69
8/10/2019 Uvod u Gradjansko http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 1/69 1. Predmet građanskog prava Predmet graĊanskog prava su odreĊeni društveni odnosi koje reguliše ta grana prava. Ti konkretni društveni odnosi zahtjevaju pravno ureĊivanje. GraĊansko pravo reguliše robno- novĉane odnose (robnu razmjenu, razmjenu usluga, razmjenu radne snage, koja je ekonomski gledano roba, prisvajanje i korištenje robe, okvire i uslove prisvajanja i razmjene robe,  poloţaj i svojstva nosilaca te razmjene, subjekte, odnosno lica koja raspolaţu robom) i liĉne neimovinske odnose. Pored robno-novĉanih odnosa koje je glavni predmet graĊanskog  prava, u graĊansko pravo spada još i nasljedno pravo, koje je na granici liĉnog i imovinskog  prava, pošto reguliše prenos ekonomskih dobara za sluĉaj smrti, vodeći raĉuna o porodiĉnim vezama. Porodiĉno pravo je izvan graĊanskog prava, a liĉna prava (pravo na ime, ĉast, tjelesni integritet) dobijaju graĊansko-  pravnu zaštitu samo ukoliko se kod zaštite liĉnih prava radi o uspostavljanju preĊašnjeg stanja. 2. Metod građansk og prava Metod pravnog regulisanja ukljuĉuje forme i naĉine pomoću kojih pravo vrši svoj uticaj na karakter i sadrţaj društvenih odnosa koje reguliše. Svaka grana prava ima svoj sopstveni metod regulisanja, a karakteristike graĊanskopravnog metoda regulisanja društvenih odnosa su: - Ravnopravnost stranaka: graĊansko pravo stavlja lica –  uĉesnike, u jednom graĊanskopravnom odnosu, u jednak poloţaj. Uzajamni odnosi subjekata su regulisani  po naĉelu jednakosti stranaka i ravnopravnosti njihovih volja. Npr. u jednom ugovoru o kupoprodaji i prodavac i kupac su potpuno ravnopravni. Takav  poloţaj stranaka u ugovoru se naziva i koordiniran. To nije na primjer, sluĉaj kada se radi o plaćanju poreza. GraĊanski porezni obveznici su duţni da plaćaju porez nadleţnom finansijskom organu drţavne uprave, srazmjerno svojim dohocima. Subjekti ovakvog odnosa, na jednoj strani drţavni organ, na drugoj graĊanin, nalaze se u odnosu nadreĊenosti i podreĊenosti. Takav odnos je upravno pravni odnos.  Korišćenje jednog odreĊenog metoda zavisi od karaktera društvenih odnosa, koje obuhvata data grana prava. GraĊansko pravo reguliše robno novĉane odnose. - Autonomija volja: Sledeća karakteristika metoda graĊanskog prava je slobodna inicijativa u pogledu nastanka graĊanskopravnog odnosa.  Ona proizilazi iz karaktera radnji koje preduzimaju subjekti u graĊanskopravnom odnosu. Volja stranaka u graĊansko pravnom odnosu je zakon za stranke. Ova slobodna inicijativa stranaka ima dva aspekta: - slobodu da izabere partnera s kojim će stupiti u odnos i - njihova sloboda da sami, putem sporazuma odrede uslove pod kojim će se vršiti njihova uzajamna prava i obaveze. Ova slobodna inicijativa pri zasnivanju i uobliĉenju pravnih odnosa, tipiĉna je za graĊansko  pravo, zove se u zapadnoj teoriji autonomija volja.  Ne nastaju svi graĊanskopravni odnosi na osnovu slobodne inicijative stranaka. Ponekad zakon odreĊuje uslove za nastanak graĊanskopravnih obaveza, nezavisno od volje stranaka. To su npr. obaveze iz graĊanskog delikta ili iz neosnovanog bogaćenja.  - Imovinska sankcija: Za graĊanskopravni metod regulisanja karakteristiĉne su specifiĉne forme sankcionisanja lica koje povredi graĊanska prava i obaveze. U graĊanskom pravu postoji iskljuĉivo imovinska odgovornost lica za povredu tuĊeg prava.  GraĊanskopravna imovinska odgovornost izraţava se na nekoliko naĉina: - uspostavljanjem imovinskog stanja lica ĉije je pravo povreĊeno; -  putem nak nade imovinske štete koju je štetnik prouzrokovao;

Uvod u Gradjansko

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 1/69

1. Predmet građanskog prava 

Predmet graĊanskog prava su odreĊeni društveni odnosi koje reguliše ta grana prava. Tikonkretni društveni odnosi zahtjevaju pravno ureĊivanje.  GraĊansko pravo reguliše robno-

novĉane odnose (robnu razmjenu, razmjenu usluga, razmjenu radne snage, koja je ekonomski

gledano roba, prisvajanje i korištenje robe, okvire i uslove prisvajanja i razmjene robe, poloţaj i svojstva nosilaca te razmjene, subjekte, odnosno lica koja raspolaţu robom) i liĉne

neimovinske odnose.  Pored robno-novĉanih odnosa koje je glavni predmet graĊanskog prava, u graĊansko pravo spada još i nasljedno pravo, koje je na granici liĉnog i imovinskog prava, pošto reguliše prenos ekonomskih dobara za sluĉaj smrti, vodeći raĉuna o porodiĉnimvezama. Porodiĉno pravo je izvan graĊanskog prava, a liĉna prava (pravo na ime, ĉast, tjelesniintegritet) dobijaju graĊansko- pravnu zaštitu samo ukoliko se kod zaštite liĉnih prava radi ouspostavljanju preĊašnjeg stanja.

2. Metod građansk og pravaMetod pravnog regulisanja ukljuĉuje forme i naĉine pomoću kojih pravo vrši svoj uticaj nakarakter i sadrţaj društvenih odnosa koje reguliše. Svaka grana prava ima svoj sopstvenimetod regulisanja, a karakteristike graĊanskopravnog metoda regulisanja društvenih odnosasu:

-  Ravnopravnost stranaka: graĊansko pravo stavlja lica –  uĉesnike, u jednomgraĊanskopravnom odnosu, u jednak poloţaj. Uzajamni odnosi subjekata su regulisani

 po naĉelu jednakosti stranaka i ravnopravnosti njihovih volja.Npr. u jednom ugovoru o kupoprodaji i prodavac i kupac su potpuno ravnopravni. Takav

 poloţaj stranaka u ugovoru se naziva i koordiniran.

To nije na primjer, sluĉaj kada se radi o plaćanju poreza. GraĊanski porezni obveznici su

duţni da plaćaju porez nadleţnom finansijskom organu drţavne uprave, srazmjerno svojimdohocima. Subjekti ovakvog odnosa, na jednoj strani drţavni organ, na drugoj graĊanin,nalaze se u odnosu nadreĊenosti i podreĊenosti. Takav odnos je upravno pravni odnos. Korišćenje jednog odreĊenog metoda zavisi od karaktera društvenih odnosa, koje obuhvatadata grana prava. GraĊansko pravo reguliše robno novĉane odnose. 

-  Autonomija volja: Sledeća karakteristika metoda graĊanskog prava je slobodna

inicijativa u pogledu nastanka graĊanskopravnog odnosa. Ona proizilazi iz karaktera

radnji koje preduzimaju subjekti u graĊanskopravnom odnosu. Volja stranaka u

graĊansko pravnom odnosu je zakon za stranke.

Ova slobodna inicijativa stranaka ima dva aspekta:

-  slobodu da izabere partnera s kojim će stupiti u odnos i

-  njihova sloboda da sami, putem sporazuma odrede uslove pod kojim će se vršitinjihova uzajamna prava i obaveze.Ova slobodna inicijativa pri zasnivanju i uobliĉenju pravnih odnosa, tipiĉna je za graĊansko

 pravo, zove se u zapadnoj teoriji autonomija volja.

 Ne nastaju svi graĊanskopravni odnosi na osnovu slobodne inicijative stranaka. Ponekadzakon odreĊuje uslove za nastanak graĊanskopravnih obaveza, nezavisno od volje stranaka.To su npr. obaveze iz graĊanskog delikta ili iz neosnovanog bogaćenja. 

-  Imovinska sankcija: Za graĊanskopravni metod regulisanja karakteristiĉne suspecifiĉne forme sankcionisanja lica koje povredi graĊanska prava i obaveze.

U graĊanskom pravu postoji iskljuĉivo imovinska odgovornost lica za povredu tuĊeg prava. GraĊanskopravna imovinska odgovornost izraţava se na nekoliko naĉina:

-  uspostavljanjem imovinskog stanja lica ĉije je pravo povreĊeno;-   putem nak nade imovinske štete koju je štetnik prouzrokovao;

Page 2: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 2/69

-  imovinskom naknadom ugovorne kazne za povredu ili neispunjenje obaveze.

GraĊanskopravna sankcija je uvijek imovinska i pogaĊa imovinsku masu lica (krug dobarakoja mu pripadaju) za razliku od kriviĉnopravne ili upravne sancije, koje uvijek pogaĊajuliĉnost izvršioca. 

-  Prometljivost graĊanskih prava je jedna od najtipiĉnijih karakteristikagraĊanskopravnog metoda regulisanja, jer se ne sreće u ostalim granama prava.GraĊanska prava su prava prometa. Tu karakteristiku graĊanskog metoda naroĉito istiĉe

 profesor Gams.

Prometljivost znaĉi da su ta prava u prometu, tj. da ih subekti mogu prenositi sa jednih nadruge, putem sporazuma. Promet prava postoji samo u graĊanskom pravu.Imovinska sankcija se primjenjuje i u oblasti upravnog i kriviĉnog prava, jednakost stranaka iu braĉnom pravu.

3. Mjesto građanskog prava u sistemu prava GraĊansko pravo je dio privatnog prava. Pravne norme koje regulišu društveni i zajedniĉki

ţivot ljudi, tradicionalno se dijele na javno i privatno pravo (graĊansko ili civilno pravo).GraĊansko pravo je suprotnost javnom pravu. Privatno pravo reguliše odnose izmeĊu

 jednakih subjekata, dok javno pravo reguliše odnose nadreĊenosti i podreĊenosti, odnosenadreĊenih drţavnih organizacija prema podreĊenim graĊanima. Privatnom pravu se pripisuju propisi koji iskljuĉivo sluţe interesima pojedinaca, a javnom

pravu propisi koji sluţe iskljuĉivo interesima zajednice.Privatnopravne grane prava su: GraĊansko pravo, Trgovaĉko pravo, Mjeniĉno i ĉekovno

 pravo, Pravo osiguranja. Javnopravne grane su: Ustavno pravo, Kriviĉno pravo, Upravno pravo, Poresko pravo itd.

Kroz privatno pravo štite se ne samo privatni interesi, već i javni, npr. interesisigurnosti u pravnom prometu, lakog postojanja pravnog odnosa (zemljišne knjige, propisigraĊanskog prava o formi). Javno pravo ne štiti iskljuĉivo javne interese, već uzima u o bzir i

interese pojedinca (kada je pojedincu upravnim aktom povrijeĊeno pravo on ima pravo da protiv takvog akta drţavnog organa vodi pred sudom upravni spor i time pojedinac u javnom pravu štiti svoj privatni interes). U zapadnoj teoriji postoji niz formalnih kriterijuma za podjelu na privatno i javno pravo, od

kojih je jedan kriterijum- metoda regulisanja i naĉina zaštite, prema kome privatna pravanastaju voljom pojedinih lica i zaštićuju se samo po zahtjevu takvih lica (privatna tuţba), dok

 javno pravo nastaje voljom drţave i za povredu javnog prava dejstvuje javni (drţavni) tuţilac, po sluţbenoj duţnosti. Nedostatak ove podjele je u tome što ne objašnjava uzrok podjele na privatno i javno, kao i to da se i javnopravni odnosi mogu zasnovati dobrovoljnim pravnim

aktom na osnovu inicijative uĉesnika u pravnom odnosu (u meĊunarodnim odnosima-izmeĊudrţava). U oblasti privatnog prava, gdje vaţi naĉelo jednakosti volja, sredstvo za regulisanje

pravnog odnosa je ugovor. Ugovor zahtjeva saglasnost obje stranke. U njemu ne moţe jednastranka drugoj jednostrano nametnuti obaveze ili da ograniĉi prava, a što je moguće u javnom

 pravu, gdje postoji odnos nadreĊenosti i podreĊenosti. Drţava nameće svojim graĊanima, beznjihovog pristanka poresku obavezu ili vojnu obavezu. MeĊutim, dva drţavna orgna, npr. dve

opštinske skupštine, mogu pitanja koja ih se zajedniĉki tiĉu, regulisati na principu jednakosti,zakljuĉivanjem javnopravnog ugovora. Javnopravni ugovor je sredstvo za regulisanjemeĊudrţavnih odnosa u meĊunarodnom javnom pravu, i ti se odnosi baziraju na jednakosti

stranaka ugovornica i koordinaciji njihove volje.

Razlikovanje sistema prava na privatno i javno tiĉe se samo materijalnog prava, a ne procesnog prava. Procesno pravo po svojoj suštini nije ni javno, niti je pravno. Doktrina

Page 3: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 3/69

 procesnog prava je trostruki pravni odnos, kao odnos stranaka meĊusobno i kao odnos premasudu. Samo u odnosu stranaka prema sudu taj se odnos pojavljuje kao javnopravni, dok je

njihov meĊusobni odnos privatnopravni. Ali s obzirom da je postupak pred sudom

 jedninstven, ne moţe se razlagati na javnopravne i privatnoprane komponente. Zbog toga je prosesno pravo u cjelini jedna specifiĉna grana koja se ne moţe svrstati ni u javno ni u

 privatno pravo.Za materijalno pravo je ova podjela nuţna, jer od nje u krajnjoj konsekvenci zavisi

koji put i naĉin treba izabrati za njegovu zaštitu. Procesno pravo ova podjela neinteresuje. 

4. Sistem građanskog prava GraĊansko pravo je privatno pravo i obuhvata skup pravnih normi koje regulišu robno-

novĉane odnose. U njih ljudi stupaju povodom stvari, ĉinidba ili imovine, a takoĊe stupaju i uneke liĉne neimovinske odnose. GraĊansko pravo kao opšte privatno pravo ne iscrpljuje sve

 privatnopravne odnose. Oni su regulisani i u posebnim granama prava, koje su se tokom

vremena i razvoja društvenih odnosa izdvojile iz graĊanskog prava. To su, prije svega,trgovaĉko pravo, mjeniĉno i ĉekovno pravo, pravo vrednosnih papira, autorsko pravo,

 pronalazaĉko pravo, izdavaĉko pravo i pravo osiguranjau. Ukoliko u ovim posebnim granama privatnog prava nema specijalnih odredbi, vaţe opšta pravila graĊanskog prava.Većina civilista (teoretiĉara graĊanskog prava) graĊansko pravo dijele na: opšti dio, stvarnopravo, obligaciono pravo i nasljedno pravo (tzv. pandektni sistem podjele). Pandektni

sistem podjele graĊanskog prava prvi je uveo Njemaĉki graĊanski zakonik iz 1896.g. U njemu je pored navedene podjele bilo obuhvaćeno i porodiĉno pravo. 

Opšti dio graĊanskog prava sadrţi ona pravila i naĉela koja su zajedniĉka svimdijelovima graĊanskog prava. Najĉešće se u okviru opšteg dijela graĊanskog zakonika nalazeodredbe koje se tiĉu liĉnih, statusnih prava fiziĉkih i pravnih lica, zatim odredbe o rokovimazastarjelosti, o cilju i vršenju graĊanskih prava.

Stvarno pravo sadrţi skup pravnih normi u kojima se regulišu odnosi ljudi povodomstvari. U stvarnom pravu obuhvaćene su norme o pravu svojine i naĉinima njenog sticaja, ooblicima svojine, o sluţbenostima, hipoteci, drţavini, zaštiti prava svojine i drugim stvarnim

 pravima izvedenih iz svojine.

Obligaciono pravo je skup pravnih normi u kojima se regulišu imovinski odnosi ukojima je jedna strana (povjerilac) ovlašćena, da od druge strane (duţnika) zahtjeva nekuĉinidbu, a ova je duţna da tu ĉinidbu izvrši. Obligaciono pravo sadrţi odredbe o ugovorimauopšte, o vanugovornim odnosima i odgovornosti za štete iz delikata, nezvanom vršenju tuĊih

 poslova, neosnovanom bogaćenju, kao i o nastanku i gašenju obligacija.Nasljedno pravo reguliše prelazak imovine ostavioca za sluĉaj njegove smrti na

njegove naslednike. Norme nasljednog prava sadrţe odredbe o osnovima nasljeĊivanja,

zakonskom nasljednom redu, testamentu i ostavinskom postupku.

5. Razgraničenje građanskog prava od ostalih grana prava -GraĊansko i porodiĉno pravo-

Sve grane prava u pravnom sistemu nisu meĊusobno odvojene, već su u odreĊenom odnosu.U našem pravu, porodiĉno pravo predstavlja samostalnu granu prava i ima za predmetregulisanje porodiĉnih odnosa- braĉnih,vanbraĉnih ili po usvojenju (liĉnopravni elementi). GraĊansko pravo ima za predmet robne odnose. Porodiĉno pravo postoji i u sistemima kojinemaju razvijeno graĊansko pravo, jer brak i porodica postoje u svakom društvu, dok robno-

novĉani odnosi postoje samo u društvima u kojima je razvijena robno-novĉana privreda. GraĊansko i porodiĉno pravo se razlikuju i po metodu regulisanja. Dok su u graĊanskom

 pravu preovlaĊujuće karakteristike metoda regulisanja prometljivosti prava i imovinskasankcija, porodiĉna prava su neprometljiva, a sankcija liĉna. Ona se sastoji u prinudnom

Page 4: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 4/69

raskidu pravne veze (r askid braka, oduzimanje oĉinske vlasti..).Glavna pravna posledica zakljuĉenja braka predstavlja neposredan uslov za nastanak nizaimovinskih i neimovinskih liĉnih, konkretnih pravnih odnosa. Dio porodiĉnih odnosaimovinskog karaktera, kao što su voĊenje zajedniĉkog domaćinstva, zajedniĉka imovinasteĉena za vrijeme trajanja braka, obaveza izdrţavanja izvjesnih ĉlanova porodice, razni

ugovorni odnosi u koje braĉni drugovi stupaju, regulišu se na osnovu principa graĊanskog prava.

Ĉinjenica da se na neke porodiĉne imovinske odnose primjenjuju norme graĊanskog prava,govori da su ti odnosi po svojoj pravnoj prirodi, iako nastali u porodiĉnom pravu,graĊanskopravni odnosi. 

-GraĊansko pravo i radno pravo- Ĉinjenica da je radno pravo nastalo iz graĊanskog prava, koje je reprezent privatnog prava, u teoriji je dovela do spora: kakav je karakter

radnog prava - da li ono spada u privatno, ili javno pravo.

Za jedne karakter radnog prava reguliše privatne odnose izmeĊu radnika i poslodavca, unjemu preteţu karakteristike privatnog prava.

Drugi autori istiĉu javnopravne elemente u radnom pravu, uvećane proširenom intervencijomdrţave.Treći u radnom pravu vide elemente privatnog radnog prava, ukoliko ono sadrţi norme oodnosima izmeĊu pojedinaca ureĊene na bazi ugovora, a i javnog prava, ukoliko regulišezaštitu zaposlenih lica, njihovo osiguranje, intervenciju drţave, itd. Ĉetvrti smatraju da ovakombinacija elemenata graĊanskog i administrativnog prava ne predstavlja nipošto prostmehaniĉki zbir.Pored svega, ipak postoje izvjesni odnosi koji se regulišu po principu graĊanskog prava. Npr.Odgovornost za štetu koju radnik uĉini na svom radnom mjestu. 

GraĊansko i trgovaĉko pravo 

Odnosi izmeĊu graĊanskog i trgovaĉkog prava, odnosno njihovo razgraniĉenje, u pravnoj nauci XIX i XX vijeka predstavlja glavni izvor nesporazuma kada treba odgovoriti da

li je trgovaĉko pravo posebna grana prava.Pošto se trgovaĉko pravo izdvojilo iz graĊanskog prava, njihov odnos je odnos izmeĊu

opšteg i posebnog prava. U nedostatku specijalnih propisa trgovaĉkog prava, primjenjuju seopšte norme graĊanskog prava.U nastojanju da se naprave razlike izmeĊu graĊanskog i privrednog prava, tamo gdje jeusvo jen dualizam ovih dviju disciplina, istiĉu se sljedeće karakteristike trgovaĉkog prava:

-  U trgovini je potrebna veća sloboda kretanja nego u graĊanskom pravu, meĊutim, zaodreĊene trgovaĉke poslove formalnost je jaĉe izraţena nego u graĊanskom pravu i

forma je apsolutna (mjenica,ĉek).-  Svaki promet zahtjeva postojanje povjerenja izmeĊu stranaka. Taj uslov je posebno

naglašen u trgovaĉkom pravu. Zaštitu povjerenja sprovodi ĉitavo trgovaĉko pravo.Zaštiti povjerenja u prometu doprinose trgovaĉki registri, a naroĉito odredbe oneograniĉenosti prokure i široke mogućnosti sticanja prava na pokretnim stvarima(robama) od strane savjesnih trećih lica.

-  Brzo odvijanje poslova je glavna karakteristika trgovaĉkog prometa. Za kupca postojiobaveza da bez odlaganja saopšti prodavcu da isporuĉena roba ima mane, a kodfiksnih poslova, ako jedna stranka ne ispuni svoje obaveze na vrijeme, već prekoraĉiutvrĊene termine, nastupaju znaĉajne pravne posledice.

-  U trgovaĉkom pravu se ništa ne radi bez naknade- naknada za isporuĉenu robu, ili

izvršenu uslugu se podrazumjeva samo po sebi. To dolazi do izraţaja u pravilima okamatama, koje teku kod novĉanih potraţivanja posle njihove dospjelosti, kao i

Page 5: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 5/69

obavezi plaćanja provizije bez obzira da li je ona posebno ugovorena.-  U pravnom prometu izmeĊu trgovaca dolazi do masovnog zakljuĉivanja istovrsnih

 poslova koji se svakodnevno ponavljaju. Ova pojava dovodi do potrebe da se poslovni

 promet tipizira i normira sadrţina ugovora. To ima za posledicu razvoj obiĉaja u prometu (trgovaĉki obiĉaji, uzanse), koji u trgovaĉkom pravu zauzimaju istaknuto

mjesto.-  Trgovina i promet se nezaustavljaju na granicama jedne zemlje. Taj internacionalizam,

koji u sebi nosi trgovaĉko pravo, dopinio je da se savladaju mnoga razliĉita rješenjaistih pitanja u razliĉitim nacionalnim zakonodavstvima i da se doĊe do pravnoujednaĉenih rješenja na meĊunarodnom planu. 

 Naziv trgovaĉko pravo kod nas je u vrijeme samoupravnog socijalizma zamjenjenterminom privredno pravo. To je grana prava koja po svom obimu obuhvata sve ono štoreguliše i klasiĉno trgovaĉko pravo, samo su subjekti privredna preduzeća, koja zakljuĉujutrgovaĉke poslove.

6. Izvori građanskog prava Izvori gradjanskog prava su opšte norme koje uredjuju gradjanskopravne odnose a svakaopšta norma,pa i gradjanskopravna,odlikuje se time što se odnosi na sve sluĉajeve istevrste.Skup svih opštih gradjanskopravnih normi naziva se gradjanskim pravom u objek tivnom

smislu (objektivno gradjansko pravo),za razliku od onih prava koja primjenom opšte normenastaju za subjekte pravnih odnosa i koja se zato nazivaju subjektivnim gradjanskim pravima.

Prema tome kako nastaje i u kom se obliku pojavljuje,objektivno gradjansko pravo je

nepisano (obiĉajno) ili pisano.Obiĉajno pravo koje i po naĉinu nastajanja i po stvaraocimanarodno pravo,dugo je u istoriji dominiralo a i danas je vladajuće u anglosaksonskomsvijetu.U ostalim zemljama ukljuĉujući i evropski kontinent ono je potisnuto pisanim

 pravom,prije svega u obliku zakona i podzakonskih opštih akata. Dugo vremena gradjansko pravo u Jugoslaviji poslije Drugog svjetskog rata nije nije bilo zakonom uredjeno-

kodifikovano i osnovni izvor gradjanskog prava bila su pravna pravila definisana gradjanskim

zakonicima donijetim prije Drugog svjetskog rata. Zakonsko uredjivanje gradjanskog prava

uslijedilo je 80-tih godina prošlog vijeka kada su donijeti osnovni gradjanski propisi : Zakon oobligacionim odnosima 1978.god.,Zakon o osnovnim svojinsko –  pravnim odnosima

1980.god.,Zakon o etaţnoj svojini 1995.god..Pojam i vrste izvora prava Izvori prava u opštem smislu mogu se definisati kao uzroci ili

 povodi koji dovode do nastajanja prava.Oni mogu biat materijalni i formalni.Pod materijalnim

izvorima se podrazumijevaju društvene okolnosti i potrebe,odnosno uzroci koi dovode donastajanja prava.Pod izvorima u formalnom smislu podrazumijeva se forma u kojoj drţavadonosi pravne norme.Prema tradicionalnoj podjeli foralni izvori prava su:zakoni i

 podzakonski akti,obiĉaji,sudska praksa i pravna nauka. Dugo vremena pod uticajemmarksistiĉke teorije smatralo se da je jedini materijalni izvor prava „volja vladajućeklase“.Medjutim ovakvo pravo koje štiti volju samo jedne klase,ne moţe biti pr avedno i

demokratsko pravo,jer u društvu ne postoji samo jedna klasa.

Page 6: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 6/69

7  . Tumačenje pravnih normi  Da bi se primjenila neka pravna norma potrebno je odreĊeno ĉinjeniĉno stanje provesti krozodgovarajuću normu kako bi nastalo odreĊeno pravno dejstvo. Neophodnost tumaĉenja leţi uĉinjenici nesavršenosti jezika kojim se zakonodavac sluţi, ali i u mnogostrukosti ţivotnih idrugih odnosa koje norma treba da obuhvati.

Cilj svakog tumaĉenja  je saznanje i otkrivanje pravnog smisla u znaĉenju norme. Proces ukome se ustanovljava sadrţaj norme naziva se tumaĉenjem norme. Pravilno tumaĉenje norme

 je neophodan uslov za njenu pravilnu primjenu, ĉime se ostvaruje cilj radi koga je normadonijeta.

U doktrini su se razvile dvije teorije koje pokušavaju da objasne kako se u procesuinterpretacije otkriva pravni sadrţaj i smisao norme: subjektivna i objektivna teorija.

*Starija, subjektivna teorija trudi se da, vraćajući se u period kada je nastao zakon,

odgonetne pravu volju zakonodavca.

Predstavnici *objektivne teorije tumaĉenja tvrde da zakon, kao i svaka izgovorena ili

napisana rijeĉ, ima ono znaĉenje koje im je pridao autor. Ali nije jedino mjerodavno šta jezakonodavac mislio, već u zakonu treba traţiti i objektivno znaĉenje. Zakon je razumniji odsvojih tvoraca, a kada jednom stupi na snagu –  postoji samo za sebe, zbog toga ga treba

tumaĉiti iz njegovor sopstvenog smisla.U stvarnosti ni jedna od ove dvije teorije ne zadovoljavaju u potpunosti. Subjektivna

teorija ostaje u prošlosti i ignoriše razvoj prava, spreĉavajući da se ono prilagodinovostvorenim odnosima. Objektivna teorija tumaĉi zakon nezavisno od volje zakonodavca,dajući mu smisao koji iz teksta norme proizilazi prema sadašnjim mjerilima.

8. Vrste tumačenja Postoji više vrsta tumaĉenja zakona. Polazeći od lica ili organa koji tumaĉenje dajerazlikujemo sljedeće vrste tumaĉenja: 

-  zakonsko i legalno tumaĉenje,-  sudsko tumaĉenje,-  doktrinarno tumaĉenje.

Zakonska tumaĉenja daje organ koji je normu donio. Ono ima opštu obaveznu snagu idato je u formi zakona kojim se ranije doneta norma od zakonodavca interpretira i ima

retroaktivno dejstvo. Sudsko tumaĉenje  daju sudovi pri primjeni zakona na konkretne

sluĉajeve. Tumaĉenje jedne pravne norme koje je preduzeto u cilju donešenja jedne konkretneodluke od strane bilo kog suda, obavezno je samo za konkretni sluĉaj. Doktrinarno (tzv.

 privatno) tumaĉenje  koje daje pravna nauka u nauĉnim radovima (udţbenicima,monografijama) ne obavezuje sudiju. Postoje razne metode koje sudiji stoje na raspolaganju

kada hoće da otkrije pravi smisao i sadrţaj pravne norme, a to su: gramatiĉko, logiĉko,sistematsko, istorijsko, teleološko (ciljno), usko i široko tumaĉenje.

9. Metodi tumačenja GRAMATIĈKO TUMAĈENJE Svako tumaĉenje jednog teksta poĉinje gramatiĉkim vrednovanjem smisla rijeĉi. Pod tim se

 podrazumjeva znaĉenje jednog izraza i reĉenice u opštoj i jeziĉkoj upotrebi. Tumaĉenjemtreba utvrditi smisao rijeĉi koji proizilazi iz zakonodavĉeve specifiĉne upotrebe jezika.  

Gramatiĉkim tumaĉenjem rijeĉi dobija se više znaĉenja upotrebljivih izraza u zakonu. To jeznak da metoda gramatiĉkog tumaĉenja ne daje siguran rezultat, odnosno da je nedovoljna za

Page 7: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 7/69

 pravilnu primjenu zakona. Da bi znaĉenje jednog teksta bilo taĉno, ono mora biti u skladu sasmislom rijeĉi.

