Click here to load reader

uslovi i opterecenja ser -

  • View
    2

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of uslovi i opterecenja ser -

uslovi_i_opterecenja_ser.inddUvodUvod
Poštovani,
Ovu brošuru priredile su strune slube Unije po- slodavaca Srbije s ciljem da na jednom mestu, kroz konkretne injenice i brojke, prikau trenutno stanje u privredi Republike Srbije.
Godinama unazad Unija poslodavaca Srbije kao jedina meunarodno priznata i reprezentativ- na organizacija poslodavaca u Srbiji pokušava da skrene panju na hronine probleme privrede koji su istovremeno i hronini problemi itavog društva. Zastupamo stavove da se optereenje privrede u Srbiji mora umanjiti, dovršiti zapoeta privatizacija, otpoeti korenita reforma javnog sektora, nastaviti reforma administrativnih propisa, trište rada uiniti dinaminijim i kvalitetnijim, a radno zakonodavstvo osloboditi nepotrebnog balasta iz perioda socija- listike Jugoslavije. Razvoj industrije, proizvodnje i izvoza mora postati dravni prioritet broj jedan, iza njega slede razvoj grane turizma i ugostiteljstva i podizanje kvalitetne infrastrukture u grani saobraa- ja i telekomunikacija koje treba da predvode razvoj Republike. Takoe su neophodne dalje investicije i unapreivanje metalskog kompleksa, vea anga- ovanost graevinske operative u Srbiji i naroito u inostranstvu i poveanje proizvodnje i izvoza industrije graevinskog materijala. U svemu tome centralnu ulogu moraju imati domaa mala i srednja preduzea koja bi u saradnji sa strateškim partne- rima iz zemalja koje poseduju neophodno znanje, tehnologije i kapital postala stub razvoja itave drave. Potrebno je da srpska privreda u narednih pet godina zajedno sa partnerima iz sveta razvije što više visokotehnoloških proizvoda i da se naini radikalni zaokret od izvoza sirovina i polupreraevi- na koji sada dominira ka izvozu gotovih industrijskih proizvoda. Ukoliko Srbija eli da stigne do nivoa srednje razvijene evropske zemlje upravo e navede- ne reforme i praktina ekonomska politika obezbe- diti i preko potrebnu konkurentnost domae privre- de na svetskom trištu koja je preduslov plasmana naših proizvoda u inostranstvu.
Unija poslodavaca Srbije kao odgovorna organi- zacija trai od preostalih socijalnih partnera – sin- dikata i Vlade da se, pre svega, uvai realnost. Zbog toga se u ovoj brošuri, pored brojnih optereenja privrede, nalaze i troškovi Zakona o radu i Opšteg kolektivnog ugovora i navedene su opravdane primedbe poslodavaca na ove, za razvoj privrede vane, pravne akte ije odredbe u trenutnim makro- ekonomskim okolnostima onemoguavaju povea- nje zaposlenosti i dalje snaenje domae privrede. Optereenje rada je kao i mnoga druga optereenja veliki balast slabo razvijenoj privredi koja se u nedo- statku investicionog i obrtnog kapitala eše okree pukom preivljavanju i odranju poslovanja na istom nivou nego strunom i tehnološkom razvoju i pove- anju kapaciteta.
Naposletku, kao ozbiljna organizacija posloda- vaca, koja je aktivna na itavoj teritoriji Republike Srbije, Unije poslodavaca Srbije se ne bavi samo analizom problema i kritikom postojeeg stanja, ve nudi i odriva i celishodna rešenja. Na osnovu prethodno iznete statistike i analize stanja zajedno sa ovom brošurom u kojoj iznosimo optereenja privrede predlaemo Vladi Republike Srbije one mere koje smatramo neophodnim preduslovom za razvoj dve vodee privredne grane u Nacionalnoj strategiji razvoja – poljoprivredu i turizam i ugosti- teljstvo. Privrednici okupljeni u UPS smatraju da bez sprovoenja ovih mera nee biti znaajnog napretka kako u privredi Srbije, tako ni u itavom društvu. Tek sa realizacijom predloenih mera stvorie se i prostor da se sa rastereenjem privrede pristupi novim ko- lektivnim pregovorima u kojima e poslodavci moi da ponude više svetu rada i sindikatima.
Naše namere su ozbiljne, a elje najbolje. Mi e- limo da budemo poslodavci u bogatom i razvijenom društvu.
