US - Vektorska i rasterska grafika.pdf

8/20/2019 US - Vektorska i rasterska grafika.pdf

1/326


2/326


3/326

EKTORSKA I RASTERSKA GRAFIKA

rugo dopunjeno i izmenjeno izdanje

utor:r Dragan Cvetković, dipl.inž.

ecenzent:rof. dr Slavko Pešićašinski fakultet Univerziteta u Beogradu

zdavač:

NIVERZITET "SINGIDUNUM"AKULTET ZA INFORMATIKU I MENADŽMENTeograd, Danijelova 32

a izdavača:rof. dr Milovan Stanišić

ehnička obrada:

ragan Cvetković

izajn korica:ilan Nikolić

odina izdanja:009.

iraž:00 primeraka

tampa:ugura Print, Beogradww.cugura.rs

SBN: 978-86-7912-139-4


4/326

Sadržaj

Predgovor xi

1 Razlika između vektorske i rasterske grafike 1

1.1. Vektorska grafika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11.2. Rasterska grafika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31.3. Grafički formati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41.4. Konfiguracija datoteke slike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41.5. Komprimovanje (kompresija) podataka slike . . . . . . . . . . . . . . . . 5

1.5.1. RLE komprimovanje (kodiranje) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51.5.2. LZW komprimovanje (kodiranje) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

1.6. Metode za redukciju boja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61.6.1. Uniformna redukcija boja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71.6.2. Redukcija pomoću srednje boje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

1.7. Često korišćeni grafički formati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81.7.1. JPEG format . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91.7.2. BMP format . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101.7.3. PCX format . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101.7.4. TIFF format . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101.7.5. GIF format . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

1.7.6. PNG format . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111.7.7. TGA format . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111.7.8. Važniji formati za smeštaj vektorske grafike . . . . . . . . . . . . 121.7.9. Važniji formati za smeštaj rasterske grafike . . . . . . . . . . . . 14

2 Upoznavanje sa interfejsom programa CorelDRAW X4 15

2.1. Termini koje treba upoznati pre početka rada . . . . . . . . . . . . . . . 162.2. Glavni ekran . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162.3. Pomoćne informacije (Help ) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

2.4. Alatke radnog okruženja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192.4.1. Paleta alatki Standard ili paleta standardnih alatki . . . . . . . . 192.4.2. Dodatni alati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21


5/326

ii Vektorska i rasterska grafika

2.4.3. Podpalete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232.4.4. Paleta alatki Property ili paleta karakteristika (svojstava) . . . . . 262.4.5. Prozori Docker . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 272.4.6. Statusna linija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

3 Radno okruženje 29

3.1. Kako podesiti izgled strane? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293.2. Kako podesiti program? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

4 Osnovni koraci 33

4.1. Uopšteno o crtanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 344.2. Linije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

4.3. Ostali osnovni entiteti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 384.4. Predefinisani oblici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

5 Rad sa objektima 47

5.1. Kako markirati i proizvoljno zarotirati objekat? . . . . . . . . . . . . . . . 47

6 Oblikovanje 51

6.1. Dodatne komande za oblikovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 536.2. Okviri ili konturne linije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55

6.3. Ispunjavanje bojom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 566.4. Specifične komande za ispunu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 596.5. Interaktivni alati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 616.6. O radu sa krivolinijskim objektima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65

7 "Baratanje" sa objektima i crtežima 67

7.1. Veličina prikaza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 677.2. Pomoćne alatke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 697.3. Organizovanje objekata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 727.4. Slojevi (Layer -i) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 757.5. Transformisanje objekata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 767.6. "Uvoz" (Import ) i "izvoz" (Export ) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78

8 Tekst 81

8.1. Definisanje parametara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 818.2. "Unošenje" teksta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 858.3. Ispisivanje teksta po zadatoj putanji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86

9 Specijalni efekti 87

9.1. Perspektiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 879.2. Obvojnica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 879.3. "Izvlačenje" treće dimenzije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88


6/326

Sadržaj i predgovor iii

9.4. "Meki" prelaz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 899.5. Konture . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 909.6. Sočiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 919.7. Ostali specijalni efekti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

10 Rad sa bojama 95

10.1. Modeli boja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9510.1.1. Model boja - CMYK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9510.1.2. Model boja - RGB . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9510.1.3. Model boja - HSB . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9610.1.4. Model boja - Siva skala (Grayscale ) . . . . . . . . . . . . . . . . 96

10.2. Biranje boje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9610.2.1. Biranje boje iz uobičajene palete boja . . . . . . . . . . . . . . . 9610.2.2. Biranje boje iz fiksne ili podešene palete boja . . . . . . . . . . . 9610.2.3. Biranje boje pomoću opcije "Color Viewers" . . . . . . . . . . . . 9710.2.4. Biranje boje pomoću harmonije boja . . . . . . . . . . . . . . . . 9810.2.5. Biranje boje pomoću mešanja boja . . . . . . . . . . . . . . . . . 99

10.3. Podešavanje boja za monitor, ulaz i izlaz . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10010.4. Napredne opcije za upravljanje bojom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10210.5. Korigovanje boje za displej . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106

11 Rad sa bitmapama 107

11.1. Pretvaranje vektorske grafike u bitmapu . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10711.2. Dodavanje bitmapa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10811.3. Odsecanje (isecanje) i uređenje bitmapa . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11011.4. Primena specijalnih efekata na bitmapu . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11111.5. Uređenje (editovanje) bitmape u programu Corel PHOTO-PAINT . . . . 111

12 Primena programa PowerTRACE 113

12.1. Konvertovanja bitmapa u vektorsku grafiku . . . . . . . . . . . . . . . . 113

13 Priprema za štampu i izrada PDF datoteka 117

13.1. Setovanje poslova štampanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11913.2. Komercijalna štampa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120

13.2.1. Priprema otiska za uslužni biro . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12013.2.2. Impozicioniranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12013.2.3. Štampanje markera štampača . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12113.2.4. Održavanje OPI linkova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122

13.2.5. Štampanje separacija boja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12313.2.6. Prelivanje obojenih površina (Color Trapping ) . . . . . . . . . . . 12413.2.7. Setovanje parametara za In-RIP Trapping . . . . . . . . . . . . . 125


7/326

iv Vektorska i rasterska grafika

13.2.8. Štampanje na film . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125

13.3. Izrada PDF datoteka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126

13.3.1. Sumarni Preflight za PDF datoteke . . . . . . . . . . . . . . . . . 12713.4. Linkovanje i ugrađivanje objekata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127

13.5. Format datoteka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128

14 Upoznavanje sa interfejsom programa Corel PHOTO-PAINT X4 129

14.1. Termini koje treba upoznati pre početka rada . . . . . . . . . . . . . . . 129

14.2. Istraživanje radnog ekrana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130

14.3. Pomoćne informacije (Help ) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131

14.4. Alatke radnog okruženja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131

14.4.1. Paleta alatki Standard ili paleta standardnih alatki . . . . . . . . 132

14.4.2. Dodatni alati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134

14.4.3. Podpalete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135

14.4.4. Paleta alatki Property ili paleta karakteristika (svojstava) . . . . . 138

14.4.5. Prozori Docker . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140

14.4.6. Statusna linija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140

15 Pregledanje slike i prateće informacije 141

15.1. Pregled slika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14115.2. Zumiranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142

15.3. Informacije o slici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143

16 Rad sa bojama 145

16.1. Psihodinamika boja i modeli boja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145

16.1.1. Razumevanje boja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145

16.1.2. Ponašanje svetlosnog zraka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147

16.1.3. RGB – osnovne aditivne boje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14816.1.4. HSV, HSI i HSL modeli boja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150

16.1.5. Gama korekcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153

16.1.6. CMY, CMYK i PANTONE modeli boja . . . . . . . . . . . . . . 154

16.1.7. Još ponešto o bojama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157

16.2. Biranje boje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158

16.2.1. Biranje boje iz uobičajene palete boja . . . . . . . . . . . . . . . 158

16.2.2. Biranje boje iz fiksne ili podešene palete boja . . . . . . . . . . . 159

16.2.3. Biranje boje pomoću opcije "Color Viewers" . . . . . . . . . . . . 16016.2.4. Biranje boje pomoću harmonije boja . . . . . . . . . . . . . . . . 161

16.2.5. Biranje boje pomoću mešanja boja . . . . . . . . . . . . . . . . . 162


8/326

Sadržaj i predgovor v

17 Rad sa slikama 163

17.1. Učitavanje slika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163

17.2. Odsecanje i menjanje orijentacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16417.3. Promena dimenzija i rezolucije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167

18 Podešavanje boja i toniranje 169

18.1. Brzo podešavanje boje i tonova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16918.2. Direktno podešavanje boja i tonova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17118.3. Rad sa kolornim kanalima ili kanalima boja . . . . . . . . . . . . . . . . . 172

19 "Slikanje" 173

19.1. Iscrtavanje kontura i linija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17319.1.1. Iscrtavanje pravougonika i elipsi . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17319.1.2. Isrtavanje elipse i/ili kružnice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174

19.1.3. Iscrtavanje mnogouglova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17519.1.4. Iscrtavanje linija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175

19.2. Primena slikarskih tehnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17719.3. Nanošenje boje sprejom ili "pištoljem" . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177

