of 10/10
1 UV ZRA UV ZRA Č Č ENJE ENJE Aleksandra Aleksandra Živi ivić Uvod Uvod Opis pis UV UV zra zračenja enja Kategorizaciju ategorizaciju еlеktromagnetnog ktromagnetnog zra zračenja enja i i mesto mesto UV UV zra zračenja enja i i njegovu njegovu podelu podelu Fizi Fizičko ko- hemijski hemijski procesi procesi u u atmosferi atmosferi UV UV indeks indeks, definicija definicija I nterakcij nterakcija biolo bioloških kih tkiva tkiva sa sa UV UV zra zračenjem enjem, , dejstvo dejstvo na na ko kožu, , oči , , željen eljeni i i ne neželjen eljeni efekt efekti , , za zaštit tita od od štetnog tetnog dejstva dejstva UV u spektru UV u spektru elektromagnetnog elektromagnetnog zra zračenja enja Elektromagnetske radijacije obuhvataju vrlo Elektromagnetske radijacije obuhvataju vrlo široko podru iroko područje u pogledu talasnih du je u pogledu talasnih dužina ina Sve one imaju istu prirodu Sve one imaju istu prirodu Nevidljive radijacije koje pokazuju izrazito Nevidljive radijacije koje pokazuju izrazito toplotno dejstvo nazvane su infracrveni zraci (IC toplotno dejstvo nazvane su infracrveni zraci (IC zraci), imaju ve zraci), imaju veće talasne du e talasne dužine od vidljive ine od vidljive svetlosti svetlosti Nevidljive radijacije koje imaju manju talasnu Nevidljive radijacije koje imaju manju talasnu du dužinu od vidljive svetlosti nazivaju se inu od vidljive svetlosti nazivaju se ultraljubi ultraljubičasti zraci (UV zraci) asti zraci (UV zraci) Jo Još manju talasnu du manju talasnu dužinu imaju inu imaju Röntgen ntgen- ovi ili ovi ili X- zraci, a zatim zraci, a zatim γ- zraci sa radioaktivnih tela i zraci sa radioaktivnih tela i najzad sekundarni kosmi najzad sekundarni kosmički zraci. ki zraci. Zra Zračenje koje dospeva do nivoa mora, gde se enje koje dospeva do nivoa mora, gde se najve najvećim delom i nalazi im delom i nalazi biosfera biosfera, odnosno , odnosno živi ivi svet na svet naše planete, obuhvata deo spektra e planete, obuhvata deo spektra talasnih du talasnih dužina između ina između 290 do 3000 290 do 3000 nm nm. Od . Od toga, toga, UV ( UV ( ultraviolet ultraviolet , engl., , engl., λ=290 =290 - 490 490 nm nm) ) čini 5%, ini 5%, VIS ( VIS (visible visible, engl., , engl., λ=400 =400 - 780 780 nm nm) ) čini 39%, ini 39%, IR ( IR ( infrared infrared, engl., , engl., λ=780 =780 - 3000nm) 3000nm) čini 56% ini 56% Organizam Organizam „ ose oseća“ IR kao toplotu, VIS vidi kao IR kao toplotu, VIS vidi kao svetlost, a UV zra svetlost, a UV zračenje ne mo enje ne može osetiti direktno e osetiti direktno ve već samo indirektno preko pojave opekotina. samo indirektno preko pojave opekotina. Opti Optički deo spektra se deli na tri oblasti: ki deo spektra se deli na tri oblasti: ultraljubi ultraljubičastu astu oblast koja pokriva opseg oblast koja pokriva opseg talasnih du talasnih dužina od 100 ina od 100 - 400 400 nm nm vidljivu oblast u opsegu talasnih du vidljivu oblast u opsegu talasnih dužina 400 ina 400 - 770 770 nm nm infracrvenu oblast od 770 infracrvenu oblast od 770 - 10000 10000 nm nm.

UV ZRAČENJE Kategorizaciju č е č - Dobrodošlitesla.pmf.ni.ac.rs/f_odeljenje/matura 2006-2007/maturski...glavobolje,pečenje i zatezanje kože, svraba, povišene temperature, povraćanja

  • View
    215

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of UV ZRAČENJE Kategorizaciju č е č - Dobrodošlitesla.pmf.ni.ac.rs/f_odeljenje/matura...

  • 1

    UV ZRAUV ZRAENJEENJE

    Aleksandra Aleksandra iviivi

    UvodUvod

    OOpispis UVUV zrazraenjaenjaKKategorizacijuategorizaciju llktromagnetnogktromagnetnog zrazraenjaenja i i mestomesto UVUV zrazraenjaenja i i njegovunjegovu podelupodeluFiziFizikoko--hemijskihemijski procesiprocesi u u atmosferiatmosferiUV UV indeksindeks,, definicijadefinicijaIInterakcijnterakcijaa biolobiolokihkih tkivatkiva sasa UVUV zrazraenjemenjem, , dejstvodejstvo nana kokouu, , ooii, , eljeneljenii i i neneeljeneljenii efektefektii, , zazatittitaa odod tetnogtetnog dejstvadejstva

    UV u spektru UV u spektru elektromagnetnog elektromagnetnog zrazraenjaenja

    Elektromagnetske radijacije obuhvataju vrlo Elektromagnetske radijacije obuhvataju vrlo iroko podruiroko podruje u pogledu talasnih duje u pogledu talasnih duinainaSve one imaju istu priroduSve one imaju istu prirodu

    Nevidljive radijacije koje pokazuju izrazito Nevidljive radijacije koje pokazuju izrazito toplotno dejstvo nazvane su infracrveni zraci (IC toplotno dejstvo nazvane su infracrveni zraci (IC zraci), imaju vezraci), imaju vee talasne due talasne duine od vidljive ine od vidljive svetlostisvetlostiNevidljive radijacije koje imaju manju talasnu Nevidljive radijacije koje imaju manju talasnu duduinu od vidljive svetlosti nazivaju se inu od vidljive svetlosti nazivaju se ultraljubiultraljubiasti zraci (UV zraci)asti zraci (UV zraci)JoJo manju talasnu dumanju talasnu duinu imaju inu imaju RRntgenntgen--ovi ili ovi ili XX--zraci, a zatim zraci, a zatim --zraci sa radioaktivnih tela i zraci sa radioaktivnih tela i najzad sekundarni kosminajzad sekundarni kosmiki zraci.ki zraci.

