1. OPŠTA NAČELA OSIGURANJA ŽIVOTA (pravna)

U pravnoj teoriji se ističe da osiguranje života štiti osiguranike od 2 osnovna rizika: prerane smrti i dugovečnosti. Smrt je u bilo kom momentu preuranjena a dugovečnost ne smatramo neželjnim događajem. S praktičnog gledišta, lice ponekad umire pre primerenog osiguranja budućih finansijskih potreba svojih bližnjih. Isto tako lice može nadživeti svoju radnu sposobnost. Osiguranje života, štiti pojedinca i njegove bližnje od neželjnih finansijskih posledica preuranjene smrti i dugovečnosti. Osiguranje lica a samim tim i osiguranje života bitno se razlikuje od osiguranja imovine u tri osnovna elementa:A) rizik osiguranjaB) cilj osiguranjaC) uslov za ostvarivanje prava iz osiguranja

A) Rizik osiguranja kod osiguranja lica ostvaruje se na ličnosti osiguranog lica. Njegova ličnost se ne može izraziti kroz materijalnu vrednost u novcu, samim tim ni šteta koja se ostvari na osiguranom licu-povreda, invaliditet, oštećenje zdravlja –ne može se izraziti u novcu.

B) Cilj osiguranja nije naknada štete prouzrokovane osiguranim slučajem, već isplata osigurane sume , koja je unapred utvrđena.

C) Uslov za ostvarivanje prava iz osiguranja nije materijalni interes (kao kod imovinskog osiguranja) pošto bi to kod osiguranja lica bilo nemoralno.

Navedene opšte osobine osiguranja lica ukazuju na naročita pravila na kojima se zasnivaju pravni odnosi u osiguranju lica a to su:

1. Osigurana suma je bitan element ugovora o osiguranju lica, pošto se jedino po visini osigurane sume može utvrditi visina premije. Po nastupanju osiguranog slučaja osiguravač je dužan isplatiti osiguranu sumu kako je ugovoreno, bez obzira na visinu štete koja je nastupila. Osigurana suma se utvrđuje i isplaćuje nezavisno od toga koliko će iznositi šteta.2. Osiguranik stiče pravo na isplatu osigurane sume nastupanjem osiguranog slučaja3. Osiguranik nije obavezan da dokazuje štetu koju je pretrpeo4. Kod osiguranja lica nema nadosiguranja i podosiguranja, jer nema osigurane vrednosti5. Ugovor o osiguranju lica se može zaključiti i za slučaj smrti ili nezgode nekog trećeg lica, a ne samo ugovarača, pošto ovo osiguranje ne uključuje materijalni interes6. Korisnik osiguranja može kumulirati i zahtev iz osiguranje i zahtev po osnovu naknade štete

Osiguranje života predstavlja oblik zaštite osiguranika ili njemu bliskog lica za slučaj nerseće koja ga može zadestiti. Na ovaj način čovek se na vreme obezbeđuje od rizika smrti, odnosno gubitaka ili smanjenja sposobnosti pirvređivanja. Životno osiguranje otklanja štetne posledice oba rizika. Životno osiguranja služi proširenju socijalnog osiguranja –socijalna funcija životnog osiguranja.Kroz socijalnu funkciju životno osiguranje ima ulogu kao izvor kreditiranja razvoja.

1

2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE OSIGURANJA ŽIVOTAOsnovna specifičnost osiguranja života je u tome što predstavlja kombinaciju osiguranja od

osiguranog rizika, i štednje.Ugovorom o osiguranju života Ugovarač se obavezuje da plaća premiju a osiguravač da isplati

određenu sumu uz punu primenu načela ekvivalentnosti. Ugovori o osiguranju života su višegodišnji. sa čvrsto utvrđenim pravima i obavezama, sa unapred poznatim ili utvrđenim iznosima i dinamikom plaćanja premije za celo vreme trajanja osiguranja.

Osiguranje života objedinjuje funkciju osiguranja i štednje, iz čega proističe postojanje obaveze isplate cele ili dela osigurane sume.

Da bi se ostvarila ekvivalentnost premije, potrebno je da se štedni deo premije zajedno sa kamatom, tokom trajanja osiguranja, akumulira u fond matematičke rezerve, jer je osiguranje života višegodišnje osiguranje.

Matematički fond rezervi je količina sredstava koja je potrebna da se izvrši buduća obaveza osiguravača po osnovi isplata osiguranih suma, umanjen za vrednost budućih obaveza ugovaača (štedna premija). Osigurana suma je bitna, jer nema osiguranih vrednosti, te se jedino po osiguranoj sumi može utvrditi visina premije.

Potreba formiranja fonda matematičke rezerve je posledica specifičnosti osiguranja života. Iz funkcije štedne osgiuranja života proizilazi izvesnost obaveza isplate osigurane sume u slučaju doživljenja ugovorenog vremenskog perioda. Kako su ugovori o osiguranju života višegodišnji, to je neophodno da se štedna premija izdvaja i prenosi iz godine u godinu i zajedno sa kamatom formira matematičku rezervu, koja služi za isplatu osigurane sume.

Zakon o osiguranju imovine i lica, predviđa posebnu zaštitu ovih sredstava: da se moraju voditi na posebnom računu , imaju posebnu namenu i da ne mogu biti predmet prinudnog izvršenja za obaveze iz drugih vrsta osiguranja. Osiguranje života ima dvostruki cilj. Pored osiguravajće zaštite, kojom se obezbeđuje ekonomska i socijalna siguranost osiguranika u skladu sa idnvidualnim potrebama, značajna je funkcija akumuliranja kapitala.

Štednja putem osiguranja života je : - namenska ,- vezana, - dugoročnasa rokom koji se definiše u ugovoru ( najčešće 10 godina ) i definiše se štedni cilj koji je iskazan kroz osiguranu sumu.

Vršeći funkciju ekonomske zaštite i funkciju akumulacije sredstava osiguraje života istovremeno posredno ostvaruje i veoma značajnu socijalnu funkciju.

Posebna pravila na kojima se zasnivaju pravni odnosi osiguranja života su:- predmet osiguranja je život i zdravlje - rizik koji je obuhvaćen – ostvaruje se na ličnost i ne

može se komercijalizovati.- osigurana suma je bitan element, i predstavlja gornju granicu obaveze osiguravača (nema

obeštećujući karakter)- Dvostrano teretni ugovor – utvrđuje recipročne obaveze ugovornih strana - ugovarača da

plaća premiju a osiguravača da kada nastupi osigurani slučaj, isplati korinsiku osigurnaja oedređenu sumu novca – naknadu iz osiguranja

- ne primenjuje se pravilo o nad i podosiguranje- korisnik ima pravo da kumulira osigurane sume po više ugovora o osiguranju- za zaključenje ugovora ne traži se imovinski interes prema predmetu osiguranja, tako da

može biti zaključen i za slučaj smrti trećeg lica.

2

UGOVOR O OSIGURANJU ŽIVOTA

Osiguranje života kao specifičan oblik osiguranja i štednje, je ugovor kojim se osiguravač , nasuprot plaćenim premijama , obavezuje da isplati korisniku osiguranja određenu sumu novca u slučaju smrti određenog lica (osiguranika ili osiguranog lica), isplatu rente u ugovorenom periodu ili ugovorenu sumu za slučaj njegovog doživljenja određenog vremena.Ž.O. je dobrovoljno, javlja se osiguravač i ugovarač osiguranja.Ugovor nastaje na osnovu pismene ponude , koja mora da sadrži bitne elemente ugovora. Ponuda ja sastavni deo ugovaranja života.Osiguravač je osiguravajuća kuća koja se ugovorom obavezuje da isplati korisniku osiguranu sumu ili njen deoUgovarač osiguranja je lice koje je zaključuje ugovor kao nosilac određenog interesa za osiguravajuću zaštitu ili na osnovu ovlašćenja od strane nosioca tog interesa.Ugovarač nije uvek osiguranik .......Korisnik osiguranja je lice u čiju se korist zaključi, tj. isplaćuje

1. Prema riziku kji se osigurava, osiguranje života se deli na:- osiguranje za slučaj smrti (riziko osiguranje) - osiguranje za slučaj doživljenja- osiguranja za slučaj smrti i doživljenja (mešovita osiguranja)2. Prema načinu isplate osiguranje sume:- osiguranja na ugovorenu osiguranu sumu (kapitala) sa jednokratnom ili dvostrukom isplatom - periodičnim isplatama obaveza (rentan osiguranja) 3. Prema načinu plaćanja premije imamo: - osiguranje sa jednokratnom uplatom premije- osiguranje sa ugovorenim plaćanjem premije u određenom priodu.4. Prema načinu zaključenja ugovora , osiguranje života može biti :- individualno (posebno za svakog osiguranika)- kolektivno ( jednom polisom pokrivaju se više lica , primer- preduzeće plaća)Individualno osiguranja života se može ugovoriti bez lekarskog pregleda i sa lekarskim pregledom.

