Uvod u arheologiju-Kulturnoistorijska arheologija

ORIGINALNI NAU NI RAD UDK: 604.7:791

!"#$"!%#'#()* &%#+',-*, ". .. /#0. 7. .1. 3 (2012)

Aleksandar Bandovi

Narodni muzej u Beogradu [email protected]

Gustaf Kosina i koncept kulture u arheologiji

Apstrakt: Analiziraju!i ulogu koju je nema"ki arheolog Gustaf Kosina, sa kraja XIX i prve tre!ine XX veka, imao u ra#anju ideje arheoloke kulture eli se naglasiti njena neupitna datost. Kosinin ivot i delo su "esto predstavljeni kao izuzetak u evropskoj arheologiji, no znatno je bolje shvatiti ga kao "vrh ledenog brega". Pojed-nostavljeni koncepti etniciteta i traganje za njim u arheolokom materijalu danas su postali opta mesta discipline, u doma!oj sredini skoro nezamenljiva paradigma.

Klju!ne re!i: Gustaf Kosina, arheoloka kultura, etnicitet, nacionalizam, rasizam, istorija arheologije

Setzen wir die Vorgeschichte in den Sattel. Reiten wird sie schon knnen!

(Kossinna 1909, 3)1

Arheologija je moderna nauka, bolest vremena moe se re!i. I ona je opasna, jer u ve!ini slu"ajeva pokazuje da je ljudska glupost ostala prili"no postojana.

($%&'()*+&, 1891, 223)

Uvod

Pitanje etni"ke interpretacije ostataka iz prolosti, problem je koji se ja-vlja kao jedno od klju"nih mesta u istorijama arheologije.2 Traganje za pre-cima, narodima i plemenima koji su iveli u prolosti, jedna je od velikih pa-radigmi (nekada i jedina) koja !e obeleiti "itavu disciplinu. Nastala kao jedno od mnogih oru#a modernosti, arheologija u sebi sadri i pojmove koji su nastajali u skladu sa ovim relativno novim na"inom tuma"enja i funkcio-nisanja ljudskih drutava. Modernost se ovde moe shvatiti kao koncept koji opisuje ra#anje nacionalnih drava, nove politi"ke, drutvene i ekonomske uslove, ali i za nas najvanije, kao set ideja o karakteru ljudske prolosti

1 Parafraziraju!i Bizmarka u uvodniku za prvi broj "asopisa Mannus, Kosina je

uzviknuo: "Smestite praistoriju u sedlo. Ona !e ve! sama znati da jae!" 2 ini mi se upotrebljivijim re!i "istorije arheologije" naglaavaju!i veliki broj staza

kojom se disciplina, u zavisnosti od sredine, kretala (v. Murray and Evans 2008).

ALEKSANDAR BANDOVI-

Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 3 (2012)

630

(Babi! 2010b; Thomas 2004). Jedan od pojmova koji nastaje paralelno sa pojavom modernosti je i pojam kulture. Imaju!i to na umu, vano je osvrnuti se na jednu od klju"nih li"nosti istorija discipline i arheologa koji je verovat-no presudno uticao na prihvatanje ovog koncepta. Naravno, re" je o Gustafu Kosini (Gustaf Kossinna) nema"kom lingvisti i praistori"aru3, "ija se duga senka "esto nadnosi nad disciplinom. Njegova zaostavtina pokazuje najve!e uspone i padove nema"ke, ali i evropske arheologije i opominje nas da su ar-heolozi, kao i ostali drutveni nau"nici, deo sveta u kome delaju i da ne mo-gu pobe!i od politi2kog (Hamilakis 2010a). Osvr!u!i se na Kosinin rad, 81 godinu nakon njegove smrti, elim da ukaem na neke veoma bitne stavke koje se "esto izbegavaju u doma!oj literaturi. Analiti"ka oru#a koja koristi-mo nikada nisu bila objektivne kategorije ve! nekriti"ki prihva!eni kon-strukti, koji su tokom vremena postali dogme u koje vie niko nije sumnjao. Sve do danas, me#u brojnim arheolozima postoji pre!utno slaganje da su ar-heoloke kulture akteri na sceni "ija se kretanja, kao kretanja figura po a-hovskoj tabli, mogu postaviti na mape Evrope (Meinander 1981; Jones 1997). Takva romanti"arska vizija prolosti, dobrim delom je nastala kao za-miljanje autora iz XIX veka. Raniji autori, kao recimo Gordon ajld (V. G. Childe), shvatali su ra#anje ovog koncepta kao nunost, usled obilja materi-jala koji je traio svoje razvrstavanje, "gotovo dramati"no suprostavljen (juxtaposed)" pred o"ima skandinavskih i nema"kih arheologa (Childe 2004 [1935], 28). Ipak, danas znamo da je re" o fenomenu koji je tekao saglasno sa ra#anjem nacionalnih drava (Trigger 2006; Jones 1997; Diaz Andreu 1996). Arheolozi su kroz prizmu arheolokih kultura pokuali da daju mogu-!i odgovor na pitanje etni"kog, rasnog ili nacionalnog porekla. Tako su na-stojali da isprate "porodice naroda" (u stvari lingvisti"ke konstrukcije) Kel-te, Germane, Slovene ili Ilire4 daleko u prolosti i da pokau da je u svakom periodu postojala njihova osobenost koja ih je razlikovala od drugih naroda. Primordijalno shvatanje etniciteta u arheologiji je usko povezano sa idejom o tlu kao mestu odakle etni"ke zajednice rastu kao biljke, i u sebi sadri me-sto za geografski determinizam koji oblikuje ove zamiljene zajednice. Et-ni"ke zajednice iz prolosti su tako dobijale izmiljeni karakter nacija iz sa-danjosti (cf. Anderson 2006). Karakter je navodno ostajao isti hiljadama godina. Praistorija je tako stavljena u sedlo, a Pandorina kutija otvorena!

3 U anglofonoj literaturi "esto se koristi izraz linguist-turned-prehistorian da bi se

ozna"io njegov zaokret od lingviste do praistori"ara. Me#utim, "ini se da je to preterano isticanje razlika izme#u ove dve discipline koje polovinom XIX veka dele isto polje interesovanja.

4 Videti, recimo, druga"ije tuma"enje mla#e praistorije od strane Pitera Velsa (P. Wells) u knjizi Iza Kelta, Germana i Skita (Wells 2001).

GUSTAF KOSINA I KONCEPT KULTURE U ARHEOLOGIJI

!"#$"!%#'#()* &%#+',-*, ". .. /#0. 7. .1. 3 (2012)

631

Kultura pre Kosine Re" kultura poti"e od latinske re"i colere, koja ima vie zna"enja: kultivi-

sati, obitavati itd. U panskom i italijanskom jeziku ve! u XVII veku re" se pojavljuje kao sinonim za naciju (Diaz Andreu 1996, 51). U nema"kom jezi-ku, pojavljuje se u isto vreme u zna"enju duhovne kulture, Ciceronove cultura animi, kao i u kontekstu razvoja ili obrazovanja (Ausbildung) "ovekovih inte-lektualnih i moralnih kapaciteta (Kroeber & Kluckhohn 1952, 18-19).

Mada postoje prete"e modernog, antropolokog zna"enje re"i kultura5, "ini se da genealogija ove re"i vodi pravo do Johana Gotfrida (Johann Gottfried) Herdera. Za Herdera, sve ljudske grupe mogu biti shva!ene kao produkt sop-stvene samostalne istorije: "sadre!i jedinstveni genij, ili Duh (Geist), svaki narod formirao je organsku celinu, vrednosti, verovanja, tradicije i jezik, koja moe biti shva!ena jedino iznutra, iz ta"ke gledita njenih "lanova" (cit. po Bunzl 1996, 20). Herder je, za razliku od enciklopedista i Voltera (Voltaire), slavio kulturnu raznolikost i podvla"io individualni doprinos svakog kultur-nog entiteta "ove"anstvu u celosti. Otuda ga ne treba predstavljati kao prototip nacionaliste, kao to se to "esto "ini. Kao to kae Cvetan Todorov: "iako sve-stan pluraliteta kultura, Herder uopte ne odustaje od jedinstva "ove"anstva" (Todorov 2010, 52; Mos 2005, 58-59).

