Ministarstvo poljoprivrede

i zaštite životne sredine

UTICAJ OTPADA NA

ZDRAVLJE

Radmila Šerović

Načelnik Odeljenja za upravljanje otpadom

Dipl. ing. Tehnologije, Msc

Opasne materije

Opasna materija je svaka materija koja bi, zbog količine, koncentracije, fizičkih ili infektivnih svojstava mogla da predstavlja značajan rizik po zdravlje ljudi ili životnu sredinu ukoliko se oslobodi ili izlije. Opasne materije se nalaze u mnogim proizvodima koji nas okružuju, kao što su iskorišćene baterije, boje i lakovi, različite hemikalije, otpadno motorno ulje i dr.

Takav otpad sadrži materije koje mogu biti toksične, kancerogene, mutagene, infektivne, zapaljive, a koje kroz zemljište i vode ulaze u biološki lanac i mogu uzrokovati oboljevanje ljudi i štetno delovati na ostali živi svet.

Zakon o upravljanju otpadom je po pitanju opasnog otpada vrlo jasan, ali velike količine takvog otpada još uvek nepotrebno završavaju na komunalnim odlagalištima Ili divljim deponijama, što predstavlja veliku opasnost za zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Posledice koje uzrokuju opasne materije mogu biti akutne i hronične. Akutne nastaju nakon kratkotrajne izloženosti (npr.opekotine uzrokovane korozivnim materijama, udisanje toksičnih gasova, iritacija očiju) i obično su odmah vidljive. Hronične posledice nastaju nakon dugoročne izloženosti koja je često slabog intenziteta i mogu se manifestvovati tek nakon mnogo godina, pa su teško predvidive, a samim tim i njihov uzrok se teško može utvrditi.

Opasan otpad je otpad koji izaziva povećanje smrtnosti ili povećanje učestanosti naročito opasnih ireverzibilnih bolesti ili može predstavljati ozbiljnu opasnost po zdravlje ljudi ili životnu sredinu ukoliko se tretira, skladišti, transportuje ili odlaže na neadekvatan način.

U hemijski otpad su svrstani halogenovani i organski rastvarači, boje, kiseline i baze, ulja, kao i razne smeše koje nastaju kao ostaci iz procesa, a sadrže hemikalije. Izloženost organskim rastvaračima javlja se u slučaju inhalacije parom, kontakta između kože i tečnosti ili ingestije. Obzirom da mnogi organski rastvarači imaju relativno visok napon pare i lako isparavaju, inhalacija pare smatra se primarnim načinom unošenja. Rastvarači su među vodećim uzrocima profesionalnih oboljenja u ovoj oblasti. Biološki efekti izlaganja mogu da se kreću od gotovo netoksičnih (npr. neki freoni) do veoma toksičnih ili kancerogenih (npr.benzen).

Dejstvo štetnih hemijskih agenasa na organizam

Toksičnost predstavlja nepovoljan (štetan) završetak niza

dejstava pokrenutih izlaganjem hemijskom, fizičkom ili

biološkom agensu.

Manifestacije toksičnosti: od blagih biohemijskih

poremećaja do ozbiljnih oštećenja organa i smrti. Mogu biti

reverzibilne ili ireverzibilne prirode koje uključuju:

apsorpciju, transport, biotransformaciju u manje toksične

ili toksičnije metabolite, interakciju sa ćelijskim

makromolekulima, izlučivanje i dr.

Ksenobiotik je svaka supstanca strana biološkom sistemu

koja ima mali ili nikakav značaj u održavanju normalnih

biohemijskih ćelijskih funkcija.

Promene koje toksični agensi izazivaju obično nastaju na mestima primene (to je lokalno dejstvo) ili se ispoljavaju na pojedinim organima (npr. jetra) ili organskim sistemima (digestivni trakt, respiratorni ili kardiovaskularni sistem, organi za ekskreciju, centralni nervni sistem i dr.), tek posle resorpcije i distribucije toksikanata u organizmu (sistemsko dejstvo).

Zna se da lokalno dejstvo izazivaju materije koje dobro reaguju sa sastojcima tkiva i to najčešće u koži, sluzokoži organima za varenje, disanje, oku i dr.