Određeni uslovi za osiguranje života :- godine života- zdravstveno stanje- poslovna sposobnost ( sposobnost privređivanja )

Početak osiguranja , definiše se na polisi, prvi dan u mesecu i nastaje posle plaćene prve mesečne premije u 0.00 h.Neplaćanje premije dovodi do raskida ili kada je uplaćen minimalni period osiguranja , kad stiče pravo na umanjenje ( redukovnu ) osiguranu sumu. Prestanak osiguranja , najkasnije u 0.00 h ,ako u međuvremenu nije prestao zbog ostvarenja osigurnog slučaja ( smrti, otkupa,gubitka poslovne sposobnosti )

3

3. TEHNIČKE OSNOVE OSIGURANJA ŽIVOTAOsiguranje života se bazira na načelima zakona velikih brojeva, a to je osnovni zakon u teoriji

verovatnoće i statistici. Suština ovog zakona je da se ukoliko se posmatra veliki broj slučajeva, mogu uočiti određene pravilnosti u nastupanju jednog događaja. Ovaj zakon u osiguranju ima veliki značaj jer eliminiše neizvesnost osiguravača u pogledu ukupnog broja pokrivenih rizika i omogućava tačnije predviđanje nastupanja osiguranog slučaja.

Tehničke osnove obračuna tarifa u osiguranju lica čine:a. tablice smrtnostib. obračunska kamatna stopac. troškovi provođenja osiguranja

- Tablice smrtnosti sadrže niz pokazatelja od kojih je osnovni verovatnoća smrtnosti na osnovu kojih se izračunavaju sve ostale biometrijske funkcije, verovatnoća doživljenja, kretanje broja živih i broja umrlih u okviru određenog skupa. Pomoću ovako dobijenih vrednosti broja živih i broja umrlih lica i odgovarajuće kamatne stope izračunavaju se komutativni brojevi koji služe za obračun neto premija u osiguranju života.

Osnovni faktori koji utiču na smrtnost su: dob, pol, zanimanje , način života, klima...Životni vek čoveka u razvijenim zemljama je porastao u poslednjih nekoliko decenija. Produženje prosečnog životnog veka stvara značajne probleme za funkcionisanje redovnih penzionih fondova. Trend smanjenja smrti za osiguravača moće značiti povećanje rizika – (manji rizik za slučaj smrti ali veći rizik sa zalučaj doživljenja)- Obračunska kamatna stopa Osiguranje života je uglavnom dugoročno, jer se ugovori sklapaju na priod od 10 – 30 godina, ali se premija osiguranja ne menja, pa se zato prilikom ugovaranja osiguranja važan izbor kamatne stope. Za obračuna kamatne stope ne može se uzeti aktuelna kamatna stopa ver se ona u skladu sa tržištnim uslovima menja, na više ili na niže, pa se iz tog razloga koristi niža stopa od aktuelne jer to osiguravaču garantuje da će prihodi od plasmana biti veći od njihove kamatne stope. - Troškovi sprovođenja osiguranja Prilikom kalkulisanja tarifa kod životnog osiguranja vodi se računa o tri vrste troškova:- akvizicioni troškovi - obuhvataju troškove pribavljanja osiguranja, provizije, troškove izdavanja polisa...- inkaso troškovi - svi troškovi koji nastaju prilikom naplate premije- troškovi obrade i vođenja portfelja

Zakonom je propisana obaveza društva da posluje po ekonomskim načelima i pravilima struke. Tehnika osiguranja koristi odgovarajuće matematičko-statističke modele i aktuarske metode.

Tarifa premija se pravi na osnovu statističkih podataka koji moraju da poseduju kvalitativna i kvantitativna statistička obeležja. Statistika na kojoj se sprovodi osiguranje, sadržana je u tablicama smrtnosti koje se mogu primeniti na stanovništvo koje se želi osigurati.

Tablice smrtnosti sa kamatnom stopom predstavljaju računsku osnovu za izračunavanje tehničke premije. Najveći broj tablica smrtnosti je sačinjen na osnovu popisa ukupnog stanovništava. Prve domaće tablice smrtnosti su izrađene na osnovu popisa iz 1953.god. uz kamatu od 5%.

Tehničke osnove za izradu tarifa za osiguranje života čine tablice smrtnosti sa kamatnom stopom, na osnovu koje se izračunavaju i sve ostale biometrijske funcije: verovantoća doživljenja, kretanje broja živih i broja umrlih ...

Na osnovu ovako dobijenih vrednosti i određene kamatne stope, izračunavaju se komutativni brojevi, koji služe za izračunavanje tehničke premije osiguranja života. Komutativni brojevi su osnova na kojima se zasnivaju tehničke osnvoe za izračunavanje matematičke rezerve, obračun redukovanih (kapitalisanih ) i otkupnih vrednosti osiguranja života.

4

4. PLAĆANJE PREMIJE I POSLEDICE NEPLAĆANJA PREMIJA KAO SPECIFIČNOST OSIGURANJA ŽIVOTA

Ugovarač osiguranja je duža da plati premiju osiguranja, a osiguravač je dužan da primi premiju od svakog lica koje ima pravni interes da ona bude plaćena. Ugovarač osiguranja je dužan da plaća premiju uredno o dopelosti, a osiguravač nema pravo da njenu isplatu traži sudskim putem. - Ako dospele premije ne budu plaćene za 2 uzastopna meseca, osiguravač može pozvati ugovarača da plati premiju – OPOMENA.- Ako ugovrač osiguranja ili neko drugo zainteresovano lice na poziv osiguravača u roku od mesec dana, od dana kada mu je dostavljen poziv da plati premiju , ne isplati premiju osiguranja, osiguravač može da izjavi ugovaraču da smanjuje osiguranu sumu u skladu sa Tabelom smanjenih osiguranih suma bez daljeg plaćanja premije samo ako su plaćene najmanje dve godišnje premije—KAPITALIZACIJA, a u suprotnom slučaju se raskida ugovor.- Ako nisu plaćenje najmanje dve godišnje premije raskida se ugovor o osiguranju- Ako se osigurani slučaj dogodi u pričeknom periodu od tri meseca, osiguravač je dužan isplatiti korisniku osiguranu sumu, s tim da dospela premija mora biti plaćena- Ako se osigurani slučaj dogodi pre raskida ugovora ili smanjenja osigurane sume smatra se da je osigurana suma smanjena, odnosno da je ugovor raskinut, prema tome da li su premije bile plaćene za najmanje 2 godine ili nisu.

5. STRUKTURA PREMIJE OSIGURANJA ŽIVOTARizik u smislu osiguranja je jedan od ljudske volje neizvestan događaj, čije se ostvarenje ne može predvideti i odrediti, jer se ne zna da li će nastupiti i kada će nastupiti.Identifikacija osnovnih tipova rizika , kao i izbor rizika koji su od najvećeg uticaja na poslovanje, predstavlja najbitniji zadatak osiguravajuće kompanije. ( kod osiguranja života govori se o riziku smrti ).Premija u osiguranju života kao i drugim vrstama osiguranja, proizilazi iz očekivane ukupne obaveze u određenom vremenu koje može nastati. Ono po čemu se premija osiguranja života razlikuje od ostalih vrsta osiguranje što se ona sastoji iz 2 dela:

1. štedne i2. riziko premije

U skladu sa načelima ekvivalencije , za pokriće obaveza osiguravača , služi :1. tehnička premija, koja se izračunava pomoću tablice smrtnosti i2. ukalkulisane kamate.

Ukupna premija Osiguranja života sastoji se od :1. tehničke premije i2. dodatka za zaključnu ( akvizacionu ) proviziju, inkaso-proviziju i administrativne troškove.

Način izračunavanja tehničke premije u osiguranju života sadrži potrebu da se u toku trajanja osiguranja ostvari kamata najmanje u visini stope ukalkulisane u tarifi premije.

Kako u osiguranju života pored zaštite od rizika imamo i kolektiavnu osiguravajuću štednju, osiguranje života predstavlja i specifičan finansijski posao, koji se rukovodi dugoročnim plasiranjem sredstava i ostvarivanjem dobiti po tom osnovu. Najznačajni izvori dobiti iz osiguranja života su:1. dobit od kamate na plasmane sredstava štedne premije ( matematičke rezerve )2. dobit na pozitivnom rezultatu osiguranog rizika3. dobit na osnovu dopunskih osiguranja

5

4. tehnička dobit ( kod storno osiguranja zbog neplaćanja premije pre uslovima predviđenog roka za sticanje prava na otkup ili kapitalizaciju, kod otkupa i kapitalizacije zbog razlike matematičke rezerve i otkupne i kapitalisane vrednosti.

6. ŠTA JE MATEMATIČKA REZERVA U OSIGURANJU ŽIVOTA I ZAŠTO SE FORMIRA

Ugovor o osiguranju života je dugoročan i za vreme trajanja ugovora ugovorne strane unapred znaju da će se rizik pogoršavati (povećati), samom činjenicom da osiguranik stari. Pogoršanje uslova se mora unapred predvideti i izračunati. Ugovara se srednja premija koja se sastoji od dva dela.

