USAMLJENOST

Tanja Đurić

Usamljenost bolest 21. veka

• Za usamljenost se može reći da je jedna od

najraširenijih bolesti 21. veka

• Na zdravlje utiče skoro isto kao i gojaznost, a

njena meta sve više su mladi ljudi, između 16 i

30 godina.

Svaki 10.čovek na planeti...

• Novija istraživanja pokazuju da se hronično

usamljenim oseća čak svaki deseti čovek na

planeti.

• Usamljenost deluje kao začarani krug: onaj ko

od nje oboli gubi volju da komunicira s

drugima, još više se povlači u sebe i upada u

depresiju.

Važne razlike samoće i usamljenosti

• Da biste u samoći uživali važno je da znate

razliku između usamljenosti i samoće. Iako se

ove dve reči često koriste kao sinonimi, one to

ni u kom slučaju nisu.

• Spolja, one zaista mogu izgledati isto, obe

karakteriše to da nema prisustva druge osobe.

Ali tu, na površini, suštinski sva sličnost

prestaje.

Samoća je nešto što sami biramo,

usamljenost nam je nametnuta od

strane drugih.

Usamljenost...

• Kada kažemo da je neko usamljen, najčešće ga

zamišljamo izolovanog od drugih, tužnog, čak

i depresivnog. I u velikoj meri smo u pravu.

• Međutim, kada kažemo da neko samuje, da je

u samoći, slika koju zamišljamo gotovo da je

ista kao prethodna. Ali, ovog puta nismo u

pravu.

Samoća...

• Samoća podrazumeva, naravno, da u blizini

nema nikoga, ali ona ne znači i osećanje

usamljenosti i ne nosi sa sobom loša osećanja.

• Može dovesti i do boljeg poznavanja sebe i

stanja veće svesnosti o sopstvenim postupcima

i razlozima za njih.

Savremena civilizacija...

• Usamljenost je naš izbor, dok smo na samoću

osuđeni. Ovi fenomeni ljudskog ponašanja su

posledica načina života savremene civilizacije.

...

• Uprkos prirodnoj potrebi čoveka da kontaktira

sa drugima, kod mnogih to izostaje, a

tehnološke inovacije sve više udaljavaju želju

za zbližavanjem, toliko da je to postala boljka

modernog društva...

Šta je usamljenost?

• Usamljenost je stanje u kome osoba oseća da

nije dovoljno bliska sa drugim ljudima. To je

neprijatan osećaj emocionalne praznine koji

osobu čini nezadovoljnom, uznemirenom,

tužnom...

Takvo stanje...

• Takvo stanje ima uticaj na celokupno

funkcionisanje osobe i u dužem periodu može

ozbiljno da umanji kvalitet života.

• Usamljenost se razlikuje od dosade.

Kome se dešava...?

• Od usamljenosti „pate” i mladi i stari, deca,

žene i muškarci, bogati, siromašni, lepi i oni za

koje okolina nikada ne bi rekla da su usamljeni

jer su stalno okruženi velikim brojem ljudi.

• Usamljenost nema rok trajanja. Kod nekog se

javi i uspešno prevaziđe u kratkom

vremenskom periodu, kod nekoga potraje ceo

život.

“Veliki grad-veća otuđenost”

• Usamljenost je prisutna u maloj sredini (selu,

varoši) kao i u velikim gradovima. Može se

reći da su ljudi u velikom gradu otuđeniji pa

samim tim i usamljeniji.

• Iako je osoba zaposlena, materijalno

obezbeđena, živi u velikom gradu i ostvaruje

veliki broj površnih kontakata, ličnih,

telefonskih, takva osoba se može osećati

usamljenom.

Zašto se dešava?

• Dešava se zato što čovek ima potrebu da se

emotivno vezuje za druge ljude, da razmenjuje

misli i osećanja. Ljudskoj vrsti je prirodno dato

da živi u zajednici.

• Svaka vrsta izolacije, bilo da je ona realna

(samica u zatvoru) ili je samo doživljaj da se

ne pripada sredini u kojoj se živi, predstavlja

vrlo neprijatno iskustvo za čoveka.