Pozivamo vas da ga izgradimo zajedno.
2 Uslovi i optereenja poslovanja i kolektivnog pregovaranja
Bruto domai proizvod u Republici Srbiji beleio je znaajne stope rasta od 2005. godine. U 2009. godini, zabeleen je pad od 3% u odnosu na 2008. godinu. U privredi RS, veliki udeo zauzimaju neraz- menljive delatnosti, koje su u prethodnom periodu uestvovale sa preko 60% BDP, dok se u 2009. godini ueše nerazmenljivih sektora povealo na 68,61%, uglavnom kao posledica velikog pada preraivake industrije (stopa rasta od -15,3). Meu nerazmenlji-
vim sektorima primetan udeo imaju sektor Aktivno- sti u vezi sa nekretninama, iznajmljivanje i poslovne aktivnosti (14,83% BDPa u 2009. godini), Saobraaj, skladištenje i veze (17,93% BDPa u 2009. godini) i sektor Trgovine (12,67% BDPa u 2009. godini). Veliko ueše nerazmenljivih delatnosti u BDP Republike Srbije je prouzrokovalo da je stopa rasta BDP bila znaajno vea od rasta industrijske proizvodnje.
Bruto domai proizvod
Tabela 1: Bruto domai proizvod u RS, stalne cene 2002.
Analiza stanja u privrediAnaliza stanja u privredi
Godina 2005. 2006. 2007. 2008. 2009.
BDP, stalne cene 2002. (u mil. RSD) 1 139 590,6 1 198 964,9 1 281 694,8 1 352 418,0 1 311 864,8
Stope rasta BDP, stalne cene 2002. 5,6 5,2 6,9 5,5 -3,0
Stope rasta industrijske proizvodnje 0,8 4,7 3,6 1,1 -12,1
Izvor: Republiki zavod za statistiku
Zaposlenost u Republici Srbiji je u konstantnom padu od 2005. godine. U toku 2008. godine, pad
zaposlenosti se stabilizovao, dok je 2009. godina donela znatan pad zaposlenosti.
Zaposlenost
2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009.
2050854 2068964 2025627 2002344 1999476 1889085
Tabela 2a: Zaposlenost u RS (Zaposleni u Republici Srbiji, RSZ 2005-2010.)
2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.
Mart 2 070 497 2 031 786 2 004 089 2 006 047 1 910 913 1 816 959
Septembar 2 067 429 2 019 468 2 000 600 1 992 904 1 867 256
Nezaposlenost u Republici Srbiji je u stalnom po- rastu od aprila 2008. godine, kada je zvanina stopa nezaposlenosti Republikog zavoda za statistiku iznosila 14%. Veliki porast nezaposlenosti prouzro- kovao je da u aprilu 2010. godine stopa nezaposle- nosti iznosi 20,1% - najvea stopa nezaposlenosti u Evropi, koja je zabeleena još jedino u Litvaniji u istom periodu. Prethodni veliki pad stope nezaposle- nosti u aprilu 2008. godine je posledica usklaivanja
metodologije Ankete o radnoj snazi koju sprovodi RZS sa regulativama Evropskog zavoda za statistiku (EUROSTAT).
Takoe, Republika Srbija belei veliki rast ne- aktivnih lica od oktobra 2008. godine. Ovo, uz pad zaposlenosti, ukazuje na veliki broj obeshrabrenih radnika ili onih koji rade u sivoj ekonomiji (kada se iz sume neaktivnih lica izuzmu penzioneri, deca škol- skog uzrasta i druga lica koja nisu sposobna za rad).
Oktobar 2005. Oktobar 2006. Oktobar 2007. April 2008.
719 881 693 024 585 472 433 562
Oktobar 2008. April 2009. Oktobar 2009. April 2010.
457 205 488 595 517 369 573 348
Tabela 3: Nezaposlenost u RS
3Uslovi i optereenja poslovanja i kolektivnog pregovaranja
Tabela 4: Neaktivna lica u RS
Oktobar 2005. Oktobar 2006. Oktobar 2007. April 2008.
3 002 708 3 188 584 3 115 423 3 078 625
Oktobar 2008. April 2009. Oktobar 2009. April 2010.
3 087 816 3 219 048 3 242 771 3 341 058
Republika Srbija od 2004. godine belei veliki spoljnotrgovinski defi cit.