19.4. Pero osetljivo na pritisak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179

20 Retuširanje 18120.1. Poboljšanje izgleda uskeniranih slika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18120.2. Uklanjanje "crvenih" očiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18220.3. Uklanjanje pokazatelja prašine i ogrebotina . . . . . . . . . . . . . . . . . 18220.4. Kloniranje delova slike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183

20.5. Izoštravanje slike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18420.6. Brisanje delova slike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185

20.7. "Zamazivanje" i mešanje boja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186

21 Maske - oblasti za uređivanje 189

21.1. Određivanje oblasti za uređenje i zaštićenih oblasti . . . . . . . . . . . . 18921.2. Definisanje oblasti za uređenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19021.3. Definisanje oblasti za uređenje primenom informacija o bojama . . . . . . 19221.4. Invertovanje i uklanjanje maski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19321.5. Odsecanje ili isecanje dela slike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194

22 Rad sa "sočivima" 197

22.1. Kreiranje sočiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19722.2. Uređenje sočiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19822.3. Kombinovanje sočiva sa pozadinskom slikom . . . . . . . . . . . . . . . . 200


9/326

vi Vektorska i rasterska grafika

23 Specijalni efekti 201

23.1. Effects > 3D Effect . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20123.1.1. 3D Effect > 3D Rotate . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20223.1.2. 3D Effect > Bevel Effect . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20223.1.3. 3D Effect > Cylinder . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20323.1.4. 3D Effect > Emboss . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20423.1.5. 3D Effect > Glass . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20523.1.6. 3D Effect > Page Curl . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20623.1.7. 3D Effect > Perspective . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20723.1.8. 3D Effect > Pinch/Punch . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20823.1.9. 3D Effect > Sphere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209

23.1.10. 3D Effect > The Boss . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21023.1.11. 3D Effect > Zig Zag . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211

23.2. Effects > Art Strokes . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21223.2.1. Art Strokes > Charcoal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21223.2.2. Art Strokes > Conte Crayon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21323.2.3. Art Strokes > Crayon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21323.2.4. Art Strokes > Cubist . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21423.2.5. Art Strokes > Dabble . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21523.2.6. Art Strokes > Impressionist . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215

23.2.7. Art Strokes > Palette Knife . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21623.2.8. Art Strokes > Pastels . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21623.2.9. Art Strokes > Pen & Ink . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21723.2.10. Art Strokes > Pointillist . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21723.2.11.Art Strokes > Scraperboard . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21823.2.12.Art Strokes > Sketch Pad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21823.2.13.Art Strokes > Watercolor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21923.2.14.Art Strokes > Water Marker . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219

23.2.15.Art Strokes > Wave Paper . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22023.3. Effects > Blur . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22023.3.1. Blur > Tune Blur . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22023.3.2. Blur > Directional Smooth . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22123.3.3. Blur > Gaussian Blur . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22123.3.4. Blur > Jaggy Despeckle . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22123.3.5. Blur > Low Pass . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22223.3.6. Blur > Motion Blur . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22223.3.7. Blur > Radial Blur . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222

23.3.8. Blur > Smooth . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22323.3.9. Blur > Soften . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22323.3.10. Blur > Zoom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224


10/326

Sadržaj i predgovor vii

23.3.11. Blur > Smart Blur . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22423.4. Effects > Camera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225

23.4.1. Camera > Diffuse . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22523.4.2. Camera > Lans Flare . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22523.4.3. Camera > Lighting Effects . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22623.4.4. Camera > Spot Filter . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227

23.5. Effects > Color Transform . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22723.5.1. Color Transform > Bit Planes . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22823.5.2. Color Transform > Halftone . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22823.5.3. Color Transform > Psychodelic . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22923.5.4. Color Transform > Solarize . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229

23.6. Effects > Contour . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22923.6.1. Contour > Edge Detect . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23023.6.2. Contour > Find Edges . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23023.6.3. Contour > Trace Contour . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231

23.7. Effects > Creative . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23123.7.1. Creative > Crafts . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23123.7.2. Creative > Crystalize . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23223.7.3. Creative > Fabric . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23223.7.4. Creative > Frame . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233

23.7.5. Creative > Glass Block . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23323.7.6. Creative > Kid’s Play . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23423.7.7. Creative > Mosaic . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23423.7.8. Creative > Particles . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23423.7.9. Creative > Scatter . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23523.7.10. Creative > Smoked Glass . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23523.7.11. Creative > Stained Glass . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23623.7.12. Creative > Vignette . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 236

23.7.13. Creative > Vortex . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23723.7.14. Creative > Weather . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23723.8. Effects > Custom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238

23.8.1. Custom > Alchemy . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23823.8.2. Custom > Band Pass . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23923.8.3. Custom > Bump-map . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23923.8.4. Custom > User Defined . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240

23.9. Effects > Distort . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24023.9.1. Distort > Blocks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241

23.9.2. Distort > Displace . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24123.9.3. Distort > Mesh Warp . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24123.9.4. Distort > Offset . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242


11/326

viii Vektorska i rasterska grafika

23.9.5. Distort > Pixelate . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24223.9.6. Distort > Ripple . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24323.9.7. Distort > Shear . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24323.9.8. Distort > Swirl . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24423.9.9. Distort > Tile . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24423.9.10. Distort > Wet Paint . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24523.9.11. Distort > Whirlpool . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24523.9.12. Distort > Wind . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 246

23.10. Effects > Noise . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24623.10.1. Noise > Tune Noise . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24723.10.2. Noise > Add Noise . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247

23.10.3. Noise > 3-D Stereo Noise . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24823.10.4. Noise > Maximum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24823.10.5. Noise > Median . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24923.10.6. Noise > Minimum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24923.10.7. Noise > Remove Moire . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24923.10.8. Noise > Remove Noise . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 250

23.11. Effects > Sharpen . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25123.11.1.Sharpen > Adaptive Unsharp . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251

23.11.2.Sharpen > Directional Sharpen . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25123.11.3. Sharpen > High Pass . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25223.11.4. Sharpen > Sharpen . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25223.11.5. Sharpen > Unsharp Mask . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253

23.12. Effects > Texture . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25323.12.1. Texture > Brick Wall . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25323.12.2. Texture > Bubbles . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25423.12.3. Texture > Canvas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25423.12.4.Texture > Cobblestone . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255

23.12.5.Texture > Elephant Skin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25523.12.6. Texture > Etching . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25623.12.7. Texture > Plastic . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25623.12.8.Texture > Plaster Wall . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25723.12.9.Texture > Relief Sculpture . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25723.12.10. Texture > Screen Door . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25823.12.11. Texture > Stone . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25823.12.12. Texture > Underpainting . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259

23.13. Effects > Digimarc . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25923.13.1.Digimarc > Embed Watermark . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26023.13.2.Digimarc > Read Watermark . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260


12/326

Sadržaj i predgovor ix

24 Ispuna slika 261

24.1. Ispuna jednom (solidnom) bojom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26124.2. Gradijentna ispuna pomoću dve boje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26224.3. Ispuna bitmapom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26324.4. Ispuna teksturom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264

25 Rad sa objektima i slojevima 265

25.1. Kreiranje objekata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26625.2. Grupisanje i kombinovanje objekata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267

26 Ukratko o radu sa tekstom 269

27 Modifikovanje objekata 27127.1. Transformisanje objekata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27127.2. Transformisanje ivica objekata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27327.3. Dodavanje senki izabranim objektima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274

28 Kreiranje slika za Web 277

28.1. Izvoz i optimizacija slika za Web . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27728.2. Kreiranje i editovanje tastera za Web . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 278

29 Zapisivanje dokumenata i izlazni formati 281

29.1. Čuvanje (zapisivanje) slika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28129.2. Eksportovanje slika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28229.3. Zatvaranje slika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283

30 Podešavanje boja za izlaz 285

30.1. Podešavanje boja za monitor, ulaz i izlaz . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28530.2. Napredne opcije za upravljanje bojom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28730.3. Korigovanje boje za displej . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 290

31 Priprema za štampu i štampanje 29131.1. Štampanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29131.2. Podešavanje poslova za štampu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29231.3. Pregled pre štampe i separacija boja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293

A Corel BARCODE X4 295

A.1. Formati barkodova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297A.1.1. CodaBar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297A.1.2. Code 25 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297

A.1.3. Code 39 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298A.1.4. Code 128 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298A.1.5. EAN-8 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298


13/326

x Vektorska i rasterska grafika

A.1.6. EAN-13 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299A.1.7. FIM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299A.1.8. ISBN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299A.1.9. ISSN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299A.1.10. ITF . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299A.1.11. ITF-14 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300A.1.12. JAN-8 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300A.1.13. JAN-13 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300A.1.14. MSI/Plessey . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300A.1.15. Pharmacode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300A.1.16. POSTNET . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300

A.1.17. UPC(A) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300A.1.18. UPC(E) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300

B Interactive Mesh Fill Tool (M) 301

B.1. Osnovne stvari koje treba znati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301B.2. Prva gradijentna ispuna koja prati mrežicu . . . . . . . . . . . . . . . . . 302B.3. Kontrola oblika mrežice i kontrola boja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302B.4. Primena gradijentnih ispuna koje prate mrežu . . . . . . . . . . . . . . . 303B.5. Nekoliko saveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 305

B.5.1. Treba početi sa jednostavnijim oblicima . . . . . . . . . . . . . . 305B.5.2. Treba početi sa dvobojnom ispunom . . . . . . . . . . . . . . . . 305B.5.3. Kreiranje jednostavnih paleta boja . . . . . . . . . . . . . . . . . 306

Literatura 307

Sajtovi sa Interneta u vezi sa programima . . . . . . . . . . . . . . . . . 308


14/326

Predgovor

Računarska grafika je oblast čije je vreme došlo, bez obzira na skupe hardverske zahteve,na računarske resurse i na specifične softverske pakete. Postala je spremna da ispuni

obećanja po pitanju komunikacije pomoću slika i postala je glavni oslonac u interakcijiizmeđu čoveka i računara. Treba napomenuti da je računarska grafika postala sastavnideo svakodnevnog života, tako da se i deca predškolskog uzrasta sreću sa njom. U istovreme, računarska grafika je postala nerazdvojni deo korisničkih interfejsa, vizuelizacijepodataka i objekata, dok je renderovanje objekata i scena postalo znatno realističnije.

