Uvod u elektronsku trgovinu

Dr Marijana Vidas-Bubanja

Poslovna interoperatibilnost je znatno

složeniji problem od tehničke

interoperatibilnosti, jer ona ne

podrazumeva samo semantiku, već i

kulturu, jezike, poslovnu praksu,

zakonodavstvo i politike kompanija.

Dick Raman

Mogućnosti savremene informacione i digitalne tehnologije - menjaju sve elemente poslovnih aktivnosti i ukupan način života i rada ljudi

privreda-preduzeća moraju iskoristiti te mogućnosti za:

-sniženje troškova

-kreiranje novih proizvoda i usluga

-brži i efikasniji rast svojih nacionalnih ekonomija

POJAM E-POSLOVANJA (E-BUSINESS)

Elektronsko poslovanje

Transformacija ključnih poslovnih procesa primenom savremene elektronske tehnologije (IBM)

Primena elektronske tehnologije u postojećim privrednim aktivnostima - NE NOVA AKTIVNOST

Obuhvata i otvorene i zatvorene sisteme

Globalna privredna aktivnost

Definisanje e-poslovanja

«Proces automatizacije poslovanja (kako unutar, tako i izvan kompanije) preko računarski podržanih mreža» (OECD, 2008)

To je u osnovi značilo da se formalno manuelni i na papiru zasnovani procesi ili transakcije, delimično ili potpuno, zamenjuju digitalnim procesima i digitalnom razmenom istih podataka.

E-poslovanje danas

Podrazumeva i sledeće (EC, 2008): Optimalno upravljanje odnosima sa kupcima, snabdevačima i poslovnim partnerima u kompleksnom i često globalnom konkurentskom okruženju; Više od ostvarivanja elektronskih transakcija u nabavci i prodaji i uključuje pristup, obezbeđenje i podelu informacija u poslovnoj mreži; Obavljanje poslovanja u naprednoj digitalnoj ekonomiji.

Razvoj elektronskog poslovanja:

A) 70-tih godina pojava elektronskih sistema plaćanja

interbankarski sistemi zatvorenih mreža

elektronski transfer sredstava sa mesta kupovine

plaćanje na otvorenim mrežama

B) 80-tih godina EDI-primena elektronskih komunikacionih

sistema

C) 90-tih godina bum usled:

-razvoja WWW 1989. godine

-početka komercijalne primene Interneta 1991

-pronalaska programa za pretraživanje Intrneta (broweser) 1993.

-besplatna distribucija netscape Navigator pretraživača 1994.

-prihvatanje Interneta kao poslovnog kanala od strane velikih

korporacija (CISCO, Dell, Amazon) 1995

komunikacija

sa spoljnim

okruženjem

interna

komunikacija

elektronska

trgovina

elektronsko

poslovanje

e-kompanija

mrežni

poslovni

model

vrednost

vreme

POJAM E-TRGOVINE (E-COMMERCE)

Mogućnost različitog definisanja elektronske trgovine

ET je digitalno omogućena komercijalna transakcija izmedju organizacija i pojedinaca (Laudon)

-digitalno omogućena transakcija

-komercijalna transakcija

Kalakota i Winston

Novi koncept koji se razvija i nastaje i opisuje proces kupovine i prodaje ili razmene proizvoda, usluga i informacija putem računarskih mreža uključujući Internet

-iz komunikacione perspektive

-iz perspektive poslovnog procesa

-iz uslužne perspektive

-iz online perspektive

Zwass

ET predstavlja razmenu poslovnih informacija, održavanje poslovnih veza i ostvarivanje poslovnih transakcija upotrebom telekomunikacionih mreža.

ŠTA JE ELEKTRONSKA TRGOVINA

SVI TIPOVI KOMERCIJALNIH TRANSAKCIJA U KOJIMA SE ELEKTRONSKI OBRADJUJU PODACI

(UKLJUČUJUĆI TEKST, ZVUK I SLIKU) I PRENOSE PUTEM KOMUNIKACIONIH

MREŽA (INTERNET)

ET je maloprodaja kupcima u kojoj se transakcija i plaćanje ostvaruju putem Interneta

WTO- ET je distribucija, marketing i prodaja, ili isporuka robe i usluga

elektronskim putem

ET obuhvata različite aktivnosti:

-USPOSTAVLJANJE KONTAKTA SA KUPCIMA

-RAZMENA INFORMACIJA

-PRE I POST PODAJNE USLUGE

-ELEKTRONSKO PLAĆANJE

-DISTRIBUCIJA I LOGISTIKA

el. prodaja /kupovina

on line isporuke

el. transfer fondova

komerc. aukcije

direktni potrošački

marketing

javne nabavke

roba-usluge

tradic./nove aktivnosti

ET OBUHVATA RAZLIČITE TEHNOLOŠKE KONCEPTE

INTERNET/ WORLD WIDE WEB

EDI

E-MAIL

FAX

ELEKTRONSKO PLAĆANJE (electronic fond transfer -EFT i electronic benefit transfer-EBT

FILE TRANSFER

VIDEO KONFERENCIJE

Lanac snabdevanja

Sve aktivnosti vezane za protok i transformaciju robe od sirovina do isporuke gotove robe krajnjem korisniku.

