport vrstih tela, fluida i meavina)Obrada i
oblikovanje materijala (izrada komponenti, proizvoda i
funkcionalnih povrina)Informacione tehnologije (generisanje I
prenos signala)
Babic Miroslav
-
Tribomehaniki sistemPod pojmom tribomehaniki sistem podrazumeva
se sistem ija se funkcija odvija kroz intrakciju povrina koje se
relativno kreu
Babic Miroslav
-
Funkcija tribomehanikog sistema je transformacija inputa
{X}utehniki korisni output {Y}
{X}{Y}T
Babic Miroslav
-
Tribomehaniki sistem je skup elemenata povezanih
Strukturom iFunkcijom
Babic Miroslav
-
Strukturu tribomehanikog sistema ineElementi - E = {a1, a2,
a3,....,aN}Karakteristike elemenata - K = {k (ai)}Interakcije
elemenata - I = {I (ai,aj)}S = { E, K, I }
Babic Miroslav
-
Vrste tribomehanikih sistemaTribomehaniki sistemi u obradnim
procesimaTribomehaniki sistemi za vodjenje kretanjaTribomehaniki
sistemi za prenos snageTribomehaniki sistemi za prenos
informacija
Babic Miroslav
-
Tehnikikorisnioutput
Babic Miroslav
-
Vrste tribomehanikih sistemaSistemi kod kojih su glavni inputi i
autputi fizike veliine - kretanje, rad i informacijeSistemi kog
kojih su glavni inputi i autputi dati tokom materijala kroz
sistem
Babic Miroslav
-
Triboloki aspektiTribologija kao naukaTribologija kao
tehnologija
Babic Miroslav
-
Nauni osnov tribologijeTRENJE I HABANJENeizbeni fundamnetalni
procesi pri relativnom kretanju vrstih tela, tenosti i
gasovaStohastike prirodeIspoljavaju se kao disipativni nelinearni
dinamiki efekti u zonama kontakta
Babic Miroslav
-
Tribologija kao nauka Nauni aspekt tribologije proistie iz
injenice da dva osnovna fenomena tribologije - trenje i habanje -
predstavljaju dva fundamentalna procesa disipacije energije i
materijala pri kretanju vrstih tela, tenosti i gasova.
Babic Miroslav
-
ta je trenje?
Trenje je uslov i mera realnosti procesa funkcionisanja tehnikih
sistema
Babic Miroslav
-
Trenje predstavlja otpor relativnom kretanju elemenata u
kontaktu i zahteva utroak odredjene koliine energije za njegovo
savladavanje
Babic Miroslav
-
TrenjeUNUTRANJE TRENJESPOLJANJE TRENJE
- Trenje klizanja
- Trenje kotrljanja
Babic Miroslav
-
KVANTIFIKACIJA TRENJAf = FT / FN
m = WT / WU
Babic Miroslav
-
Odstupanja od idealne povrineMakrogeometrijska (greke
oblika)Mikrogeometrijska (valovitost i
hrapavost)Submikrogeometrijska
Babic Miroslav
-
Topografija kontaktne povrine
Babic Miroslav
-
Hrapavost povrine100 %0
Babic Miroslav
-
Babic Miroslav
- Kontaktna povrinaAN = a b Ar = k ( FN / E )C (4/5
-
Granini sloj
Babic Miroslav
-
Defektni sloj
Babic Miroslav
-
1 mm200 nm20 nm0,2 nmOrganski slojOksidni slojMetalni
kristali
Babic Miroslav
-
zzzzz > dimenzija atomaz - omoguava elektrostatiko pranjenjez
= dimenzijama atomaz = dimenzijama
atomaElektromagnetnihfluktuacionih
poljaElektrostatikihpoljaMobilnihmedjupovrinskih
elektronaPreklopljenih distribucija elektronaVEZIVANJE PREKOUSLOVI
ZA POJAVUADHEZIONIMEHANIZAMVand varWaals
-ovElektrostatikiMetalniKovalentni
Babic Miroslav
-
Trenje klizanja se na mikronivou odvija kroz interakciju
mikroneravnina, tj kroz disipativni proces formiranja i raskidanja
mikro-kontakata
Babic Miroslav
-
FAZA IElastino deformisanje,Plastino deformisanjeZadiranje
(brazdanje)FAZA IIAdheziono vezivanjeFAZA IIIRaskidanje
veza,Elastina relaksacija
Babic Miroslav
-
Prema prethodnom modelu sila trenja se moe izraziti kao suma
mikroskopskih sila trenja, a disipacija energije kao suma
elementarnih procesa disipacija
Babic Miroslav
-
Babic Miroslav
-
FT = FTd + FTa
Babic Miroslav