Prvi deo služi za pokriće rizika u tekućoj godini - riziko premija, Drugi za izravnavanje prvog dela kroz čitavo vreme trajanja osiguranja - štedna premija.

Deo premije koji sačinjava štednu premiju osiguravač ne sme da utroši u toku jedne godine, već to mora prenositi iz godine u godinu dok se osiguranje ne ugasi. Na taj način se od štedne premije obrazuje MATEMATIČKA REZERVA, čije izračunavanje osiguravač mora da izvrši na kraju svake godine. Matematička rezerva se obrazuje po načelu akituarske matematike i čini ih razlika između osigurane sume i premije osiguranja.

- Pod osiguranom sumom podrazumeva se sadašnja vrednost budućih obaveza osiguranja. - Pod tehničkom premijom osiguranja se podrazumeva sadašnja vrednost budućih obaveza ugovarača osiguranja .Svrha formiranja matematičke rezerve je rezervisanje tekućih premija kako bi osiguravač bio u mogućnosti da odgovori svojim obavezama u budućnosti. Sredstva matematičke rezerve se u poslovanju osiguravača iskazuju kao pasiva, a zove se matematička jer se izračunava matematičkom metodom, na osnovu tablica smrtnosti i kamatne stope.

7. ŠTA PREDSTAVLJA OTKUPNU A ŠTA KAPITALISANU VREDNOST U OSIGURANJU ŽIVOTA

Otkupna vrednost osiguranja je smanjena osigurana suma izračunata po aktuarsko-tehničkim načelima u skladu sa Tabelom smanjenih osiguranih suma ako je protekli period trajanja osiguranja i premija plaćena za najmanje 2 (3) godine

Kapitalisana vrednost je smanjena osigurana suma kao posledica neplaćanja premija a u skladu sa Tabelom smanjenih osiguranih suma bez obaveze daljeg plaćanja premije, pod uslovom da je premija plaćena za najmanje 2 godine

OTKUP OSIGURANJA:Na zahtev ugovarača osiguranja života za slučaj smrti i doživljenja (mešovito osiguranje) , osiguravač je dužan isplatiti otkupnu vrednost u skladu sa Tabelom otkupnih vrednosti, koja se izračunava po aktuarsko-tehničkim načelima, ako je ugovoreno trajanje manje od 15 godina, odnosno tri godine ako je ugovoreno trajanje 15 i više godina.Ugovarač osiguranja može zahtevati isplatu otkupne vrednosti polise u sledećem slučaju:

1. iseljenje iz zemlje2. smrt korisnika ili člana uže porodice3. 100% invaliditeta, gubitka poslovne sposobnosti ili teške bolesti osiguranika4. nezaposlenost osiguranika5. razvod braka kod uzajamnog osiguranja bračnih drugova6. zaključenja novog osiguranja života sa dvostrukom ili većom od dvostruke mesečne premije

6

Osiguravač može ponuditi ugovaraču osiguranja isplatu otkupne vrednosti polise ako u toku trajanja osiguranja nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne ili druge strane.

8. IZ KOG SVOJSTVA OSIGURANJA ŽIVOTA PROIZILAZI PRAVO UČEŠĆA U DOBITI U FINANSIJSKOM REZULTATU OSIGURANJA ŽIVOTA

Kako u osiguranju života pored zaštite od rizika imamo i kolektiavnu osiguravajuću štednju, osiguranje života predstavlja i specifičan finansijski posao, koji se rukovodi dugoročnim plasiranjem sredstava i ostvarivanjem dobiti po tom osnovu. Najznačajni izvori dobiti iz osiguranja života su:

a. dobit od kamate na plasmane sredstava štedne premije ( matematičke rezerve )b. dobit na pozitivnom rezultatu osiguranog rizikac. dobit na osnovu dopunskih osiguranjad. tehnička dobit ( kod storno osiguranja zbog neplaćanja premije pre uslovima

predviđenog roka za sticanje prava na otkup ili kapitalizaciju, kod otkupa i kapitalizacije zbog razlike matematičke rezerve i otkupne i kapitalisane vrednosti.)

15. OSNOVNE KARAKTERISITKE NEŽIVOTNIH OSIGURANJA

Osiguranje imovine ima svrhu da nadokanadi štetu koja bi se dogodila na osiguranoj imovini.

1. Za razliku od osiguranja lica,gde je rpedmet osiguanja ludski život, kome ne možemo utvrditi vrednost, a samim tim ne možemo utvrditi ni vrednost štete koja može ugorziti lica, vrednost imovine (osiguranih objekata) se može utvrditi. Prema tome može se utvrditi i vrednost štete koja može nastati na toj imovini.

2. Kod osiguranja imovine moraju se poštovati 2 načela:- načelo obeštećenja- načelo materijalnog interesa

Prema načelu obeštećenja niko iz osiguranja ne može dobiti više nego što iznosi šteta koju je pretrpeo. Ovo načelo na objektivan način održava svhu osiguranja. Naime osiguranje ne sme predstavljati izvor mogaćenja za osiguranika jer se svrha osiguranja sastoji isključivo u nadoknadi štete koja je nastala na imovini. Ta naknada je određena visinom štete koja je nastala. Načelo materijalnog interesa – Osiguranik mora biti zainteresovan da se osigurani slučaj ne dogodi. , opdnosno da se ne desi šteta na osiguranom objektu, a ukoliko se desi, da šteta ubde nadoknađena. Na onovu ovog načela parava iz osiguranja mogu imati samo lida koja su u ćasu nastanka šetet imala maaterijalni interes da se osigurani slučaj ne dogodi.

3. Naknada štete ne može da bude veća od stvarne štete i kreće se u granicama sume osiguranja a najviše do vrednosti osigurane stvari. Suma osiguranja je gornja granica obaveze osiguravača. Iznos naknade iz osiguranja jednak je visini štete kada je suma soiguranja jednaka vrednosti osigurane stvari Ako je SO manja od vrednosti osigurane stvari koja je predmet osiguranja dolazi do podosiguranja i kod određivanja visine naknade primenjuje se pravilo proorcije. (delimična nadoknada štete)

7

Ako je suma osiguranja veća od vredosti osigurane stari tada je reč o nadosiguranju. Međutim u slučaju nadosiguranja naknada iz osiguranja ne sme preći vrednost štete odnosno u sluačju totalne štete ne sme preći vrednost osigurane stvari.

16. OSNOVNE KARAKTERISTIKE OSIGURANJA OPASTNOSTI POŽARA I NEKE DRUGE OPASNOSTI (PREDMET OSNOVNI I DOPUNSKI RIZICI) – civilno osiguranje

Ova vrsta osiguranja pruža pokriće za pokretne i nepokretne stvari ( imovine ) koje nisu u sastavu industrijskih, zanatskih i uslućnih organizacija.To su sredstva ostalih društvenih pravnih lica , poljoprivrednih gazdinstava i ostala imovina građana i građanskih pravnih lica.

Predmet osiguranja :- roba i zalihe u trgovinskim i ugostiteljskim organizacijama i skladištima- muzeji, izložbene stvari, pozorišta, bioskopi, cirkusi- sajmovi , slične priredbe- zalihe drva i uglja na slobodnom prostoru- šume, srušena stabla i drvo na šumskom prostoru- niskogradnja – železničke pruge, masivno građene brane, obale- lukobrani, propusti, nasipi,mostovi, ograde, putevi, avionske piste,- podzemne, podvodne i nadzemne mreže vodovoda, kanalizacije , telefona i sl.

Predmet pokrića ne može biti:- zemljište, nepopločana dvorišta, nasute brane, nasipi, obale, šetališta uz obalu, lukobrani uz

obalu,- putevi bez donjeg stroja- nepečena cigla i crep na otvorenom prostoru- ribe i druge životinje u tekućim i stajaćim vodama- usevi u klasu, plodovi na stablu, rodni i nerodni zasadi izuzev stabala voćaka u ovkiru

okućnice,- kopnena motorna vozila, prikolice i samohodne mašine izuzev ako se osiguravaju kao roba u

trgovačkim ili carinskim skladištima, radionicama za poparavku i sl. tj ako su u vlasništvu poljopirvrredog gazdinstva

- plovni objekti na vodi , vazduhoplovi, i roba u prevozu

Osigurane opasnosti

OSNOVNI RIZICI : 1. požar i udar groma2. eksplozije ( osim nuklearne ) ukoliko nije drugačije ugovoreno3. oluja i grad4. udar sopstvenog motornog vozila i sopstvene pokretne radne mašine u osigurani grđevinski

objekat5. pada letilice6. manifestacije, demonstracije7. rizik od zemljotresa na područjima teritorijalnih zajednica koje su zakonom propisale

obaveznost osiguranja od tog rizika.