LOGIĈKO TUMAĈENJE Logiĉkim tumaĉenjem se iz propisa izvalaĉi poseban smisao koji prevazilazi bukvalno

znaĉenje rijeĉi. Logiĉka interpretacija iznalazi smisao propisa po zakonima ljudskogmišljenja, a  jeziĉka interpretacija po zakonima jezika. Logiĉkom metodom tumaĉenja se izteksta koji se tumaĉi izvlaĉi ono što je u njemu latentno sadrţano, a jeziĉkom metodom samoono što je u tekstu izriĉito dato. Logiĉko tumaĉenje polazi od izvjesnih ak sioma, zakona

mišljenja. Postoji stepenovanje u logiĉkom zakljuĉivanju i to u dvije varijante: zakljuĉivanjeod manjeg na veće (argumentum a minori ad maius) i zakljuĉivanje od većeg na manje(argumentum a maiori ad minus).

*Zaključivanje od manjeg na veće  postoji kad se iz jednog posebnog pravila izvodi opšte, stim da se ne mijenja njegov kvalitet, već samo kvantitet i to u smislu proširenja.

 Npr . ako vanbraĉno dijete ima pravo na izdrţavanje, onda utoliko prije to pravo pripada idjetetu roĊenom u brak u.

*Zaključivanje od većeg na manje  postoji kada se iz jednog opšteg pravila izvodi jedno uţe pravilo sadrţano u njemu, dakle vrši se njegovo suţavanje. Npr . ako drţalac vazduhoplova odgovara i za štetu koja je sluĉajno prouzrokovana, utoliko prije odgovara ako je šteta prouzrokovana sa krivicom.U logiĉko tumaĉenje spada i primjena AGRUMENTUM A CONTRARIO. Ovaj logiĉkizakljuĉak postoji kada se iz jednog pravila izvodi drugo pravilo, koje se s prvim iskljuĉuje.

 Npr. iz pravila štedne uloge imaju samo fiziĉka lica, moţe se izvesti suprotno pravilo- da

 pravna lica ne mogu imati štedne uloge. 

SISTEMATSKO TUMAĈENJE Sistematsko tumaĉenje razjašnjava propis odreĊivanjem njegovog mjesta u cjelokupnomsistemu prava. Ako se neki izraz nalazi u jednom dijelu zakona, on dobija znaĉenje kojeodgovara tom dijelu, ukoliko iz samog propisa ne proizilazi nešto drugo. Ne smije se

 precjenjivati znaĉaj ovog argumenta, pošto ima sluĉajeva kada se jedan propis primjenjujevan domena za koji je odreĊen po sistematskom mjestu u zakonu. To je sluĉaj, npr. sa ĉlanom242 NGZ (naĉelo savjesnosti i poštenja). Iako se nalazi u dijelu zakonika koji govori oobligacijama, to naĉelo je postalo opšti princip graĊanskog prava, pa se primjenjuje i na drugegraĊanskopravne odnose, van obligacionog prava.

ISTORIJSKA METODA TUMAĈENJA Ako sudija pri interpretaciji norme, iz teksta norme koji tumaĉi po smislu rijeĉi, njihovoj

 povezanosti i logiĉnoj saglasnosti, ne dobija jedno, već višestruko znaĉenje norme, obiĉno pristupa istorijskom tumaĉenju. Da bi pronašao pravi smisao norme, sudija postavlja sebi

 pitanje kakve je preduslove zakonodavac imao kada je u prošlosti donosio normu. Da bi se

shvatila geneza odreĊenog pravnog propisa, treba uzeti u obzir sve direktne izvore koji stoje uvezi sa tim propisom. To su razni materijali  –   nacrti, debate u parlamentu, izvještaji sasjednica zakonodavnih komisija, obrazloţenja predlagaĉa zakona, itd. U istorijat jednogzakona spadaju i djela autora koji su pisali o zakonu, ili uĉestvovali u njegovoj redakciji.  

Treba uzeti u obzir i društveno-ekonomske prilike koje je zakonodavac imao u vidu kada je

zakon formulisao. Sve ĉinjenice na osnovu kojih se vrši istorijsko tumaĉenje jednog pravnog propisa pripadaju prošlosti i nalaze se van tog propisa. Obiĉno se istorijski tumaĉe starizakoni, kod kojih postoji velika vremenska distanca izmeĊu donošenja zakona i momenta

njegove primjene.

Page 8: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 8/69

 CILJNA ( TELEOLOŠKA ) METODA TUMAĈENJA 

Tumaĉenje cilja pravne norme je ciljno ili teleološko tumaĉenje norme.

Termin teleološko potiĉe od grĉke rijeĉi TELOS, odnosno cilj. Kod teleološkog tumaĉenja pravne norme pronalazi se društveni cilj kome norma sluţi. Svaki pravni propis je sredstvo za

ostvarenje odreĊenog cilja. U cilju norme, koji se interpretacijom mora pronaći, sadrţani su

klasni, etiĉki i pragmatiĉki osnovi zakona. Svaki pravni institut, a posebno pravo kao cjelina,ima svoje odreĊene ciljeve. Pojedini cilj zakona mjerodavan je pri interpretaciji samo ondaako se moţe uklopiti u cjelinu ciljeva, koji su ideja vodilja za zakonodavca u ĉitavom pravnom

 poretku. Pojedini ciljevi sadrţani u nekoj normi vremenom mogu postati neaktuelni. Utakvom sluĉaju moţe primjeniti pravilo rimskog prava: sa prestankom razloga zbog koga jezakon donijet, prestaje i sam zakon.

USKO I ŠIROKO TUMAĈENJE Kad se radi o uskom tumaĉenju zak ona, rijeĉima u tekstu se daje najuţi smisao od mogućeg,

 jer to uţe znaĉenje odgovara volji i namjeri zakonodavca. Kada je u pitanju široko tumaĉenje,

ne ide se preko smisla mogućeg znaĉenja rijeĉi, već se uzima najšire moguće znaĉenje

upotrebljene rijeĉi.  Pravilo je u pravu da se izuzeci uvijek usko tumaĉe. Usko i širokotumaĉenje koriguju upotrebljene izraze u normi kvalitativno, svodeći jedan izraz na njegovusuštinu ili na maksimalno jeziĉko znaĉenje. Njihov cilj nije da idu preko toga. Svaka normaima unaprijed utvĊen obim. Samo kod uskog tumaĉenja upotrebljeni izraz, shodno voljizakonodavca, shvata se najuţe, ili kod širokog najšire. Nije stvar inerpretatora da ide preko

 jeziĉkog znaĉenja teksta norme, koji predstavlja granicu njegove interpretacije.

10. Pojam kodifi kacij e i uni fi kacij eProces u kome najvisi politicki autoritet unosi u pravni sistem jedinstven zakonik naziva se

kodifikacija.  Zakonik (kodeks) je cjelina pravnih normi koje obuhvataju sve ili vecinu

 pravnih oblasti. Kodifikacija kao  pravna tehnika temelji se na uvjerenju da je moguće datikonheretnost,odnosno unutrašnju usklaĊenost cjelini pravnih normi koje će trajati duţe nego

 politićkeokolnosti u kojima su te norme formulisane.Kodifikacija posjeduje:1.Naslov kodeksa

koji indicira pravnu oblast u kojoj je kodifikacija izvršena i dajekodeksu politiĉki i pravniidentitet;2.Kolekcija teksta predstavlja cjelinu skupljenih pravnih normi koje su trajno,

 pouzdanoi primjenjivo pravo na odreĊenoj teritoriji;3.Tabela sadrţaja pokazuje kako jesadrţaj kodeksa organizovan u hijerarhijski sistem pravnih normi.4.Indeksi omogućavajulakše i brţe pronalaţenje pravne norme u kodeksu. Unifikacija prava-  zakonodavni proces ĉiji je cilj ujednaĉavanje prava razliĉitih drţava.

Unifikacija prava, donošenje  jedinstvenih normi materijalnoga ili procesnoga prava, koje

zamjenjuju do tada partikularno zakonodavstvo unutar jedne drţave ili na meĊunarodnom

 planu. Proces unifikacije ĉesto prate teškoće koje proizlaze iz razliĉitih kultura, jezika, pravnih termina, o biĉaja, stupnja razvijenosti i dr. Unifikacija prava na meĊunarodnom planuobavlja se meĊunarodnim konvencijama, modelima zakona i dr., s tim da uniformna pravila

 postaju sastavni dio unutrašnjega prava zemalja koje su ih notificirale. 

11. Francuski građanski zakonikCode civil   predstavlja spomenik pravne kulture, zakon vremena koji je nedavno doţiveo200 godina. Rad na izradi projekta Code civil zapoĉeo je dolaskom Napoleona za prvogkonzula 1799.god. Idejni tvorac bio je Napoleon. Zakonik je usvojen 31. marta 1804. god.

Pod imenom Code civil Francais a zatim je ponovo objavljen 1807. god. kao Code Napoleon.

Koliko je sam Napoleon cijenio Code civil i svoje uĉešće u njegovom donošenju,najbolje pokazuju njegove rijeĉi koje je izgovorio na Svetoj Jeleni, za vrijeme svog

Page 9: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 9/69

 progonstva: „ Moja prva slava nije u tome što sam dobio 40 bitaka, Vaterlo će izbrisatisjećanje na tolike pobjede. Ono što ništa neće izbrisati, što će vjeĉno ţivjeti, to je moj Codecivil.“ 

Francuski Code civil po svom duhovnom znaĉaju i istorijskoj snazi zraĉenja nesumnjivozauzima prvo mjesto.

Code civil   je zakonik „Trećeg carstva“, dakle burţoazije. Tvorci Code civil  prilikom

formulisanja pojedinih odredbi nisu imali pred oĉima sliku malog ĉovjeka, zanatlije, većimućnog graĊanina koji se predstavlja kao sposoban za rasuĊivanje, samoodgovoran, pravno i

 poslovno sposoban.

U pogledu sistematike Code civil usvaja institucioni sistem, po kome se sva

materija dijeli na tri djela (STVARI, LICA, TUŢBE).  Posle kratkog uvodnog dijela

 posvećenog primjeni zakona, kodeks se dijeli na tri knjige: -o licima, -stvari i vrste svojine, -

raznim naĉinima sticanja svojine. Sama ova sistematika Zakonika ukazuje na njegov karakter, jer cjelokupno pravo izloţeno u njemu odnosi se na fiziĉka lica i zaštitu privatne svojine, tako

da ga s pravom moţemo nazvati kodeks privatne svojine. Kodeks je pridavao poseban

znaĉaj privatnoj svojini. Burţoazija je kao nosilac novog društveno-ekonomskog sistema

 pravo svojine proglasila za prirodno pravo. 

U pogledu stila i jezika Code civil je postigao savršenstvo koje kasnije nije mogao dadostigne ni jedan zakonik. Jezik Code civil nije bio samo sredstvo za reprodukovanje ideja, on

 je djelovao na druge i bio most koji je povezivao zakonodavca sa onima kojima se on obraća. Njegove poruke su bile ĉiste, jasne, sigurne i kratko izreĉene. Nijedan graĊanski zakonik nijeimao takav uticaj na razvoj graĊanskog prava kao Code civil. Sastavljen je bez teorijskih

 pretenzija, sa jasnim i vrlo elastiĉnim formulacijama bez glomaznih definicija, što mu

omogućuje laku razumljivost i rukovanje. Što se tiĉe njegove sadrţine, on je rezultat svihnauĉnih tekovina dotadašnjeg razvoja, slobode, jednakosti ljudi, osloboĊenje zemlje odfeudalnih tereta, slobode ugovaranja....

Code civil ima i odreĊene nedostatke od kojih su najvaţniji:-  diskriminacioni poloţaj ţene u porodiĉnom pravu 

-   pretjerana apsolutnost privatne svojine

-  kao posledica apsolutnosti svojine, na rang dogme bila je uzdignuta sloboda

ugovaranja, koja je u praksi dovodila do slobode bogatih i teške eksploatacijesiromašnih slojeva. Tako se proklamovana pravna jednakost pretvarala u faktiĉkunejednakost.

-  Pošto su jedinstveni predmet regulisanja bili imovinski odnosi uglavnom povezani sazaštitom nepokretne imovine, zakonik ćutke prelazi preko regulisanja radnih odnosa.

Samim tim on je s pravom nazvan kodeksom bogatih.

-  Code civil ignoriše kolektivne interese, on ne poznaje instituciju pravnih lica. Pored svih istaknutih nedostataka, on je i danas na snazi u Francuskoj. Code civil je mijenjan

 putem specijalnih zakona u porodiĉnom i naslednom pravu. Postepeno je ograniĉavanaoĉinska vlast, a potvrĊena poslovna sposobnost udate ţene, kao i poboljšan njen nasljedni

 poloţaj poslije smrti muţa. Vanbraĉnom djetetu je priznat zatjev za alimentaciju prema ocu.

Sudska praksa je sa svoje strane uĉinila mnogo da se prevaziĊena pravila Code civil  

 prilagode potrebama vremena. Code civil iz 1804. godine još uvijek je na snazi, zato što je

Page 10: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 10/69

sadrţavao dovoljno opšta i fleksibilna pravila, tako da ih je sudska praksa mogla prilagoditi

novim potrebama.

12. Austrijski građanski zakonik  Zakonik je promulgiran 1811. godine. Obiĉajno pravo je potisnuto i ono vaţi samo ako se nanjega zakon poziva. U sistemu AGZ osjeća se još uvijek veliki uticaj troĉlane institucionalne

 podjele (persone, res, actionesa).

Sadrţi 1502 paragrafa i dijeli se na uvod i tri dijela:

-  liĉno pravo,

-  stvarno pravo sa naslednim pravom i jednim dijelom obligacionog prava, 

-  zajedniĉke odredbe liĉnog i stvarnog prava. Takva podjela odmah ukazuje na suštinski karakter zakona: štite se ona lica koja posjedujusvojinu. Austrijski graĊanski zakonik je došao u suprotnost sa faktiĉkom socijalnomstrukturom tadašnjeg društva u Austriji. Većina stanovništva austrijske monarhije ţivjela je

 još uvijek u podaniĉkom statusu. AGZ ima samo 1502 paragrafa. Kratkoća zakonika uĉinila je

da u njemu ima mnogo praznina. Tako zakonik samo u 4 paragrafa reguliše liĉna prava iobaveze braĉnih drugova, a samo jedan paragraf se odnosi na izdrţavanje vanbraĉnog djeteta.U AGZ potpuno nedostaju propisi o realnim teretima i ugovoru o posredovanju, a

sadrţi svega nekoliko paragrafa o ugovoru o sluţbi i djelu. AGZ je još konzervativniji uodredbama iz porodiĉnog prava od FGZ. Poznaje samo crveni brak , dopuštajući graĊanski

 brak izuzetno za pripadnike nepriznatih religija.

1904. godine obrazovana je komisija za reviziju AGZ, s ciljem da popune praznine

koje je Zakonik sadraţao. Tek u periodu od 1914. do 1916. godine donijete su 3 djelimiĉnenovele. Novela III znatno mijenja provobitni tekst zakonika, njom je oko 180 paragrafa AGZ

 ponovo formulisano, dopunjeno ili ukinuto. Nove formulacije su bile inspirisane NjemaĉkimgraĊanskim zakonikom i obuhvataju gotovo sve oblasti, a posebno opšte ugovorno pravo,

 pravo najma i zakupa, ugovore o sluţbi i djelu. Austrijski graĊanski zakonik je naroĉito znaĉajan na našim prostorima, jer je vaţio nateritorijama BiH, Vojvodine, Hrvatske, Slovenije, Slavonije. U skraćenoj verziji vaţio je i uSrbiji, kao Srpski graĊanski zakonik od 1844. g. Pravna pravila iz ovog zakonika i danas se

 još primjenjuju u nedostatku pozitivnih pravnih propisa, pod uslovima odreĊenim u Zakonu onevaţnosti pravnih propisa donijetih prije 6.aprila 1941. godine i za vrijeme neprijateljskeokupacije.

13. Njemački građanski zakonik  Ovaj zakonik donijet je 1896. godine, poslije rada na projektu koji je trajao 22 godine. Stupio

 je na snagu 1. januara. 1900. g. jer su Nijemci htjeli da u novi vijek simboliĉno uĊu sa novimzakonikom.

BGB prvi uvodi sistematiku pandektnog prava. Tako je 2385 paragrafa, koliko sadrţi zakonik, podjeljen na pet dijelova (knjiga): -opšti dio, -obligaciono pravo, -stvarno pravo,

-porodiĉno pravo i -nasledno pravo.

Šesta knjiga GraĊanskog zakonika odnosi se na primjenu stranih zakona, sadrţi 30 paragrafai uneta je u zakonik Uvodnim zakonom za graĊanski zakonik.Pandektna podjela graĊanskog prava jasno istiĉe centralne institucije graĊanskog prava –  vlasnika, privatnu svojinu i sredstva za zaštitu te svojine.

U opštem dijelu NGZ sadrţani su propisi o fizičkim licima (pravna sposobnost,

 punoljetstvo, maloljetstvo, domicil), detaljni propisi o udruţenjima i ustanovama ( pravna

lica) i objektima ( stvari). Code Civil nije imao odredbe o pravnim licima, a u NGZ ona sunajvaţniji subjekti u graĊanskopravnom prometu. Centralno mjesto u zakoniku zauzimaju

Page 11: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 11/69

odredbe o pravnim poslovima i zastarjelosti.

Pojam pravnog posla odreĊen je na najapstraktniji naĉin. Tu spada ne samo obiĉni obligacioniugovor (kupoprodaja ili zakup), već tzv. Stvarno-pravni ugovor. Pravni posao je i

 porodiĉnopravni ugovor o usvojenju ili zakljuĉenju braka. Pravni posao je i javno obećanjenagrade, otkaz ili odluka glavne skupštine akcionarskog društva o povećanju kapitala.

Tvorci NGZ podrţavajući pandektnu sistematiku i ugledajući se na Gajevu troĉlanu podjeluobuhvatili su u opštem dijelu tri osnovna elementa graĊansko pravne teorije - pravne subjekte

i objekte, -pravne poslove i -vršenje prava.U stvarnom pravu tretiraju se prava na stvari (svojina, hipoteka, plodouţivanje,

zaloga), koja se odnose na odreĊenu stvar i vaţe erga omnes.U obligacionom pravu radi se o pravima koja jednom licu daju zahtjev samo prema

odreĊenom subjektu, na osnovu ugovora, neosnovanog obogaćenja i delikta. Stvarna prava suapsolutna, a obligaciona relativna. NGZ stavlja u prvi plan svojinu na pokretnim stvarima, jer

 je porastao znaĉaj pokretnog kapitala u doba industrijskog kapitalizma. NGZ ukljuĉuje institute objektivne odgovornosti za opasne stvar (pored principa subjektivneodgovornosti), zatim ustanovu osiguranja, ugovor u korist trećeg lica. Posebna paţnja

 posvećuje se apstraktnim pravnim poslovima i hartijama od vrijendosti. NGZ sa relativnomalim brojem odredbi reguliše ugovor o radu. 

Ljudska slika na kojoj su tvorci NGZ gradili zakonik bio je apstraktni pojedinac –  sa

 preduzetniĉkim i trgovaĉkim smislom. U toj slici nema mnogo mjesta za industrijskog

radnika. Njega NGZ stavlja u rubriku ugovora o sluţbi i o radu, i propisi više odgovarajuzanatliji ili radniku koji radi kod kuće, nego novom sloju fabriĉkih radnika.

Svoje nedostatke zakonodavac je pokušao da riješu uvoĊenjem u tekst mnogihgeneralnih klauzula i neodreĊenih pojmova tzv. Kraljevskih paragrafa., koji u NGZ unose

 jednu socijalno-etiĉku notu, a to su ’’savesnost i poštenje’’, ’’dobri obiĉaji’’, zabranazloupotebe prava.

 NGZ predstavlja veliko kodifikatorsko djelo, precizno po sistematici, pisano visoko

struĉnim jezikom, koji je za obiĉnog ĉovjeka teško razumljiv. Svaka rijeĉ i svaka reĉenicaimaju odreĊeni smisao, u njemu se nepravnik ne moţe snaći. Zakon je pisan od strane

 pravnika i nije upućen ĉovjeku iz naroda, već pravnim ekspertima kao eventualnimreprezentima narodnog duha.

 NGZ imao je veliki uticaj na zakonodavstvo drugih drţava, pod njegovim uticajem izraĊen jeJapanski graĊanski zakonik iz 1898, Brazilski graĊanski zakonik iz 1916 i Grĉki graĊanskizakonik iz 1940. godine.

14. Anglosaksonsko građansko pravo Kad govorimo o Common Law sistemu, kao pravu koje primjenjuje kraljevski sud, on vaţi u

Velikoj Britaniji još od normanskog osvajanja. Pravno podruĉje anglosaksonskog prava ukome se primjenjuje Common Law, obuhvata i pravne poretke gotovo svih zemalja engleskog

govornog podruĉja.U Engleskoj  pravo se razvilo preko sudskih odluka, od sluĉaja do sluĉaja. Oni sude prema

ĉinjenicama. Kada nastane odreĊeno ĉinjeniĉno stanje zauzima se stav i situacija rješava. Akonastane drugo ĉinjeniĉno stanje, ispituju da li je ono sliĉno sa prethodnim, da bi se na istinaĉin po uzoru na raniji sluĉaj rješilo. Ako ranije riješeni sluĉaj nije isti, pokušava se da se uranijoj sudskoj praksi naĊe sluĉaj koji mu je najsliĉniji, da bi putem analogije mogao da seriješi. U ovakvom sistemu ne postoji potreba za kodifikacijom. Dok je na kontinetnu sudska

 praksa anonimna, jer je sudija samo sluga zakona, u Engleskoj je sudija vrlo znaĉajna liĉnost,on stvara i razvija pravo. Svaka sudska odluka ima poseban znaĉaj i sluţi kao uzor za kasnije

odluke. Sudija stvara pravno pravilo koje će vaţiti za ubuduće...... (sudski precedent) U Engleskoj pravnoj istoriji postoji kontinuitet koji ne susrećemo ni kod jednog

Page 12: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 12/69

 pravnog poretka u Evropi. On se karakteriše time što u Engleskoj nikada nije došlo dorecepcije rimskog prava, kakva je izvršena u Evropi u XII vijeku i kasnije u XVI vijeku.U poĉetku Common Law nije predstavljao jedan sistem. Vremenom Common Law prestaje da

 bude gomila sudskih odluka koje ništa ne vezuju, već postaje sistem prava zasnovan nanaĉelima koje proizilaze iz sudskih odluka.

Sredinom XIV vijeka pojavila se praksa da se stranka koja nije mogla da dobije writ (tuţbu)ili koja je izgubila spor kod kraljevskog suda zbog nepoznavanja pravila postupka, obrati

molbom kralju da drugu stranku svojom zapovješću prinudi na ponašanje koje ne odgovarastriktnim pravilima Common Law, već zapovesti morala i savesnosti. Kralj je upućivao takvemolbe na izvršenje kancelaru koji je bio izvršni organ Kraljevog savjeta. Kancelar je biosvešteno lice i najbolje je poznavao Common Law. U svojstvu svetovnog lica bio je umogućnosti da ispravlja nepravde u ime kralja. Tako su se iz prakse kancelara vremenom

stvorila nova pravila koja su od XV vijeka, a i danas u Engleskoj obuhvataju pojmom Equity.

U toku Engleske istorije nastalo je suparništvo izmeĊu sudova Common Law i kancelarovogsuda, koji je presuĊivao po praviĉnosti. Iz tog suparništva je proizašlo dvojstvo sistema pravakoji primjenjuju engleski sudovi. To suparništvo nikad nije dovelo do prevlasti Equity prava

nad Common Law niti do njegove zamjene.XIX vijek predstavlja prekretnicu i za englesko pravo. Preteĉa reformi koje će u

Engleskoj zapoĉeti sa 1832. g. bio je socijalni reformator i pravnik Jeremy Bentham. Za njega

su Common Law pravila bila prepreke za socijalne reforme, jer su zasnovana na istorijskoj

sluĉajnosti, a ne na racionalnom pravu. Zbog toga se on zalagao sveobuhvatnu kodifikaciju

 prava u Engleskoj. Njegove ideje o totalnoj kodifikaciji engleskog prava neće biti usvojene,ali će pokrenuti engleskog zakonodavca na akciju. Reforma sudstva dovela je i do spajanja

 pravne mase Common Law i Equity. To je znaĉilo da sudovi primjenjuju u sporovimacjelokupne principe engleskog prava, bez obzira da li su sadrţani u Common Law ili Equity.Svi engleski zakoni, bez obzira na njihov broj, predstavljaju sekundarni izvor prava.

15. Građanski zakonik za Kneževinu Srbiju Rad na izradi GraĊanskog zakonika poĉeo je u Srbiji za vrijeme vlade kneza MilošaObrenovića. One je 1829. g. naloţio Georgiju Zaharijadesu, uĉitelju kneţevića Milana da

 prevede neke strane zakone. Zaharijades je preveo Code civil, ali ne sa francuskog originala,

već po njemaĉkom prevodu. Zakonodatelna komisija kojoj je prevod bio upućen, pregledala je prevod, ali on nije postao nacrt graĊanskog zakonika.

Jovan Hadţić se 1837.g. odazvao molbi Miloša i poĉeo da radi na zakoniku. Najprije je pregledao Zaharijadesov prevod Code civil i obavjestio Miloša da je neupotrebljiv. KnezMiloš ovlastio je Hadţića da izradi potpuno novi zakonik. Rad na izradi zakonika trajao je svedo 1840.g.

Ovaj projekat, koji je raĊen prema Austrijskom graĊanskom zakoniku, i predstavlja njegovskraćeni prevod  na srpski i parafrazu, pregledan je od strane jedne komisije, koja ga je

odobrila.

Zakonik je proglašen 25. marta 1844.g.Svodeći AGZ od 1500 paragrafa, na 950 paragrafa, koliko ima SGZ, Jovan Hadţić je uĉinio 

da su mnoge jasne definicije izvornika u skraćenom prevodu postale nejasne, nerazumljive i potpuno neupotrebljive. Jezik kojim je pisan zakonik teţak je, zastario i izvještaĉen, pa je i todoprinijelo nerazumljivosti samog teksta.

Sistematika zakonika je ista kao i u AGZ i dijeli se na uvod i 3 dijela:

- liĉno sa porodiĉnim,- stvarno sa nasljednim pravom i jednim dijelom obligacionog prava,

- zajedniĉke odredbe liĉnog i stvarnog prava.Zakonik obuhvata i porodiĉno kao i nasledno pravo, gdje je Hadţić odstupio od AGZ,

Page 13: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 13/69

koristeći u ovoj oblasti srpsko obiĉajno pravo. Uveden je samo crkveni brak , izvršena jevelika diskriminacija ţene  u odnosu na muţa, pa je ţena izjednaĉena u pogledu poslovne

sposobnosti sa starijim maloljetnikom. Za sve poslove koje ona preduzme bila je potrebna

saglasnost muţa. Diskriminisana je i u nasljednom pravu (nije mogla naslijediti zaostavštinumuţa, kao ostali muški nasljednici, već je bila samo plodouţivalac muţevljeve imovine).

Ţenska djeca su bila diskrimisana u nasljeĊivanju u korist muške djece.Zakonik je u toku svoje vaţnosti od 1844. do 1941. pretrpio neke izmjene, kao što je zabranao istraţivanju oĉinstva (1869). Ta zabrana ne postoji u AGZ i ona je nastala pod uticajem

francuskog prava. Zatim je SGZ dopunjen u vezi sa paulijanskom tuţbom (1864), u vezi sastarateljstvom (1872) i u pogledu forme testamenta (1911). Projekat novog GraĊanskogzakonika, inspirisan Njemaĉkim GZ, zapoĉet uoĉi 1.sv.rata-1908.g. nikad nije bio nastavljen.

U ostalim krajevima bivše Jugoslavije postojalo je više pravnih podruĉja, na kojima je vaţilorazliĉito graĊansko pravo (na podruĉju Vojvodine-maĊarsko pravo; Hrvatske –   bio je

 proglašen AGZ i primjenjivao se pod nazivom Opšti graĊanski zakonik bez novela iz 1914,1915, 1916; u Sloveniji i Dalmaciji primjenjivao se AGZ sa novelama; u BiH do 1908

 primjenjivalo se tursko pravo...

16. Opšti imovinski zakonik za Crnu Goru Crna Gora je krajem XIX vijeka donijela svoj graĊanski zakonik. Njegov redaktor i autor bio

 je poznati pravnik Valtazar Bogišić. On je sebi postavio zadatak da kodifikacija na kojoj radi

mora odgovarati stvarnim potrebama, prilikama i uslovima Crne Gore, kao i zahtevima nauke

svog doba. Sva svoja teorijska i metodološka shvatanja Bogišić je izrazio u posebnoj studiji:O metodu i sistemu kodifikacije imovinskog prava u C. Gori.

Sistematika Opšteg imovinskog zakonika za Crnu Goru bila je originalna. On obuhvata ĉistoimovinsko pravo, a to je po Bogišiću samo stvarno i obligaciono, dok porodiĉno i nasledno

 pravo ostaju van ovog zakonika.

Zakonik sadrţi: -uvodna opšta nareĊenja,

-pravila o zakonima i pravila meĊunarodnog privatnog prava,-pravila o subjektima prava,

-stvarna prava,

-zatim obaveze i to ne samo opšti dio ugovornog prava, već i pravila o pojedinimvrstama ugovora,

-a na kraju sadrţi objašnjenja, odreĊivanje i dopune cijelog zakonika. I u sadrţinskom pogledu Opšti imovinski zakonik za C. Goru imao je neke institute koji su

kasnije neopravdano pripisani Njemaĉkom graĊanskom zakoniku. To se prije svega

odnosi na prvu, u legislativi formulisanu, teoriju zloupotrebe prava.

Bogišić u svoj zakonik uvodi moderan pojam drţavine koji se razlikuje od rimskogshvatanja. Jasno je u samom zakoniku ukazao da kad u njemu nije sadrţano pravilo koje nakonkretan sluĉaj treba primjeniti, sudija je ovlašten da se obrati obiĉaju, zatim analogiji iuopšte pravdi i pravici.U pogledu jezika i jasnoće stila, Bogišić je u svom Zakoniku postigao pravo savršenstvo, pa 

su danas mnoge odredbe Zakonika postale poslovice u Crnog Gori.