Herderova intelektualna tradicija se nastavila kroz delo Vilhelma Humbolta (W. von Humboldt). Humbolt je tako u eseju "Plan za komparativnu antropolo-giju" predstavio svoj program, kombinuju!i Herderove ideje sa sopstvenim. Za njega je zajedni"ka priroda "ove"anstva bila izraena kroz "individualni karak-ter" svaki narod (Volk) imao je svoj sopstveni nacionalni karakter (National-charakter), a njegova manifestacija mogla se videti u tradiciji, obi"ajima, religi-ji, jeziku i umetnosti. Sa druge strane, sva ta dostignu!a su pokazivala stepen Bildunga razli"itih nacija. Neke nacije, kao Nemci, Englezi, Francuzi, Italijani i anti"ki Grci, stekli su najvii stupanj samorealizacije, pa otuda mogu sluiti kao model za ostale nacije (Bunzl 1996, 21-22). Drugi podsticaj doao je od Vilhe-movog brata Aleksandra Humbolta, anatoma, botani"ara i hemi"ara. Aleksander je prevashodno uticao na pojavu geografskog determinizma, prisutnog u radovi-ma Karla Ritera (C. Ritter) i Fridriha Racela (F. Ratzel) (Bunzl 1996, 36-37).

Tradicija Herdera i bra!e Humbolt u Nema"koj imala je uticaja u vie pravca: na lingvistiku, istoriju i nastanak nau"ne discipline po imenu Vlkerpsychologie. Ne!u se ovde detaljno uputati u svaki od ovih pravaca

5 Ameri"ki antropolog Dord Stoking (G. Stocking) razlikuje "humanisti"ki" ili

holisti"ki koncept kulture koji se javlja u radovima ranih evolucionista (postoji jedna kultura zajedni"ka "itavom "ove"anstvu), i jedan "antropoloki", pluralisti"ki ili relativisti"ki (postoji vie kultura od kojih je svaka rezultat nekog specifi"nog istorijskog procesa) (Stocking 1966, 868).

ALEKSANDAR BANDOVI-


632

ponaosob (detaljnije Bunzl 1996, 24-28). Za nas je zna"ajno to su odjeci ove tradicije uli u nema"ku antropologiju i arheologiju preko radova Rudolfa Fir-hova (R.Virchow) i Adolfa Bastijana (A. Bastian), i na kraju do samog Gusta-fa Kosine ali i Franca Boasa (F. Boas) (Bunzl 1996).

U Nema"koj, tokom druge polovine XIX veka, koncept kulture u drutve-nim naukama u njenom pluralnom zna"enju upotrebljavan je istovremeno sa humanisti"kim shvatanjem kulture i kulturnih stadijuma. Jedan od zna"ajnih autora Gustaf Fridrih Klem (G. F. Klemm), etnograf i kulturni istori"ar, u svo-joj vietomnoj Kulturnoj istoriji 2ove2anstva koristi re" kultura da predstavi progres i napredak, ali, s vremena na vreme, i u modernom antropolokom zna"enju (Kroeber & Kluckhohn 1952, 24-25).

U arheoloki vokabular kultura je ula gotovo neprimetno. I Triger (B. Trigger) i Majnander (F. Meinander) prime!uju da se to dogodilo u radovima skandinavskih arheologa, gde kultura ima isprva hronoloko zna"enje ili zna-"enje u smislu progresa (Trigger 2006, 233-234; Meinander 1981). Ipak, et-ni"ka atribucija usledila je ve! 70-ih godina XIX veka i to u radovima Oskara Montelijusa (O. Montelius) i Olofa Riga (O. Rygh), koji !e "arkti"ku" kulturu pripisati Laponcima (Meinander 1981, 106). ini se da taj trend moemo is-pratiti i u Nema"koj od vremena Rudolfa Firhova koji je upotrebljavao izraz tip (Typus), kulturni tip ili preuzimaju!i od Racela, kulturni krug, kako bi ozna"io, pored ostalog, posebne odlike posu#a, naselja i sahranjivanja, onoga to danas uglavnom znamo pod imenom lui"ke kulture (Klejn 1988, 57, 211; Eggers 2010 [1959], 204). Po Hansu Jirgenu Egersu (H. J. Eggers), sam Fir-hov je bio jedan od za"etnika etni"ke paradigme u arheologiji, interpretiraju!i "gradinsku" keramiku (Burgwallkeramik) kao tipi"no slovensku (Eggers 2010 [1959], 203)6. Firhov se pritom verovatno oslanjao na stariju tradiciju etni"ke atribucije arheolokog materijala, prisutnu jo od vremena antikvara, u regija-ma Nema"ke gde su se "birali preci". U kasnijim radovima, on je pozivao da se odustane od tih "parohijskih pokuaja" da se arheoloki materijal povezuje sa istorijski poznatim populacijama, a ovaj pristup je, po njemu, imao samo lokalni karakter (Sommer 2008, 242). Opisan kao "polubog" svojeg vremena (Eggers 2010 [1959], 206), Firhov je imao sveobuhvatniji pristup i eleo je da praistorijska arheologija postane integralni deo antropologije (Brather 2008; Fetten 2002, 168-169; Massin 1996, 82-94)7.

6 Deluje "udno Klejnova konstatacija: "He was the first person to correctly

describe Earthen-forts (Burgwallen) pottery with lineary-wavy decoration as Slavic ware" (Klejn 2008, 314).

7 Pred kraj ivota se alio: "Govore!i o antropologiji, mnogi ljudi ne misle vie na kosti i ljudska bi!a, ve! na oru#e, posude, ma"eve, bodee i sli"an grobni inventar" (cit. po Fetten 2002, 171). O drugoj strani njegove li"nosti i irem kontekstu antropolokih istraivanja u Nema"koj v. Zimmerman 2001.


!"#$"!%#'#()* &%#+',-*, ". .. /#0. 7. .1. 3 (2012)

633

Sl. 1. Gustaf Kosina 1907(?) Dostupno na: http://www.sammlungen.hu-berlin.de/dokumente/173/

ALEKSANDAR BANDOVI-


634

Nijedan od pomenutih autora nije objanjavao upotrebu koncepta kulture i prve arheoloke kulture su uglavnom nosile nazive vrsta keramike i njihove dekoracije: kultura linearne keramike (Bandkeramik), kultura vrp"aste kera-mike (Schnurkeramik), ili su dobijale naziv po eponimnim lokalitetima (Mei-nander 1981). Me#utim, posebno je instruktivno videti koliko je sporenja ve! po"etkom XX veka bilo oko etni"ke pripadnosti lui"ke kulture (Grnert 2002, 115).

Brus Triger je pretpostavio da su skandinavski arheolozi bili svesni etno-grafske upotrebe ovog koncepta kod nema"kih antropologa (Trigger 2006, 233), me#utim, "ini se da je sama klasifikacija kerami"kih tipova i njihovo pretapanje u arheoloke kulture, deo tadanjeg opteg trenda klasifikacije ljud-skih populacija (Mos 2005, 41).

Naravno, postavlja se pitanje, koja je bila uloga Gustafa Kosine u svemu tome?

Egzaktni arheoloki pristup Gustaf Kosina (Sl. 1) je ro#en u Tilsitu (dananji Sovjetsk) 1858. u neka-

danjoj Isto"noj Pruskoj, kao drugi sin kolskog u"itelja Hermana i Natali Ko-sine (Grnert 2002, 18-19; Klejn 2008, 313). Studirao je lingvistiku, istoriju i geografiju, a doktorat iz lingvistike odbranio je 1881. kod Rudolfa Heninga (R. Henning) na univerzitetu u Strazburu sa temom O najstarijim pisanim spomenicima visokofrana2kog jezika (ber die ltesten hochfrnkischen Sprachdenkmler) (Brather 2008, 320; Klejn 2008, 313; Grnert 2002, 24-25). Sam se radije predstavljao kao #ak lingviste Karla Milenhofa (K. Mllen-hoff), "ijim se stopama trebalo uputiti u potrazi za odgovorom na pitanje pore-kla i najstarijeg irenja Germana, pitanje dostojno ivotnog dela (Kossinna 1911b, 1). Dobar deo rada proveo je kao bibliotekar u Bonu, Haleu, Lajpcigu i Berlinu, a 1894. godine intenzivnije je po"eo da se bavi arheologijom8 (Grnert 2002, 64). U me#uvremenu, pokuavao je da se zaposli kao arheolog i ostvari svoju profesuru ali to mu je uspelo tek 1902. godine, posle smrti Ru-dolfa Firhova, kada ga je zamenio na katedri za praistoriju Berlinskog univer-ziteta. Bio je osniva" Nema2kog drutva za praistoriju (1909), kasnije preime-novanog u Drutvo za Nema2ku praistoriju, "asopisa Mannus i neumorni bo-rac protiv Rmlinge arheologa (arheologa koji su se bavili rimskim limesom) (Brather 2008, 324; Eggers 2010 [1959], 234).