Kako je prevazići?

• Prihvatanje da je usamljenost problem „otvara vrata” osobi da dalje „radi” na sebi u smislu prepoznavanja koje su prepreke da se problem prevaziđe i koje promene treba učiniti da se stanje popravi.

• Postizanje otvorenosti za promene je prvi sledeći korak, a zatim slede usvajanje nekih novih stavova, vrednosti i uverenja.

• Konačni cilj je postizanje spremnosti za aktivnosti kojima se prevazilazi usamljenost i sprovođenje u život tih aktivnosti.

Kako osobi možemo pružiti pomoć?

• Dovoljna je samo jedna osoba koju osećamo

kao blisku osobu, koja deli naša interesovanja i

ume pažljivo da nas sluša, pa da čovek

eliminiše osećaj usamljenosti.

Prolazna usamljenost

• Prolazna usamljenost nije patološko stanje,

ali kada je hronična, traje duže vreme i

umanjuje kvalitet života.

• Postoje razne tipologije usamljenosti. Reakcije

na stresne događaje kao što su prekidi bliskih

veza, smrt bliskih osoba... zabeležene su kod

svih osoba bez obzira na godine, pol i kulturu.

Hronična usamljenost...

• Hronična usamljenost je crta ličnosti, traje godinama i nije vezana uz stresni događaj.

• Psihologija prepoznaje dve vrste hroničneusamljenosti povezane sa prirodom deficita u odnosima: emocionalnu, koja je posledica nedostatka bliske, intimne veze (na primer ljubavna ili bračna veza), i socijalnu, koja je posledica nepostojanja prijateljstva ili neuključenosti u socijalnu mrežu.

Potrebe usamljenosti...

• Teško je govoriti o njoj, naročito muškarcimakoji bi time pokazali slabost, a vaspitavani suda moraju biti jaki.

• Ljudi koji su iz bilo kog razloga usamljeninastoje to neprijatno stanje da prevladajukoristeći se raznim strategijama suočavanja, zavisno od toga da li je reč o hroničnom ilitrenutnom osećanju, ali i zavisno od osobinaličnosti.

Oblici suočavanja...

• Neki od oblika suočavanja su pasivna tuga

(plakanje, spavanje, prejedanje), aktivna

samoća (pisanje, slušanje muzike, šetnja,

čitanje), trošenje novca i socijalni kontakti.

Strategije mogu biti i zavisničko ponašanje,

kriminal, izolacija.

Potrebe čoveka...

• Potreba za drugima govori o osećanju

pripadanja, zajedništva, deljenja, pomaganja,

zajedničkog vremena i drugih relacija među

ljudima, kao društvenim bićima.

• Kod usamljenika ovakve potrebe izostaju, jer

očigledno, to ispoljavaju na drugačiji način.

“Biti sam” stanje

• Ipak, oni nisu čudaci. Mnogi od njih imaju

vrlo sadržajan i bogat unutrašnji život, znaju

da osmisle vreme, oboje događaje emocijama,

imaju razvijen kapacitet za „biti sam“ stanje.

...

• Usamljenici ne moraju da budu strani, daleki i

zastrašujući, kako ih drugi ljudi doživljavaju, a

još manje da imaju neki problem ili poremećaj.

Da li je život usamljenih

komplikovan?

• Mnogo je komplikovanije osobama koje ne

mogu same i kojima je život potpuna

katastrofa ukoliko nisu okruženi drugima.

• Oni ne žele, ne mogu, niti smeju ikada da

budu sami, čak ni za trenutak.

...

• Usamljeni ljudi su više uočljivi, ne samo zbog

toga što su usamljeni, već i zbog zagonetnosti

koju ta činjenica nosi sa sobom.

????????????

• O čemu li misle, šta sanjaju, kome veruju,

koga vole, čime se bave, da li čitaju, postoji li

bar neko vrlo važan u njihovom životu, zašto

su takvi...

To su najčešća pitanja koja postavljaju ljudi

dok ih posmatraju sa strane, a ne shvataju da

usamljenost ne znači izolaciju, već upravo

suprotno.