Bogišićev zakonik predstavlja najznaĉajniju kodifikaciju graĊanskog prava koju smo ikadaimali na jugoslovenskim prostorima.

17. Pravni subjektiKada u graĊanskom pravu kaţemo liĉnost ili pravni subjekat, onda pod tim podrazumjevamo

ništa drugo nego mogućnost biti titular subjektivnih prava i obaveza.Subjekti u pravu su fiziĉka i pravna lica. Bitni elementi osnovnog pravnog odnosa su pravo

Page 14: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 14/69

i obaveza, kao i uzajamnost prava i obaveza u odnosima meĊu licima (subjektima). Sa pojmom liĉnosti (subjekata), (subjektivnog) prava, obaveze i pravnog odnosa koji povezujedva ili više lica, dobijamo osnovne pojmove u graĊanskom pravu.

U transponiranju etiĉkog pojma liĉnosti u sferu graĊanskog prava, liĉnost se pojavljujekao subjekt prava (fiziĉko i pravno lice) koje posjeduje pravnu sposobnost. Ona oznaĉava

sposobnost biti subjekt prava.Postoje razliĉita subjektivna prava. Zajedniĉko za sva subjektivna prava je da je liĉnostovašćeni da nešto dobije od prava, da mu ono nešto garantuje. Liĉnost moţe imati prava samou odnosu na druga lica, koja su prema pravnom poretku obavezna da ova prava priznaju i da

se prema njima ponašaju.Pored subjektivnih prava, obaveza je drugi konstitutivni elemanat pravnog odnosa. Kao što

 pravni poredak ne moţe bez pojma subjektivnog prava, isto tako ne moţe bez pojma obaveze. Karakter pravne obaveze kao jedne ’’obaveze’’ ne gubi time ništa što je njeno neispunjeno

 povezano sa sankcijom ili zaprijećeno nekom štetom, kao što je gubitak prava, obaveze nanaknadu štete, ili u ekstremnim sluĉajevima sa kaznom.Snositi odgovornost i biti odgovoran je pravo i duţnost lica (subjekta) u pravu.

18. Fizička lica kao subjekti prava PRAVNA SPOSOBNOST FIZIĈKIH LICA 

Pravno sposoban  je onaj ko moţe biti nosilac prava i obaveza. Samo pravno

sposobna lica mogu uĉestvovati u pravnom ţivotu.U rimskom pravu ljudi-robovi su bili objekti prava i stepen pravne sposobnosti kod slobodnih

ljudi je bio razliĉit i zavisio je od tri statusa status libertas (ljudi su bili slobodni ili robovi),status civitas (slobodni ljudi su bili graĊani Rima ili stranci), status familiae (rimski graĊanin

 je bio ili pater familias ili filius familias).

Pravna sposobnost poĉinje sa završetkom roĊenja. Djete mora nakon roĊenja, makar u jednom trenutku, pokazati znakove ţivota da bi steklo pravnu sposobnost.

Ko iz ţivota ili smrti jednog lica, ili iz ĉinjenice da je jedno lice nadţivjelo drugo,izvlaĉi za sebe odreĊena prava (nasljedno pravo, pravo na izdrţavanje) mora ove ĉinjenicedokazati.

Dokazivanje se olakšava preko matiĉnih knjiga ili putem odreĊenih zakonskih pretpostavki.Matiĉne knjige su javne knjige u kojima se potvrćuje roĊenje, vjenĉanje i smrt. Kod nas ih

vodi odreĊeni organ opštinske skupštine (matiĉar) U zakonu je propisano koja su lica duţnada prijave ĉinjenice koje se upisuju u matiĉne knjige, rok prijave i kazne koje pogaĊaju onekoji propuste da prijave odreĊene ĉinjenice. Kod nas postoje 3 vrste matiĉnih knjiga: matiĉneknjige roĊenih, vjenĉanih i umrlih. 

DJELIMIĈNO PRAVNA SPOSOBNOST ĈOVJEKA U NASTAJANJU? Još se Rimsko pravo preko fikcije „nasciturusa“, predviĊalo da zaĉeto a još neroĊenodijete ima isti tretman sa roĊenom djecom ostavioca, pod uslovom da se ţivo rodi.Usljed sve ĉešćih rizika da se „ĉovjeku u nastajanju“ nanesu povrede (infekcijama,mehaniĉkim oštećenjima, hemijskim materijama), ne samo da je korisno, već je i neophodnoda se ono tretira kao pravni subjekt. Pogotovu kada je u pitanju jedno osnovno pravo na ţivotkoje ima svaki ĉovjek. Ono mora biti priznato od strane pravnog poretka i nasciturusu, ĉiji jeţivot de facto otpoĉeo zaĉećem.

 Naše pravo ne priznaje potpunu pravnu sposobnost subjekta „ĉovjeku u nastajanju“ ali se ipak

neki njegovi interesi štite- pravo na nasljeĊivanje pod uslovom da se dijete ţivo rodi. Njegova pravna sposobnost je samo djelimiĉna- pravna sposobnost i to samo ako se ispuni uslov „da se

dijete ţivo rodi“.

Page 15: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 15/69

PRESTANAK SUBJEKTIVITETA?

Subjektivitet, tj. pravna sposobnost prestaje smrću jednog lica.

Smrću lica, u odnosu na njegovu imovinu koja je ostala bez subjekta, otvara se pitanjenasljeĊivanja prema naĉelima nasljednog prava. Smrt lica se mora prijaviti radi unošenja oveĉinjenice u matiĉnu knjigu umrlih. Ko tvrdi da je jedno lice umrlo, mora to dokazati, kao i

obrnuto, ako tvrdi da je neko lice roĊeno. Isto tako mora dokazati i momenat smrti, ako seneko poziva na ĉinjenicu daje jedno lice umrlo prije drugog. Kada više lica izgube ţivot uzajedniĉkoj nesreći (tzv. komorijenti), ĉesto se ne moţe utvrditi koje je naprije umrlo, paostaje neizvjesno koje je lice od više lica drugo nadţivjelo.

Prema našem Zakonu o proglašenju lica za umrla i dokazivanje smrti, uzima se da suova lica (komorijenti) istovremeno umrla, odnosno da se uzajamno ne mogu nasljeĊivati.Većina novijih graĊanskih zakonika se izjašnjava u prilog istovremene smrti svihkomorijenata. Jedino francuski Code Civil sadrţi niz pretpostavki o komorijentima, odnosnokoje je lice prije, a koje kasnije umrlo. Po ĉlanu 52. SGZ uzimalo se da je mlaĊe dijetenadţivjelo starije, a muško lice ţensko. 

FINGIRANA SMRT?Ustanovu ’’fingirane smrti“ ili civilne smtri poznavao je Code Civil i zakonici koji su

raĊeni na njegovom uzoru. Ova fingirana smrt postojala je kada je fiziĉko lice bilo osuĊeno nasmrtnu kaznu ili doţivotnu robiju. Sa nastankom ove smrti gase se imovinska i porodiĉna

 prava osuĊenog lica, a nad njegovom imovinom se otvara nasljeĊivanje.U sluĉajeve fingirane smrti spada i tzv. „manastirska smrt“. Za svjetovno pravo se mrtvim

smatraju lica koja stupaju u monaške redove - prema propisima katoliĉke crkve. Nadnjihovom imovinom se otvara nasljeĊivanje i prestaje njihova sposobnost za sticanje imovinei zakljuĉenja pravnih poslova.

Prema našim pozitivnim pravnim propisima ovo odricanje nema nikakve posljedice na pravnusposobnost lica.

PROGLAŠENJE ZA UMRLOG? Da bi se prekinulo stanje neizvesnosti o ţivotu i smrti lica u pravu je stvoren institut

nestalosti i proglašenjem nestalog lica za umrlo. Institut nestalosti odsutnog lica prethodi

institutu proglašenja nestalog lica za umrlo.Da bi se lice proglasilo za umrlo potrebno je da je duţe vrijeme odsutno iz svoga

 prebivališta i da ne postoje vijesti da je ţivo. Postupak proglašenja za umrlog obavljajuopštinski sudovi. Proglašenjem za umrlog nastupaju sve posljedice prirodne smrti. Proglašenjem lica za umrlostvara se jedna oboriva pretpostavka koja otpada ĉim se suprotno dokaţe.

 Naš Zakon o proglašenju lica za umrla i dokazivanju smrti propisuje odreĊene rokove o proglašenju jednog lica za umrlo:-  ako u posljednjih 5 god. o njegovom ţivotu nije bilo vijesti, a od njegovog roĊenja je

 proteklo 60 god.

-  ako u posljednjih 5 god. o njegovom ţivotu nije bilo vijesti, a postoje indicije da jelice umrlo (generalna nestalost).

-  ako je lice uĉestvovalo u nesreći (pad aviona, udes broda), a od pretsnka opasnosti onjemu nije bilo nikakvih vijesti 6 mjeseci (specijalna nestalost).

POSLOVNA SPOSOBNOST FIZIĈKIH LICA-STEPEN POSLOVNE

SPOSOBNOSTI?

Sposobnost jednog lica da svojim radnjama stiĉe prava i obaveze, odnosno da svojimradnjama realizuje svoju pravnu sposobnost, nazivamo poslovna sposobnost.

Page 16: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 16/69

Potpunu poslovnu sposobnost lice stiĉe punoljetstvom. Po našem pravu, fiziĉka lica postaju punoljetna sa navršenih 18 godina ţivota.

Prije ovog roka potpuna poslovna sposobnost se stiĉe ukoliko dijete prije navršenih 18godina stupi u brak . Ovako steĉena poslovna sposobnost se ne gubi ni prestankom braka, ni

njegovim proglašenjem za nevaţeći. Uslov za potpunu poslovnu sposobnost je dostizanje

 jedne odreĊene starosti.Teret dokazivanja poslovne sposobnosti spada na onoga ko tvrdi da je lice poslovno

nesposobno.

Po našem pravu lica do 14. godina (mlaĊi maloljetnici) potpuno su poslovno nesposobni.Lica od 14-18. godina (stariji maloljetnici) mogu sami zakljuĉivati poslove, ali je za

 punovaţnost tih pravnih poslova potrebno odobrenje roditelja, staratelja ili organa

starateljstva.

Ograniĉeno poslovno sposobno lice moţe samostalno zakljuĉiti one pravne poslove(bez saglasnosti zakonskog zastupnika) iz kojeg za njega nastaju pravne koristi. Pravnu korist

ne smijemo identifikovati sa faktiĉkom, ekonomskom korišću.Stariji maloljetnici sa

navršenih 15 godina ţivota imaju tzv. radnu poslovnu sposobnost, pa mogu samostalno bez

odobrenja roditelja ili staratelja, zasnivati radni odnos i raspolagati svojim liĉnim primanjimai imovinom koju su stekli svojim radom.Testamentalnu sposobnost (tj. sposobnost

sastavljanja punovaţnog testamenta) imaju lica sa 16 godina, ako su istovremeno sposobna zarasuĊivanje.Ako se pokrene postupak za priznavanje oĉinstva, potrebna je i saglasnost djeteta koje jestarije od 16 godina.

Maloljetnik stariji od 10. godina pita se za pristanak ako promjenu liĉnog imena zahtjevaroditelj, usvojilac ili staralac. TakoĊe maloljetnik sa navršenih 10 godina ţivota moţe seusvojiti samo uz njegov pristanak.

Poslovna kao i pravna sposobnost prestaje smrću, a takoĊe i proglašenjem nestaloglica za umrlo. Ali moţe da prestane ako lice prestane da pravilno rasuĊuje o svojim

 postupcima ( tj ako je nesposobno).

Poslovna sposobnost se moţe oduzeti djelimiĉno ilil potpuno. Punoljetno lice će se lišitiposlovne sposobnosti ako zbog duševne bolesti, zaostalosti ili nekog drugog uzroka nijesposobno za normalno rasuĊivanje.Rasipništvo je takoĊe razlog zašto se moţe proglasiti lice poslovno nesposobnim.

DELIKTNA SPOSOBNOST?

Deliktna sposobnost je sposobnost da neko lice preuzima obaveze iz nedozvoljene radnje.

Sposobnost biti odgovoran za svoje skrivljene radnje, tj uslov da bi se mogle preuzeti obaveze

iz nedozvoljene radnje. Ona je regulisana u Zakonu o obligacionim odnosima. Puna deliktnasposobnost nastaje istovremeno sa neograniĉenom poslovnom sposobnošću, sa navršenih 18.godina ţivota.

Maloljetnik do 7 godine ne odgovara za štetu koju prouzrokuje, tj on je potpuno

 poslovno i deliktno nesposoban, pa ga u svemu zastupaju njegovi zakonski zastupnici.

MlaĊi maloljetnici od 7-14 godine po pravilu ne odgovara ju za prouzrokovanu štetu,ali ako se dokaţe da su u vrijeme prouzrokovanja štete bili sposobni za rasuĊivanje smatrajuse deliktno sposobnim i odgovornim za štetu. 

Stariji maloljetnici od 14-18 godina smatraju se potpuno deliktno sposobni i

odgovornim za prouzrokovanu štetu.

Duševno bolesna lica i lica zaostala u razvoju su deliktno nesposobna. Za štetu koju naĉine

odgovaraju oni koji su duţni da o njima br inu.

Page 17: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 17/69

PRAVNO RELEVANTNA SVOJSTVA (ATRIBUTI) FIZIĈKIH LICA, IME,PREBIVALIŠTE, DRŢAVLJANSTVO? 

Fiziĉko lice ima odreĊena svojstva, po kojima se ono moţe identifikovati u pravnom prometu. To su: ime, prebivalište i drţavljanstvo.

*Ime je oznaka jednog lica uopšte, i u pravnom prometu, koje mu sluţi za razlikovanje od

drugih lica. Pravo na ime spada u prava liĉnosti, i kao subjektivno apsolutno pravo uţivaodgovarajuću zaštitu. Zakonom o braku i porodiĉnim odnosima svako ima pravo na ime. Pozakonu se liĉno ime sastoji od imena i prezimena. Naknadnu promjenu liĉnog imena vršiopštinski organ uprave na zahtijev lica. Oštećeno lice ĉije je pravo na ime povrijeĊeno moţetraţiti i naknadu štete ukoliko je povredom prouzroĉena.*Prebivalište je mjesto gdje se graĊanin nastanio sa namjerom da u njemu stalno ţivi. Svakofiziĉko lice moţe imati samo jedno prebivalište. 

 Boravište je mjesto gdje privremeno boravi graĊanin van svog prebivališta. Zakonskiili nuţni domicil (prebivalište) zasniva se nezavisno od volje lica, po sili zakona (sudije, vojna

lica). Prebivalište je u graĊanskom pravu znaĉajno iz razloga sudske nadleţnosti.*Drţavljanstvo  je pravna pripadnost fiziĉkog lica odreĊenoj drţavi. U svim modernim

drţavama danas vaţi naĉelo izjednaĉavanja domaćih i stranih drţavljanja, u pogledugraĊanskih prava. MeĊutim ovo naĉelo jednakosti domaćih i stranih drţavljana imaodreĊenih izuzetaka.

19. Pravna l ica kao subjekti pravaNASTANAK I RAZVOJ PRAVNIH LICA?

Pravno lice  je skup lica i imovine u jednoj organizaciji, kojoj je pravni poredak

 priznao pravnu sposobnost. Kada se u okviru feudalnog društva izdvojio se trgovaĉki kapitalekonomski odnosi podstakli su pojedina trgovce da se ujedineSljedeći korak u istorijskomrazvoju pravnih lica bilo je akcionarsko društvo.

Razvojem industrijskog-kapitalizma ujedinjuje se kapital u velike asocijacije

akcionarskog društva. To je bio industrijski kapital, a ujedinjavao se po sopstvenoj, privatnojinicijativi vlasnika. Ova nova ’’privatnopravna’’ akcionarska društva zahtjevala su generalnoregulisanje njihovog pravnog poloţaja i stavljala su u zadatak pravnog poretka da stvori jedanopšti pravni pojam koji bi obuhvatio razliĉite imovinsko- pravne subjekte. GraĊanski zakonicidonijeti u prvoj polovini XIX vijeka posvećuju malo paţnje pravnim licima, a s druge strane

 NGZ i Švajcarski graĊanski zakonik, koji su donijeti u eri dominacije finansijskog kapitalasadrţe mnogobrojne, jasne i sistematske propise o pravnim licima. 

TEORIJA FIKCIJETeorija fikcije polazi od toga da je samo ĉovjek pravni subjekt, a da su pravna lica

fiktivni subjekti. Prema ovoj teoriji poslovno sposobni su samo zastupnici pravnog lica.

VRSTE PRAVNIH LICA Najvaţnije karakteristike pravnih lica su:

-  organizaciono jedinstvo pravnog lica, njegova struktura i cilj utvrĊeni su zakonom ilistatutom -tako je pravnom licu omogućeno da samostalno nastupa preko svojih organa 

-   pravno lice ima svoju imovinu odvojenu od imovine osnivaĉa ili njegovih ĉlanova ikorisnika

-   pravno lice odgovara samostalno svojom imovinom

Pravna lica se mogu klasifikovati na više naĉina:-   javnopravna i privatnopravna (uobiĉajena podjela na Zapadu) 

-   jednosvojinska ili mješovita - prema obliku svojine u kome se nalazi-   prema djelatnosti koju obavljaju: nekomercijalne (neprofitna ili idealna) i

Page 18: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 18/69

komercijalna (lukrativna)

-  Prema djelatnosti se dijele i na: preduzeća, s jedne strane i udruţenja, ustanove izaduţbine, s druge. 

PRAVNA LICA JAVNOG I PRIVATNOG PRAVA

Zapadna pravna teorija razlikuje pravna lica javnog i privatnog prava. Od ovograzlikovanja zavisi nadleţnost sudova ili drţavnih organa, pravni poloţaj organa pravnog licai uţivanje odreĊenih povlastica.

Pravna lica javnog prava  ispunjavaju javne ciljeve i njih osniva drţava, opštinasvojim aktom ili su stvorena na osnovu zakona.

U pravna lica javnog prava spadaju: drţava, opštine i javne ustanove– univerziteti, bolnice,

škole, trgovaĉke komore, itd.Zajedniĉko za sva ova lica je to - da imaju drţavnopravna ovlašćenja, -da podlijeţu u svomradu drţavnoj kontroli i - da za njih striktno vaţi princip specijaliteta u pogledu pravne i

 poslovne sposobnosti, a to znaĉi da mogu preduzimati samo one poslove zbog kojih suosnovani i ĉije je krug utvrĊen njihovim statutom.

Pravna lica privatnog prava  su  privatne tvorevine većeg broja osnivaĉa (privatnihlica), -nemaju nikakve javne (drţavne) zadatke, -slijede privatne ciljeve i -osnivaĉki akti i

 pravila su rezultat saglasnosti većeg broja lica koja se udruţuju.Tu spadaju: razna preduzeća, trgovaĉka društva (akcionarska, društva sa ograniĉenomodgovornošću, zadruge...).Ova pravna lica su samostalni nosioci prava i obaveza u prometu i bave se uglavnom

komercionalnom djelatnošću, kao i udruţenja –  asocijacije.

JEDNOSVOJINSKA I MJEŠOVITA PRAVNA LICA? Ako su sva sredstva pravnog lica u jednom reţimu, tj svojini (privatno vlasništvo,

drţavno, društveno) pravno lice je jednosvojinsko. Ako su sredstva pravnog lica u više oblikasvojina-reţima radi se o mješovitom vlasništvu pravnog lica.

KOMERCIJALNA I NEKOMERCIJALNA PRAVNA LICA?Komercijalna (profitna ili dobitna) organizacija djeluje u cilju ostvarivanja dobiti na

trţištu. Nekomercijalna (neprofitna, nedobitna) nema za cilj ostvarivanje dobiti već idealni cilj.I privredna i neprivredna djelatnost (obrazovanje, nauka, kultura, zdravstvo, društvena briga odjeci, socijalna zaštita, fiziĉka kultura –   tzv. društvene djelatnosti) mogu se vršiti kako radidobiti (preduzetniĉki), tako i bez dobiti (idealno ili nepreduzetniĉki).

Razlika izmeĊu komercijalnih i nekomercijalnih pravnih lica je vaţna iz slj. razloga :- pravni reţim preduzeća drugaĉiji je od reţima ustanova,-razliĉiti su uslovi i postupak osnivanja,-naĉin priznavanja pravne sposobnosti, ureĊenja, vrste i sastav organa, nadzora, izvora

imovine, prestanka, kao i sudska nadleţnost.Privredni sudovi su uvjek nadleţni za sporove iz odnosa komercijalnih pravnih lica.

UDRUŢENJA? Udruţenja su   pravna lica koja nastaju udruţivanjem više lica radi ostvarenja

ne privrednih, idealnih ciljeva. (udruţenje radnika, knjiţevnika, pravnika itd).Udruţenje je dobrovoljno, trajno ujedinjenje više lica radi ostvarivanja zajedniĉkog cilja, ĉije

 je postojanje nezavisno od promjene ĉlanova. Ono ima svoja pravila (statut) i vodi se podzajedniĉkim imenom. Karakteristike znaĉajne za postojanje udruţenja:

Page 19: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 19/69

-  cilj mora biti trajniji od pojedinih liĉnosti ĉlanova i od njih nezavisno postavljen

-  udruţenje mora biti jedinstvena cjelina i prema spolja i iznutra, tj. ima svoj statut

 prema kome većinska odluka vezuje manjinu, ima svoju upravu koja stoji nad

ĉlanovima, kao i zajedniĉko ime sa kojim se pojavljuje u prometu kao nosilac prava i

obaveza.

Udruţenje je pravno lice i to svojstvo stiĉe upisom u registar kod nadleţnog drţavnogorgana.

O udruţenjima se vode registri kod nadleţnog organa uprave. Organi udruţenja su: skupštinaĉlanova i uprava, a za odreĊeni krug poslova posebni zastupnici. U svojstvu ĉlana udruţenja,ĉlan ne moţe odgovarati liĉno (svojom imovinom) prema povjeriocima udruţenja za dugoveudruţenja. Ĉlanska prava su neprenosiva i nenasljediva, niti se njihovo vršenje moţe prenijetina drugog. Izlazak iz ĉlanstva je slobodan. 

USTANOVE?Ustanova je neprofitna organizacija koja ima svojstvo pravnog lica, ĉija djelatnost

sluţi ostvarivanju interesa i potreba korisnika, u skladu sa aktom o osnivanju i zakonom.Sredstva za rad ustanove trajno obezbjeĊuje osnivaĉ. Propisi o ustanovama su javno-pravne

 prirode, pogotovo ako se radi o javnoj ustanovi.

Javne ustanove se osnivaju u oblasti zdravstva, socijalne zaštite, zapošljavanja i obezbjeĊenjasocijalne sigurnosti, obrazovanja, nauke, kulture, informisanja, kao i u drugim zakonom

odreĊenim oblastima.

Osnivaĉi javne ustanove mogu biti: Federacija, Republika, Grad, Opština. Osnivaju sezakonom, uredbom, odlukom ili upravnim aktom, u granicama svojih nadleţnosti. Ostala

 pravna i fiziĉka lica mogu osnovati javnu ustanovu sopstvenim aktom o osnivanju, uz dozvolu

nadleţnog organa uprave.Razlika izmeĊu udruţenja i ustanova  je u tome što su kod udruţenja u prvom planu ĉlanoviudruţenja koji se sluţe imovinom udruţenja da bi ostvarili svoje ciljeve, pa su kod njh lica u

 prvom planu. Kod ustanova lica sluţe imovini ustanove da bi se ostvarili ciljevi kojima jeimovina namijenjena, pa je zbog toga imovina u prvom planu.

Organi javne ustanove su: savjet, poslovodni organ i nadzorni odbor. Sredstva za rad

 javne ustanove obezbjeĊuje osnivaĉ iz budţeta, fondova ili drugih izvora.Javna ustanova moţe prestati da postoji u postupku likvidacije ili steĉaja i u tom sluĉaju se

 primjenjuju propisi o prestanku preduzeća. 

ZADUŢBINE? Zaduţbina je privatnopravna ustanova, stvorena privatnom izjavom volje. Zaduţbina

 posjeduje samostalnu pravnu sposobnost radi postizanja trajnog cilja  –   kulturnih,humanitarnih i drugih društvenokorisnih ciljeva. Ona se ne sastoji od skupa lica kao

udruţenje, već od odreĊene imovine kojom se ostvaruju ciljevi utvrĊeni aktom o osnivanju.

Ti ciljevi mogu biti pomaganje i unapreĊivanje obrazovanja, kulturnog, umjetniĉkog inauĉnog stvaralaštva, zaštita siromašnih, starih, bolesnih, djece, socijalno ugroţenih i sl.Zaduţbina je iskljuĉivo dobrotvorna (neprofitna) ustanova. Po krugu korisnika zaduţbinemogu biti privatne i javne.

U našem pravu se javlja u dvije forme i to: zaduţbina u uţem smislu i fondacija

(fond).

*Zaduţbinu u uţem smislu osniva samo jedno ili više fiziĉkih lica, testamentom, jednostranim pravnim poslom, ugovorom ili zajedniĉkim aktom o osnivanju, od sredstava u privatnoj

svojini. Zaduţbinom u uţem smislu upravlja osnivaĉ ili fiziĉko lice kome on to povjeri. *Fondacija je posebna vrsta zaduţbine koju osniva pravno lice opštim aktom. Ona se moţe

Page 20: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 20/69

osnovati i ugovorom ili drugim zajedniĉkim aktom više pravnih lica. Akt o osnivanjufondacije sadrţi: naziv osnivaĉa, ciljeve, naziv fondacije, sredstva sa kojim raspolaţe, naĉinekorišćenja tih sredstava, naĉine raspolaganja sredstvima i naĉin upravljanja fondacijom.Fondacija ima svoj statut koji donosi osnivaĉ ili organ upravljanja.

POSTANAK I PRESTANAK PRAVNIH LICA

Za nastanak pravnog lica potrebno je da postoji:

- organizovani skup ljudi,

- posebna imovina i

- da ih pravni poredak prizna kao posebnog subjekta prava.

Priznanje subjekta pravnog lica od strane pravnog poretka je moguće:-  Putem prijave (sistem slobodnog obrazovanja pravnog lica)

-  Putem odobrenja (tzv. koncesioni sistem-koncesionim aktom)

-  Putem sistema normativnog odreĊivanja uslova koji su potrebni da se steknu da bi

nastalo pravno lice.Tzv. sistem prijave ili slobodnog obrazovanja pravnog lica  postoji kada je za

 priznanje pravnog lica od strane pozitivnog prava potrebno da se to pravno lice prijavi

odreĊenom drţavnom organu. Drţavni organ prima na znanje postojanje pravnog lica, osimukoliko su mu ciljevi protivzakoniti ili nemoralni. Kod ovog sistema je najblaţi uticaj drţavena nastanak pravnog lica.

Putem odobrenja (po koncesionom sistemu)  o pitanju nastanka pravnog lica

odluĉuje drţavni organ uprave, koji putem koncesionog akta dodjeljuje pravnu sposobnost jednoj organizaciji. Ovakvim priznanjem subjekta pravnog lica otklonjena je opasnost pravne

nesigurnosti koja vlada u sistemu prijva, ali ovakvo regulisanje sadrţi jedan jak momenatsamovolje drţavnog organa. 

Po sistemu normativnog odreĊivanja  pozitivno pravo odreĊuje uslove za nastanak pravnog lica i kada su oni ispunjeni, drţavni organ je duţan dozvoliti upis u posebni registarkoji vode sudovi za pravna lica. Ovim sistemom je otklonjena nesigurnost koja je

karakteristiĉna za sistem prijave i eventualna zloupotreba slobodne ocjene drţavnog organa usistemu koncesije. Naše pravo je prihvatilo sistem normativnog odreĊivanja uslova.

Pravno lice prestaje  kada više nema elemenata potrebnih za nastanak pravnog lica. Onomoţe prestati i voljom ĉlanova, ako oni odluĉe da se pravno lice raspusti.Prelaz se vrši putem univerzalne sukcesije  (kada sva prava i obaveze jednog pravnog lica

 prelaze na drugo, npr. jedno preduzeće se pripaja drugom)ili putem singularne sukcesije  kada se imovinska masa pravnog lica likvidira (steĉaj).

Likvidaciju vrše odreĊeni organi. Likvidacioni upravnik svu imovinu pravnog lica unovĉava ,da bi zadovoljio potraţivanja povjerilaca pravnog lica. Za vrijeme trajanja likvidacionog postupka pravno lice i dalje postoji samo je njegova pravna sposobnost ograniĉena na ciljevelikvidacije. Pravno lice prestaje da postoji tek sa konaĉnom raspodjelom njegove imovine.

PRAVNA I POSLOVNA SPOSOBNOST PRAVNOG LICA

Pravna sposobnost  pravnog lica znaĉi sposobnost da ono bude nosilac takvih prava iobaveza koja su u saglasnosti sa ciljem pravnog lica i njegovom djelatnošću odreĊenom uzakonu i njegovom statutu.

Po naĉelu opšte pravne sposobnosti pravna lica mogu biti nosioci svih prava i obaveza  –  istokao i fiziĉka lica osim prava koja su vezano iskljuĉivo za fiziĉko lice (porodiĉna, nasljedna). 

Page 21: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 21/69

Po naĉelu specijalne pravne sposobnosti pravno lice ima odreĊeno podruĉje rada, tj. moţeraditi samo za odreĊenu namjenu.Kod nas je prihvaćeno naĉelo specijalne pravne sposobnosti pravnog   lica, tj. da pravno lice

moţe zakljuĉiti ugovore u pravnom prometu samo u okviru svoje pravne sposobnosti. Ugovorkoji bi pravno lice zakljuĉilo van okvira svoje pravne sposobnosti, nema pravno dejstvo.

Savjesna strana moţe zahtjevati naknadu štete koju je pretrpjela usljed zakljuĉenja ugovorakoji nema pravno dejstvo.

Djelatnost je suštinski elemenat svakog preduzeća. 

Poslovnu sposobnost  pravno lice stiĉe sa svojom pravnom sposobnošću i ona je unaĉelu jednaka sa pravnom sposobnošću. Njen obim se odreĊuje prema obimu pravnesposobnosti pravnog lica.