    ZraZraenje koje dospeva do nivoa mora, gde se enje koje dospeva do nivoa mora, gde se najvenajveim delom i nalazi im delom i nalazi biosferabiosfera, odnosno , odnosno ivi ivi svet nasvet nae planete, obuhvata deo spektra e planete, obuhvata deo spektra talasnih dutalasnih duina izmeu ina izmeu 290 do 3000 290 do 3000 nmnm. Od . Od toga,toga,UV (UV (ultravioletultraviolet, engl., , engl., =290 =290 -- 490 490 nmnm) ) ini 5%,ini 5%,VIS (VIS (visiblevisible, engl., , engl., =400 =400 -- 780 780 nmnm) ) ini 39%,ini 39%,IR (IR (infraredinfrared, engl., , engl., =780 =780 -- 3000nm) 3000nm) ini 56%ini 56%

    Organizam Organizam oseoseaa IR kao toplotu, VIS vidi kao IR kao toplotu, VIS vidi kao svetlost, a UV zrasvetlost, a UV zraenje ne moenje ne moe osetiti direktno e osetiti direktno veve samo indirektno preko pojave opekotina. samo indirektno preko pojave opekotina. OptiOptiki deo spektra se deli na tri oblasti:ki deo spektra se deli na tri oblasti:

    ultraljubiultraljubiastuastu oblast koja pokriva opseg oblast koja pokriva opseg talasnih dutalasnih duina od 100 ina od 100 -- 400 400 nmnmvidljivu oblast u opsegu talasnih duvidljivu oblast u opsegu talasnih duina 400 ina 400 --770 770 nmnminfracrvenu oblast od 770 infracrvenu oblast od 770 -- 10000 10000 nmnm..

  • 2

    Po definiciji CIE (Po definiciji CIE (CommissionCommission InternationaleInternationale de de llEclairageEclairage, , publicationpublication No 69, 1985) podela UV No 69, 1985) podela UV zrazraenja je naenja je na

    PODELA UV ZRAENJA

    UVUV--C oblast (100C oblast (100--280 280 nmnm))UVUV--B oblast (280B oblast (280--315 315 nmnm))UVUV--A oblast (315A oblast (315--400 400 nmnm))

    Prema bioloPrema biolokom dejstvu na kom dejstvu na ive organizme UV ive organizme UV zrazraenje se deli na tri oblasti:enje se deli na tri oblasti:

    UVUV--C oblast (180C oblast (180--290 290 nmnm))UVUV--B oblast (290B oblast (290--320 320 nmnm))UVUV--A oblast (320A oblast (320--400 400 nmnm))

    Prema hemijskom dejstvu Prema hemijskom dejstvu ultraljubiultraljubiastoastozrazraenje se deli na:enje se deli na:

    ZraZraenje u oblasti talasnih duenje u oblasti talasnih duina od 175 ina od 175 nmnm --220 220 nmnm zrazraenje zahvaljujuenje zahvaljujui kojem se u i kojem se u delu atmosfere, zvanom stratosfera formira delu atmosfere, zvanom stratosfera formira ozon.ozon.ZraZraenje u oblasti talasnih duenje u oblasti talasnih duina od 220 ina od 220 nmnm --300 300 nmnm zrazraenje koje ima enje koje ima germicidnogermicidnodejstvo.dejstvo.ZraZraenje u oblasti talasnih duenje u oblasti talasnih duina od 281 ina od 281 nmnm --320 320 nmnm zrazraenje koje ima najjaenje koje ima najjae dejstvo za e dejstvo za kokou i naziva se u i naziva se eritemalnaeritemalna oblast.oblast.

    Sa stanoviSa stanovita spektroskopije UV oblast zrata spektroskopije UV oblast zraenja enja se deli na:se deli na:

    Daleku (ili Daleku (ili vakuumskuvakuumsku) oblast UV zra) oblast UV zraenja od enja od 200 200 nmnm do 300 do 300 nmnmBlisku oblast (Blisku oblast (tamno svetlotamno svetlo) koja obuhvata ) koja obuhvata interval talasnih duinterval talasnih duina od 300 ina od 300 nmnm do 400 do 400 nmnm

    UVA zraUVA zraenje je najmanje enje je najmanje tetno, nije tetno, nije bezopasno, naziva se bezopasno, naziva se tamno svetlotamno svetlo, deluje , deluje zbirno, pojazbirno, pojaava efekte UVB zraava efekte UVB zraenjaenjaUVB zraUVB zraenje ima vrlo destruktivna dejstva, enje ima vrlo destruktivna dejstva, potipotie od Sunca, 90% u atmosferi se apsorbuje e od Sunca, 90% u atmosferi se apsorbuje od strane ozonaod strane ozonaUVC zraUVC zraenje je zraenje je zraenje najveenje najvee energije i e energije i gotovo potpuno se apsorbuje u atmosferi, koristi gotovo potpuno se apsorbuje u atmosferi, koristi se za sterilizaciju vazduha, zrase za sterilizaciju vazduha, zraenje talasnih enje talasnih duduina od 180 ina od 180 nmnm do 200 do 200 nmnm razara razara nukleinskenukleinskekiseline i belankiseline i belanevine, a talasnih duevine, a talasnih duina od 260 ina od 260 nmnm do 290 do 290 nmnm ima razorno dejstvo, koristi se za ima razorno dejstvo, koristi se za uniunitavanje bakterija i virusatavanje bakterija i virusa