Menadžment lanca snabdevanja

Nabavna elektronska trgovina-ulazne aktivnosti lanca snabdevanja

Prodajna elektronska trgovina-silazne aktivnosti lanca snabdevanja

Dobavljač Proizvodnja Distribucija Trgovina Kupac

Realizacija lanca

snabdevanja

Planiranje lanca snabdevanja

Lanac vrednosti

Različite aktivnosti koje povezuju nabavnu i prodajnu stranu rada kompanije i dodaju im vrednost

Interni lanac vrednosti

Eksterni lanac vrednosti

Mreža vrednosti-kompanija rukovodi sa viže medjupovezanih lanaca vrednosti

Komponente e-poslovanja

Upravljanje lancem snabdevanja

SCM - Supply Chain Management softver objedinjuje veliki broj aplikacija

integracija ciklusa prodaje i snabdevanja omogućava bržu razmenu podataka i formiranje

individualizovane narudžbe

neophodne su brze i efikasne reakcije SCM uz upravljanje informacijama kako unutar kompanije tako i izmedju partnera povezanih kompanija

SCM koordinira TRI toka tokove materijala uključuju fizičko kretanje proizvoda od dobavljača do kupca, ali i obrnuto

protok informacija se sastoji iz procene zahteva, prenosa narudžbi i izveštaja o stanju isporuka

finansijske tokove sadrže informacije sa kreditnih kartica, uslove kreditiranja, rokove i planove plaćanja i ugovorene kamate

Poslovno rešenje: ERP Enterprise Resource Planning (ERP) – predstavlja softver koji integriše i automatizuje sve aspekte poslovanja preduzeća – počevši od planiranja, proizvodnje, prodaje i finansija do marketinga, pružanja usluga klijentima, upravljanja ljudskim resursima i slično. Adekvatno uvođenje ERP softvera omogućava vođenje poslovanja efektivnije i efikasnije, kao i brže reagovanje na promene u okruženju čime se ostvaruje prava konkurentska prednost na tržištu.

• ERP sistemi uvode najbolje poslovne prakse, tj. najbolji način izvođenja posla u okviru poslovnih funkcija preduzeća.

• ERP imaju za cilj da skladište poslovne informacije samo jedanput, u formi u kojoj se omogućava pristup od strane više različitih korisnika, a u cilju donošenja različitih tipova odluka.

• Na domaćem tržištu, u poslednjih nekoliko godina, najzastupljeniji ERP sistemi su: SAP R/3, Oracle Applications, Microsoft Dynamics NAV, HansaWorld, Datalab PantheonTM i mnogi drugi.

• Demo na lokaciji: http://www.microsoft.com/BusinessSolutions/Navision/Demos/BusinessAnalytics/inde

x.html

Poslovno rešenje: CRM

Srž svakog uspešnog poslovanja čine lojalni i profitabilni klijenti. Upravljanje odnosima sa klijentima (Customer Relationship Management - CRM):

Kontinualni dijalog sa klijentima Personalizovane usluge potreba i očekivanja klijenata Pristup u realnom vremenu svim informacijama o klijentima kroz organizaciju Upravljanje aktivnostima prodaje (generisanje prioriteta, upravljanje teritorijom i organizovanje

timova, kontaktiranje, rukovanje porudžbinama) Upravljanj znanjem (omogućava se pristup resursima informacija kao što su korporativni priručnici,

slajdovi prodavaca, telefoni kompanija, podaci o industriji i konkurenciji, isečci iz štampe, šabloni za pisanje ponude itd.

Customer Relationship Management (CRM) – uključuje metodologije, strategije, softver i web sposobnosti koje pomažu preduzeću da organizuje i upravlja odnosima sa klijentima. Kompanije koriste ovaj pristup kako bi bolje shvatile želje i potrebe njihovih klijenata. Demo na lokaciji: http://www.microsoft.com/BusinessSolutions/content/demos/MSCRMdemos/full_demo.htm

ODNOS IZMEDJU E-POSLOVANJA I E-TRGOVINE

Tri alternative definisanja odnosa:

-Elektronska trgovina ima neke nivoe preklapanja sa elektronskim poslovanjem

-Elektronska trgovina je po obimu ekvivalentna elektronskom poslovanju

-Elektronska trgovina je podskup elektronskog poslovanja

1) KLASIFIKACIJA EP

Prema stepenu korišćenja elektronske tehnologije: potpuno i delimično EP

2) OBLASTI EP

-elektronska trgovina -elektronska proizvodnja

-elektronsko plaćanje -elektronska distribucija

-elektronske komunikacije

Elektronska trgovina

Elektronsko plaćanje

Elektronska distribucija

Elektronska proizvodnja

Elektronske komunikacije

ELEKTRONSKO POSLOVANJE

ELEKTRONSKA PLAĆANJA -Transfer novca i izvršenje plaćanja elektronskim

putem

a) Elektronska plaćanja velikih vrednosti upotrebom privatnih informacionih mreža