Računarska grafika nije potpuno originalna tema, jer za definisanje i rešavanje problemakoristi neke već uspostavljene tehnike kao što su geometrija, algebra, optika i psihologija.Geometrija daje okvir za opisivanje 2D i 3D prostora, dok se algebarske metode koristeza definisanje i evaluiranje jednakosti vezanih za određeni prostor. Nauka o optici omo-gućava primenu modela za opisivanje ponašanja svetlosti, dok psihologija nudi modele zavizuelizaciju i percepciju boja.

Računarska grafika i animcija su ostale jedne od najuzbudljivijih oblasti moderne tehno-logije, a ujedno su i oblasti koje najbrže napreduju i rastu. Postale su i sastavni deo kakoaplikativnog softvera, tako i računarskih sistema uopšte. Računarska grafika i animaci-

ja se rutinski primenjuju u dizajniranju mnogih proizvoda, u simulatorima za obuku, uprodukciji muzičkih videa i televizijskih reklama, u filmovima, u analiziranju podataka, unaučnim studijama, u medicinskim procedurama i u mnogim drugim aplikacijama.

Ova knjiga spada u grupu stručnih dela iz oblasti računarskih nauka, koja pokriva znača- jno područje, koje se izučava na nivou dodiplomskih i poslediplomskih studija danas iu svetu i kod nas. Predviđena je da bude osnovni udžbenik iz predmeta Vektorska irasterska grafika koji se izučava na Fakultetu za informatiku i menadžment Univerziteta"Singidunum" u Beogradu. Ova knjiga može da se koristi i na ostalim visokoškolskimustanovama za predmete koji imaju sličan sadržaj.

Tokom pisanja ove knjige ideja je bila da se materija izloži u što popularnijem stilu dabi bila dostupna i razumljiva i studentima sa manjim obimom predznanja iz ove oblasti.Knjiga je namenjena širem spektru potreba. Ona može da koristi studentima koji imajudodira sa računarskom grafikom i animacijom u bilo kom obliku, može da koristi dizajneri-ma i svim ostalim korisnicima primenjene računarske grafike i animacije kroz odgovarajuće

grafičke aplikacije, koje se koriste i u svakodnevnom i u poslovnom okruženju.Knjiga se sastoji iz tri dela, gde je prvi deo posvećen objašnjavanju razlike između vek-torske i rasterske grafike. Reč je o uopštenoj priči, jer ovi programi "pokrivaju" i jednu


15/326

xii Vektorska i rasterska grafika

i drugu oblast. Drugi deo je posvećen programu CorelDRAW X4, a treći deo programuCorel PHOTO-PAINT X4.

Prvi deo knjige posvećen je objašnjavanju razlike između vektorske i rasterske grafike.Vektor kao pojam u grafici označava odsečak koji ima svoju dužinu i smer. Prema tojzakonitosti, linije vektora je moguće prikazati u koordinatnom sistemu zato što u osnoviimaju samo te dve važne vrednosti. Raster kao pojam teoretski označava "nešto što jenačinjeno od više elemenata u nekom vidljivom dvodimenzionalnom sistemu". U grafici jeto prikaz od najmanje jednog do teoretski beskonačnog broja polja na površini određeneveličine, a zajedno kreiraju mozaik složen da čini celovitu sliku.

U drugom delu knjige opisan je CorelDRAW, program za vektorsko crtanje, i koristi seprvenstveno u oblasti dizajna, pripreme za štampu, DTP-a, ali može da se koristi i pritehničkoj obradi izveštaja i radova. Iako CorelDRAW nije sastavni deo paketa Microsoft

Office, treba naglasiti da izuzetno dobro sarađuje sa dostupnim Office aplikacijama i možese slobodno reći da predstavlja njihovu vrednu dopunu.

Svako ko se bavio ili bavi grafikom na personalnim računarima je čuo, ako ne i koris-tio program za vektorsko crtanje CorelDRAW. Od pojave prve verzije pa do poslednje,očigledno je da je u pitanju prava stvar, koju su mnogi čekali. O tome svedoče sledećestvari: jednostavnost u radu, vektorsko crtanje, moćni alati unutar njega, moćni pratećiprogrami, kao i izuzetna podrška profesionalnim potrebama ljudi koji se bave grafikom.To je dovelo do toga da je danas program CorelDRAW ubedljivo najpopularniji paket usvojoj klasi.

U trećem delu knjige opisan je Corel PHOTO-PAINT, program za kreiranje i obradu slikakoji predstavlja kolekciju efikasnih alatki, predviđenih za editovanje slika i fotografija premaodređenim standardima, a namenjenih profesionalnim dizajnerima koji žele da naprave pre-finjene grafičke objekte za Web, kao i za kvalitetnu štampu. Treba posebno napomenutida je ovo izuzetno kvalitetan program za rad sa slikama i fotografijama i ravnopravan jesa programom Adobe Photoshop.

Na kraju je prikazan spisak literature, s tim što treba napomenuti da je korišćena literaturaprikazana na krajnje proizvoljan način.

Slavko Pešić, redovni profesor Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, pomogao

mi je korisnim primedbama i sugestijama, koje je uputio tokom pisanja ove knjige, i jakoristim ovu priliku da mu se još jednom zahvalim

Beograd, decembar 2008. Dragan M. Cvetković


16/326

Glava 1

Razlika između vektorske i rasterske grafike

U okruženju multimedijalnog računarstva prvi korak u obogaćivanju tekstualne poruke,predstavlja ugradnja odgovarajućih slikovnih izraza koji dopunjavaju informacijsku poruku.Za provođenje ovih aktivnosti, određeni programski alati za obradu tekstualnih sadržajaimaju mogućnost prihvata i ugradnje slike koja je prethodno izrađena nekim od namen-skih alata za izradu crteža, grafike, slike ili direktno prihvaćen sadržaj ekrana računara(engleski naziv je capture ).

Za razliku od izrade slike na papiru ili platnu, slika u računaru mora imati preciznoutvrđenu strukturu zapisa, odnosno definiciju elemenata od kojih će se graditi slika. Kako

je za prikaz slike u okruženju računara u upotrebi ekranski uređaj, površina ekrana ćečiniti podlogu slike. Struktura zapisa podataka na ekranu računara određuje kvalitetprikaza slikovnog sadržaja koji se prethodno mora definisati kao skup binarnih brojevakojim se utvrđuje sadržaj podataka od kojih se gradi slika. Slika u elektronskom oblikuima svoje korene u računarskoj grafici gde se primenom složenih algoritama izrađuju ele-menti slikovnog prikaza, njihovi atributi, te spajanje elemenata u slikovni izraz. Trebalobi napomenuti da se osnovni algoritmi ugrađuju u računare opšte namene, naročito udomenu poslovnog izveštavanja, gde se nastojalo da se određeni brojčani odnosi grafičkiprikazuju standardnim načinom uobičajenim za osnovne vrste dijagrama (pravougaonici,kružnice, krive linije). Oblici ovih grafičkih prikaza određeni su tačno utvrđenim kodnim

oznakama sadržanim u kodnim tablicama u kojima se uz sliku i boju nalaze i određenigrafički simboli.

1.1. Vektorska grafika

Vektor kao pojam u grafici označava odsečak koji ima svoju dužinu i smer. Prema tojzakonitosti, linije vektora je moguće prikazati u koordinatnom sistemu zato što u osnoviimaju samo te dve važne vrednosti. Te vrednosti nisu fiksne (dakle moguće ih je menjati).

Vektorska grafika označava način "crtanja" pomoću tih vektorskih linija koje mogu kreirativektorske objekte. Pri tom svaka linija sadrži tri podatka: već spomenute - dužinu, smer,te podatak o boji linije. U slučaju da te linije kreiraju neki zatvoreni objekt, četvrti po-datak je boja ispune. Vektorskim objektom smatra se svaki spoj jedne ili više linija koje


17/326

2 Vektorska i rasterska grafika

su "zatvorene" - znači da je početna tačka linije ujedno i završna tačka. Dakle sve seunutar vektorske grafike svodi na više jednostavnih matematičkih formula pri čemu računar"pamti" najmanje dva, a najviše četiri podatka, pa takve slike i crteži zauzimaju malo

fizičkog prostora na medijima za smeštaj podataka (tvrdi disk, disketa, CD, DVD, itd.).Kao primer, može da se razmotri kreiranje kružnice čija je vrednost poluprečnika r. Glavnipodaci koje računarski program treba da zna kako bi se iscrtala kružnica su:

1. vrednost poluprečnika r,

2. koordinatnu poziciju centralne tačke kružnice,

3. stil i boju linije (može biti i providna), i

4. stil i boju ispune objekta (može biti i providna).