    SolaranoSolarano UV zraUV zraenjeenje

    Zemljina atmosfera je gasni omotaZemljina atmosfera je gasni omota oko Zemljeoko ZemljeNjeno postojanje je posledica gravitacije Njeno postojanje je posledica gravitacije ZemljeZemljeAtmosfera predstavlja smeAtmosfera predstavlja smeu gasova u gasova iji iji sastav zavisi od sastav zavisi od nadmorskenadmorske visinevisineZbog gravitacionog dejstva gustina gasa opada Zbog gravitacionog dejstva gustina gasa opada sa povesa poveanjem visineanjem visine

  • 3

    Prema visini osnovna Prema visini osnovna podela atmosfere je na podela atmosfere je na sledesledee slojevee slojeve::

    TroposferaTroposfera, koja se , koja se prostire do visine od oko prostire do visine od oko 25km25kmStratosfera od 25km do Stratosfera od 25km do oko 50km, sadroko 50km, sadri najvei najveu u kolikoliinu ozonainu ozonaMezosferaMezosfera od 50 km do od 50 km do 80km80kmJonosfera koja se Jonosfera koja se proteprotee iznad e iznad mezosferemezosferedo visine od 400km, a do visine od 400km, a iznad nje se nalaziiznad nje se nalaziEgzosferaEgzosfera..

    SLOJEVI ATMOSFERE

    Ozon (OOzon (O33), kiseoni), kiseonika hemijska materija, je ka hemijska materija, je nepostojani gas, nepostojani gas, alotropskaalotropska modifikacija modifikacija kiseonika kiseonika iji se molekul sastoji od tri atoma iji se molekul sastoji od tri atoma kiseonikakiseonika

    ALOTROPSKA MODIFIKACIJA KISEONIKA

    Proces za formiranje molekula ozona odvija se u Proces za formiranje molekula ozona odvija se u dve faze:dve faze:

    U prvoj fazi razbija se molekul kiseonika na U prvoj fazi razbija se molekul kiseonika na dva atoma uz ulaganje energijedva atoma uz ulaganje energije

    OO22 + E+ E11 O + OO + Ou drugoj fazi jedan od atoma sjedinjuje sa u drugoj fazi jedan od atoma sjedinjuje sa molekulom kiseonika Omolekulom kiseonika O22 i tako se formira i tako se formira molekul ozonamolekul ozona

    O + OO + O22 OO33Energija neophodna za Energija neophodna za disocijacijudisocijaciju molekula molekula iznosi oko 5,13 iznosi oko 5,13 eVeV

    Molekul ozona se moMolekul ozona se moe i razloe i razloiti (iti (disociratidisocirati)) uz uz znatno manje ulaganje energije znatno manje ulaganje energije

    OO33 + E+ E22 O + OO + O22Minimalna energija potrebna za ovu reakciju Minimalna energija potrebna za ovu reakciju iznosi oko 1,13eViznosi oko 1,13eVDrugi moguDrugi mogui proces u kojem i proces u kojem nestajenestaje molekul molekul ozonaozona

    OO33 + O + O 22 OO22Molekul ozona se moMolekul ozona se moe rasformirati i u drugim e rasformirati i u drugim reakcijama sa drugim molekulimareakcijama sa drugim molekulima

    OO33 + X + X X OX O22 + O+ O

    Sa poveSa poveanjem anjem nadmorskenadmorske visine na svakih 1000m visine na svakih 1000m UV zraUV zraenje raste za oko 15%enje raste za oko 15%Intenzitet UVB zraIntenzitet UVB zraenja koje je bioloenja koje je bioloki najefektivnije ki najefektivnije raste za oko 6%raste za oko 6%DinamiDinamiki proces stvaranja i razgradnje ozona ki proces stvaranja i razgradnje ozona odreuje ukupnu koliodreuje ukupnu koliinu ozona u stratosferiinu ozona u stratosferiDva osnovna uzroka koji utiDva osnovna uzroka koji utiu na debljinu ozonskog u na debljinu ozonskog omotaomotaa su: a su:

    prirodni faktor uzrokovan atmosferskim prirodni faktor uzrokovan atmosferskim promenama,promenama,antropogeniantropogeni faktor uzrokovan povefaktor uzrokovan poveanim anim zagaivanjem atmosfere usled emisije zagaivanjem atmosfere usled emisije tetnih tetnih gasova koji unigasova koji unitavaju ozonski omotatavaju ozonski omota..

    Ukoliko bi se celokupni ozon nad nekom Ukoliko bi se celokupni ozon nad nekom posmatranom povrposmatranom povrinom na nju projektovao na inom na nju projektovao na 0 stepeni Celzijusa i pritiskom od 1 atmosfere, 0 stepeni Celzijusa i pritiskom od 1 atmosfere, debljini sloja ozona od 0,01mm odgovarala bi 1 debljini sloja ozona od 0,01mm odgovarala bi 1 DobsonovaDobsonova jedinica jedinica DU (DU (DobsonDobson UnitUnit))Debljina sloja ozona, iznosi oko 350DU na Debljina sloja ozona, iznosi oko 350DU na srednjim geografskim srednjim geografskim irinamairinamaOko ekvatora su neOko ekvatora su neto nito nie vrednostie vrednosti

  • 4

    Za smanjenje ozonskog omotaZa smanjenje ozonskog omotaa mogu da budu a mogu da budu odgovorni prisustvo hlora nastalog odgovorni prisustvo hlora nastalog fotodisocijacijomfotodisocijacijom iz iz freonafreona ((hlorofluorometanahlorofluorometana), ), azotni oksidi iz motora sa unutraazotni oksidi iz motora sa unutranjim njim sagorevanjem na Zemlji, iz aviona, nuklearne sagorevanjem na Zemlji, iz aviona, nuklearne eksplozije i drugi faktorieksplozije i drugi faktoriFreonFreon u atmosferi pod dejstvom UV zrau atmosferi pod dejstvom UV zraenja enja biva biva disosovandisosovan, o, oslobaaju se atomi hloraslobaaju se atomi hlora