...

• Takva osoba je najčešće u svom svetu po

sopstvenom izboru. Na ovaj fenomen niko nije

do kraja imun, što znači da može da se dogodi

svakome u nekom periodu života.

Da li je to, na neki način, privilegija

savremenog društva?

• Trebalo bi da nam na umu budu svi oni koji

rade u velikim korporacijama, žive u

milionskim gradovima, gube brojne sate tokom

života u saobraćaju, u gužvama, krećući se

među ljudima koje ne poznaju.

Oni bi sigurno poželeli da se usame na

trenutak.

Ipak potreba...

• Dakle, teško da je to privilegija, pre je reč o

potrebi. Usamljenost postoji oduvek i nije

fenomen sadašnjice.

• Međutim, danas ljudi, zahvaljujući napretku

tehnologije, često biraju nju umesto druženja.

Koliko imas prijatelja na fb...?

• Primer je internet i sve pozitivne stvari koje nudi. U mogućnosti ste da komunicirate na bezbroj načina sa mnoštvom ljudi koje i ne poznajete, a većina od njih nije usamljena!

• S druge strane, kada imaju priliku da se nađu, sednu i razgovaraju sa drugima, ljudi se radije opredeljuju za SMS poruke, mejlove, komunikaciju putem "Skajpa", četa, posećuju različite sajtove tražeći sagovornike u gluvo doba noći...

Otvoren put u usamljenost

• Po tome se ovo vreme razlikuje od prethodnih,

ne tako davnih, i naravno da je to otvoren put u

usamljenost. Međutim, teško je razlučiti da li

je pojava interneta uzrok tome ili je dostupnost

interneta uslovila ovu vrstu usamljenosti.

• U svakom slučaju, internet je zaista od koristi

onima koji su izabrali da budu usamljeni ili su

se u njoj našli sticajem okolnosti.

Znači, usamljenost je način života?

• Za razliku od mladih, kod odraslih to jeste

način života. Njihov odnos prema okolini je

individualan.

• Od svog okruženja oni se ne razlikuju načinom

govora, odevanjem, negom, radnim

kapacitetom i empatijom. Ističu se samo u

tome što nemaju potrebu da budu u društvu.

“ali,eto, više vole da su sami...”

• Dakle, oni u društvu opstaju jer potpunopoštuju sva pisana i nepisana pravilaponašanja.

• Društvo ih ne ugrožava, ali, eto, više vole dasu sami.

• Ponekad je to lako razumeti, naročito kadasmo okruženi ljudima čije priče zvuče šupljeili su prijateljstva licemerna, a odnosiizveštačeni

...• O onima koji nisu prisutni u društvu, često se

priča, i to uglavnom ogovarački. Usamljeniljudi su isti kao i oni izrazito društveni, razlikuju se samo po tome koliko pokazujuemocije i koliku potrebu imaju da brinu o najbližima. To ne isključuje empatiju i ljubav.

• Mogu da budu vrlo uspešni u životu, manjeuspešni, prosečni ili neuspešni.

• U profesionalnom smislu nema razlike u odnosu na one koji su dobro socijalizovani.

“Mogu da biraju sa kim hoće, a sa

kim neće..”

• Čak i kada je komunikacija u pitanju,

usamljeni ljudi su na neki način u prednosti.

• Pošto ih već smatraju nekako različitim, oni

bez posledica mogu da biraju sa kim hoće, a sa

kim neće.

I oni komuniciraju...

• Njihove odluke, ma koliko bile neshvatljive

ljudima iz okruženja, ne bi trebalo vezivati za

patologiju. To je karakteristika ličnosti, a ne

bolest.

• Sa usamljenima je komunikacija, naravno,

moguća, a da li će se ostvariti ili ne, zavisi od

toga da li neko želi da se intimizira, da

radoznalo „gura nos gde ne treba“...

“Usamljenici rade ono što žele...”

• Umesto čuđenja i pitanja zašto usamljeni ne

žele da se druže i komunikaciraju, možda je

bolje da se govorljivi zapitaju koliko su u

verbalnoj komunikaciji iskreni, a koliko glume

srdačnost i pričljivost.

