Click here to load reader

UTICAJ SOCIO-EKONOMSKIH ELEMENATA NA … · odnosi, meka moć, globalizacija, javna diplomatija, Republika Crna Gora UDK Čuva se u: ČU Biblioteka, Edukons univerzitet, Fakultet

  • View
    217

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of UTICAJ SOCIO-EKONOMSKIH ELEMENATA NA … · odnosi, meka moć, globalizacija, javna diplomatija,...

  • UNIVERZITET EDUKONS Fakultet poslovne ekonomije

    Sremska Kamenica

    UTICAJ SOCIO-EKONOMSKIH ELEMENATA NA VREDNOVANJE

    TURIZMA KAO FAKTORA MEKE MOI

    Doktorska disertacija

    Mentor: Kandidat: Prof. dr Sran Redepagi MSc Sran Miloevi

    Sremska Kamenica, 2016.

  • a

    Univerzitet Edukons Fakultet poslovne ekonomije

    KLjUNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA

    Redni broj: RBR

    Identifikacioni broj: IBR

    Tip dokumentacije: TD

    Monografska dokumentacija

    Tip zapisa: TZ

    Tekstualni tampani materijal

    Vrsta rada (dipl, mag, dr): VR

    Doktorska disertacija

    Ime i prezime autora: AU

    Sran Miloevi, MSc.

    Mentor (titula, ime, prezime, zvanje): MN

    Prof. dr Sran Redepagi, vanredni profesor

    Naslov rada: NR

    Uticaj socio-ekonomskih elemenata na vrednovanje turizma kao faktora meke moi

    Jezik publikacije: JP

    Srpski

    Jezik izvoda/apstrakta: JI

    srpski /engleski

    Zemlja publikovanja: ZP

    Srbija

    Ue geografsko podruje: UGP

    AP Vojvodina

    Godina: GO

    2016.

    Izdava: IZ

    autorski reprint

    Mesto i adresa: MA

    Jovana Hranilovia 57, 21000 Novi Sad

    Fiziki opis rada: FO

    (6 poglavlja, 250 stranica, 12 slika, 7 grafikona, 91 tabela, 10 ilustracija, 4 eme, 269 referenci, 1 prilog)

    Nauna oblast: NO

    Ekonomija

    Nauna disciplina: ND

    Turizam i meunarodni odnosi

    Predmetna odrednica, kljune rei: PO

    Turizam, turistiki razvoj, turistika politika, meunarodni odnosi, meka mo, globalizacija, javna diplomatija, Republika Crna Gora

    UDK uva se u: U

    Biblioteka, Edukons univerzitet, Fakultet poslovne ekonomije, Vojvode Putnika 87, Sremska Kamenica

  • b

    Vana napomena: VN

    Izvod/Apstrakt IZ

    Turistika industrija je u savremenim tokovima postala toliko znaajna da je svakodnevno prisustna u svim sferama drutva. Sa druge strane, imajui u vidu razvoj globalnih meunarodnih odnosa, uoavaju se promene koje tee razvoju savremenih pristupa u pogledu koncipiranja razvojnih potencijala zemalja sveta. Na osnovu ove injenice, meka mo je postala predmet panje drava i vlada mnogih zemalja. Prilikom definisanja predmeta istraivanja polazi se od pretpostavke da bi turizam u Republici Crnoj Gori u znaajnoj meri mogao doprineti razvoju koncepta meke moi, koji je definisan kao koncept za ostvarivanje nacionalnih interesa u meunarodnim odnosima. Predmet istraivanja se svodi na uticaj turizma (odnosno njegovih socio-ekonomskih faktora) koji e, sa preostalim, definisanim faktorima meke moi, doprineti u naporima Republike Crne Gore da stekne privlanost u meunarodnom okruenju za lake ostvarivanje svojih meunarodnih interesa. Oekivani rezultati istraivanja u ovoj doktorskoj disertaciji podrazumevaju identifikaciju najuticajnijih prediktorskih faktora koji utiu na zavisnu varijablu koja je prethodno definisana. Identifikacijom najuticajnijih prediktorskih faktora u svakom trenutku e se znati koji su to objektivni faktori, iz realnog okruenja, koje treba poboljavati kako bi turizam imao znaajniji uticaj na projekciju meke moi Republike Crne Gore. U ovom kontekstu, turizam moe biti vaan resurs moi jer on danas predstavlja obrazac drutvenih ponaanja kroz grupe ili pojedince koji putuju i na taj nain predstavljaju kulturu drave iz koje dolaze, nacionalne vrednosti i znanja, a odvija se na razliitim drutvenim nivoima.

    Datum prihvatanja od strane NN vea: DP

    Datum odbrane: DO

    lanovi komisije (ime i prezime, titula, zvanje, naziv institucije, status): KO

    Predsednik: prof. dr Dragica Tomka, redovni profesor, Fakultet za sport i turizam, Univerzitet Edukons lan: prof. dr Sran Redepagi, vanredni profesor, Fakultet poslovne ekonomije, Univerzitet Edukons, mentor lan: prof. dr Pero Petrovi, nauni savetnik Instituta za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, lan Komisije.

  • c

    EDUCONS UNIVERISTY Faculty of Business Economy

    KEY DOCUMENT INFORMATION Number *consequtive: ANO

    Identification number: INO

    Document type: DT

    Monograph documentation

    Type of record: TR

    Textual printed material

    Contents code (BA/BSc, MA/MSc, PhD): CC

    PhD

    Author: AU

    Sran Miloevi, MSc.

    Mentor (title, name, post): MN

    PhD Sran Redepagi, Associate Professor

    Document title: TI

    The impact of socio-economic elements on the evaluation of tourism as a factor of soft power

    Language of main text: LT

    Serbian

    Language of abstract: LA

    English/Serbian

    Country of publication: CP

    Republic of Serbia

    Locality of publication: LP

    Vojvodina

    Year of publication: PY

    2016.

    Publisher: PU

    Author

    Place of publication: PP

    Jovana Hranilovia 57, 21000 Novi Sad

    Physical description: PD

    (6 chapters, 250 pages, 12 pictures, 7 graphs, 91 tables, 10 illustrations, 4 schemes, 269 sources of relevant literature, 1 Appendix)

    Scientific field: SF

    Economics

    Scientific discipline: SD

    Tourism and international relations

    Subject, Key words SKW

    Tourism, tourism development, tourism policy, international relations, soft power, globalization, public diplomacy, the Republic of Montenegro

    UC (universal class. code) Holding data: HD

    Library of Educons Univesity, Faculty of Business Economy, Vojvode Putnika 87, Sremska Kamenica

  • d

    Note: N

    Abstract: AB

    The tourism industry is so important in contemporary era that it is present in all spheres of society on a daily basis. On the other hand, considering the tendency of development of global international relations, changes can be recognized which tend to develop a modern approach in terms of conceptualizing the development potential of the countries around the world. Based on these facts, soft power has become the object of attention of governments of many countries. In defining the research topic, the starting presumption was that of tourism in Montenegro being able to contribute significantly to the development of the concept of soft power, defined as the concept for realization of national interests in international relations. The research topic focuses on the impact of tourism (i.e. its socioeconomic factors), which will, along with the other defined factors of soft power, contribute to the efforts of the Republic of Montenegro to gain attractiveness on the international level in order to realize its economic interests more easily. The expected research results in this research include the identification of the most influential predictor factors that affect the previously defined dependent variable. By identifying the most influential predictor factors, it will always be known what objective factors from the real environment should be improved in order for tourism to have a more significant impact on the projection of soft power of the Republic of Montenegro. In this context, tourism can be an important resource of power, as today it represents the pattern of social behavior through groups or individuals who travel and thus represent the culture of the country they hail from, national values and knowledge, while taking place on various social levels.

    Accepted by Sc. Board on: AS

    Defended/Viva voce Ph D exam. on: DE

    PhD Examination Panel: DB

    Chairperson: PhD Dragica Tomka, Full professor, Faculty of Sport and Tourism, Educons University Member: PhD Sran Redepagi, Associate Professor, Faculty of Business Economy, Educons University Member: PhD Pero Petrovi, Professorial Fellow, Institute for International Politics and Economy, Member of the Commission

  • Ite svijet neko djeistvije,

    dunost raa neko popeenje,

    obrana je s ivotom skopana.

    Sve priroda snabd'jeva orujem

    protiv neke neobuzdne sile,

    protiv nude, protiv nedovoljstva:

    otro osje odbranjuje klasje,

    trnje ruu brani oupati:

    zubovah je tute izotrila

    a rogovah tute zailjila,

    kore, krila i brzine nogah,

    i cijeli ovi besporeci

    po poretku nekome sljeduju.

    Nad svom ovom grdnom mjeavinom

    opet umna sila torestvuje;

    ne puta se da je zlo pob'jedi,

    iskru gasi, a zmiju u glavu.

    Petar II Petrovi Njego

  • Posveeno mojim dragim roditeljima.

  • Sran Miloevi Doktorska disertacija Uticaj socio-ekonomskih elemenata na vrednovanje turizma kao faktora meke moi

    2

    SADRAJ

    SPISAK TABELA ....................................................................................................... 5

    SPISAK GRAFIKONA .............................................................................................. 8

    SPISAK ILUSTRACIJA ............................................................................................ 9

    SPISAK EMA ............................................................................................................ 9

    SPISAK FOTOGRAFIJA .......................................................................................... 9

    SPISAK SKRAENICA .......................................................................................... 10

    UVODNA RAZMATRANJA ....................................................................................... 12

    Predmet rada ............................................................................................................. 14

    Ciljevi i zadaci ........................................................................................................... 14

    Polazita i hipoteze istraivanja ............................................................................... 15

    Koriene metode u istraivanju ............................................................................. 17

    Doprinos naune vrednosti rada: znaaj istraivanja odnosa turizma i meke

    moi .......................................................................................................................... 18

    1. PREGLED SAVREMENIH TEORIJSKO-METODOLOKIH PRISTUPA

    TURIZMU ..................................................................................................................... 20

    1.1. Pojam i definisanje turizma .............................................................................. 22

    1.2. Dekompozicija turizma kao sistema ................................................................. 25

    1.3. Ponaanje i tokovi savremenih turista ............................................................. 29

    1.3.1. Zadovoljstvo turista paradigma savremenog pristupa u turizmu ............... 35

    1.3.2. Razumevanje savremenog turiste i njegove kvalitativne karakteristike ....... 38

    1.4. Uticaj globalizacije na turizam ......................................................................... 41

    1.5. Pregled globalnih turistikih trendova ............................................................ 46

    1.6. Uticaj globalnih procesa na menadment turistikih destinacija .................. 54

    1.6.1. Interdestinacijska saradnja kompetitivno sredstvo upravljanja razvojem . 58

    1.7. Svetska turistika statistika i vodee zemlje .................................................... 65

    2. TURIZAM U CRNOJ GORI ................................................................................ 72

    2.1. Opte karakteristike Crne Gore kao turistike destinacije ........................... 72

    2.1.1. Stanje i mogunosti razvoja turizma u Crnoj Gori po regijama ................... 75

    2.2. Uticaj turizma u Republici Crnoj Gori ............................................................ 84

    2.2.1. Uticaj turizma na privredni razvoj Crne Gore .............................................. 84

  • Sran Miloevi Doktorska disertacija Uticaj socio-ekonomskih elemenata na vrednovanje turizma kao faktora meke moi