    Nastali atom hlora napada molekule ozona i vrNastali atom hlora napada molekule ozona i vri i njegovu njegovu dekompozicijudekompoziciju pretvarajupretvarajui ih u kiseoniki ih u kiseonikSmanjenje moSmanjenje moe da povee da povea ukupni nivo UV a ukupni nivo UV zrazraenja na Zemlji a naroenja na Zemlji a naroito onog kraito onog kraeg UVB eg UVB zrazraenjaenjaGodiGodinje promene debljine ozonskog omotanje promene debljine ozonskog omotaa a iznad Antarktika su takve da se svake godine iznad Antarktika su takve da se svake godine tokom proletokom prolea ozonski omotaa ozonski omota smanjuje za oko smanjuje za oko 50% usled hemijskih procesa, 50% usled hemijskih procesa, ak na nekim ak na nekim mestima i do 90%mestima i do 90%

    Usled smanjenje Usled smanjenje koncetracije ozona koncetracije ozona nad Antarktikom nad Antarktikom dodolo je do prodora lo je do prodora veveih koliih koliina UV ina UV zraka Sunca u okean zraka Sunca u okean znatno dublje nego znatno dublje nego to se pretpostavljaloto se pretpostavljaloOvo je naravno Ovo je naravno uzrokovalo smanjenu uzrokovalo smanjenu produktivnost produktivnost jednojednoelijskih elijskih organizamaorganizama

    OZONSKA RUPA

    IZNAD ANTARKTIKA

    UV indeks mera bioloUV indeks mera biolokog kog dejstvadejstva

    UV zraUV zraenje koje dolazi do povrenje koje dolazi do povrine Zemlje ine Zemlje sastoji se od direktnih i sastoji se od direktnih i rasipajurasipajuihih komponentikomponenti

    Direktne komponente se sastoje iz zraDirektne komponente se sastoje iz zraenja enja koje dolazi sa Sunca i prolazi direktno kroz koje dolazi sa Sunca i prolazi direktno kroz atmosferu bez rasejanja ili apsorbovanjaatmosferu bez rasejanja ili apsorbovanjaRasipajuRasipajuee komponente se komponente se rasejavajurasejavajumakar jednom pre nego dospeju do Zemljemakar jednom pre nego dospeju do Zemlje

    UVC zraUVC zraenje se enje se gotovo potpuno gotovo potpuno apsorbuje u ozonskom apsorbuje u ozonskom sloju i od strane sloju i od strane atmosferskog kiseonika atmosferskog kiseonika (O(O22))UVB zraUVB zraenje se u enje se u velikoj meri apsorbuje u velikoj meri apsorbuje u ozonskom slojuozonskom slojuUVA zraUVA zraenje u enje u najvenajveoj kolioj koliini stiini stie e do Zemlje, jer se slabo do Zemlje, jer se slabo apsorbuje u ozonskom apsorbuje u ozonskom omotaomotauuPROLAZ UVA I UVB KROZ ATMOSFERU

    Parametar kao indikator izloParametar kao indikator izloenosti UV zraenosti UV zraenja enja naziva se UV INDEKSnaziva se UV INDEKSNjegova definicija je standardizovana i Njegova definicija je standardizovana i publikovana kao zajednipublikovana kao zajednika preporukaka preporukaSvetske Zdravstvene Organizacije (Svetske Zdravstvene Organizacije (WorldWorld HealthHealthOrganizationOrganization WHO)WHO)Svetske Svetske MetoroloMetorolokeke Organizacije (Organizacije (WorldWorldMetorologicalMetorological OrganizationOrganization WMO)WMO)Programa Ujedinjenog Naroda za Okolinu ( Programa Ujedinjenog Naroda za Okolinu ( UnitedUnited NationsNations EnvironmentEnvironment ProgrammeProgramme UNEP)UNEP)Meunarodne Komisije za Meunarodne Komisije za NejonizovanoNejonizovanoZraZraenje (International enje (International CommissionCommission on Nonon Non--IonizingIonizing RadiationRadiation ICNIRP)ICNIRP)

  • 5

    UV indeks je jedinica mere UV nivoa, relevantna UV indeks je jedinica mere UV nivoa, relevantna delovanjima na ljudsku kodelovanjima na ljudsku kou (UV izazvan u (UV izazvan eritemeritem))UV indeks je definisan kao korisno zraUV indeks je definisan kao korisno zraenje enje dobijeno dobijeno integraljenjemintegraljenjem spektralnog zraspektralnog zraenja enja pomnopomnoenog teenog teinskom funkcijom CIE (1987) po inskom funkcijom CIE (1987) po talasnim dutalasnim duinama od 290nm inama od 290nm -- 400nm.400nm.

    UVUVbiobio = = BBFFddBB normalizovani biolonormalizovani bioloki aktivan spektarki aktivan spektarFF spektar UV zraspektar UV zraenjaenja talasna dutalasna duinaina

    UV indeks je izraUV indeks je izraen numerien numeriki, kao ekvivalent ki, kao ekvivalent vremenski otevremenski oteanog i srednjeg efikasnog anog i srednjeg efikasnog zrazraenja (W/m2) pomnoenja (W/m2) pomnoenog sa 40.enog sa 40.

    UVI = UVI = UVUVbiobio * 40* 40

    Vrednosti UV indeksa prema Vrednosti UV indeksa prema EnvironmentalEnvironmentalProtectionProtection AgencyAgency

    MINIMALAN MINIMALAN 0, 1, 20, 1, 2minimalna opasnost od UV zraminimalna opasnost od UV zraenja, moenja, moe se e se ostati na suncu viostati na suncu vie od jednog sata a da se e od jednog sata a da se ne dobiju opekotinene dobiju opekotine

    NIZAK NIZAK 3, 43, 4malu opasnost od UV zramalu opasnost od UV zraenja, preporuenja, preporuuje uje se korise korienje enje eeira sa ira sa irokim obodom, irokim obodom, naonaoare za sunce i zaare za sunce i zatitne kreme, osetljiva titne kreme, osetljiva populacija mora na sebi imati i odepopulacija mora na sebi imati i odeu dugih u dugih rukava, jer verukava, jer ve kroz dvadesetak minuta mogu kroz dvadesetak minuta mogu da zadobiju opekotineda zadobiju opekotine