Prednosti ovakvog načina crtanja nad rasterskom grafikom su:

• Ovako mala količina informacija omogućuje mnogo manju veličinu datoteke.

• Mogućnost približavanja (zoom) bez gubitka na kvalitetu.

• Sve ove informacije su zapamćene i mogu se kasnije menjati, to znači da pomera-nje, skaliranje, rotiranje i popunjavanje ne smanjuje kvalitet crteža kao kod rasterskeslike.

Slika 1.1. Vektorski oblici

Veličina vektora menja se matematičkim putem i to promenom vrednosti dužine i smera.Kvalitet prikaza grafike se ne menja jer se automatski promenom veličine u računaru odvi-

jaju matematičke kalkulacije kojima se zadržava isti kvalitet prikaza vektorskog crteža.Najbolji je primer tekst pisan u nekom modernom programu za obradu tekstualnih dokume-nata gde pri promeni veličine slova, tekst i dalje zadržava svoju oštrinu i prvobitni kvalitetprikaza. Vektorski način crtanja ili pisanja do nedavno se najčešće vezivao uz izradu

jednostavnijih crteža, logotipova, oznaka i slično (slika 1.1), ali moderni vektorski pro-grami omogućavaju postizanje izvrsnih efekata koji vektorski rad jako približavaju kvaliteturasterske slike. To je posebno prednost pri izradi grafike namenjene izradi internet stranica,gde je potrebno napraviti što kvalitetniju sliku, a po mogućnosti male fizičke veličine kojuzauzima na medijima za smeštaj podataka. Uprkos tome, takve se mogućnosti modernihgrafičkih programa za izradu i obradu vektorske grafike retko koriste zbog dugotrajnog i


18/326

Razlika između vektorske i rasterske grafike 3

iscrpljujućeg postupka izrade. Vektorska grafika je danas najrašireniji način prikaza grafikepomoću računara, bilo da se radi o tekstu, grafičkim okruženjima, modelima, nacrtima,slikama i slično. Jedini pravi nedostatak je nemogućnost prikaza fotorealističnih slika, po-

najviše zbog oštrih i tehnički čistih prelaza između tonova pojedinih boja. Mnoge svetskeprogramerske tvrtke pokušavaju naći rešenje upravo za taj problem, a samo je pitanjevremena kada će i uspeti. Vektorska je grafika u svakom slučaju ne samo sadašnjost, veći budućnost prikaza, ali i rada sa grafikom na računarima.

1.2. Rasterska grafika

Raster kao pojam teoretski označava "nešto što je načinjeno od više elemenata u nekom

vidljivom dvodimenzionalnom sistemu". U grafici je to prikaz od najmanje jednog do teo-retski beskonačnog broja polja na površini određene veličine, a zajedno kreiraju mozaiksložen da čini celovitu sliku. Pri tome se polja moraju dodirivati, ali ne i preklapati. Takostvorena slika naziva se još i bitmapa, a polja - pikseli. Broj piksela na površini određeneveličine naziva se rezolucija.

Rasterska grafika je "crtanje" pomoću mozaika piksela pri čemu svaki piksel posebno nosiinformaciju o boji koju reprodukuje. Ta informacija nije fiksna, dakle postoji mogućnostda se menja. Veličina crteža ili slike dobijene na ovaj način ponajviše zavisi od brojapiksela koji je čine. Kao veoma bitan pojam unutar grafičke industrije javlja se rezolucija,a označava broj piksela na nekoj određenoj veličini. Od broja piksela osim same veličine,

zavisi kvalitet slike, ali i njena fizička veličina koju zauzima na digitalnim medijima zasmeštaj podataka. Ukoliko korisnik želi da poveća rastersku sliku, to postiže ili uveća-vanjem postojećih ili dodavanjem novih piksela. Smanjivanje rasterske slike se odvijaumanjivanjem ili oduzimanjem postojećih piksela (slika 1.2).

Slika 1.2. Rasterska grafika

Naravno, tim postupkom se dobija fizički veća ili manja slika, ali sa osetnom degradacijomkvaliteta prikaza slike. U odnosu na vektorsku grafiku, rasterska je puna nedostataka, ali

je ujedno jedini način da se pomoću računara prikaže fotorealistična slika. Važno jenapomenuti da kod rasterske grafike svaki piksel može prikazivati samo jednu boju, ali


19/326


sadrži podatke i o svim bojama koje može prikazati. Zato gotovo sve rasterske slikezauzimaju poprilično fizičkog prostora na medijima za smeštaj podataka.

1.3. Grafički formati

Svaka sačuvana slikovita prezentacija naziva se grafičkom datotekom ili slikom. Kadasu u pitanju rasterski grafički sistemi, prikaz na displeju u boji je prezentovan u baferukodova kao grupa piksela sa RGB vrednostima. Monohromatske slike se čuvaju u formatubit mape (koristi se po jedan bit za svaki piksel). Uopšteno gledajući, bilo kakva rasterskaprezentacija slike naziva se rasterska datoteka. Mnogi grafički formati su razvijeni, arazvijaju se i dan danas, kako bi se organizovale informacije za adekvatan prikaz slike.

Rasterske datoteke u "punoj" boji su velike datoteke, tako da su razvijeni neki grafičkiformati koji omogućavaju primenu odgovarajuće kompresije podataka kako bi se smanjilaveličina datoteke, jer je manju datoteku lakše čuvati i može lakše da se "transportuje".Kao dodatak ovome, broj boja prikazanih na kolornoj slici mora da se smanjuje kada setakva slika prikazuje na sistemu sa ograničenim mogućnostima za prikazivanje boja, ilikada je slika sačuvana u formatu koji ne podržava 24 bita po pikselu. U ovom delu ćese obratiti pažnja na upoznavanje sa najčešće korišćenim grafičkim formatima, kao i sametodama za redukciju veličine i slika i broja boja koje treba prikazati.

1.4. Konfiguracija datoteke slikeVrednosti boja svakog piksela unutar rasterske slike se čuvaju kao pozitivne vrednosti ite vrednosti se nalaze u opsegu koji je diktiran brojem dostupnih bitova po pikselu. Naprimer, za "punu" boju (24 bita po pikselu) RGB slike, vrednost svake komponente bojesmeštena je u jedan bajt, gde se vrednosti R, G i B boja nalaze u opsegu od 0 do 255.Ostali modeli boja, kao što su HSV , HSB ili YCrCb, koriste se u komprimovanim forma-tima.

Grafički formati datoteka uključuju zaglavlja koji obezbeđuju informacije o strukturi tih

datoteka. Kada je reč o komprimovanim datotekama, zaglavlje može da sadrži u sebii tabelu i ostale detalje koji su neophodni za dekodiranje i prikazivanje komprimovaneslike. Zaglavlje može da sadrži različite informacije, kao što su veličina datoteke (brojlinija skeniranja i broj piksela po svakoj liniji skeniranja), broj bitova ili bajtova "dodel-

jenih" jednom pikselu, upotrebljenu metodu komprimovanja (kompresije) da bi se smanjilaveličina datoteke, opseg boja za vrednosti koje se dodeljuju pikselu, kao i boju pozadinesame slike.

Neki algoritmi za komprimovanje slika koriste operacije sa pokretnim zarezom, čija pri-mena može da dovede do odgovarajućih greški. Kao dodataka ovome, neke metode koristeaproksimacije koje dovode do modifikovanja boja unutar slike. Kao rezultat, pojavljujese dekodirana slika iz komprimovane datoteke sa vrednostima boja koje ne odgovarajuoriginalnoj slici. Na primer, RGB boja definisana vrednostima (247, 109, 175) unutaroriginalne slike, može da postane boja sa vrednostima (243, 111, 177) posle dekodiranja


20/326


komprimovane datoteke. Ovakva promena boja može da se toleriše, jer ljudsko oko nijetoliko osetljivo na male razlike u boji.

1.5. Komprimovanje (kompresija) podataka slike

Komprimovanje podataka je način da se ista informacije zapiše na disku, a da zauzmemanje mesta. Pošto postoje razni sadržaji i različite namene datoteka, onda je normalnoda postoji i veliki broj algoritama koji vrši komprimovanje na različite načine. Svim al-goritmima za komprimovanje je zajedničko da organizuju podatke u datoteci na složeniji(komplikovaniji) način, u odnosu na to kako su ti podaci organizovani u originalnoj da-toteci.

Komprimovane datoteke se čuvaju na disku i da bi se pročitale mora da, unutar sistema,postoji program koji će izvršiti dekompresiju. Komprimovanje i dekompresija su procesikoji traju, tako da korisnik mora da vodi i o tome računa kada se odlučuje za kompri-movanje podataka i kada se odlučuju za odgovarajući algoritam koji treba primeniti.