Najvei deo izvoza RS ine osnovni metali, u kojima najvei udeo ima toplo valjani lim od gvoa, potom prehrambeni proizvodi i pie – uglavnom primarni poljoprivredni proizvodi kao što su kukuruz i smrznuto voe i šeer, ali i prehrambeni proizvodi poput pekarskih proizvoda, okolade i prehrambe- nih proizvoda koji sadre kakao. Takoe, veliki udeo
u izvozu imaju hemikalije i hemijski proizvodi, poput lekova i polimera etilena.
Najvei udeo u uvozu RS imaju energenti – nafta, gas, koks i derivati nafte. Znaajan deo uvoza ine i putniki automobili i motorna vozila za prevoz robe, hemikalije i hemijski proizvodi – lekovi, azotna ubriva, sredstva za pranje, insekticidi, rodenticidi, fungicidi i herbicidi, ruda gvoa, mašine i oprema.
Spoljna trgovina
Godina Izvoz Uvoz Spoljnotrgovinski
2004. 3 523,4 10 753,2 -7 229,8 32.77%
2005. 4 481,8 10 461,3 -5 979,5 42.84%
2006. 6 427,9 13 172,3 -6 744,4 48.80%
2007. 8 824,8 18 553,6 -9 728,8 47.56%
2008. 10 973,6 24 330,7 -13 357,1 45.10%
2009. 8 344,3 16 055,6 -7 711,3 51.97%
Republika Srbija je u proteklom periodu imala veliki priliv ulaganja nerezidenata, kojim se delimi- no pokrivao visoki spoljnotrgovinski defi cit. U 2009. godini je došlo do znaajnog pada stranih investici- ja. Efekti svetske fi nansijske krize na prekogranine
investicije oiti su i u ulaganju domaeg kapitala u inostranstvo, koji je sa nivoa od 1,2 milijarde USD u 2007. godini pao na samo 134 miliona USD u 2009. godini.
Prekogranine investicije
rezidenata u inostranstvo
Ulaganje domaeg kapitala
u inostranstvo Ukupno
Tabela 6: Investicije u RS 2004 - 2009. (u hiljadama USD)
4 Uslovi i optereenja poslovanja i kolektivnog pregovaranja
Tehnološka zaostalost srpske industrije predstav- lja ozbiljnu prepreku daljem razvoju industrijske pro- izvodnje i postizanju visokih standarda proizvodnje
i kvaliteta fi nalnih proizvoda koji se danas zahtevaju na trištima razvijenih zemalja.
Tehnološka zaostalost
Tabela 7: Tehnološka zaostalost privrede u Republici Srbiji - podaci po regijama
Region Privredna grana Broj preduzea
po priv grani
broj mašina)
Vojvodina ind. gra. materij. (IGM) 6 22 1982 (27)
Beograd prehrambrena 6 14 1986 (23)
Beograd tekstilna 4 58 1975 (34)
Beograd farmaceutska 5 20 1990 (19)
Beograd mašinska 5 39 1975 (34)
Beograd hemijska 5 27 1985 (24)
Beograd IGM 4 26 1982 (27)
Centralna Srbija prehrambrena 5 12 1982 (27)
Centralna Srbija tekstilna 5 42 1972 (37)
Centralna Srbija farmaceutska 3 18 1985 (24)
Centralna Srbija mašinska 4 57 1974 (35)
Centralna Srbija hemijska 4 39 1981 (28)
Centralna Srbija IGM 4 28 1978 (31)
Istona Srbija prehrambrena 4 9 1980 (29)
Istona Srbija tekstilna 4 50 1971 (38)
Istona Srbija farmaceutska 3 16 1987 (22)
Istona Srbija mašinska 4 71 1974 (35)
Istona Srbija hemijska 3 26 1977 (32)
Istona Srbija IGM 4 29 1976 (33)
Zapadna Srbija prehrambrena 4 20 1981 (28)
Zapadna Srbija tekstilna 5 46 1974 (35)
Zapadna Srbija farmaceutska 3 28 1988 (21)
Zapadna Srbija mašinska 4 72 1974 (35)
Zapadna Srbija hemijska 4 19 1979 (30)
Zapadna Srbija IGM 4 11 1978 (31)
Juna Srbija prehrambrena 4 29 1975 (34)
Juna Srbija tekstilna 6 42 1972 (37)
Juna Srbija farmaceutska 3 25 1988 (21)
Juna Srbija mašinska 4 69 1973 (36)
Juna Srbija hemijska 4 21 1975 (34)
Juna Srbija IGM 4 14 1975 (34)
Ukupan broj predu- zea u uzorku 154 1980 (29,5)
5Uslovi i optereenja poslovanja i kolektivnog pregovaranja
Metod dobijanja rezultata: direktna komunikacija sa direktorima i vlasnicima malih, srednjih i velikih preduzea i osobama nadlenim za fi nansije u ovim preduzeima.