    3

    2.2.2. Turistiki promet u Crnoj Gori ..................................................................... 88

    2.2.3. Analiza smetajnih kapaciteta ....................................................................... 94

    2.2.4. Mesto turizma u odrivom razvoju Crne Gore ............................................. 98

    2.2.5. Analiza stratekih dokumenata za razvoj turizma Crne Gore ..................... 100

    3. POLOAJ TURIZMA U MEUNARODNIM ODNOSIMA ......................... 109

    3.1. Koncept meke moi i njegova primena ...................................................... 113

    3.1.1. Pojam moi ................................................................................................. 114

    3.2. Definisanje i razumevanje meke moi ........................................................ 116

    3.2.1. Kritika i dopuna Nye-ove teorije o mekoj moi ....................................... 119

    3.3. Znaaj meke moi u globalnom okruenju ................................................ 122

    3.3.1. Meka mo i male zemlje .......................................................................... 124

    3.4. Povezanost meke moi i turizma ................................................................. 129

    3.5. Projekcija meke moi kroz turizam ........................................................... 136

    3.5.1. Doivljeno iskustvo i gostoprimstvo na destinaciji u funkciji meke moi

    ............................................................................................................................... 144

    3.5.2. Znaaj imida i brenda destinacije u konceptu meke moi ..................... 150

    4. METOD RADA .................................................................................................... 154

    4.1. Dizajn studije i istraivaki instrument ......................................................... 154

    4.2. Uzorak ispitanika ............................................................................................. 156

    4.3. Statistika obrada podataka ........................................................................... 160

    5. REZULTATI ISTRAIVANJA ......................................................................... 162

    5.1. Latentna struktura skale ................................................................................. 162

    5.1.1. Inicijalna matrica ........................................................................................ 162

    5.1.2. Finalna matrica ............................................................................................ 165

    5.1.3. Interpretacija faktora ................................................................................... 167

    5.1.4. Osvrt na tvrdnje eliminisane iz upitnika ..................................................... 168

    5.2. Faktori drutvenog uticaja turizma u razliitim subuzorcima .................... 169

    5.2.1. Ispoljavanje faktora u odnosu na pol ispitanika .......................................... 170

    5.2.2. Ispoljavanje faktora u odnosu na starost ispitanika .................................... 170

    5.2.3. Ispoljavanje faktora u odnosu na obrazovni nivo ispitanika ....................... 171

    5.2.4. Ispoljavanje faktora u odnosu na radni status ispitanika ............................ 172

  • Sran Miloevi Doktorska disertacija Uticaj socio-ekonomskih elemenata na vrednovanje turizma kao faktora meke moi

    4

    5.2.5. Ispoljavanje faktora u odnosu na (ne)angaovanost ispitanika u turizmu .. 173

    5.2.6. Ispoljavanje faktora u odnosu na egzistencijalni znaaj turizma ................ 173

    5.2.7. Ispoljavanje faktora u odnosu na poznavanje optinske privrede ............... 174

    5.2.8. Ispoljavanje faktora u odnosu na uticajnost ispitanika na donoenje odluka o

    razvoju turizma u optini ...................................................................................... 175

    5.2.9. Ispoljavanje faktora u odnosu na razliite regije u Crnoj Gori ................... 176

    5.2.10. Ispoljavanje faktora u odnosu na turistiku razvijenost optina ............... 177

    5.3. Analiza objektivnih pokazatelja razvijenosti pojedinih optina Crne Gore u

    oblasti turizma ......................................................................................................... 178

    5.4. Uticaj objektivnih pokazatelja razvijenosti turizma na procenjeni nivo

    njegovog drutvenog uticaja .................................................................................. 182

    5.4.1. Regresioni modeli za faktor pozitivnog drutvenog uticaja turizma .......... 183

    5.4.2. Regresioni modeli za faktor negativnog drutvenog uticaja turizma .......... 187

    5.5. Deskriptivna analiza dobijenih rezultata na nivou kompletnog upitnika .. 191

    6. DISKUSIJA REZULTATA ................................................................................ 208

    ZAKLJUNA RAZMATRANJA ............................................................................. 220

    Ogranienja i predlozi za budua istraivanja .................................................... 223

    LITERATURA ............................................................................................................ 225

    PRILOG .................................................................................................................... 245

  • Sran Miloevi Doktorska disertacija Uticaj socio-ekonomskih elemenata na vrednovanje turizma kao faktora meke moi

    5

    SPISAK TABELA

    Tabela 1.1. Studija sluaja hotela Ritz-Carlton. ______________________________ 38 Tabela 1.2. Kvalitativne karakteristike savremenih turista. ______________________ 40 Tabela 1.3. Meuodnos turizma i globalizacije. ______________________________ 44 Tabela 1.4. Znaaj turistike globalizacije na privredu, politiku, kulturu, tehnologiju i ekologiju. ____________________________________________________________ 45 Tabela 1.5. Prednosti i nedostaci razliitih oblika saradnje izmeu destinacija na konkretnim primerima. _________________________________________________ 61 Tabela 1.6. Uticaj turizma na BDP i zapoljavanje na svetskom nivou. ____________ 65 Tabela 1.7. Meunarodni turistiki dolasci za period 20032013. (izraen u milionima) ____________________________________________________________________ 67 Tabela 1.8. Broj turista iskazan u milionima i procenat rasta za period 20052014. __ 68 Tabela 1.9. Deset najposeenijih drava u 2014. godini (broj turista izraen u milionima i procenat rasta u odnosu na 2013. godinu). _________________________________ 69 Tabela 1.10. Poredak vodeih zemalja sveta po prihodu od turizma u 2014. godini izraenom u milijardama i ostvarenoj meunarodnoj potronji u turizmu. __________ 70 Tabela 2.1. Prikaz uea sektora turizam (hoteli i restorani) u BDP-u za 2001, 2004, 2009. i 2014. godinu. ___________________________________________________ 85 Tabela 2.2. Komparacija crnogorske turistike konkurentnosti u regionu. __________ 88 Tabela 2.3. Dolasci i noenja turista 20052014. _____________________________ 89 Tabela 2.4. Dolasci i noenja turista po optinama, 20122014. _________________ 91 Tabela 2.5. Broj, vrste i kategorije smetaja u Crnoj Gori u 2013. godini. __________ 95 Tabela 3.1. Meunarodni turistiki dolasci za period 20032013. _______________ 109 Tabela 3.2. Tri tipa moi. _______________________________________________ 115 Tabela 3.3. Izvori meke moi. _________________________________________ 118 Tabela 3.4. Preusmeravanje mekih resursa u meku mo. ___________________ 121 Tabela 3.5. Tradicionalna javna diplomatija naspram javne diplomatije XXI veka __ 134 Tabela 3.6. Komparacija meunarodnog biznisa, turizma i migracija. ____________ 140 Tabela 3.7. Studija sluaja uraenog istraivanja u NR Kini. ___________________ 143 Tabela 4.1. Rezultati analize pouzdanosti skale za procenu pojedinih aspekata turizma u lokalnoj zajednici. ____________________________________________________ 155 Tabela 4.2. Struktura ispitanika po optinama. ______________________________ 156 Tabela 4.3. Struktura uzorka ispitanika u odnosu na pol i starost. (Relativne frekvencije su iskazane u odnosu na kompletan uzorak) ________________________________ 158 Tabela 4.4. Struktura uzorka ispitanika u odnosu na obrazovni nivo i angaovanost u turizmu. (Relativne frekvencije su iskazane u odnosu na kolone) ________________ 158 Tabela 4.5. Struktura uzorka ispitanika u odnosu na radno-statusni nivo i angaovanost u turizmu. (Relativne frekvencije su iskazane u odnosu na redove) ______________ 158 Tabela 4.6. Struktura uzorka ispitanika u odnosu na znaaj koji turizam ima za njihovu egzistenciju i poznavanje privrednih grana optine u kojoj ive. (Relativne frekvencije su iskazane u odnosu na kolone) _________________________________________ 159

  • Sran Miloevi Doktorska disertacija Uticaj socio-ekonomskih elemenata na vrednovanje turizma kao faktora meke moi

    6

    Tabela 4.7. Struktura uzorka ispitanika u odnosu na znaaj koji turizam ima za njihovu egzistenciju i mogunost da utiu na donoenje odluka vezi sa razvojem turizma u optini u kojoj ive. (Relativne frekvencije su iskazane u odnosu na kolone) ______ 160 Tabela 5.1. Inicijalna matrica faktorskih teina (Pattern Matrix), Koeficijenti korelacije izmeu varijabli i faktora za PCA sa oblimin rotacijom (Structure Matrix) i deo varijanse objanjen zajednikim faktorima (Comunalities). Zvezdicom (*) su oznaeni znaajni komunaliteti na osnovu kojih je doneta odluka o varijablama koje e biti zadrane u faktorskoj matrici. ___________________________________________ 163 Tabela 5.2. Finalna matrica faktorskih teina (Pattern Matrix), Koeficijenti korelacije izmeu varijabli i faktora za PCA sa oblimin rotacijom (Structure Matrix) i deo varijanse objanjen zajednikim faktorima (Comunalities). ____________________ 166 Tabela 5.3. Hijerarhijska struktura ekstrahovanih faktora. _____________________ 168 Tabela 5.4. Tvrdnje koje su eliminisane iz upitnika zbog niskih komunaliteta u inicijalnoj matrici. ____________________________________________________ 169 Tabela 5.5. Faktorski skalarni proseci za ispitanike razliitog pola. ______________ 170 Tabela 5.6. Faktorski skalarni proseci za ispitanike razliite starosti. _____________ 171 Tabela 5.7. Faktorski skalarni proseci za ispitanike razliitog obrazovnog nivoa. ___ 172 Tabela 5.8. Faktorski skalarni proseci za ispitanike razliitog radnog statusa. ______ 172 Tabela 5.9. Faktorski skalarni proseci za ispitanike sa razliitim stepenom angaovanja u turizmu. ___________________________________________________________ 173 Tabela 5.10. Faktorski skalarni proseci za ispitanike sa razliitim egzistencijalnim odnosom prema turizmu. _______________________________________________ 174 Tabela 5.11. Faktorski skalarni proseci za ispitanike sa razliitim poznavanjem optinske privrede. ____________________________________________________ 175 Tabela 5.12. Faktorski skalarni proseci za ispitanike sa razliitim uticajem na donoenje odluka o razvoju turizma u optini. _______________________________________ 175 Tabela 5.13. Pripadnost optina po regijama u Crnoj Gori. _____________________ 176 Tabela 5.14. Faktorski skalarni proseci za ispitanike iz razliitih regija. __________ 177 Tabela 5.15. Turistika razvijenost optina u Crnoj Gori. ______________________ 177 Tabela 5.16. Faktorski skalarni proseci za ispitanike iz razliitih optina po stepenu razvijenosti. _________________________________________________________ 178 Tabela 5.17. Kvantitativni podaci o stanovnitvu i turistima u Crnoj Gori. ________ 179 Tabela 5.18. Ukupan broj registrovanih objekata za smetaj u 2014. godini po optinama. __________________________________________________________ 180 Tabela 5.19. Kvantitativni pokazatelji turistike razvijenosti po optinama u Crnoj Gori. ___________________________________________________________________ 181 Tabela 5.20. Sumarna ocena regresionog modela standardne (Enter) viestruke regresije. ____________________________________________________________ 185 Tabela 5.21. Rezultati standardne (Enter) viestruke regresije koeficijenti i mere kolinearnosti. ________________________________________________________ 185 Tabela 5.22. Koeficijenti korelacije izmeu nezavisnih varijabli. ________________ 185

  • Sran Miloevi Doktorska disertacija Uticaj socio-ekonomskih elemenata na vrednovanje turizma kao faktora meke moi