Svi poznati algoritmi za komprimovanje se dele u dve grupe:

1. algoritmi za komprimovanje bez gubitaka omogućavaju korisniku da dobije iden-tičnu datoteku, posle komprimovanja, originalnoj datoteci; i

2. algoritmi za komprimovanje sa gubicima omogućavaju korisniku da dobije da-toteku sa "gubicima", gde se "žrtvuju" neki podaci unutar datoteke i zbog toga

novodobijena datoteka nije identična originalu.

Algoritmi za komprimovanje sa gubicima su daleko "moćnije" alatke, jer su komprimovanedatoteke i po nekoliko puta manje od originala. To se postiže, kako je već pomenuto,zanemarivanjem nekih podataka unutar originalne datoteke, ali nastale razlike, obično,nisu vidljive za ljudsko oko, što je posledica nesavršenosti samog ljudskog oka.

1.5.1. RLE komprimovanje (kodiranje)

Ova metoda komprimovanja naziva se kodiranje ograničavanjem radne dužine, dok

RLE predstavlja skraćenicu od engleskog naziva Run-Length Encoding . RLE predstavljaformat komprimovanja podataka kod kojeg se čuvaju samo prvi uzastopni identični pikseliu nizu, zajedno sa ukupnim brojem piksela u jednom radnom navratu. Kada se datotekadekomprimuje (dekodira), svaki reprezentativni piksel se kopira ispravan broj puta da bise predstavili i pikseli koji nisu sačuvani. RLE komprimovanje je najbolje za jednostavnucrno-belu grafiku ili grafiku u jednoj boji.

Na primer, ako se vrednost 124 ponavlja 8 puta duž linije skeniranja, onda će u kom-primovanoj datoteci biti "spakovane" samo vrednosti 8 i 124. Ovo smanjuje originalnuveličinu od 8 (osam) bajtova na 2 (dva) bajta. Uvedeno je i pravilo da se negativnim

brojevima definiše broj vrednost koje se ne ponavljaju. Kao primer ove priče, sledeća listavrednosti

{20, 20, 20, 20, 98, 67, 31, 40, 40, 40, 40, 40, 40, 40, 40, ...}


21/326


može da se komprimuje (kodira) kao

{4, 20, -3, 98, 67, 31, 8, 40, ...}

gde se ukazuje na to da se vrednost 20 pojavljuje 4 puta, da slede 3 vrednosti koje sene ponavljaju, a reč je o vrednostima 98, 67 i 31, i nastavlja se ukazivanjem na to da sevrednost 40 pojavljuje 8 puta, itd. Ovaj primer komprimovanja (kodiranja) pokazuje dase 15 bajtova prvobitne datoteke komprimovalo na 8 bajtova.

1.5.2. LZW komprimovanje (kodiranje)

Ova metoda komprimovanja naziva se LZW kodiranje, dok LZW predstavlja skraćenicukoja je formirana od početnih slova imena autora ove metode, a reč je o autorima Lempel ,Ziv i Welch. LZW metoda komprimovanja koristi ponavljanje nizova podataka prilikomnjihove kompresije u kodirani niz. Trebalo bi i pomenuti da ova metoda predstavlja osnovuza GIF kompresiju. Na primer, sledeća lista od 12 vrednosti

{128, 95, 200, 30, 10, 128, 95, 50, 240, 200, 30, 10, ...}

sadrži dva "šablona" koji se ponavljaju, i to su {128, 95} i {200, 30, 10}. Korisnik možeova dva šablona da zameni kodovima c1 i c2 kao:

{c1} = {128, 95} ,

{c2} = {200, 30, 10} ,

dok preostalom šablonu {50, 240} može da se dodeli treći kôd:

{c3} = {50, 240} .

Ovo sve redukuje prvih 12 vrednosti ulazne liste na sledećih 5 bajtova:

{c1, c2, c1, c3, c2, ...}

Korisnik ne mora da dodeljuje poseban kôd za vrednosti koje se ne ponavljaju, kao što jeto bila vrednost {50, 240}, već u novu listu može da ostavi te vrednosti kako su se pojavilei u ulaznoj listi.

1.6. Metode za redukciju boja

Postoji nekoliko metoda za smanjenje (redukciju) broja boja koje se koriste za formiranje iprikazivanje slike. Među najpopularnije metode spadaju one kod kojih se vrši uzorkovanjeboja koje su slične originalnim bojama. U literaturi može da se "sretne" naziv kvantovanjeboja za redukciju boja, a ovaj naziv se koristi u fizici i matematici za procese koji prozvodediskretne grupe vrednosti iz kontinualne raspodele. Trebalo bi napomenuti da je o tomebilo reči u prethodnim poglavljima.


22/326


1.6.1. Uniformna redukcija boja

Jednostavan način za redukovanje boja unutar rasterske datoteke je da se podeli svaka

R, G i B vrednost boje celobrojnom vrednošću i da se skrati rezultat. Na primer, ako seoriginalne vrednosti podele brojem 2, onda se prezentacija u punoj boji (256 nivoa) svakeR, G i B komponente redukuje na 128 nivoa. To znači da se tokom uniformne redukcijeboja zamenjuju grupe originalnih boja redukovanim bojama, kao što je to ilustrovano naslici 1.3.

Slika 1.3. Uniformna redukcija boja

Postoji i mogućnost da se vrednosti grupe piksela zamene vrednošću srednjeg piksela ugrupi. Postoji i mogućnost da se grupa piksela zameni srednjom bojom za celu grupu.

Uopšteno gledano, u redukovanoj slici ne moraju da se pojavljuju sve vrednosti kompo-

nenti boja. Dovoljno je da uniformna redukcija boja omogući pojavu redukovanih bojakoje će se nalaziti između minimalnih i maksimalnih vrednosti svake komponente boja, jervariranje vrednosti nije veliko i teško se uočava zato što je, kako je već pomenuto, ljudskooko nesavršeno.

Korisnik može da primeni uniformnu redukciju boja, s tim što će primeniti različite kriteri- jume za redukciju za različite RGB komponente. Na primer, može da se primeni redukcijagde će crvena i zelena komponenta biti prezentovane sa po 3 bita svaka (8 nivoa), a plavakomponenta će biti prezentovana sa 2 bita (2 nivoa).

1.6.2. Redukcija pomoću srednje bojePrimenom ovakvog algoritma vrši se podela prostora boja unutar datoteke sa slikom nak podregiona i određuje se srednja vrednost boje za svaki od tih podregiona. Da bi seformirali podregioni, korisnik mora najpre da odredi minimalne i maksimalne vrednostiza svaku RGB komponentu: Rmin, Rmax, Gmin, Gmax, Bmin i Bmax. Ove vrednostidefinišu granice bloka boja unutar koga se nalaze vrednosti komponenti RGB modela boja.Za najveći od ova tri intervala, korisnik mora da odredi srednju vrednost i da iskoristi tuvrednost za formiranje dva manja bloka boja. Na primer, ako crvena komponenta imanajveći interval (opseg), onda korisnik mora da izračuna Rsr, tako da se polovina vrednostiboja piksela nalaze iznad ove vrednosti, a da se druga polovina vrednosti boja piksela nalaziispod ove vrednosti. Tada se vrši "presecanje" bloka boja slike na dva podbloka na pozicijiRsr, kao što je to ilustrovano na slici 1.4.


23/326


Slika 1.4. Blok boja i podela tog bloka

Sledi ista procedura za ova dva podbloka, i tako redom, dok se originalni blok boja nepodeli na k podblokova. Pri svakom koraku korisnik primenjuje proceduru deljenja naveći podblok boja. Srednja vrednost boje, sa potrebnom preciznošću, određuje se za svaki

podblok, i sve vrednosti boje unutar tog podbloka zamenjuju se izračunatom srednjomvrednošću boje.

1.7. Često korišćeni grafički formati

Stotine i stotine formata je razvijeno za prezentaciju grafičkih podataka sa različitim kon-tekstom i za različite sisteme. Operativni sistemi, na primer, obično koriste određen brojspecijalno dizajniranih formata sa različitim rutinama. Individualni formati su pravljeni zaspecifične aplikacije, kao što su aplikacije za trodimenzionalno modelovanje, za animaciju,

za grafičke korisničke interfejsa, za video zapis, za vizuelizaciju načnih podataka, za slikanjei bojenje, za rad sa unakrsnim tabelama, za Internet komunikaciju, za difuzno emitovanjeili za transmisiju putem faksa. Trebalo bi pomenuti da su unutar ISO i ANSI standardadefinisani određeni formati i određene metode kompresije podataka za opštu upotrebu.

Grafički format je specifičan format u kojem je datoteka sa slikom sačuvana (zapisana).Naziv datoteke se sastoji iz dva dela - naziv datoteke i ekstenzija. Format se identifikujepomoću tri slova ekstenzije, a neki grafički formati imaju definisanu ekstenziju i sa četirislova. Definisanjem samog formata datoteke postoji mogućnost da korisnik odredi brojbita po pikselu, kao i neke dodatne informacije.