-
Teorije trenjaKlasineAdhezionaModifikovana
adhezionaMolekularnaEnergetskaMolekularno-mehanika
Babic Miroslav
-
Tok energije u toku trenjaDovodjenje mehanike energije u zonu
kontakta (formiranje realne povrine kontakta)Transformacija
energije u zoni kontakta (elastine i plastine deformacije,
adhezija)Disipacija energije
Babic Miroslav
-
Disipacija energijePoveanje unutranje energije (stvaranje
defekata i dislokacija, zaostali unutranji naponi)Emisija (fotoni -
akustike pojave, triboluminiscencija, elektroni - Kramerov
efekat)Termika transformacija (generisanje toplote i entropija)
Babic Miroslav
-
HABANJENajee se definie kao progresivan proces gubitka
materijala sa kontaktnih slojeva elemenata tribomehanikih
sistema
Babic Miroslav
-
Razlika izmedju trenja i habanja Trenje je proces koji dovodi do
gubitaka ulaznih veliina u sistem - primarno utie na relaciju
ulaz-izlaz Habanje primarno uslovljava promenu strukture sistema -
oblik, geometrija i svojstava elemenata sistema, ime se negativno
deluje na funkciju sistema (korisni izlaz)
Babic Miroslav
-
Klasifikacija habanjaS aspekta vrste relativnog kretanjaS
aspekta elemenata u interakcijiS aspekta dominantnog mehanizma
Babic Miroslav
-
VRSTE KRETANJAKLIZANJEKOTRLJANJEUDAROSCILOVANJESTRUJANJE
TENOSTISTRUJANJE GASA
Babic Miroslav
-
Mehanizmi habanjaZamorAdhezijaAbrazijaTribohemija
Babic Miroslav
-
KLIZANJEKOTRLJANJEUDAROSCILOVANJESTRUJANJE STRUJANJE HABANJE PRI
KLIZANJUHABANJE PRI KOTRLJANJUHABANJE PRI UDARUHABANJE USLED
OSCILACIJA (FRETING)KAVITACIONO HABANJEEROZIJA
FLUIDOMTIPRELATIVNOGKRETANJAMEHANIZMI
HABANJAZAMORABRAZIJAADHEZIJATRIBO-HEMIJAELEMENTIVRSTA
TELAT/TE.T/FLUID+ESTICE
Babic Miroslav
-
Habanje realnih elemenata tribomehanikih sistema odvija se kao
posledica komleksnog dejstva vie mehanizama
Babic Miroslav
-
POETNO STANJE
Babic Miroslav
-
INTERAKCIJA123TRIBO-HEMIJSKAREAKCIJA,ADHEZIJA, ABRAZIJA,
POVRINSKI ZAMOR
Babic Miroslav
-
Kompleksnost procesa habanjaFormiranje povrinskih slojeva u
procesu adsorpcije, ili tribohemijske reakcije kontaktnih povrina
sa okruenjemAdhezivni transfer izmedju kontaktnih elemenata
osnovnog materijala i materijala povrinskih slojeva dobijenih
adsorpcijom i tribohemijskiGenerisanje produkata habanja osnovnog
materijala, produkata reakcije i prenetog materijala koje se odvija
kroz efekte povrinskog zamora i abrazije
Babic Miroslav
-
FINALNI
EFEKTIZMZRD1R11D11M1D12R12D2R22D22M2D21R21GA1GA2PRODUKTIHABANJA12G
Babic Miroslav
-
Tribologija kao tehnologijaSa tehnolokog stanovita znaaj
tribologije se uglavnom odnosi na njen ekonomski uticaj i
potencijal u smislu tednje energije i materijala kroz smanjenje
trenja i habanja u tehnikim sistemima
Babic Miroslav
-
Babic Miroslav
-
HABANJEGUBITAKFUNKCIJE
Babic Miroslav
-
KRETANJEENERGIJAINFORMACIJEMATERIJALOUTPUTTOPLOTAVIBRACIJEKONTAMINACIJASMETNJETMS
Babic Miroslav
-
Prisutni prilazi ekonomskom aspektuZanemarivanje
Precenjivanja
Babic Miroslav
-
DIREKTNIGUBICI TRIBOLOKE PRIRODEUSLED TRENJAUSLED
HABANJAINDIREKTNIENERGIJAMATERIJAL ENERGIJADIREKTNIINDIREKTNI
Babic Miroslav
-
Direktni gubici (utede)EnergijaMaterijalSTRATEKI RESURSI
Babic Miroslav
-
POSLEDICE TRIBOLOKIH PROCESADirektni gubicienergije i
materijalaAktivnostiodravanjaU cilju smanjenjaintenziteta
tribolokihpojavaU cilju predupredjenja ieliminisanja
triubolokiuzrokovanih otkazaProizvodnja potrebnihsredstava i
tribolemenataMaterijal, energijai radInvesticionaulaganja
Babic Miroslav
-
Babic Miroslav
-
Trenje i ukupno izgubljena energija u tehnikim sistemima ?