    7

    Tabela 5.23. Sumarna ocena regresionog modela postepene (Stepwise) viestruke regresije. ____________________________________________________________ 187 Tabela 5.24. Rezultati postepene (Stepwise) viestruke regresije. ________________ 187 Tabela 5.25. Rezultati postepene (Stepwise) viestruke regresije varijable iskljuene iz modela. _____________________________________________________________ 187 Tabela 5.26. Sumarna ocena regresionog modela standardne (Enter) viestruke regresije. ____________________________________________________________ 188 Tabela 5.27. Rezultati standardne (Enter) viestruke regresije koeficijenti i mere kolinearnosti. ________________________________________________________ 188 Tabela 5.28. Koeficijenti korelacije izmeu nezavisnih varijabli. ________________ 188 Tabela 5.29. Sumarna ocena regresionog modela postepene (Stepwise) viestruke regresije. ____________________________________________________________ 190 Tabela 5.30. Rezultati postepene (Stepwise) viestruke regresije. ________________ 191 Tabela 5.31. Rezultati postepene (Stepwise) viestruke regresije varijable iskljuene iz modela. _____________________________________________________________ 191 Tabela 5.32. Distribucija odgovora ispitanika na 1. tvrdnju: U mojoj optini se podstie razvoj turizma. _______________________________________________________ 191 Tabela 5.33. Distribucija odgovora ispitanika na 2. tvrdnju: Turistiki poslenici dovoljno rade na promociji turizma moje optine. ___________________________ 192 Tabela 5.34. Distribucija odgovora ispitanika na 3. tvrdnju: Moja optina ima resursa da postane atraktivna turistika destinacija. ___________________________________ 192 Tabela 5.35. Distribucija odgovora ispitanika na 4. tvrdnju: Razvoj turizma u mom mjestu i zemlji moe doprinijeti sticanju ugleda u svijetu. _____________________ 193 Tabela 5.36. Distribucija odgovora ispitanika na 5. tvrdnju: Razvoj turizma bi poveao probleme u saobraaju, zagaenju i buci u optini. ___________________________ 193 Tabela 5.37. Distribucija odgovora ispitanika na 6. tvrdnju: Ulaganje u razvoj turizma je jedina sigurna investicija u mojoj optini. __________________________________ 194 Tabela 5.38. Distribucija odgovora ispitanika na 7. tvrdnju: Razvoj turizma nudi brojne mogunosti za zapoljavanje stanovnika ove optine. _________________________ 194 Tabela 5.39. Distribucija odgovora ispitanika na 8. tvrdnju: Razvoj turizma je znaajna diplomatska aktivnost. _________________________________________________ 195 Tabela 5.40. Distribucija odgovora ispitanika na 9. tvrdnju: Turizam e u budunosti imati glavnu ekonomsku ulogu u mojoj optini. _____________________________ 195 Tabela 5.41. Distribucija odgovora ispitanika na 10. tvrdnju: Vladini podsticaji za razvoj turizma su nedovoljni. ____________________________________________ 196 Tabela 5.42. Distribucija odgovora ispitanika na 11. tvrdnju: Razvoj turizma poveava koliinu kriminalnih radnji u mojoj optini. ________________________________ 196 Tabela 5.43. Distribucija odgovora ispitanika na 12. tvrdnju: Turisti negativno utiu na nain ivota u mojoj zajednici. __________________________________________ 197 Tabela 5.44. Distribucija odgovora ispitanika na 13. tvrdnju: Razvoj turizma e obezbijediti vie parkova i rekreativnih prostora za stanovnitvo. _______________ 197

  • Sran Miloevi Doktorska disertacija Uticaj socio-ekonomskih elemenata na vrednovanje turizma kao faktora meke moi

    8

    Tabela 5.45. Distribucija odgovora ispitanika na 14. tvrdnju: Od turizma benefite ima samo mali broj stanovnika ove optine. ____________________________________ 197 Tabela 5.46. Distribucija odgovora ispitanika na 15. tvrdnju: Razvoj turizma u mojoj optini e privui investicije i troenje. ____________________________________ 198 Tabela 5.47. Distribucija odgovora ispitanika na 16. tvrdnju: Na ivotni standard e se znatno poveati razvojem turizma. _______________________________________ 198 Tabela 5.48. Distribucija odgovora ispitanika na 17. tvrdnju: Turizam pojaava sliku o mom mjestu i zemlji u svijetu. ___________________________________________ 199 Tabela 5.49. Distribucija odgovora ispitanika na 18. tvrdnju: Razvoj turizma u optini e obezbijediti visok standard puteva i javnih objekata. _______________________ 199 Tabela 5.50. Distribucija odgovora ispitanika na 19. tvrdnju: Razvoj turizma dae podsticaj za restauraciju istorijskih objekata u optini. ________________________ 200 Tabela 5.51. Distribucija odgovora ispitanika na 20. tvrdnju: Znaaj turizma u naoj zemlji je potcijenjen. __________________________________________________ 200 Tabela 5.52. Distribucija odgovora ispitanika na 21. tvrdnju: Turizam znaajno poveava poreske prihode optine. _______________________________________ 201 Tabela 5.53. Distribucija odgovora ispitanika na 22. tvrdnju: Turizam moe biti uzrok promjena tradicionalne kulture optine. ____________________________________ 201 Tabela 5.54. Distribucija odgovora ispitanika na 23. tvrdnju: Razvoj turizma treba da bude prioritet moje optine i drave. ______________________________________ 202 Tabela 5.55. Distribucija odgovora ispitanika na 24. tvrdnju: Razvoj turizma doprinosi dobrim meunarodnim odnosima, naroito u regionu. ________________________ 202 Tabela 5.56. Distribucija odgovora ispitanika na 25. tvrdnju: Bez turistikih aktivnosti, moje mjesto i drava bi propali. __________________________________________ 203 Tabela 5.57. Distribucija odgovora ispitanika na 26. tvrdnju: Koristi od turizma nadmauju negativne uticaje. ____________________________________________ 204 Tabela 5.58. Distribucija odgovora ispitanika na 27. tvrdnju: Podravam izgradnju novih turistikih sadraja koji e privui vie turista. _________________________ 204 Tabela 5.59. Distribucija odgovora ispitanika na 28. tvrdnju: U posljednjih nekoliko godina moja optina je postala prenatrpana brojem turista. _____________________ 205 Tabela 5.60. Distribucija odgovora ispitanika na 29. tvrdnju: Turizam je najbolji ambasador mog mjesta i moje drave. _____________________________________ 205 Tabela 5.61. Distribucija odgovora ispitanika na 30. tvrdnju: Razvoj turizma u mom mjestu i dravi je ansa za izlazak iz anonimnosti. ___________________________ 206 Tabela 5.62. Deskriptivni parametri za 30 ajtema koji se odnose na pojedine aspekte turizma. Skalarni proseci izvedeni na nivou kompletnog uzorka. ________________ 207

    SPISAK GRAFIKONA

    Grafikon 2.1. Prikaz uea sektora turizam (hoteli i restorani) u BDP-u, kao i prikaz uea sektora turizam (hoteli i restorani) u BDP-u u procentima. ________________ 86

  • Sran Miloevi Doktorska disertacija Uticaj socio-ekonomskih elemenata na vrednovanje turizma kao faktora meke moi

    9

    Grafikon 2.2. Prikaz uea sektora turizam (hoteli i restorani) u ukupnoj zaposlenosti, kao i prikaz uea sektora turizam (hoteli i restorani) u ukupnoj zaposlenosti u peocentima. __________________________________________________________ 87 Grafikon 2.3. Prikaz broja zaposlenih u hotelima i restoranima, 20052014. ________ 87 Grafikon 2.4. Raspodela noenja izmeu domaih i stranih turista, 20052014. _____ 90 Grafikon 2.5. Raspodela dolazaka turista prema vrstama turistikim mesta. ________ 92 Grafikon 2.6. Ostvareni turistiki promet stranih turista za period 2014. godine izraen u procentima. ___________________________________________________________ 93 Grafikon 2.7. Struktura noenja prema vrsti turistikog objekta u 2014. godini. _____ 97

    SPISAK ILUSTRACIJA

    Ilustracija 1.1. Prikaz jezgra teorije u turizmu i fundamentalnih teorija u turizmu. ___ 21 Ilustracija 1.2. Konceptualni prikaz jezgra teorije u turizmu i njegovih veza sa primarnim, sekundarnim i tercijarnim disciplinama koja ga dopunjuju. ____________ 22 Ilustracija 1.3. Pozicije turistikog iskustva i turistikog proizvoda. ______________ 30 Ilustracija 1.4. Koristi od zadovoljstva potroaa. _____________________________ 37 Ilustracija 1.5. Identifikovani faktori koji utiu na meudestinacijsku saradnju. _____ 63 Ilustracija 3.1. Hijerarhija principa javne diplomatije i turizma. _________________ 135 Ilustracija 3.2. Tri grupe pull faktora koje utiu na turizam. ____________________ 139 Ilustracija 3.3. Doprinos turizma konceptu meke moi putem opipljivih i neopipljivih elemenata. __________________________________________________________ 142 Ilustracija 3.4. Kontinuirani proces pojave, razvoja i razreenja turistike potrebe u procesu turizma. ______________________________________________________ 145 Ilustracija 3.5. Zadovoljstvo gostiju bazirano na turistikom iskustvu/doivljaju. ___ 147

    SPISAK EMA

    ema 1.1. Turizam kao sistem. ___________________________________________ 27 ema 1.2. Turizam sistemski pristup. _____________________________________ 29 ema 3.1. Veza izmeu turizma i meunarodnih odnosa. ______________________ 111 ema 3.2. Prikaz spektra ponaanja moi. __________________________________ 114

    SPISAK FOTOGRAFIJA

    Slika 2.1. Skadarsko jezero i manastir Moranik. _____________________________ 74 Slika 2.2. Plaa u Baru. _________________________________________________ 75 Slika 2.3. Velika plaa u Ulcinju. _________________________________________ 77 Slika 2.4. Mauzolej na Lovenu. __________________________________________ 79

  • Sran Miloevi Doktorska disertacija Uticaj socio-ekonomskih elemenata na vrednovanje turizma kao faktora meke moi

    10

    Slika 2.5. Nacionalni park Durmitor. _______________________________________ 82 Slika 2.6. Mapa Crne Gore sa obeleenim klasterima. ________________________ 102 Slika 5.1. Inicijalni dijagram prevoja (Scree Plot) dobijen za 30 ajtema upitnika o turizmu. ____________________________________________________________ 163 Slika 5.2. Finalni dijagram prevoja (Scree Plot) dobijen za 20 ajtema upitnika o turizmu. ____________________________________________________________ 165 Slika 5.3. P-P dijagram regresionih standardizovanih reziduala. ________________ 185 Slika 5.4. Dijagram rasturanja (Scaterplot) standardizovanih reziduala. __________ 186 Slika 5.5. P-P dijagram regresionih standardizovanih reziduala. ________________ 189 Slika 5.6. Dijagram rasturanja (Scaterplot) standardizovanih reziduala. __________ 189

    SPISAK SKRAENICA

    ASEAN Asocijacija Jugoistonih azijskih nacija

    BDP Bruto domai proizvod

    BMZ Savezno Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj Nemake

    BRIKS Brazil, Rusija, Indija, Kina i Junoafrika Republika

    CREATOP Konsultantska kua za turizam i marketing

    DEG Nemaka investiciona i razvojna korporacija

    DMO Destinacijska menadment organizacija

    GATS Opti sporazum o tarifama i trgovini

    GTZ Nemaka organizacija za tehniku saradnju

    HRD Strategija razvoja ljudskih resursa u sektoru turizma u Crnoj Gori

    IITP Meunarodni institut za mir kroz turizam

    MICE (engl. meetings, incentives, conferencing, exhibitions) Sastanci, podsticajna

    putovanja, konferencije i izlobe (sajmovi)

    MONSTAT Zavod za statistiku Crne Gore

    PATA Azijsko-pacifike putnike asocijacije

    PCA Faktorska analiza glavnih komponenti

    SRTCG Strategija razvoja turizma Crne Gore

    TIAS engl. Tourism Impact Attitude Scale (Skala stavova o uticaju turizma)

    TNSI engl. Tourism Negative Social Impact (Negativni drutveni uticaj turizma)

    TPSI engl. Tourism Positive Social Impact (Pozitivan drutveni uticaj turizma)

    UNESCO Organizacija za obrazovanje, nauku i kulturu Ujedinjenih nacija

  • Sran Miloevi Doktorska disertacija Uticaj socio-ekonomskih elemenata na vrednovanje turizma kao faktora meke moi

    11

    UNWTO Svetska turistika organizacija

    UPDUT Upitnik za procenu drutvenog uticaja turizma

    QASIT engl. Questionnaire for assessment of Social Impact of Tourism (Upitnik za

    procenu drutvenog uticaja turizma)

    WTTC Svetski savet za putovanja i turizam

    WEF Svetski ekonomski forum

  • Sran Miloevi Doktorska disertacija Uticaj socio-ekonomskih elemenata na vrednovanje turizma kao faktora meke moi

    12

    UVODNA RAZMATRANJA

    Putovanja i turizam predstavljaju veoma vaan segment ekonomije u veini

    zemalja sveta, pa tako i u Crnoj Gori. Pored direktnog uticaja na ekonomiju jedne

    zemlje, industrija turizma takoe ima i veoma znaajan socio-kulturoloki uticaj.