U manifestnom predavanju odranom u Kaselu 1895. "Praistorijsko ras-prostiranje Germana u Nema"koj" (Die vorgeschichtliche Ausbreitung der

8 "Ich begginne eindringliches Studium der vorgeschichtlichen Archologie" (cit.

po Grnert 2002, 64).


!"#$"!%#'#()* &%#+',-*, ". .. /#0. 7. .1. 3 (2012)

635

Germanen in Deutschland) on je postavio temelje svojih shvatanja arheolo-gije i postao jedan od prvih arheologa koji je po"eo da primenjuje koncept ar-heoloke kulture. U istom predavanju se moglo videti sa kolikim arom je go-vorio o nema"koj "nacionalnoj praistoriji" i koliko je dubiozno shvatao kon-cept arheoloke kulture (Kossinna 1896). Za njega je jedno od glavnih pitanja bilo: "Gde mi u dananjoj Nema"koj u praistorijskom vremenu imamo posla sa Germanima, a gde sa ne-Germanima?" (Kossinna 1896, 1). U nastavku, oslanjaju!i se na Montelijusa koji je dokazao da su Germani od neolita iveli u Skandinaviji, Kosina se suprotstavio onim arheolozima koji su kulturna stru-janja (Kulturstrmungen) tuma"ili geografski umesto, kao to je to on u"inio, etnografski. Za Kosinu, ubedljivi primeri "o etnografski strogo ograni"enim kulturama (ethnograpisch streng umgrentzen Kulturen) su germanska kultura Seobe naroda, tj. petog i estog veka, i slovenska kultura sedmog i vekova ko-ji slede" (Kossinna 1896, 2). Potrebno je i!i od poznatog ka nepoznatom, te tako retrospektivnim metodom Kosina postojbinu Germana stavlja u oblasti Meklenburga, lezvig-Holtajna, Jitlanda, danskih ostrva i june vedske, a ta granica u bronzanom dobu jasno je izdvojena megalitima, koje shvata kao et-nografsku granicu (Kossinna 1896, 13-14). "Rasprostiranje specifi"ne nordij-ske kulture bronze", pisao je Kosina, "istovremeno je rasprostiranje Germana" (Kossinna 1896, 11). Ostalo mu je samo da zaklju"i:

"Nema"ki narod i nema"ka kultura, u svojoj snanoj nadmo!nosti, nemaju potrebe

da, radi podrke daljem rasprostiranju ili osiguranja svog postojanja, poseu za titu-lom posednika hiljadugodinje praistorije, kao to su to u"inile druge nacije siluju!i istorijske "injenice. Nas Nemce, a sa nama i sve "lanove germanskih plemena moe to ispuniti ponosom i moramo se diviti snazi malog nordijskog pra-naroda (Urvolkes) kada vidimo kako su njegovi sinovi u prastarom dobu i iskonu osvojili "itavu Skandi-naviju i Nema"ku, a u srednjem veku proirili se po Evropi, u novijem vremenu po dalekim delovima sveta" (Kossinna 1896, 14).

Kosina je ovu lekciju koju je predstavio pred Nema2kim drutvom za an-

tropologiju shvatao vrlo ozbiljno i "inilo mu se da dolazi do klju"ne prekretni-ce poto je uveo "novu metodu egzaktnog arheolokog pristupa", to je rado ponavljao (Kossinna 1902, 162; Kossinna 1911b, 2). Istina je bila sasvim dru-ga"ija, a izostala je reakcija njegovih kolega koju je toliko o"ekivao (Grnert 2002, 67-70). Trebalo bi napomenuti da je pojedine ideje preuzeo od svog ze-mljaka Ota Tilera (O. Tischler)9 koji je, rade!i u Pruskoj, bio vrlo sklon da pojedine regionalne razlike u materijalnoj kulturi objasni etni"ki (Veit 2002, 44; Klejn 2008, 313; Eggers 2010 [1959], 201). Inspiraciju za kulturni konti-nuitet stanovnitva na podru"ju dananje Nema"ke i Skandinavije, Kosina je

9 Tiler je svakako poznatiji kao neko koje uspostavio hronoloku podelu latenske

kulture i to na: stariji, srednji i mla#i laten.

ALEKSANDAR BANDOVI-


636

svakako naao u radu Oskara Montelijusa10 O imigraciji naih predaka na se-ver (ber die Einwanderung unsere Vorvter in den Norden) i njegovoj krila-tici da "kulturni kontinuitet pokazuje kontinuitet stanovnitva" (cit. po Kossin-na 1911b, 8; Grunnert 2002, 74; Eggers 2010 [1959], 209-210).

Isto tako, poznanstvo sa Alfredom Geceom (A. Gtze), prvim kolovanim praistori"arem u Nema"koj, sigurno je ostavilo traga. Egers je opisao Geceove i Kosinine etnje i razmenu ideja posle sastanaka Nema2kog antropolokog drutva (Eggers 2010 [1959], 208), a Gece je verovatno prvi arheolog koji upotrebljava izraz Kulturprovinz (kulturna oblast, provincija) koji !e kasnije Kosina preuzeti (Gtze 1896). Gece je poredio artefakte u oblastima "nordij-ske" i "tirinke" kulture analiziraju!i mogu!e pravce trgovine, a to je pokuao ilustrovati kartom (Gtze 1896, 352). Ovaj inovativni metod kartiranja nalaza uveo je zapravo Firhov nekoliko godina ranije (1871), kroz komisiju koja se bavila tipolokim razvrstavanjem nalaza i njihovim geografskim rasprostira-njem (Typenkartenkommission der Deutschen Anthropologischen Ge-sellschaft) (Kossack 1999, 31-32).

Ra#anje ideja kulture u delu Gustafa Kosine uglavnom se povezuje sa "ko-lom kulturnih krugova" (Kulturkreise) i njenim osniva"em Fridrihom Racelom (Jones 1997, 46; Arnold 1990, 464). U Anthropogeographie (Antropogeogra-fija) i Vlkerkunde (Etnologija), Racel je prou"avanje geografije povezao sa fizi"kom antropologijom i etnologijom, tvrde!i da je kroz primenu ovog meto-da mogu!e utvrditi odnose izme#u naroda, uzimaju!i u obzir njihove antropo-loke karakteristike i etnografski materijal (Bunzl 1996, 42). Specifi"na mate-rijalna kultura, po njemu, predstavlja jasan trag odre#enih populacija, a njena rasprostranjenost govori o kretanju tih istih populacija.11 Ipak, Kosina nigde ne citira Racela12 niti ostale nastavlja"e Racelovih u"enja, kao to su Leo Frobeni-jus (L. Frobenius), Fric Grebner (F. Graebner) ili Bernard Ankerman (B. Anker-mann) (Grunnert 2002, 74). U tom smislu, "kolu kulturnih krugova", kao jedan zaseban deo kulturne istorije, najbolje predstavlja austrijski arheolog Osvald Mengin, a ne Kosina, koji !e tek u kasnijim radovima, posle Prvog svetskog rata,

10 "Kralj arheologije" ili "genijalni ampion" kako ga je zvao Kosina (Klejn 2008, 315;

Grunnert 2002, 185-190) nije se zadravao na etni"koj paradigmi. U Festschriftu povodom Kosininog 60. ro#endana on je u manjem "lanku u Mannusu smatrao da je zapravo Skandinavija domovina Germana ali ne i Indogermana: "Hier im Skandinavischen Norden wir die Heimat der Germanen, aber nicht die Heimat der Indogermanen zu suchen" (Montelius 1918, 70). No, videti i Kosininu opasku (Kossinna 1919/20, 398)

11 Racel je pisao: "Zato to objekti nose pe"at ljudi koji su ih napravili. Mi prepo-znajemo u njima, gde god da se pojave, ljude od kojih dolaze" (cit. po Kossack 1999, 32).