8

Ako se posebno ugovori i plati dodatna premja, mogu se osigurati i DOPUNSKI rizici:1. poplava i bujica2. klizanje tla i odronjavanje3. snežna lavina4. iscurenje tečnosti i gasa (lekaža) 5. izlivanje vode iz instalacije6. samozapaljenje zaliha7. izlivanje užarene i rastopljene mase

23. OSNOVNE KARAKTERISTIKE OSIGURANJA AUTO KASKA (PREDMET OSNOVNI I DOPUNSKI RIZICI)

MOTORNO VOZILO je vozilo na motorni pogon koje je prvenstveno namenjeno za prevoz lica i stvari na putevima ili koje služi za vuču priključnih vozila namenjenih za prevoz lica i stvari, osim šinskih, bicikala sa motorom, poljoprivrednih traktora i drugih sredstava na motorni pogon koja nisu prvenstveno namenjena za prevoz stvari

VRSTE OSIGURANJA MOTORNIH VOZILA- delimo ga na dve grupe: 1. kasko osiguranje (dobrovoljno soiguranhje)2. osiguranje od odgovornosti (obavezno osiguranje)

KASKO OSIGURANJE Reč Kasko je španskog porekla i znači trup broda.Pojam prvo korišćen u pomorskom osiguranju, kasnije prenet na osiguranje transportnih sredstava.Kako osiguranje je dobrovoljno osiguranje –koje se reguliše ugovorom o osiguranju između osiguravača i osiguranika. Pod kasko osiguranjem se podrazumeva osiguranje samog motornog vozila u čiji sastav ulazi i osiguranje alata, pribora i rezervnih delova,standardno isporučenih za dotično vozilo, kao i uređaja za obezbeđenje krađe, vatrogasne sprave u vozilu , sigurnosni trougao, pojasevi za vezivanje, ručna apoteka.Ako se posebno ugovori mogu sse osigurati još i prtljag, vozač i putnici u vozilu od posledica nesrećnog slučaja. Pored standardne opreme u vozilu ako se posebno ugovori, osiguranjem je pokriveno i osiguranje presvlaka , dodatne opreme, radio –aparata, alata koji nije dobijen sa vozilo.

Kod kasko osiguranja motornih vozila postoje 2 osnovna tipa osiguranja: - potpuni kasko - delimični kasko.

POTPUNI KASKO – ovim osiguranjem su obuhvaćeni sledeći rizici:1. saobraćajna nezgoda - sudar, udar, iskliznuće, prevrnuće, 2. požar, eksplozija, oluja, grad, udar groma, snežna lavina, pad letelice,3. obest trećih lica4. manifestacije i demonstracije5. krađa, razbojništvo i otimačina

9

6. prevara, utaja za vozila koja se izdaju u najam7. troškovi koji nastaju pri spasavanju vozila, troškovi vuče havarisanog vozila i dr.

DELIMIČNI KASKO a) požar, udar groma, oluja, pad letelice, krađa, razbojništvo, demonstracije i manifestacijeb) lom stakla na motornomj vozilu, osim stakla na svetlima, kao i štete koje bi mogle biti

neposredno prouzrokovane od divljih i domaćih životinja c) troškovi šlepanja, prevoz vozača i putnika od mesta saobraćajnog udesa do prebivališta

Kod delimičnog kaska postoji niz kombinacija prilikom zaključivanja ugovora o osiguranju , zavisno od kojih vrsta riika osiguranik ćeli da se osigura.

Kasko obuhvata gotovo sve rizike (izuzev namere i pijanstva). Kasko osiguranje motornih vozila je takvo osiguranje gde je uslovima predviđeno da ukoliko dođe do promene vlasnika, osiguranje prestaje da važi u 24 h odnog dana kada je novi vlsnik preuzeo vozilo. Pri tome raniji vlasnik, ima pravo na povrat premije za neiskorišćeno vreme osiguranja, pod uslovom da se u proteklom periodu trajanja osiguranja nije ostvario osigurani slučaj.

U slučaju delimične štete vozilo je i dalje osigurano. Međutim u slučaju totalne štete na osiguranikovom vozilu, osiguranje prestaje nakon isplate naknade štete.

Osiguravač nema obavezu za štete nastale: 1. Za pogonske štete - štete nastale usled kvara za vreme pogona vozila 2. Za vreme dok vozilom upravlja lice bez odgovarajuće dozvole3. Za vreme dok vozilom upravlja vozač pod dejstvom alkohola, dorga i drugih narkotika,4. Ako je štete prouzrokovao namerno ili prevarom od strane ugovarača osiguranja, osiguranika

ili članova njihove uže poreodice koja sa njim živi u istom domaćinstvu.

Maksimalna obaveza osiguravača po štetnom događaju je suma osiguranja, koja ne može biti veća od stvarne vrednosti vozila na dan likvidacije štete, ukoliko se radi o totalnoj šteti, odnosno od ugovorene sume. (SO – stvarna vrednost vozila ili ugovorena suma)

Institut BONUSA i MALUSA nalazi kod motornih vozila svoju punu primenu. BONUS - Ukoliko je vozilo bilo bez prekida osigurano najmanje godinu dana, i ako u tom periodu osiguranik nije primio naknadu iz osiguranja, odobrava mu se popust u premiji na to vozili u sledećoj godini u visini od 10%. Ako u protekle dve godine trajanja osiguranja nije primio naknadu iz osiguranja odobrava mu se popust u primiji u visini od 20% i td (max. do 50%). Ovakav vid bonusa se odobrava za one osiguranike, koji imaju osigurano do 5 vozila. Za one koji imaju 6 i više kasko osiguranih vozila, bonus se odobrava u zavisnosti od

postignutog tehničkog rezultata u protekle 3 godine. MALUS - doplatak se zaračunava onim osiguranicima koji su u protekloj godini ili

proteklim godinama, imali određeni broj šteta, tj. koji su sami prouzrokovali određeni broj šteta. Malus se maksimalno zaračunava do 100%

Uz poputni kasko putničkog automobila može se ugovoriti osiguranje loma stakla u interesu očuvanja bonusa, ali na prvi rizik, odnosno SO koju osiguranik sam odredi u propisanom rasponu. U tom slučaju, odabrana SO je i osnovica za obračun premije.

Kasko osiguranje se može zaključiti za sva vozila , razvrstana u sledeće Tarifne grupe: 10

1. putnički automobili, 2. teretna vozila, 3. autobusi, 4. vučna vozila,5. specijalna motorna vozila, 6. motorbicikli, 7. priključna vozila, 8. motorna vozila inostrane registracija,9. vozila na opravci, 10. radna vozila, 11. šinska vozila

24. OPŠTA SVOJSTVA OSIGURANJA OD POSLEDICA NESREĆNOG SLUČAJA

OSNOVNE KARAKTERISTIKE Osiguranje lica od posledica nezgode je takvo osiguranje kod kojeg osiguravač preuzima

obavezu da isplati osiguranu sumu osiguraniku ili drugom korisniku ako za vreme trajanja osiguranja predviđeni nesrećni slučaj prouzrokuje smrt ili invaliditet osiguranika, kao i da nadoknadi štetu nastalu usled troškova lečenja i izgubljene zarade, ako kao posledica nesrećnog slučaja nastupi narušenje zdravlja osiguranika ili njegova prolazna nesposobnost za rad.

Osiguranje lica nema za cilj naknadu štete već isplatu unapred određene – ugovorene sume novca (osigurane sume), nezavisno od pretrpljene štete. Iz tih razloga se ovde primenjuju načela obeštećenja koja su svojstvena osiguranju lica (a koja se razlikuju od onih kod osiguranja imovine).

Posebna pravila na kojima se zasnivaju pravni odnosi u osiguranju nezgode su: Osigurana suma je bitan element ugovora, koja se utvrđuje i isplaćuje nezavisno od mogućeg

iznosa štete. Pošto ne postoji osigurana vrednost, nema ni odnosa između osigurane sume i vrednosti

pretrpljene štete (ne primenjuju se pravila o nad i pod osiguranju). Korisnik osiguranja ima pravo da kumulira osiguranu sumu iz osiguranja i naknadu od trećeg

odgovornog lica. Za zaključenje i dejstvo ugovora ne traži se imovinski interes prema predmetu osiguranja, tako

da se ugovor može zaključiti i za slučaj smrti i povrede trećeg lica (osiguranje trećeg lica).Pojam nesrećnog slučaja Rizik koji se preuzima u osiguravajuće pokriće kod osiguranja nezgode je opasnost od

nastupanja „nesrećnog slučaja“ Prema Opštim uslovima osiguranja „nesrećni slučaj“ je svaki iznenadni i od volje osiguranika

nezavisni događaj, koji delujući uglavnom spolja i naglo na telo osiguranika, ima za posledicu

11

njegovu smrt, potpuni ili delimični invaliditet, prolaznu nesposobnost za rad ili narušenje zdravlja koje zahteva lekarsku pomoć.

„Invaliditet“ je trajni gubitak opšte radne sposobnosti osiguranika , koji može biti potpun (100 %) ili delimičan ( od 1 do 99%).