• Ispada da je njima zapravo teže, jer

usamljenici rade ono što žele i otvoreno

pokazuju svoj stav.

Povučene osobe mnogi doživljavaju

kao „čudake“?

• Mnogi i veruju da je njihova pažnja

usredsređena na potpuno drugačije stvari, čim

nemaju želju da se druže i pričaju sa svima.

To, naravno, nije tačno.

...

• Privlači ih i odbija što i ostale, samo drugačije

reaguju.

• Usamljeni ne govore preglasno, ne vrište od

sreće, ne kukaju glasno, ne svađaju se

neprimereno, ne plaču pred svima.

“Oni imaju svoj zidić”

• Oni imaju svoj zidić, preko koga može samoda se viri. Poštuju socijalna pravila, ali nakoncert više vole da odu sami, vole da čitajuknjige, slikaju, a pričaju samo onda kada imajupotrebu.

• Mnogi usamljenici žive u porodicama, a čak ninajbliži ne slute da su takvi.

• Porodica nije pokazatelj da ste povučena ilisocijalno komunikativna ličnost.

...

• To je karakteristika ličnosti, može da se kažeda je koren u načinu na koji je neko formiran. Isto važi i za druželjubivost.

• Ako je takva struktura ličnosti, onda tu nemanikakvih problema, jer je to autentično.

• Ali, ukoliko je usamljenost rezultat okolnosti, kao što je gubitak najbližih, iseljeništva, bolesti, tu može da nastane problem sapsihičkim posledicama.

Depresija...

• Najčešće se javlja depresija, i to kod osoba

koje su pre nemilih dešavanja bile društvene.

• U novim okolnostima, izolovanost,

neraspoloženje ili gubitnički duh mogu da

budu glavni razlog za usamljenost.

Mnogi mladi širom sveta radije

biraju samoću nego društvo?

• Alarmantno je da su mladi u čitavom svetu

usamljeniji nego ranije, iako je njihova

nasušna potreba da budu u društvu.

• Društvo je za mlade bezbedan most, kojim

prelaze iz detinjstva u odraslo doba, na mnogo

bezbolniji način nego što bi to činili sami.

...

• Društvo mladima daje osećanje pripadanja,

moći, ideju o tome da će oni nastaviti progres

u svom zajedništvu, da su zajedno jači.

• Usamljenost je uglavnom znak većeg trpljenja,

neke vrste neprilagođenosti, osećanja koja ne

žele, nezadovoljstva sobom, strahova,

napetosti, strepnje...

Izlaz u rušilaštvu...

• Nekada se dešava da ih društvo ne prihvati iz

krajnje iracionalnih razloga. To može da se

ispolji kroz ozbiljnije posledice, jer se deo

neprihvaćenih udružuje u grupe koje su po

pravilu nasilne, agresivne, neukrotive.

• Nezadovoljstvo, udruženi strahovi i bes zbog

neprihvatanja, nalaze izlaz u rušilaštvu.

...

• Osim toga, danas se sporije odrasta, koliko god to čudno zvučalo. Period adolescencije se, posvetskim pokazateljima, produžio na 25 godina.

• Pitanje je šta uslovljava sporije sazrevanje? Možda neverovatno zvuči, ali to je zbogpasivnog života koji vode zahvaljajućitehnološkom razvoju. Ima mnogo izazova u pasivnim zabavama, poput interneta.

Pušenje, gojaznost...

• Usamljenost je štetna po zdravlje skoro isto kaopušenje i gojaznost, pokazala su istraživanja saUniverziteta u Čikagu.

• Prema njihovom mišljenju, nedovoljno druženja s drugima ne samo da ljude čini nesrećnima većutiče i na njihovo fizičko i mentalno zdravlje.

• Taj osećaj odbačenosti i izolovanosti povećavakrvni pritisak, stres i mogućnost pojaveAlchajmerove bolesti.