Ovakve efekte ispoljavaju jake baze i kiseline i dr. supstancije koje imaju sposobnost da nagrizaju tkiva.

Učinak na mestu kontakta se ispoljava u vidu slabih ili jakih zapaljenskih reakcija ili čak pojavom izumiranja tkiva - “hemijskih opekotinana efektorne ćelije”.

Intezitet oštećenja zavisi od količine, koncentracije, ph kiseline ili baze, vremenske ekspozicije, kao i individualnih karakteristika organizma (starosti organizma, prisustva hroničnih bolesti, stanja imuniteta, i dr.). Lokalno delovanje ne ostaje izolovano jer se gotovo uvek javljaju i sistemski (opšti) efekti.

Ponekad je dejstvo hemijskih jedinjenja selektivno, tj. zahvata samo jednu vrstu ćelija , dok na druge ćelije i strukture deluje slabije ili uopšte nema uticaja (npr. toksin botulin deluje isključivo na završetke holinergickih nervnih vlakana iz kojih sprečava oslobađanje hemoaktivne materije – acetilholina, koji je odgovoran za transmisiju nervnih impulsa sa ovih nervnih vlakana

Iskorišćena motorna ulja kao otpad

Imajući u vidu hemijski sastav iskorišćenog ulja u smislu

sadržaja sumpora, azota, hlora, fosfora, jedinjenja iz aditiva, i

ostalog, ovi produkti su veoma štetni po ljudsko zdravlje

uključujući i činjenicu da neki od njih imaju i kancerogena

svojstva.

Iskorišćena motorna ulja su opasna po životnu sredinu, zapaljiva,

isparljiva i toksična.

Trenutni efekti su gotovo zanemarivi, a štetna dejstva na zdravlje

ljudi se ispoljavaju vremenom jer sadrže kancerogene supstance.

Predstavljaju opasnost nakon upotrebe zato što menjaju svoja

osnovna svojstva i mogu da sadrže mnoge primese zagađujućih

materija.

Ostatke ulja ili ona koja nisu za upotrebu treba zadržati u

originalnoj ambalaži, na suvom i tamnom mestu, van izvora

toplote.

Korišćenje ulja kao energenta na neadekvatan način velika je pretnja kvalitetu vazduha. U uslovima stalnog porasta cene energenata, veoma je česta pojava korišćenja otpadnog ulja na tehnički neispravan način jer se obično koriste nepropisna ložista, a sam proces sagorevanja se obavlja na niskim temperaturama bez potrebnog monitoringa samog procesa sagorevanja i koncentracije emitovanih jedinjenja. Imajući u vidu sastav otpadnih ulja u smislu sadržaja sumpora, azota, hlora, fosfora, raznih jedinjenja iz aditiva, produkti sagorevanja su veoma štetni po ljudsko zdravlje uključujući i činjenicu da neki od njih imaju i kancerogena svojstva.

Vrlo male koncentracije ulja u pitkoj vodi izazivaju akutne smetnje kod ljudi kao što su mučnina, povraćanje i dijareja.

Uticaj otpada koji sadrži organske rastvarače na zdravlje

ljudi

Otpadne boje i lakovi, rastvarači i otpadna ambalaža sadrže

organske rastvarače koji mogu nepovoljno uticati na zdravlje

ljudi. Ono što karakteriše ove vrste otpada jeste njihova

zapaljivost.

Štetnost izlaganja ovoj vrsti otpada je različita i zavisi od

sastava. U narednoj tabeli je dato dejstvo nekih od organskih

rastvarača, kao sastojaka boja. Rastvarači su među vodećim

uzrocima profesionalnih oboljenja. Biološki efekti izlaganja

rastvaračima mogu da se kreću od gotovo netoksičnih do

veoma toksičnih ili kancerogenih (npr. benzen).

Zbog ove raznolikosti bitno je ponašati se u skladu sa

merama opreza i predostrožnosti i što bolje utvrditi sastav i

količinu opasnih supstanci (dat u bezbednosnom listu) kako

bi se adekvatno reagovalo u slučaju akcidenta ili

incidenta.Put ulaska u čovečji organizam može biti raznolik

– udisanja isparenja, kontakt sa kožom, gutanje.