„Prolazna nesposobnost za rad“ je nesposobnost za vršenje redovnog zanimanja.

Da bi se jedan događaj, u smislu osiguranja smatrao nesrećnim slučajem, treba da ispunjava sledeće uslove:

da deluje na telo osiguranika da deluje iznenada i naglo da dolazi spolja u odnosu osiguranika da je nezavistan od volje osiguranika da postoji uzročna veza između spoljne radnje i posledica na telo osiguranika

Elementi pojma nesrećnog slučaja Telesna povreda – oštećenja na telu osiguranika prouzrokovana određenim događajem.

Oštećenja mogu biti usled mehaničkog udarca (udar, sudar, pad i sl.) ali i bez dodira tela sa spoljnim predmetom ( trovanje usled udisanja otrovnih gasova, trovanje hemijskim agensima i sl.)

Iznenadno i naglo dejstvo – događaj koji je prouzrokovao predviđene posledice mora biti takav da se ne može očekivati ili izbeći. Jedno zbivanje smatra se iznenadnim i ako je neprekinuto, pa makar i duže trajalo (gušenje u zatvorenoj garaži od izduvnih gasova iz motora, smrzavanje u snegu i sl.)

Dejstvo spoljnih uticaja na telo osiguranika – povreda treba da bude prouzrokovana događajem koji je van tela osiguranika. Usled toga se bolesti ne smatraju nesrećnim slučajem, u smislu osiguranja, jer imaju uzrok u unutrašnjim procesima organizma

Nezavisnost događaja od volje osiguranika – na prouzrokovanje nesrećnog slučaja osiguranik, po pravilu, ne može da utiče svojom voljom, mada postoje izuzeci, npr. prelom kosti ili istegnuće mišića usled naglih telesnih pokreta, iako se radi o voljnim radnjama, ipak se smatra da osiguranik nije želeo da dođe do povrede.

Uzročna veza između događaja i posledice – događaj koji deluje spolja, iznenada i naglo na telo osiguranika, treba da je glavni i jedini uzrok povrede. Opšti uslovi osiguranja isključuju određene rizike kao što su: prirodne katastrofe, ratni događaji, namerno prouzrokovanje nesrećnog slučaja, uticaj alkohola, droge i sl.

Sposobnost za osiguranjeDa bi se jedno lice moglo osigurati od posledica nesrećnog slučaja potrebno je da ispunjava određene uslove u pogledu: godina života, radne sposobnosti,

12

poslovne sposobnosti. Prema opštim uslovima osiguranja nezgode, ne mogu se osigurati lica mlađa od 14 a starija od 75 godina života.

- Postoje vidovi osiguranja kod kojih se izbegavaju ovi okviri: osiguranje članova domaćinstva (svi članovi domaćinstva starosti do 75 godina), kolektivno osiguranje penzionera (gornja starosna granica 85 godina), razni vidovi grupnih osiguranja (od rođenja do 14 godina).- Izuzetak je i osiguranje putnika u javnom saobraćaju gde su osiguranjem obuhvaćeni svi putnici, bez obzira na godine života, zdravstveno stanje i opštu radnu sposobnost. Kod onih vidova osiguranja gde je uslovima propisana gornja strarosna granica, osiguranje prestaje istekom godine osiguranja u kojoj osiguranik navršava predviđene godine.Opštim uslovima za osiguranje nezgode regulisano je da se mogu osigurati lica čija radna sposobnost nije umanjena ili je usled mane i bolesti umanjena do 50%. Lica čija je opšta radna sposobnost umanjena preko 50%, predstavljaju „uvećani rizik“ i mogu se osigurati samo uz naplatu povišene premije. Odredba Opštih i Posebnih uslova za osiguranje uvećanog rizika primenljiva je kod individualnih osiguranja.

Rizici koji se mogu osigurati -osigurani slučajevi- Osiguranje lica od posledica nesrećnog slučaja može se ugovoriti :– za slučaj smrti usled nezgode– za slučaj smrti usled bolesti– za slučaj trajnog gubitka opšte radne sposobnosti (invaliditet)– za slučaj prolazne nsposobnosti za rad (dnevna naknada)– za slučaj narušenja zdravlja koje zahteva lekarsku pomoć (troškovi lečenja)– za slučaj odgovornosti ugovarača osiguranja prema licima osiguranim od posledica nesrećnog slučaja i njihovom stvarima– za gubitak zarade, samo kod obaveznog osiguranja– za troškove spašavanja kod osiguranja članova planinarskog saveza

Osnovni rizici su.- smrt usled nezgode i - invaliditet,

Dopunski rizici su:- smrti usled bolesti (samo kod pojedinih vidova osiguranja), - dnevne naknade i - troškova lečenja.

Ova tri rizika nije moguće ugovoriti bez osnivnih rizika.

Osigurana suma Visina osigurane sume utvrđuje se u polisi sporazumom ugovornih strana. Osigurana suma je isključivo merilo obima obaveze osiguravača (gornja granica obaveze osiguravača) i vrlo bitan element ugovora o osiguranju nezgode.

Visinu osigurane sume ograničava Zakon o osiguranju imovine i lica kod osiguranja putnika u javnom saobraćaju.

13

Osigurana suma za slučaj smrti usled nezgode i za slučaj invaliditeta, po pravilu, ugovara se u odnosu 1:2, a ukoliko osigurana suma za slučaj invaliditeta prelazi dvostruki iznos osigurane sume za slučaj smrti, premija se povećava za 30%.

Visina dnevne naknade može iznositi najviše do 1/1000 dela od zbira osiguranih suma za slučaj smrti i slučaj invaliditeta.

Troškovi lečenja mogu se ugovoriti najviše u iznosu do 30% zbira osiguranih suma za slučaj smrti i slučaj invaliditeta.

Vidovi osiguranja nezgode Dobrovoljno osiguranje – nastaje putem ugovora, Obavezno osiguranje - nastaje bilo putem ugovora (zakon obavezuje na zaključivanje ugovora

o osiguranju) ili putem zakona (osiguranje nastupa po samom zakonu).

* Prema tarifi premija postoje razni vidovi dobrovoljnih osiguranja: – osiguranje lica pri vršenju i izvan vršenja redovnog zanimanja– osiguranje lica u motornim vozilima i pri upražnjavanju posebnih delatnosti– osiguranje dece i školske omladine– posebna osiguranja omladine– osiguranje gostiju, posetilaca i turista sa osiguranjem odgovornosti– osiguranje potrošača, pretplatnika, štediš– ostala posebna osiguranja Zaključenje dobrovoljnih osiguranja nezgode, vrše se na dobrovoljnoj osnovi, saglasnom

voljom ugovornih strana o bitnim elementima ugovora.

Obavezno osiguranje – osiguranje putnika u javnom saobraćaju, zaključuje se na osnovu Zakona o osnovama sistema osiguranja imovine i lica, kojim je propisana obaveza korisnika vozila, koja služe za prevoz putnika u javnom saobraćaju, da zaključe ugovor o osiguranju putnika od posledica nesrećnog slučaja. Istim zakonom određene su i najniže osigurane sumena koje se mora ugovoriti osiguranje po jednom putniku.

Ako korisnik vozila nije zaključio ugovor o osiguranju, a ostvari se osigurani slučaj, korisnik osiguranja ima pravo na zahtev za isplatu osigurane sume iz sredstava garantnog fonda. Potom se ostvaruje regresni zahtev , po isplati naknade štete, od lica odgovornog za štetu i to za isplaćeni iznos, kamatu i troškove.

ZAKLJUČENJE UGOVORA O OSIGURANJU Ugovorne strane - Osiguravač - Ugovarač osiguranja - Osiguranik - Korisnik osiguranja

Trajanje osiguranjaUgovor o osiguranju, po pravilu, zaključuje se sa dejstvom za budućnost, tj. za period koji

sledi nakon njegovog zaključenja.

14

Međutim, sporazumom ugovornih strana osiguranje se može zaključiti i sa retroaktivnim dejstvom, tj. za period kojim se obuhvata i vreme koje prethodi zaključenju ugovora.

Osiguranje sa retroaktivnim dejstvom dopušteno je pod uslovom da je u odnosu na zainteresovanu stranu u momentu zaključenja ugovora rizik pokazivao elemente neizvesnosti.

Prema Opštim uslovima ugovor o osiguranju nezgode može se zaključiti: – sa određenim rokom trajanja za vreme od jedne godine ili kraće-kratkoročno osiguranje– na neodređeno vreme trajanja, koji se nastavlja iz godine u godinu-dugoročno osiguranje– sa određenim rokom trajanja za vreme preko jedne godine ili više godina-višegodišnje osiguranjeNačin ugovaranja osiguranjaOsiguranja nezgode ugovaraju se po određenim Uslovima osiguranja, Tarifi premija i drugim poslovnim aktima osiguravača.