Uzorak je formiran na osnovu procentualnog ueša preduzea iz 6 regiona Srbije (Vojvodina, Beograd, Centralna Srbija, Istona Srbija, Zapadna
Srbija, Juna Srbija) bez Kosova i Metohije u uku- pnom broju registrovanih preduzea prema poda- cima Agencije za privredne registre na dan 14. maja 2009. godine, ime je dobijen kvantitativni model i rezultati.
Ukupan broj anketiranih: 154 mala, srednja i veli- ka preduzea.
Tabela 8: Prosena starost mašina i opreme po privrednoj grani obuhvaenoj anketom
Privredna grana obuhvaena anketom Prosena starost mašina i opreme
Tekstilna industrija 35,17 godina
Mašinska industrija 34,67 godina
Farmaceutska industrija 21 godina
Prehrambena industrija 27,17 godina
Hemijska industrija 28,67 godina
Industrija graevinskog materijala 30,5 godina
Ovakvo stanje na terenu dovodi do zakljuka da je na nivou Vlade Republike Srbije potrebno hitno formulisati mere za podršku modernizaciji proi- zvodnih parkova domae industrije, jer bez novih,
modernih mašina roba proizvedena u Srbiji ne moe da postigne visoke standarde kvaliteta i bude konku- rentna na inostranim trištima.
Naplata potraivanja trenutno predstavlja naj- veu prepreku normalnom poslovanju u Republici Srbiji. Ne postoji nikakvo zakonsko ogranienje rokova plaanja, a privreda je pri tom prinuena da PDV plaa do 10. u mesecu za prethodni mesec, tako da u praksi drava u kratkom roku dobije porez na osnovu prometa odreene robe ili usluge na iju naplatu obveznik PDV (proizvoa ili vršilac usluge) eka u proseku još 4 meseca.
Rezultati ankete sprovedene na uzorku od 2356 privrednih subjekata u 13 privrednih grana (po- ljoprivreda, turizam i ugostiteljstvo, graevinska industrija, metalska industrija, hemijska industrija, farmaceutska industrija, industrija nemetala, saobra- aj i telekomunikacije, drvna industrija, zanatstvo, trgovina, informacione tehnologije, sektor usluga) pokazuju obim kašnjenja u naplati potraivanja.
Anketom je obuhvaeno 1714 malih, 94 srednja, 49 velikih preduzea i 499 preduzetnika.
Naplata potraivanja (za isporuene proizvode i obavljene usluge)
Tabela 9: Kašnjenja u naplati potraivanja (maj 2010.)
Kašnjenje u naplati Mala preduzea Srednja preduzea Velika preduzea Preduzetnici
Do 60 dana 44 11 2 34
Do 90 dana 181 13 5 32
Do 120 dana 321 22 8 125
Do 150 dana 408 25 14 178
Do 180 dana 387 10 11 57
Preko 180 dana 273 13 9 53
Uvidom u rezultate ankete dolazi se do podatka da 61,04% privrednih subjekata u Republici Srbiji naplauje svoja potraivanja u roku duem od 120 dana (4 meseca). Preduzea su u anketi još navela da nikada ne naplate 7 do 10 odsto u ukupnoj masi
potraivanja, zato što njihovi dunici odu u steaj ili im daju nenaplative menice, a neki dunici nude da umesto novcem potraivanja isplate u robi ili uslu- gama.
6 Uslovi i optereenja poslovanja i kolektivnog pregovaranja
Grafi kon 1: Naplata potraivanja 120 i više dana
80 %
70 %
60 %
50 %
40 %
30 %
20 %
10 %
0 % Mala preduzea Srednja preduzea Velika preduzea Preduzetnici
Gornji grafi kon pokazuje da 62,3% malih predu- zea svoja potraivanja naplauje u periodu duem od 120 dana. Taj isti problem ima i 69,4% velikih preduzea, a situacija je nešto bolja kod srednjih preduzea (51%) i preduzetnika (57,7%).