U situacijama kada se radi sa otpadnim hemikalijama treba

biti veoma oprezan i primenjivati sva propisana sredstva

zaštite kako bi se izbegao kontakt

Prilikom rada sa pomenutim otpadom može doći do

oštećenja ambalaže, curenja i izlivanja u okolinu. Iz ovog

razloga treba preduzeti sve mere opreza i zaštite na radu

(posebna zaštitna odela, maske, rukavice otporne na

hemikalije...)

Uticaj otpada koji sadrži živu i druge teške metale na zdravlje

ljudi

Teški metali (uključujući živu) su izuzetno toksični i u

minimalnim dozama. Veliki problem u vezi sa trovanjem

ovim elementima je jako teško izlučivanje njihovih atoma iz

organizma, tako da posledice mogu da se osećaju godinama.

Donji prag otrovnosti praktično ne postoji, tj. i najmanja

njihova količina u organizmu je jako štetna.

Unutar fluo-cevi se nalazi živa (Hg) u obliku pare niskog

pritiska (približno 1/100 atmosferskog). Zbog tako niskog

pritiska, količina žive u jednoj fluo-cevi je mala i iznosi

svega desetak miligrama.

Praćenje događanja u ekosistemu su ukazala na sledeće pojave: snižen

broj spermatozoida (50% smanjenje od 1939.), neplodnost, genitalne

deformitete, hormonima indukovane humane kancere, neurološke

poremećaje u dece kao hiperaktivnost, poremećaj pažnje, snižen IQ,

reakcije besa kao i razvojne i reproduktivne probleme u životinjskom

svetu.

Teza “doza čini otrov” zamenjena je sa “vremenska ekspozicija čini

otrov” što obavezuje da naše sadašnje delovanje sagledavamo i

usmeravamo misleći na budućnost.

Iz navedenih razloga upravljanje otpadom koji sadrži teške metale je od

izuzetne važnosti. Ukoliko se dogodi da se razbije fluocev, treba odmah

napustiti prostoriju i što intenzivnije je izvetriti u trajanju od najmanje

deset minuta. Osim žive u obliku pare, na unutrašnjoj strani staklenog

balona cevi se nalazi fluorescentni sloj u čiji sastav ulaze još neki

hemijski elementi, koji su takođe vrlo toksični. Ne udišite vazduh iz

okoline tek slomljene fluo-cevi i trudite se da se ne posečete njenim

krhotinama.

Uticaj farmaceutskog otpada na zdravlje ljudi i životnu

sredinu

Farmaceutski otpad je otpad koji nastane u toku

proizvodnje,distribucije i primene farmaceuskih sredstava. On

obuhvata transportnu ambalažu, kao i proizvode sa isteklim

rokom trajanja.

Farmaceutski otpad se deli na neopasan i opasan.

Neopasan farmaceutski otpad uglavnom čine razni rastvori

(npr. rastvori za infuzije), kreme, sirupi, kapi (npr. kapi za oči),

tablete , drugi materijali za pripremu preparata i slično.

Pretežni sastav neopasnog farmaceutskog otpada čine razne

netoksične hemikalije soli, šećeri i silično.

Opasan farmaceutski otpad uglavnom čine različiti citotoksični lekovi, antivirusna sredstva, antiinfektivna sredstva, hormoni, toksini,razna imunopresivna sredstva, razne neiskorišćene hemikalije i materijali za dijagnostiku (npr: benzen, peroksidi, razne konzerve sa sprejom), preostali neiskorišćeni organski rastvarači (npr: formaldehid, soli teških metala, toksični reagensi) i drugi opasan otpad, pretežno različite vrste lekova.

Opasan farmaceutski otpad

može biti otrovan, toksičan,korozivan,irutirajući, zapaljiv,pa čak

i ekspozivan i druge slične osobine, koje

u slučaju nepravilnog odlaganja, skladištenja,

razvrstavanja mogu imati jako negativne

posledice po zdravlje ljudi

i životnu okolinu

Trenutno stanje i način

uupravljanja medicinskim

otpadom u RS

Oko 10–25% medicinskog otpada čini opasan otpad rizičan po

zdravlje ljudi i životnu sredinu.