Mogući načini ugovaranja osiguranja nezgode su: Sa obračunom premije za period kraći od godinu dana u okviru godišnjeg perioda

osiguranja, uz mogućnost linearnog usklađivanja osiguranih suma i premije. Sa godišnjim obračunom premije i fiksnim iznosima osiguranih suma i premije Sa promenljivim osiguranim sumama za ugovoreni procenat, uz godišnji ili kvrtalni obračun

premije

Način zaključenja osiguranja ugovora se na polisi zaokruživanjem odgovarajućeg teksta i navođenjem odgovarajućih Posebnih uslova po kojima se osiguranje zaključuje.Obračun premije za period kraći od godinu dana može se ugovarati kod dobrovoljnih osiguranja koja se zaključuju na trajanje od najmanje godinu dana i duže (dugoročno ili višegodišnje), gde su u momentu istavljanja polise poznati elementi za obračun godišnje premije i gde se premija fakturiše ili naplaćuje putem obustave od zarade radnika.

Osiguranja lica od posledica nesrećnog slučaja zaključuju se po Tarifama za osiguranje nezgode.Ove Tarife premija primenjuju se na sve vidove dobrovoljnog osiguranja i na obevezno

osiguranje od posledica nesrećnog sličaja.Premijske stope, odnosno premijske jedinice iz Tarife čine ukupnu premiju.Kod dobrovoljnih osiguranja iskazane premijske stope ujedni čine i osnovnu premiju, koja

se može korigovati kada se za to steknu uslovi predviđeni Opstim odredbama o primeni Tarifa.Osiguranje nezgode može se ugovoriti za rizike koji su Tarifama premija predviđeni kod

pojedinih tarifnih grupa.Odnos i visina osiguranih suma ugovaraju se sporazumno, u skldu sa ograničenjima

predviđenim Tarifama premija.Premija se obračunava posebno za svaki osigurani rizik, na osnovu ugovorenih osiguranih

suma i odabrane tarife, izuzev slučajeva kada je Tarifama određen ukupan iznos premije za sve osigurane slučajeve (premijska jedinica).

Kada su premijske stope date u promilima (‰) premija se izračunava množenjem osigurane sume sa odgovarajućom premijskom stopom i deobom dobijenog proizvoda sa 1000: Osigurana suma x premijska stopa Premija = ____________________________ 1000

Stavovi premije za osiguranje dnevne naknade dati su u dinarima i to za 1.00 dinar osigurane dnevne naknade.Premija se izračunava množenjem ugovorenog iznosa dnevne naknade sa premijskim stavom iz Tarife.

15

Premija se, po pravilu, obračunava za godišnje trajanje osiguranja, osim onih tarifnih grupa gde je predviđeno izričito kraće trajanje.

Kada se osiguranje zaključuje na kraće trajanje od godinu dana, po tarifi koja sadrži godišnje stope premije, obračun premije vrši se „pro scala“, po tabeli za kraće trajanje osiguranja.

Tarifne odredbe predviđaju popuste na premiju za dobrovoljna osiguranja, zavisno od dužine ugovorenog trajanja osiguranja. Za trajanje od 5 do 9 godina popust iznosi 5%, a za 10 i više godina 10%.

Zaključenje pojedinih vidova osiguranja Individualno osiguranje. Osigurati se mogu lica od 14 do75 godina života ,za slučaj smrti

usled nezgode,invaliditeta ,prolazne nesposobnosti za rad (dnevna naknada ) i troškova lečenja.Kolektivno osiguranje radnika. Osigurati se mogu svi radnici do navršenih 75 godina života

koji su zaposleni na neodređeno ili određeno vreme ,kao i lica u dopunskom radnom odnosu.Osigiranje članova domaćinstva . Osigurati se mogu svi članovi jednog ili više

domaćinstava ,od rođenja do navršene 75.god života.Osiguranje vozača, putnika i radnika . Ugovarač može biti svako pravno ili fizičko lice.

Osiguranje se može ugovoriti pojedinačno ili grupno, samostalno ili uz obavezno ili kasko osiguranje motornih vozila.

Rizici koji se mogu uključiti u osiguranje su: smrt usled nezgode, trajni invaliditet, dnevna naknada i troškovi lečenja.

Osiguranje sportista . Ugovarač može biti sportska organizacija koja ima svojstvo pravnog lica, kao i svako fizičko lice. Rizici koji se mogu uključiti u osiguranje su: smrt usled nezgode, invaliditet, dnevna naknada i troškovi lečenja.

Obim obaveze osiguravačaVisina naknade koju osiguravač isplaćuje kada se ostvari osigurani slučaj zavisi od:-visine osigurane sume -posledice nesrećnog slučaja

Iznos koji osiguravač treba da isplati korisniku nemože da pređe iznos ugovorene osigurane sume.

U sličaju smrti kao posledice nesrećnog slučaja osiguravač isplaćuje ugovorenu osiguranu sumu za slučaj smrti usled nezgode.

Osigurana suma za invaliditet i slučaj smrti nemogu se kumulirati. Ako je pre smrti na ime invaliditeta usled istog nesrećnog slučaja već isplaćen određeni iznos, a smrt osiguranika nastupi u roku od godinu dana od dana nesrećnog sličaja, osiguravač isplaćuje samo razliku do iznosa osigurane sume za slučaj smrti. Isplate na ime troškova lečenja i dnevne naknade nezavisne su od obaveza po osnovu smrti uslad nezgode .

U slučaju invaliditeta osiguravač isplaćuje celu ugovorenu osiguranu sumu, ako je usled nesrećnog slučaja nastupio potpuni (100%) invaliditet osiguranika odnosno procenat od ugovorene osigurane sume koji odgovara procentu delimičnog invaliditeta, ako je nastupio samo delimični invaliditet osiguranika .

Naknada za slučaj invaliditeta može se kumulirati sa naknadom troškova lečenja i dnevnom naknadom .

Dnevna kanknada se isplaćuje u ugovorenoj visini za sve dane trajanja prolazne nesposobnosti za rad, počev od dana kada je započeto lečenje, ali najviše za 200 dana.

16

Kada kao posledica nesrećnog slučaja nastupo narušenje zdravlje osiguranika koje zahteva lekarsku pomoć, osiguravač isplaćuje naknadu troškova lečenja koji padaju na teret osiguranika. Ovi troškovi se isplaćuju prema podnetim dokazima za troškove lečenja učinjene najduže u toku godinu dana od dana nastanka nesrećnog slučaja, ali najviše do ugovorenog iznosa.

24. STRUKTURA PREMIJE NEŽIVOTNIH OSIGURANJA

Premija osiguranja je novčani iznos koji je ugovarač osiguranja, tj. osiguranik dužan da plati za osiguranje, kao obezbeđenje od određenog rizikaPremija osiguranja je cena rizika koja u sebi sadrži cenu koštanja osiguranja tj. cenu usluga uvećanu za određeni iznos akumulacije (rezerve sigurnosti)

P = Ck + Cu + RPremija osiguranja sastoji se od:

1. FUNKCIONALNE PREMIJE – Bruto premija : a) tehničke premije (neto premije) – služi za plaćanje šteta

b) doprinosa za preventivu – služi za sprovođenje mera za sprečavanje i suzbijanja rizika

1. REŽIJSKOG DODATKA – za pokriće svih troškova za sprovođenje osiguranja.

BRUTO PREMIJA (tehnička premija) se sastoji iz NETO PREMIJE i REŽISJKOG DODATKA.

REŽIJSKI DODATAK služi za pokriće troškova poslovanja osiguravajuće komapnije (troškovi zaključivanja ugovora o osiguranju, troškovi naplate premija, lični dohoci i drugi administrativni troškovi)

NETO PREMIJA (tehnička premija) služi za izravnavanje rizika u osiguranju i treba da iznosi onoliko koliko je potrebno za isplate iz osiguravajućeg fonda na ime pokrića nastalih šteta pod dejstvom prirodnih sila i nesrećnih slučjaeva (kao i za isplatu osiguranih suma kod osigur. života)NETO PREMIJA se deli na RIZIKO I ŠTEDNU PREMIJU.Riziko premija tačno odgovara riziku za određeni vremenski period (poslovna godina) te pokriva sve štete koje nastanu u tom teriodu (tj u tekućoj poslovnoj godini) Ona služi za prostorno izravnavanje rizika. Štedna premija služi za naknadu budućih šteta u godinama koje slede, formira se iz viška preko stvarno potrebne riziko premije i karakteristična je za osiguranje života. Štedna premija se korisiti za vremensko izravnavanje rizika. Ona se deli na PREMIJU SIGURNOSTI i MATETMATIČKU PREMIJU.Iz dodatka za premiju siguranosti formira se rezerva sigurnosti, koja služi za nadoknadu eventualnih katastrofalnih šteta i koja je garant solventnosti osiguravača prema osiguranicima. Iz dodatka za matematičku premiju formira se matematička rezerva. Njena sredstva imaju karakter štednih uloga i vode se na posebnom računu. Ta sredstava se mogu koristiti samo za osiguranje života.

Što su veći režijski troškovi , veća je i bruto premija, odnono iznos koji osiguranik plaća osiguravaču za preuzeti rizik.