Iako su mnoge zemlje u okruenju i zemlje u EU našle naina da ogranie rokove plaanja i uvedu red u sistem potraivanja bilo uvoenjem konkretnih zakonskih propisa za regulisanje potraivanja bilo
efi kasnijim radom dravnih institucija, a posebno trgovinskih sudova, Vlada Republike Srbije i druge fi nansijske institucije, sem subvencionisanih kredita u 2009. i 2010. godini, nisu sprovele nikakve druge mere da se najvei dunici nateraju na plaanje svojih dugova i preduzea spasu nelikvidnosti. Rezultat ova- kvog (ne)postupanja vidi se u donjoj tabeli u kojoj je Srbija na dnu evropske lestvice, zajedno sa Albanijom po prosenom vremenu naplate potraivanja.
Tabela 10: Proseni period naplate potraivanja u zemljama u okruenju i EU
Zemlja Prosean period naplate potraivanja
Nemaka 18 dana
Danska 17 dana
Švedska 21 dan
Holandija 23 dana
Francuska 24 dana
Španija 32 dana
Italija 29 dana
eška 37 dana
Slovaka 33 dana
Poljska 38 dana
Maarska 40 dana
Litvanija 53 dana
Bugarska 44 dana
Grka 37 dana
Rumunija 30 dana
Makedonija 76 dana
Albanija 127 dana
Srbija 128 dana
7Uslovi i optereenja poslovanja i kolektivnog pregovaranja
U 2009. i 2010. godini nelikvidnost je postala do- minantni problem srpske privrede. Privredni subjekti u Republici Srbiji na mesenom nivou (maj 2010.) imaju proseno 39 optereenja (obavezu prema dravi na osnovu razliitih zakona i propisa), bankar- ske kamate na kredite privredi godinama su meu najvišima u regionu i 2 do 3 puta vee u odnosu na zemlje EU, brojne suvišne birokratske procedure uzrokuju visoke troškove, a proseni rokovi plaa- nja u maju 2010. godine bili su 128 dana. U takvim okolnostima nelikvidnost malih i srednjih preduzea znaajno je porasla, ali ni velika preduzea i predu- zetnici nisu bili pošteeni.
Rezultati ankete sprovedene na uzorku od 2356 privrednih subjekata u 13 privrednih grana (po- ljoprivreda, turizam i ugostiteljstvo, graevinska industrija, metalska industrija, hemijska industrija, farmaceutska industrija, industrija nemetala, saobra- aj i telekomunikacije, drvna industrija, zanatstvo, trgovina, informacione tehnologije, sektor usluga) pokazuju koliko je preduzea imalo period nelikvid- nosti u prvih pet meseci 2010. godine i koliko je taj period trajao.
Anketom je obuhvaeno 1714 malih, 94 srednja, 49 velikih preduzea i 499 preduzetnika.
Nelikvidnost
Do 7 dana 84 5 3 12
Do 14 dana 301 7 7 44
Do mesec dana 292 15 3 79
Dva meseca 248 12 4 94
Tri meseca 96 7 5 51
Više od tri meseca 104 6 4 48
Procenat nelikvidnih u ukupnom broju anketiranih
1125 od 1714 65,6%
52 od 94 55,3%
26 od 49 53%
328 od 499 65,7%
Rezulati ankete pokazali su da su upravo mala preduzea i preduzetnici najranjivije kategorije u privredi Republike Srbije i da su ove dve kategorije
imale najviše problema sa likvidnošu u prvoj polo- vini 2010. godine.
Grafi kon 2: Privredni subjekti koji su imali problem sa likvidnošu u 2010. godini
70 %
60 %
50 %
40 %
30 %
20 %
10 %
0 % Mala preduzea Srednja preduzea Velika preduzea Preduzetnici
8 Uslovi i optereenja poslovanja i kolektivnog pregovaranja
Dugi periodi nelikvidnosti znaajno su ugrozili veliki broj privrednih subjekata koji su, u nemo- gunosti da naplate svoja potraivanja, dospeli u teškoe sa isplatom zarada zaposlenima, redovnim servisiranjem rata kredita bankama, svim tekuim obavezama prema poreskim upravama, dravnim fondovima i institucijama, nabavci sirovina i repro- materijala za proizvodnju i usluge, itd.