Pravno lice radi i zakljuĉuje poslove  preko organa, a radnje koje preduzima organ pravnog

lica, u okviru djelatnosti pravnog lica, tretiraju se kao radnje samog pravnog lica.

Pravno lice je odgovorno za štete koje njen organ nanese trećim licima u vršenju svojenadleţnosti. Ako je štetna radnja priĉinjena od strane organa pravnog lica trećem licu, bez

ikakve veze sa funkionisanjem pravnog lica, za takvu štetu neće odgovarati pravno lice, većnjegov organ. Npr. Ako vozaĉ jednog preduzeća vozeći robu zgazi neko lice na putu,odgovaraće pravno lice jer je ova radnja u vezi sa funkcionisanjem preduzeća, a ako vozaĉ ukafani za vrijeme odmora povredi neko lice u tuĉi, za to neće biti odgovorno pravno lice.

Pravno lice ima odreĊene atribute:

-  ime (firmu)  - po kome se razlikuje od drugih pravnih subjekata radi svoje

identifikacije, ime pravnog lica se štiti od zahvata trećih lica 

-  sjedište  –   to je mjesto u kome je pravno lice ’’pravno locirano’’, tj. za koje jeteritorijalno vezano. Sjedište pravnog lica odreĊeno je u njegovom statutu. 

-  Nacionalnost  –  odnosno drţavnu pripadnost, koja se odreĊuje prema drţavi u kojoj senalazi sjedište pravnog lica 

20. Pojam i sadržaj građanskopravnog od nosaGraĊanskopravni odnos proizilazi iz pojma pravnog odnosa uopšte, on je jedan vid pravnogodnosa. 

GraĊanskopravni odnos je društveni odnos regulisan graĊanskopravnom normom, tj.odnos u kome se stranke pojavljuju kao nosioci graĊanskih prava i obaveza. GraĊanskopravniodnos nastaje tek na osnovu ĉinjenica koje graĊanskopravna norma priznaje za relevantne.

Npr. GraĊanskopravni odnos iz ugovora o kupoprodaji nastaje ako jedno lice ima potrebu da proda neku stvar a drugo da je kupi i ako o tome postoji pravna norma – razmjena, nastaje

gr.pravni odnos, koji je voljni odnos u pogledu individualne volje subjekata izraţene u

ugovoru o kupoprodaji.GraĊanskopravne norme su i donijete da od volje samih uĉesnika zavisi da li će se koristitimogućnostima datim u pravnoj normi pri regulisanju svojih prava i obaveza. Ako voljastranaka u pravnom odnosu nije bila izraţena, konkretna gr.pravna norma zamjenjuje voljustranaka. Navedeni primjer   predstavlja voljni odnos (ugovor o kupoprodaji), ali ako je

gr.pravni odnos nastao iz nedozvoljene radnje (pješak je pregaţen nepaţnjom šofera), pravniodnos iz naknade štete nastao je po sili same norme, bez ikakve izjave volje.

GraĊanskopravni odnosi nastaju na osnovu pravne norme koja reguliše one odnose koji su predmet graĊanskog prava, a to su robnonovĉani odnosi i sa njima povezani odnosi svojine,

kao i neki liĉni neimovinski odnosi (pravo na ime, ĉast, dostojanstvo, pravo autorstva). GraĊanskopravni odnos kao pravna kategorija posjeduje svoju  specifičnu formu i specifičan

 sadržaj. Specifiĉnost forma graĊanskopravnog odnosa ogleda se u karakteristikama pravnog poloţaja subjekata u odnosu, karakteristikama prava i obaveza nastalih za subjekte, i

Page 22: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 22/69

specifiĉnoj sankciji za povredu graĊanskopravnog odnosa.I sadrţina graĊanskopravnog odnosa je specifiĉna i moţe biti materijalna i pravna.

Ekonomski odnos koji ĉini osnovu ugovora, ĉini materijalnu sadrţinu graĊanskopravnogodnosa nastalog na osnovu ugovora. Pravnu sadrţinu graĊanskopravnog odnosa ĉinegraĊanska prava i obaveze subjekata u odnosu.

Pravo u znaĉenju sveukupnosti normi u teoriji se naziva objektivno pravo, a pravo koje pripada taĉno odreĊenom licu u pravnom odnosu je subjektivno pravo.

21. Pojam i sadržina subjektivnog prava Glavni elementi svakog pravnog odnosa su (subjektivna) prava i korelativne obaveze.

Kod ugovora o kupoprodaji, subjektivno pravo svake stranke se sastoji iz jednog ovlašćenja ( prava) kojoj je korelativna obaveza druge stranke.

Kod svojine subjektivno pravo vlasnika se sastoji iz tri ovlašćenja: da stvar drţi, koristi i danjome raspolaţe, a naspram tog prava sa 3 ovlašćenja stoji obaveza trećih lica da vlasnika neuznemiravaju u vršenju ovlašćenja iz prava svojine.Subjektivno pravo sadrţi u sebi i zahtjev kojim se stvara mogućnost da se subjektivno pravo

 prinudnim putem ostvari, tuţbom kod suda, meĊutim zahtjev je pratilac svakog subjektivnog

 prava, ali ne ulazi u pojam subjektivnog prava.

Pored ovlašćenja drugi element subjektivnog prava je obaveza. Obaveza se sastoji u

odreĊenom ĉinjenju ili propuštanju obaveznog lica u pravnom odnosu. Ako se jedna strankaobaveţe na ĉinjenje, znaĉi da je duţna preduzeti faktiĉku radnju, ispuniti ĉinidbu, izraditi

 jednu stvar, prenijeti odreĊeno pravo. Subjektivno pravo je vlast koju jedna stranka ima u odnosu na drugu sa kojom stoji u

 pravnom odnosu. Na osnovu toga ona traţi od druge stranke izvjesno davanje, ĉinjenje ilineĉinjenje, odnosno uzdrţavanje. Ova vlast je priznata pojedincu da bi on postigao cilj,ostvario svoj odreĊeni ekonomski interes.

Elementi subjektivnog prava su: ovlašćenja i obaveza. Bez subjektivnog prava nemaobjektivnog prava i obrnuto. Ova dva prava su neodvojiva. Duţnosti su obaveze manjeginteziteta. Pravni poredak ne prisiljava stranku da ih ispuni, niti je njihovo neispunjenje

vezano sa obavezom da nadoknadi štetu.

22. Razlikovanje subjektivnog prava od sličnih pojmova (pravno stanje,

 pravna moć, pravni položaj ili status) PRAVNO STANJE

Pravno stanje je pravo u oĉekivanju, odnosno to je stanje koje ide ka stepenuzasnivanja subjektivnog prava.

Odnosi sa ţivotnim dobrima koji još ne saĉinjavaju prava već stepene u zasnivanju prava,

koji, kad izvjesni dalji dogaĊaji nastupe, vode postojanju subjektivnog prava.Npr. odraţaj, tj naĉin za sticanje svojine kada jedno lice na osnovu ĉinjenice da je stvar steklozakonskim osnovom (ugovorom), ukoliko je savjesno, uz odreĊeni protok vremena postajevlasnik stvari, iako je od lica od koga je pribavio stvar bio nevlasnik.

PRAVNA MOĆ-preobraţajna moć Pravna moć je pravo odreĊenog lica da jednostranom izjavom volje stvori pravni

odnos izmeĊu sebe i drugog lica ili da ga sadrţinski bliţe odredi, izmjeni ili ukine.

Pravna moć daje ovlašćenom licu ’’moć’’ koja se sastoji u mogućnosti da po svojoj volji proizvede pravne posljedice, kojima se pogaĊa pravna sfera drugog lica, bez njegovog

 pristanka.

Vrlo su znaĉajne i one pravne moći gdje jednostranom izjavom prestaje da postoji pravniodnos, npr. otkaz jednog dugotrajnog odnosa (zakupa, ugovora o sluţi) ili opoziv poklona od

Page 23: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 23/69

strane poklonodavca, izjava kojom se istupa iz jednog udruţenja kojom se odbija nasljeĊe, itd.Pravna moć se ne moţe samostalno prenositi na drugo lice, već je ona vezana za

 pravni poloţaj u konkretnom pravnom odnosu, i moţe preći na drugo lice na koga preĊe taj pravni odnos.

Pravna moć se mora vršiti u strogom (prekulzivnom) roku, inaĉe se gubi. Subjektivno prvo

nije vezano za rok. Svako subjektivno pravo ima svoj objekat, neku imovinsku vrijednost,dobro. Pravna moć nema poseban objekat.

PRAVNI POLOŢAJ ILI STATUS 

Pravni poloţaj je skup okolnosti u vezi sa jednim licem od kojih zavisi njegovamogućnost da bude titular nekog subjektivnog prava.To je mogućnost lica da bude kompetentno u vršenju svojih subjektivnih prava (a ne da ih vrši

 preko zastupnika), kao i njegova mogućnost da na svoja prava štiti pred sudom.U pravni status jednog lica spadaju: pravna, poslovna, deliktna, procesna sposobnost nekog

lica.

23. Klasifikacija građanskih prava PODJELA NA APSOLUTNA I RELATIVNA PRAVA 

Prema razliĉitom sadrţaju pravnih ovlašćenja sa jedne strane i prema krugu obaveznih lica sadruge strane razlikujemo: apsolutna i relativna prava. 

Apsolutna prava djeluje prema svim licima (erga omnes) –   i njime obavezuje sva lica.

Relativna prava se odnose uvijek na ograniĉen broj individualno odreĊenih lica, ili prema

okolnostima sluĉaja, odredivi broj lica kao obaveznih lica. Kod relativnih prava naspram

ovlašćenog lica stoji jedno obavezno lice. Podjela subjektivnih prava na apsolutna i relativna izvršena je po formalnom kriterijumu

Kod apsolutnih prava:

-   pravo ovlašćenog lica odgovara obavezi svih ostalih lica

-   broj tih obaveznih lica nije odreĊen 

-  njihova obaveza je negativna, tj. sastoji se u tome da titulara ne ometa u vršenju njegovihovlašćenja 

-  apsolutna prava ne zastarjevaju

Apsolutna prava su iskljuĉiva prava i ne mogu dva apsolutna prava sa istim sadrţajemda postoje paralelno.

Kod relativnih prava: 

-  u pravnom odnosu se nalaze dva lica, ovlašćeno lice (povjerilac) i obavezno lice (duţnik) -  dok je kod apsolutnih prava obaveza uvijek negativna, kod relativnih -obaveza je po

 pravilu pozitivna.

-  Obaveza je imovinska

-  Relativna prava po pravilu zastarjevaju

-  Zahtjev kod relativnih prava nastaje kad i pravo, pošto je zahtjev uperen prema konkretnoodreĊenom licu.

Subjektivna relativna prava uvijek su usmjerena protiv odreĊenih lica.

Page 24: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 24/69

24. Klasifikacija apsolutnih prava (stvarna, lična, intelektualna) KLASIFIKACIJA APSOLUTNIH PRAVA

U apsolutna prava spadaju:- stvarna prava, -liĉna prava, -autorsko pravo i -

 pronalazaĉko pravo. Najvaţnija relativna prava su - traţbena ili obligaciona prava. 

STVARNA PRAVA

Stvarna prava predstavljaju posebnu kategoriju subjektivnih graĊanskih prava, ĉiji jeneposredni objekat stvar (pravo na stvari).

Stvarna prava omogućavaju svom titularu da objekat u svom totalitetu ili samo odreĊenomdijelu upotrebljava, koristi ili raspolaţe, a da druge subjekte od toga iskljuĉi.Npr. kod prava svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima.

Kod stvarnih prava razlikujemo unutrašnju i spoljašnju stranu prava.

- Unutrašnja strana prava je odnos subjekta prema stvari. Kod prava svojine vlasnik moţe

slobodno postupati sa stvari, kod drugih stvarnih prava titular moţe postupati sa stvari ugranicama svog prava.

- Spoljašnju stranu  prava ĉini odnos subjekta prema drugima licima. Kod prava svojine

vlasnik moţe iskljuĉiti svaki uticaj trećeg lica na svoju stvar, a titular drugih stvarnih prava

moţe zahtijevati da ga u vršenju svog prava druga lica (ukljuĉujući i vlasnika) ne smetaju.Stvarno pravo reguliše odnose izmeĊu ljudi, a povodom stvari.

 Najobuhvatnije stvarno pravo je svojina. Svojina je najpotpunija vlast na stvari u granicama

zakona i prava drugih lica.

LIĈNA PRAVA Proizvodi ljudskog duha, ĉovjekova liĉnost i njegova liĉna dobra ( ţivot, ĉast, zdravlje,

sloboda, intimna sfera) uţivaju zaštitu pravnog porekta -kriviĉnopravnu i graĊanskopravnu.

Puna afirmacija liĉnosti, njenih  prava, dostojanstva i slobode omogućena je tek u kapitalizmu,gdje ĉovjek postao osloboĊen liĉne zavisnosti, gdje je prestao da bude funkcija stvari, oruĊa i

 postao njihov gospodar, koji sam odluĉuje o svojoj sudbini i uslovima ţivota.Iz opštih liĉnih prava u zakonodavstvu pojedinih zemalja razvila su se sljedeća prava:

-  pravo na sliku - Izrada i objavljivanje fotografija je dozvoljeno samo ako se radi o

 javnim dogaĊajima. Objavljivanje slike je dopušteno ako cilj slike nije prikazivanjelica, već predjela. Objavljivanje fotografije liĉnosti bez njenog odobrenja ili pristanka

 predstavlja povredu liĉnih prava graĊana, zbog koga ovlašćeno lice moţe traţitinadoknadu

-  pravo na izgovorenu rijeĉ - pravo na tajnu sferu, tj. pravo na ĉuvanje tajnosti povjerljivog sadrţaja pisma ili spisa. Pravo na nepovredivost korespodencije sa smatraliĉnim pravom. 

-  pravo na zaštitu initimne sfere. Pravo na zaštitu privatne sfere obezjeĊeno je tako dasvako izlaganje ili prenošenje ĉinjenica iz privatnog ili porodiĉnog ţivota drugog lica,

 bez obzira da li su te ĉinjenice istinite ili ne, predstavlja povredu prava liĉnosti. 

PRAVA AUTORSTVA To su posebna grana liĉnih prava ĉiji je objekat proizvod ljudskog uma, duha, misli.

Page 25: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 25/69

U ta liĉna prava spadaju: knjiţevna djela, tonska djela, pronalasci, odnosno prava autorstva.

Oni nisu regulisana graĊanskim zakonicima, već posebnim propisima.Autoru pripada iskljuĉivo apsolutno pravo, isto onako kakvo ima vlasnik stvari. Pravaautorstva se gase protekom odreĊenog vremena, jer opšti kulturni interes društvene zajednicene trpi trajno monopolisanje duhovnih dobara.

Kod autorskog prava stvorenog u radnom odnosu, autorsko pravo pripada poslodavcu. Njemu

 pripada iskljuĉivo pravo da u trajanju od 5 godina iskorišćava autorsko djelo bez traţenjadozvole od radnika –  autora tog djela. Autorsko pravo štiti moralne i materijalne intereseautora i njegovih pravnih sljedbenika.

Autorsko pravo moţe autor prenijeti posebnim ugovorom na drugo lice  –  izdavaĉa, prikazivaĉa, producenta. Ovakvi ugovori se nazivaju izdavački ugovori, ugovori o izvođenju

ili drugi autorski ugovori. Autoru pripada naknada za korišćenje njegovog djela od strane

drugog lica. Autorsko pravo ima vremensko ograniĉenje u trajanju autorskog prava. Autorsko

 pravo i naknada za njegovo iskorišćavanje djela, traje za ţivota autora i 50 godina poslije

smrti autora. Autorsko pravo je iskljuĉivo, liĉno, apsolutno subjektivno pravo, koje svako

mora poštovati. 

Pronalazaĉko pravo za svoj objekat ima pronalazak ili tehniĉko unapreĊenje. Za nove

 pronalaske koji se mogu u industriji koristiti dodjeljuje se patent. Pronalazak uţiva pravnuzaštitu tek od momenta kada je za njega dobijen patent.

Identiĉni pronalasci mogu nastati istovremeno, nezavisno jedan od drugog. Tada će pravnuzaštitu uţivati samo onaj pronalazak koji je ranije prijavljen Zavodu za patente. Patent se stiĉeupisom u registar patenta.

Pronalazaĉko pravo, kao i autorsko, je vremenski ograniĉeno. Patenat traje 15 godina,raĉunajući od dana njegovog sluţbenog objavljivanja. Ovlašćenom licu pripada pravo naindustrijsko iskorišćavanje svog patenta. Patentno prvo je ĉisto imovinsko pravo. .

25. Drugi kr iter ij umi za klasif ikacij u subjektivnih pravaPRENOSIVA I NEPRENOSIVA PRAVA

Subjektivna prava se mogu podijeliti na: prenosiva i neprenosiva (liĉna) prava.

Većina subjektivnih graĊanskih prava su po pravilu prenosiva sa jednog subjekta na drugog.

U graĊanskom pravu vaţi naĉelo prometljivosti prava.Prava koja su usko povezana sa svojim subjektom i koja se ne mogu prenositi nazivaju se

liĉnim pravima.  Npr. (liĉne sluţbenosti –   plodouţivanje, upotreba i stanovanje, pravo naizdrţavanje djeteta od strane roditelja i obratno). Tu spadaju ugovori zakljuĉeni s obzirom naliĉne kvalitete ugovoraĉa, npr. slika koju izraĊuje poznati umjetnik. Sva ova liĉna prava iakosu imovinska ne mogu se nasljeĊivati i prenositi i nazivaju se liĉnoimovinska prava.

SAMOSTALNA I NESAMOSTALNA PRAVA

Ova podjela napravljena je prema kriterijumu da li jedno pravo zavisi od nekog

drugog prava ili ne.

Pravo koje zavisi od drugog prava (glavnog prava), zove se sporedno (akcesorno) pravo. Npr.

zaloţno pravo, jemstvo, pr avo na ugovornu kaznu, itd.

Page 26: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 26/69

Akcesorno pravo ne moţe nastati bez glavnog prava. Sa gašenjem glavnog prava prestaje iakcesorno pavo. Npr. Sa prestankom potraţivanja koje su obezbjeĊivali, prestaje jemstvo,zaloga, hipoteka.

PRAVA U NASTAJANJU I KONAĈNO NASTALA PRAVAZa nastanak odreĊenog prava mora postojati skup više ĉinjenica. Potrebne ĉinjenice ne

nastaju odjednom, već postepeno. Sa svakom ostvarenom ĉinjenicom dostignut je jedan prethodni stepen, neophodan za nastanak prava. Ukoliko je više ĉinjenica nastupilo, pravo unastajanju se sve više pribliţava konaĉnom uspostavljanju. Takva prava u nastajanju senazivaju „prava u oĉekivanju“, „pravna stanja“, „pendentni odnos“.Primjer za to su prava iz pravnog posla zakljuĉenog sa uslovom ili rokom, prava koja oĉekujenasljednik za vrijeme ţivota ostavioca, pravo svojine koje oĉekuje da stekne lice u odrţaju iitd. Predmet oĉekivanja mogu biti apsolutna i traţbena prava.

26. Vršenje prava 

Pod vršenjem prava podrazumijevamo  ponašanje ovlašćenog lica koje odgovara sadrţajunjegovog prava.

Apsolutna prava se vrše preko svojine, drţanjem, korištenjem, otuĊenjem, ostvarenjem pravasvojine prema obaveznom licu ili zahtjevom za prestanak smetanja svojine.

Autorsko pravo se vrši unovĉavanjem autorskog dijela, a pravo na ime upotrebom imena.

Vršenje relativnih prava (potraţivanja), sastoji se u zahtijevu za ispunjenje ĉinidbe, opomeni, prebijanju duga za dug, preduzimanju radnji koje dovode do zadovoljenja putem prinudnog

izvršenja itd.Od stranke zavisi da li će svoje pravo vršiti ili ne, jer je vršenje prava  prepušteno slobodnojdispoziciji stranaka i po tome se graĊanska prava razlikuju od javnih.

Pravo vrši obiĉno subjekat kome ono pripada. Ako je za vršenje prava potrebna poslovna sposobnost pravo vrši zakonski zastupnik poslovno nesposobnog subjekta. Neka

 prava pravni subjekat moţe da vrši liĉno ili preko svog zakonskog zastupnika. Prava koja seliĉno vrše od strane njihovih titulara po pravilu su neprenosiva. U graĊanskom pravu vršenje

 prava se moţe prepustiti drugom licu koje se pojavljuje kao zastupnik ovlašćenog lica. Pravo

se moţe vršiti dok postoji. Sudsko ostvarenje prava, zahtjeva dokazivanje da pravo postoji.

Dokazivanje da pravo postoji, ako ga druga stranka osporava, naziva se

legitimacijom. Ako je isprava jedino sredstvo kojim se lice moţe legitimisati pri vršenju svog prava, onda se ova isprava naziva hartijom od vrijednosti. (npr. samo lice koje posjeduje

mjenicu moţe ostvarivati potraţnje iz mjenice, donosilac tiketa koji je dobio premiju na lotuitd.).

U sluĉaju da u vršenju prava, prava doĊu u koliziju, gdje vršenje jednog pravaonemogućava vršenje drugog prava, vaţi naĉelo da jaĉe pravo ima onaj subjekt ĉije je pravoranije nastalo.

Potpuno razliĉito od ovoga je tzv. konkurencija prava, kada za zadovoljenje jednog istog

ekonomskog cilja postoje više subjektivnih prava. U tom sluĉaju titular prava ima izbora i to

se naziva elekciona konkurencija prava (npr. Ako je roba s manom, kupac moţe da zahtjevazamjenu te robe za drugu, smanjenje kupovne cijene ili raskid ugovora).

Page 27: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 27/69

  Moguća je i situacija kada titular prava izmeĊu više prava ne vrši jednu opciju već ihkumulativno sve moţe vršiti, to je tzv. soluciona konkurencija (ako je jedna strana

ugovornica prevarena pri zakljuĉenju ugovora, ona moţe zahtijevati i poništenje ugovora inaknadu pretrpljene štete).

27. Zaštita prava 

U pogledu zaštite prava razliku izmeĊu samozaštite u vidu odbrane, self -help, vanredno stanje

kao izaštitu koje pruţa drţava kroz suda.- je dozvoljeno da samozaštite u obliku odbijanja

samovlasnog napada na sebe ili drugu osobu kaoi vanredno stanje u kojem je ţrtvovanjedrugih stvari za otklanjanje opasnosti .- Self je izuzetno dozvoljeno u vidu samovlasnog

ostvarenje prava kada sepomoć drţavne vlasti ne mogu odbiti blagovremeno (za samozaštitemandata) - zaštita suda Civil Rights ne uĉini slubenoj duţnosti, ali na zahtjevstranaka.Najvaţniji element subjektivnih prava je uslov, odnosno, mogućnost da je zakon

 prisiljen putemostvari. Prigovor prava optuţenog da sprijeĉi izvršenje prava od strane drugog

licatuţioca. Po pravilu, ţalbu istiĉe u sporu.Osnovna podjeli prigovor na: konzolom, privremeno, (dilatoralne) i ekskluzivan, trajna, destruktivni (imperativni primjedbe). Prigovori

 protiv osobe su osobne i stvarne istiĉu seprotiv sve osobe. Set-off naglašava zahtjevoptuţenog protiv tuţitelja, a po njima ili se odnose se odnose na istu ĉinjenicama.Najvaţnija

 podjela tuţbi je da: - izvršnu, traţeći da optuţeni traţi da ĉinidbu- uspostavljanju

(deklarativno) - konstitutivneNa jvaţnija procesne radnje se dokazuje. Tuţilac mora dokazatiĉinjenice na osnovu kojihzasniva svoje akcije. U presudi se odluĉuje u sporu od strane suda.Iz presude se razlikuje odlukadonijeta postupak za zaštitu mandata (rješenje) .Izvršna ona je

 presudu k oja moţe biti prinudnoizvršiti. Obiĉno konaĉne presude u isto vrijeme i izvršna. 

28. Stvarne granice u vršenju subjektivnih prava ZABRANA ZLOUPOTREBE PRAVA I NAĈELO SAVJESNOSTI I POŠTENJA 

 Ne postoji neograniĉeno subjektivno pravo. U zasnivanju obligacionih odnosa i

ostvarivanju prava i obaveza, uĉesnici su duţni pridrţavati se naĉela savjesnosti i poštenja.

Zabranjeno je vršenje prava iz obligacionih odnosa, protivno cilju zbog koga je onoustanovljeno ili priznato.

Zabranjeno je vršenje prava vlasništva protivno cilju zbog koga je ustanovljeno ili priznato ili protivno moralu društva.Ograniĉena stvarna prava, daju svom titularu samo ograniĉena ovlašćenja (npr. pravo

 plodouţivanja obuhvata samo pravo na drţanje i korišćenje tuĊe stvari, pri ĉemu je vremenskiograniĉeno u pogledu svog trajanja, zaloţno pravo ovlašćuje titulara samo na unovĉenjezaloţne stvari).Svako vršenje prava, pa i vršenje obligacionih prava, mora da se kreće u okviru ciljevainstituta obligacionih prava postavljenih pravnim poretkom. Udaljiti se od ciljeva znaĉiizvršiti akt zloupotrebe prava.

Teorija o zloupotrebi prava nastala je u Francuskoj u drugoj polovini XIX vijeka,

najprije u sudskoj praksi radi ograniĉenja apsolutistiĉkog i neograniĉenog prava privatne

svojine (ĉuvena je odluka suda u gradu Kolmar iz 1855 g. po tuţbi protiv vlasnika kuće koji jenapravio laţni dimnjak bez otvora za dim, samo da bi susjedu zaklonio svjetlost).Funkcije naĉela savjesnosti i poštenja su: 

1.  Regulativna funkcija naĉela savjesnosti i poštenja - zasnivanje sporednihdopunskih obaveza, koje nastaju iz potrebe odreĊenih obzira prema svom ugovornom

Page 28: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 28/69

 partneru. Te sporedne obaveze preciziraju kako ispuniti ĉinidbu. 2.  Ograniĉavajuća ili korigujuća funkcija naĉela savesnosti i pošten ja - ne samo da

 je duţnik vezan obavezama obzira prema povjeriocu, nego i povjerilac moţe dazahtjeva ugovornu ĉinidbu samo u skladu sa savesnošću i poštenjem. Ova funkcijaspreĉava povjerioca od zloupotrebe u vršenju svog prava i u nedozvoljenom

korišćenju svog pravnog poloţaja. 3.  Funkcija promjene sadrţine ugovora i pravnog poloţaja –  koja se vrši u cilju prilagoĊavanja ugovora promjenjenim okolnostima. Naĉelo savesnosti i poštenja s jedne strane proširuje osnovnu obavezu iz

obligacionog odnosa, stvara nove sporedne obaveze koje traju i po ispunjenju glavne

ugovorne obaveze, ograniĉava prava povjerilaca, a time i obaveze duţnika, a s druge strane

ovo naĉelo transformiše ugovorne obaveze i prava odstupajući od zakona i ugovora, usljed promjenjenih okolnosti (inflacije, deflacija) ili neoĉekivanosti ĉinidbe, dovodeći do konaĉnog prestanka ugovornih odnosa.

29. Vremenske granice u vršenju subjektivnih prava (prekluzivni rokovi i

zastarjelost)PREKLUZIVNI ROKOVI

Strogi ili prekluzivni rokovi vaţe za pravne moći, odnosno preobraţajna prava.To su prava koja su vremenski ograniĉena i ako se ne vrše u odreĊenom roku, poslije istekatoga roka se gase Njihovo daljnje vršenje je i bez isticanja prigovora nepunovaţno. Sud po sluţbenoj duţnosti pazi na prekluzivne rokove. Prekluzivni rok istiĉe posljednjegdana, ĉak i kad posljednji dan pada na praznik.Tako se pravni posao zakljuĉen u zabludi, moţe osporavati u roku od 1 godine od saznanja zazabludu (subjektivni rok), odnosno u roku od 3 godine od dana zakljuĉenja ugovora

(objektivni rok).Prekluzivni rokovi su zakonski odreĊeni i za vršenje prava preĉe kupovine (mjesec dana

raĉunajući od dana kada ga je prodavac obavijestio o namjeravanoj prodaji trećem licu), za

raskid ugovora zbog neispunjenja  predviĊeno je da povjerilac koji riješi da raskine ugovorsaopšti to duţniku bez odlaganja. Prekluzivni rokovi postoje i za većinu pravnih moći kojima se raskida jedan dugotrajni odnos

(otkazi ugovora), kao i za većinu radnji koje stranke preduzimaju u procesu (propuštanje procesne radnje ima za posljedicu da je stranka ne moţe preduzeti). 

ZASTARJELOSTZastarjelost predstavlja jedno ograniĉenje u vršenju prava koji se sastoji u protekuvremena, usljed kojeg nastaje gubljenje zahtjeva, odnosno tuţbe u materijalnom smislu.

Smisao i cilj zastarjelosti je:

-  obezbjeĊenje opšte pravne sigurnosti  –  koja bi bila ugroţena ako bi jedno stanje kojedugo nije osporavano odjednom tuţbom bilo napadnuto. 

-  zaštita duţnika od teškoća dokazivanja (neplaćen dug od prije 20 godina) -  zastarjelošću se vrši pritisak na stranke da svoja prava vrše  –  kako ne bi došle u

situaciju da usljed nevršenja ta svoja prava ne mogu ostvariti

Page 29: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 29/69

-  zaštita javnog interesa - gdje bi kad prava ne bi zastarjevala sudovi bili opterećeni parnicama u kojima bi, usljed dugog proteka vremena, ĉinjeniĉno stanje bilo vrloteško razjasniti. 

 Ne zastarjevaju:

-  apsolutna prava, stvarna i liĉna, tj. pravo svojine, sluţbenosti i zaloţno pravo,-  sve vrste alimentacija tj. ona obligaciona prava koja imaju svoj izvor u porodiĉnom

 pravu.