-medjunarodna plaćanja-S.W.I.F.T.(Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunications) –medjunarodna bankarska mreža-zatvorena jer se ovim putem razmenjuju finansijska sredstva; koristi se i za klirinška plaćanja velikih vrednosti; 1987. Godine pristup S.W.I.F.T. mreži dobijaju i nebankarske finansijske institucije-kontakt sa brokerima i razmena HOV

-unutrašnji platni promet-FEDWIRE

b) Plaćanja malih vrednosti-primenom platnih kartica

Platne kartice sa elektronskim učitavanjem

-elektronski prenos sredstava sa mesta prodaje EFTPOS

-Internet plaćanja-elektronska gotovina, elektronski čekovi, Internet platne kartice

ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE

Elektronska tehnologija se primenjuje za razmenu poruka izmedju poslovnih subjekata

-elektronska razmena podataka EDI

-EANCOM sistem elektronske komunikacije

-Internet komunikacioni servisi-elektronska pošta, Internet telefon, Internet faks

ELEKTRONSKA PROIZVODNJA - podrazumeva stvaranje proizvoda i izvršenje

usluga primenom elektronske tehnologije

- vezuje se za nastanak elektronskih proizvoda koji imaju sledeće karakteristike: digitalni oblik, elektronski se proizvode, elektronski se distribuiraju

- tehnološki su intenzivni

- veliko učešće troškova istraživanja i razvoja

- Softver, računarske igrice, elektronske knjige, digitalizovana multimedija (muzika, filmovi, slike)

- elektronske usluge: bankarske usluge, konsalting usluge, usluge obrazovanja, knjigovodstvene usluge

Elektronska distribucija

Mogućnost elektronske distribucije je karakteristika elektronskog proizvoda

Internet je kanal za distribuciju koji obezbedjuje najniže troškove

Potpuno elektronsko poslovanje uključuje i elektronsku distribuciju

Ketegorije elektronske trgovine

A) U zavisnosti od stepena digitalizacije proizvoda/usluge

Osam mogućih kombinacija

Ekstremi-

a) tradicionalna trgovina

b) čista ili direktna ET

Indirektna elektronska trgovina

B) U zavisnosti od telekomunikacione osnove

Internet i ne-Internet e-trgovinu Ne-Internet trgovina - ET se može ostvariti i korišćenjem:

a) privatnih mreža kao što su VAN mreže – (VAN-value added network) mreže sa dodatnom vrednošću,

b) mreža lokalnog područja (LAN - local area network),

c) korišćenjem intraneta, d) formiranjem ekstraneta sa partnerskim

kompanijama.

Podela elektronske trgovine

1) Prema tipu računarske mreže :

-privatne računarske mreže* ograničena ET

-javne računarske mreže*neograničena

2) Prema predmetu trgovanja: proizvodima, uslugama, kapitalom

3) Prema subjektima

B2B,B2C,C2C,B2A,

C2A

C2B B2B2C

Kategorije elektronske trgovine prema subjektima-tipu učesnika

biznis

potrošači administracija

biznis

B2B

B2B • Učešće B2B e-trgovine u ukupnim e-trgovinskim transakcijama ostaje

dominantno, i kreće se na nivou od oko 95% ukupne trgovine.

• Prema procenama UN, vrednost B2B e-trgovine na globalnom nivou dostiže 14,2 biliona $, a dve trećine ostvarene trgovine je realizovano u SAD, Velikoj Britaniji i Kini

• 77-85% globalnih prihoda od elektronske trgovine ostvaruje se od elektronske trgovine na relaciji business to business

Statista: na globalnom nivou bruto obim robne razmene B2B e-trgovine je porastao sa 5,8 biliona dolara 2013. godine na 7,6 biliona dolara 2017. godine

Kina bi do 2021. godine mogla da postane najveće B2B tržište e-prodaja u svetu sa vrednošću od 2,1 bilion $.

Alibaba Group Holding Ltd. je vodeća e-trgovinska kompanija u Kini koja obuhvata skoro 45% kineskih B2B e-prodaja

B2C

Prema najnovijim procenama kompanije eMarketer, globalna vrednost business-to-consumer e-trgovine će u 2018. godini porasti za 21% i dostići vrednost od oko tri biliona američkih dolara.

Rast uglavnom iniciraju onlajn i mobilni e-potrošači iz brzo rastućih ZUR (Kina, Indonezija)

Prema prognozama Statiste, do 2021. godine vrednost prodaje na B2C tržištima u svetu bi mogla

da dostigne vrednost od 4,878 biliona dolara.