    SREDNJI (VISOK) SREDNJI (VISOK) 5, 65, 6predstavlja znapredstavlja znaajnu opasnost od UV ajnu opasnost od UV zrazraenja, preporuenja, preporuuje se upotreba naouje se upotreba naoara za ara za sunce, sunce, eeira sa ira sa irokim obodom, zairokim obodom, zatitne titne kreme i odekreme i odea sa dugim rukavima, ne a sa dugim rukavima, ne preporupreporuuje se izlaganje suncu u vremenu od uje se izlaganje suncu u vremenu od 10,00h do 16,00h10,00h do 16,00h

    VISOK (VRLO VISOK) VISOK (VRLO VISOK) 7, 8, 97, 8, 9predstavlja visoku opasnost od UV zrapredstavlja visoku opasnost od UV zraenja, enja, smanjiti boravak na suncu ako je to mogusmanjiti boravak na suncu ako je to mogue, e, obavezno nositi obavezno nositi eeir sa ir sa irokim obodom, irokim obodom, naonaoare za sunce, zaare za sunce, zatitnu kremu i odetitnu kremu i odeu u dugih rukava, neophodno potradugih rukava, neophodno potraiti hladovinuiti hladovinu

    VRLO VISOK (EKSTREMNO VISOK) VRLO VISOK (EKSTREMNO VISOK) 10 i 10 i viviee

    predstavljapredstavlja vrlo veliku opasnost od UV vrlo veliku opasnost od UV zrazraenja, maksimalno smanjiti boravak na enja, maksimalno smanjiti boravak na otvorenom sredinom dana, preporuotvorenom sredinom dana, preporuuju se uju se zazatitne kreme, titne kreme, eeiri sa iri sa irokim obodom, irokim obodom, naonaoare za sunce, odeare za sunce, odea dugih rukava gustog a dugih rukava gustog tkanja i obavezno izbegavanje boravka na tkanja i obavezno izbegavanje boravka na direktnom suncu, jer u suprotnom mogu da direktnom suncu, jer u suprotnom mogu da zadobiju opekotine za manje od 5 minutazadobiju opekotine za manje od 5 minuta

    Potrebno vreme izlaganja UV Potrebno vreme izlaganja UV zrazraenju koje enju koje e izazvati e izazvati crvenilo kocrvenilo koe u zavisnosti od e u zavisnosti od intenziteta UV zraintenziteta UV zraenja enja izraizraenog u jedinicama UV enog u jedinicama UV indeksa za razliindeksa za razliite tipove ite tipove kokoe:e:

    Tip I 1MED = 200J/mTip I 1MED = 200J/m22

    Tip II 1MED = 250J/mTip II 1MED = 250J/m22

    Tip III 1MED = 350J/mTip III 1MED = 350J/m22

    Tip IV 1MED = 450J/mTip IV 1MED = 450J/m22

    VREME IZLAGANJA UV ZRAENJU

  • 6

    Dogovorom iz 1975. godine uvedena je Dogovorom iz 1975. godine uvedena je klasifikacija na klasifikacija na est osnovnih tipova koest osnovnih tipova koe, u e, u zavisnosti od nazavisnosti od naina i brzine reakcije na ina i brzine reakcije na SunSunevo zraevo zraenjeenje

    1. Tip1. Tip II KELTSKIKELTSKI tip kotip koe: uvek lako gori, nikada e: uvek lako gori, nikada ne tamni, one tamni, oi su svetle, ten je beo sa i su svetle, ten je beo sa pegicama;pegicama;

    2. Tip2. Tip IIII GERMANSKIGERMANSKI tip kotip koe: slie: slian tipu I, uvek an tipu I, uvek lako gori, vrlo malo tamni, neosunlako gori, vrlo malo tamni, neosunana koana koa je a je svetla, kosa svetla, kosa je ria ili svetlaje ria ili svetla, o, oi plave ili smee i plave ili smee ili boje leili boje lenika;nika;

    3. Tip3. Tip IIIIII SREDNJOEVROPSKISREDNJOEVROPSKI, , KAVKAVSKIKAVKAVSKI tip tip kokoe: umereno gori, postepeno i ravnomerno e: umereno gori, postepeno i ravnomerno tamni, ali ne mnogo. Ten je srednje svetao;tamni, ali ne mnogo. Ten je srednje svetao;

    4. Tip4. Tip IVIV MEDITERANSKIMEDITERANSKI, , MONGOLSKIMONGOLSKI, , ORIJENTALNIORIJENTALNI ili ili HISPANOHISPANO tip kotip koe: e: minimalno gori, uvek dobro tamni do srednje minimalno gori, uvek dobro tamni do srednje tamne nijanse. Kotamne nijanse. Koa je svetla ili umereno a je svetla ili umereno tamna, a otamna, a oi i kosa tamno smeii i kosa tamno smei;;

    5. Tip5. Tip VV HISPANOHISPANO, , INDIJANSKIINDIJANSKI ((AMERIAMERIKIKI i i ISTOISTONI INDIJANCINI INDIJANCI) tip ko) tip koe: retko gori, e: retko gori, dobro tamni do tamno braon nijanse. dobro tamni do tamno braon nijanse. NeosunNeosunana koana koa je vrlo tamna;a je vrlo tamna;

    6. Tip6. Tip VIVI CRNCICRNCI ((AFRIAFRIKIKI i i AMERIAMERIKI CRNCIKI CRNCI, , AUSTRALIJSKIAUSTRALIJSKI i i JUJUNOINDIJSKINOINDIJSKIABORIDABORIDINIINI): ko): koa ne gori, potpuno je crna i a ne gori, potpuno je crna i bez sunbez sunanja.anja.