Pravo svojine nikada ne zastarjeva, tj. bez obzira na dugo vrijeme u kojem vlasnik nije vršiosvoje pravo svojine, to njegovo pravo ne prestaje nevršenjem. Ne moţe zastarjeti ni zaloţno

 pravo –  kad protekne vrijeme zastarjelosti, povjerilac ĉije je potraţivanje obezbjeĊenozalogom i hipotekom moţe se naplatiti samo iz opterećene stvari, ako je drţi u rukama, ili ako

 je njegovo pravo upisano u javnoj knjizi.

Zastarjelost ne prestavlja razlog za gašenje obligacije, jer se pravo ne gubi

zastarjelošću, već ono samo slabi i pretvara se u prirodnu obligaciju. Gubi se samo zahtjev za

 prinudno ispunjenje traţbine tuţbom kod suda. Zastarjelost nije razlog za prestanak prava koje se ne vrši, već istek om roka

zastarjelosti, nastaje za duţnika samo prigovor zastarjelosti. Ako se duţnik pozove nazastarjelost, nije duţan ispuniti traţbinu, ali ako ga prećuti (jer zna da duguje iako je

 potraţivanje zastarjelo –  savestan duţnik) sud će dosuditi povjeriocu i zastarjelo potraţivanjekao dugovano.

Kod zastarjelosti veoma je bitno odrediti momenat poĉetka roka zastarjelosti. Kao što je vaţno utvrditi momenat poĉetka roka zastarjelosti, neophodno je utvrditi i momenat

nastupanja zastarjelosti. Zastarjelost nastupa kada istekne posljedni dan zakonom odreĊenogvremena. Jedno potraţivanje će zastariti ako povjerilac ne bude vršio svoje pravo poslijedospjelosti traţbine do posljednjeg dana roka zastarjelosti predviĊenog zakonom za odreĊeno

 potraţivanje. Po našem pravu rok zastarjelosti je odreĊen imperativnom normom i ne moţe se

 produţavati, niti skraćivati sporazumom stranaka.

I u našem i u stranim pravima je usvojeno naĉelo da je nedozovoljeno pravnim poslovimaiskljuĉenje ili oteţanje zastarjelosti prije njenog isteka, pošto propisi o zastarjelosti sluţe

 javnom interesu. Dok je iskljuĉenje nastanka zastarjelosti ĉinilo pravni posao ništavnim, dotle

 je priznata mogućnost duţniku da se moţe odreći zastarjelosti, ali tek pošto je ona nastupila.

Svako odricanje duţnika od zastarjelosti prije nego što je nastupila je nepunovaţno. Ako bistrankama bilo dopušeno da se unaprijed ugovorom odreknu zastarjelosti, klauzula oodricanju od zastarjelosti bi postala sastavni dio svakog ugovora, kao neka vrsta stilske

klauzule i onda bi ustanova zastarjelosti koja je predviĊena za ostvarivanje javnih interesa bila bi popuno izigrana.

Posredno stranke mogu da utiĉu na zastarjelost prije njenog isteka, ako se dogovore o produţetku rokova isplate kupovne cijene koja se, umjesto da bude plaćena odjednom kako jeto ugovoreno, pretvara u obroĉnu isplatu, tako da za svaku dospjelu ratu teĉe poseban rokzastarjelosti.

O postojanju odricanja od zastarjelosti odluĉuje se u svakom konkretnom sluĉaju. Zaodricanje već nastale zastarjelosti nije potrebna pismena forma, ono se moţe izvršiti i

Page 30: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 30/69

konkludentnom radnjom, npr. neformalnim priznavanjem zastarjelosti. Za odricanje od

zastarjelosti neophodno je da duţnik koji se odrekne zastarjelosti, zna da je zastarjelostnastupila.

 Na prigovor zastarjelosti poziva se duţnik kada povjerilac zahtjeva namirenje svoje obaveze preko suda. Prigovor zastarjelosti se ne uzima po sluţbenoj duţnosti.Sam duţnik treba daodluĉi hoće li istaći prigovor zastarjelosti. 

 Na osnovu zastarjelosti duţnik stiĉe mogućnost isticanja prigovora tj. trajno pravo da

 povjeriocu uskrati naplatu traţbine prinudnim putem, ako je povjerilac zahtijeva putem suda.Sud će dosuditi povjeriocu naplatu zastarjele traţbine ako se duţnik ne pozove na zastaru, ĉaki presudom zbog izostanka ako se duţnik ne pojavi pred sudom. Duţnik moţe ispunitizastarjelu traţbinu i nema pravo da traţi povraćaj onoga što je dao, iako nije znao da jeobaveza zastarjela. Zastarjela traţbina se ne gasi, ona se više ne moţe tuţbom ostvariti protivvolje duţnika.

KADA SE NE PRIMJENJUJU PRAVILA O ZASTARJELOSTI

- razlikovanje odrţaja i prekluzivnog roka od zastarjelosti-Odrţaj je samostalni pravni institut stvarnog prava, a ne podvrsta zastarjelosti.

Odrţajem se stiĉe jedno stvarno pravo neprekinutom drţavinom (savjesnom i zakonitom),koja je trajala odreĊeno vrijeme za pokretne i nepokretne stvari.Pod zastarjelošću se podrazumijeva samo gubitak zahtjeva protekom odreĊenog vremena injegovo dejstvo se ne sastoji u gašenju prava, već u njegovom slabljenju.Prekluzivni rok  ima za posljedicu da se odreĊena tuţba ili radnja moţe podići ili preduzeti u

odreĊenom roku. Naĉelna razlika izmeĊu zastarjelosti i prekluzivnog roka ogleda se u dejstvu protekaroka. Kod zastarjelosti se protekom roka gubi zahtjev, tj. duţnik stiĉe pravo da trajno uskratidugovanu ĉinidbu povjeriocu. Protekom prekluzivnog roka se trajno gubi samo pravo.

 Na prekluzivni rok sud pazi po službenoj dužnosti, dok na rok zastarjelosti sud pazi samo ako

 se dužnik na njega pozove. 

Zastarjelost i prekluzivni rok razlikuju se i po sljedećem: zastarjelost se zasniva

iskljuĉivo na zakonu, dok se prekluzivni rok zasniva na zakonu, sudskoj naredbi ili pravnom

 poslu.

ZASTOJ ZASTARJEVANJA

Zastoj spreĉava uraĉunavanje odreĊenog vremena u rok zastarjelosti, tako dazastarjelost tokom ovog vremena ne teĉe, već miruje. Vrijeme zastoja se na raĉuna u rokzastarjelosti. Zastarjelost poĉinje teći tek po uklanjanju odreĊenih smetnji ili ako je poĉela

 prije zastoja nastavlja svoj tok. Zastoj zastarjevanja zasniva se na ideji da povjerilac ne mora

 biti jedno odreĊeno vrijeme u stanju da svoje pravo ostvaruje. U rok zastarjelosti ne

uraĉunava se vrijeme u kome je povjerilac bio u pravnoj ili fiziĉkoj nemogućnosti daostvaruje potraţivanje.Zastarjelost ne teĉe: 

-  izmeĊu braĉnih drugova ukoliko je neko potraţivanje nastalo prije sklapanja braka, -  izmeĊu roditelja i djece dok traje roditeljsko pravo,

Page 31: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 31/69

-  izmeĊu štićenika i njegovog staraoca kao i organa starateljstva, -  izmeĊu lica koja ţive u vanbraĉnoj zajednici. 

PREKID ZASTARJEVANJA? DEJSTVO PRIZNAVANJA DUGA

Priznanje duga kao razlog za prekid zastarjevanja predstavlja izjavu (pismenu ili

usmenu) ili radnju duţnika kojom on povjeriocu priznaje dug. Takvom radnjom duţnika sevrši prekid zastarjelosti i rok zastarjevanja poĉinje da teĉe iznova. 

Vrijeme koje je proteklo prije prekida, ne raĉuna se u zakonom odreĊeni rokzastarjelosti. Za priznanje duga dovoljno je svako ponašanje duţnika koje po naĉelusavjesnosti i poštenja predstavlja potvrdu duţnikove obaveze prema povjeriocu. Prekidzastarjelosti priznanjem duga je moguć i za vrijeme u kome je zastarjelost obustavljena zbog

razloga koji izaziva zastoj.

Ukoliko se priznanje duţnika odnosi samo na jedan dio duga, nastupa djelimiĉan prekidzastarjelosti samo za taj deo duga. Kod povremenih ĉinidbi priznanje duga proizvodi prekid

zastarjelosti samo za pojedinu ratu, a ne za ostale rate. Ako priznanjem glavnog duga nisu

izriĉito priznate i zastarjele kamate, priznanje duga ne prekida zastarjelost kamata. U praksisudova se smatra da su priznanjem glavnog duga obuhvaćene i kamate, ako priznanjem nijeizriĉito navedeno da se ono odnosi samo na glavni dug. Priznanje duga od strane duţnika imaza posledicu trenutni prekid zastarjelosti, a nova zastarjelost poĉinje odmah da teĉe.

DJELOVANJE TUŢBE NA ZASTARJELOST-

Podizanjem tuţbe i svakom drugom radnjom preduzetom protiv duţnika pred sudom 

ili drugim nadleţnim organom, u cilju utvrĊivanja, obezbjeĊenja ili ostvarenja potraţivanja

 povjerilac ostvaruje svoje pravo i izaziva prekid zastarjelosti.Podnošenje tuţbe prekida zastarjevanje samo ako je ona podignuta prije isteka roka

zastarjelosti za odreĊeno potraţivanje i ako je tuţba predata sudu. Da bi tuţba izazvala prekidzastarjelosti neophodno je da ona bude uspješna, tj. da tuţilac nije odustao od tuţbe ili da onanije odbaĉena ili odbijena. 

Prekid zastarjelosti se moţe izazvati i preduzimanjem drugih radnji od strane

 povjerioca protiv duţnika pred sudom ili drugim nadleţnim organom u cilju utvrĊivanja,obezbjeĊenja ili ostvarivanja potraţivanja. Te radnje su: - pozivanje u zaštitu od pravnoguznemiravanja, -isticanje prebijanja potraţivanja u sporu, - prijava potraţivanja u postupku

 prinudne likvidacije ili u kom drugom postupku generalnog izvršenja, -zahtjev za prinudno

izvršenje ili obezbjeĊenje, ili - preduzimanje radnje izvršenja ili obezbjeĊenja.Ako sud odbaci povjerioĉevu tuţbu zbog nenadleţnosti ili zbog kog drugog uzroka

koji se ne tiĉe merituma (suštine) stvari, pa povjerilac podigne novu tuţbu u roku od trimjeseca, zastarjelost će biti prekinuta prvom tuţbom.

Povjerioĉeva pismena ili usmena opomena duţniku nije pravno relevantna za prekid

zastarjelosti, pa se duţnik po isteku roka zastarjelosti moţe pozvati na zastarjelost potraţivanja, iako ga je povjerilac u toku roka zastarjelosti opomenuo da plati dug.Prekid zastarjelosti najĉešće nastaje radnjama povjerioca, bilo da je on podigao tuţbu kojomzahtijeva naplatu svog potraţivanja, ili da je preduzeo druge radnje protiv duţnika pred

sudom ili drugim nadleţnim organom, u cilju utvrĊivanja, obezbjeĊenja ili ostvarenja potraţivanja. Prekid zastarjevan ja nastaje i kada duţnik prizna dug.

Page 32: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 32/69

30. Pravne činjenice Pravne ĉinjenice su ĉinjenice za ĉije nastupanje zakon vezuje nastanak, promjenu iliprestanak pravnog odnosa. Ĉinjenice po svom karakteru mogu biti pojave spoljnog svijeta,ljudske radnje (izjava volje), protek vremena, dogaĊaji (roĊenje, smrt). Da li će neka okolnostimati svojstvo pravne ĉinjenice zavisi u kakvim okolnostima je nastupila i da li je za takvuĉinjenicu u datim uslovima zakon vezao odreĊene pravne posledice - nastanak, promjenu ili

ukidanje pravnog odnosa (npr.udar groma sam po sebi nema pravni znaĉaj, meĊutim ukoliko pogodi konja u štali koji je već prodat-pravo svojine prestaje).

KLASICIKACIJA PRAVNIH ĈINJENICA 

Po karakteru nastanka, sve pravne ĉinjenice se dijele na: dogaĊaje i ljudske radnje.

DogaĊaji su takve pravne ĉinjenice na koje ljudi ne mogu uticati, tj. koje su nezavisne odvolje ljudi, to su prirodne pojave te na njihov postanak i razvoj ljudi ne mogu uticati (poţar,roĊenje, smrt, protek vremena itd).

Ljudske radnje se dijele na dozvoljene i nedozvoljene (delikte). Nedozvoljene radnje se

sastoje u povredi jedne opšte obaveze ponašanja i za njih se vezuje posledica naknadeimovinske i moralne štete. Dozvoljene radnje se dijele na *pravne poslove tj. takve radnje

koje se sastoje u izjavi volje pojedinaca date sa namjerom da se izazove odreĊeno pravnodejstvo i *radnje saglasne pravu. Npr. Nalazaĉ stvari je duţan da stvar preda vlasniku.

 Najvaţniji pravni poslovi su ugovori.Radnje saglasne pravu izazivaju pravno dejstvo bez

obzira na ĉinjenicu postojanja izjave volje lica. Kod radnje saglasne pravu, ljudi izvršavajuodreĊene radnje bez specijalne namjere da takva radnja proizvede pravne posledice.Takve

 posledice nastaju neposredno na osnovu zakona.

31. Pravne pretpostavke i f ikci jePravne pretpostavke nastupaju onda kada je moguće za jednu ĉinjenicu u ĉinjeniĉnom skupu

 pretpostaviti da je nastupila, pošto nas prethodni lanac ĉinjenica navodi opravdano na takavzakljuĉak. Npr. lice koje je dugo odsutno iz svog prebivališta, o kom se ne zna da li je ţivo iline, moguće je proglasiti za umrlo).Postoje apsolutne tj. neoborive i oborive pretpostavke.

Veći broj pretpostavki u graĊanskom pravu su relativne tj. oborive (za dijete koje je roĊeno u braku smatra se da je braĉno, za drţaoca pokretne stvari pretpostavlja se da je vlasnik). Neoboriva pretpostavka  je pretpostavka presuĊene stvari po kojoj se uzima da istinito onošto je presuĊeno u pravosnaţnoj presudi. Pravne fikcije su takve pravne ĉinjenice kod kojih se uzima da nešto postoji iako nepostoji,kod kojih se fingira postojanje ili nepostojanje.

Razlika izmeĊu pravne pretpostavke i fikcije sastoji se u tome što se pravne pretpostavka

 bazira na vjerovatnoći da jedna ĉinjenica postoji, a kod fikcije se svjesno fingira da jedna

ĉinjenica postoji iako se zna da nije tako. 

Page 33: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 33/69

32. Sticanje pravaPrava nastaju, prenose se, opterećuju mijenjaju se i prestaju. Sticanje prava vrši se na osnovuzakonskih propisa ili na osnovu volje stranaka.

Derivativno sticanje prava postoji onda kad se pravo izvodi od nekog drugog lica, pravnog

 prethodnika (npr. kupac izvodi svoje pravo svojine iz prava prodavca). Derivatno sticanje je

 povezano sa promjenom pravnog subjekta, pravnim sledovanjem, sukcesijom gdje sukcesor

ne moţe imati više prava od svog prethodnika.. Originarnim sticanjem prava se naziva takvo sticanje ako je sticanje prava

nezavisno od postojanja jednog drugog prava (sticanje svojine od nevlasnika, odrţaj).Originarno sticanje postoji ako pravo sticaoca ne poĉiva na pravu prethodnika.Rimski pravnici kao i mnogi graĊanski zakonici kao uslov za derivatno sticanje svojine rekli

su da mora postojati pravni osnov i naĉin sticanja.

Predaja je naĉin sticanja samo za pokretne stvari, dok je za neprokretne upis nepokretnosti u

zemljišne knjige. Pravni osnov za derivativno sticanje apsolutnih prava moţe biti samo pravni

 posao (poklon, zajam, kupoprodaja i jednostrani pravni poslovi (testament, legat itd.)

33. Pravni promet i vrste pravnog prometaPrenos prava sa jednog lica na drugo naziva se pravnim prometom. Subjektivna prava koja se

 prenose pravnim prometom su aposlutna prava (svojina, sluţbenost, zaloga, pravo korišćenjaitd.). Sredstva pravnog prometa su obligaciona prava, naroĉito ugovori. Razlikujemo tri vrste prometa:

1.  translativni (potpuni prenos prava),

2.  konstitutivni (djelimiĉni prenos prava),

3.  restitutivni (kada se konstitutivno steĉeno pravo ponovo prenose na subjekt matiĉnog prava).

Konstitutivna prava se gase smrću ovlaštenog lica ili istekom vremena 

34. Pojam i suština pravnog posla Pod pravnim poslom podrazumjevamo radnju ili više povezanih radnji jednog ili više licakoja je usmerena na to da izazove izmene u pravnim odnosima pojedinaca. Posredstvom

 pravnog posla pojedinci oblikuju svoje pravne odnose sa drugim subjektima. Pravni posao je

sredstvo ostvarenja autonomije volje stranaka –  da one same mogu svoje odnose regulisati.

Da bi se pravni odnos oblikovao, neophodno je da zainteresovana lica izjave svoju volju.U pravni posao ulazi uvijek izjava volje kao najznaĉajnija  pravna ĉinjenica, bez kojese ne moţe zamisliti nastanak pravnog posla. Pojam pravnog posla i izjava volje mogu se podudariti samo u onom sluĉaju ako je za

nastanak, promjenu ili prestanak jednog pravnog odnosa dovoljna izjava volje jednog lica,

npr. kod testamenta. MeĊutim, u pravnom prometu je za oblikovanje pravnog odnosa

 potrebno je više lica. Obrazac je najĉešće ugovor. Izjava volje strana ugovornica ĉinedvostrani pravni posao –  ugovor. Kod ugovora o kupoprodaji ne oznaĉavamo kao pravni

 posao pojedinaĉno izjavljenu volju kupca i prodavca samu za sebe, već iz obe izjave strana

ugovornica, koje moraju biti saglasne, nastaje ugovor . Ugovor je više nego zbir dve izjavevolja –  on je misaona cjelina, proizašla iz saglasnosti volja strana ugovornica.

Page 34: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 34/69

Page 35: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 35/69

36. Sadržajne granice pravnog poslaI u našem pravu data je strankama ugovornicama sloboda da same svojom voljom odreĊujusadrţaj pravnog posla. Tamo gde zakon ne dopušta drugaĉije regulisanje od propisanog,govorimo o imperativnom, kogentnom pravu (ius strictum). Ali i u obligacionom pravu, gdje

naĉelno vlada tzv. sloboda ugovaranja, zakon je povukao odreĊene sadrţinske granice u

kojima se moţe izraţavati autonomija volje stranaka. U protivnom, ako su te granice povreĊene, pravni posao ne proizvodi ţeljena dejstva.

Pravni posao ne sme da vreĊa zakonske zabrane, inaĉe je nepunovaţan. Ovo

naĉelo vaţi ukoliko nešto drugo ne proizilazi iz zakonske zabrane, recimo da pravni posao

 bude punovaţan i pored zakonske zabrane. Nepoštujući prazniĉni dan ili dan odmora (drţavni praznici, nedelja) prodata je roba kupcu u jednoj prodavnici. Ovde postoji povreda zakonske

zabrane. Ali ugovor o kupoprodaji je i dalje punovaţan, jer cilj takvog propisa je oĉuvanje javnog reda i odgovarajuća odredba u zakonu ne odnosi se na graĊansko pravno dejstvo pravnog posla.

Zakonska zabrana moţe imati apsolutni karakter, kao što je zabrana stvaranja iiskorištavanja monopolistiĉkog poloţaja. I predmet ugovora moţe biti nedopušten. Ugovoromse jedno lice ne moţe obavezati da ĉini ili ne ĉini ono što je zakonom zabranjeno. 

Zabrana moţe da sluţi zaštiti odreĊenih lica i onda ima relativni karakter . Zabrana

otuĊenja odreĊenih predmeta iz imovine jednog lica, mogu da budu naloţene sudskomodlukom (otvaranjem postupka prinudne likvidacije, presudom, itd). Ove sudske zabrane su

izjednaĉene sa zabranama u zakonu i povlaĉe kao posledicu nepunovaţnost pravnog posla.

Pravni posao po svojoj sadrţini ne sme da vreĊa dobre obiĉaje. Pravni posao je

nemoralan ako po svom celokupnom karakteru (ocjenjujući njegov motiv, sadrţaj i cilj) vreĊa

moralna shvatanja naše sredine. Nemoralnost se moţe ogladati u ponašanju koje protivureĉizajednici, trećim licima ili prema svom ugovornom partneru. 

37. Predmet i kauza pravnog poslaSvaki pravni posao mora imati predmet (objekat) na koji se pravni posao odnosi. Predmet

pravnog posla je stvar ili radnja (ĉinjenje, neĉinjenje ili trpljenje), povodom kojenastaju u pravnom poslu odreĊena prava i obaveze. Ugovorna obaveza moţe se sastojati u davanju, ĉinjenju, neĉinjenju i trpljenju. Ona mora bitimoguća, dopuštena i odreĊena, odnosno odrediva. Kada je predmet obaveze nemoguć,nedopušten, neodreĊen ili neodredljiv, ugovor je ništav.Stvar ili radnja, kao predmet pravnog posla, mora imati odreĊena svojstva:

-   predmet pravnog posla mora postojati i biti moguć. To ne iskljuĉuje mogućnost da predmet pravnog posla bude buduća stvar ili uslovna stvar. Pravni posao ne moţe bitiusmeren na ostvarenje ĉinidbe koja je faktiĉki i pravno nemoguća. 

-   predmet pravnog posla mora biti odreĊen, odnosno odredljiv. Predmet obaveze je

odredljiv ako ugovor sadrţi podatke pomoću kojih se moţe odrediti ili su strankeostavile trećem licu da ga odredi. Ako to treće lice neće ili ne moţe da odredi predmetobaveze, ugovor je ništavan. 

-   predmet pravnog posla mora biti dopušten. Predmet obaveze je nedopušten ako je

 protivan ustavom utvrĊenim naĉelima društvenog ureĊenja, tj. prinudnim propisima. 

Page 36: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 36/69

Page 37: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 37/69

Pored ove podijele pravnog posla na esentialia, naturalia i accidentalia, sa stanovištastranaka koje uĉestvuju u pravnom poslu postoji podela sastavnih delova na: bitne i

nebitne. Svaki dio pravnog posla je bitan, iako ne spada u bitne sastavne delove (esentialia

negotii), ako stranke bez ove taĉke ne bi zakljuĉile pravni posao.

39. Vrste pravnih poslovaJEDNOSTRANI PRAVNI POSLOVI

Pravni poslovi se mogu klasifikovati u razliĉite grupe: 1.   prema broju uĉestvujućih volja u njihovom stvaranju, ili 2.   prema svojim pravnim posljedicama (cilju i sadrţaju). 

Prema broju volja koje uĉestvuju u nastanku pravnog posla, svi poslovi se dele na:

 jednostrane, dvostrane i višestrane.

Jednostrani pravni poslovi sadrţe izjavu volje samo jedne stranke. Ovde se jednostranom izjavom volje zasniva, mijenja ili ukida pravni odnos.

U jednostrane pravne poslove spadaju:

1.   javno obećanje nagrade i 2.  izdavanje hartije od vrednosti.

1.Javno obećanje nagrade postoji onda kada neko javnim oglasom obeća nagradu onome ko

izvrši obećanu radnju, postigne neki uspjeh, naĊe se u odreĊenoj situaciji. Obećanje se moţe opozvati. Opoziv se vrši na naĉin kako je obećanje uĉinjeno, kao i liĉnim

saopštenjem.Pravo na nagradu ima onaj ko prvi izvrši radnju za koju je nagrada obećana. Ako je više licaizvršilo radnju istovremeno, svakom pripada jedan dio nagrade, ukoliko praviĉnost nezahtjeva drugaĉiju podjelu.Posebna pravila postoji za javno obećanje nagrade putem konkursa. Ako su u uslovima

konkursa ili nekim opštim propisima koji vaţe za odreĊeni konkurs postavljena pravila pokojima nagrada treba da bude dodjeljena, tada svaki uĉesnik na konkursu ima pravo traţiti

 poništenje nagrade ako nije dodeljena po tim pravilima. Obaveza obećavaoca nagrade prestaje u roku odreĊenom u oglasu i ako rok nije odreĊen

istekom jedne godine od oglasa.2. Izdavanje hartije od vrijednosti (mjenice, ĉeka) je jednostrani pravni posao kojim se

njen izdavalac obavezuje da ispuni obavezu upisanu na toj hartiji njenom zakonitom imaocu.

U hartiji od vrednosti su sjedinjena dva prava –  pravo na hartiju (apsolutno pravo) i pravo iz

hartije, najĉešće obligacioni, traţbeno pravo.

DVOSTRANI PRAVNI POSAO

Dvostrani pravni posao postoji kada dve ili više stranaka daju sadrţajno razliĉite, ali jedna drugoj odgovarajuće izjave volje, koje su usmerene na jedinstveni pravni efekat.

Dvostrani pravni posao je ugovor. Ugovor je zakljuĉen kad su se ugovorne strane saglasileo bitnim sastojcima ugovora.

Page 38: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 38/69

  Ugovor se sastoji iz dve izjavljene volje koje se dopunjuju: –  ponude za zakljuĉenjeugovora (oferte) i - prihvatanje ponude.

Ponuda je prijedlog za zakljuĉenje ugovora uĉinjen odreĊenom licu, koji sadrţi sve bitnesastojke ugovora tako da bi se njegovim prihvatanjem mogao zakljuĉiti ugovor.Ponuda je jednostrana izjava volje usmerena da bude prihvaćena od druge stranke. Stoga sesmatra da je punovaţna od momenta kada je postala dostupna za drugu stranku. Ponuda se

moţe opozvati samo ako je ponuĊeni primio opoziv prije prijema ponude ili istovremeno sanjom.

Ponuda u kojoj je odreĊen rok za njeno prihvatanje, obavezuje ponudioca do isteka toga roka.MeĊu prisutnim strankama (neposredna ponuda) ponuda se gasi ako nije odmah prihvaćena,izuzev ako iz okolnosti proizilazi da ponuĊenom pripada izvestan rok za razmišljanje. Istovaţi i za ponudu uĉinjenu telefonom, telefaksom ili neposredno radio vezom. Prihvatanje ponude izvršeno sa kašnjenjem smatra se kao nova ponuda od strane ponuĊenog.Ali, ako je izjava o prihvatanju koja je uĉinjena blagovremeno, stigla ponudiocu poslije isteka

roka, a ponudilac je znao da je poslana blagovremeno, ugovor je zakljuĉen. Ponuda ne gubi dejstvo ako je smrt ili nesposobnost jedne strane nastupila prije njenog

 prihvatanja, izuzev ako suprotno proizilazi iz namjere stranaka, obiĉaja i prirode posla.

VIŠESTRANI PRAVNI POSAO 

Višestrani pravni posao je zaključak većine lica, kod koga odluĉuje većina datihglasova. Takvom zakljuĉku nedostaju karakteristiĉne oznake za ugovor –  saglasnost

(consensus). U ugovoru, suprotni interesi stranaka se poravnavaju saglasnošću voljasaugovaraĉa.

U zakljuĉku dolazi do izraţaja odluka većine nad manjinom. Razlika izmeĊu zakljuĉka iugovora je u tome što zakljuĉak obavezuje i one ĉlanove pravnog lica koji za njega nisuglasali, pa i one koji u njegovom donošenju nisu uĉestvovali, ali su ĉlanovi ili korisnici jednog

 pravnog lica.

Zakljuĉak se donosi većinom glasova na skupštini ĉlanova pravnog lica (udruţenja) i akoizmeĊu više lica postoji zajednica prava i interesa.Zakljuĉak je jedna forma u kojoj više lica izraţavaju svoju zajedniĉku volju.

KAUZALNI I APSTRAKTNI PRAVNI POSLOVI

Kauzalni poslovi su oni pravni poslovi u kojima je istaknut ekonomski cilj koji se

 poslom ţeli postići. Kod apstraktnog pravnog posla kauza se ne vidi iz pravnog posla i njegova punovaţnost nezavisi od kauze.

Svi obligacioni ugovori su po pravilu kauzalni i uobiĉajeno je da je kauza sastavni diougovora.

Tip apstraktnog pravnog posla u modernom pravu je najviše došao do izraţaja kod mjenice.Cilj apstraktnih pravnih poslova je da ubrzaju pravni promet i da pruţe veću sigurnoststicaocu.

Kauzalni pravni poslovi su ipak pravilo u graĊanskom pravu, a apstraktni izuzetak diktiran je

odreĊenim ekonomskim potrebama. 

Page 39: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 39/69

FORMALNI I NEFORMALNI PRAVNI POSLOVI

Pravni poslovi se dijele i na formalne i neformalne.

Ako je svako ponašanja dovoljno da ostvari pravne posledice, radi se o neformalnom

 pravnom poslu.

Gdje se pravni poredak sa tim ne zadovoljava, već uzima u obzir samo ponašanje, ukoliko jeizvršeno u odreĊenoj formi, postoji formalni pravni posao.

Kod kupoprodajnog ugovora ĉiji je predmet pokretna stvar, dovoljno je da su stranke postigleusmenu saglasnost o bitnim elementima pravnog posla (predmetu i cijeni), ugovor je

konsesualan, neformalan.

Za prenos nepokretnosti zahtjeva se pismena forma i potpisi na ugovoru moraju biti ovjereni

od strane suda (formalni pravni posao). Pravilo je u graĊanskom pravu neformalnost.

FIDUCIJARNI PRAVNI POSLOVI

Staro rimsko pravo nije poznavalo zaloţno pravo. Kako je postojala potreba za

obezbjeĊenjem traţbine u nedostatku odreĊene forme za zalogu, takav efekat se postizao

 preko fiducija, gdje duţnik (fiducijant) prenosi stvar (povereno dobro) mancipacijom svomkreditoru (fiducijaru). Pored toga zakljuĉuje se sporazum o povjerenju, prema kome sefiducijar obavezuje da će predmet obezbjeĊenja ĉuvati i po isplati duga vratiti fiducijantu.Osnovni posao kod fiducije je sliĉan nalogu, pa ove poslove treba podvesti pod ugovor onalogu.