17

Premija je iznos koji se uplaćuje u osiguravajući fond. Ona je bitan element osiguranja i u osnovi predstavlja stvaranje novčanih sredstava za ovnou uništene imovine, odnosno isplatu osiguranih suma. Premija – cena osiguranja ne može biti pogođena između kupca i prodavca prilikom prodaje, odnonso kupovine usluge osiguranja iz razloga što je premija osiguranja utvrđena tarifom premija, dobijena dugogodišnjim ostvarenim rezultatima – štetama na bazi akuarske matematike, uz korišćenje statističkih prodataka o proteklim, sadašnjim i budućim rizicima. Otuda njeno formiranje pliva na zakonu velikih brojeva i računu verovatnoće.

Glavni cilj je veličina bruto premije

Bruto premiju čini:

Riziko premija dodatak za sigurnost Troškovi poslovanjaZarada osiguravača

P = R + T+ Z

R – riziko premija, utvrđuje se aktuarskom metodomT – troškoviZ – zarada i dodatak za sigurnost, ekonomska kategorija

Riziko premija :

- Premijska stopa- svota osiguranja ( osnovica za primeni obračina premije)

25. KARAKTERISTIKE RIZIKA KOJI SE OSIGURAVA

- šta treba rizik da ima

ZNAČENJE RIZIKA, DEFINICIJA I OSNOVE

Ako u nekoj situaciji postoji neizvesnost u vezi ishoda događaja i mogućnost da ishod bude nepovoljan javlja se intuitivni pojam rizika, koji obuhvata nedostatak znanja o budućnosti i mogućnost nepovoljne posledice. Sam rizik se poistovećuje sa sa nastupanjem jednog ekonomski štetnog događaja. U osiguranju rizik možemo posmatrati sa aspekta osiguranika, prava i obaveza, i sa aspekta osiguravača. Da bi rizik postojao u osiguranju, mora da:1. rizik bude moguć 2. njegovim nastupanjem izaziva ekonomsku štetu3. rizik mora biti neizvestan4. rizik mora biti slučajanRizik ima svoju cenu-premiju osiguranja.

18

Rizik je neko buduće stanje koje može ali ne mora nastati. Neodređenost ishoda je implicitan u svim definicijama rizika, kada postoji rizik uvek postoje najmanje dva moguća ishoda. Rizik je odstupanje od očekivanog ako postoji više alternativa a jedna od njih je nepovoljna.RIZIK I NEIZVESNOST Neizvesnost se odnosi na stanje svesti koje karakteriše sumnja, zasnovano na nedostatku znanja o tome šta će se ili se neće desiti-psihološka reakcija na odsustvo znanja. VEROVATNOĆA I STEPEN RIZIKAStepen rizika predstavlja verovatnoću nastanka. Događaji koji veću verovatnoću gubitka su rizičniji od onih čija je verovatnoća niža. Stepen rizika se meri verovatnoćom nepovoljnog ishoda.Za nivo rizika koriste se termini veći i manji rizik kada se označava mera moguće veličine gubitka.BAZIČNA PRAVILA ZA RUKOVOĐENJE RIZIKOM

Pravila za donošenje odluka o upravljanju rizika :1. Ne rizikuj više nego što možeš dozvoliti da izgubiš2. mogučnost slučajnosti 3. ne rizikuj puno, radi malo

VRSTE RIZIKA- rizici u osiguranju

1. FINANSIJSKI I NEFINANSIJSKI RIZIK neizvesnost koja obuhvata finansijski gubitak.

2. DINAMIČKI RIZIK 3. STATIČKI RIZIK 4. FUNDAMENTALNI RIZIK 5. POSEBNI RIZIK 6. ČISTI RIZIK

7. ŠPEKULATIVNI RIZIK rizik gde postoji mogućnost gubitka ali i dobitka. Primer - kockanje

26. NA KOJI NAČIN SE RAČUNA UČESTALOST ŠTETA, PROSEČNA ŠTETA, INTEZITET ŠTETA, RIZIKO PREMIJA – STANDARDNE METODE (TEHNIČKE OSNOVE DDOR-A ODLUKA U OPŠTEM AKTU)

- INTENZITET ŠTETE - PROSEČNA ŠTETA - UČESTALOST ŠTETA - RIZIKO PREMIJA - STANDARDNE METODE( TEHNIČKE OSNOVE DDOR-A ODLUKA – OPŠTI AKT )

STANDRARDNE METODE OBRAČUNA:

1. RIZIKO PREMIJA = OČEKIVANA UČESTALOST X OČEKIVANA PROSEČNA ŠTETA

2. STOPA RIZIKO PREMIJE = OČEKIVANA UČESTALOST X OČEKIVANI INTENZITET ŠTETE X

OČEKIVANA REALNA VELIČINA OSTVARENIH RIZIKA

19

3. UČESTALOST ŠTETE = BROJ ŠTETA BROJ OSIGURANJA

4. PROSEČNA ŠTETA = UKUPAN IZNOS ŠTETA BROJ ŠTETA

5. INTENZITET ŠTETA = UKUPAN IZNOS ŠTETA UKUPAN IZNOS OBAVEZA (SUMA OSIG. REALIZ. RIZIKA)

6. REALNA VELIČINA OSTVARENIH RIZIKA = = PROSEČNA SUMA OSIGURANIH REALIZOVANIH RIZIKA

PROSEČNA SUMA OSIGURANIH OBJEKATA

* RIZIKO PREMIJA – Premija koja ide u osiguravajući fond , odgovara tačno riziku, koji stoji u razmeri sa rizikom.

* TEHNIČKA PREMIJA – Koristi se za plaćanje šteta, ugovorenih suma osiguranja i za drugr namene u skladu sa uslovima osiguranja

* SUMA OSIGURANJA – Kod osiguranja imovine, je goornja granica odštete koja se isplaćuje osiguraniku kad nastupi osigurani slučaj.

* OSIGURANJA SUMA – kod osiguranja lica

27. ŠTA JE MERODAVNA PREMIJA I KAKO SE RAČUNA (ZA 3 POLISE ZA 1 GODINU – POČETAK GODINE SREDINA GODINE I KRAJ GODINE)

( ZA 2 POLISE ZA 1 GODINU – POČETAK GODINE I KRAJ GODINE) - izračinati polisu za 2007, sa datumima preklapanja 2006, 2007, 2008......

Merodavna premija – je premija tekuće godine uvećana za premiju predhodne i umanjena za prenosnu premiju naredne godine

Merodavna tehnička premija – tehnička premija tekuće godine uvećana za tehničku prenosnu premiju predhodne godine i umanjena za tehničku prenosnu premiju naredne godine.

MERODAVNA TEHNIČKA PREMIJA ( PREMIJA NA ODREĐENI PERIOD) = FAKTURISANA TEHNIČKA PREMIJA ZA ODREĐENI PERIOD + TEHNIČKA PRENOSNA PREMIJA NA POČETKU PERIODA - PRENOSNA TEHNIČKA PREMIJA NA KRAJU PERIODA--------------------------------------------------------------------------------

20

MERODAVNA TEHNIČKA PREMIJA = TEHNIČKA PREMIJA – PRENOSNA PREMIJA ZA IDUĆE RAZDOBLJE + PRENOSNE PREMIJE PREDHODNOG RAZDOBLJA------------------------------------------------------------------------------------------------UKUPNA MERODAVNA TEHNIČKA PREMIJA = UKUPNA FAKTURISANA PREMIJA ZA ODREĐENI PERIOD + PRENOSNA PREMIJA NA POČETKU PERIODA - UKUPNA PRENOSNA PREMIJA NA KRAJU PERIODA

28. ŠTA SU MERODAVNE ŠTETE I KAKO SE RAČUNA

Merodavne štete su isplate osiguravačevih obaveza koje se odnose na merodavnu premiju

MERODAVNE ŠTETE = LIKVIDIRANE ŠTETE + UKUPNO REZERVISANE NA KRAJU PERIODA - REZERVISANE ŠTETE NA POČETKU PERIODA

21

29. ŠTA JE MERODAVNI REZULTAT I KAKO SE RAČUNA, ŠTA JE KVOTA ŠTETA

MERODAVNI REZULTAT = MERODAVNE ŠTETE MERODAVNE PREMIJE

MERODAVNI TEHNIČKI REZULTAT = MERODAVNE ŠTETE MERODAVNE TEHNIČKE PREMIJE

KVOTA ŠTETE = MERODAVNE ŠTETE MERODAVNA PRMIJAKVOTA ŠTETE - je merodavni rezultat izražen u %

Tehnički rezultat

Ne može se poslovati sa negativnim tehničkim rezultatom. On se iskazuje po granama osiguranja, unutar grana po određenim vrstama.Istek ugovora o osiguranju se ne podudara sa istekom poslovne godine, a neophodno je da se utvrdi stvarni tehnički rezultat za poslovnu godinu. Moraju se izdvojiti sredstva za prenosne premije i sredstva za rezervisane štete.