Broj digitalnih kupaca u svetu u B2C segmentu

Ostale kategorije ET

C2B

C2C

B2A/G

C2A/G

Razlike između tradicionalne i internet ET

Samo BTB

Zatvoreni “klubovi”

Ograničen broj partnera

Zatvorene mreže

Poznati partneri

Obezbeđena sigurnost mreže

Tržište je klub odabranih

B2B, B2C,B2A,C2A

Otvoreno globalno tržište

Neograničen broj partnera

Otvorene nezaštićene mreže

Sigurnost i autentifikacija

Mreža je tržište

Četiri nove kategorije ET

Peer to peer P2P

Internet omogućava korisnicima da dele fajlove i računarske resurse direktno, tako da ne moraju da idu preko centralnog WEB servera

M trgovina

Podrazumeva upotrebu bežičnih digitalnih uređaja za ostvarivanje transakcija na

WEB-u

M-trgovina

M-trgovina može da poveća konkurentnost poslovanja na osnovu svojih karakteristika i to:

-prisutnost na svakom mestu i u svako vreme,

-pogodnost primene,

-interaktivnost,

-personalizacija,

-lokalizacija.

Pokretači šire primene M-trgovina u budućnosti:

veliki i stalno rastući broj korisnika mobilne telefonije,

razvoj nove “pozovi telefonom” kulture kod mladih,

rastuća tražnja servisno orijentisanih kupaca,

pad cena,

mogućnost korišćenja mobilne radne snage

i rastuća propusna moć

Ne-poslovna ET

Intra-organizaciona ET –B2E i E2E

Kolaborativna elektronska trgovina (collaborative commerce-c-commerce)

trgovina saradnje

Digitalna tehnologija omogućava kompanijama da kroz zajedničku saradnju planiraju, dizajniraju, razvijaju, upravljaju i istražuju proizvode, usluge i inovativne ET aplikacije

zajedničko planiranje partnerskih kompanija

saradnja duž lanca snabdevanja

Primeri c-trgovine

partneri na različitim lokacijama kroz saradnju zajednički dizajniraju proizvod (kompanija Boing) upotrebom screen-sharing tehnologije

online upravljaju zajednički zalihama (Dell)

zajednički vrše predviđanja kretanja tražnje za proizvodom (Marks&Spenser)

Društvena e-trgovina -socijalne i društvene mreže

Noviji i interesantinji oblik primene ET nastao poslednjih godina ulaskom u fazu WEB 2.0 razvoja Internet servisa

Socijalne mreže su web sajtovi koji povezuju ljude određenih specifičnih interesa obezbeđujući im besplatne servise kao što su foto prezentacije, e-mail, blogovi i dr

Poslovno orijentisane društvene mreže

one čiji je primarni cilj podrška realizaciji poslovnih transakcija

većina socijalnih mreža očekuje ostvarivanje prihoda od reklama (kao MySpace preko Googl-a), dok poslovno orijentisane društvene mreže ubiraju nadoknade za registraciju ili ostvarenu transakciju.

Najznačajnije društvene mreže danas

Facebook.com - podržava socijalne kontakte izmedju studenata, Gawker.com – prati estradne zvezde i javne ličnosti i ogovaranja koja prate estradu, YouTube.com i Metcafe.com – korisnici mogu postaviti ili videti druge postavljene video klipove, Flickr.com – korisnici medjusobno razmenjuju fotografije, Friendster.com – obezbedjuje platformu za pronalaženje prijatelja i sklapanje poznanstava, Myheritage.com – bavi se geneologijom i ljudima sa kojima se osoba sretala u različitim životnim fazama, Cyworld.com – najveća društvena mreža u Aziji, Habbohotel.com - zabavni sajtovi spcifični po zemljama. Ima ih 18 za decu i odrasle, MySpace.com – najposećenija društvena mreža, YUB.com – društvena mreža namenjena onima koji žele da kupuju po diskontnim cenama i uz popust.

Lokalna e-trgovina (local e-commerce)

Forma e-trgovine koja je fokusirana na pridobijanje kupaca po osnovu njihove trenutne geografske lokacije.

Lokalni maloprodavci koriste različite onlajn marketing tehnike da bi privukli kupce koji se, na primer, trenutno nalaze u određenom tržnom centru, baš u njihovu prodavnicu.

Lokalna e-trgovina je jedna od karika u talasu „mobilna, društvena, lokalna e-trgovina” (mobile, social, local e-commerce) koji se javio sa eksplozijom mobilnih komunikacija i razvojem društvenih mreža.