AKCESORNI PRAVNI POSLOVI

Pravni poslovi koji nisu samostalni, koji se ne pojavljuju izolovano već samo pri postojanju nekog drugog pravnog posla, nazivaju se akcesorni pravni poslovi. Npr. jemstvo i

ugovor o zalozi imaju akcesorni karakter, pošto sluţe obezbjeĊenju jedne traţbine, a traţbina je preduslov za njihovo postojanje.

DOBROĈINI I TERETNI PRAVNI POSLOVI

Pravni posao je teretan i dobroĉin u zavisnosti od toga da li je stranka u pravnomposlu za ĉinidbu kojom je smanjena njena imovina dobila ili nije neku protivĉinidbu.Obe stranke kod teretnog pravnog posla moraju jedna drugoj dati stvar, novac ili

izvršiti odreĊenu uslugu. Stoga su i pravni poslovi koji se zasnivaju na odnosu razmene(trampe) teretni pravni poslovi. Teretni pravni poslovi su pravilo u graĊanskompravnom prometu, a dobroĉini izuzetak. Dobroĉinim pravnim poslom zasniva se pravni odnos u kome jedna stranka prima

ĉinidbu ne obavezujući se na protivĉinidbu (posluga, poklon, nalog, besplatna ostava,zajam bez kamate). Zakon smatra da svako dobroĉino sticanje zasluţuje manje intezivnuzaštitu od teretnog i stoga dopušta odstupanje od njega, ako je nophodno da se šteta otkloni odtrećih lica. Ugovor o poklonu se pod odreĊenim pretpostavkama (zbog osiromašenja

 poklonodavca i neblagodarnosti poklonoprimca) moţe jednostrano opozvati.  Takva

mogućnost ne postoji kod teretnog ugovora.

Page 40: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 40/69

REALNI I KONSESUALNI (neformalni) PRAVNI POSLOVI

Zakon o obligacionim odnosima odstupa od nekadašnjeg razlikovanja izmeĊukonsesualnih i realnih ugovora. Sve realne ugovore (zajam, ostavu, zalogu i dr.) on regulišekao konsesualne.

Tri zakonske definicije realnih ugovora iz kojih proizilazi da se oni tretiraju kao

konsesualni ugovori su:

1.  ugovorom o zajmu obavezuje se zajmodavac da zajmoprimcu preda odreĊeni iznos novcaili odreĊenu koliĉinu drugih zamjenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati

 posle izvesnog vremena isti iznos novca, odnosno istu koliĉinu stvari, iste vrste i kvaliteta,2.  ugovorom o ostavi obavezuje se ostavoprimac da primi stvar od ostavodavca, da je ĉuva i

da je vrati kada je ovaj bude zatraţio. Predmet ostave mogu biti samo pokretne stvari,3.  ugovorom o zalozi obavezuje se duţnik ili neko treći (zalogodavac) prema poveriocu

(zalogoprimcu) da mu preda neku pokretnu stvar na kojoj postoji pravo svojine, da bi se

 pre ostalih poverilaca mogao naplatiti iz njene vrednosti, ako mu potraţivanje ne bude

isplaćeno o dospelosti, a poverilac se obavezuje da primljenu stvar ĉuva i po prestanku

svog potraţivanja vrati neoštećenu zalogodavcu.

KOMUTATIVNI I ALEATORNI PRAVNI POSLOVI

Komutativni pravni poslovi (ugovori) su oni kod kojih su meĊusobne prestacijestranaka, kauze, unapred odreĊene.Aleatorni pravni poslovi (ugovori) su oni kod kojih meĊusobne prestacije stranaka, kauze,nisu unapred odreĊene, već zavise od neke buduće okolnosti. To su ugovori na sreću –  kocka i

opklada.

Kod ugovora o kocki radi se o sporazumu stranaka da najprije neodreĊeni i sporni, ali kasnijeodreĊeni ishod  jednog dogaĊaja odredi koja će stranka dobiti ili izgubiti neki iznos. Ishodzavisi od sluĉaja, sreće.Opklada je takav ugovor kod koga su se stranke, da bi potvrdile odreĊenu spornu tvrdnju,uzajamno obavezale da će ona ĉija se tvrdnja pokaţe taĉnom od druge moći da zahtijevaodreĊenu ĉinidbu. Opklada stvara jednu prirodnu obligaciju i ukoliko dugi iz opklade nijeispunjen, on se ne moţe utuţiti.Ugovori o osiguranju spadaju takoĊe u grupu aleatornih ugovora, jer veliĉina obavezeosiguraĉa zavisi od nastupanja osiguranog sluĉaja.

40. Tumačenje izjavljene volje u pravnom poslu POJAM TUMAĈENJA 

Tumaĉenje zakona (interpretacija zakona) usmerena je na to da se utvrdi znaĉenje ioblast primene jedne norme. Shodno tome tumaĉenje izjavljene volje u jednom ugovoru imaza cilj da se utvrdi smisao pravnog posla, odnosno ugovora. Neposredni predmet tumaĉenja je

izraţena volja. Pod tumaĉenjem podrazumevamo delatnost koja je usmerena na to da utvrdi

smisao, znaĉenje izjavljene volje, naroĉito izraţene reĉima.U praksi se najĉešće kao predmet tumaĉenja pojavljuju ugovori zakljuĉeni u pismenoj

formi. Spor povodom usmenih ugovornih klauzula je najĉešće spor oko utvrĊivanja da li je

ugovor uopšte zakljuĉen, utvrĊuje se postojanje izjavljene volje, a to je pitanje dokazivanja, ane tumaĉenja. Tumaĉenje je odreĊivanje smisla odreĊene volje. Ako izjavu volje posmatramo

Page 41: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 41/69

sa stanovišta izjavioca, taj smisao (subjektivno ţeljeni smisao) moţe biti sasvim drugaĉiji zaadresata izjave –  onoga kome je izjava upućena (subjektivno protumaĉeni smisao). Od obaova shvatanja moţe se razlikovati smisao koji ima većina uĉesnika u pravom prometu

(objektivno generalni smisao). Stvar je pravnog poretka da odluĉi koji je za njega relevantnismisao

Ako se u tumaĉenju ugovora poĊe od izjavljene volje, tj. principa izjave, reĉima se pridaje onaj smisao koji reĉima pridaje nezainteresovano treće lice kao uĉesnik u prometu(objektivno generalizirajući smisao). Cilj koji se ostvaruje na osnovu instituta autonomijevolja je da se pojedincu garantuje sfera u kojoj on po svojoj volji moţe da uĊe unajraznovrsnija prava i obaveze. Sredstvo koje mu se pri tome od strane pravnog poretka

stavlja na raspolaganje je pravni posao u kome je bitan sastavni deo izjave volje. Reĉi su samosredstvo za ostvarenje cilja –izraţavanje volje.

Princip poverenja se zasniva na ideji odgovornosti: svaka strana ugovornica je

odgovorna za svoju reĉ, a druga strana treba da u izjavu veruje. Ideja zaštite poverenja je

 proizašla iz opšteg principa savesnosti i poštenja i ona predstavlja njegov najbitniji sadrţaj. Izsvega izloţenog postavlja se pitanje u kojim sluĉajevima će biti sud duţan da strankamatumaĉi ugovor? Oĉigledno je da će to biti samo onda ako se stranke spore o smislu ugovora.Ako o sadrţini zakljuĉenog ugovora izmeĊu uĉesnica postoji saglasnost, onda sud svojuodluku mora da zasnuje na onom smislu na kome sve stranke insistiraju. Ali tamo gde svaki

uĉesnik u ugovoru iz teksta izvlaĉi drugaĉiji smisao od drugih uĉesnika i smatra da proizilazedruge pravne posledice, spor se moţe okonĉati samo putem tumaĉenja od strane suda. Objekttumaĉenja kod ugovora su izjave volje stranaka, a ne volje koje stoje iza izjava.

OPŠTI (objektivni) KRITERIJUMI TUMAĈENJA UGOVORA Kod izjave volje koje su upućene drugoj stranci u cilju prihvatanja, prednost ima ono

znaĉenje sa kojim su oba uĉesnika saglasna u odnosu na znaĉenje koje se objektivno iz

njihove izjave moţe dobiti Primena pravila falsa demonstratio non nocent kod formalnih ugovora ne dolazi u

obzir. Formalni ugovor ne moţe imati sadrţaj koji nije u ugovoru nagovešten i vidljiv. Propisio formi imaju cilj da stranke odbrane od zakljuĉenja nepromišljenih i prenagljenih ugovora(funkcija upozorenja) i da jasno odvoje zakljuĉenje posla od pregovora (cilj je jasnoća ozakljuĉenju ugovora). To nisu jedinici ciljevi forme: ona sluţi pravnoj sigurnosti, garantuje

 jasan i potpun izraz volje, osigurava dokazivanje sadrţine ugovora, omogućava kontroluzaštite trećih lica, uklanja i pojednostavljuje moguće sporove. Zato se kod formalnih ugovorane moţe polaziti samo od obostranog razumjevanja stranaka.

41. Tumaĉenje ugovora prema Zakonu o obligacionim odnosimaZakon o obligacionim odnosima sadrţi svega 4 ĉlana o tumaĉenju ugovora. Ona se odnose naugovore privrednog prava, te na sve ostale ugovore graĊanskog prava. Najvaţnija odredba

 je svakako ĉlan 99., koji u sebi sadrţi generalni stav kako treba vršiti tumaĉenje. Ako je jasan smisao onoga što je u ugovoru reĉeno, nema potrebe za tumaĉenjem. Ovo pravilo

da jasne odredbe u ugovoru ne treba tumaĉiti je univerzalno i prihvaćeno u teoriji tumaĉenja,

kako zakona tako i pravnih poslova.

Page 42: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 42/69

  U drugom stavu ĉlana 99. prihvaćen je subjektivno-objektivni kriterijum tumaĉenjaugovora: „Pri tumaĉenju spornih odredaba ne treba se drţati doslovnog znaĉenjaupotrebljenih izraza, već treba istraţivati zajedniĉku nameru ugovoraĉa (subjektivnikriterijum) i odredbu tako razumeti kako to odgovara naĉelima obligacionog pravautvrĊenim ovim Zakonom“ (objektivni kriterijum). Pored ove generalne klauzule o

tumaĉenju ugovora, zakon sadrţi i specijalnu odredbu u ĉlanu 100 koja se primenjuje kod

tumaĉenja formularnih i tipskih ugovora koji se vrlo ĉesto zakljuĉuju u privrednom pravu,kada su odredbe sadrţane u unapred odštampanom formularu nejasne. Ukoliko je zakljuĉenugovor prema unapred odštampanom sadrţaju, ili kad je ugovor bio na drugi naĉinpripremljen i predloţen od jedne ugovorne strane, nejasne odredbe tumaĉiće se u koristdruge strane. Pravilo o nejasnoći ne moţe se primeniti u svakom sluĉaju u kome izmeĊustranaka postoji spor o tumaĉenju pojedine ugovorne klauzule.

Pravilo o nejasnoći nije primarni, već sekundarni princip tumaĉenja. Do njegove primene dolazi tek ako se drugim metodama tumaĉenja nejasnoća ne moţe ukoloniti. Zakon o

obligacionim odnosima u ĉlanu 101 postavlja dopunsko pravilo po kome nejasne odredbe uteretnom ugovoru treba tumaĉiti u smislu kojim se ostvaruje praviĉan odnos uzajamnihdavanja, a kod dobroĉinih ugovora treba tumaĉiti u smislu koji je manje teţak za duţnika.Zakon predviĊa i vansudsko tumaĉenje ugovora u ĉlanu 102. Ugovorne strane mogu

 predvideti da će u sluĉaju nesaglasnosti u pogledu smisla i domašaja ugovornih odredbi, nekotreći tumaĉiti ugovor.

DOPUNJUJUĆE TUMAĈENJE UGOVORA –  praznine u ugovoru

Dopunjujuće tumaĉenje znaĉi popunjavanje praznina u pravnom poslu. Dopunjavati se

mogu kako ugovori tako i jednostrani pravni poslovi (testament). Dopunjujuće tumaĉenje se primenjuje tek ako se konstatuje da se postojeća pravila tumaĉenja ugovora ne mogu primeniti. To je sluĉaj onda kada ugovorne strane neku taĉku u ugovoru nisu regulisale. Utakvom sluĉaju postoji praznina u ugovoru, a u popunjavanju te praznine sudiji pomaţezakon, svojim dispozitivnim normama. Ali nekad popunjavanje praznine se ne moţe izvršiti

 po dispozitivnim normama, tada te praznine treba da popuni sudija ali ne po svom nahoĊenju,već polazeći od toga šta bi stranke u takvom sluĉaju htele da su znale za prazninu (hipotetiĉkavolja stranaka), uzimajući u obzir naĉelo savesnosti i poštenja u prometu. Dakle, i za

 popunjavanje praznina u ugovoru opet vaţi subjektivno-objektivni kriterijum. TakoĊe treba

uzeti u obzir i sve okolnosti sluĉaja (motive, obiĉaje u prometu, interese starnaka, kao i ciljevezbog kojih je ugovor zakljuĉen). 

42. Forma pravnog poslaPo pravilu u graĊanskom pravu strankama je prepušteno da same izaberu odreĊene forme zaizjavu svoje volje. Većina poslova u graĊanskom pravu su neformalni poslovi. Formalni

 poslovi su oni kod kojih zakon ili same stranke propisuju odreĊenu formu. Sredstvo kojim seizraţava volja naziva se formom. U tehniĉkom smislu reĉi, formom nazivamo odreĊenispoljni oblik za izjavu volje koji je propisan zakonom, ili odreĊen pravnim poslom od stranesamih stranaka.

Page 43: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 43/69

Page 44: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 44/69

 prodaju sa obroĉnim otplatama cene (ĉl. 543), ugovor o graĊenju (ĉl. 630), trgovinskozastupanje, ugovor o jemstvu, itd. Ugovor je zakljuĉen kada izjavu potpišu sva lica koja senjim obavezuju. Potreban je svojeruĉan potpis lica na ispravi. Ako se posao zakljuĉi prekozastupnika on ga mora i potpisati. Potpis peĉatom ili pisaćom mašinom nije validan. Isprava ukojoj je sadrţana izjava volje za koju je propisana pismena forma mora biti potpisana imenom

onog lica koje je izdaje. Za zakljuĉivanje dvostranog ugovora dovoljno je da obe strane potpišu jednu ispravu, ili da svaka strana potpiše primerak isprave namenjen drugoj strani.

Forma u kojoj volja treba da bude izjavljena moţe da bude odreĊena kako zakonom(zakonska forma) tako i pravnim poslom od strane samih stranaka (tzv. ugovorena forma).

 Nepoštivanje forme koje su stranke sporazumno odredile i za koju su vezale punovaţnostsvog ugovora, ima za posledicu ništavnost pravnog posla kao i nepoštovanje zakonom

 propisane forme.

VRSTE FORMI

Ako je forma uslov za punovaţnost pravnog posla, takva forma se nazivasolemnitatnom formom (forma ad solemnitatem –  bitna forma), a nasuprot njoj stoji

dokazna forma (forma ad probaztionem), ĉije nepoštivanje ne povlaĉi nepunovaţnost pravnog posla već nemogućnost dokazivanja postojanja postojanja pravnog posla. Pravni

 posao važi ako je zaključen u drugoj formi od propisane, ali ako dođe do spora pred sudom se

ne može dokazivati ni dobiti pravna zaštita ako nije zaključen u određenoj formi.

 Npr. ako je zakljuĉen usmeni ugovor za sumu preko 500 rubalja i dobrovoljno ispunjen, on proizvodi sva dejstva. Ako ne doĊe do dobrovoljnog ispunjenja ugovora od strane ugovoraĉa, poverilac mora da se obrati sudu. U sluĉaju da druga strana –  tuţenik ne osporava postojanje

ugovora i ne negira tuţbeni zahtjev, sud će usvojiti tuţbu. Ali ako tuţilac ne podnese pismenuispravu o zakljuĉenju ugovora koju zakon traţi, a tuţenik odriĉe postojanje duga, tuţilac nemoţe drugim sredstvima dokazivati postojanje duga, pa će sud odbiti njegov tuţbeni zahtev.

Zakon predviĊa da ako su stranke predvidele posebnu formu samo da osiguraju dokazsvog ugovora, ili da postignu šta drugo, ugovor je zakljuĉen kada je postignuta saglasnost onjegovoj sadrţini. Za ugovoraĉe je u isto vreme nastala obaveza da ugovoru daju predviĊenuformu.

NEVAŢNOST PRAVNOG POSLA ZBOG NEPOŠTOVANJA PROPISANE FORME INAĈELO SAVESNOSTI I POŠTENJA 

Zakon o obligacionim odnosima sadrţi jedno opšte pravilo o sankcijama koje nastajuzbog nedostatka potrebne forme. Ugovor koji nije zakljuĉen u propisanoj formi nemapravno dejstvo ukoliko iz cilja propisa kojim je odreĊena forma ne proizilazi što drugo.

 Naĉelno je priznato pravilo o nevaţnosti pravnih poslova kod kojih nije poštovana zakonom propisana forma. Samo u izuzetnim sluĉajevima moţe se od njega odstupiti na osnovu naĉelasavesnosti i poštenja. Ograniĉenje dejstva normi o nevaţnosti zbog nepoštovanja propisaneforme ugovora dolazi u obzir samo za obligacione ugovore.

Onaj ko izriĉito ili u konkludentnim ponašanjem drugog podstakne da veruje upostojanje odreĊenog ĉinjeniĉnog stanja i u tom verovanju na bilo koji naĉin usled

promenjenog drţanja promeni svoj pravni poloţaj, spreĉen je da ga ostvaruje premalicu koje je imalo poverenja, jer bi se u tom sluĉaju radilo o drugom ĉinjeniĉnom stanju.

Page 45: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 45/69

  U sluĉajevima gde nijedna strana nije skrivila nedostatak forme ugovora primenjuje seVenire contra factum proprium (protivrjeĉno ponašanje koje je u suprotnosti sa ranijim

 ponašanjem stranke). Postoje takva dva sluĉaja:1)  Jedna stranka je duţe uţivala korist iz ništavog ugovora, pa je svoju protivĉinidbu

odbila, ukazujući na nedostatak forme ugovora.

2)  Kada jedna stranka ugovornica svesno navede drugu stranku svojim ponašanjem naodgovarajuće troškove ili je odvrati od drugih povoljnih šansi, pa se kasnije pozove nanedostatak forme ugovora.

U ovakvim sluĉajevima, u kome nedostatak forme nije prouzr okovan krivicom ni

 jedne strane ugovornice, sudija kod odluĉivanje treba da utvrdi da li je stranka koja hoće da seoslobodi ništavog ugovor ostvarila odreĊene koristi, pa je njeno sadašnje pozivanje nanedostatak forme u neskladu sa savesnošću i poštenjem, ili je strana koja se oslobaĊa ugovorsvojim dosadašnjim ponašanjem svjesno prouzrokovala drugoj troškove koje je ova smatralaopravdanim. Stvar je slobodne sudijske procene da odluĉi da li su u konkretnom sluĉaju

 postojeće ĉinjenice dovoljne za postizanje protivrjeĉnog ponašanja, koje vrijeĊa principsavesnosti i poštenja u prometu.

U sluĉaju nepoštivanja forme koja je odreĊena pravnim poslom (tzv. ugovorna forma)njena povreda, po pravilu ima za posljedicu ništavost ugovora. Smatra se da je za ukidanjeforme odreĊene pravnim poslo za punovaţnost neformalne izjave dovoljno ako je ovoukidanje ’’prećutno izvršeno’’. Stranke koje su same ugovorile formu za punovaţnost svogugovora, pa su ga ispunile ne poštujući formu, odrekle su se forme, pošto su od samog

 poĉetka njoj pridavale znaĉaj jedne slobodne radnje. 

43. UslovUslov u pravno-tehniĉkom smislu postoji, onda ako su stranke u jednom pravnom poslunastanak ili dalje postojanje pravnih dejstava uĉinile zavisninim od budućeg, objektivnoneizvjesnog dogaĊaja. Taj budući neizvjesni dogaĊaj, koji moţe predstavljati radnju,propuštanje ili drugu ĉinjenicu je uslov. Uslov sa pravnim poslom kome je pridodat na

osnovu volje stranaka ĉini jednu nerazdvojnu cjelinu. Ĉesto se u ţivotu pod uslovom podrazumjeva nešto drugo, a ne buduća neizvesna

okolnost. Takvi nepravi (prividni) uslovi su:

1.  obiĉan uslov u pravnom poslu koji odreĊuje njegov sadrţaj, od koga ne zavisi pravnodejstvo pravnog posla, npr. roba će biti isporuĉena po uplati kupovne cijene. 

2.  pravni uslov u pravnom poslu predstavlja pretpostavku, pd koje zavisi punovaţnost pravnog posla. Pravni uslov zahtjeva zakon i on vaţi i kada ga stranke nisu predvidjele.

3.  nastali uslov, dogaĊaj je ovde samo subjektivno, a ne objektivno naizvjestan. Ovde jeod poĉetka objektivno izvjesno da li je pravna poljedica nastala, nap. Neko kupi vozilo

 pod uslovom da na današnjem izvlaĉenju lutrije koje je već odrţano, a ĉiji je rezultatstrankama nepoznat, dobije premiju.

4.  nuţni uslov on ĉini nastupanje pravnog dejstva zavisnim od jednog dogaĊaja kojimora nastupiti.

5.  nedozvoljeni ili nemoralni uslov, ovakvi uslovi ĉine pravni posao ništavnim, poštouslov nije dio pravnog posla, već sa njim ĉini nerazdvojno jedinstvo. 

6.  nemogući uslov  postoji onda kada se od poĉetka moţe konstatovati da on ne moţenastupiti.

Page 46: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 46/69

7.  nerazumljiv uslov, on ĉitav pravni posao ĉini ništavnim zbog neodreĊenosti njegovih pravnih posljedica.

ZNAĈAJ USLOVA:

Uslov omogućava pravnom subjektu da vodi raĉuna o budućnosti i da dejstvo svoje

volje prilagodi budućim dogaĊajima. Npr. otac obeća sinu da će mu kupiti motor ako bude navreme diplomirao. Najĉešće se uslov u pravnom poslu prepoznaje kroz upotrebu reĉi „AKO“ili drugih reĉi ĉiji je smisao isti.

VRSTE USLOVAU praksi se pri zakljuĉenju pravnih poslova najĉešće pojavljuju odloţni (suspenzivni)

i raskidni (rezolutivni) uslovi. Odloţni uslov ĉini  punovaţnost pravnog posla, nastanaknjegovih dejstava zavisnih od nastanka buduće neizvjesne okolnosti. Dejstvo pravnog posla

 poĉinje tek sa ispunjenjem uslova. Takav pravni posao postoji u sluĉaju kupovine na otplatu,kada prodavac zadrţava pravo svojine i pored predaje stvari kupcu, dok je ovaj konaĉno naisplati.

Kod pravnog posla sa raskidnim uslovom dejstvo pravnog posla nastaje odmah, aliono prestaje sa ispunjenjem uslova. Npr. otac se obaveţe da će izdrţavati sina do njegoveţenidbe.*Prema sadrţaju uslovi se dijele na:

1.  pozitivne (afirmativne) i negativne uslove  –  u zavisnosti od toga da li nastanak prava

zavisi od nastupanja ili nenastupanja okolnosti, npr. ako lice A ostane neoţenjeno,dobiće kuću. 

2.  uslov je kauzalan - ako se sastoji u nastupan ju jednog sluĉajnog dogaĊaja, za sluĉajnastupanja štete na automobilu osiguravajući zavod će osiguraniku platiti naknadu, 

3.  voljni (protestativni) uslov  –  ako punovaţnost pravnog posla zavisi od volje jednestrane ugovornice.

4.  mješoviti uslov –   je takva gdje nastupanje buduće neizvjesne okolnosti zavisi i odsluĉaja i od volje jedne stranke. Ako se lice A oţeni dobiće na poklon automobil, iliako student poloţi diplomski ispit dobiće od oca zlatan prsten. 

DOPUŠTENOST USLOVA 

 Naĉelno uslovi su dopušteni kod svih pravnih poslova, ukoliko ih zakon ne zabranjuje,

ili ukoliko se ne radi o pravnim poslovima koji ne trpe uslove. Razlozi zbog ĉega jedna vrsta pravnih poslova ne podnosi uslov mogu biti razliĉiti. Preduzimanje pravnog posla sa uslovommoţe da protivreĉi moralnom shvatanju, npr. zakljuĉivanje braka pod uslovom u porodiĉnom

 pravu. Pravni posao sa uslovom moţe vreĊati javne interese. Iz svrhe pravnog posla moţe

 proizaći nemogućnost postavljanja uslova –  odricanje od nasleĊa ne moţe biti uslovljeno,kompenzacija ne moţe biti uslovljena, jer suprotna strana ne bi mogla znati da li je nastupilakompenzacija ili ne..

DJELOVANJE USLOVA

Kod ispitivanja kako deluju uslovi na punovaţnost pravnog posla treba razlikovati trisituacije:

-  ona koja postoji dok uslov nije nastupio,

-  kada uslov nastupi i posao postane potpun, i

-  kada neka od stranaka u ugovoru osujeti nastupanje uslova.

Kod ugovora zakljuĉenog sa odloţnim uslovom konaĉno dejstvo ugovora zavisi

samo od nastupanja uslova i nije u moći jedne ili druge stranke da ugovor liše dejstva. Glavnodejstvo ugovora nije još nastupilo. Pošto uslov predstavlja budući neizvjesni dogaĊaj, pre

Page 47: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 47/69

nastupanja uslova postoji jedno „lebdeće stanje“, oĉekivanja da će za jednu stranu nastati pravo, a za drugu obaveza. Titular uslovnog prava ima jedno oĉekivanje, jednu pravnu moć,koja treba da se pretvori u subjektivno pravo kada uslov bude ispunjen.

Kod nastupanja uslova Zakon o obligacionim odnosima pravi razliku izmeĊu odloţnihi raskidnih uslova i predviĊa za njih razliĉito dejstvo. Ako je zakljuĉen pod odloţnim

uslovom, pa se uslovu udovolji, ugovor deluje od trenutka njegovog zakljuĉenja(retroaktivno-ex tunc), osim ako iz zakona, prirode posla ili volje stranaka ne proisteĉe neštodrugo.

Ako je zakljuĉen pod raskidnim uslovom, ugovor prestaje vaţiti kada se uslovuudovolji, tj. pravna dejstva djeluju od momenta nastupanja uslova (ex nunc).

O pitanju delovanja uslova u pravnoj teoriji ne postoji jedinstven stav. Po starijim gledištimauslov ima retroaktivno dejstvo, npr. ako je neko stekao svojinu na odreĊenoj stvari pododloţnim (suspenzivnim) uslovom, on je vlasnik od momenta sticanja, a ne od momenta

nastupanja uslova.

Ukoliko je u pitanju rezolutivni (raskidni) uslov, njegovo retroaktivno dejstvo se

sastoji u poništenju svih dejstava koje je proizveo odreĊeni akt, npr. onaj koji je bio vlasnik

stvari pod raskidnim uslovom, nastupanjem uslova smatra se kao da nikada nije bio vlasnik,zbog ĉega dolazi do obaveze vraćanja.Po drugom gledištu, uslov ne treba da ima povratno dejstvo. Istiĉe se da kod uslovljenih prava

 postoje dva dejstva: glavno, na koje je volja upravljena, i uzgredno dejstvo, kojim se

modifikuje i obezbjeĊuje glavno dejstvo. To glavno dejstvo nastupa od momenta ostvarenjauslova, što znaĉi da uslov nema retroaktivno dejstvo.

Stanje lebdenja pravnog posla dok uslov nije ispunjen prestaje nastupanjem uslova ili

otpadanjem uslova. Kao momenat nastupanja ili otpadanja uslova treba uzeti momenat u

kome je nastupanje uslova spreĉeno, ili izazvano protivno savesnosti i poštenju.

NERAZVIJENI USLOV –  osnov pravnog posla i klauzula rebus sic stantibus (’’dastvari ostanu takve kakve su)

Postavlja se pitanje šta će biti ako su jedna ili obe stranke raĉunale sa odreĊenomokolnošću, ali je nisu stipulisale kao uslov u pravnom poslu, jer su pogrešno raĉunale da jeokolnost već nastupila, da će ona postojati za sve vrijeme trajanja posla, ili da će u budućnostinastati? Npr. jedna stranka je zakupila balkon da posmatra paradu za 1.maj, ali usljed

nevremena parada se otkaţe i cilj ugovora se ne moţe ostvariti. U takvim sluĉajevima postavlja se pitanje da li stranka treba da ostane pri prvobitnom ugovoru ili moţe da zahtevada se oslobodi svoje obaveze, ili da se ugovor prilagodi novim okolnostima sa kojima se nije

raĉunalo pri zakljuĉenju. Ovo pitanje se u teoriji i zakonodavstvu rešava kroz formuluklauzule rebus sic stantibus i teoriji ’’opadanja osnova ugovora’’.