    Turistiko poslovanje usmereno je na isporuivanje iskustva najvieg kvaliteta za turiste

    i posetioce, vodei pritom rauna o interesima lokalne zajednice i neposrednog

    okruenja. Znaajan deo turistikog iskustva uslovljen je aktivnostima podrke koje ne

    zavise iskljuivo od direktnih uesnika u turistikoj industriji. Ova uslovljenost ogleda

    se u svim onim aktivnostima koje se odvijaju u svakodnevnom ivotu stanovnika. Zbog

    ove injenice, ne udi to veliki broj istraivakih radova u turizmu upravo analizira

    stavove lokalnog stanovnitva o uticaju turizma. Samom terminu uticaj turizma

    posveena je velika panja u literaturi, prvenstveno zato to razmatranje razvoja turizma

    ne donosi samo pozitivne efekte ve ima i potencijalno negativan uticaj na sredinu u

    kojoj se razvija (Ap, 1992; Lankford & Howard, 1994; Ko & Stewart, 2002; Garca,

    Vzquez, & Macas, 2015). Nain na koji lokalno stanovnitvo tretira razvoj turizma u

    direktnoj je vezi sa samim uspehom razvoja turizma u odreenoj destinaciji. Vrednosti

    koje razvoj turizma donosi za lokalnu sredinu svakako prevazilaze one prepoznate

    vrednosti koje se ogledaju u poveanju budeta optina, novim radnim mestima, veem

    broju investicija i dr. Dobrobit pravilnog razvoja najvidljivija je u poveanju kvaliteta

    ivota zajednice, iskazanog zadovoljstva koje je najoiglednije upravo u injenici da

    stanovnitvo ne razmilja o promeni sredine koja bi bila uslovljena potragom za boljim

    uslovima ivota. Ovakav odnos prema turizmu ogleda se u interakciji lokalnog

    stanovnitva i turista. Ova veza je uzrono-posledina. Iskustvo, koje turisti ostvaruju

    posetom odreenoj destinaciji, ostaje upameno i ini da turista stie odreenu sliku o

    destinaciji. Kako destinaciju ne ine samo atraktivnosti, ve prevashodno ljudi, slika

    koja se reflektuje o naciji tako dobija na znaaju.

    Polazei od ovako shvaenog razvoja turizma, ini se da je veza izmeu turizma

    i meke moi logina. Termin meka mo, od trenutka kada ga je njegov tvorac Nye

    (1990) uveo u svet savremene naune literature, prepoznat je kao kljuni faktor

    modernog razvoja zemalja. Sam koncept zasnovan je na ostvarivanju dobrih

    meunarodnih odnosa i pozitivnih vrednosti nacija koje se postiu kroz kulturni,

    intelektualni ali i duhovni uticaj (Nye, 1990). Na ovaj nain, meka mo svoje uporite

  • Sran Miloevi Doktorska disertacija Uticaj socio-ekonomskih elemenata na vrednovanje turizma kao faktora meke moi

    13

    ima u izraenim kulturnim vrednostima, politikoj orijentaciji i nainu na koji sebe

    elimo da predstavimo.

    Savremeni svet, u kojem internacionalni, politiki i ekonomski odnosi

    predstavljaju sistem odnosa moi, sve vie je globalno orijentisan. Zemlje sve vie

    poprimaju globalne obrise. Meutim, bez obzira na spomenutu evidentnu tendenciju,

    uloga drava i njihovih predstavnika ostaje vrlo znaajna, pogotovo u oblasti

    meunarodnih odnosa. Kako navodi Petrovi (2012), u ovakvim (globalnim) uslovima

    uloga drava usmerava se na specifine prioritete gde je turizam prepoznat kao jedna od

    prioritetnih grana u dugoronom planu privrednog razvoja zemalja. U tom smislu

    neophodna je sve aktivnija uloga javne diplomatije, koja ini segment koncepta meke

    moi, u definisanju nacionalnih strategija kao odgovora na brojne globalne izazove.

    Ona e u ovim naporima biti od kljune koristi, jer je sutina procesa javne diplomatije

    bazirana na interakciji predstavnika graanskog drutva, intelektualaca, istraivaa i

    drugih neformalnih institucija. Uloga turizma u ovom procesu oigledna je jer se

    turizam danas doivljava kao model drutvenog ponaanja koji se temelji na

    neprekidnoj interakciji naroda razliitih kultura i socijalnih nivoa.

    Crna Gora je jedna od drava koja treba da sledi nove trendove prelaska na

    globalnu trinu ekonomiju u okvirima savremenih obrazaca meunarodnih odnosa. S

    obzirom na opredeljenje Crne Gore da razvija turizam, mora se poeti sa kreiranjem

    novih strategija koje e omoguiti zemlji da stie simpatije u internacionalnom

    okruenju. Turizam jeste i treba da bude jedan od prioriteta razvoja ove mediteranske

    zemlje upravo uzimajui u obzir sve one faktore koji je ine atraktivnom. Meutim,

    samo davanje prioriteta nije dovoljno u naporima da se dostignu zacrtani ciljevi

    potrebno je mnogo vie od toga. Prihvatanje injenice da turizam ima mnogo ire

    znaenje, koje moe doprineti boljoj pozicioniranosti zemlje u globalnom okruenju,

    samo je prvi korak u ostvarivanju realnih elja. Te elje su nekada u neskladu sa

    potencijalnim mogunostima sadranim u kapacitetima onih koji postavljaju ciljeve i

    kreiraju razvojne politike.

    Stoga, na osnovu konsultovane literature, istraivanje koje je sprovedeno u

    ovom radu upravo je imalo tendenciju da na primeru Republike Crne Gore ukae na

    prednosti i nedostatke razvoja turizma iz perspektive rezidenata. Stavovi o drutvenom

    uticaju turizma predstavljaju poetnu taku prilikom sagledavanja potencijala koje

  • Sran Miloevi Doktorska disertacija Uticaj socio-ekonomskih elemenata na vrednovanje turizma kao faktora meke moi

    14

    turizam nosi, a koji sigurno mogu posluiti u definisanju strategija razvoja zemalja koje

    tee kompetitivnim globalnim pozicijama.

    Predmet rada

    Predmet istraivanja doktorske disertacije Uticaj socio-ekonomskih elemenata

    na vrednovanje turizma kao faktora meke moi je teorijska i empirijska analiza

    transverzalnog karaktera. Prilikom definisanja predmeta istraivanja polazi se od

    pretpostavke da bi turizam u Republici Crnoj Gori u znaajnoj meri mogao doprineti

    razvoju koncepta meke moi, koji je definisan kao koncept za ostvarivanje

    nacionalnih interesa u meunarodnim odnosima. S obzirom na to da turizam do sada

    nije prepoznat kao poseban faktor koji utie na percepciju meke moi od strane

    drugih, predmet istraivanja se svodi na uticaj turizma (odnosno njegovih socio-

    ekonomskih faktora) koji e, sa preostalim definisanim faktorima meke moi,

    doprineti naporima Republike Crne Gore da stekne privlanost u meunarodnom

    okruenju za lake ostvarivanje svojih meunarodnih interesa. Predmet istraivanja,

    upravo zbog toga, predstavljaju socio-ekonomski faktori turizma koji mogu pojaati

    uticaj na projekciju meke moi Republike Crne Gore u meunarodnim odnosima.

    Takoe, predmet istraivanja ine i stavovi domicilnog stanovnitva pomenute

    republike o percepciji vanosti turizma za ukupni drutveni i ekonomski razvoj. Kako je

    predmet istraivanja u ovom radu vezan za turistiku delatnost, u tom kontekstu se

    otvara mogunost za potencijalna nova istraivanja u ovoj oblasti, sa ciljem njegovog

    uticaja na globalnu prepoznatljivost neke zajednice. Razvijanje ovakvog koncepta mora

    se temeljiti na savremenim naunim saznanjima, praktinom iskustvu drava koje

    uspeno sprovode ovaj tip diplomatije, ali i implementaciji svih ostalih relevantnih

    elemenata koji direktno ili indirektno imaju uticaja na uspeh i efikasnost sprovoenja

    samog koncepta. Tu se pre svega misli na kljune podsticajne elemente, o kojima e

    dalje biti rei, koji reprezentuju faktore razvoja turizma.

    Ciljevi i zadaci

    Cilj istraivanja u ovoj doktorskoj disertaciji je da se utvrde socio-ekonomski

    elementi koji utiu na vrednovanje turizma kao jednog od kljunih faktora meke

    moi. Istraivanje je sprovedeno na teritoriji Republike Crne Gore, iji prioritet u

  • Sran Miloevi Doktorska disertacija Uticaj socio-ekonomskih elemenata na vrednovanje turizma kao faktora meke moi

    15

    budunosti je upravo razvoj turizma. Ostvarivanje cilja istraivanja realizovano je kroz

    tri definisana zadatka koje ova disertacija ima. Prvi zadatak bio je da se pregledom

    ponuene literature ukae na znaaj istraivanja u oblasti turizma i meke moi i da se

    metodom funkcionalne analize i sinteze istrai njihova povezanost. Drugi zadatak

    odnosio se na identifikaciju sociolokih elemenata koji utiu na vrednovanje turizma

    kao vanog faktora meke moi. Spomenuti elementi provereni su kroz uzorak

    ispitanika iz 20 optina Republike Crne Gore. Utvrivanje sociolokih elemenata vrilo

    se primenom testiranih studija koje su dokazane u praksi ovakvog tipa istraivanja, a

    koje su preuzete iz dostupne literature. Kombinovanjem stavova, preuzetih iz razliitih

    testiranih studija, dolo se do konkretnog modela koji je bio primeren populaciji koja se

    ispituje. Na osnovu analize dobijenih rezultata definisani su socioloki elementi koji su

    predstavljali zavisnu varijablu. Trei zadatak rada odnosio se na vrenje procene koliko

    pojedini objektivni pokazatelji razvojnog nivoa turizma (kao hipotetski faktori) utiu na

    identifikovane socio-vrednosne elemente, definisane u drugom zadatku rada. Na ovaj

    nain dolo se do saznanja koji su to objektivni faktori koji imaju najvei uticaj na

    vrednovanje turizma za projekciju meke moi Rebuplike Crne Gore.