TIP E-TRGOVINE OSTVARENA VREDNOST

B2B 6,3 biliona $

B2C 531 milijarda $

Mobilna e-trgovina 128 milijardi $

C2C 100 milijardi $

Lokalna e-trgovina 25 milijardi $

Društvena e-trgovina 3,3 milijarde $

Relativna veličina različitih kategrija e-trgovina u SAD 2014. godine

Platforma ekonomija i E-trgovina na zahtev (on-demand e-commerce)

Pojam digitalnih platformi

- povezuju ponudu i tražnju pojedinaca u realnom vremenu i u širokom obuhvatu

- revolucionarno menjaju način na koji se poslovi obavljaju

- menjaju način na koji funkcionišu pojedine privredne grane

Platforma ekonomija

Uvode se novi pojmovi: „platforma ekonomija” ili „sharing economy” (ekonomija podele), odnosno „collaborative economy” (ekonomija saradnje)

Šutina novih pojmova ukazuje na to da se preko platformi korisnici povezuju da bi se dogovorili o onlajn radu na daljinu, o zajedničkom korišćenju kola ili stanova/soba, onlajn muzici ili video-strimingu, o ukupnom poslovanju.

Alek Ros (knjiga - The Industries of the future)

U shering ekonomiji kreiraju se tržišta od svega i svako se može pretvoriti u mikropreduzetnika.

Shering ekonomija koristi kombinaciju tehnoloških platformi spakovanih kao aplikacije na mobilnim telefonima, nauke o ponašanju i lokacijskih podataka sa mobilnih telefona da bi se kreirala peer-to peer tržišta koja neiskorišćene resurse/sredstva (na primer prazne stanove, slobodna mesta u kolima, neiskorišćena znanja i sl.) povezuju sa korisnicima kojima takva znanja, slobodne sobe ili automobili trebaju

Definisanje tehnoloških platformi

Tehnološke platforme (ili technology stack – tehnološki stog/plast/gomila) – podržavaju razmenu i koordinaciju zapanjujuće količine podataka.

Termin tehnološki stog (stacks) označava činjenicu da je platforma sačinjena od više slojeva/omotača koje čine hardver, softver, mrežna konekcija i sposobnost data analitike.

Ovako konstruisana platforma obezbeđuje vezu za realizaciju različitih transakcija kao što su poručivanje, praćenje, autentifikacija korisnika i plaćanje.

On demand poslovni model

Infrastruktura platforme je u osnovi on-demand poslovnog modela

U ovom poslovnom modelu fokus je na:

-vremenu (on-demand – upravo sada),

-udobnosti za potrošača (tap the app – samo pritiskom na dugme aplikacije)

- personalizovanim uslugama (my way – onako kako ja to želim).

Gde se primenjuje on-demand poslovni model

unapređuje B2C segmenta e-trgovine

platforma kompanije najviše dinamiziraju C2C e-trgovinu

pet najznačajnijih sektora globalne C2C platforma ekonomije su: finansiranje, rad na daljinu, rentiranje kuća i stanova, taksi usluge i prevoz kolima, onlajn muzika i video striming

C2C platfrome su dostigle u 2013. godini prihode od prodaje nivoa 15 milijardi $.

Prognoze - prihodi će do 2025. godine porasti, do 22 puta dostižući nivo od preko 335 milijardi $

Ko koliko brzo ulazi u platforma ekonomiju

Evropa zaostaje za Severnom Amerikom i Azijom u pogledu razvoja platforma ekonomije.

Azija vodi po broju značajnih platforma kompanija, sa Kinom kao najaktivnijom u ovoj oblasti.

Najveću urbani hubovi za platforma kompanije su San Francisko, Peking, London, Njujork i Nju Delhi

Zašto je važan razvoj platforma ekonomije za pojedine zemlje

Platforma ekonomija generiše brojne prednosti: niže troškove, nove proizvode i usluge, veću udobnosti za kupce i racionalnu alokaciju resursa

Paltforma ekonomija otvara i nove izazove:

problem oporezivanja transakcija, konkurentske politike, privatnost, osiguranje, finansiranje promena koje platforme izazivaju na tržištu rada

Platforme i savremene kompanije

U savremenom poslovnom ambijentu kompanije koje nemaju IPhone ili Android aplikacije ili tehnološke platforme koje podržavaju razmenu roba i usluga, bez obzira na to koliko koristan i uspešan veb-sajt poseduju, gube svoje konkurentske prednosti

Statistika

Tržišna vrednost platforma kompanija je u 2015. godini procenjena na 4,3 biliona $ i one zapošljavaju milione ljudi u svetu.

Više od 20 milijardi $ je investirano u digitalne platforme u periodu 2010–2015. godina kroz 1.053 javno objavljena poslovna dogovora.

U 2016. godini manje od 15% kompanija sa liste Fortune 500 je razvilo platforma model poslovanja, da bi se taj procenat u 2018. godini podigao na 50% listiranih kompanija koje su kreirale platforme ili su postale partneri sa nekim industrijskim platformama