12 Jedini pomen Racela na koji sam naiao u "lanku Indogermansko pitanje je upozorenje Racelu da geografija mora jo da u"i, pogotovo od praistorijske arheologije (Kossinna 1902, 162).


!"#$"!%#'#()* &%#+',-*, ". .. /#0. 7. .1. 3 (2012)

637

koristiti izraz "arheologija kulturnih krugova" (Kulturkreis-Archologie) (Grnnert 2002, 74; Rebay-Salisbury 2011, 51-53; Veit 2002, 54).13

Kultura narodi, posude, mape Na kraju XIX veka, pitanje porekla Indoevropljana (Indogermana u nema"-

koj literaturi), bilo je jedno od velikih otvorenih pitanja lingvistike, ali i ostalih disciplina. Ukratko, sledbenici azijske teorije su traili pradomovinu (Urheimat) na istoku, dok su sledbenici autohtonisti"ke teorije traili poreklo na podru"ju dananje Evrope (Ex oriente lux versus Ex septentrione lux). Do 1880. godine ve!ina lingvista, arheologa i antropologa je bila ube#ena u azijsko poreklo Indo-evropljana, me#utim, shvatanja se ubrzo menjaju (Massin 1996, 127-128). Ideja da je Evropa prapostojbina Indogermana odgovara i generalnoj promeni pogle-da na svet "varvara", od "ijeg se porekla Nemci ali ni ostali Evropljani vie nisu stideli (Marchand 1996, 152-187). Pre Kosine, pored ostalih, poreklo Indoger-mana na podru"ju Evrope traili su, u Britaniji lingvista Robert Latam (R. Lat-ham), u Austriji, samouki arheolog Matijas Muh (M. Much) i gimnazijski profe-sor, Karl Penka a u Nema"koj, lekar Ludvig Vilser (L. Wilser) (Grnert 2002, 104; Massin 1996, 127-128; Fetten 2002, 155).

Kosina je 1902. godine u pozitivisti"kom maniru pokuao da doprinese ovoj debati u radu Indogermansko pitanje odgovoreno arheoloki (Die Indo-germanische Frage archologisch beantwortet) (Kossinna 1902).14 Arheolo-gija je, po njemu, mogla prva da prui odgovor tamo gde su lingvistika ili kra-niologija zatajile. Za razliku od ovih disciplina koje ne raspolau potrebnim materijalom, pitanja rasprostiranja Indogermana i pitanja "praistorijske etnolo-gije" (vorgeschichtlichen Ethnologie) su arheoloki opipljiva (archologisch greifbar) (Kossinna 1902, 185, 216). Ozbiljno poljuljano mesto fizi"ke antro-pologije, koja se zaista moe oceniti kao centralna me#u disciplinama u Ne-ma"koj (Massin 1996, 106-114), Kosina je nastojao da zameni arheologijom.

Kosina je samo obrnuo shvatanje tadanjih praistori"ara da kulturni uticaji dolaze sa juga u vidu prostiru!ih talasa (Ausbreitungswellen), tvrde!i da ume-sto njih moemo videti vie sukscesivnih prodiranja Indogermana sa severa (Kossinna 1902, 162, 212). Za njega su Indogermani bili preci Germana ili si-nonim, "ija je originalna postojbina bila istovetna (Massin 1996, 129). Kao to

13 I ajld je ranije, primetio ovu razliku izme#u Menginovih kulturnih krugova i

"klasi"nog" arheolokog koncepta kulture (Childe 2004 [1935], 42). 14 Neto ranije, iste godine, pojavila se knjiga Matijasa Muha, Postojbina

Indogermana u svetlu praistorijskih istraivanja. Klejn prenosi Kosininu otru reakciju i optube na ra"un Muha da je plagijator (Klejn 2008, 316; Kossinna 1902, 162-163) , ali ni Muh mu nije ostao duan kako to Leo Klejn misli (Grnert 2002, 106).

ALEKSANDAR BANDOVI-


638

je to kasnije eksplicitno objasnio: "Kao to su se Germani Seobe naroda kul-turno i rasno obnovili, isto su uradili i nai i njihovi preci, Indogermani cen-tralne i Severne Evrope, 3000 godina pre njih" (Kossinna 1912, 19). Ovaj aspekt njegovih shvatanja irenja kulture u vidu talasa i njenog obnavljanja to-kom migracija, slae se sa Klejnovim vi#enjem njegovih metoda, koje on na-ziva "ekspanziona arheologija" ili "arheologija irenja" (Klejn 2008, 319).

U Indogermanskom pitanju Kosina obilato koristi koncept kulturnih grupa (Culturgruppen), pri tom imenuju!i nekoliko njih (Nordisch-indogermanischen, Bandkeramischer, Culturgruppe des Bernburger Typus itd.). Ipak, rasno pitanje (Rassenfrage) ostaje u tom momentu otvoreno: "Suo"eni smo sa dobro pozna-tom "injenicom da narodi zaista odgovaraju kulturnim grupama, ali ovo nije slu"aj u neolitskom periodu sa razli"itim rasama" (Kossinna 1902, 218).

Svoje metode u potpunosti je predstavio u knjizi od 30 strana, sa jednom kartom, Die Herkunft der Germanen. Zur Methode der Siedlungsarcholgie (Poreklo Germana. O metodu naseobinske arheologije). Upravo tu pie vero-vatno najcitiraniju re"enicu u arheolokim publikacijama:

"Vode!i princip, "ija je ta"nost za ranoistorijska vremena oprobana hiljadu puta,

uvek dokazivana ponovo, tako#e vai za blisko ograni"ene kao i za dalje praistorijske periode i pokazuje svoju valjanost, je slede!i: Otro definisane arheoloke kulturne oblasti (Kulturprovinzen), odgovaraju u svim vremenima razli"itim narodima i pleme-nima" i u nastavku "teritorije kultura su teritorije naroda (Kulturgebiete sind Volk-sgebiete)" (a) "kulturne provincije odgovaraju plemenima" (Kulturprovinzen sind Vlkkerstmme) (Kossinna 1911b, 3-4, 17).

Kosina je koncept kulture i nacionalne praistorije tako stavio na centralno

mesto arheolokih istraivanja. Tipoloki metod je preuzeo od Montelijusa, pri tom mnogo vie obra!aju!i panju na samu tipologiju, nego na stratigrafiju i zatvorene celine:

"Zajedno: tipoloki opis odre#ene kulturne grupe odre#enog doba zajedno sa stro-gom hronolokom studijom majka-!erka grupe (Mutter wie der Tochtergruppe), to jest, slede!om starijom i slede!om mla#om fazom posmatrane kulturne grupe: to su bez daljnjeg plodovi nae naseobinske arheologije" (Kossinna 1911b, 17).

Tipologija predmeta mu je omogu!avala da obrazuje vremenske horizonte, a nakon toga da uz pomo! "depozicije (Niederschlag) materijalne kulture na mapi" (Kossinna 1911a, 128) kartografski odredi (Sl. 2) pruanje odre#enih homogenih kultura i, to je jo vanije, i njihove granice (Veit 1989, 39). Me-#utim, "esto je koristio samo jedan karakteristi"an predmet15 ne bi li ozna"io njegovo geografsko rasprostiranje, tako razvijaju!i atomisti"ki pogled na kul-

15 Interesantno, on je takav pristup isprva kritikovao pozivaju!i na kontekst nalaza

(Kossinna 1902, 184).