    Polazita i hipoteze istraivanja

    Na osnovu definisanog cilja istraivanja i pregleda literature, definisana je

    polazna pretpostavka doktorske disertacije, koja glasi: Turizam je jedan od kljunih

    faktora meke moi u nastojanju drava da steknu privlanost koja moe uticati

    na druge u pravcu poeljnog ishoda. Polazite za ovako definisanu pretpostavku

    utemeljeno je u injenici da turizam danas ini obrazac ponaanja, koji se odvija na

    razliitim drutvenim nivoima. To je najvidljivije kroz grupe ili pojedince koji putuju i

    na taj nain promoviu kulturu drave iz koje dolaze ili se, sa druge strane, predstavljaju

    kao domaini koji prezentuju sopstvenu kulturu, nacionalne vrednosti i znanja. Iz ovako

    definisane pretpostavke proizlazi opta hipoteza: Turizam predstavlja vaan faktor u

    projekciji meke moi, kao specifinom pokazatelju opte drutvene uticajnosti

    neke zajednice. Turizmu je dodeljena uloga reprezenta zemlje jer doprinosi

    njenom uspehu u razliitim oblicima meunarodne konkurencije. Na takvu ulogu

    turizma utiu stavovi stanovnitva o snazi i potencijalu koji on nosi za njihovu

    optinu i za njihovu dravu, a koja se reflektuje na internacionalnom nivou. Opta

  • Sran Miloevi Doktorska disertacija Uticaj socio-ekonomskih elemenata na vrednovanje turizma kao faktora meke moi

    16

    hipoteza bie razmatrana u okviru empirijskog istraivanja i bie proverena kroz niz

    posebnih i pojedinanih hipoteza. Za ovako definisanu pretpostavku od najveeg

    znaaja bilo je polazite da bez prihvatanja razvoja turizma od strane stanovnitva i

    procene njegovog drutvenog uticaja, turizam ne bi mogao da ostvari ulogu reprezenta

    jedne drave. Opta hipoteza bie proverena kroz niz posebnih pretpostavki:

    H1: Stavovi lokalnog stanovnitva o drutvenom uticaju turizma u Crnoj Gori se

    statistiki znaajno ne razlikuju u odnosu na njihove socio-demografske

    karakteristike.

    Prva posebna hipoteza bie proverena kroz rezultate koji e ukljuivati 4 pojedinane

    hipoteze:

    H1a: Stavovi lokalnog stanovnitva o drutvenom uticaju turizma u Crnoj Gori

    se statistiki znaajno ne razlikuju u odnosu na pol ispitanika.

    H1b: Stavovi lokalnog stanovnitva o drutvenom uticaju turizma u Crnoj Gori

    se statistiki znaajno ne razlikuju u odnosu na starosno doba ispitanika.

    H1c: Stavovi lokalnog stanovnitva o drutvenom uticaju turizma u Crnoj Gori

    se statistiki znaajno ne razlikuju u odnosu na zavreni stepen obrazovanja.

    H1d: Stavovi lokalnog stanovnitva o drutvenom uticaju turizma u Crnoj Gori

    se statistiki znaajno ne razlikuju u odnosu na radni status ispitanika.

    H2: Stavovi lokalnog stanovnitva o drutvenom uticaju turizma u Crnoj Gori se

    statistiki znaajno razlikuju u odnosu na njihovu radnu angaovanost u sektoru

    turizma i ukljuenost u donoenju odluka o razvoju turizma.

    Druga posebna hipoteza bie proverena kroz rezultate koji e ukljuivati 4 pojedinane

    hipoteze:

    H2a: Stavovi lokalnog stanovnitva o drutvenom uticaju turizma u Crnoj Gori

    se statistiki znaajno razlikuju u odnosu na njihovu radnu angaovanost u

    turizmu.

    H2b: Stavovi lokalnog stanovnitva o drutvenom uticaju turizma u Crnoj Gori

    se statistiki znaajno razlikuju u odnosu na znaaj turizma za njihovu

    materijalnu egzistenciju.

  • Sran Miloevi Doktorska disertacija Uticaj socio-ekonomskih elemenata na vrednovanje turizma kao faktora meke moi

    17

    H2c: Stavovi lokalnog stanovnitva o drutvenom uticaju turizma u Crnoj Gori

    se statistiki znaajno razlikuju u odnosu na poznavanje privrednih grana u

    njihovoj optini.

    H2d: Stavovi lokalnog stanovnitva o drutvenom uticaju turizma u Crnoj Gori

    se statistiki znaajno razlikuju u odnosu na mogunost da utiu na donoenje

    odluka o razvoju turizma u svom mestu.

    H3: Stanovnitvo u Crnoj Gori, bez obzira na stepen razvoja turizma u njihovim

    optinama, ima ujednaene stavove o drutvenom uticaju turizma.

    H4: Stanovnitvo u Crnoj Gori, bez obzira na regiju u kojoj ivi, ima ujednaene

    stavove o drutvenom uticaju turizma.

    H5: Objektivni pokazatelji razvijenosti turizma u Crnoj Gori utiu na procenjeni nivo

    njegovog drutvenog uticaja.

    Koriene metode u istraivanju

    Istraivanje je realizovano u formi empirijske studije transverzalnog karaktera.

    Na uzorku ispitanika uzetom iz 20 optina Republike Crne Gore, prikupljeni su podaci

    koji se odnose na razliite pokazatelje uspenosti turizma u njima i njihov hipotetski

    uticaj na formiranje slike o tzv. mekoj moi, kao specifinom pokazatelju opte

    drutvene uticajnosti neke zajednice. Optine koje su uzete u obzir prilikom

    uzorkovanja bile su one optine koje dominantno razvijaju turizam, zatim one optine u

    kojima je turizam sekundarna delatnost, kao i one optine u kojima turizam nije

    prepoznat kao ansa za ukupni lokalni razvoj. Za rangiranje optina po pomenutom

    principu kljuni su bili podaci o razvijenosti turizma koji su prikupljeni iz Zavoda za

    statistiku Republike Crne Gore. Iz kauzalnog odnosa izmeu jedne kompleksne zavisne

    varijable sa jedne, te nekoliko prediktorskih varijabli sa druge strane, proistie osnovni

    cilj istraivanja. Ovako definisan cilj predstavlja pokuaj da se izvri procena koliko

    neki objektivni pokazatelji razvojnog nivoa turizma (kao hipotetski faktori) utiu na

    njegovu socijalno-vrednosnu poziciju (koja u ovom metodolokom konceptu ima status

    zavisne varijable).

    Podaci koji se odnose na zavisnu varijablu (drutveni uticaj turizma) prikupljeni

    su tehnikama anketiranja i skaliranja, pri emu su bili primenjeni instrumenti korieni

    u prethodnim slinim istraivanjima, sa izvesnim adaptacijama u odnosu na potrebe ove

  • Sran Miloevi Doktorska disertacija Uticaj socio-ekonomskih elemenata na vrednovanje turizma kao faktora meke moi

    18

    studije. Pomenuti instrumenti predstavljaju testirane studije i prikupljeni su delimino iz

    Kuvan & Akan, 2005; Vargas-Sanchez, Porras-Bueno, & Plaza-Mejia, 2011; Garca,

    Vzquez, & Macas, 2015; Teye, Sonmez, & Sirakaya, 2002; Andereck & Vogt, 2000;

    Koa & William, 2002; Lankford & Howard, 1994; McCool & Martin, 1994; Boley &

    McGehee, 2014; Kim, Uysal, & Joseph, 2013. Informacije o pojedinim objektivnim

    pokazateljima uspeha u turistikom poslovanju prikupljene su na osnovu zvaninih

    podataka dostupnih javnosti. Prikupljeni podaci obraeni su deskriptivnim i kauzalnim

    statistikim procedurama, uz primenu aplikacionog programa SPSS. Za svaku varijablu

    prikazanu minimalno u formi ordinalne skale, osim distribucije frekvencija, odreeni su

    reprezentativni centralni i disperzioni parametri. Na stavke (items) instrumenta,

    namenjenog prikupljanju podataka o kompleksnoj zavisnoj varijabli, primenjena je

    faktorska analiza s ciljem da se utvrdi latentna struktura elemenata kojima se sagledava

    drutvena uticajnost turizma. Zbog merne prirode primenjenih skala, kao adekvatan je

    izabran model glavnih komponenti sa Varimax rotacijom i Kajzerovom normalizacijom.

    Za svaki ekstrahovani faktor definisan je poseban regresioni model kojim se definie

    kakav uticaj na njega imaju hipotetski prediktori. Za analizu prirode i jaine uticaja

    nezavisnih varijabli (hipotetskih prediktora) na zavisnu varijablu bie korien Stepwise

    model multiple regresione analize, koji omoguava postepenu eliminaciju nezavisnih

    varijabli koje u sistemu prediktora ne ostvaruju signifikantan uticaj na zavisnu varijablu.

    Na taj nain omogueno je dobijanje stabilnih parsimoninih modela za predvianje

    drutvene uticajnosti turizma na osnovu objektivnih indikatora uspenosti turizma.

    Doprinos naune vrednosti rada: znaaj istraivanja odnosa turizma i meke

    moi

    Oekivani rezultati istraivanja u ovoj doktorskoj disertaciji podrazumevaju

    identifikaciju najuticajnijih prediktorskih faktora koji utiu na zavisnu varijablu koja je

    prethodno definisana. Identifikacijom najuticajnijih prediktorskih faktora u svakom

    trenutku e se znati koji su to objektivni faktori, iz realnog okruenja, koje treba

    poboljavati kako bi turizam imao znaajniji uticaj na projekciju meke moi

    Republike Crne Gore. U prethodnom delu teksta ve je navedeno da turizam do sada

    nije prepoznat kao poseban faktor koji utie na percepciju meke moi od strane

    drugih. Dobijeni rezultati, prilikom ovog istraivanja, mogu upravo doprineti da turizam

  • Sran Miloevi Doktorska disertacija Uticaj socio-ekonomskih elemenata na vrednovanje turizma kao faktora meke moi

    19

    bude prepoznat kao potencijalni resurs meke moi u nastojanju drava da steknu

    privlanosti koje mogu uticati na druge u pravcu poeljnog ishoda. U ovom kontekstu,

    turizam moe biti vaan resurs moi, jer on danas predstavlja obrazac drutvenih

    ponaanja kroz grupe ili pojedince koji putuju i na taj nain predstavljaju kulturu drave

    iz koje dolaze, nacionalne vrednosti i znanja, a odvija se na razliitim drutvenim

    nivoima. Na kraju, oekuje se da e rezultati ove doktorske disertacije otvoriti

    mogunosti za nova istraivanja u oblasti turizma ali i da e doprineti da razvoj turizma,

    sa svim svojim pozitivnim drutvenim i ekonomskim efektima, bude percipiran kao

    sposobnost jedne drave, u ovom sluaju Republike Crne Gore, da uoblii i preoblikuje

    svoje preferencije u cilju ubeivanja i podsticanja privlanosti koje e posluiti za

    postizanje zacrtanih namera u meunarodnim odnosima.