Prednosti koje donose digitalne platforme

Inovacije Vrednosti

za kupce

Otvorena tržišta Sniženi

transportni

troškovi

Unapređeni

efekti

blagostanja

Kastomizovan

i proizvodi i

usluge

Rast izbora Agregirana ponuda

i tražnja

Niži troškovi

informisanja,

logistike

Prevazilaženje

tržišnih

neravnoteža

Izgradnja

novih tipova

proizvoda

Udobnost Unapređena

mogućnost ulaska

na tržište za mala i

srednja preduzeća

Bolja kontrola

rizika

Veća efikasnost

alociranja resursa

Inovativni

poslovni

modeli

Veća

transparentn

ost tržišta i

cena

Globalne izvozne

mogućnosti

Uvećana

fleksibilnost

proizvodnje

Standardizacija

Fleksibilna

organizaciona

struktura

Podela

resursa i

finansijske

aktive

Optimizovane

marketing

aktivnosti

Veće poverenje

Primeri kompanija

Phillips koristi platforma model da bi ušao na tržište medicinske tehnologije

Daimler koristi platformu da bi se ostvario u oblasti urbanog prevoza

Siemens je formirao Mindsphere kao otvoreni operativni sistem za internet stvari

Uber-studija slučaja

Travis Kalanik i Garet Kemp (Travis Kalanik and Garret Camp) 2009. godine

Eksplozivni rast, ostvaruje poslovanje u 300 gradova i 60 zemalja u Severnoj i Južnoj Americi, Evropi, Africi, Aziji i na Srednjem istoku

Uberov poslovni model se razlikuje od tradicionalne e-maloprodaje.

Uber ne prodaje robu.

Uber koristi platformu baziranu na mobilnim telefonima koja omogućava ljudima kojima je potrebna usluga prevoza (kao taksi) da pronađu nekog ko takve resurse ima (auto) i koji nudi usluge vožnje (osoba koja ima automobil koji uglavnom stoji parkiran i vozač koji ima vremena i želi da ponudi uslugu vožnje).

Uberovi vozači tako zapravo prodaju svoju uslugu vožnje i privremenu upotrebu svojih kola.

Za svaku transakciju preko platforme kompanija Uber naplaćuje maržu, odnosno ona je posrednik koji je zapravo organizovao tržište na kome će se sresti ponuda i tražnja i koji naplaćuje svoj deo u realizovanoj transakciji.

Uber donosi prednosti i korisnicima usluge vožnje i svojim vozačima.

Korisnici: Prijava korisnika usluga na platformu je besplatna, a cena prevoza je i do 40% niža od cene klasičnih taksi usluga

Vozači: sami određuju kada će da rade i koje vreme im za to najviše odgovara, a takođe iskorišćavaju svoje automobile koji inače stoje parkirani i koji im sada generišu dodatni prihod. Procenjuje se da Uber danas ima preko 160.000 prijavljenih part-time vozača koji ostvaruju godišnji prihod od oko 22.820 $ ili 11$ po satu.

Fenomen uberizacije rada

Njega unosi model on-demand kompanija

One uvode part-time, nisko plaćene poslove kao zamenu za tradicionalna full-time sigurna zaposlenja.

Visoke stope nezaposlenosti i ekonomska kriza ovakve kritike stavljaju pod sumnju.

Evropski sud pravde, na primer, razmatra da li je Uber transportni servis koji narušava postojeće zakone u mnogim zemljama, ili je to „servis informacionog društva” koji zahteva mnogo fleksibilniju regulativu i pravila

okruženje e-poslovanja, e-strategija i e-marketing

menadžment

aplikacije

tehnologija

administracija

i agencije

gradjani/

kompanije e-vlada

e-poslovanje kompanija

ERP

komercijala

e-dizajn

e-radnja odnosi sa

partnerima

e-snabdevanje e-trgovina

poslovni

partner kupac

CMS/DMS/portal B2B B2B

B2C upravljanje odnosima

sa snabdevačima: SRM upravljanje odnosima

sa kupcima: CRM e-organizacija upravljanje lancima

snabdevanja upravljanje lancima

snabdevanja intranet

Internet extranet

tehnologija B2E/E2E

e-inženjering

razvoj i istraživanje

i operacionalizacija

Posledice i prednosti ET

Menja postupak na koji se trgovina , odnosno razmena obavlja

Sužava asimetriju u raspoloživosti informacija izmedju različitih učesnika na tržištu

Efekti na ukupno ekonomsko okruženje-od organizacija kompanija, preko ponašanja potrošača do rada vlada

Osnovne prednosti ET

1. Ukida posrednika u trgovini

2. Obezbedjuje bolji pristup informacijama

3. Unapredjuje odnose kupac-prodavac

4. Modifikuje tradicionalno poimanje tržišta

5. Utiče na efikasnost regulatornih sistema

PREDNOSTI I NOVE MOGUĆNOSTI ET

Šanse snabdevačima

globalno prisustvo na tržištu

veća konkurentnost

masovna unifkacija proizvoda

niži troškovi

nove poslovne mogućnosti

Prednosti za kupce

globalni izbor

kvalitet usluge

personalizovani proizvodi i usluge

brz odgovor na zahteve

sniženje cena

novi proizvodi i usluge

OSAM KARAKTERISTIKA ET Raspoloživost sa svakog mesta u svako vreme

Globalni obuhvat

ET funkcioniše po univerzalnim standardima

Bogatstvo informacija

Interaktivnost-dvosmerna komunikacija izmedju kupca i prodavca

Povećana gustina informacija (cenovna transparentnost, cenovna diskriminacija)

ET omogućava perosnalizaciju i kastamizaciju proizvoda

Tehnologije društvenih mreža i sadržaj koji na tim mrežama kreiraju sami korisnici/kupci

ZAŠTO UVESTI ET?