Saveti protiv usamljenosti...• Hobi

Pronađite hobi kojem ćete posvetiti najmanje jedan sat svakoga dana

• Nagrade

Ograničite vreme koje provodite za računarom i ispred televizora, a povećajte broj sati koje provodite van kuće i osmislite nagradu za sebe svaki put kada taj plan ispunite

• Noviteti

Probajte ono što nikada niste probali: možda ste oduvek želeli da naučite da plešete tango - upišite kurs i uživajte

• Ljubimac

Uzmite psa - njegova potreba za šetnjom nateraće vas da izađete, ali i da upoznate druge šetače pasa u komšiluku

• Prijatelji

Obradujte zaboravljene prijatelje - lepim gestom iskupite se nekome kome se dugo niste javili, a ko bi se sigurno obradovao da vas ponovo vidi

SAMOĆA

Samoća je svima potrebna...

• U zavisnosti od toga kakvi smo kao ličnost,

zavisiće i to koliko nam je samoće potrebno.

Nekima će biti dovoljno desetak minuta

dnevno, nekima će biti potrebni sati.

Faze samoće?

• Postoje ljudi koji imaju faze samoće i faze

društvenosti, oni kojima će biti potrebno više

ili manje samoće, ali nam je ona svima

potrebna.

Strah od usamljenosti...

• Ukoliko vam samoća nije potrebna ni malo,

ukoliko nemate potrebu da budete sami nikada,

to može da znači da ste, zapravo, uplašeni

usamljenosti, ili čak i da jeste usamljeni iako

ste okruženi ljudima.

Psiholozi i samoća...

• Kada smo suviše fokusirani na jednu sferu,

imamo tendenciju da zanemarimo druge.

• Stoga psiholozi danas često zanemaruju

važnost samoće. Dešava se da je zanemare čak

i onda kada osoba dođe u situaciju da ima

problem u socijalnim kontaktima.

• Ne treba zanemariti koristi koje možemo imati

od samoće. Pa ipak, ne treba ni preterati…

Korist koju imamo od samoće

• Samoća nam omogućava kreativnost, u samoći

ćemo najbolje biti u stanju da se posvetimo

čitanju, uživanju u prirodi, razmišljanju,

sopstvenom razvoju. Samoća podrazumeva

unutrašnji mir koji proizilazi iz stanja

unutrašnjeg bogatstva.

Balans samoće i kontakta

• Ekstremnost nikada i ni u čemu nije dobra.

Postoji izreka koja promoviše vrednost balansa

i glasi “zlatna sredina”. Zato treba biti oprezan

u tome kako tumačimo i kako doživljavamo,

bilo sebe ili svet oko nas.

Potreba grupe...

• Psiholozi danas, a posebno socijalni psiholozi,

ističu veliku važnost potrebe da se pripada

grupi, potrebe da se osoba uklopi u svoje

socijalno okruženje, da bude dobro adaptirana

i da ima dobru komunikaciju sa ljudima oko

sebe.

...• Da bismo bili dobro balansirani, uravnoteženi i

u stanju da radimo na sebi i svom ličnom

razvoju, moramo postići ravnotežu između

potrebe za samoćom i potrebe za društvom.

• Fokusiranost na socijalne kontakte današnje psihologije plasira sugestiju da, ukoliko imate potrebu da budete sami, mora biti da nešto nije u redu sa vama. Možda je vaša potreba za pripadanjem krenula u pogrešnom pravcu. Možda nemate zaista potrebu da budete sami, već ste anksiozni i izbegavate ljude.

• Međutim, istraživanja su pokazala da neki ljudi zaista imaju potrebu da određenu količinu vremena provedu sami i da smatraju to vreme pozitivnim i konstruktivnim. Takođe i da to ne znači kako beže od ljudi.

Istraživanja u Americi...

• Rid Larson je ispitivao učenike prvog razredasrednje škole i došao do zaključka da starijadeca, odnosno deca koja ulaze u pubertet, biraju da više vremena provode sami. Ono štoje važno je da su se njihovo emotivnodoživljavanje i razvoj poboljšali nakon nekogvremena koje su proveli sami. Oni adolescentikoji su proveli optimalno vreme sami, nipreviše, ni premalo – ispostavili su se kaomentalno, psihološki najzdraviji

Svet danas...