  • Sran Miloevi Doktorska disertacija Uticaj socio-ekonomskih elemenata na vrednovanje turizma kao faktora meke moi

    20

    1. PREGLED SAVREMENIH TEORIJSKO-METODOLOKIH PRISTUPA TURIZMU

    Prolo je vie decenija otkako je turizam shvaen kao fenomen i otkako je

    izuavanje turizma otpoelo na razliitim nivoima obrazovanja. Ipak, dostupna

    literatura, starijeg i novijeg datuma, jo uvek se bavi razmatranjem i definisanjem ovog

    pojma. Gotovo da je nemogue pronai knjige i naune radove iz ove oblasti u kojima

    nisu date definicije ovog pojma. Meutim, oigledan interes i namera da se on definie

    jo uvek nisu dali oekivane rezultate jasnim pojmovnim odreenjima. Kao jedan od

    potencijalnih razloga, Vukoni i Kea (2001) navode da nejasnoe i nedoreenosti u

    definisanju turizma predstavljaju posledicu u nerazumevanju i neslaganju izmeu

    strunjaka koji prouavaju turizam kao, jednu relativno mladu, naunu disciplinu.

    omi (2005a) je miljenja da je nepreciznost u definisanju pojmova stvar razliitog

    znaenja u razliitim kulturama, te da zbog toga jo uvek nije prihvaena univerzalna

    definicija. Naravno, njegovo definisanje je neophodno kako bi se odredile granice,

    sadraj i predmet istraivanja (omi, 2005a) ali i zbog usaglaenosti merenja njegovih

    efekata. Stalno vraanje na poetak praktino pokazuje nemo da nauna javnost

    uskladi stavove i da se pone koristiti istoznana terminologija ovog fenomena. Takoe,

    omi (2005a) smatra da je korisno ostati na nivou dekonstrukcije turizma, koja je uvek

    otvorena za izmene i dopune, stoga to turizam predstavlja jedan dinamian sistem.

    Uprkos oskudnosti teorije turizma, Franklin i Crang (2001) primetili su da postoji, sa

    jedne strane, irok izbor konceptualnih i teorijskih pristupa turizmu, a sa druge strane

    mali broj terenskih istraivanja koja u maloj meri doprinose teoriji turizma. Meutim,

    injenica je da u poslednjih nekoliko godina dominiraju istraivaki nauni radovi i da

    je danas vrlo teko pronai naune asopise u kojima oni nisu u veini zastupljeni. Isto

    tako, svedoci smo da nas vrlo esto ovakvi radovi ak i udaljavaju od potrebe za

    osnaivanjem teorije u turizmu, to e znaiti da je istraivanje postalo samo po sebi

    cilj, a nikako nije u funkciji doprinosa definisanju turizma kao naune discipline.

    Deo problema koji stvara kontroverze oko turizma, kao oblasti istraivanja i

    discipline, moe se posmatrati kroz fokus i definisanje onoga to se smatra teorijom

    turizma (ili onoga to zovemo jezgro teorije turizma), u odnosu na ono to je teorija

    turizma preuzela iz rezultata istraivanja temeljenih u drugim disciplinama (ili blie,

  • Sran Miloevi Doktorska disertacija Uticaj socio-ekonomskih elemenata na vrednovanje turizma kao faktora meke moi

    21

    osnovna teorija u turizmu), koja samo koriste polje turizma da bi dokazala svoje

    zakonitosti. Takvu razliku izmeu navedenih pristupa u teoriji turizma treba posmatrati

    kao kontinuum (Ritchie, Sheehan, & Timur, 2008) (Ilustracija 1.1).

    Ilustracija 1.1. Prikaz jezgra teorije u turizmu i fundamentalnih teorija u turizmu. Izvor: Ritchie, B. J. R.; Sheehan, L. R.; Timur, S. (2008) Tourism Sciences or Tourism Studies? Implications for the Design and Content of Tourism Programming. Teoros 27(1), 114. Prilagodio autor.

    Bazirano na ovakvom shvatanju, Ritchie i saradnici (2008) nude novo

    razumevanje razlike izmeu jezgra turistike teorije i teorije koja je zasnovana na

    drugim disciplinama koje za temu istraivanja imaju oblast turizma. Njihovo shvatanje

    ukljuuje jezgro turistike teorije, koje grade upravo discipline koje su navedene kao

    primarne, a one su: sociologija, ekonomija, menadment, antropologija i psihologija;

    zatim sekundarne discipline, kao to su: geografija, filozofija i metodologija, etika i

    multidisciplinarne nauke; i na kraju tercijarne u koje se mogu ubrajati sve ostale srodne

    discipline (Ritchie, Sheehan, & Timur, 2008) (Ilustracija 1.2).

  • Sran Miloevi Doktorska disertacija Uticaj socio-ekonomskih elemenata na vrednovanje turizma kao faktora meke moi

    22

    Ilustracija 1.2. Konceptualni prikaz jezgra teorije u turizmu i njegovih veza sa primarnim, sekundarnim i tercijarnim disciplinama koja ga dopunjuju. Izvor: Ritchie, B. J. R.; Sheehan, L. R.; Timur, S. (2008) Tourism Sciences or Tourism Studies? Implications for the Design and Content of Tourism Programming. Teoros 27(1), 114. Prilagodio autor.

    1.1. Pojam i definisanje turizma

    S obzirom na veoma izraenu kompleksnost turizma, njegovo prouavanje i

    analiza iziskuju opirno akademsko znanje koje obuhvata izuavanje brojnih

    industrijskih sektora (Tomka, 2012a), ali i antropogene karakteristike, ekonomske

    pojave, ekoloke procese i dr. Kako navodi Tomka (2012a), turizam pati od boljke

    zvane nedostatak preciznih izvora informacija, kako kvalitativnih, tako i kvantitativnih.

  • Sran Miloevi Doktorska disertacija Uticaj socio-ekonomskih elemenata na vrednovanje turizma kao faktora meke moi

    23

    Prve definicije pojma turizam, imale su za posledicu njegovo shvatanje kao migratorne

    pojave, gde je prema Gliksman-u, jo iz 1939. godine, turizam bio predstavljen u

    funkciji savlaivanja prostora (Jovii, ., Jovii, D., & Ivanovi, V., 2005). Jo jedna

    od definicija, koja se ubraja meu starije, jeste i ona data od strane vajcarskih

    teoretiara u turizmu, Huncikera i Krapfa, koja je dugo opteprihvaena, a koja se i

    danas u izvesnoj meri upotrebljava. Ona glasi: Turizam je skup odnosa i pojava koji

    proizlaze iz putovanja i boravka posetilaca nekog mesta ako se tim boravkom ne

    zasniva stalno prebivalite i ako sa takvim boravkom nije povezana nikakva njihova

    privredna delatnost (avlek & dr., 2011:29). Ono zbog ega ova definicija egzistira

    toliko dugo je u stvari pokuaj autora da predstave turizam kao splet drutvenih ali i

    ekonomskih principa. Na ovaj nain prednost nije data ni prostornom definisanju pojma

    ali ni ekonomskom definisanju, kojem su u prolosti autori poklanjali najveu panju.

    Preterani napori definisanja turizma iz ugla ekonomije pravdani su izazvanom

    potronjom tokom putovanja. Tako smo doli do meuzavisnosti kretanja i potronje

    koju . Jovii (1999) prikazuje formulom: T = K + P, gde je T turizam; K kretanje;

    P potronja, ali isti autor naglaava da do te iste potronje ne bi dolo da nije bilo

    kretanja. Prema tome, Jovii (1999), elei da naglasi viestruki ekonomski znaaj, a

    sa druge strane, svesnost da je ta ista potronja uslovljena kretanjem, daje sledeu

    definiciju turizma: Turizam je skup odnosa i pojava vezanih za kretanje i potronju

    izvan mesta stalnog boravka, a u cilju zadovoljenja rekreativnih i kulturnih potreba

    (Jovii, 1999:17). Kako je turizam za period od 16 godina doiveo znatne promene, to

    u broju turista koji danas putuju (preko milijardu turista, prema podacima UNWTO,

    2013), to u tehnolokom smislu, a i u smislu motiva, primetno je da je ogroman broj

    turista izostavljen iz pomenute definicije jer nisu imali navedene motive prilikom

    putovanja. Danas je u veini zemalja, i meu brojnim autorima, prihvaena opta

    koncepcijska definicija turizma koju je predloila Svetska turistika organizacija

    (UNWTO), a koja glasi: Turizam ukljuuje aktivnosti proizale iz putovanja i boravka

    osoba izvan njihove uobiajene sredine ne due od jedne godine radi odmora,

    poslovnog putovanja i drugih razloga nevezanih za aktivnosti za koje bi primili ikakvu

    naknadu u mestu koje poseuju (www.unwto.org). U ovoj definiciji najoiglednije je to

    to se naglaava vremensko definisanje intervala u kojem se putovanje deava, dakle,

    manje od jedne godine.

  • Sran Miloevi Doktorska disertacija Uticaj socio-ekonomskih elemenata na vrednovanje turizma kao faktora meke moi

    24

    Primetno je da se u svim navedenim definicijama turizam analizira, ili iz ugla

    kretanja, ili iz ugla potronje, te se tradicionalnim pristupom definisanja turizma tei

    operacionalizaciji turizma, kao i pokuaju da se isti svede na skup aktivnosti ili

    ekonomskih transakcija. Tomka (2012a) navodi da savremeni autori, svojim

    postmodernistikim stavovima, kritikuju ovakav redukcionizam, naglaavajui da se

    turizam mora posmatrati iz ugla pojedinca. Stoga, isti autor predlae sledeu definiciju

    turizma: Turizam nije vie putovanje iz ovih ili onih razloga, ve itav niz pojava,

    odnosa, efekata koji proistiu iz susretanja receptivnih prostora, pojava i procesa u

    njima, kao i ivota domaeg stanovnitva i privremenih posetilaca turista, pod

    uticajem velikog niza razliitih potreba, motiva i oekivanja u cilju sticanja novih

    iskustava. Efekti turizma su vidljivi u ljudima, na ljudima, u interakciji ili komunikaciji

    izmeu ljudi, u prostorima kao i u drutvenim, ekonomskim i tehnolokim procesima

    (Tomka, 2012a:16). Takoe, ovde se moraju spomenuti i autori Cohen, E. i Cohen, S. A.

    (2012), koji zastupaju stav da je turizam uao u jedan moderan proces dediferencijacije

    u drutvenom ivotu, gde dolazi do slabljenja konvencionalnih granica izmeu razliitih

    domena, kao to su rad i razonoda, studije i zabava, svakodnevan ivot i vanredni

    praznici, pa ak i izmeu stvarnosti i mate. Progresivno zamagljivanje granica izmeu

    razliitih vrsta mobilnosti izazvalo je i dediferencijaciju u oblasti turizma i mobilnosti u

    smislu savremenog poimanja putovanja gde se odreena kretanja pripisuju nainu

    ivota, pa tako imamo nove pojave kao to su: radna i penziona migracija ili prosto

    migracija kao nain ivota, zatim, boravak u drugoj kui (odnosno posedovanje vie

    nekretnina na razliitim destinacijama), dijaspora, volontiranje, privremene migracije.

    Ovakvo shvatanje savremenog kretanja jednostavno ne nudi mogunost za striktno

    definisanje turizma, ve autori navode da se ovakvim pojavama provocira ideja o kraju

    turizma kakvog znamo (Cohen & Cohen, 2012). Da je turizam zaista doiveo znaajne

    promene govore i ambicije obrazovnih ustanova koji upravo imaju u fokusu edukovanje

    buduih strunjaka iz pomenute oblasti. U tom smislu, Ritchie i saradnici (2008)

    smatraju da opti cilj turistikih programa mora ukljuivati sveobuhvatan nain

    obrazovanja studenata u turizmu i srodnim naukama. U edukaciji studenata o turizmu,

    potrebna su temeljna, rigorozna i sveobuhvatna sagledavanja koja ukljuuju, pre svega:

    motive i ponaanja turista; opseg i vrste turistikih iskustva koja pojedinci i organizacije

    trae prilikom posete destinaciji; raspon uticaja koje turisti mogu imati na turistike

  • Sran Miloevi Doktorska disertacija Uticaj socio-ekonomskih elemenata na vrednovanje turizma kao faktora meke moi

    25

    destinacije; opseg pogodnosti koje turizam uspeno moe doneti drutvu; prirodu,

    sadraj i strukturu turistikog znanja, razliite vrste organizacionih struktura koje

    postoje, ili bi trebalo da postoje, na svim nivoima, koje mogu efikasno da upravljaju

    fenomenom turizma; doprinose za nova znanja, u obliku teorija i modela iz postojee

    naune i socijalne literature (Ritchie, Sheehan, & Timur, 2008).