A) RAZLOZI vezani za

sniženje troškova

1.Povećana brzina nabavki

2.Povećana brzina

isporuke robe

3.Sniženi troškovi prodaje i nabavke

4.Sniženi operativni troškovi

B) RAZLOZI vezani za ostavrenje veće konkurentnosti

1. Potrošači traže takav vid komunikacija

2.Unapređenje obima i kvaliteta ponuđenih usluga

3.Izbegavate da prepustite tržište onima koji su već uveli ET

Cost-benefit analiza uvodjenja ET

Potreba poredjenja ostvarenih prednosti sa troškovima koje uvođenje online poslovanja sa sobom nosi.

Potreba sagledavanja očiglednih i opipljivih, kao i onih neočiglednih i neopipljivih prednosti

Materijalna-očigledne prednosti

1. Povećanje prodaje i prihoda (novih kupaca i novih tržišta, postojećih kupaca koji ponovo kupuju)

2. Sniženje marketing troškova (brže usluge kupcima, online prodaja, sniženje troškova štampe i

distribucije u okviru marketing komunikacija)

3. Sniženje troškova u lancu nabavke (manje zalihe robe, veća konkurencija medju snabdevačima, niži

vremenski ciklus trajanja porudžbina)

4. Sniženje administrativnih troškova (efikasniji poslovni proceso - naplata faktura, korišćenje odmora i slično)

Nematerijalne prednosti 1. Raste imidža kompanije u

komunikacionom smislu

2. Unapredjuje se marka

3. Brže marketing komunikacije koje odgovaraju na direktne zahteve potrošača uključujući i PR

4. Brži razvoj životnog ciklusa proizvoda koji omogućava brže odgovore na zahteve tržišta

5. Unapređenje usluge kupcima

6. Učenje za budućnost

7. Zadovoljenje očekivanja kupaca u pogledu postojanja WEB strane

8.Otkrivanje novih partnera i bolja podrška postojećim partnerima

9. Bolji menadžment informacijama o potrošačima i marketing informacijama

10. Povratne informacije od kupaca o proizvodima

TRI jaza

ET je različito prisutna u razvijenim i nerazvijeni zemljama

ET je različito prisutna po pojedinim sektorima

ET je različito prisutna u velikim kompanijama i malim i srednjim preduzećima

BARIJERE RASTA ET

Mogu se podeliti na one tehničke i netehničke prirode.

Tehničke barijere prihvatanja ET

-Postoji nedostatak sigurnosti i pouzdanosti sistema, standarda i nekih komunikacionih protokola;

-Nedovoljna je telekomunikaciona povezanost;

-Softverski alati se još uvek razvijaju i brzo menjaju;

-Teško je integrisati Internet i ET softver sa nekim postojećim aplikacijama i bazama podataka;

-Provajderima (vendorima) su potrebni posebni WEB

serveri i ostala infrastruktura, kao dodatak na mrežne servere;

- Neki ET softveri se neće uklopiti u odredjeni hardver, ili će biti nekompatibilni sa nekim operativnim sistemima, ili ostalim komponentama.

Netehničke barijere:

Troškovi i opravdanost;

Sigurnost i privatnost

Nedostatak poverenja i otpornost prema

novom

Ostali ograničavajući faktori

ISTORIJAT ELEKTRONSKE

TRGOVINE

ERA I 1995-2000

ERA II 2001-2007

ERA III 2007 I DALJE

1995–2000.

OTKRIVANJE

E-TRGOVINA I

2001–2007.

KONSOLIDACIJA

E-TRGOVINA II

2007–NADALJE

REINVENCIJA

E-TRGOVINA III

Pokrenuta tehnologijom

Pokrenuta poslovanjem

Mobilni telefoni omogućavaju socijalnu, mobilnu

i lokalnu e-trgovinu

Naglasak na rastu

prihoda

Naglasak na profitu i

zaradama

Naglasak je na velikom broju korisnika i vezama

preko društvenih mreža

Finansiranje venture

kapitalom

Tradicionalno finansiranje

Povratak na finansiranje venure kapitalom;

velike kompanije kupuju male start-up firme

Slobodno ne regulisano Jača regulativa i upravljanje Intenzivan državni nadzor

Preduzetničke kompanije Velike tradicionalne firme Preduzetničke lokalne, mobilne i društvene

kompanije

Ukidanje posrednika

Jačanje posrednika

Rast malih onlajn posrednika koji rentiraju

poslovne procese velikih firmi

Perfektno tržište

Nesavršena tržišta, marke i

mrežni efekti

Nastavak nesavršenog funkcionisanja onlajn

tržišta; konkurencija između proizvoda na

odabranim tržištima

Čista onlajn strategija

Mešana click and brick

strategija

Povratak na čistu onlajn strategiju na novim

tržištima; širenje brick and click strategije na

tradicionalnim maloprodajnim tržištima

Prednosti prvog ulaska

(first movera)