• Svet u kome živimo je svet komunikacije ili

pre razmene informacija. Svakodnevno neko

od nas nešto zahteva i očekuje, traži, telefon

često zvoni, čak se i kompjuter oglašava bilo

nekim zvucima ili signalima koji zahtevaju naš

odgovor.

• Međutim, u svetlu svega toga, često

zaboravljamo i koliko je važno biti u stanju da

se isključimo iz njega povremeno i da stavimo

u stranu trenutne i momentalne zahteve koje

ljudi pred nas postavljaju. Jer, na kraju i tako

ne možemo svima ugoditi, zar ne?

• Postoji još jedno zanimljivo istraživanje Rida

Larsona u kome su ljudima slali poruke u

nepravilnim vremenskim intervalima i kada bi

im stigla poruka oni su izveštavali o svojim

iskustvima. Nije iznenađujuće to što su

rezultati pokazali da su ljudi bili mnogo

manje svesni sebe kada su sami nego kada

su u prisustvu drugih ljudi.

Samoća i kreativnost

• Sposobnost da se bude sam je povezana sa

kreativnošću. Istraživanja koja su sprovođena

na adolescentima pokazala su da oni

adolescent koji nisu u stanju da tolerišu da

budu sami imaju značajno manju verovatnoću

da će ispoljiti svoje kreativne sposobnosti.

• Tačno je, naravno, da drugi ljudi mogu biti

naporni, da nam mogu skretati pažnju i oduzimati

vreme, ali kada govorimo o samoći, i o tome da

treba biti odvojen od ljudi neko vreme, fokus nije

na ljudima koji nas nerviraju ili na onima koji su

previše zahtevajući i zavisni.

• Čak i kada smo okruženi divnim ljudima, onima

sa kojima nam veoma prija da provodimo vreme,

čak i tada oni zauzimaju određeni deo naših

emocionalnih i kognitivnih resursa.

• Ovo je slučaj čak i onda kada niste nesigurni u

sebe i kada nemate problema sa

samopouzdanjem.

• Postoji još jedna mogućnost koja crpi vase

resurse, ma kako malo. To je situacija u kojoj

prosto osećate nečije prisustvo u prostoriji,

osećate da sa nekim delite prostor, makar i

onda kada između vas nema komunikacije i/ili

razgovora.

• U samoći postoji sloboda, i to ne samo sloboda

od ograničenja koja dolaze sa prisustvom

drugih ljudi, već i sloboda da radimo šta god

želimo i sloboda da pustimo naše misli da

lutaju.

• To je još jedan od razloga zašto je samoća,

kada je umerena i ne prelazi u ekstrem,

predstavlja pre karakteristiku snage nego

razlog za zabrinutost.

Samoća i sposobnost uživljavanja

• Tako ljudi koji biraju profesije koje zahtevaju

samoću (kao što su istraživači polarnih oblasti)

imaju bolju sposobnost da se užive u film koji

gledaju ili saopštavaju o većem stepenu

zadovoljstva u aktivnostima kao što su

posmatranje prirode, meditacija i tome slično.

• U samoći smo mnogo skloniji da, kada

razmišljamo, pronalazimo nove načine za

posmatranje sebe, ali i da postavimo listu

prioriteta u svom životu koja je autentična i

koja će nas, ukoliko je sledimo, činiti srećnijim

i zadovoljnijim.

• Neki ljudi više vole samoću od drugih. To su

ljudi koji često, mada ne uvek, više vole da

budu sami nego sa partnerom.

Budućnost...

• Psihologiju čeka dalek put u istraživanjima na ovu temu, ali je moguće da ovi ljudi promene doživljavaju pre kao ugrožavajuće nego kao oslobađajuće i da su naučili da u određenim situacijama pronalaze smisao izvlačeći snagu iz unutrašnjih izvora zato što je spoljni sistem podrške zakazao.

• Oni su naučili da je, u teškim situacijama, samoća najisplativija.

HVALA VAM NA PAŽNJI