!"#$"!%#'#()* &%#+',-*, ". .. /#0. 7. .1. 3 (2012)

639

turu (Brather 2008, 324; Klejn 2008, 316). Zbog toga su njegovi protivnici16 njegove principe opisivali kao: "jedan narod, jedan lonac" (ein Volk, ein Topf) (Klejn 2008, 316-317), dok je on sam imao svoje na"ine da se razra"una sa neistomiljenicima (Kossinna 1911b, 4-16; 1919/20)17. Moric Hernes (M. Ho-ernes), uticajni austrijski arheolog, je u "asopisu Globus, osvrnuvi se na nje-gov "lanak Indogermansko pitanje napisao:

"Ovo simplifikovano identifikovanje praistorijskih posuda sa istorijskim plemeni-ma odaje utisak jedne ale, jedne parodije; ali autor je tako sveta"ki ozbiljan. () Jed-na kotana igla za njega je dovoljna da odredi njeno poreklo na severu; jedan par na-rukvica sa Glasinca je za njega siguran dokaz da su se nosioci ove kulture preko Bo-sne kretali ka Gr"koj" (Hoernes 1903, 161-162).

Na drugom mestu je ironi"no komentarisao da !e se u traganju za praistori-jom Germana "uskoro do!i do paleozooloke formacije" (cit. po Grnert 2002, 117).

Odgovaraju!i na kritike Hernesa, lingviste Ota radera (O. Schrader), isto-ri"ara Edvarda Majera (E. Meyer), u Herkunft der Germanen Kosina je prvi put obrazloio ta to podrazumeva pod kulturom:

"Ali da li sam ikada olako posude sa narodom identifikovao? Dakle, u neku ruku

su moji zaklju"ci bazirani na neadekvatnim osnovama? Nisam li naprotiv uvek razma-trao cele kulture u njihovoj oblasti pruanja i njihovom kretanju? Ovde pripada grobni inventar, svaki put svojstven pogrebni obi"aj, da li je humka ili ravan grob (Hgel oder Flachgrab) da li je ogra#en kamenom ili je cista (Steinkiste) itd. uklju"uju!i karakteri-sti"ne priloge razli"ite oblike oruja, posu#a, nakita, posebno !ilibara, ogrlica od koljki (Muschelschmuck) itd., "ak i najvie rasna pripadnost (Rassenzugehrigkeit). Praistori-"ar ta"no zna koliko bogati kulturni sadraj (Kulturinhalt) se podrazumeva kada jedan stru"njak pomene prostu re" Schnurkeramik, ali ne i laik" (Kossinna 1911b, 11).

No, ostalo je na njegovim u"enicima Eriku Blumeu i Martinu Janu (M.

Jahn) da objasne njegovo shvatanje koncepta kulture uz pomo! vie elemenata (posude, oru#e, naselja) (Klejn 1988, 212). Njegov metod "naseobinske arhe-ologije" (Siedlungsarcholgie), Blume je zvao "etnografska metoda" (Grnert 2002, 71).

16 Pored ostalih, njegovi kriti"ari su bili lingvista Oto rader, arheolozi Moric

Hernes i Erazm Majevski (Erazm Majewski), i istori"ar Edvard Majer (Grnert 2002, 115-124).

17 Kosina se u vrlo li"nom stilu razra"unavao sa protivnicima. Morica Hernesa je zvao "kompilator", "u"enjak najsiromanijeg uma" (gedankenrmsten Gelehrten), a kao i Oto rader, bio je bez ikakvog talenta (Kossinna 1911b, 9, 15). Generalno je koristio re" diletanti pri osvrtu na svoje kolege (Kossinna 1902; 1911b).

ALEKSANDAR BANDOVI-


640

Sl. 2. Oblast naseljavanja (Siedlungebeit) Germana, Kelta i Severno-Ilira (Nordillyrier) tokom II perioda bronzanog doba (1750-1400 p. n. e.) i pruanje Germana od III do V

perioda bronzanog doba (1400-750 p.n.e.) (Kossinna 1920, Tafel V.) Ambivalentnost prema rasi je kratko trajala i to je bilo o"igledno ve! 1911. go-

dine (Kossinna 1911b, 11). Njegova slede!a knjiga iz 1912. godine Die deutsche Vorgeschichte, eine hervorragend nationale Wissenschaft (Nema2ka praistorija, izrazito nacionalna disciplina) prodata je u nekoliko hiljada kopija, a osmo izda-nje bilo je sa predgovorom Alfreda Rozenberga (A. Rosenberg) (Marchand 1996, 185). Poznata je i njegova prepiska sa Ludvigom emanom (L. Schemann), "o-vekom koji je predstavio i popularizovao Gobinoove (A. de Gobineau) rasne te-orije u Nema"koj (Veit 2002, 53; Grnert 2002, 117; Mos 2005, 75). Po Kosini, u pore#enju sa ostalim narodima Germani su posedovali "fizi"ke, duhovne i moralne kapacitete, visoko iznad svih evropskih nacija", a posle Prvog svetskog rata, kada je prihvatio i doktrinu Hjustona emberlena (H. Chamberlain), sve ovo odnosi!e se na nordijsku rasu (Kossinna 1912, 18; Fetten 2002, 157).

Samo je nekoliko puta u"estvovao na iskopavanjima, iako je obiao preko 300 lokaliteta. Njegov odnos prema iskopavanjima najbolje je objasnio Karl uhart (C. Schuchhardt), jedan od njegovih najve!ih rivala18. O poseti Kosine i njegovog u"enika Erika Blumea lokalitetu Rmerschanze kod Potsdama, za-jedljivo je napisao da "opservacije na terenu nisu bile Kosinin posao" (cit. po Eggers 2010 [1959], 224). Nasuprot tome, obilazio je ogroman broj muzeja po

18 O njihovom sukobu (Klejn 2008; Eggers 2010 [1959], 219-228; Grnert 2002,

174-184)


!"#$"!%#'#()* &%#+',-*, ". .. /#0. 7. .1. 3 (2012)

641

"itavoj Evropi, a njegov muzejski rad i poznavanje materijala su bili na zavid-nom nivou (Grnert 2002, 81-82, 87, 95)19.

"Dogma" (Glaubenssatz), tako je njegov koncept nazvao kasnije Egers, iako je priznavo njegove najve!e domete u oblasti kartiranja nalaza (Eggers 2010 [1959], 239; Grnert 2002, 98). Dogmati"nost je naro"ito o"igledna u njegovom "lanku "Pobedonosno napredovanje mojih nau"nih pogleda kao rezultat moje nau"ne metode" (Das siegreiche Vordringen meiner wissenschaftlichen Anschauungen als Ergebnis meiner wissenschaftlichen Methode) gde se razra"unava sa arheolo-zima Rimsko-germanske komisije (Kossinna 1919/20). Rmlinge je izraz kojim je Kosina pogrdno nazivao Karla uharta i "itavu Rimsko-germansku komisiju (Eggers 2010 [1959], 243). Podela me#u nema"kim arheolozima bila je na one koji su prou"avali rimsku Germaniju (Germania romana) i one koji su tragali za Tacitovom slobodnom Germanijom (Germania libera) (Marchand 1996, 178).

Me#utim, Kosina u svom nacionalisti"kom aru nije zaboravio mesto Evrope (Olsen 2000, 38):

"Praistorija nas, me#utim, u"i upravo suprotno. Moemo i!i koliko god elimo, do

neolitskog perioda i dalje, uvek smo zadivljeni evropskim kulturnim stadijumom (Kulturhhe) u pore#enju sa Orijentom, kao i centralno i severnoevropskom kulturom unutar same Evrope. Uvek praistorija jasno prepoznaje kako su kulturni uticaji u ka-menom dobu prodirali, ne od Orijenta ka Evropi, i ne od June ka Severnoj Evropi, ve! u oba slu"aja u suprotnom pravcu" (Kossinna 1912, 17).

Herman najder (H. Schneider), profesor filozofije sa univerziteta u Lajpci-

gu, pokuao je da praistorijsku arheologiju predstavi kao nauku koja je spona iz-me#u istorije i prirodnih nauka. Po najderu, bilo bi korisno za rekonstrukciju evropskih populacija u prolosti upotrebiti analogije sa Naturvlker.20 Kosina ovo, naravno, nije prihvatao jer analogije sa "prirodnim ljudima" osim u preneo-litskom periodu nisu dolazile u obzir: "Evropska kultura i ono to je van nje (Aussereuropa): ovo su uvek bila dva vrlo razli"ita sveta" (Kossinna 1911a, 128; v. i Grnert 2002, 245; Olsen 2002, 38). Ako se ve! moraju praviti analo-gije, znatno je bilo bolje praviti analogije sa narodima u neposrednoj blizini:

"Ako traimo etnoloke paralele imamo ih mnogo bolje i verodostojnije kod onih naroda Evrope koji su u velikoj meri jo uvek na praistorijskom stupnju, pogotovo kod itelja Isto"ne ili June Evrope" (Kossinna 1911a, 129).