Slike koje mogu da se koriste i obrađuju na personalnim računarima čuvaju se u različitimformatima. Različiti grafički formati su sposobni da sadrže različite "kvalitete" boja. Svakiformat može da se klasifikuje prema broju "bitova po pikselu" koje taj format podržava,tj. da se klasifikuje prema "dubini boje":

• 1 bitne bitmape (jednobojne, monohromatske). Jednotonski crtež ili tekst gdepostoje samo dve moguće vrednosti - crna i bela. (princip rada digitalne mašine ioznake su 1 - bela i 0 - crna)

• 8 bitne bitmape (u sivoj skali ili u paleti - 256 boja). Višetonska, crno - bela slika,

ili jednostavna koloristička slika odrađena sa najviše 256 boja.• 16 bitne bitmape (65536 mogućih boja). Rasterske slike koje se danas sve ređe

susreću, a svoj su vrhunac imale sredinom prošlog devedesetih godina prošlog veka


24/326


zbog nemogućnosti tadašnjih grafičkih kartica instaliranih na ondašnjim računarimada prikažu veći broj boja.

• 24 bitne bitmape (True color ili 16777216 boja) obuhvataju sav potreban brojboja za prikaz fotorealističnih slika na računaru u RGB modu. Danas se najčešćekoristi za prikaz slika na ekranu.

• 32 bitne bitmape (slike u punoj CMYK boji, pri čemu se svakoj od CMYK bojadodaje po 8 bita - 8 × 4 = 32) obuhvataju višebojne slike namenjene štampi, ilibilo kakvoj reprodukciji pri kojoj se koriste četiri osnovne komponente za dobijanjeslike (cyan, magenta, yellow i crna komponenta). Izgledom se na ekranu računarane razlikuju mnogo od 24 bitnih bitmapa.

Ovde će se pomenuti grafički formati koji se često koriste, jer je skoro nemoguće nabrojatisve grafičke formate koji postoje.

1.7.1. JPEG format

Skraćenica JPEG potiče od engleskog naziva Joint Photographics Experts Group , što značida je reč o formatu koji je formirala zajednička grupa fotografskih stručnjaka. Ako serealno pogleda, JPEG nije grafički format. nego je reč o izuzetnoj tehnici komprimovanjagrafičkih podataka sa gubicima. Ova tehnika može, bez vidljivih gubitaka u kvalitetu slikeza ljudsko oko, smanjiti veličinu datoteke i po nekoliko puta. To znači da JPEG pravi

kompromis između kompresije i gubitaka: postiže koeficijent kompresije od 100 : 1 saznačajnim gubicima i 20 : 1 sa malim gubicima.

Očigledno je da JPEG koristi osobinu ljudskog oka da slabije uočava razlike u nijansamaboje nego u intenzitetu svetlosti. Zato se ovom tehnikom najbolje komprimuje fotografijau punoj boji. Kada je fotografija "prevedena" u sivu skalu, onda su rezultati malo lošiji,

jer su nijanse sive boje nijanse svetlosti. Kod crteža i kod teksta rezultati su najslabiji, jerse i pri manjem stepenu kompresije uočavaju defekti, tj. nedostaci.

Osnovni problem kod JPEG tehnike je što su oštećenja trajna i još gore je što se tigubici akumuliraju prilikom višetrukog uređenja (editovanja) slike. Posle određenog broja

uređenja jedne iste slike, slika više neće izgledati kako treba, tj. biće mnogo lošija odoriginala (slika 1.5).

Slika 1.5. JPEG - pre i posle višestruke kompresije


25/326


Zbog ovog problema ne bi trebalo uređivati (editovati) JPEG slike. Preporučuje se ure-đivanje slike u "sirovom" (nekomprimovanom) obliku ili slike koja se komprimuje bezgubitaka primenom odgovarajuće metode. To znači da korisnik može da se "igra" sa ne-

komprimovanim originalom koliko hoće, a JPEG sliku pravi posle svih izmena kada hoćeda napravi malu datoteku koju treba poslati ili distribuirati.

1.7.2. BMP format

Ovo je uobičajeni format za bitmapiranu grafiku unutar operativnog sistema Windows.Prilikom stvaranja ovog formata ili pretvaranja nekog drugog formata u BMP format,korisnik može da izabere "dubinu boje". Ovaj format podržava sve dubine boja, a što sekomprimovanja tiče, BMP format podržava i RLE algoritam za komprimovanje za slike sa4 ili 8 bita po pikselu.

1.7.3. PCX format

Ovaj format je razvijen unutar firme ZSoft Corporation za program PC Paintbrush. To je jedan od najstarijih formata za bitmapiranu grafiku, a koristi se i dan danas. To značida nema grafičkog paketa koji ovaj format ne prepoznaje i ne može da ga koristi. Slikesačuvane u PCX formatu podržavaju sve dubine boja, a vrednosti piksela mogu da sespecificiraju upotrebom RGB komponenti ili tabele boja. Kod PCX formata, podaci suuvek komprimovani i koriste RLE algoritam za kompresiju.

1.7.4. TIFF format

Skraćenica TIFF potiče od engleskog naziva Tag Image File Format . Ovaj format jerazvio konzorcijum računarskih kompanija u cilju transfera rasterskih slika između različitihaplikacija i različitih sistema. Iako je TIFF format izuzetno kompleksan, treba priznati da

je krajnje prilagodljiv i da može da se prilagodi pojedinačnim aplikacijama. Trebalo bipomenuti da ovaj format podržava i različite metode komprimovanja grafičkoh podataka.Uobičajeno je da se slike u TIFF formatu koriste u stonom izdavaštvu, prilikom prikazivanjamedicinskih slika, u grafičkim korisničkim interfejsima, prilikom prikazivanja satelitskih

snimaka, kao i prilikom transmisije putem faksa.

1.7.5. GIF format

Skraćenica GIF potiče od engleskog naziva Graphics Interchange Format . Ovaj format je jedan od starijih formata, mada se i dan danas koristi za prikazivanje jednostavnih slikana vebu. Dubina boje GIF formata se kreće od 1 do 8 bita po pikselu, što znači da ovajformat podržava maksimalno 256 boja. Slike sa GIF formatom su uvek komprimovane iprimenjena je LZW metoda komprimovanja grafičkih podataka.

GIF format je dobar za jednostavne crteže, crno-bele slike i za sitniji tekst. Jednostavneslike u GIF formatu se odlično komprimuju, tako da izlaz predstavljaju izuzetno mali fa-

jlovi. To je jedan od razloga što se slike u GIF formatu dosta koriste na vebu. Ovaj formatima još neke osobine koje su razlog njegovog opstanka na tržištu, a to su transparentnost


26/326


(providnost) i mogućnost animacije.

Sve bitmapirane slike u računaru prikazane su pravougaonom matricom piksela. Trans-

parentnost omogućava varijantu da slika u GIF formatu ne mora da ima pravougaonukonturu, kao slike u ostalim formatima. Ako se neki piksel proglasi da je transparentan(providan), onda se kroz njega providi pozadina na kojoj GIF slika leži.

Pokazalo se da GIF format, pored statičnih, podržava i animirane slike. Dovoljno je kreiratinekoliko slika, koje posmatrane u nizu predstavljaju animaciju. To je najbolje odraditi krozslojeve u programu Photoshop , a onda pomoću programa ImageReady formirati animacijugde će svaki sloj biti pojedinačni kadar u animaciji. Prikazivanje svakog kadra na ekranuse naknadno podešava, tako da korisnik ima punu slobodu u kreiranju željene animacije.

1.7.6. PNG format

Skraćenica PNG potiče od engleskog naziva Portable Network Graphics . Format PNG jenovi format sa komprimovanim grafičkim podacima, koji može da koristi svako, bez ikakvihograničenja. Ovaj format je predviđen da bude standardni grafički format na vebu, madato ide dosta sporo.

Kada se uporede PNG i GIF formati ima mnogo preplitanja, ali PNG format ima triprednosti u odnosu na GIF. Te prednosti su: alfa kanali (reč je o mogućnosti podešavanjanivoa transparentnosti), gama korekcija (to je mogućnost da se kontroliše koliko je slikasvetla ili tamna) i 2D preplitanje (reč je o primenjenoj metodi za progresivno prikazivanje).

Kada je reč o komprimovanju podataka, PNG format ima bolju kompresiju od GIF formata,ali ukupna razlika je između 5% i 25%. Trebalo bi pomenuti da PNG nema podršku zaanimaciju.

1.7.7. TGA format

Skraćenica TGA potiče od engleskog naziva Truevision Graphics - Adapter i ovaj format je razvijen od strane Truevision korporacije. Trebalo bi napomenuti da je TGA format unarodu poznat i kao "Targa" format. Format TGA se obično koristi za editovanje (uređi-vanje) video materijala. Ovaj format podržava sve dubine boja, a što se komprimovanja

tiče, TGA format podržava i RLE algoritam za komprimovanje za "veće" slike.Na slici 1.6 prikazane su iste slike američkog borbenog aviona F-14 Tomcat, ali zapisaneu pomenutim formatima. Na osnovu prikazanih podataka korisnik može da donese odgo-varajuće zaključke. Na donjim slikama postoje tekstualni podaci i reč je o sledećim infor-macijama:

• JPEG format slike zauzima 163 Kb na disku.

• BMP format slike zauzima 4 236 Kb ∼= 4, 24Mb na disku.

• PCX format slike zauzima 3 208 Kb ∼= 3, 21Mb na disku.