    Meu desetinama definicija turizma, koje egzistiraju u naunim krugovima i

    koje pretenduju na neku vrstu konane istine, ovde ipak nee doi do formulisanja nove

    definicije ve e ona u ovom sluaju biti podreena cilju ovog rada koji je usmeren na

    obrazlaganje turizma i njegovog doprinosa u funkciji jaanja i ostvarivanja nacionalnih

    ideja u meunarodnim odnosima.

    1.2. Dekompozicija turizma kao sistema

    Turistika industrija je u savremenim tokovima postala toliko znaajna da je

    svakodnevno prisustna u svim sferama drutva. Predvianja ukazuju da e do 2020.

    godine inostrana putovanja imati tendenciju rasta i ovoj ekspanziji ne nazire se kraj.

    Porast potranje u turizmu dovodi do veeg angamana i profesionalizacije u ovoj

    oblasti, koja se posredstvom mnogih faktora, a pre svih globalizacijom i razvojem novih

    tehnologija, razvila u jednu od najveih uslunih industrija na svetu, ije se trite

    neprestano iri. Turizam, kao globalna aktivnost, ubraja se meu najmonije generatore

    razvoja na svetu i zbog toga je neophodna potpuna fokusiranost u odabiru

    najprikladnijeg pristupa prilikom prouavanja ovog sektora (Tomka, 2012a). Takav

    pristup turizmu danas ima veina naunika, istraivaa i teoretiara. Koristi od razvoja

    turizma su viestruke, a najoiglednije su kroz zapoljavanje lokalnog stanovnitva, kao

    i od prihoda koji se ostvaruje. Budui da turizam predstavlja globalnu aktivnost, on se

    smatra vanim mehanizmom za razvoj ekonomije i to ne samo u industrijskim

    zemljama ve i u mnogim drugim nerazvijenim dravama.

    Turizam je od pojave proao put preko fenomena, ekonomskog procesa, do

    sloenog sistema koji ima svoja pravila i vidljive posledice (Tomka, 2012a).

    Ekonomska globalizacija veoma brzo menja ponaanje potroaa, razvija transport i

    informacione tehnologije, modifikuje oblike organizacije i rada, to sve skupa snano

    utie na turizam (Ritchie & Crouch, 2003). Veliki broj autora (Leiper, 1979, 1981,

    1989, 1990; Cohen, 1972, 1979; McIntosh & Goeldner 1986; Kaspar, 1996; Law, 2002;

  • Sran Miloevi Doktorska disertacija Uticaj socio-ekonomskih elemenata na vrednovanje turizma kao faktora meke moi

    26

    Page & Hall, 2003; Hall, 1999, 2005, 2008; Cooper, & Hall, 2008), koji prouavaju

    turizam i nauke koje mu gravitiraju, daju veliku podrku za upotrebu sistemskog

    pristupa studiji turizma. esto se kae da turizam predstavlja sloen sistem sastavljen

    od velikog broja podsistema. Sistemski pristup razvija ideju celokupnog osvrta, kao i

    holistiki pogled u cilju reavanja problema (Halis, Sariisik, & Turkay, 2010). Testa i

    Sipe (2006) u svom radu: Sistemski pristup kvalitetu usluga: Alati za menadere u

    hotelima (A system approach to service quality: Tools for hospitality leaders) navode

    da u literaturi koja se bavi hotelskim poslovanjem ima vrlo malo diskusija o sistemskom

    razmiljanju, posebno u odnosu na one koji imaju ogroman uticaj na korisniki servis.

    Sistemi zahtevaju razumevanje viestrukih relacija izmeu delova ili segmenata

    sistema. Sistemski mislioci prepoznaju kljune obrasce i meusobne odnose i u stanju

    su da predvide implikacije svojih postupaka na druge delove organizacije (Testa & Sipe,

    2006). Halis, Sariisik i Turkay (2010) navode da postoje etiri mogunosti koje se

    koriste u sistemskim razmiljanjima; to su:

    1. misliti holistiki;

    2. prepoznati obrasce i meuodnose;

    3. prepoznati unutranje odlike sistema i specifine sistemske arhetipove, i

    delovati u vezi sa njima;

    4. prepoznati sistemske imperative dostizanja ciljeva, odravanja obrazaca,

    integrisanja i adaptacije, i delovati u vezi sa njima.

    Tako, na primer, McIntosh i Goeldner (1986) naglaavaju da, ukoliko se eli

    prii prouavanju sloenosti koja je povezana sa turizmom, neophodan je sistemski

    pristup. Law (2002), takoe, koristi sistemski okvir da objasni sloene sisteme

    turistikih usluga. Hall (1999) je miljenja da je od izuzetne vanosti shvatiti, pre svega,

    da sistem predstavlja kombinaciju stvari ili elemenata formiranih u jedinstvenu celinu.

    To gotovo da moe initi osnovu, ukoliko bismo gledali na turistiki sistem sastavljen

    od potronje i proizvodnje kao i od generisanog iskustva. Cooper i Hall (2008),

    smatraju da se mora iskoristiti koncept turistikog sistema ukoliko se eli razumeti

    kompleks dinamine prirode turizma. Njihov prilaz prouavanju turizma kao sistema

    zasniva se na uglu turistike pokretljivosti. Oni dalje naglaavaju da je zbog odrivosti

    turizma znaajno naglasiti vanost razumevanja turizma i iskustva jer bi se tako mogle

    predvideti budue elje, aktivnosti i odluke. Ovde se misli da se svaki novi doljivljaj

  • Sran Miloevi Doktorska disertacija Uticaj socio-ekonomskih elemenata na vrednovanje turizma kao faktora meke moi

    27

    dodaje ve postojeim i time ini moguim budua oekivanja i razumevanja. Putnici su

    tada konstantno u mogunosti da stiu nove informacije sistemom putovanja, koje nee

    uticati na tip putovanja, odluivanja i proces putovanja ve e biti znaajno za dalja,

    kasnija putovanja. Takoe, orevi i Tomka (2011) predlau, analizirajui posledice

    turizma, da turizam treba posmatrati kao spiralni proces. Ovo bi, dakle, bio jedan posve

    nov pristup shvatanja turizma kao procesa koji je do sada uvek predstavljan kao kruni.

    Kruni proces sistemskog vrednovanja turizma podrazumevao bi ponovno vraanje u

    istu, poetnu, taku bez obzira na prethodna iskustva, dok spiralni prikaz obezbeuje

    kompletnije razumevanje jer bi svako novo iskustvo zapoinjalo na krajnjoj taki

    poslednjeg iskustva.

    ema 1.1. Turizam kao sistem. Izvor: Leiper, 1990. Svakako, treba pomenuti Leiper-a (1979), koji je meu prvima pisao o turizmu

    kao sistemu u koji je uveo tri elementa koja pomenuti sistem ine: turistu, geografske

    elemente i turistiku industriju. Njegov pristup definisanju turizma pokazao se veoma

    uticajnim u buduim razmiljanjima, istraivanjima, obrazovanju, kao i u

    disciplinarnosti turizma (ema 1.1). Svakako, najvei doprinos razumevanju turizma

    Leiper (1974) je dao definiui turistiku industriju kao jedan od glavnih elemenata

    sistema turizma. Ovakav pristup naiao je na odobravanje strune javnosti, meutim

    bilo je i onih koji su se protivili industrijalizaciji turizma, stoga to nedostaje elemenat

    konkurencije u samoj turistikoj industriji. Prilikom analize turistike industrije, koju je

    Leiper (1974) definisao, uoava se da akteri koji je ine ne proizvode, tj. ne prodaju

    sline usluge i dobra te se zbog toga ne moe rei da je turizam industrija. Za razliku od

  • Sran Miloevi Doktorska disertacija Uticaj socio-ekonomskih elemenata na vrednovanje turizma kao faktora meke moi

    28

    drugih industrija koje proizvode odreene proizvode i usluge (ponuda), turizam je

    definisan iz perspektive tranje. Zbog ovakvog pristupa, proizvodi i usluge se u turizmu

    kombinuju, kako bi posetiocima ponudili zadovoljavajui odmor, to nas dovodi do

    logikog zakljuka da se turizam kao sistem, i industrija, kao elemenat u njemu, sastoji

    od nekoliko povezanih delova koji ne mogu funkcionisati jedan bez drugog (integralni

    turistiki proizvod), kako bi ostvarili zajednike ciljeve. Cooper, Hall (2008)

    naglaavaju da razumevanje turistikog sistema mora biti shvaeno na nain da je ono

    stalno podlono promenama, gde promena jednog elementa ili proizvoda, potronje,

    utie na druge elemente u sistemu. Na primer, promena u transportu direktno e uticati

    na povezanost izmeu destinacija. Promene na destinaciji, kao to su mere za izdavanje

    viza, mogu uticati na atraktivnost destinacije gde e turista, usled tih dodatnih

    potraivanja, razmatrati druge destinacije. Slino je i sa promenama percepcije o

    sigurnosti destinacije koja moe uticati na protok turista. Ovakvo razumevanje turizma

    kao sistema, prema Mill-u & Morrison-u (1985), ematski bi izgledao kao paukova

    mrea u kojoj bi se jedna promena (potres u jednom elementu) osetila u celom sistemu.

    Sistemski pristup, dakle, pomae analitiarima da sistematino i sveobuhvatno prilaze

    ovom fenomenu, a isto tako on obezbeuje sredstva ili postupke da objasni i razume

    sloenosti u turizmu. tavie, sistemski pristup izuavanju turizma neophodan je jer se

    na taj nain mogu ukljuiti elementi koji striktno ne pripadaju sektoru turizma, a iji

    znaaj i uloga su u tom okviru nesumnjivo veliki. Sistemski pristup turizmu razvija

    ideju celokupnog osvrta, kao i holistiki pogled zarad realnih procena. Zbog svega

    navedenog, potrebno je istai da turizam predstavlja sloeni sistem koji ima svoje

    podsisteme i svoje zakonitosti funkcionisanja.

  • Sran Miloevi Doktorska disertacija Uticaj socio-ekonomskih elemenata na vrednovanje turizma kao faktora meke moi

    29

    ema 1.2. Turizam sistemski pristup. Izvor: Kaspar, 1996.

    Kaspar (1996) navodi da su dva glavna podsistema turizma: 1) podsistem

    turistike tranje, i 2) podsistem turistike ponude. On dalje naglaava da turizam kao

    kompleksna drutvena pojava zahteva komplikovanu organizaciju jer dosta spoljnih

    faktora utie na njegovo odvijanje. Prema istom autoru, ukoliko sistem turizma nema

    interaktivan odnos sa okruenjem veoma je teko oekivati da e opstati (ema 1.2).

    Ovako shvaen sistem turizma predstavlja skup odnosa i pojava u kojima ovaj fenomen

    egzistira. To je otvoreni sistem i njega karakterie veza sa spoljnim faktorima koji imaju

    (nekada) presudnu ulogu u njegovom razvoju, a pre svih to su: ekonomski faktor,

    politiki, kulturni, prirodni, tehnoloki, i drugi.