Glavni teoretiĉari koji su se ovim pitanjima bavili su Oertman i Lorenz. Oertman,tvorac teorije o osnovu pravnog posla, razlikuje dva elementa: postojanje odreĊenih okolnosti pri zakljuĉenju ugovora i budući nastanak ili nenastanak odreĊenih okolnosti. Pa prema tome,zbog otpadanja osnova ugovora moţe doći do djelimiĉnog odustanka od ugovora. Ukoliko jeosnov poremećen, pravo odustanka od ugovora moţe biti ograniĉeno odlaganjem ĉinidbi,smanjenjem ĉinidbe, ili uslovnim odustankom od ugovora. Larenz teoriju osnova pravnog

 posla objektivizira i pod osnovom pravnog posla podrazumjeva sve okolnosti i prilike ĉije se postojanje, ili dalje postojanje kod zakljuĉenja ugovora pretpostavlja prema sadrţini, cilju iekonomskom znaĉenju ugovora Po Lorenzu postoje dva glavna sluĉaja otpadanja objektivnogosnova posla:

-  ako usled nepredviĊenih prilika obostrane obaveze stranaka doĊu u grubu nesrazmeru

(teţak poremećaj ekvivalencije) -  ako se bitni cilj ugovora priznat od obe stranke ne moţe privremeno ostvariti

Page 48: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 48/69

(osujećenje cilja ugovora). Osnovni kriterijumi (po Opštim uzansama za promet robom) koje duţi niz godina naša

sudska praksa primenjuje kod pitanja revizije ugovora zbog promenjenih okolnosti su sledeći:-  izvanrednost i nepredvidljivost dogaĊaja,-   preterano oteţano izvršenje obaveze, 

-  nastupanje izvanrednog dogaĊaja pre ugovorenog roka za ispunjenje obaveze.

44. NALOG (MODUS)

 Nalog postoji kod dobroĉinog pravnog posla (poklona) i testamenta, gde se primalac poklonai zaostavštine kod testamenta obavezuje na odreĊenu ĉinidbu, pri ĉemu ne nastaje kao koduslova nikakvo stanje lebdenja, tj. oĉekivanja da pravo nestane. Jedno lice u testamentu ostavi

nasljedniku svu svoju imovinu s tim da klavir iz zaostavštine preda muziĉkoj školi, kao legat.Uslov odlaţe dejstvo pravnog posla, ali ne obavezuje. Nalog obavezuje i ne odlaţedejstvo posla. 

Kod poklona sa nalogom nalog moţe biti u interesu samog poklonoprimca, ili uinteresu trećeg lica, pa poklonoprimac smanjuje ovu vrednost koju je dobio na osnovudobroĉinog posla, npr. neko je poklonio licu A 5000 dolara, s tim da novac iskoristi iskljuĉivoza nabavku knjiga ili za štampanje jednog svog rada Ovdje nalog ide u korist samog

 primaoca, ali je moguće da se poklonoprimcu naloţi da iz numizmatiĉke zbirke koju jedobiio, odreĊene novĉiće ustupi mjesnom muzeju. 

Ako primalac ne ispuni nalog, poklonodavac moţe tuţbom zahtevati ispunjenjenaloga, ili zbog neispunjenja naloga traţiti raskid ugovora o poklonu. Tuţbu za ispunjenjenaloga moţe podići lice u ĉiju korist je stipulisan nalog.

45. Rok

Rok se razlikuje od uslova po tome što je kod roka nastanak okolnosti, od koje zavisi dejstvoili kraj dejstva pravnog posla, izvjestan. Kod roka je bitno da će vremenski momenatsigurno nastupiti. Rok moţe biti odloţan i raskidan. Kod pravnog posla zakljuĉenog saodloţnim rokom  potpuno dejstvo pravnog posla nastupa sa poĉetnim terminom. Ugovor trajeod zakljuĉenja do ispunjenja.

Kod pravnih poslova sa raskidnim rokom, dejstvo pravnog posla završava se sa

dolaskom završnog termina. Npr. neko lice se obaveţe da će izdrţavati svog roĊaka donjegovog punoletstva.

Rokovi se raĉunaju kalendarski po kalendar skim jedinicama, godinama, mjesecima, danima.

To je tzv. civilno raĉunanje vremena. Ako se vreme raĉuna na ĉasove i minute imamoastronomsko raĉunanje vremena. Prvi dan se raĉuna samo onda ako je poĉetak danamerodavan momenat za poĉetak roka. Ako se rok raĉuna po danima, raĉuna se zakljuĉno i

 posljednji dan roka. Za raĉunanje duţih rokova (nedelje, mjeseci, godine): posljednji dan orka je onaj koji po oznaci odgovara danu obavljenje pravne radnje. Npr. 6 mjeseci od 01. januar

 proteći će zakljuĉno sa 01. junom. Padne li odreĊeni ili posljednji dan u nedelju ili praznik,

ĉinidba ili izjava volje moţe se izvršiti sledećeg radnog dana.

Page 49: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 49/69

Kada dejstvo ugovora poĉinje od odreĊenog vremena, shodno se primenjuju pravila oodloţnom uslovu, a kada ugovor prestaje da vaţi po isteku odreĊenog roka, shodno se

 primenjuju pravila o raskidnom uslovu. Treba razlikovati prekluzivne-stroge rokove i

rokove zastarjelosti. Prekluzivni rok postoji onda kada se jedna pravna radnja moţe preduzeti samo u okviru datog roka. On istiĉe poslednjeg dana ĉak i ako taj dan pada na praznik. Ako je vršenje prava vezano za prekluzivni rok, po isteku roka ne moţe se preduzetiodreĊena radnja, jer se pravo ugasilo.

Po isteku roka zastarjelosti ne gubi se pravo, ali se ono ne moţe više sudskim putem

ostvariti, pošto je zahtjev zastario. Dejstvo roka zastarjelosti se ne ogleda u gašenju prava, veću njegovom slabljenju, jer pravo gubi zahtjev. Na prekluzivni rok sud pazi po sluţbenojduţnosti, a na rok zastarjelosti po prigovoru stranke.

46. Poja m zastupništva i dejstvo zastupanja Zastupnik je lice koje preduzima pravnu radnju u tuĊe ime i na tuĊi raĉun. Za zastupništvo jekarakteristiĉno:

a) da je jedno lice ovlašćeno preduzelo pravnu radnju u tuĊe ime, tj. da sve pravne poslediceiz takve radnje pogaĊaju neposredno lice u ĉije ime radnja preduzeta (zastupanog).

 b) ekonomski efekti te radnje ostvaruju se ne u imovinskoj masi onoga koji je pravnu radnju

obavio, već zastupanog.

Prema tome, zastupnik svojim pravnim radnjama zasniva graĊanskopravni odnosizmeĊu zastupanog i trećeg lica. Prava i obaveze iz takvog graĊanskopravnog odnosa stiĉe

neposredno zastupani, a ne zastupnik.

*Struktura zastupništva se karakteriše dejstvom ili uĉešćem tri lica:

-  ono lice za koga se od strane drugog lica zakljuĉuje pravni posao ili za koga se pravni posao preduzima naziva se zastupani;

-  onaj koji radi za zastupanog, zove se zastupnik; i

-  onaj sa kome se pravni posao zakljuĉuje, prema kome se pravni posao preduzimanaziva se treći. 

Pravni posao izmeĊu zastupnika i zastupanog oznaĉava se unutrašnjim odnosom, i onse moţe zasnivati na obligacionopravnom ugovoru o nalogu, ugovoru o radu, ugovora odruštvu, ili tek naknadno na odobrenje od strane zastupanog. Ako ove radnje treba da

 proizvedu neposredno dejstvo za liĉnost zastupanog (direktno zastupništvo), zastupniku je potrebno dodatno ovlašćenje –   punomoć.

DEJSTVO ZASTUPANJA

Zastupnik nastupa u ime zastupanog u granicama datog mu ovlaštenja, pa sve pravne

 posledice iz zakljuĉenog ugovora pogaĊaju neposredno zastupano lice. Zastupnik je duţan daobavesti drugu stranu da nastupa u ime zastupanog. To je tzv. princip otvorenosti

Page 50: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 50/69

zastupništva. U takvom sluĉaju radi se o direktnom zastupniku. Direktno zastupništvo postojikada sam zastupnik u ime zastupanog sa trećim licem zakljuĉi ugovor, navodeći imezastupanog. Nije neophodno da zastupnik da izriĉitu izjavu da nastupa u tuĊe ime. Bitno je dadirektni zastupnik ima volju da u ugovoru nastupi kao zastupnik, a ne u svoje ime.

Zastupani je subjekt zakljuĉenja ugovora, pa se prema njegovoj liĉnosti utvrĊujesposobnost da li je u odreĊene obaveze mogao da uĊe ili ne (ako je za zastupanog zabranjenoda odreĊene poslove zakljuĉuje, to se cijeni prema njegovoj liĉnosti, a ne prema liĉnostizastupnika). Zastupani odgovara i za krivicu zastupnika pri voĊenju pregovora okozakljuĉenja ugovora do koga nije došlo kao i za svoju sopstvenu krivicu. Pravne posljedice iztakvih poslova djeluju za i protiv zastupanog, zastupnik ne stoji ni u kakvoj vezi sa tim

 posljedica, ak o je djelovao u tuĊe ime i u okviru datih ovlašćenja. 

47. Razgraničenje zastupnika od drugih lica Od zastupništva treba razlikovati neke druge institucije. Nije zastupnik:

a)  Glasonoša koji prenosi samo tuĊu volju –  Zastupnik izjavljuje volju sa dejstvom za

zastupanog, a glasonoša ne izjavljuje svoju volju, već prenosi izjavu nalogodavca.Kod zastupništva se pojavljuje anomalija da zastupnik neovlašćeno nastupa, a kodglasonoše ĉesta anomalija je da glasonoša dato ili primljeno saopšenje ili ne prenesedrugoj strani, ili netaĉno prenese. Greške i propusti glasonoše padaju na teret njegovoggospodara koji je izabrao posredan naĉin saopštavanja svoje volje. 

 b)  Posrednik, on samo dovodi u vezu zainteresovane strane da zakljuĉe ugovor, pripremazakljuĉenje ugovora, a sam ugovor zakljuĉuju stranke koje je on doveo u vezu. 

c)  Zastupnik nije organ pravnog lica. Fiziĉko lice koje nastupa u prometu za pravno lice idaje izjavu volje naziva se organ pravnog lica. Njegovi zadaci su drugaĉije regulisaninego kod zastupništva. Glavna razlika je u tome da pravno lice ne moţe drugaĉijenastupati nego preko svog organa, dok zastupani kod zastupništva u odnosu na sve

 poslove ĉije je zakljuĉenje i staranje preneo on na zastupnika, isto tako moţe i sam preduzimati.

d)  veliki znaĉaj ima zakonsko zastupništvo. Zastupani je ovde iskljuĉen od preduzimanjasopstvenih radnji. Zakonski zastupnici su roditelji u odnosu na decu, staraoci u odnosu

na poslovno nesposobna lica.

e)  Direktno (neposredno) zastupništvo razvija najjaĉe, ali ne i jedine posljedice

zastupanja. Pored njega postoji i indirektno (posredno) zastupništvo. Posrednozastupništvo se naziva još i unutrašnje zastupništvo. Ono ima dejstvo u unutrašnjemodnosu izmeĊu zastupanog i zastupnika. Posredno zastupništvo ne proizvodiautomatsko djelovanje ugovora koji je zastupnik zakljuĉio za zastupanog, kao kodneposrednog zastupništva, ali obavezuje zastupnika u unutrašnjem odnosu da

 posljedice ugovora kojim se on obavezao prenese na zastupanog.

Zastupništvo je dopušteno kod svih pravnih poslova. Iskljuĉeno je kod nekih poslova porodiĉnog i naslednog prava. Ne moţe se praviti testament preko zastupnika.

Page 51: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 51/69

Page 52: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 52/69

nepunovaţan. Odobrenje se daje zastupniku ili njegovom partneru sa kojim je zastupnik

zakljuĉio ugovor. Odobrenje se moţe dati izriĉito ili konkludentnom radnjom. Sa dodelomodobrenja ugovor deluje retroaktivno i smatra se kao da je punomoć data od samog poĉetka.Ako se ugovor ne odobri smatra se kao da nije bio ni zakljuĉen.  Neophodno je razmotriti

odnos izmeĊu zastupništva bez ovlaštenja i poslovodstva bez naloga. Poslovodstvo bez naloga je ustanova obligacionog prava, a neovlašteno zastupanje ustanova zastupništva koja spada uopšti deo graĊanskog prava. Nije svako poslovodstvo bez naloga zastupništvo bez ovlaštenja,ali je svako zastupništvo bez ovlaštenja poslovodstvo bez naloga. Kod pravnog poslovodstva

 bez naloga, poslovoĊa bez naloga vrši posao u ime i u interesu gospodara posla, a ovaj moţeda bira da li će dati ili odbiti odobrenje za posao koji je poslovoĊa bez naloga zakljuĉio satrećim licem. Ako on posao odobri, stupa u ugovor na mesto poslovoĊe bez naloga, pa sesmatra da je ugovor od poĉetka zakljuĉen izmeĊu njega i trećeg lica.

49. Vrste zastupanja

129.

TRGOVAĈKO ZASTUPNIŠTVO(poslovni  punomoćnici)TRGOVAĈKI PUTNICI,PUNOM

OĆNICI PO ZAPOŠLJENJU 

Preduzeća i druga pravna lica u cilju zakljuĉenja ugovora sa trećim licima sluţe se odreĊenimlicima koja impomaţu u zakljuĉenju ugovora. Da bi se obezbjedila sigurnost trgovaĉkog

 prometa, treća lica koja stupaju uugovorne odnose sa ovakvim licima moraju taĉno da znajukakav je obim njihovih ovlaštenja.Jedno odtakvih lica je poslovni punomoćnik (trgovaĉki

 punomoćnik).Poslovno punomoćje moţe dati preduzeće idrugo pravno lice u granicama

zakona.Punomoćnik moţe na osnovu njega zakljuĉivati sve ugovore iobavljati druge poslovekoji su uobiĉajeni u vršenju poslovne djelatnosti.Kako se poslovna punomoć daje upismenomobliku, treća lica koja to znaju ukoliko ţele da budu savesna, treba da traţe da im se stavi nauvidpismena punomć iz koje mogu videti kakva su ograniĉenja za  poslovnog punomoćnika.U

 protivnom,trećalica postupaju na sopstveni rizik.Trgovinski putnik u preduzeću je lice koje jeod svoje organizacije dobilopismenu punomoć,na osnovu koga je ovlašteno da van središtasvog vlastodavca preduzme samo oneposlove koji se odnose na prodaju robe i koji su

navedeni u punomoći.Zakonom o obligacionom odnosureguliše se tzv. punomoćnik po zapošljenju. Ta lica rade na takvim poslovima ĉije  je obavljanje vezano zazakljuĉenje iispunjenje odreĊenih ugovora i samim tim su i ovlaštena.Zakon odreĊuje da navedena

 pravilaza punomoćnike po zapošljenju vaţe i za radnike zaposlene kod poslodavca kojisamostalno obavljajudelatnost liĉnim radom. 

130. ZAKONSKO ZASTUPNIŠTVO 

Pod zakonskim zastupništvom podrazumeva se svako zastupništvo koje se ne zasniva na punomoćju (dakleugovoru), već na zakonu, ili volji drugog lica, izuzev zastupanog.Osim

 punomoćja postoje i drugi oblicizastupništva:a) Ovlaštenje za zastupanje moţe da nastane zazastupanog na osnovu pravnog posla drugo lica,npr., zanaslednike u odnosu na zaovstavštinuostavilac u testamentu moţe da odredi testamentalnog izvršioca,b) Ovlaštenje za zastupanje

moţe nastati po naredbi odreĊenog organa, kao ovlaštenje staraoca odsutnog licakoje jespreĉeno da samo preduzima pravne radnje, ili ovlaštenje prinudnog upravnika u postupku

Page 53: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 53/69

Page 54: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 54/69

 punovaţnost pravnog posla. Poseban sluĉaj nepotpunih pravnih poslova postoji kod pravnih poslova za sluĉaj smrti (testament), kod kojih pravno dejstvo nastupa tek

smrću ostavioca. Za vreme dok je on ţiv posao je nepotpun. Kod nepotpunog pravnog posla postoje samo neki elementi pravnog posla, pa je posao u nastajanju tj. nije jošzavršen. To ne znaĉi da nepot pun pravni posao ne proizvodi nikakva dejstva. Npr. kod

 pravnog posla koga je zakljuĉilo ograniĉeno poslovno sposobno lice bez odobrenjaroditelja ili staratelja, ne moţe druga strana odustati od pravnog posla pre nego što seo njemu ne izjasne roditelji ili staraoci.

 b)  Pravni poslovi koji su nepunovaţni i ne mogu da postanu punovaţni su ništavni.Sastoje se u nepostojanju jednog od potrebnih uslova za punovaţnost pravnog posla iliu postojanju jedne smetnje koja se ne moţe ukloniti. Ništavni pravni poslovi ne

 proizvode ni prema kome pravno dejstvo i smatraju se da nisu zakljuĉeni.

c)  Rušljivi pravni poslovi su takvi poslovi koji su najpre punovaţni, ali se kasnije mogu poništiti sa povratnim dejstvom. Zakon o obligacionim odnosima smatra da su rušljivioni poslovi koje je zakljuĉila ograniĉeno poslovno sposobna stranka, kada je prinjegovom zakljuĉenju bilo mana u pogledu volje stranaka, kao i kada je to ovimzakonom ili posebnim propisom odreĊeno. Kako u poslove kod kojih postoje manevolje Zakon nabraja pravne poslove zakljuĉene pod pretnjom, zabludom, prevarom i

 prividne poslove, gde obuhvata fiktivne i simulovane poslove, lista rušljivih poslova je po ovim zakljuĉena. Rušljiv pravni posao i pored nedostatka volje koje sadrţi u sebi, proizvodi dejstva sve dok zainteresovana stranka ne istakne razlog za njegovu

nevaţnost. Dokle god on ne istakne razlog za rušljivost on mora da ispuni svoju

obavezu iz pravnog posla. Razlog za rušljivost moţe istaći samo stranka koja jeuĉestvovala u pravnom poslu i ĉija izjavljena volja ima nedostatak koji je doveo da se

ona ne podudara sa unutrašnjom voljom usled zablude, prevare pretnje, prinude.

d)  Relativno nevaţeći pravni posao je takav posao koji je nepunovaţan samo premaodreĊenom krugu lica, dok je prema ostalim licima punovaţan. Relativna nevaţnost

 postoji u sluĉaju raspolaganja duţnika predmetima svoje imovinske mase pravnim poslom sa jedinom namerom da se takvim raspolaganjem ošteti poverilac. Uslovi zauspijeh tuţbe za pobijanje pravnih poslova su sledeći:

- da je poveriocu onemogućeno da se preduzetim pravnim poslom naplati zasvoju traţbinu iz preostale duţnikove imovine; 

- da je duţnik preduzeo pravni posao sa jedinom namerom da ošteti svog poverioca;

- da je treće lice znalo za takvu nameru duţnika.

Page 55: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 55/69

52. Pojam ništavih pravnih poslova i posljedice ništavosti   Ništavi  su oni pravni poslovi koji ne proizvode pravne učinke koje bi, da su valjani, trebali

proizvesti. Nazivaju se i apsolutno ništavim pravnim poslovima S njima se postupa kao

da nisu ni zakljuĉeni. Ništavost nastupa ex lege, a sud o njoj vodi raĉuna posluţbenojduţnosti (ex offi cio ). Ništavost nastaje ex tunc , tj.od trenutka zakljuĉenja pravnog posla. Ako bi naknadno otpao uzrok ništavosti, takav pravni posao ne bi konvalidirao, osim u nekimiznimnimsluĉajevima predviĊenim zakonom.Vaţno je napomenuti da stranke ne mogu

svojom nagodbomotkloniti ništavost ugovora koje su zaključile. 

 Posljedice ništavosti.

1. Obaveza restitucije (restitutio in integrum) ,tj. povrat u prijašnje stanje je osnovnaduţnostugovornih strana u sluĉaju ništavosti ugovora. Ako povrat nije moguć, ili se prirodaonoga što jeispunjeno protivi vraćanju (npr.izvršena je neka usluga), mora se datiodgovarajuća naknada u novcu prema cijenama u vrijeme donošenja sudske odluke. Ako jeugovor ništav zbog toga što je po svomsadrţaju ili cilju protivan prisilnim propisima sudmoţe odbiti zahtjev nesavjesne strane, a to je stranakoja je u vrijeme sklapanja pravnog poslaznala ili morala znati za navedene razloge ništavosti. 2. Oduzimanje predmeta ĉinidbe u korist

općine moţe biti dosuĊeno pod istim pretpostavkama podkojima sud moţe odbiti zahtjevnesavjesne strane za restitucijom. U tom sluĉaju sud odreĊuje dastranka općini u kojoj ima

 boravište preda sve što je stekla po osnovu zabranjenog pravnog posla. 3.Odgovornost za

štetu pada na onu stranu koja je skrivila sklapanje ništavog pravnog posla .Duţnost naknadeštete ne postoji ako se dokaţe da je strana koja trpi štetu znala ili morala znati za postojanjeuzroka ništavosti.Svaka zainteresirana osoba moţe se pozivati na ništavost, dakle ugovorne

strane i treća lica, od kojih prvenstveno javni tuţilac i pravobranilac. Vrijeme isticanja nijeograniĉeno, a pravo na isticanje ništavostise ne gasi. 

53. Pojedini ništavi pravni poslovi  

 Ništavni pravni poslovi su:  protivzakoniti, nemoralni, poslovi kod kojih postoji prekomerno

oštećenje zbog oĉigledne nesrazmere uzajamnoh davanja, zelenaški, pravni poslovi potpunonesposobnih lica, pravni poslovi zakljuĉeni protivno statutu pravnog lica i drugim opštimaktima.

PROTIVZAKONITI PRAVNI POSLOVI

Posao koji se svojim sadrţajem protivi ustavom utvrĊenim naĉelima društvenogureĊenja i zakonskim zabranama je protivzakonit i ne proizvodi pravna dejstva. Imaimperativnih normi kojima se štiti vrednosti i kojima mora biti potĉinjena ideja slobodeugovoranja. Ima imperativnih normi u pravnom poretku koje reprezentuju neke vrednosti ĉija

 povreda putem ugovora ne mora da dovede do oduzimanja obaveznosti onoga što jeugovoreno, već moţe proizvesti neke druge sankcije. Npr. prosjak stiĉe svojinu prošenjem,iak o je prošenje zabranjeno. Postoji i treća grupa imperativnih normi kojima su zaštićenetakve društvene vrednosti da njihova povreda izaziva i ništavost pravnog posla koji vreĊa ovu

normu i kaţnjivost stranaka koje su uĉestvovale u njemu. Npr. ako neko prodaje opojne

Page 56: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 56/69

droge, pravni posao je ništav sa gledišta graĊanskog prava, a kaţnjiv u kriviĉnom pravu, jer sekosi sa kriviĉno pravnom odredbom.

 Najvaţnije grupe imperativnih normi koje ograniĉavaju slobodu ugovaranja, moţemoda podelimo u tri velike gupe:

- Jednu grupu sadrţi sam Zakon o obligacionim odnosima, pa su ugovori zakljuĉeni protivno ovakvim zabranama ništavi.

- Druga, mnogobrojnija grupa, ĉija povreda izaziva nevaţnost pravnih poslova, leţi vanobligacionog prava u velikom broju zabrana sadrţanih u graĊansko pravnim,kriviĉnopravnim i upravno pravnim propisima.

Pod protivzakonitim poslom podrazumjevamo takav posao ĉije zakljuĉenje je po svomopštem karakteru moguće, ali koje je s obzirom na svoj, sadrţaj, na efekat koji se njim postiţe

i druge okolnosti pod kojima je u konkretnom sluĉaju zakljuĉen, zabranjen.Ako stranke pokušaju da izigraju zakonsku zabranu, tako što svom pravnom poslu

daju neko drugo ime, ili zabranjeni rezultat ostvare pravnim sredstvima koja nisu obuhvaćenazakonom, radi se o izigravanju zakona.

NEMORALNI PRAVNI POSLOVI

Klasifikacija nemoralnih pravnih poslova prema Lotmaru, je: pravni poslovi koji su

usmereni na nemoralno ponašanje, ili na nemoralna rezultat, ili koji ih podstiĉu. Npr.ako neko izda sobu u zakup u cilju vršenja prostitucije. Obećanje nagrade da bi se dobilasaglasnost za razvod braka takoĊe je nemoraln pravni posao. Nemoralan je pravni posao ukome jedno lice preuzima jednu obavezu koja mora biti slobodna od svake pravne prinude, i

 prema moralnom shvatanju moţe biti jedino doneta na osnovu slobodne odluke lica koje seobavezuje. Npr. neko lice se obaveţe da se neće ţeniti.

 Nemoralan je pravni posao ako se njime preterano ograniĉava liĉna i privrednasloboda odreĊenog lica, tako da se duţnik potĉinjava poveriocu, gubeći mogućnost daslobodno odluĉuje i radi. Ništavna je klauzula u ugovoru jednog fudbalera i kluba, po kojoj on

za vreme trajanja ugovora ne moţe ugovor otkazati ni iz kakvih razloga itd. Nemoralan pravni posao u kome jedna stranka za sebe na raĉun druge stiĉe nesrazmernu imovinsku korist,koristeći se stanjem nuţde, ili teškim materijalnim stanjem drugogo, njegovim nedovoljnimiskustvom, lakomislenošću, ili zavisnošću.

ZELENAŠKI PRAVNI POSLOVI 

 Naziv „zelenaški poslovi“ potiĉe kod nas iz perioda prvobitne akumulacije kapitala,

kada su trgovci kupovali od seljaka ţito na zeleno, prije ţetve, iskorištavajući njihovu nuţdu,izvlaĉeći nesrazmernu imovinsku korist. Zelenaške ugovore kod nas reguliše Zakon o

Page 57: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 57/69

obligacionim odnosima. Ništav je ugovor kojim neko koristeći se stanjem nuţde ili teškimmaterijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenošću i zavisnošću,ugovori za sebe ili nekog trećeg korist koja je u oĉiglednoj nesrazmeri sa onim što je ondrugom dao ili uĉinio, ili se obavezao dati ili uĉiniti.

Da bi sud konstatovao postojanje nesrazmerne imovinske koristi, treba da uporedi

ĉinidbu i protiv ĉinidbu i vidi koliko jedna od druge ostupaju uzimajući njihove prometnevrednosti. Potrebno je da odnos izmeĊu ĉinidbe i protivĉinidbe bude nesrazmeran. Da bi

 pravni posao bio zelenaški neophodno je da budu isounjene neke subjektivne pretpostavke:lakomislenost, neiskustvo, i stanje nuţde. Ove okolnosti zelenaš na strani ugovornog

 partnera mora da koristi svijesno, i da ih iz takvog njegovog stanja izvuĉe nesrazmernuimovinsku korist. Pravna posledica zelenaškog pravnog posla je njegova ništavost.

Prema zakonu o obligacijama, na zelenaški ugovor se primenjuju odredbe ovogzakona o posledicama ništavosti i o delimiĉnoj ništavosti ugovora. Oštećenik moţe da

 podnese zahtjev za smanjenje obaveza na praviĉan iznos u roku od 5 godina od zakljuĉenogugovora.

POSLOVI SA PREKOMERNIM OŠTEĆENJEM (lezioni poslovi) 

Kod uzajamnih ugovora gde se razmenjuje ĉinidba i protivĉinidba, posebno znaĉa jno

 pitanje je da li one moraju biti u odreĊenom odnosu ekvivalencije. Justinijan je omogućio da prodavac od kupca zahteva povraćaj prodate robe uz povraćaj kupovne cene, ukoliko prodata

stvar vredi više od dvostrukog iznosa kupovne cene. Kupac je mogao da se usprotivi ovomzahtjevu, ukoliko ponudi doplatu do pune vrednosti stvari. Zakon o obligacijama smatra da

obe ustanove zabrana lezioni i zelenaških ugovora mogu i treba paraleleno da postoje, sve ufunkciji zaštite jednake vrednosti davanja kod dvostranih ugovora. Zakon usvaja

subjektivan pojam prekomjernog oštećenja, pa se oštećena strana moţe pozivatina leziju samoukoliko joj prava vrednost ugovora nije bila poznata. Na zahtev oštećenog da se ugovor

 poništi usled prekomernog oštećenja, druga strana moţe u svako doba, pa i u postupku prinudnog izvršenja, ponuditi dopunu do prave vrednosti i tim aktom odrţati ugovor na snazi.

PRAVNI POSLOVI POTPUNO POSLOVNO NESPOSOBNIH LICA

Poslovi koje zakljuĉuju potpuno nesposobna lica su ništavni. Izjave volje se moraju

dati njegovom zakonskom zastupniku. Ništavni su i pravni poslovi zakljuĉeni u nesvesnomstanju, ili u stanju privremene neuraĉunljivosti, ali navedena lica su inaĉe sposobna dazakljuĉuju pravne poslove, pošto je njihovo stanje samo privremeno.

PR AVNI POSLOVI ZAKLJUĈENI PROTIVNO STATUTU PRAVNOG LICA IDRUGIM OPŠTIM AKTIMA 

Page 58: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 58/69

Page 59: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 59/69

55. Pojedini razlozi rušljivosti

Zabluda- Kod pravnog posla, zabluda je kriva predstava o nekom elementu pravnog posla koji

u stvarnosti ne postoji. Iz kruga pogrešnih predstava mogu se oceniti kao zabluda samo takve predstave koje je lice u zabludi smatralo istinitim, tj. za koje je smatralo da se sa stvarnošću

 poklapaju. Ako jedno lice nešto pretpostavlja, ali u ispravnost svoje predstave sumnja, nenalazi se u zabludi.

Pored subjektivnih elemenata zabluda sadrţi i objektivne. Zabluda  je nesvesno

udaljavanje predstave od stvarnosti. Zabluda je moguća samo o okolnostima iz prošlosti isadašnjosti, a ona se sastoji u nesaglasnosti predstave sa sadašnjicom. U modernim pravnim

 porescima klasifikacija zabluda se vrši po tipovima: Zabluda o  predmetu, zabluda o

svojstvima predmeta, bitna zabluda, nebitna zabluda, zabluda o ĉinjeniĉnom stanju, pravnazabluda, itd. U zakonu o obligacijama prisutna je ideja da se volja i izjava izjavioca jedna od

druge ne razklikuju.

Zakon ne daje opštu definiciju zablude, već polazi od razlikovanja bitne od nebitnezablude, a zabluda je bitna ako se odnosi na bitna svojstva predmeta. 