Babic Miroslav
-
Tekstilna industrija
Babic Miroslav
-
Dostov izvetaj iz 1966. god. za V. BritanijuUKUPNA POTRONJA = 40
000 MILIONA kWh
Babic Miroslav
-
ECUT izvetaj za 1978. god. u USADirektni godinji gubici energije
na trenje 4.22 X 106 TJ=godinje potrebe energije Njujorka =$ 20
milijardi
Babic Miroslav
-
Babic Miroslav
-
Razvoj procesa habanja izaziva:Promene u strukturi
tribomehanikih sistemaPogorava kvalitet njihovog
funkcionisanjaDovodi do poveane potronje energije na trenjeOtkaz
sistema
Babic Miroslav
-
TRIBOLOKI IZAZVANI OTKAZI AKCIJE ODRAVANJA
Babic Miroslav
-
Odravanje po svojim trokovima prevazilazi osnovnu cenu kotanja
tehnikih sistema6 puta kod automobila,5 puta kod aviona,8 puta kod
maina alatkiENERGIJA, MATERIJAL, RAD
Babic Miroslav
-
PrimeriOko 2,6 % ukupno godinje utroene energije u USA odnosi se
na opsluivanje, remont i proizvodnju rezervnih delova
automobila80-tih godina u SSSR-u godinje se troilo oko 40 milijardi
rubalja i oko 7 miliona tona elika na remont proizvodne opreme i
transportnih sredstava
Babic Miroslav
-
PrimeriU metalurgiji Nemake triboloki uzrokovani trokovi
odravanja uestvuju sa 40 - 50 % u ukupnim trokovima odravanjaU
Nemakoj za 1983. godinu triboloki gubici su procenjeni na oko 40
milijardi maraka, od toga oko 18 milijardi uzrokovano je tribolokim
procesima pri suvom trenju
Babic Miroslav
-
Indirektni triboloki gubiciZastoji u eksploataciji tehnikih
sistema usled nedozvoljenog nivoa razvoja tribolokih
procesaInvesticije u nove tehnike sisteme zbog skraenog veka
trajanjaTrokovi radne snageSMANJENJE PRODUKTIVNOSTI
Babic Miroslav
-
Mogue utede kroz tribologiju ?
Babic Miroslav
-
Primeri procene moguih godinjih uteda1965 - V. Britanija >
515 miliona funti1980 - V. Britanija > 700 miliona funti1985 -
USA > od 20 do 40 milijardi dolara
Babic Miroslav
-
Primer u oblasti transportaUSA - drumska vozila18,6 % = 14,3
milijarde dol.
Babic Miroslav
-
Primer u oblasti metaloprerade USA - utede na bazi primene
savremenih postupaka za modifikovanje kontaktnih
povrina25%=0,7X104TJ=144 miliona dolara
Babic Miroslav
-
Nakon 30-godinjeg iskustva u oblasti tribologije kao novog
koncepta ukupne utede kroz tribologiju procenjuju se na nivou 1,3 -
1,6 %bruto nacionalnog dohotka.Do 20 % ovih efekata postie se bez
investicionih ulaganja.