U bolnicama u Srbiji postoji blizu 41.000 kreveta sa približnim

brojem od 11 miliona bolničkih dana. Prosečna zauzetost kreveta

je 72% na godišnjem nivou. Prema postojećim podacima iz

zdravstvenog sektora postoji i dodatnih 2.700 kreveta, koji se

nalaze u vojnim bolnicama i privatnim klinikama.

Procenjuje se da sve zdravstvene ustanove u Srbiji godišnje

stvaraju oko 48.000 t medicinskog otpada. Oko 9.600 t ovog

otpada se smatra infektivnim, odnosno opasnim otpadom.

Procena količine infektivnog medicinskog

otpada koja se stvara u zdravstvenim

ustanovama ne računajući

privatni sektor i sektor veterinarske

medicine, zasniva se na proceni

proizvodnje od 0,7 kg otpada

po postelji dnevno.

Tok medicinskog otpada

Razdvajanje infektivnog otpada u bolnicama

Tretman infektivnog otpada, metodom autklaviranja

Zdravstveni centri – operateri za sakupljanje, transport, skladištenje i tretman infektivnog medicinskog otpada

Infektivni otpad nakon tretmana – neopasan - deponije

Regionalne medicinske ustanove, različiti zdravstveni centri, vojne

ustanove i druge ustanove koje pružaju medicinsku negu trenutno na

teritoriji u Republike Srbije bi trebalo da koriste 78 autoklava i 78

drobilica za tretman medicinskog otpada kao i 25 specijalizovanih vozila

za prevoz medicinskog otpada –I FAZA

II FAZA –DODATNA OPREMA

Autoklavi i drobilice bi trebalo da čine postrojenje

za tretman medicinskog otpada –uglavnom infektivnog otpada

Veliki broj ovih postrojenja za tretman iz

različitih razloga (nedostatak prostora,obuke osoblja,

česti kvarovi, i slično) radi povremeno, ili ne radi

Privatne medicinske ustanove nisu

uključene u pomenuti sistem postrojenja za tretman

Način tretiranja medicinskog otpada u odnosu na vrstu otpada

Tretman infektivnog otpada

metodom sterilizacije u autoklavu

Trenutni problemi i nedostaci u sistemu upravljanja medicinskim otpadom

Odvajanje na mestu nastanka na opasan i neopasan, pravilno rukovanje, pakovanje, obeležavanje, i privremeno skladištenje u zdravstvenim ustanovama.

Adekvatan transport (interni i eksterni) medicinskog otpada do mesta njegovog tretmana i konačnog zbrinjavanja.

Adekvatan tretman za svaku vrstu medicinskog otpada (cittoksični, infektivni, farmaceutski).

Prihvatljivo rešenje za konačno zbrinjavanje otpada (npr: poseben kasete na deponijama)

Odgovornost svih generatora medicinskog otpada i svih subjekata u procesu upravljanja medicinskim otpadom (relevantnih institucija).

Sve ustanove za zdravstvenu zaštitu izrade planove upravljanja otpadom i imenuju odgovorno lice za upravljanje otpadom,

Izgraditi postrojenje za termički tretman ovog otpada – insinerator.

Konstantna obuka zaposlenih i drugih lica koje učestvuju u sistemu upravljanja medicinskim otpadom.

Razvijene zemlje imaju savremene uređaje za tretman

opasnog medicinskog otpada ( insineratore, autoklave i dr.)

koji su u skladu sa međunarodnim propisima i zahtevima,

tako da su postignuti svi međunarodni priznati principi:

redukciji opasnog otpada

prevenciju rasipanja optpada

poštovanje principa „zagađivač plaća“

sveobuhvatna i stalna kontrola mogućeg zagađenja

HVALA NA PAŽNJI

Radmila Šerović

Načelnik Odeljenja za upravljanje

otpadom

radmila.serovic@eko.minpolj.gov.rs

011 31 32 572

062 88 66 017