• TIFF format slike zauzima 4 238 Kb ∼= 4, 24Mb na disku.

• PNG format slike zauzima 1 813 Kb ∼= 1, 81Mb na disku.


27/326


• TGA format slike zauzima 4 251Kb ∼= 4, 25 Mb na disku.

Slika 1.6. Upoređenje formata i veličina fajlova

Svaki od gorepomenutih formata ima i svojih mana i svojih prednosti, tako da ostaje nakorisniku da sam definiše i izabere format koji će da koristi, što je u direktnoj vezi sazadatkom koji treba da obavi.

1.7.8. Važniji formati za smeštaj vektorske grafike

Formati za smeštaj vektorske grafike ponajviše zavise od programa u kojem je sadržajdatoteke napravljen. Formatima za vektorsku grafiku mogu se smatrati gotovo svi oni na-menjeni programima za obradu tekstualnih dokumenata jer je već spomenuto da je tekst,odnosno, font kojim je tekst pisan ništa drugo nego skup veoma primitivnih vektorskihobjekata. Vektorskim formatima mogu se smatrati svi oni namenjeni za smeštaj trodi-menzionalne grafike, različitih nacrta, šema itd. To ih čini veoma kompatibilnim i lakorazmenjivim među različitim programima, ali samo ako se odnosi na jednostavne linije i

ispune. Složene efekte, prelaze boja i slično podržavaju samo matični formati programau kojima se radi. Takođe, svaki moderni vektorski program podržava mogućnost unosarasterske grafike unutar vektorskog rada. Naravno, to onda veoma ograničava odabir for-mata za spremanje takvog dokumenta. Postoji zasigurno nekoliko hiljada formata koji semogu opisati kao nosioci neke vrste vektorske grafike kao smeštenog podatka na računaru,ali će se navesti samo nekoliko koji se najčešće koriste i kojima je smeštaj vektorske grafikekao širokog pojma primarna namena.

• .TTF (true type font ) je najčešći format koji nosi podatke o fontu namenjenompisanju tekstova na računaru.

• .AI, .CDR, .FH, .XAR su matični formati programa za izradu i obradu vektorskihcrteža i slika. To su redom: Adobe Illustrator , CorelDraw , Macromedia Freehand i Xara-X . Odlikuju ih relativno velike mogućnosti i velika svestranost jer je njima


28/326


moguće napraviti gotovo sve što ulazi u područje rada sa vektorskom grafikom(izuzev 3D projektovanja). Velik je problem jedino međusobna komunikacija jer jegotovo nemoguće raditi na istoj datoteci u više njih odjednom. Razlog je tome

specifičan način prikaza i rada sa vektorskim objektima u svakom posebno. Izuzevvektorskih crteža ti formati mogu biti nosioci tekstova, preloma stranica za knjige,časopise i slično, a omogućuju i separaciju boja, te sve ono što je potrebno zakvalitetnu digitalnu pripremu za štampu.

• .DWG - predstavlja grafički format programa za projektovanje AutoCAD firme Au-todesk . Ovo je osnovna datoteka za crtanje unutar ovog programskog paketa iu poslednje vreme postaje komaptibilna sa većinom formata ostalih grafičkih ap-likacija.

• .DXF - skraćenica od engleskog naziva Drawing eXchange Format . DXF format je vektorski format programa za projektovanje AutoCAD firme Autodesk i možda je najpodržavaniji vektorski format u svetu danas. Većina grafičkih paketa ovajformat sadrže u sebi, tako da je moguća razmena podataka bez gubitaka pomoćuovog formata.

• .3DS - predstavlja grafički format programa 3D Studio MAX , koji je neprevaziđenpo pitanju vizuelizacije i, eventualno, animacije. Grafički format 3DS postaje sveviše kompatibilan sa novijom generacijom određene vrste grafičkih aplikacija.

• .MAX - predstavlja grafički format programa 3DS MAX , koji je neprevaziđeni popitanju vizuelizacije i animacije. Reč je o istom paketu, samo je razlika u verzijamai dodacima. Grafički format MAX je sve više kompatibilan sa novijom generacijomodređene vrste grafičkih aplikacija.

Pored gorepomenutih formata za vektorsku grafiku postoje i formati namenjeni za sves-traniju upotrebu:

• .WMF - vektorski format datoteke pogodan za prenos vektorske grafike jer je veomakompatibilan sa većinom programa koji imaju mogućnost izrade ili obrade računarskegrafike, a nisu nužno primarno namenjeni za crtanje vektorima (na primer Word ,Excel , PowerPoint itd.). Velika mana tog formata je što podržava samo najosnovnijeboje bez prelaza. Namenjen je primarno za unos logotipova u tekstualne dokumente,te neke slične namene. Novijim verzijama gore navedenih programa pojavio se po-boljšani .WMF format pod nazivom .EMF. Dopušta primnu nekih jednostavnijihprilaza boja, ali još uvek nema većih prednosti pred .WMF formatom.

• .EPS i .PDF su veoma snažni vektorski formati koji podržavaju i smeštaj rasterskihslika. Gotovo svaki program za izradu ili obradu grafike, bilo da se radi o vektorskoj ilirasterskoj, može se smatrati profesionalnim ako ima mogućnost spremanja u barem

jedan od tih formata. Veoma su pogodni za ispis i pripremu za procese u štampi jer

podržavaju PostScript programski jezik koji je zaslužan upravo za ubrzavanje i lakširad pri prenošenju grafike sa ekrana računara na željeni medij nekom od metodareprodukcije grafike.


29/326


1.7.9. Važniji formati za smeštaj rasterske grafike

Kod rasterske grafike postoji mnogo formata namenjenih različitoj upotrebi. Već je spo-

menuto da je rasterska grafika veoma osetljiva na bilo kakve promene zbog mogućnostidegradacije kvaliteta. Iz tog je razloga takođe potrebno paziti pri izboru formata za smeštajdatoteka rasterske grafike. Bitno je naglasiti i to da tekst smešten u obliku datoteke koja

je rasterskog formata nije više nikako moguće menjati.

Najveće mogućnosti pružaju datoteke programa za obradu i izradu rasterske grafike, ali je veliki problem komunikacija takvih datoteka sa drugim programima i računalima. Nekeod izvornih datoteka programa za rastersku grafiku su:

• .CPT - datoteke programa Corel PHOTO-PAINT podržavaju sve dubine boja, svevrste slika, negubljivo sažimanje veličine datoteke, spremanje slika u slojevima, ali

zauzimaju mnogo mesta na medijima za smeštaj podataka.• .PSD - datoteke programa Adobe Photoshop podržavaju sve dubine boja, spremaju

slike svih drugih datoteka, takođe imaju negubljivo sažimanje, do 100 slojeva slikau jednoj datoteci.

Osim njih, postoje i datoteke koje su manjih mogućnosti, ali su univerzalne za sve programekoji imaju mogućnosti rada sa rasterskom grafikom. Njihovi formati su:

• .BMP - standardni format za rasterske slike na svim PC računarima. Nemaju mo-gućnosti za spremanja u slojevima, ali grafika u tom formatu zauzima popriličnoprostora na medijima za smeštaj podataka.

• .TIFF - veoma prihvaćen format velikih mogućnosti raširen podjednako na PC iMAC platformama. Podržava sve dubine boja i spremanje u slojevima. Optimizovanza štamparske procese, od pripreme za štampu do ispisa na različitim štampačima,

jer podržava smeštaj slike u punom CMYK modelu boja.

Postoje slučajevi kada je nemoguće raditi sa tako velikim datotekama. Iz tog razloga po-stoje formati čiji je zadatak smanjiti veličinu datoteke, ali se to u većini slučajeva odrazina kvalitet slike koja se smešta u takvom formatu. Neki od takvih tzv. "destruktivnih"formata za prikaz rasterske grafike su:

• .JPG - format koji sliku destruktira metodom kompresije. Svaka slika smeštena udatoteku .jpg formata gubi svoj prvobitni kvalitet, ali i svoju veličinu koju zauzimapri smeštaju na određeni medij. Stepenom kompresije može se upravljati tako štovećom kompresijom slika postaje slabijeg kvaliteta, ali i manje veličine na mediju zasmeštaj podataka. Ovaj format podržava prikaz svih dubina boja, ali nije prikladanza grafike namenjene štampi, već prikazu na ekranu.

Razlog tome je taj što svaki ekran ima svoju rezoluciju koja prikriva relativno loškvalitet slike. Iz tog razloga je relativno teško uočiti razliku između originalne slikei one sa minimalnom kompresijom.

• .GIF - format datoteke koji sliku prikazuje sa samo 256 boja i namenjen je grafici zaInternet. Nije preporučljiv za slike sa puno tonova, već za crteže ili skice. Nipoštose ne koristi kao format slike namenjene bilo kakvom obliku štampe.