Babic Miroslav
-
Struktura potencijalnih uteda kroz tribologiju
Babic Miroslav
-
Nau situaciju karakterieDaleko vea potronja po jedinici
proizvodaNedostatak edukacije u oblasti tribologijeNii nivo
primenjenosti postojeih tribolokih znanjaNedostatak sistematski
organizovanih nacionalnih programa
Babic Miroslav
-
TEHNOLOGIJA MATERIJALA I TEHNOLOGIJA POVRINAMEHANIKI
SISTEMIMAZIVA I PODMAZIVANJEMONITORING STANJA,TRIBO-INFORMACIJE
ITD.FIZIKAHEMIJAMETALURGIJAINENJERINGTRIBODIZAJN80
%FUNKCIONI-SANJE20 %TOK TRIBOLOKOG ZNANJAOSNOVAPRIMENA
Babic Miroslav
-
Oblasti tribologije
Babic Miroslav
-
Generatori buduih tribolokih istraivanjaFunkcionalna pouzdanost,
posebno s aspekta: oteanih radnih uslova, automatizacije,
kompjuterizacije i minijaturizacijeEkonomski pritisakZatita ivotne
sredine
Babic Miroslav
-
Relevantna triboloka podrujaMaterijali (konstruktivni i
alatni)Savremeni postupci modifikovanja i regenerisanja kontaktnih
povrinaMaziva i podmazivanjeTribodizajn
Babic Miroslav
-
Osnovne istraivake oblastiBazna triboloka ispitivanjaTribologija
obradnih procesa rezanjem i deformisanjemTribomaterijaliPostupci
modifikovanja povrinaPostupci regenerisanja povrinaMazivaSredstva
za hlaenje i podmazivanjeTribometrija
Babic Miroslav
TRIBOLOGIJABabic MiroslavTRIBOLOGIJABabic
MiroslavTRIBOLOGIJABabic MiroslavTRIBOLOGIJABabic
MiroslavTRIBOLOGIJABabic MiroslavTRIBOLOGIJABabic
MiroslavTRIBOLOGIJABabic MiroslavTRIBOLOGIJABabic
MiroslavTRIBOLOGIJAGeneralno se moe rei da su to tribomehaniki
sistemi.Kao ulazi u tribomehaniki sistem pojavljuju se
obino:Rad+kretanje iKretanje +materijal.Tehniki korisni izlazi
su:Rad (sistemi za prenos snage - mehaniki, hidraulini i
pneumatski, zupanici, cilindri ......Kretanje (sistemi za vodjenje
kretanja - leajevi, prenos kretanja - spojnice, ometanje kretanja -
konice)Informacije (Generisanje informacija - bregasti mehanizmi,
reprodukciju informacija - davai i nosai informacija)Materijal
)Transport - toak/ine, obradni procesi - rezanjem,
deformisanjem)
Babic MiroslavTRIBOLOGIJABabic MiroslavTRIBOLOGIJANau~ni
bekgraund tribologije proisti~e iz ~injenice da dva glavna
tribolo{ka problema - trenje i habanje- predstavljaju istovremeno i
dva fundamentalna procesa disipacije energije i materijala pri
kretanju gasova, te~nosti i ~vrstih tela. Prema zakonima
termodinamike svi makroskopski kinematski procesi su ireverzibilni
i zahtevaju energiju za njihovo izvodjenje. Zadr`imo se na
upro{}enom prikazu dva ~vrsta tela u relativnom kretanju u
kontaktu. Pre uspostavljanja njihove interakcije u svakom telu
molekuli su jednako orijentisani i jednake su im brzine kretanja.
Usled trenja ovo regularno kretanje lokalno (u zoni kontakta) se
transformi}e u manje uredjeno molekularno kretanje, jer trenjem
indukovana toplota izaziva termi~ko oscilovanje koje rasipa
energiju. U procesu trenja mo`e se naru{iti i makrogeometrija tela
i dolazi do generisanja produkata habanja koje uzrokuje rasipanje
materijala. Dakle trenje izaziva porast mere nereda. Po{to se nered
nikada spontano ne prevodi u red, svi trenjem indukovani procesi su
ireverzibilni i izazivaju porast entropije. U tredicionalnim
teorijama klasi~ne fizike i tehnologije ireverzibilnost realnih
procesa bilo je ~esto zanemarivano prihvatanjem veoma upro{}enog
prilaza. To je formulisano, na primer, u lekcijama u sloganima kao
{to su: procesi trenja i kontaktni efekti su zanemareni, ~ime se
pojednostavio problem formiranja odgovaraju}eg fizi~kog i
analiti~kog modela. Medjutim, po{to se trenje i habanje moraju
uzeti u obzir u realnom tretiranju problema i po{to njih odlikuje
veoma velika kompleksnost, tradicionalni pristup mora se
prevazilaziti.Rezultati razvoja tribologije u prethodnim decenijama
pokazala su da su elemntarni procesi trenja i habanja ~vrstih tela
po svojoj prirodi stohasti~ki i odigravaju se kao disipativni,
nelinearni dinami~ki efekti na mikrokontaktima u zoni nominalnog
kontakta. Prema tome, tribolo{ki procesi poseduju odlike koje u
skladu sa modernom terminologijom tribologiju ~ineNAUKOM HAOSA
(chaos science). U ovom konceptu tribologija predstavlja budu}i
izazov za istra`iva~e na polju razja{njenja kompleksnih fenomena
trenjem i habanjem izazvane disipacije energije i materijala.