    Delovanje UV zraDelovanje UV zraenja na enja na ivi svetivi svet

    Akutno izlaganje koAkutno izlaganje koe Sune Sunevom zraevom zraenju ili enju ili UV zraUV zraenju veenju vetatakog porekla dovodi do kog porekla dovodi do akutnog oakutnog oteteenja koenja koe e crvenila (opekotina), crvenila (opekotina), a kasnije do zadebljanja i a kasnije do zadebljanja i tamnjenjatamnjenja kokoeeJedini dokazani korisni efekti ovakvog izlaganja Jedini dokazani korisni efekti ovakvog izlaganja se ogledaju u sintezi vitamina D i lakom se ogledaju u sintezi vitamina D i lakom zagrevanju kozagrevanju koee

    Prilikom svakodnevnog nenamernog izlaganja Prilikom svakodnevnog nenamernog izlaganja kokoe Suncu, veliki deo zrae Suncu, veliki deo zraenja se zaustavlja enja se zaustavlja veve u u epidermisuepidermisu, povr, povrinskom sloju koinskom sloju koeeFiziFiziki procesi koji se tada odigravaju su: ki procesi koji se tada odigravaju su:

    refleksijarefleksijarefrakcijarefrakcijadifrakcija ili prava apsorpcijadifrakcija ili prava apsorpcija

    Refleksija predstavlja Refleksija predstavlja odbijanje odbijanje fotonafotona bez bez razmene energije, razmene energije, nema efekata zranema efekata zraenja enja na kona kouuTransmisija je proces Transmisija je proces propuproputanja zratanja zraenja enja do do dermisadermisa i krvnih i krvnih sudovasudovaApsorpcija zraApsorpcija zraenja se enja se momoe dogoditi u e dogoditi u hromoforamahromoforama

    FIZIKI PROCESI

    Pod dejstvom UV zraPod dejstvom UV zraenja moenja moe doe doi do: i do: akutnogakutnog

    erythemaerythema solaresolarezadebljanje kozadebljanje koeetamnjenje kotamnjenje koee

    hronihroninog onog oteteenja koenja koeefoto starenja kofoto starenja koeefotokarcinogenezefotokarcinogeneze kokoee

  • 7

    ErythemaErythema solare (reakcije, pojave crvenila i solare (reakcije, pojave crvenila i opekotina)opekotina)

    izazivaju je UVB zraci moguizazivaju je UVB zraci mogue i UVA zracie i UVA zraciPosle nekoliko sati izlaganja Suncu nastaje Posle nekoliko sati izlaganja Suncu nastaje eritemeritem i javljaju se bule i i javljaju se bule i edemedem sa bolom i sa bolom i peckanjempeckanjemMoguMogue je poremee je poremeaj opaj opteg stanja u vidu teg stanja u vidu glavobolje,peglavobolje,peenje i zatezanje koenje i zatezanje koe, svraba, e, svraba, povipoviene temperature, povraene temperature, povraanja i drhtaviceanja i drhtaviceUVB i UVA zraUVB i UVA zraenje daju izraenje daju izraen crveni en crveni eritemeritem, a UVC zra, a UVC zraenje daje bledoenje daje bledo--ruruiiasti asti eritemeritem

    EritemEritem se uobise uobiajeno javlja posle 3 do 5 sati ajeno javlja posle 3 do 5 sati od ekspozicije UV zraod ekspozicije UV zraenjem, dostienjem, dostie e maksimum za oko 8 do 24 sata, a potom maksimum za oko 8 do 24 sata, a potom nestaje u roku od 3 dananestaje u roku od 3 danaTalasna duTalasna duina zraina zraenja, tip i stanje koenja, tip i stanje koe u e u pogledu debljine i pigmentacije su najvapogledu debljine i pigmentacije su najvaniji niji inioci koji utiinioci koji utiu na dozu UV zrau na dozu UV zraenja enja potrebnu da izazove potrebnu da izazove eritemeritem na kona koii

    Pigmentacija koPigmentacija koe (tamnjenje koe (tamnjenje koe)e)KoliKoliina pigmenta u koina pigmenta u koi veoma utii veoma utie na e na eritemskieritemski odgovor koodgovor koe kod primene UV e kod primene UV zrazraenjaenjaVrste pigmentacije koVrste pigmentacije koe:e:

    konstitutivna (konstitutivna (nasledjenanasledjena zbog pripadnosti zbog pripadnosti odreenoj rasiodreenoj rasi))fakultativna (indukovana)fakultativna (indukovana)

    Tamnjenje koTamnjenje koe se odvija u dve faze:e se odvija u dve faze:u vidu neposrednog u vidu neposrednog pigmentnogpigmentnog tamnjenjatamnjenjaodloodloenog enog pigmentnogpigmentnog tamnjenjatamnjenja

    Neposredno Neposredno pigmentnopigmentno tamnjenje se javlja tamnjenje se javlja odmah u toku izlaganja UV zraodmah u toku izlaganja UV zraenjem i potienjem i potie e od pigmenta veod pigmenta ve postojepostojeeg u koeg u koi,i, dolazi dolazi samo kod osoba koje samo kod osoba koje konstitucijskikonstitucijski imaju imaju srednje tamnu kosrednje tamnu kou, mou, moe biti izazvano UVB, e biti izazvano UVB, UVA zraUVA zraenjemenjemOdloOdloeno eno pigmentnopigmentno tamnjenje tamnjenje ((melanogenezamelanogeneza) je rezultat pove) je rezultat poveanja broja, anja broja, veliveliine i pigmentacije ine i pigmentacije melaninskihmelaninskih granula, granula, trajnije je i ima znatrajnije je i ima znaajniju ulogu u zaajniju ulogu u zatiti kotiti koe e od UV zraod UV zraenja. UVB zraenja. UVB zraenje izaziva pojavu enje izaziva pojavu pega od Suncapega od Sunca kod osoba svetle kod osoba svetle putiputi