Snaga onih koji slede i

komplementarne aktive

Vraćaju se prednosti first-movera na novim

tržištima kada tradicionalni igrači učvrste svoje

pozicije

Maloprodajni proizvodi

niske složenosti

Proizvodi i usluge u

maloprpdaji visoke složenosti

Maloprodaja, usluge i sadržaji

Poredjenje ERA I i II razvoja ET E-trgovina I

E-TRGOVINA II

Pokrenuta tehnologijom Naglasak na rastu prihoda Finansiranje venture kapitalom Slobodno-ne rukovodjeno Ukidanje posrednika Perfektno tržište Čista online strategija Prednosti prvog ulaska (first mover-a)

Pokrenuta poslovanjem Naglasak na profitu i zaradama Tradicionalno finansiranje Jača regulativa i upravljanje Jačanje posrednika Nesavršena tržišta, marke, i mrežni efekti Mešana click and brick strategija Snaga onih koji slede

Istorijat e-poslovanja

Širi koncept od e-trgovine

Tri faze razvoja

Faza razvoja e-poslovanje 1.0 (1995 -2000) - firme se kače na Internet i kupuju različite vrste još nerazvijenih tehnoloških rešenja kojima su nastojale da podrže svoje poslovanje

Faza e-poslovanje 2.0 (nakon sloma 2000-tih) fokus je na problemu sniženja troškova poslovanja primenom ICT

Savremena faza e-poslovanje 3.0

Karakteristike: -bazna informaciona infrastruktura se razvila i sazrela, -ne postoji dileme o važnosti e-poslovanje za realizaciju

modernog biznisa -menja se fokus primene ICT rešenja - pored primene ICT u cilju unapređenja efikasnosti

poslovnih procesa (uglavnom putem sniženja troškova) ICT se sve više sagledavaju kao značajan alat za inovacije i rast profita realizacijom novih proizvoda i usluga i primenom novih uslova rada u okviru mreža vrednosti.

Šta omogućava primena ICT u savremenom poslovanju

preduzeća sarađuju i takmiče se na nove načine pojava specijalnih posrednika i rastući značaj znanjem-intenzivnih aktivnosti kako u proizvodnom, tako i u servisnom sektoru kompanije se sve više fokusiraju na svoju baznu konkurentnost (core competence) ostale non-core aktivnosti eksternalizuju (outsorsing) na spoljne partnere u okviru novih formi saradnje u mreži inoviranje i internih poslovnih procesa i spoljnih poslovnih procesa.

Šta karakteriše primenu e-poslovanja u praksi u fazi 3.0

Primena e-poslovanja prerasta samu realizaciju poslovne transakcije i ulazi u fazu usmeravanja e-poslovanja ka cilju boljeg opsluživanja kupaca.

Teži se uspostavljanju stalnih/održivih odnosa sa kupcima

-ICT povećavaju efikasnost unutrašnjih procesa, upravljanje informacijama postaje takvo da omogućava bolje planiranje i donošenje preciznijih /tačnijih poslovnih odluka;

-ICT i e-poslovanje otvaraju nove mogućnosti za eksternalizaciju specifičnih poslovnih procesa. Proces eksternalizacije povećava produktivnost preduzeća.

-veza između primene ICT i održivog razvoja vezuje se sada za energetski sektor

Kako efikasno poslovati

elektronski

1) Ostani fleksibilan. Budi spreman na sve i

dobro i loše.

2) Podrška top menadžmenta je jako važna za krajnji uspeh.

3) Poštuj prirodu tvog posla. Ne menjaj posao prema zahtevima Interneta već nađi Internet model koji odgovara tvom poslu

Koliko su promene duboke?

Da li je trgovina putem Interneta pouzdana?

Da li će države i supra-nacionalna tela moći da regulišu ET?

Da li se može garantovati privatnost kupca?

Da li ce telekomunikacione mreže biti u mogućnosti da se adaptiraju i šire odgovarajućom brzinom?

Kako će vlade zaštititi svoje poreske prihode ako sajbertržište ostane van njihove nadležnosti i kontrole?

Koje su implikacije novih mogućnosti “rada kod kuće” kao i novih mogućnosti obezbeđivanja zdravstvenih usluga ili usluga obrazovanja?

Otvorena pitanja

Globalizacija - identifikacija, multikulturni sadržaji, višejezičnost

Finansijski i ugovorni aspekti

Vlasništvo i zaštita prava itelektualne svojine

Privatnost i sigurnost (poverljivost, autentifikacija, certifikacija)

Univezalni standardi (medjupovezanost i interoperabilnost)

Stalni razvoj (primeri najbolje prakse, stalni trening i sl)