30/326


31/326


32/326

Glava 2

Upoznavanje sa interfejsom programaCorelDRAW X4

CorelDRAW Graphics Suite X4 je alat kojemu zaposleni dizajneri i poslovni koris-nici poveravaju pretvaranje njihovih ideja u profesionalne rezultate. Sa ovim celovitimgrafičkim paketom, korisnici mogu pouzdano da savladaju ceo niz projekata - od kreacijelogotipova i Web grafike, do višestraničnih marketinških brošura ili impresivnih znakova.Uz poboljšane alate za ilustrovanje, obradu slike, konverziju bitmapa u vektore, prelomstranice i nove alate za učenje, ovaj je integrisani grafički paket ultimativna kombi-

nacija superiornih dizajnerskih mogućnosti, cenovne pristupačnosti, brzine i jednostavnostiupotrebe - vrednost koju ne može da dostigne niti jedan drugi grafički softver.

CorelDRAW, program za vektorsko crtanje, koristi se prvenstveno u oblasti dizajna, pri-preme za štampu, DTP-a, ali može da se koristi i pri tehničkoj obradi izveštaja i radova.Iako CorelDRAW nije sastavni deo paketa Microsoft Office, treba naglasiti da izuzetnodobro sarađuje sa dostupnim Office aplikacijama i može se slobodno reći da predstavljanjihovu vrednu dopunu.

Svako ko se bavio ili bavi grafikom na personalnim računarima je čuo, ako ne i koris-tio program za vektorsko crtanje CorelDRAW. Od pojave prve verzije pa do poslednje,

očigledno je da je u pitanju prava stvar, koju su mnogi čekali. O tome svedoče sledećestvari: jednostavnost u radu, vektorsko crtanje, moćni alati unutar njega, moćni pratećiprogrami, kao i izuzetna podrška profesionalnim potrebama ljudi koji se bave grafikom.To je dovelo do toga da je danas program CorelDRAW ubedljivo najpopularniji paket usvojoj klasi.

Sve verzije programa CorelDRAW radile su pod Windows operativnim sistemom, dok seovaj program reklamirao od verzije 7 da je to potpuna 32-bitna aplikacija, što znači damože da radi pod skoro svim Windows operativnim sistemima. Od prvog pojavljivanjado danas prošlo je oko petnaestak godina, i može se reći da je CorelDRAW od malogprograma izrastao u "monstruma", sastavljenog od više nezavisnih programa koji moguda zadovolje skoro sve potrebe korisnika. U te potrebe spadaju: 2D i 3D crtanje, obradaslika, organizacija fajlova, prepoznavanje uskeniranog teksta itd. Za to treba imati volje,dosta memorije u računaru i slobodnih par stotina megabajta na disku.


33/326


I pored svih dodatnih alata, centralna tačka paketa je sam CorelDRAW program. On jerazlog zašto se Corel paket uopšte i kupuje. Njegovi hardverski zahtevi nisu nimalo naivni,mada sa razvojem računarske tehnike u današnje vreme, takve zahteve nije teško ispuniti.

2.1. Termini koje treba upoznati pre početka rada

Postoje termini unutar programa CorelDRAW sa kojima se treba upoznati pre nego što sepočne sa radom. To bi bili sledeći termini:

• Objekat predstavlja nezavisni element koji se može modifikovati. U objekte spadajuslike, oblici, linije, krive, simboli, tekst i slojevi.

• Crtež je produkt (proizvod) rada u programu CorelDRAW; na primer, umetnički

rad, kalendari, posteri, razni dopisi i slično.

• Docker (usidreni) prozor je prozor u kojem se nalaze raspoložive komande unutardijaloga koji ostaje otvoren dok radite.

• Podpaleta predstavlja dugme pomoću kojeg se otvara grupa srodnih alata.

• Vektorska grafika je slika napravljena pomoću matematičkih opisa koji određujupoziciju, dužinu i pravac nacrtanih linija.

• Bitmapa (bitna mapa) predstavlja sliku koja je sastavljena od mreže piksela ili

tačaka.• Minijature (Thumbnails ) predstavljaju male reprezentacije slika koje su niske re-

zolucije.

• Umetnički tekst (Artistic text ) predstavlja tip teksta na koji može da primenespecijalni efekti, kao što su senke.

• Paragrafski tekst predstavlja tip teksta pomoću kojeg mogu da se dodaju blokoviteksta, što je korisno kod izrade dokumenata kao što su brošure.

2.2. Glavni ekran

Kada se startuje program pojavljuje se pomoćni meni koji omogućava korisniku da startujenovi dokument, da učita neki od dokumenata na kojima je radio, da otvori bilo kojidokument na disku ili da aktivira odgovorajući šablon kako bi kreirao željeni dokument(slika 2.1).

Kada se startuje program pojavljuje se radna površina, oko koje su meniji, alati, lenjiri,paleta boja, klizači za kretanje kroz dokument itd. Kada se pokrene program CorelDRAW,otvara se prozor aplikacije u kojem se nalazi prozor za crtanje. Pravougaonik u središtuprozora za crtanje je papir za crtanje na kojem će korisnik da kreira svoje delo. I akomože da se otvori više od jednog prozora, komande mogu da se primenjuju samo unutaraktivnog crteža. Glavni ekran ovog programa prikazan je na slici 2.2.


34/326

CorelDRAW X4 - Upoznavanje sa interfejsom programa 17

Slika 2.1. Pomoćni meni sa ponuđenim opcijama

Središnji i najveći prostor zauzima radna površina koja ima oblik pravougaonika i na slici2.2 označena je kao stranica za crtanje. Taj prostor zapravo odgovara listu papira de-finisane veličine. Na radnu površinu se smeštaju objekti koji se crtaju, mada oni moguda se smeste i van tog "papira". Treba napomenuti da će se odštampati objekti koji senalaze na listu papira, dok se ne štampaju objekti koji su van njega.

Na slici 2.2 označeni su sledeći elementi glavnog ekrana programa CorelDRAW X4:• Linija naslova prikazuje naziv trenutno aktivnog dokumenta.

• Padajući meniji predstavljaju oblast koja sadrži padajuće menije.

• Paleta alatki Standard predstavlja mesto koje sadrži prečice do menija i ostalihkomandi. Engleski naziv za paletu alatki je toolbar . O ovoj paleti alatki će bitiposebno reči.

• Paleta alatki Property predstavlja paletu alatki sa osobinama koja je povezana satrenutno aktivnom komandom.

• Lenjiri predstavljaju skup horizontalnog i vertikalnog lenjira koji omogućavaju dase odredi veličina i pozicija objekata unutar dokumenata. Engleski naziv za lenjir jeruler .

• Paleta sa alatima predstavlja mesto koje sadrži većinu komandi za kreiranje, ispu-njavanje i modifikovanje objekata u dokumentu. Engleski naziv za paletu sa alatima

je Toolbox . U nekoj literaturi ova paleta sa alatima se sreće i pod nazivom kutijasa alatima.

• Prozor za crtanje je površina van stranice za crtanje ograničene klizačima i odgo-varajućim kontrolama.


35/326


• Navigacija kroz dokument je deo koji omogućava da se korisnik kreće izmeđustranica dokumenta, kao što i omogućava da se kreiraju nove stranice.

Slika 2.2. Glavni ekran programa CorelDRAW X4

• Statusna linija je površina na dnu koja sadrži informacije o osobinama objektakao što su tip, veličina, boja, ispuna i rezolucija. Statusna linija prikazuje i tekućupoziciju kursora miša.

• Klizači mogu da ostvare kretanje kroz tekuću stranicu aktivnog dokumenta, aglavnu ulogu u tome ima miš.

• Docker je deo prozora gde mogu da se "nakače" odgovorajuće alatke.

• Paleta sa bojama omogućava korisniku da izabere boju kada želi da oboji jednombojom zatvorenu konturu ili samu liniju.


36/326

CorelDRAW X4 - Upoznavanje sa interfejsom programa 19

2.3. Pomoćne informacije (Help )

Bez obzira na originalnu dokumentaciju koju korisnik dobije kupovinom paketa, Help

podsistem je od neprocenjive pomoći. Treba naglasiti da je Help na engleskom jeziku,tako da je neophodno neko srednje znanje tog jezika za nesmetanu upotrebu pomoćnihinformacija. Bez obzira na sve, Help obuhvata skoro sve postupke za obavljanje određenihradnji, kao i detaljno objašnjenje svih komandi, koncepcije programa i još što šta. Pod-sistem Help se koristi na način na koji se koriste skoro sve Windows aplikacije, tako daovde neće biti detaljisanja. Treba napomenuti da je prisutna i prava mala škola korišćenjaprograma (ta mala škola nosi naziv CorelTUTOR). Normalno, svaki konkretan pojam semože potražiti i u opsežnom indeksu.

2.4. Alatke radnog okruženjaKomandama ovog programa može da se pristupi na više načina: preko linije padajućihmenija, preko paleta sa alatkama i podpaleta, paleta karakteristika i Docker (usidrenih)prozora. Paleta karakteristika i usidreni prozor/paleta omogućavaju pristup komandamasrodnim trenutno izabranom alatu ili akciji. Paleta karakteristika i usidreni prozori/palete,palete alatki i podpalete mogu se otvoriti, zatvoriti i pomerati po ekranu u bilo kom tre-nutku. Mnoge od ovih alata radnog okruženja korisnik može da podesi kako mu najvišeodgovara. U alatke radnog okruženja spadaju:

• paleta standardnih alatki,

• dodatni alati,

• podpalete,

• paleta alatki sa karakteristikama/svojstvima,

• Docker (usidren

Documents

US - Vektorska i rasterska grafika.pdf