    Zadebljanje koZadebljanje koeeOdmah posle zraOdmah posle zraenja postoji prestanak enja postoji prestanak rastenja rastenja elija za 24 sataelija za 24 sataUVB a delimiUVB a delimino i UVC zrano i UVC zraenje izaziva enje izaziva hiperplazijuhiperplaziju i zadebljanje epiderma i u manjoj i zadebljanje epiderma i u manjoj meri meri dermaderma kokoeeNajveNajvee zadebljanje epiderma nastaje e zadebljanje epiderma nastaje uglavnom posle 8 do 14 dana nakon uglavnom posle 8 do 14 dana nakon ozraozraivanjaivanja, predstavlja , predstavlja opravkuopravku nastalog nastalog ooteteenja enja elija, a u isto vreme elija, a u isto vreme izaizatitutitu od UV od UV zrazraenjaenja

    FotostarenjeFotostarenje kokoeeFotostarenjeFotostarenje kokoe nastaje posle dugotrajnog e nastaje posle dugotrajnog izlaganja Suncu kao posledica dejstva UVB izlaganja Suncu kao posledica dejstva UVB zraka, a u manjoj meri i UVAzraka, a u manjoj meri i UVA

    FotokarcinogenezaFotokarcinogenezaFotkarcinogenezaFotkarcinogeneza se javlja zbog dugotrajnog se javlja zbog dugotrajnog izlaganja UV zraizlaganja UV zraenju talasne duenju talasne duine manje ine manje od 320nm (UVB) i UVA zraci sa talasnim od 320nm (UVB) i UVA zraci sa talasnim duduinama veinama veim od 340nmim od 340nm

  • 8

    FotodermatozeFotodermatozeFotodermatozeFotodermatoze su oboljenja kosu oboljenja koe koja nastaju e koja nastaju zbog dejstva UV ili VIS zrazbog dejstva UV ili VIS zraenjaenjaUzroci njihovog nastanka mogu biti:Uzroci njihovog nastanka mogu biti:

    PoremePoremeaji aji metabolimetabolikihkih procesaprocesaLekovi ili hemikalije Lekovi ili hemikalije IdiopatskaIdiopatska oboljenjaoboljenjaPostojePostojea oboljenja pogora oboljenja pogorana UV ili VIS ana UV ili VIS zrazraenjem.enjem.

    FotosenzibilizacijeFotosenzibilizacijeje je fotohemijskifotohemijski proces, nastaje kada se energija proces, nastaje kada se energija prenosi sa molekula koji je apsorbovao zraprenosi sa molekula koji je apsorbovao zraenje enje na neki drugi molekul na neki drugi molekul Postoje dva osnovna tipa Postoje dva osnovna tipa

    FototoksiFototoksinini ili ili fotodinamskifotodinamski tip tip FotoalergijaFotoalergija ili ili fotoalergijiskifotoalergijiski dermatitis dermatitis

    StarenjeStarenjeje prirodan, regresivan proces kome podleje prirodan, regresivan proces kome podlee e svaka jedinkasvaka jedinka

    PrirodnoPrirodnoPrevremeno (ubrzano)Prevremeno (ubrzano)

    OOteteenjeenje imunoloimunolokog sistemakog sistemaImuni sistem je primarni sistem koji brani organizam Imuni sistem je primarni sistem koji brani organizam od infektivnih oboljenja i spreod infektivnih oboljenja i spreava razvoj odreenih ava razvoj odreenih oblika kancerogenih oboljenjaoblika kancerogenih oboljenja

    Rak koRak koeeRak bazalnih Rak bazalnih elija elija glougloui raki rak je najje najeei oblik i oblik raka koraka koeeRak skvamoznih Rak skvamoznih elija se razvija iz spinoznog sloja elija se razvija iz spinoznog sloja kokoeeMaligni melanom je agresivan i vrlo zloMaligni melanom je agresivan i vrlo zloudan oblik udan oblik raka koraka koeeSolarne keratoze su dosta Solarne keratoze su dosta esti benigni tumori i esti benigni tumori i predstavljaju nenormalni rast predstavljaju nenormalni rast elija na povrelija na povrinama inama kokoe koje su e koje su esto izloesto izloene dejstvu Suncaene dejstvu Sunca

    MladeMladei i su su benignibenigni tumori tumori melanocitamelanocitaUroeni mladeUroeni mladei koji rastu preko 1,5cm u prei koji rastu preko 1,5cm u preniku, niku, imaju 6% imaju 6% ansi da postanu maligni posle 18. godineansi da postanu maligni posle 18. godine

    MALIGNI MELANOMI

    PreviPrevie zrae zraenja bilo u VIS ili u UV oblasti enja bilo u VIS ili u UV oblasti spektra mospektra moe da oe da oteti okoteti okoPojava slepila usled vrlo intenzivnog zraPojava slepila usled vrlo intenzivnog zraenjaenjaKataraktaKataraktaRast tkiva na beonjaRast tkiva na beonjai (i (pterigijumpterigijum))MakularnaMakularna degeneracija degeneracija Rak koRak koe oko oe oko oiju iju

    MALIGNI MELANOM OKO OKA

    Najbolja zaNajbolja zatita otita oiju od dejstva UV zraiju od dejstva UV zraenja je enja je korikorienje zaenje zatitnih naotitnih naoara, ali naoara, ali naoara koje imaju UVB ara koje imaju UVB i UVA filterei UVA filtereOsim vidljivog spektra zraOsim vidljivog spektra zraenja stakla naoenja stakla naoara moraju u ara moraju u velikoj meri da apsorbuju i zravelikoj meri da apsorbuju i zraenje u pomenutim UV enje u pomenutim UV oblastimaoblastimaOsnovno svojstvo ovih preparata je definisano kao Osnovno svojstvo ovih preparata je definisano kao zazatitni faktortitni faktor (Sun Protection Factor, (Sun Protection Factor, SPFSPF))ZaZatitni faktor je srednja vrednost rezultata istratitni faktor je srednja vrednost rezultata istraivanja i ivanja i prvi put se pojavio na ambalprvi put se pojavio na ambali preparata PIZ BUIN i preparata PIZ BUIN 1966.godine1966.godine