Postoje dva osnovna oblika tehničkog rezultata:

1) Tekući tehnički rezultat – koji se izračunava tako što se iznos likvidiranih šteta u tekućoj godini podeli sa iznosom fakturisane tehničke premije u tekućoj godini x 100. Uzimaju se u obzir samo likvidirane štete a ne naplaćena već fakturisana premija.

2) Merodavni tehnički rezultat – dobija se kada se iznos merodavnih šteta podeli sa iznosom merodavne tehničke premije x 100.

Do iznosa merodavnih šteta se dolazi tako što se saberu iznosi rezervisanih šteta prenetih iz prethodne godine i iznosi prijavljenih i likvidiranih šteta iz tekuće godine i od tog zbira se oduzmu iznosi prijavljenih a nelikvidiranih šteta u tekućoj godini.

Do iznosa merodavne premije dolazi se tako što se sabere prenosna premija iz prethodne godine i fakturisana premija u tekućoj godini i od tog iznosa se oduzme prenosna premija koja se na kraju godine prenosi u narednu godinu.

22

30. INTEGRALNA FRANŠIZA I KAKO SE RAČUNA

FRANŠIZAUčešće u šteti samog osiguranika,Može se ugovoriti kao:

- kao kvalitativna – osiguravač se oslobađa u celosti za pokriće određenih vrsta šteta- kvalitativna – ograničava se pravo osiguranika na deo naknad, a može se ugovoriti u

postotku ili u apsolutnoj svoti.

Vrste franšize:1. integralna2. odbina 3. agregatna – to je odbitna franšiza kod koje se primenjuje odbitak tako dugo dok visina ukupnih

odbitaka ne dostigne ugovoreni iznos franšize za tu godinu

INTEGRALNA FRANŠIZA

- naknada iz osiguranja ne isplaćuje se ukoliko je iznos štete manji od franšize, a u slučaju da je iznos štete veći od franšize osiguraniku se naknađuje puni iznos štete.(Integralna franšiza - ako je šteta niža od visine ugovorene franšize odšteta se ne isplaćuje, ako je viša odšteta se isplaćuje u celosti kao da franšiza nije ni ugovorena)

PfA =fi x P

P – visina premije za godinu dana

PfA – visina premije koju treba platiti za franšifu ( integralnu franšizu)

23

31. ODBITNA FRANŠIZA I KAKO SE RAČUNA

FRANŠIZAUčešće u šteti samog osiguranika,Može se ugovoriti kao:

- kao kvalitativna – osiguravač se oslobađa u celosti za pokriće određenih vrsta šteta- kvalitativna – ograničava se pravo osiguranika na deo naknad, a može se ugovoriti u

postotku ili u apsolutnoj svoti.

Vrste franšize:4. integralna5. odbina 6. agregatna – to je odbitna franšiza kod koje se primenjuje odbitak tako dugo dok visina ukupnih

odbitaka ne dostigne ugovoreni iznos franšize za tu godinu

FRANŠIZA –SE UGOVARA PRILIKOM ZAKLJUČENJA UGOVORA.

Franšiza je učešće osiguranika u šteti. To je iznos koji se odbija u određenom procentu prilikom nastanka osiguranog slučaja. Zavisi od vrste osiguranja, uslova i tarifa.

Postoji:

ODBITNA FRANŠIZA

- Osiguravač plaća štetu samo ako je ona veća od visine ugovorene odbitne franšize ( prim: Ako je ugovorna odbitna franšiza 10% onda osiguravač uvek smanjuje odštetu za 10%)

- ugovoreni iznos franšize uvek se odbija od iznosa štete

- pri naknadi štete vrši se umanjenje štete za iznos ugovorene franšize

Pfo =fio x P

Pfo < Pfi - manja je odbitna, jer osiguranik uvek učestvuje, a kod integralne učestvuje samo do visine

Najvažnije je da imamo dobru statistiku, što je ona verosostojnja to su i franšize tačnije

24

32. ŠTA ČINE TEHNIČKE REZERVE ŽIVOTNIH OSIGURANJA

Rezerve osiguranja čine:- Tehničke rezerve i- garantne rezerve

Garantne rezerve – služe za obezbeđenje sigurnosti u onim slučajevma koja ne predstavljaju očekivana dešavanja

Garantne rezerve – čine :- osnovni kapital ( akcijski kapital )- rezerve iz dobiti - neraspoređena dobit iz ranijih godina

Tehničke rezerve – služe za obezbeđenje izvršenja obaveza koje su već nastale ili koje se očekuju da će nastati

Tehničke rezerve – za životna osguranja čine :

1. prenosna premija2. rezervisane štete3. učešće u dobiti4. matematička rezerva

Minimalni iznos osnovnog kapitala iznosi:1. za životna osiguranja 800.000,00 E2. za neživotna osiguranja :- osiguranje od nezgode i dobrovoljno zdravstveno osiguranje 500.000,00 E- sve vrste neživotnh osiguranja 2.250000,00 E

25

35. ŠTA SU TEHNIČKE REZERVE NEŽIVOTNIH OSIGURANJA

Rezerve osiguranja čine:- Tehničke rezerve i- garantne rezerve

Garantne rezerve – služe za obezbeđenje sigurnosti u onim slučajevma koja ne predstavljaju očekivana dešavanja

Garantne rezerve – čine :- osnovni kapital ( akcijski kapital )- rezerve iz dobiti - neraspoređena dobit iz ranijih godina

Tehničke rezerve – služe za obezbeđenje izvršenja obaveza koje su već nastale ili koje se očekuju da će nastati

Tehničke rezerve – za neživotna osguranja čine :

1. prenosna premija 2. rezervisane štete3. izravnanje rizika

----------------------------------------------------------------------------------------------------

36. PRINCIPI OBRAČUNA PRENOSNE PREMIJE

Prenosna premija - se obrazuje iz ukupne premije osiguranja, odvojeno za svaku vrstu osiguranja , srazmerno vremenu trajanja

Prenosna premija – služi za pokriće obaveza iz osiguranja koje će nastati u narednom obračunskom periodu

37. VRSTE REZERVI ZA ŠTETE I OPŠTI PRINCIPI KOJI SE KORISTE PRILIKOM REZERVISANJA

- opšti principi - nastale a ne prijavljene.........

Rezervisane štete se obrazuju u visini procenjenog iznosa obaveza za nastale prijavljene a nerešene štete i nastale neprijavljene štete u tekućem periodu

- Ako se štete za pojedine vrste osiguranja pojavljuju u obliku rente, rezervisane šete se utvrđuju u kapitalizovanom iznosu koji predstavlja iznos svih budućih obaveza.

- rezerve za učešće u dobiti se obrazuju u visini iznosa na koji osiguranici imaju pravo po osnovu učešća u dobiti iz ugovora o osiguranju života, ako su osiguranici prihvatili da učestvuju u riziku deponovanja i ulaganja sredstava tehničke rezerve

26

38. GARANTNE REZERVE I ČEMU ONE SLUŽE

GARATNE REZERVE – su fondovi i sredstva koja omogućavaju društvu za osiguranje izvršenje sadašnjih i budućih obaveza.

GARATNA REZERVA – je iznos sredstava koje društvo za osiguranje mora imati radi obezbeđenja trajnog izvršavanja obaveza i ne može biti niži od izračunate margine solventnosti

Visina garantnih rezervi propisana je zakonom i razlikuje se po vrstama osiguranja.

Garantne rezerve čine ;

1. osnovni kapital

2. rezerve iz dobiti – ne mogu činiti više od 20% iznosa garantne rezerve

3. deo neraspoređene dobiti iz predhodnih godina, najviše do 50%

4. deo neraspoređene dobiti tekuće godine, najviše do 50%, pod uslovom da utvrđeni iznos ne prelazi prosečnu vrednost neto dobiti ostvarene u poslednje 3 godine i da ne prelazi 25% iznosa garantne rezerve

5. revalorizacione rezerve - ne mogu činiti više od 20% iznosa garantne rezerve

Garantne rezerve se umanjuju za stečene sopstvene akcije, gubitak iz ranijih godina i gubitak iz tekuće godine.

Ukupan iznos garantne rezerve ne može biti manji od iznosa osnovnog kapitala.

39. ŠTA JE MARGINA SOLVENTNOSTI I KAKAV JE ODNOS MARGINE SOLVENTNOSTI I GARANTNIH REZERVI

MARGINA SOLVENTNOSTI – je iznos sredstava koje društvo za osiguranje mora pbezbediti da bi trajno izvršavalo svoje obaveze po ugovorima o osiguranju.

GARATNA REZERVA – je iznos sredstava koje društvo za osiguranje mora imati radi obezbeđenja trajnog izvršavanja obaveza i ne može biti niži od izračunate margine solventnosti ( ne može biti manji od 1/3 margine solventnosti)

Margina solventnosti - se izračunava posebno za životna i posebno za neživotna osiguranja.

Margina solventnosti – se izračunava posebno za neživotna i posebno za životna osiguranja

27