19 Na istom mestu Grnert pie o planiranoj poseti Beogradu i prepisci sa Milojem

Vasi!em. Do posete nikad nije dolo, ali bi bilo interesantno saznati sadraj tih pisama (Grnert 2002, 81).

20 Naturvlker je izraz nastao me#u nema"kim antropolozima da ozna"i "prirodne ljude", navodno bez istorije i kulture, koje su sretali u nema"kim kolonijama (videti Zimmerman 2001, 38).

ALEKSANDAR BANDOVI-


642

Implikacije

() pobedi mojih ube3enja niko se ne bi radovao kao ja.

(Kossinna 1902, 216) U irem kontekstu, Kosina je po mnogo "emu bio nastavlja" tradicije "patri-

otskog antikvarstva" (Vaterlndische Altertumskunde) kao to je to Ingo Vivjo-ra (I. Wiwjorra) elegantno pokazao (Wiwjorra 1996). U Nema"koj, pod Vilhel-mom II, elja da se ostvari ujedinjenje i "vaspitaju mladi Nemci, a ne Grci ili Rimljani" (cit. po Hamann 2002, 68-69) bila je simboli"no predstavljena u Ar-miniju, pobedniku nad tri rimske legije u Teutoburkoj umi 9. g. n. e. U nameri da glorifikuje ovu pobedu, skulptor Ernst fon Bandel je 1875. izgradio spome-nik ovom vo#i Heruska, pored grada Detmolda (Hermannsdenkmal) (Veit 2002, 50; Wiwjora 1996, 165). Praistorija je tako postala mesto nacionalnog okuplja-nja. Me#utim, ne bi trebalo zaboraviti da se to nije doga#alo samo u Nema"koj. Svuda po Evropi "uli su se povici za "nacionalnim praistorijama". Tako je Jozef Pi", znatno pre Kosine, koristio "regresivni" metod ne bi li predstavio kulturni kontinuitet na podru"ju eke. Interesantno, Kosina je kritikovao ovo nacionali-sti"ko angaovanje svog kolege (Grnert 2002, 233).

U toku Prvog svetskog rata Kosina je podravao ratnu propagandu (Grnert 2002, 249-265), a koncept kulture je dobio jo jednu dimenziju. Pa-radigmati"an je njegov susret sa general-feldmaralom Hindenburgom (P. von Hindenburg), prilikom iskopavanja "germanske" nekropole u blizini Giickog (Ltzen) u Poljskoj 1915. godine. Kosina mu je tom prilikom poklonio knjigu Nema2ka praistorija, i zabeleio Hindeburgove re"i:

"Pri pogledu na ovu visokostoje!u starogermansku (hochstehender altgerma-nischer) kulturu mora nam postati jasno, da moemo ostati Nemci samo ako su nai ma"evi otri i naa mlade uvek spremna za odbranu" (cit. po Grnert 2002, 256).

Posle mira u Versaju i formiranja nove Poljske, publikovao je omanji spis pod nazivom Nema2ka isto2na teritorija, prapostojbina Germana (Die deutsche Ostmark ein Urheimatboden der Germanen) gde je koristio arheoloke podatke da bi potvrdio Nema"ke zahteve na deo Poljske teritorije (Arnold 1990, 467; Klejn 2008, 323). Koncept kulture i njegova "naseobinska arheologija" su mu omogu!ili da se pozove na istorijsko pravo Nemaca na odre#enu teritoriju.

Nije potrebno objanjavati kako su nacisti prigrlili njegovo u"enje, u mo-mentu kada je arheologija ula "u sve sfere ivota" (Hamann 2002, 72, 110). On sam nije do"ekao nacisti"ku vladavinu, mada je pred kraj ivota postao simpatizer nacisti"ke partije (Grnert 2002, 306-312).

Da stvar bude jasnija, isto to se doga#alo i u Poljskoj gde je Jozef Kostev-ski (Jzef Kostrzewski), koji je ina"e bio Kosinin u"enik, koristio sli"ne meto-de sa manjim modifikacijama, ne bi li doao do predaka Slovena koje je nala-


!"#$"!%#'#()* &%#+',-*, ". .. /#0. 7. .1. 3 (2012)

643

zio u bronzanom dobu tj. lui"koj kulturi. Kostevski je poistove!ivao arheo-loku kulturu i etnos, ali je u isto vreme smatrao da arheoloke kulture mogu pokazati razne stupnjeve u evoluciji etnosa (Raczkowski 1996, 204).

Zbog toga trebalo bi se zapitati nad re"ima Stivena enana (S. Shennan): "U svojoj ulozi indikatora etniciteta, arheoloke kulture su imale i nastavljaju da

imaju politi"ku ulogu kao opravdanje modernih grupa na teritoriju i uticaj" (Shennan 1989, 6).

Jo jedno je potrebno naglasiti. Njegovim savremenicima koji su ga kriti-

kovali nije smetalo traganje za poreklom Geramana i Indogermana, ve! mini-malisti"ko poimanje kulture. Ideje da kultura reprezentuje etnos, i da uz po-mo! arheologije moemo do!i do etni"kih zajednica u praistoriji "esto se poja-vljuju iznova i iznova u razli"itim sredinama (Grnert 2002, 347).

Ideju o kulturama i kulturnim grupama, preuzeo je i australijski arheolog Vir Gordon ajld direktno iz nema"ke arheologije, odnosno od Gustafa Kosi-ne, kako je kasnije sam naglasio (Childe 2004 [1953], 145). I njega su, kao i Kosinu, vodili isti motivi "da prona#e kolevku Indoevropljana i identifikuje njihovu primitivnu kulturu" (Childe 2004 [1958], 191). ajld je u po"etku hvalio metodu "naseobinske arheologije" (Veit 2002, 39), ali je ubrzo postao svetan politi"kih implikacija koje su se izrodile. Iste godine (1933) kada napu-ta Drutvo za Nema2ku praistoriju (Grnert 2002, 336), u "lanku "Da li je praistorija prakti"na?" suprostavio se poistove!ivanju rase i kulture:

"Drugim re"ima, u praistoriji, kao to je to o"igledno i danas, kultura je bila nezavisna

od rase, i nije bila stvar biolokog nasle#a ve! drutvene tradicije" (Childe 1933, 417). ajld je kulturu doivljavao kao opaajnu kategoriju, pa !e 1935. dati nje-

nu iru definiciju: "Kultura nije a priori kategorija elaborirana u u"enjima filozofa i onda nametnuta

spolja arheolozima. Kulture su vidljive "injenice. () Interpretacija opaajnog feno-mena je dopunjena etnografijom. Osobine kulture se tako zajedno pokazuju arheolozi-ma zato to su delo jednog naroda, prilago#ene svom okruenju, osvedo"ene zajedni"-kim iskustvom; one zato iskazuju individualnost ljudske grupe sjedinjene zajedni"-kom drutvenom tradicijom" (Childe 2004 [1935], 27-29).

U tom trenutku, ajld se i dalje nije razlikovao od Kosine. Strgnuvi rasisti"-ki pokrov, on je samo u"inio koncept arheolokih kultura prihvatljivijim. Upra-vo zahvalju!i njemu, kulture su po"ele svoje prostiranje irom arheolokih kru-gova. Ogroman uticaj koji je ajld imao na svetsku arheologiju potvr#en je re-"ima: "praistorija je i dalje u razgovoru sa ajldovim duhom" (Sherrat 1989, 185).