  • 9

    ZaZatitni filtri predstavljaju osnovne komponente titni filtri predstavljaju osnovne komponente preparata za zapreparata za zatitu od suncatitu od suncaFiziFiziki ki iliili mehanimehaniki filtriki filtri rasejavajurasejavaju, rasipaju ili , rasipaju ili reflektuju zrareflektuju zraenje sa povrenje sa povrine koine koe bez obzira e bez obzira na talasnu duna talasnu duinuinuHemijski filtri Hemijski filtri iliili UV UV apsorberiapsorberi su supstance su supstance koje reaguju sa zrakoje reaguju sa zraenjem, UVB delu spektra i u enjem, UVB delu spektra i u UVA oblastiUVA oblasti

    DELOVANJE SUPSTANCI ZA ZATITU

    Merenje intenziteta UV Merenje intenziteta UV zrazraenjaenja

    MerenjeMerenje intezitetainteziteta vidljivevidljive sunsuneveeve svetlostisvetlosti, , intezitetainteziteta UV UV svetlostisvetlosti, temperature, , temperature, atmosferskogatmosferskog pritiskapritiska, , vlavlanostinosti, , pravcapravca i i brzinebrzinevetravetra, , nana PrirodnoPrirodno--matematimatematikomkom fakultetufakultetu u u NiNiuu vrvrii se se automatskomautomatskom meteorolometeorolokomkomstanicomstanicom ameriamerikeke firmefirme ,,Davis,,Davis sasa VentidVentidPro Pro sistemasistema

    CENTRALNA JEDINICA METEOROLOKE STANICE

    SSastojiastoji iziz centralnecentralne jedinicejedinice sasamikroprocesorskommikroprocesorskom konrolomkonrolom i i dvadva modulamodula sasasenzorimasenzorima zaza merenjemerenje meteorolometeorolokihkihparametaraparametara

    MODUL METEORLOKE STANICE SA SENZORIMA ZA MERENJE FIZIKIH VELIINA

    IzledIzled senzorasenzora zaza merenjemerenje solarnesolarne radijacijeradijacije i UV i UV ideksaideksaPPremarema spoljasnjemspoljasnjem izgleduizgledu susu istiisti, , aliali se se razlikujurazlikujujerjer se se koristekoriste razlirazliiteite fotodiodefotodiode, a , a velikavelika jejerazlikarazlika u u optioptikomkom filtarskomfiltarskom sistemusistemu

    SENZOR UKUPNE SOLARNE RADIJACIJE (300 1100 nm)

    SENZOR ULTRALJUBIASTE SOLARNE RADIJACIJE (290 300 nm)

    PPojavaojava pomrapomraenjaenja SuncaSuncaVredostVredost UV UV indeksaindeksa postepenopostepeno opadaopada do do minimalneminimalne vrednostivrednosti kadakada jeje pomapomaenjeenje SuncaSuncamaksimalnomaksimalno, a , a zatimzatim rasteraste svesve dotledotle dokdok se se zavrzavrii pojavapojava pomrapomraenjaenja SuncaSunca

    PROMENA SOLARNE RADIJACIJE U TOKU POMRAENJA SUNCA

    PROMENA UV INDEKSA U TOKU POMRAENJA SUNCA

    ZakljuZakljuakakUltraljubiUltraljubiastaasta (UV) oblast (UV) oblast optioptikogkog zrazraenjaenja iniini zrazraenjeenje u u oblastioblasti odod (100(100--400) 400) nm. nm. OvoOvo zrazraenjeenje jeje zrazraenjeenje najvenajveee energijeenergije u u spektruspektru optioptikogkog zrazraenjaenja. U . U zavisnostizavisnosti sasa kojekoje tatakeke gledigleditata se UV se UV zrazraenjeenje posmatraposmatra i u i u zavisnostizavisnosti ododefekataefekata kojekoje proizvodiproizvodi u u razlirazliitimitim sistemimasistemima oblast UV oblast UV zrazraenjaenja se deli se deli nana(UVA, UVB, UVC). (UVA, UVB, UVC). UV UV indeksindeks jeje jedinicajedinica mere UV mere UV nivoanivoa relevantnarelevantna delovanjimadelovanjima nana ljudskuljudsku kokouu..Na Na sadasadanjanja kretanjakretanja i i ponaponaanjeanje ozonskogozonskog omotaomotaaa snasnanono utiutiuu radioaktivniradioaktivni, , hemijskihemijski i i dinamidinamikiki procesiprocesi u u stratosferistratosferi. . ZnaZnaajaj ovihovih procesaprocesa momoee bitibiti povepoveananljudskimljudskim aktivnostimaaktivnostima i i rezultatomrezultatom veveihih kratkorokratkoronihnih varijacijavarijacija ozonskogozonskogomotaomotaaa i UVB i UVB radijacijeradijacije. . NegativanNegativan uticajuticaj nana zdravljezdravlje ljudiljudi momoee bitibiti elimisanelimisanprofesionalnomprofesionalnom svesnosvesnouu javnostijavnosti baziranojbaziranoj nana, , recimorecimo, , informacijamainformacijama UV UV indeksaindeksa. U . U svakomsvakom slusluajuaju, , sledesledeii vekvek donosidonosi izazovizazov aktivnijeaktivnije i i individualnijeindividualnijekontrolekontrole UV UV izloizloenostienosti i mere i mere zazatitetite, bar , bar zaza velikiveliki fotoosetljivifotoosetljivi deodeo populacijepopulacije..Na Na PrirodnomPrirodnom--matematimatematikomkom fakultetufakultetu u u NiNiuu, , uzuz pomopomo meteorolometeorolokeke stanicestaniceDavisDavis veve duduee vremevreme automatskiautomatski se se vrvree merenjamerenja untezitetaunteziteta vidljivevidljive sunsuneveevesvetlostisvetlosti, , intezitetainteziteta UV UV svetlostisvetlosti, temperature, , temperature, atmosferskogatmosferskog pritiskapritiska, , itditd. .

  • 10

    Hvala na Hvala na paznji!!!paznji!!!