    1.3. Ponaanje i tokovi savremenih turista

    U skladu sa promenama koje su se deavale i postale sve znaajnije i vidljivije u

    oblasti savremenog turizma, odvijale su se i promene u smislu potreba, preferencija,

    elja i potreba turista. Korisnik usluga u turizmu je u svim dostupnim teorijama o

    turizmu prestavljen kao centar koji pokree i upravlja sistemom turizma, te zbog toga ne

    udi to je veina savremenih izuavanja ovog fenomena upravo usmerena na

  • Sran Miloevi Doktorska disertacija Uticaj socio-ekonomskih elemenata na vrednovanje turizma kao faktora meke moi

    30

    KORISNIK

    PROIZVOA

    prouavanje potreba, motiva, oekivanja i satisfakcije savremenog turiste. Rezultat

    ovog fokusa, prema Tomki (2012b), jeste snaan zaokret politike i sutine razvoja

    turizma, odnosno pristupa razvoja, od toga da je cilj masovni turizam koji donosi

    finansijska sredstva, do toga da je cilj identifikovan i predstavljen kao doivljaj u kome

    je turista glavni akter i kreator samog programa. Postalo je uvreeno miljenje da se

    turizam u savremenoj teoriji i praksi zasniva na doivljaju, a da bismo prosto razumeli

    sutinu ovog fenomena, moramo obratiti panju ne samo na pozitivne i negativne efekte

    koje turizam nosi sa sobom ve i na korisnike tih usluga. Turizam ne moe biti shvaen

    ukoliko se fokusiramo iskljuivo na njega, ve je neophodno obratiti panju i na

    korisnika koji ne moe troiti bez proizvoda, i obrnuto, jer nerazdvojivost proizvoda i

    potroaa je jedno od obeleja savremenog turizma i odreuju ga kako potroa tako i

    proizvoa turistikog proizvoda (Ilustracija 1.3) (Cooper & Hall, 2008).

    Ilustracija 1.3. Pozicije turistikog iskustva i turistikog proizvoda. Izvor: Cooper, C., Hall, C. M. (2008) Contemporary tourism, an internationa approach. BH Elsevier.

    Poznato je da su se ljudi kretali jo u doba praistorije, motivi su zasigurno bili

    drugaiji u odnosu na dananja kretanja koja se odvijaju pod velom turizma, te je u tom

    smislu potreba za privremenim odlaskom u neke druge krajeve i povratak u mesto

    stanovanja mnogo starija od realnosti turistikih kretanja koja danas predstavljaju

    svetski proces. Vano je naglasiti da literatura, koja sadri analize pojma turiste, nije

    usaglaena oko razgranienja prilikom definisanja pojma turiste. Tako se vrlo esto

    moglo proitati da su turisti osobe ija su putovanja motivisana odmorom, rekreacijom

    ili razonodom. Iz navedenog se moe zakljuiti da se moraju ispuniti odreeni uslovi

    prilikom odreivanja pojma turiste, i to da odreeno putovanje omoguuje privremeni

    ISKUSTVO KAO PROIZVOD

  • Sran Miloevi Doktorska disertacija Uticaj socio-ekonomskih elemenata na vrednovanje turizma kao faktora meke moi

    31

    boravak u mestima van mesta stalnog boravka i da je putovanje uslovljeno eljom za

    odmorom i razonodom, u psihikom i fizikom smislu (Gligorijevi & Stefanovi,

    2012). Nakon ovakvog shvatanja pojma turiste, javila se potreba da se naglasi da

    putovanje moe biti inspirisano i zadovoljavanjem kulturnih potreba ali i drugih

    specifinih potreba koje su se vremenom razvijale. Dananje poimanje turiste ini da je

    granica izmeu motiva prilikom putovanja sve tanja jer je savremeni ubrzani ivot, pre

    svega, sadran u kombinovanju posla i razonode, te se kao takav odrazio i na shvatanje,

    pa samim tim i definisanje turiste. Putovanja, motivisana iskljuivo turistikim

    aspektima, postajala su sve uestalija naroito od sredine prolog veka pa do danas.

    Razlozi za ovakav trend veoma su razliiti, meutim, kao najzasluniji su, pre svih,

    porast linog dohotka, zatim kasnije globalizacija, ali i subjektivni faktori koji su imali

    viestruki uticaj (presti, moda, itd.). Centralna figura ovih dogaaja bio je ovek koji

    putuje, te se otuda stvorila potreba da se odredi pojam turiste. Meutim, ono to je bilo

    karakteristino i za ranije pokuaje definisanja turiste, ostalo je nepisano pravilo i za

    sadanje generacije istraivaa u turizmu, a to je da itav niz definicija koje su

    proistekle iz sasvim iste potrebe nisu do danas opteprihvaene. Tako smo se nali u

    situaciji da se slaemo oko pojedinih pojmova koje su te definicije sadrale i da se

    pozivamo na one koje su, u sutini, zbog obuhvatnosti pojmova, bile najee citirane.

    Jedna od njih je i Cohen-ova definicija iz, sada ve daleke, 1972. godine, koja glasi:

    Turista je dobrovoljni, privremeni putnik koji putuje u oekivanju zadovoljstva koja

    mu mogu pruiti novosti i promene doivljene na relativno dugom i neuestalom

    krunom putovanju. Turista je pre svega putnik koji je dobrovoljno odluio da napusti

    svoje mesto stalnog prebivanja na krae vreme i nakon ega se vraa u mesto boravka

    (Cohen, 1972:166). Primetno je da je autor izbegao uobiajena ogranienja, pa je

    njegova definicija teorijski potpuno prihvatljiva (omi, 2005a), pogotovo zbog

    fleksibilnih objanjenja koja nisu uslovila vremensko trajanje i odreen motiv. U tom

    smislu, Tomka (2012a) daje priblinu definiciju pojma turiste, pokuavajui na taj nain

    da unese novinu kojom eli da jo vie ukae na njenu fleksibilnost, pre svega ne

    ograniavajui oekivanje na zadovoljstvo i nestavljanjem akcenta na slobodno vreme

    turiste: Turista je svako ko putuje van mesta svog stalnog boravka iz raznih razloga i sa

    razliitim oekivanjima i ne samo u slobodnom vremenu, ako dominantni razlog za to

    nije sticanje materijalne dobiti, tamo troi novac zaraen u mestu stanovanja i na kraju

  • Sran Miloevi Doktorska disertacija Uticaj socio-ekonomskih elemenata na vrednovanje turizma kao faktora meke moi

    32

    se vraa u mesto svog boravka (Tomka, 2012a:35). Ono to je kljuno prilikom ove

    analize ogleda se u jednom, a to je da je u osnovi turizma putovanje i da je svaki turista

    putnik, ali svaki putnik nije turista, poto ne ispunjava ostale uslove (Tomka, 2012a).

    Globalna deavanja koja imaju uticaja i na turistika kretanja, odnosno masovnost,

    sveobuhvatnost, geografska rasprostranjenost, fleksibilnost turizma u odnosu na uslove

    za razvoj itd., jednostavno govore u prilog tome da nema, niti moe biti jedinstvene

    definicije turista (Tomka, 2012a).

    Prepoznate i izraene potrebe, motivi i oekivanja stvaraju turistiku tranju kod

    potencijalnih turista koji su spremni da se otisnu na putovanje u odreenom trenutku, na

    odreenu destinaciju, pod odreenim uslovima i sa odreenim oekivanjima (Tomka,

    2012b). U zavisnosti od stepena izraenosti odluke o putovanju i mogunosti realizacije,

    prema Cooper-u & Hall-u (2008), razlikuju se sledei tipovi potranje:

    Efektivna ili aktuelna potranja stvaran broj putnika ili pak uesnika u

    turizmu. Efektivna tranja je komponenta koja se najee i najlake meri.

    Velika veina turistikih statistikih istraivanja bavi se ovom vrstom tranje;

    Potisnuta tranja deo populacije koja ne putuje iz odreenih razloga koji su

    potisnuti i koji miruju do momenta jaeg dejstva spoljnjih faktora okruenja ili

    zadovoljenja osnovnih potreba;

    Potencijalna potranja odnosi se na ljude koji e putovati u nekom buduem

    periodu, ukoliko doe do promene odreenih uslova situacije kojoj trenutno

    podleu;

    Odloena potranja usled problema u turistikoj ponudi, kao to su: popunjeni

    kapaciteti smetaja, vremenski uslovi ili teroristike aktivnosti. Kada uslovi

    ponovo postanu povoljni, odloena tranja preobratie se u buduu efektivnu

    tranju;

    Potpuni izostanak tranje ljudi koji ne ele ili su onemogueni da putuju.

    Viedecenijski preobraaj turista i promena njihovih preferencija, u uslovima

    globalnih trendova, sve su oigledniji. Status turiste se, u savremenom turizmu,

    znaajno izmenio, tako da je potreba za inoviranjem tipologije turista sve izvesnija

    (Babi & Miloevi, 2015). Jasno je da je Cohen-ova klasifikacija, koja nudi podelu na

    etiri osnovna tipa turista (organizovani masovni turista; individualni; turista istraiva,

    i tzv. drifteri ili skitnice), u odreenoj meri i dalje prihvatljiva, ali ipak zahteva znaajne

  • Sran Miloevi Doktorska disertacija Uticaj socio-ekonomskih elemenata na vrednovanje turizma kao faktora meke moi

    33

    modifikacije. Cohen-ova socioloka tipologija turista svodi se na sledee (Cohen E.,

    1972):

    o Organizovani masovni turista poseduje skroman avanturistiki duh, bira u

    potpunosti programirane aranmane, i prepoznatljive destinacije. Konformizam.

    o Individualni masovni turista pokazuje neznatno veu fleksibilnost kad je u

    pitanju lini izbor (u odnosu na prethodnog). Organizaciju svih usluga preputa

    agenciji. Sputanost i institucionalni turizam i turistika industrija (tur-operatori,

    putniki agenti, hotelijeri...).

    o Istraiva istrauje i samostalno organizuje putovanja, ali se ipak odluuje za

    udoban smetaj i pouzdan transport.

    o Drifter / Skitnica karakterie ga nekonvencionalizam, beg od svakodnevice i

    stega klasinog programiranog putovanja. Lako se stapa sa lokalnom

    zajednicom, potuje njihovu kulturu i tradiciju. Odlikuje ga inovativnost u

    svakom pogledu.

    Cohen-ova tipologija, koja egzistira preko etrdeset godina, ukazuje na razliit

    nivo spremnosti turista ka avanturizmu i potpuno novom doivljaju na jednoj strani, i

    oseaju potpune sigurnosti na drugoj (Babi & Miloevi, 2015). Individualni masovni

    turista, u odnosu na masovnog organzovanog turistu, u veoj meri raspolae svojim

    vremenom. Meutim, on je i dalje usko vezan za usluge agencija. Mnogo veu slobodu

    i fleksibilnost pokazuju druge dve kategorije u spomenutoj tipologiji istraivai i

    skitnice. Za ove dve kategorije ini se da uopte nemaju potrebu za uslugama turistikih

    agencija, to se moe modifikovati specijalizovanjem usluga od strane agencija, i

    kontinuiranim praenjem njihovih potreba i preferencija (Babi & Miloevi, 2015).

    Ono to je, takoe, karakteristino za pomenutu klasifikaciju je i njena usklaenost sa

    savremenim razvojem turizma. Primetno je da prva dva tipa u klasifikaciji vie

    pripadaju trendovima putovanja koja su bila aktuelna u poslednje dve decenije prolog

    veka (dominantna putovanja organizovana od strane turistikih tur-operatora i agencija),

    a druga dva tipa vie pripadaju savremenom shvatanju putovanja, gde su prilikom

    sopstvenog organizovanja putovanja potencijalni turisti predstavljeni kao istinski

    istraivai prostora, atrakcija i raznih drugih mogunosti. U tom smislu, ova

    klasifikacija moe imati i evolutivni pristup od strane posmatraa (analitiara) koji

  • Sran Miloevi Doktorska disertacija Uticaj socio-ekonomskih elemenata na vrednovanje turizma kao faktora meke moi

    34

    moe biti shvaen i prihvaen kao bezuslovni razvoj turistikih potreba, izazvan sve

    veom informisanou od