ALEKSANDAR BANDOVI-


644

Zaklju"ak Zato nam je potreban ovaj osvrt? Osvrti na istorije arheologije uvek pola-

ze od razli"itih pristupa i imaju pred sobom razli"it cilj (Babi! 2011). Ako shvatimo istorije arheologije kao stablo koje ima bezbroj grana, na dobrom smo putu, ali to nam ne!e re!i nita o postojanju paralelnih tokova od samog nastajanja discipline. Re"ima "antikvarstvo nije konvecionalno umrlo sa poja-vom arheologije kao discipline" (Murray and Evans 2008, 3), moemo dodati da etni"ka paradigma i upotreba koncepta kulture kao zamene za etnos, nije umrla sa Kosininom smr!u.

Posle Drugog svetskog rata, u Nema"koj se udaljavanje od etni"ke para-digme i povla"enje u faktografiju, prevashodno zbog politi"ke upotrebe Kosi-ninih metoda (koje je on tokom svog ivota rado koristio), obi"no ozna"ava kao Kossinna-Trauma ili Kossinna sindrom (Brather 2008, 327; Grnert 2002, 344). Me#utim, arheoloka kultura, kao jedan navodno ideoloki oslobo#en termin i dalje se upotrebljava (Veit 1989, 42-45).

U srpskoj arheologiji je bilo i ranije upozorenja na Kosinino nasle#e (./-&/0/('( 1996, 12; Babi! 2010a; 1/2/3+4%&/ 2011). Navodni kulturni konti-nuitet populacija iz prolosti, i upotreba koncepta arheoloke kulture kao oru-#a u teritorijalnim pretenzijama, samo su neki od prime!enih istovetnih pojava (1/2/3+4%&/ 2011).

Ako je Kosina dao arheologiji prvu etni"ku paradigmu, inovacije koje je uveo, preuzimaju!i ih iz tadanjih arheolokih krugova, postavljene su kod njega kao jasno specifikovana, objedinjena metoda koje se drao "itavog ivo-ta. Mapiranje nalaza kao jedan od njegovih metoda moe se slobodno poveza-ti sa Andersonovim (B. Anderson) prikazom mapiranja teritorija koje je utica-lo na svest ra#aju!ih drava i njenih gra#ana (Anderson 2006, 170-178). Na istovetan na"in, mapiranje ostataka iz prolosti uticalo je na arheologe i njiho-vu percepciju prolosti i prolih etniciteta. Osim toga, Kosina je verovao u za-bludu o jedinstvu naroda, rase, jezika i kulture, koja vu"e svoje korene iz ro-manti"nog zanosa XVIII i XIX veka.

Kosina predstavlja naj"e!e pominjan primer nacionalisti"ke i rasisti"ke arheologije ali kao to nas opominje Vivjora:

"(...) karakteriu!i Kosinu kao jedinstven simptom, kao sindrom, uticaj podjedna-ko nacionalo i etni"kih opredeljnih arheologa u Nema"koj tog vremena, nikad nije ozbiljno preispitan" (Wiwjora 1996, 182).

U tom smislu, valja jo jednom naglasiti da se Kosina nije razlikovao od evrop-skih arheologa svog vremena koji su bili zainetersovani za nalaenje svojih pre-daka, za velika pitanja i narative o poreklu nacija, rasa ili etni"kih zajednica.

Na kraju, vra!aju!i se na doma!i teren, dodao bih da se osvrt na Gustafa Kosinu i njegovo kori!enje koncepta kulture, moe shvatiti i kao kritika on-


!"#$"!%#'#()* &%#+',-*, ". .. /#0. 7. .1. 3 (2012)

645

tolokog statusa koji disciplina ima u sadanjosti (cf. Hamilakis 2010b, 894). Ako je arheologija, kao i koncept kulture, ugra#ena u modernost, onda nam podse!anje na tokove i kori!enje ovog koncepta, na ono to zovemo funda-mentima discipline, moe pomo!i da sagledamo njeno mesto i ulogu koju je imala ili ima, u izgradnji savremenih drutava.

Literatura

Anderson, Benedict. 2006. Imagined communities: reflections on the origin and spread

of nationalism. Revised edition. London: Verso. Arnold, Bettina. 1990. The past as propaganda: totalitarian archaeology in Nazi Ger-

many. Antiquity 64: 464-478. Babi!, Staa. 2010a. Arheologija i etnicitet. Etnoantropoloki problemi 5 (1): 137-149. Babi!, Staa. 2010b. Prolost kao Drugi Drugi kao prolost. Etnoantropoloki proble-

mi 5 (2): 259-268. Babi!, Staa. 2011. emu jo istorija arheologije? Etnoantropoloki problemi 6 (3):

565-577. Brather, Sebastian. 2008. "Virchow and Kossinna. From the Science-Based Anthropo-

logy of Humankind to the Culture-Historical Archaeology of Peoples". In Archives, Ancestors, Practices. Archaeology in the Light of Its History, eds. Nathan Schlanger and Jord Nordbladh, 317-334. New York: Berghahn Books.

Bunzl, Matti. 1996. "Franz Boas and the Humboldtian Tradition: From Volksgeist and Nationalcharakter to an Anthropological Concept of Culture". In Volksgeist as Met-hod and Ethic: Essays on Boasian Ethnography and the German Anthropological Tradition, ed. George Stocking, 17-78. Madison: University of Wisconsin Press.

Childe, V. Gordon. 1933. Is Prehistory practical? Antiquity 7: 410-418. Childe, V. Gordon. 2004 [1935]. "Changing Methods and Aims in Prehistory". In Foun-

dation of Social Archaeology, Selected Writings of V. Gordon Childe, eds. Thomas, C. Patterson and Charles E. Orser Jr., 25-44. Walnut Creek, CA: AltaMira Press.

Childe, V. Gordon. 2004 [1953]. "The Constitution of Archaeology as a Science". In Foun-dation of Social Archaeology, Selected Writings of V. Gordon Childe, eds. Thomas, C. Patterson and Charles, E. Orser Jr., 191-197. Walnut Creek, CA: AltaMira Press.

Childe, V. Gordon. 2004 [1958]. "Retrospect". In Foundation of Social Archaeology, Selected Writings of V. Gordon Childe, eds. Thomas, C. Patterson and Charles, E. Orser Jr., 139-154. Walnut Creek, CA: AltaMira Press.

Diaz-Andreu, Margarita. 1996. "Constructing identities through culture: the past in the forging of Europe". In Cultural identity and archaeology: the construction of Euro-pean communities, eds. Paul Graves-Brown, Sian Jones and Clive Gamble, 48-61. London: Routledge.

Eggers, Hans J. 2010 [1959]. Einfhrung in die Vorgeschichte. Seschte Auflage. Berlin: Scripvaz.

Fetten, Frank G. 2002. "Archaeology and anthropology in Germany before 1945". In Archaeology, Ideology and Society. The German Experience (Second edition), ed. Heinrich Hrke, 143-182. Frankfurt am Main: Peter Lang.

ALEKSANDAR BANDOVI-


646

Gtze, Alfred. 1896. "ber neolithischen Handel". In Festschrift fr Bastian zrn 70. Geburtstag, 339-353. Berlin: Dietrich Reimer.

Grnert, Heinz. 2002. Gustaf Kossinna (1858-1931). Vom Germanisten zum Prhistoriker. Ein Wissenschaftler im Kaiserreich und in der Weimarer Republik, Vorgeschichtliche Forschungen 22. Leidorf: VML Verlag Marie.

Hamilakis, Yannis. 2010a. "From Ethics to Politics". In Archaeology and Capitalism From Ethics to Politics, eds. Yannis Hamilakis and Philip Duke, 15-40. Walnut Creek, CA: Left Coast Press.

Hamilakis, Yannis. 2010b. Review of Archives, ancestors, practices: archaeology in the -light of its history, eds. Nathan Schlanger and Jord Nordbladh. Antiquity 84: 893-894.

Hamann, Henning. 2002. "Archaeology in the Third Reich". In Archaeology, Ideology and Society. The German Experience (Second edition), ed. Heinrich Hrke, 67-142. Frankfurt am Main: Peter Lang.

Hoernes, Moriz. 1903. Prof. Dr. Gustaf Kossinna: Die indogermanische Frage archologisch beantwortet. Globus 83. nr.10: 161-162.