Prevara- Kada govorimo o manama volje kao razloga za rušĉljivost pravnog posla, sve temane volje moţemo podeliti u dve grupe:

- Prva grupa koju obuhvataju mane volje koje su rezultat uticaja nekorektnog ponašanja protivne stranke, ili trećeg lica. Ovu grupu saĉunjavaju prevara, pretnja i prinuda.

- Drugu grupu ĉine mane koje nisu prouzrokovane etiĉkim povredama druge straneugovrnice. Tu spada samo zabluda.

 Namjerna zabluda, ili kako se u graĊanskom pravu naziva prevara, je navoĊenje drugestrane ugovornice na zakljuĉenje jednog ugovora, ili na preduzimanje drugog pravnog poslaizazivanjem zablude kod druge strane, ili protivpravnim korištenjem već stvorene zablude.Kod prevare se radi o specijalnom sluĉaju zablude i njene karakteristike su što se svijesnoizaziva ili koristi. Ako jedna strana izazove zabludu kod druge ili je odrţava u zabludi unameri da je time navede na zakljuĉenje ugovora, druga strana moţe zahtevati poništenjeugovora i onda kada zabluda nije bitna. Pošto prevara predstavlja povredu dobrih obiĉaja,

dovoljno je da je njom izazvana ma koja vrsta zablude, bitna ili nebitna, dakle i zabluda omotivu, pa da posao pod prevarom bude poništen. Zakon o obligacijama razlikuje dva sluĉaja

 prevare:

- kada je druga strana ugovornica dolaznu prevaru prouzrokovala i

- kada je treće lice prouzrokovalo prevaru, a jedna je strana ugovornica svesno prevaruiskoristila.

Prijetnja - Pretnja predstavlja nedostatak volje i sastoji se u tome što je jedna stranaugovornica daje odreĊenu izjavu volje pod uticajem pretnji i straha koji je kod nje

 prouzrokovan. Za pretnju moraju biti ispunjeni odreĊeni uslovi:

Page 60: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 60/69

- Mora se raditi o opravdanom strahu. To znaĉi da lice kome je zaprećeno uopšte nije u stanjuda spreĉi zlo stavljeno u izgled.

-Pretnja mora da bude sadašnja, tj. da lice od nje nemoţe da se odbrani i da ona moţe izazvatistrah i kod nepokolebljivog lica. Ako jedan slab ĉovek zapreti bokserskom šampionu da će

mu opaliti šamar ako mu ovaj ne da na poklon odreĊenu stvar, ta pretnja ne moţe izazvatiopravdani strah, pa je prema tome irelevantna.

-IzmeĊu straha i odluke volje kod lica kome se preti mora postojati uzroĉna veza. Samo ako je

 pod uticajem pretnje zakljuĉen ugovor moţe se druga strana pozivati na ovaj nedostatak volje.

-Pretnja mora biti protivpravna. Protivpravnost se odnosi na cilj koji se postiţe pretnjom, ilina sredstva kojima se vrši pretnja.

Prinuda- Iako prinuda predstavlja jedan nedostatak volje (manu volje), Zakon o obligacionim

odnosima pod manama volje izriĉito ne nabraja prinudan ugovor. Pravo zahtevati poništenjerušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od dana saznanja za razlogrušljivosti, odnosno od prestanka prinude. Pravni posao je zakljuĉen pod prinudom kada se umomentu zakljuĉenja pravnog posla primenjuje sila. Neko lice je pod uticajem batina koje jedobio, dalo izjavu da pristaje na zakljuĉenje jednog ugovora. Kod pretnje se ugovornom

 partneru stavlja u izgled neko zlo ako neda zahtevanu izjavu. Dakle vrši se psihiĉki uticaj, dok je kod prinude u pitanju fiziĉki uticaj.

Pravni posao zakljuĉen pod prinudom je rušljiv. Zainteresovana stranka moţe traţitinjegov poništaj u roku koji vaţi za prevaru i pretnju.

56. Djelimična nevažnost pravnog posla  Nevaţnost moţe da pogaĊa samo jedan deo pravnog posla, tj. Pojedine odredbe ili klauzuleugovora. (npr. ugovorena veća kamata nego što je zakonom predviĊeno, pravni posao ne vaţisamo u djelu koji odreĊuje kamatu višu od zakonske). 

 Nevaţnost pravnog posla ne moţe biti delimiĉna, ako je nevaţeća bitna sadrţina pravnog posla. Ništavost neke odredbe ugovora ne povlaĉi ništavost i samog ugovora, ako onmoţe opstati bez ništave odredbe, i ako ona nije bila ni uslov ugovora, ni odluĉujuća pobudazbog koje je ugovor zakljuĉen.

57. Konverzija ništavih pravnih poslova Poseban sluĉaj djelimiĉne nevaţnosti pravnog posla postoji kada stranke ţele da ostvare jedan

 pravni posao koji ne moţe da bude punovaţan, ali njihova izraţena volja sadrţi i uslove za punovaţnost nekog drugog pravnog posla, kojim mogu postići sliĉan cilj i rezultat. U takvomsluĉaju vaţi ovaj drugi posao, ako se moţe pretpostaviti da bi stranke hjele ovaj drugi posao ito se naziva konverzija. Konverzija je pretvaranje ništavog u drugi valjan pravni posao. 

Kada ništav ugovor ispunjava uslove za punovaţnost nekog drugog ugovora, onda ćemeĊu ugovaraĉima vaţiti taj drugi ugovor, ako bi to bilo u saglasnosti sa ciljem koji su

ugovaraĉi imali u vidu kada su ugovor zakljuĉili i ako se moţe uzeti da bi oni zakljuĉili tajugovor da su znali za ništavost svog ugovora.

Page 61: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 61/69

  Konverzijom se ostvaruju ciljevi koje su stranke ţelele da ostvare zakljuĉenjemništavog ugovora, sada samo u drugoj formi i prek o drugog ugovora. Konverzija ne dolazi u

obzir ako su ciljevi koje su sledile stranke protivne javnom poretku i dobrim obiĉajima. Ako pravni posao koga su stranke zakljuĉile vreĊe neku zakonsku zabranu, onda je njegovakonverzija u drugi pravni posao dopuštena, ako u cilju zabrane ne protuvreĉi i ovaj drugi

 pravni posao. Za primenu konverzije dovoljno je da se ekonomski efekti koji su trebali da se

ostvare ništavim pravnim poslom mogu postići drugim poslom, uz pretpostavku da su strankeu nemogućnosti ostvarenja punog efekta ţelele i delimiĉno ostvarenje tih efekata.

Mogućnost konverzije pretpostavlja da su ispunjeni svi uslovi za punovaţnost drugog posla kojim se ništavi ugovor spašava –   poslovna sposobnost stranaka, dopuštenost sadrţine i potrebna forma.

Jednostrani pravni posao koji je nepunovaţan zbog neispunjenja zakonskih uslova, pretvara sekonverzijom u ponudu za zakljuĉenje ugovora odgovarajućeg sadrţaja. Npr. kasno dati otkazmoţe se smatrati kao ponuda za raskid ugovra, zakasneli prihvat ponude smatra se kao nova

 ponuda, prihvati ponude koji odstupa od sadrţaja ponude smatra se kao odbijanje ponude iĉinjenje nove ponude. 

Cilj konverzije  je da se ništavi pravni posao spase pomoću posla kojim se postiţusliĉni rezultati, polazeći od ĉinjenice da šira namjera stranaka sadrţi u sebi i uţu namjeru.

58. Konvalidacija rušljivih pravnih poslova Ako stranka koja je zainteresovana da istakne razlog rušljivosti to ne uradi u propisanomvremenu, ili se odrekne prava da istĉe razlog rušljivosti, pravni posao se konvalidira-osnaţuje.

Pravni posao koji je u poĉetku bio manljiv, moţe da se konvaldira naknadno, usluĉajevima kada se odobrenje koje je potrebno za punovaţnost pravnog posla naknadno da.

 Npr. ako maloletnik zakljuĉi pravni posao bez odobrenja, a prizna ga po nastupanju

 punoletstva.

Pravni posao o prenosu vaţi samo u pismenoj formi. Ako stranke sklope usmeniugovor o prenosu nepokretnosti, pa ga izvrše, konvalidira se usmeno zakljuĉeni ugovor.

59. Posljedice ništavosti i rušljivosti pravnih poslova.

Ako je pravni posao proglašen nevaţećim, svejedno iz kog razloga, treba razlikovati dvesituacije:

a)  situaciju zakljuĉenog ili neizvršenog pravnog posla; 

 b)  situaciju zakljuĉenog i izvršenog.

*U prvom sluĉaju nijedna strana neće biti duţna da ispuni svoju obavezu, jer je pravni posao

nevaţeći od samog poĉetka.

*U drugom sluĉaju, svaka ugovorna strana je duţna da vrati drugoj sve ono što je primila na

osnovu takvog ugovora, a ako to nije moguće, ili ako se priroda onog što je ispunjeno protivi

Page 62: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 62/69

vraćanju, ima se dati odgovarajuća naknada u novcu, prema cijenama u vrijeme donošenjasudske odluke. Vrši se restitucija i to po pravilu dvostrana.

Restitucija moţe biti i jednostrana, tako da samo savesna strana moţe traţiti povraćajonoga što je dala, dok nesavesna strana za poništenje ugovora ne moţe dobiti ono što je po

ugovoru dala, već se to moţe oduzeti u korist opštine.

U svim pravima kao i u našem, vaţi pravilo da ako je neko nešto dao radi postizanjanekog nezakonitog ili nemoralnog cilja, ne moţe traţiti natrag ono što je dao.

Lice koje je izazvalo prevaru, pretnju ili prinudu, duţno je da drugoj stranci nadoknadištetu. Ta obaveza postoji i za lice koje je bilo u zabludi, kada zbog toga traţi poništaj pravnog

 posla, pošto je usljed njegove zablude došlo do nevaţnosti pravnog posla koja je drugoj strani prouzrokovala štetu.

60. Objekti građanskog prava Objekat (predmet) subjektivnih prava  predstvalja ono na šta je upereno subjektivno pravo.Većina zapadnih autora smatra da objekte graĊanskog prava ĉine:

- ĉovek i njegova sopstvena liĉnost (kod liĉnih prava), a zatim i druge liĉnosti npr. kod porodiĉnih prava (djete, staranik na kojima otac i staralac imaju apsolutno pravo) 

- stvari –  materijalni delovi prirode,

- odreĊene bestelesne stvari –  ime, firma, proizvodi ljudskog duha kao što su knjiţevna,umjetniĉka, muziĉka djela, pronalasci, 

-  prava (sporno je da li jedno pravo, potraţivanje moţe biti predmet jednog drugog prava-zaloţnog),

- imovina kao celina,

- industrijsko preduzeće kao skup proizvodnih faktora.

Objekat graĊanskog prava moţe da bude samo ono što se posredno ili neposrednomoţe svesti na ekonomska dobra, odnosno na novac. Ti objekti su stvari, ljudske radnje, liĉnadobra i proizvodi ljudskog duha.

61. Pravni pojam stvariPod stvarima u pravnom smislu podrazumevamo materijalne delove prirode koji su

 potĉinjeni ljudskoj moći. Da bi se materijalni predmet tretirao kao stvar, neophodno je da jeograniĉen u prostora, zbog toga nisu prirodne snage stvara (toplota elektricitet, slobodanvazduh, tekuća voda, more).

Da bi materijalni deo prirode bio stvar u pravnom smislu reĉi, potrebno je da on predstavlja celinu za sebe i da bude nešto samostalno(npr. vrata na ormanu nisu stvar jernemaju privrednu samostalnost, plod na drvetu, par cipela ili rukavica ĉine samostalne stvar, a

 pojedina cipela ili rukavica nisu stvari, već dio jedne stvari).

Page 63: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 63/69

  Materijalni predmeti moraju biti potĉinjeni ljudskoj moći da bi bili stvari u pravnomsmislu reĉi. Stoga se kao stvari ne mogu tretirati mesec i zvezde. Ĉovek se ne moţe tretiratikao stvar, niti su delovi ĉoveĉijeg tela stvari.

Stvari treba pravno razlikovati od zbira stvari. Zbir stvari predstavlja mnoštvo stvari, koje ne

saĉinjavaju jednu novu stvar. Npr. biblioteka jednog nauĉnika nije stvar već zbir stvari. Z bir

stvari je: stado ovaca, robni lager, zbirka maraka.

Stvar se moţe opisati kao materijalni deo prirode potĉinjen ljudskoj vlasti, koji imaograniĉeno mesto u prostoru i koji je samostalan. Stvar ima i neka društvena svojstva zbogkojih ste pojam stvar i mijenja od pravnog poretka jedne drţave do druge. Danas dominantnodruštveno svojstvo stvari je da je stvar roba, dakle da je namijenjena za prodaju, da je

 prometljiva.

Materijalni delovi prirode koji se nalaze van prometa, tzv. javna dobra, namenjeni su

za korist u javnom interesu i ne mogu biti predmet graĊanskog prava. To su putevi, parkovi,mostovi, spomenici. Na njima postoji javnopravni, administrativni reţim.

Jedna odreĊena grupa stvari koji spadaju u javna dobra po svojim svojstvima i prirodnimosobinama ne moţe biti predmet svojine i drugih graĊanskih prava. Neke od tih stvari suiskljuĉene iz prometa zbog svoje taĉno odreĊene namjene (zgrade raznih ustanova i organa,kao i inventar u njima). One su stvari van prometa samo dotle dok je sticanje graĊanskih

 prava na njima u protivreĉnosti sa njihovom namjenom. Ĉim im prestane taĉno odreĊenanamjena, te stvari postaju predmet graĊanskopravnog prometa.

Kumulativno ispunjena oba uslova (da je stvar materijalni dio prirode potĉinjenljudskoj vlasti i da je taj predmet roba) daju nam pojam stvari u graĊanskom pravu. 

62. Pripadak i plodovi stvariPripadak je pokretna stvar koja nije sastavni deo druge stvari (glavne stvari), ali po svojoj

nameni sluţi ispunjenju njene svrhe i u stalnom je prostornom odnosu prema glavnoj stvari.

Pripadak moţe biti samo pokretna stvar.

Pripadak mora biti fiziĉki samostalna stvar. Guma na automobilu je njegov sastavnideo, a rezervna guma je njegov pripadak.

Pripadak se mora nalaziti u prostornom odnosu prema glavnoj stvari, ĉijemekonomskom iskorištavanju sluţi. Sporedna stvar mora da bude u blizini glavne stvari, da senaĊe pri ruci. Privremeni prekid veze izmeĊu sporedne i glavne stvari (npr. mašina se nalazina opravci) ne utiĉe da sporedna stvar izgubi svojstvo pripatka.

Pravni znaĉaj svojstva pripatka sastoji se u tome da pripadak deli sudbinu glavnestvari, ukoliko u zakonu ili ugovoru nije ništa drugo odreĊeno. Pripadak koji sluţi zaiskorištavanje nepokretnosti i sam dobija svojstvo nepokretnosti. Ko tvrdi da jedna sporedna

stvari ima svojstvo pripatka mora to i dokazati.

Page 64: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 64/69

63. Podjela stvari

PODELA STVARI

Podela stvari u svim sistemima se vršila u zavisnosti od društvenih svojstava stvari injihovog privrednog znaĉaja. U zavisnosti od znaĉaja koje su pojedine stvari imale u jednomodreĊenom poretku, postojale su i odreĊene podijele stvari. U rimskom pravu su najvaţnijasredstva za proizvodnju bili rob i zemlja. Stoga je i najznaĉajnija podela stvari bila na res

mancipi (stvari koje se mogu sticati mancipacijom - u koju je spadao rob, krupna stoka,

zemljište) i res nec mancipi. (stvari koje se mogu sticati bez mancipacije, manje vrijedne:

sitna stoka, poljoprivredni inventar, namještaj). 

SREDSTVA ZA PROIZVODNJU I PREDMETI ZA POTROŠNJU 

Sredstva za proizvodnju i druga sredstva rada su stvari pomoću kojih se obavlja proces proizvodnje, odnosno vrši druga delatnost. To je zajedno sa sredstvima za potrošnjukategorija politiĉke ekonomije, vrlo znaĉajna za pravo jer je osnov dalje podele stvari naosnovna i obrtna sredstva. Sredstva za proizvodnju prenose se postepeno u više proizvodnihciklusa, po pravilu obuhvataju osnovna sredstva-graĊanske objekte koji sluţe u privrednesvrhe, oruĊa za rad, itd.

Predmet potrošnje saĉinjavaju obrtna sredstva –  materijali za reprodukciju, gotovi

 proizvodi, novac i tako dalje.

STVARI U PROMETU I VAN PROMETA

Stvari koje mogu biti predmet imovinskopravnih poslova su stvari u prometu (res

commercium). OdreĊeni krug predmeta je zbog svoje namene da se koriste u javnom interesu

iskljuĉen iz prometa, tj. ne moţe ili ograniĉeno moţe biti predmet imovinskopravnih poslova(res extra commercium).

U mnogim drţavama stvari koje sluţe religijskom kultu (svete stvari) takoĊe se nalazevan prometa. Kod nas su one u svojini verskih organizacija i drugih graĊanskopravnih lica, a sobzirom da je drţava odvojena od ckrve, one se nalaze u prometu (zgrade, verski rekviziti,zvona) i sa njema se moţe raspolagati sem ukoliko se takve stvari nalaze pod naroĉitomzaštitom drţave, kao kulturni spomenici. Groblja su kod nas van prometa. Za korištenjezemljišta nad njima vaţi specijalni administrativno- pravni reţim.

Danas u zapadnim zemljama najveću kategoriju stvari van prometa predstavljaju stvariu opštoj upotrebi (res publicas), tj. Javna dobra (putevi, trgovi, ulice, mostovi, parkovi, jezera,

rijeke, kanali i druge stvari koje sluţe svaĉijoj upotrebi). Na njima postoji svojina

 javnopravnih korporacija, drţave i opštine.

Page 65: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 65/69

Page 66: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 66/69

  Pokretne stvari su svi ostali telesni predmeti koji se mogu premeštati sa mesta namesto, bez povrede svoje suštine, koje se ne smatraju nepokretnostima. Nepokretnosti segraniĉe sa drugim nepokretnostima i za njih vaţi odnos susedstva. Pokretnosti su samostalne,

 postoje same i ne nalaze se ni u kakvom odnosu susedstva. Nepokretnosti su neuništive i nezamenljive. Ne mogu se serijskom proizvodnjom uvećati (vaţi za zemljište). Kod pokretnihstvari je upravo sve obrnuto: potrošne su, zamenljive i mogu se umnoţavati i proizvoditi.

Svojina se stiĉe na nepokretnostima upisom u zemljišne knjige. Prenos svojine na

 pokretnim stvarima lišen je formalnosti i nastaje u momentu kada je izvršena prodaja pokretnih stvari na osnovu ugovoru. Ako se svojina pribavlja odrţajem na pokretnim inepokretnim stvarima, duţi su rokovi za odraţaj nepokretnih stvari, a kraći za odrţaj

 pokretnih. Na pokretnim stvarima se zasniva pravo ruĉne zaloge, na nepokretnim hipoteka.

INDIVIDUALNO ODREĐENE STVARI I STVARI ODREĐENE PO RODU 

Stvari odreĊene po rodu su one pokretne stvari koje se u pravnom prometu se

odreĊuju po vrsti, meri i broju. U te stvari spadaju najprije novac, kao opšte prometnosredstvo, zatim ţito krompir, brašno, serijski proizveden nameštaj i mašine. Stvari odreĊene

 po rodu su lako prometljive i lako zamenljive stvari.

Individualno odreĊene stvari su one koje se u pravnom prometu odreĊuju kao jedinstveni primerak u svom rodu, ili su pravnim poslom izmeĊu stranaka odreĊene kao takve.To su zemljišta, odelo sašiveno po meri, nameštaj izreĊen po nacrtu, umetniĉke slike. Ako se

stvar odreĊena po rodu izdvoji iz grupe i na taj naĉin individualizira, ona se tretira kaoindividualno odreĊena stvar.

Ova podela stvari ima poseban znaĉaj u obligacionom pravu. Naknada štete zbog gubitka ilioštećenja po rodu odreĊene stvari vrši se naturalnom restitucijom, tj. Isporukom takvih stvari

istog roda, a za individualno odreĊene stvari uvek se daje naknada u novcu.

Rod nikada ne propada (genera non perunt). Ako je predmet obaveze generiĉna stvar pa ona propadne, duţnik se ne oslobaĊa obaveze, već je duţan da isporuĉi druge stvari istogroda. Individualno odreĊena stvar moţe da propadne. Ako je ona bila predmet ugovora i

sluĉajno je propala, prodavac se oslobaĊa obaveze.

ZAMENLJIVE I NEZAMENLJIVE STVARI

Zamenljiva stvar je ona umesto koje se moţe u ispunjenju obaveze dati druga stvar iste

vrste, pribliţno istih svojstava i iste vrednosti. Ostale stvari su nezamenljive. Nezamenljivastvar je slika ĉuvenog umetnika, kolekcija retkih maraka, numizmatiĉka zbirka starognovca....

Zamenljive stvari su papir, dţak krompira, hleb, ţivotne namirnice, serijski namještaj....Zamenljive stvari su stvari odreĊene po rodu. Nezamenljive su individualno odreĊene stvari. 

Page 67: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 67/69

  Podela stvari na zamenljive i nezamenljive ima naroĉitu vaţnost za obligaciono pravo.Ako je graĊanskopravnim deliktom uništena ili oštećena zamenljiva stvar, naknada će se

 prvenstveno izvršiti u naturi, davanjem druge stvari, iste vrste, kvaliteta i vrednosti. U protivnom, naknada je novĉana.

POTROŠNE I NEPOTROŠNE STVARI 

Potrošne su pokretne stvari ako ispunjavaju dva uslova:

-  ako su namenjene da se utroše jednom upotrebom i

-  ako su namenjene da budu otuĊene.

 Nepokretne stvari ne mogu biti nikada potrošne stvari. Sve ostale stvari su potrošne.

 Nepotrošne stvari su stvari ĉija se upotrebna vrednost realizuje u jednom duţem procesu potrošnje, a ne jednom upotrebom. Nepotrošne su stvari za jedno preduzeće mašineza rad, a za potrošaĉa odeća i namještaj koji kupuje. MeĊutim ove stvari mogu biti potrošne,ako saĉinjavaju skladište robe i obrazuju neki drugi zbir stvari namenjen da se otuĊi. Knjiga uknjiţari je potrošna stvar za prodavca, a nepotrošna za kupca.

Podela stvari na potrošne i nepotrošne sluţe kao osnova za klasifikaciju sredstava preduzeća na osnovna i obrtna. Osnovna sredstva saĉinjavaju nepotrošne stvari, a obrtna potrošne. Pravni znaĉaj ove podele se ogleda u tome što potrošne stvari ne mogu biti predmet

ugovora o posluzi ili ostavi. One mogu biti pedmet ugovora o zajmu. Samo na nepotrošnimstvarima je moguće zasnovati neka stvarna prava, npr. sluţbenost plodouţivanja. Skoro sve

 potrošne stvari su odreĊene po rodu. MeĊutim, ne vaţi obrnuto pravilo da su nepotrošne stvariindividualno odreĊene.

DELJIVE I NEDELJIVE STVARI

Deljive su one stvari koje se mogu podeliti na istovrsne bez smanjenja njihove

upotrebne ili prometne vrednosti, npr. truba štofa, teĉnost, gomila pijeska, novĉanice, itd.

 Nedeljive su mašine, konj, umetniĉka slika. Kriterijum za deljivost i nedjeljivost jednestvari nije fiziĉki, već ekonomski. Prema tome, dijelovi stvari moraju zadrţati svojstvo stvari israzmjernu vrijednost u odnosu na cijelu stvar.

Pravni znaĉaj ove podele dolazi do izraţaja kod susvojine ili zajedniĉke svojine usluĉaju deobe. Deoba u naturi moguće je samo onda ako je predmet susvojine ili zajedniĉkesvojine djeljiva stvar. Znaĉaj ove podjele je i zbog toga što na djeljivim stvarima nastajudrugaĉiji odnosi nego na nedjeljivim, u sluĉajevima kada ima više povjerilaca ili više duţnika. 

Page 68: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 68/69

PROSTE I SLOŢENE STVARI 

Prosta stvar je ona koja predstavlja prirodnu, nepodeljenu celinu. Npr., list papira,

novĉanica, itd. 

Ako je jedna stvar sastavljena iz više delova takva stvar je sloţena (kuća, automobil). Svesastavne delove delimo na samostalne sastavne delove (guma na biciklu, kamen u prstenu) i

nesamostalne sastavne delove. Nesamostalni sastavni delovi stvari su oni koji se ne mogu

odvojiti bez oštećenja cele stvari (papir od cigarete). Samostalni delovi sloţene stvari mogu biti predmet samostalnih prava (npr. niska bisera).

 NGZ usvaja sliĉnu podjelu sastavnih dijelova sloţene stvari na bitne i nebitne. Bitnidjelovi sloţene stvari najĉešće su ĉvrsto spojene i inkorporisane u sloţene stvari (cigle u kući)i oni ne mogu biti predmet posebnih stvarnih prava, a nebitni djelovi mogu biti predmet

 posebnih stvarnih prava.

64. Pojam imovine

Imovina je skup imovinsko-graĊanskih prava koja pripadaju jednom licu. Samo

imovinska prava, njihov skup, ulazi u pojam imovine jednog lica. Tu ne spadaju druga prava

kao što su porodiĉna i poltiĉka. Pod imovinsko graĊanskim pravima obuhvatamo prava ĉiji suobjekti stvari ili ljudske radnje koje se mogu izraziti u novcu.

Gr aĊanskopravni pojam imovine obuhvata naĉelno samo celokupnost imovinskih prava jednog lica (pravo svojine i druga stvarna prava, traţbena obligaciona prava, autorsko i

 pronalazaĉko pravo), ali ne i obaveze. Pogrešno je shvatanje po kome u imovinu ulazi inasledno pravo, pa ĉak i pravna moć i pravno stanje. Nasledno pravo nije nikakvo posebnosubjektivno pravo sa samostalnim objektom. Naslednik ostvaruje to pravo tek za sluĉaj smrtifiziĉkog lica za koga je bila vezana odreĊena imovina. On u tom momentu na mesto nestalog

subjekta automatski stupa u njegovu imovinu. Još manje se pravna moć moţe uzeti u pojamimovni, pošto to i nije subjektivno imovinsko pravo, već samo mogućnost da jedno licesvojom izjavom volje ili radnjom moţe uticati na nastanak, promjenu ili prestanak nekog

 prava. Kod pravnog stanja odreĊenom skupu ĉinjenica treba da se pridoda još neka pravnaĉinjenica da bi nastalo subjektivno pravo. 

65. Imovinska masa

Subjekat neprekidno stiĉe nova i otuĊuje neka prava, što sve ima reprekusija na krug o bjekata

u imovini –  na imovinsku masu (skup predmeta na koja se odnose imovinska prava).

Imovinska masa kao takva se povećava ili smanjuje, ali se kvalitativno ništa ne mijenja uidentitetu imovinu. Svaki ekonomski akt razmene, izraţene u formi obligacionog ugovora,

 predstavlja kretanje u imovinama uĉesnika razmenjivaĉa, tako što objekti u jednoj imovinimenjaju mesto i prelaze u drugu.

Page 69: Uvod u Gradjansko

8/10/2019 Uvod u Gradjansko

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-gradjansko 69/69

AKTIVA I PASIVA U IMOVINSKOJ MASI

 Netaĉno je razlikovanje koje se u teoriji ĉini kod pojma imovine na aktivu i pasivuimovine. Profesor Gams je primetio da ovo razlikovanje moţe postojati samo u imovinskojmasi.

Imovinska masa ĉini skup predmeta koji su objekti imovinskih prava pripadajućih jednom licu. Aktivu i pasivu imamo samo u imovinskoj masi, to je zapravo ekonomski,

knjigovodstveni, a ne i pravni pojam. Kada predmet imovinskih prava, odnosno obaveza

svedemo na njihov trajni, novĉani izraz, dobijamo aktivu i pasivu. Kada pasivu odbijemo odaktive (ili obrnuto) imamo ĉistu imovinsku masu (Gams).

66. Karakter istike pojma imovineJEDINSTVO IMOVINE

Najvažnija karakteristika imovine je njeno jedinstvo.  

Subjekt kao učesnik u prometu odgovara prema poveriocima, ne lično već svojom imovinom,

tako da poverilac može svoje potraživanje da naplati iz celokupne dužnikove imovine.

Jedinstvo imovine omogućava i njen ekonomski zajednički imentitelj, jer u imovinu ulaze samo

pravo koja nastaju povodom dobara procjenjivih u novcu. Ako jedno pravo ne posjeduje to svojstvo

npr. pravo na čast ili prvo na intimnu sferu (tzv. Neimovinska prava), ono ne ulazi u pojam imovine.

Imovinu čine samo prava čiji se objekti mogu prodati radi namirenja poveričevog potraživanja.

Jedinstvo imovine uslovljeno jedinstvenim subjektom ima za posledicu jedinstveni pravni

režim, mogućnošću svođenja na ekonomski ekvivalent. Za sva imovinska prava važi isti pravni režim.

To je ono zbog čega je i nastao ovaj skup prava koja označavamo imovinom. 

Princip jedinstva imovine štiti jednako kako poverioca, tako i dužnike. 

NEPRENOSIVOST IMOVINE

U modernoj pravnoj teoriji postoji stav da je imovina pravna zajednica imovinskih prava

predstavljena subjektom, fizičkim ili pravnim licem, neprenosiva celina. Iako imovina nastaje zbog

pravnog prometa, u kome važi kao osnovna karakteristika prometljivosti (prenostivost) prava, ona je

kao c јelina neprenosiva, što izgleda protivurječno.

IDENTITET IMOVINE

Iz jedinstva imovine, kao njenog osnovnog svojstva, proizilazi i princip identiteta imovine u

građanskom pravu. Identitet imovine označava svojstvo imovine da se menja, a da pri tome ostane

ista. Kod imovine se njene promjene u sadržini jednostavnone uzimaju u obzir, sa aspekta njene

suštinske egzistencije. Ako bi se prihvatio dugačiji stav, to bi značilo da sa svakom promjenom