Ankete sprovedene meu privrednim subjekti- ma pokazale su da je kao posledica ovakvog stanja došlo do znaajnog kašnjenja u isplati zarada zapo-
slenima u privredi Republike Srbije, jer preduzea nisu mogla da na svojim raunima prikupe novac za istovremenu isplatu neto zarada i poreza i doprinosa iz bruto zarade. U maju mesecu 2010. godine svega 17,6% od ukupnog broja privrednih subjekata ispla- ivalo je zarade redovno, prvog u mesecu, 19,03% sa proseno 15 dana zakašnjenja, 25,84% sa proseno 30 dana zakašnjenja, 20,7% sa proseno 60 dana za- kašnjenja, a kod 16,93% privrednih subjekata zarade su kasnile 90 i više dana.
Posledice nelikvidnosti privrednih subjekata
Procene iz razliitih izvora (Svetska banka, Evrop- ska komisija, reprezentativni sindikati u Republici Srbiji, Unija poslodavaca Srbije, više organizacija ne- vladinog sektora) govore da je nivo sive ekonomije dostigao u prvoj polovini 2010. izmeu 35,5 i 40,7% bruto domaeg proizvoda Republike.
Siva ekonomija u Republici Srbiji obuhvata tri stuba:
1) Privreivanje na crno (nelegalni privredni subjekti)
2) Rad na crno (zaposleni koji rade ilegalno) 3) Pranje novca i fi nansijske malverzacije (nele-
galne transakcije, utaje poreza i dr.) Siva ekonomija je znaajan faktor ogranienja
razvoja formalne ekonomije u Srbiji. Najizraenija je u sektoru poljoprivrede, trgovine, graevinske i tekstilne industrije, grani saobraaja, itd. vorišta sive ekonomije su veliki gradovi (Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, aak i dr.), pogranine zone (granica sa Rumunijom, Bugarskom, Bosnom i Herce- govinom, Crnom Gorom, Makedonijom i u manjoj meri Maarskom i Hrvatskom), oblast krajnjeg juga Srbije i granice se Kosovom i Metohijom i ruralne
sredine nerazvijenih delova Srbije (istona, zapadna, juna). Privredni subjekti koji posluju legalno tvrde da postoje itavi kanali i sistemi distribucije i prodaje ilegalne robe, a usluge iz sive zone, sa izbijanjem svetske ekonomske krize, postaju sve vea nelojalna konkurencija.
U maju mesecu 2010. procenjeno je da su pro- sene razlike u maloprodajnim cenama izmeu istih proizvoda koje prodaju registrovani privredni subjekti i njihova konkurencija iz sive zone izmeu 14 i 34 odsto. Ta razlika predstavlja onaj deo malo- prodajne cene za koji su proizvodi kod registrovanih privrednih subjekata skuplji, jer oni redovno izmiruju sve svoje obaveze prema dravi (poreze i doprinose, PDV, republike i lokalne administrativne takse, oba- veze prema ostalim propisima, itd.). Delatnici na sivo nemaju sve ove obaveze i ne moraju ih kalkulisati kroz fi nalnu MP i VP cenu proizvoda.
Od 2010. godine do danas aktuelna i sve pret- hodne vlade uradile su malo na suzbijanju sive ekonomije, tako da se znaajan deo prometa robe obavlja u sivoj zoni.
Siva ekonomija
9Uslovi i optereenja poslovanja i kolektivnog pregovaranja
Tabela 12: Promet poljoprivrednih proizvoda (regularno i na sivo) po regijama (2010.)
Regija duvan ivinsko
legal sivo legal sivo legal sivo legal sivo legal sivo
Beograd 86% 14% 69% 31% 72% 28% 59% 41% 64% 36%
Vojvodina 80% 20% 77% 23% 86% 14% 61% 39% 63% 37%
Centralna Srbija 63% 37% 60% 40% 66% 34% 54% 46% 53% 47%
Juna Srbija 69% 31% 46% 54% 55% 45% 45% 55% 49% 51%
Istona Srbija 58% 42% 50% 50% 41% 59% 42% 58% 46% 54%
Zapadna Srbija 66% 34% 59% 41% 62% 38% 39% 61% 43% 57%
Tabela 13: Promet tekstilnih proizvoda (regularno i na sivo) po regijama (2010.)
Regija muške & enske
legal sivo legal sivo legal sivo legal sivo legal sivo
Beograd 54% 46% 73% 27% 68% 32% 64% 36% 75% 25%
Vojvodina 57% 43% 79% 21% 70% 30% 72% 28% 79% 21%
Centralna Srbija 50% 50% 59% 41% 62% 38%…