Babic MiroslavTRIBOLOGIJABabic MiroslavTRIBOLOGIJAPITANJE JE
KAKO SE MANIFESTUJE TRENJE I HABANJE U TRIBOMEHANIKIM SISTEMA
Trenje izaziva direktan gubitak energije i utie na relaciju
ULAZ/IZLAZsmanjujui efikasnost sistema.Babic
MiroslavTRIBOLOGIJAHABANJE primarno uslovljava promenu strukture
sistema (stanje kontaktnih povrina i slojeva, oblika, zazora), to
se negativno odraava na funkciju, odnosno na tehniki korisni izlaz
iz sistema.Habanje je vremenski ireverzibilni proceskojim se
dospeva u stanje kritine pohabanosti tribolemenata, odnosno zastoja
u funkcionisanju sistema. Dakle habanje ima jasnu i karakteristinu
zavisnost od vremena, poznatu kao kriva habanja, kojoj korespondira
pogoranje razliitih aspekata tehniki korisnog izlaza.. Kod trenja
nema tako jasne zavisnosti, mada se moe govoriti o postojanju
korelacije izmedju porasta pohabanosti i rasta gubitaka na
trenje.Babic MiroslavTRIBOLOGIJAPOSLEDICE TRIBOLOKIH PROCESA MOGU
SE IDENTIFIKOVATI NA RAZLIITIM NIVOIMA.....sljad...Sve posledice
imaju generalno gledano dimenziju energije, odnosno materijala i
uloenog rada. Babic MiroslavTRIBOLOGIJASve navedene posledice
tribolokih procesa su mesta gubitaka, ali istovremeno i mesta
potencijalnih uteda.Imajui prethodno u vidu mogue je, kako je to ve
i uobiajeno, definisati sledee tipve gubitaka, odnosno
uteda.Generalno to su direktni i indirektni gubici, odnosno
utede.Medju direktnim mogu se iydvojiti tri
grupe:primarnisekundarni i tercijalni
Primarni direktni gubici predstavljaju gubitke energije usled
trenja. Ovi gubici su najlake uoljivi i pri povrnom pristupu
problemu poistoveuju se sa ukupnim gubicima triboloke prirode.
Istina je da u ukupno iygubljenoj energiji u funkcionisanju
tehnikih sistema esto veliki deo gubitaka je usled trenja. Znai
vaan uzrok malog stepena iskorienja tehnikih sistema je trenje. Na
primer u tekstilnoj industriji oko 80% gubitaka je usled trenja.
1978. god. u USA ukupni gubici energije usled trenja procenjeni su
na 4.22 x 10 6 TJ, to je ekvivalentno vrednosti od 20 milijardi
dolara, odnosno godinjoj ukupnoj potrebnoj energiji grada
Njujorka.
SEKUNDARNI DIREKTNI GUBICI uglavnom se odnose na potrebu izrade
i promene pohabanih kritinih elemenata tribomehanikih sistema i
podmazivanje u cilju smanjenja intenziteta trenja i habanja. Pri
tome treba imati u vidu da nije uvek prisutan zahtev za
istovremenim smanjenjem i trenja i habnja, to je kompatibilno.
Ponekada je prisutan zahtev za poveanjem trenja i istovremenim
smanjenjem habanja (toak/pruga, automobilske gume/put, konice,
frikcioni prenosnioci, kaipevi i sl.)
Obrada materijala za zamenu pohabanih elemenata pretpostavlja
skup tehnologija u kojima se troi energija, to se moe energetski i
kvantifikovati, kao to je to prikazano na slajdu.
TERCIJALNI GUBICI, ODNOSNO UTEDE uglavnom se odnose na materijal
za izradu pohabanih elemenata. Iznos gubitaka/uteda proporcionalan
je energetskom ekvivalentu materijala i ceni. Primer energetskih
ekvivalenata dat je na slajdu.Svaki gubitak/uteda na primarnom
nivou smanjenjet trenja i habanja najee reyultira jo veim efektima
na sekundarnom i tercijalnom nivou.
INDIREKTNI GUBICI/UTEDE nastaju kao posledica direktnih bilo
koje vrste. Gubici usled zastoja su ekonomski veoma znaajni, ali
nemaju dimenziju energuije, odnosno materuijala. Sekundarne
Indirektne utede triboloke prirode odraavaju na planu kapitalnih
investicija, i to ne samo kroz novac, ve i kroz energiju i
materijal. Misli se na investicije koje su posledica triboloki
smanjenog veka trajanja opreme, kao i potrebe za podizanjem
efikasnosti.Ovo je generalni pristup koji manje vie obuhvata sve
aspekte tribolokih gubitaka/uteda. Babic MiroslavTRIBOLOGIJABabic
MiroslavTRIBOLOGIJABabic Miroslav