Jones, Sian. 1997. Archaeology of ethnicity. London: Routledge. Klejn, Lev S. 1988. Arheoloka tipologija. Ljubljana: KUC Filozofska fakulteta. Klejn, Leo. 2008. "Gustaf Kossinna (1858-1931)". In Histories of Archaeology, eds. T-

im Murray and Christopher Evans, 312-327. Oxford: Oxford University Press. Kossinna, Gustaf. 1896. Die vorgeschichtliche Ausbreitung der Germanen in

Deutschland. Zeitschrift des Vereins fr Volkskunde 6: 1-14. Kossinna, Gustaf. 1902. Die indogermanische Frage archologisch beantwortet. Zeitsc-

hrift fr Ethnologie 34: 161-222. Kossinna, Gustaf. 1909. Zum Geleit. Mannus I: 1-3. Kossinna, Gustaf. 1911a. Anmerkungen zum heutigen Stand der Vorgeschichtsforschung.

Mannus III: 127-130. Kossinna, Gustaf. 1911b. Die Herkunft der Germanen; zur methode der Siedlungsarch-

ologie. Wrzburg: Curt Kabitzsch. Kossinna, Gustaf. 1912. Die deutsche Vorgeschichte, eine hervorragend nationale Wis-

senschaft. Mannus IV: 17-19. Kossinna, Gustaf. 1919/20. Das siegreiche Vordringen meiner wissenschaftlichen

Anschauungen als Ergebnis meiner wissenschaftlichen Methode. Mannus 11/12: 396-404.

Kossinna, Gustaf. 1920. Die Herkunft der Germanen; zur methode der Siedlungsar-chologie, 2. Auflage. Leipzig: Curt Kabitzsch.

Kossack, Georg. 1999. Prhistorische Archologie in Deutschland im Wandel der geistigen und politischen Situation. Mnich: Bayerische Akademie der Wis-senschaften.

Kroeber, Alfred and Kluckhohn, Clyde. 1952. Culture: A Critical Review of Concepts a-nd Definitions. Harvard University Peabody Museum of American Archeology and Ethnology Papers 47. New York: Random House, Inc.

Murray, Tim and Evans, Christopher. 2008. Introduction to Histories of Archaeology, eds. Tim Murray and Christopher Evans, 1-12. Oxford: Oxford University Press.

Marchand, L. Suzzane. 1996. Down from Olympus. Archaeology and Philhellenism in Germany, 1750-1970. Princeton, NJ: Princeton University Press.


!"#$"!%#'#()* &%#+',-*, ". .. /#0. 7. .1. 3 (2012)

647

Massin, Benoit. 1996. "From Virchow to Fischer. Physical Anthropology and Modern Race Theories in Wilhelimen Germany". In Volksgeist as Method and Ethic: Essays on Boasian Ethnography and the German Anthropological Tradition, ed. George Stocking, 79-154. Madison: University of Wisconsin Press.

Meinander, C. Fredrik. 1981. "The concept of culture in European archaeological literature". In Towards a history of archaeology, ed. Glyn Daniel, 100-111. London: Thames and Hadson.

Montelius, Oscar. 1918. Die Vorfahren der Germanen. Mannus X: 64-70. Mos, Dord. 2005. Istorija rasizma u Evropi. Beograd: Slubeni glasnik. Olsen, Bj5rnar. 2002. Od predmeta do teksta. Beograd: Geopoetika. Raczkowski, Wlodzimierz. 1996. "Drang nach Westen?: Polish archaeology and natio-

nal identity". In Nationalism and archaeology in Europe, eds. Margarita Daz-Andreu and Timothy Champion, 189-217. London: UCL Press Westview Press.

Rebay-Salisbury, Katharina. 2011. "Thoughts in circles: Kulturkreislehre as a hidden paradigm in past and present archaeological interpretations". In Investigating Archaeological Cultures, eds. Benjamin Roberts and Marc Vander Linden, 41-59. New York: Springer.

Shennan, Steven. 1989. Introduction to Archaeological Approaches to Cultural Identity, ed. Steven J. Shennan, 1-32. London: Unwin Hyman.

Sherratt, Andrew. 1989. Vere Gordon Childe: archaeology and intellectual history. Past and Present 129: 151-185.

Sommer, Ulrike. 2008. "Choosing Ancestors. The mechanisms of Ethnic Ascription in the Age of Patriotic Antiquarianism (1815-1859)". In Archives, Ancestors, Practices. Archaeology in the Light of Its History, eds. Nathan Schlanger and Jord Nordbladh, 233-245. New York: Berghahn Books.

Stocking, George. 1966. Franz Boas and the Culture Concept in Historical Perspective, American Anthropologist, New Series, Vol. 68. No. 4: 867-882.

Thomas, Julian. 2004. Archaeologys Place in Modernity. Modernism/modernity, Vol-ume 11, Number 1: 17-34.

Todorov, Cvetan. 2010. Strah od varvara. Loznica: Karpos. Trigger, Bruce. 2006. History of archaeological though (2nd edition). Cambridge:

Cambridge University Press. Veit, Ulrich. 1989. "Ethnic concepts in German prehistory: a case study on the relationship

between cultural identity and archaeological objectivity". In Archaeological Ap-proaches to Cultural Identity, ed. Steven J. Shennan, 35-56. London: Unwin Hyman.

Veit, Ulrich. 2002. "From Nationalism to Nazism. Gustaf Kossinna and his concept of a national archaeology". In Archaeology, Ideology and Society. The German Experi-ence (Second edition), ed. Heinrich Hrke, 41-66. Frankfurt am Main: Peter Lang.

Wells, Peter. 2001. Beyond Celts, Germans and Scythians. London: Duckworth Publi-shers.

Wiwjorra, Ingo. 1996. "German archaeology and its relation to nationalism and racism". In Nationalism and archaeology in Europe, eds. Daz-Andreu Margarita and Timothy Champion, 164-188. London: UCL Press Westview Press.

Zimmerman, Andrew. 2001. Anthropology and Antihumanism in Imperial Germany. Chicago: University of Chicago Press.

ALEKSANDAR BANDOVI-


648

* * *

./&/0/('(, 6'27%'(. 1996. 87,9'4%9:(/ ;3&9'@+, 4'$."*) 5%&.)#/ $%6,#'#()#/ 0%7(!1$, *&. 11: 9-19.

1/2/3+4%&/, A2+=4/()/&. 2011. B 427C*' =9(%'(7'%+%/. ;%(9-/&D+929,'@/ 7 $&*'@'. !"#$"!%#'#()* &%#+',-* 6 (3): 579-594.

$%&'()*+&,, A7,74%74. 1891. 69&/9 @+. 8!$9+*"$ ):*;,1"#.!, "$7)$, 0%7(!1,"* ;*1#!, EF',/ 29, 43+4=/ 113, 114, 115. ' 116-%/: 219-238.

Aleksandar Bandovi! National Museum, Belgrade

Gustaf Kossinna and the Concept of Culture in Archaeology

The paper analyses the role of the German archaeologist Gustaf Kossinna in the formation of the idea of archaeological culture. Often this concept is taken as an unquestionable given and Kossinnas life and work have been presented as an exception in the European archaeology, but it may be much more productive to consider it as "the tip of an iceberg". It is argued that the simplified concept of ethnicity and the search for its reflections in the archaeological record have long become commonplace of the discipline, and considered almost irreplaceable in the local archaeological community.

Key words: Gustaf Kossinna, archaeological culture, ethnicity, nationalism, racism, history of archaeology

Gustaf Kossinna et le concept de culture en archologie

En analysant le rle de larchologue allemand Gustaf Kosina de la fin du XIXe et du premier tiers du XXe sicle dans la naissance de la notion de la culture archologique, nous entendons souligner sa ralit incontestable. La vie et luvre de Kosina ont souvent t reprsentes comme une exception dans larchologie europenne, mais il est bien meilleur de les comprendre comme le "sommet dun mont de glace". Les concepts simplifis dethnicit et de la qute de celle-ci dans les matriaux archologiques, sont aujourdhui devenus des lieux communs de la discipline, et en milieu local un paradigme pratiquement irremplaable.

Mots cls: Gustaf Kossinna, culture archologique, ethnicit, nationalisme, racisme, histoire de larchologie

Primljeno / Received: 31. 05. 2012. Prihva!eno / Accepted for publication: 10. 07. 2012.

Documents

Uvod u arheologiju-Kulturnoistorijska arheologija