US - Makroekonomija

8/13/2019 US - Makroekonomija

1/346

Beograd, 2009.

U n i v e r z i t e t S i n g i d u n u m

Dragia VelikoviSlobodan Bara

MAKROEKONOMIJA


2/346

UNIVERZITET SINGIDUNUM

Prof. dr Dragia VelikoviProf. dr Slobodan Bara

MAKROEKONOMIJA

Prvo izdanje

Beograd, 2009.


3/346

MAKROEKONOMIJA

Autori:Prof. dr Dragia VelikoviProf. dr Slobodan Bara

Recenzenti:Prof. dr Budimir StakiProf. dr Milorad Unkovi

Izdava:

UNIVERZI E SINGIDUNUMBeograd, Danijelova 32www.singidunum.ac.rs

Za izdavaa:Prof. dr Milovan Stanii

Tehnika obrada:Novak Njegu

Dizajn korica:Milan Nikoli

Godina izdanja:2009.

Tira:900 primeraka

tampa:Mladost GrupLoznica

ISBN: 978-86-7912-208-7


4/346

IIIPREDGOVOR

PREDGOVOR

Savremena drutva su suoena sa brojnim problemima. Mnogi od njih su egzi-stencionalnog karaktera. Nezaposlenost naizmenino raste i opada a opti nivocena se (uglavnom) uveava razliitim intenzitetom. Ponekad su pororodice veomaoptereene problemima koje sobom nosi stalni i ubrzani rast opteg nivoa cena.Upo-redo sa ovim problemima menja se i nivo privredne aktivnosti. Takva kretanja pogaajusvakog pojedinca i drutvo u celini. Zadatak ekonomske teorije, pa i makroekonomijekao njenog dela je da objasni uzroke i veze izmeu ovih pojava. To, drugim reimakazano, znai da je makroekonomija usko povezana sa svakidanjim pojavama kojeoptereuju ivot graana.

Od velike je vanosti poznavati mehanizme funkcionisanja privrede. Znati kakoprivreda radi vano je jer se ta saznanja mogu upotrebiti u procesu reavanjaosno-vnih privrednih problema. ak i onda kada privreda pokazuje da je u vrlodobrom stanju, kada nema izraene nezaposlenosti ili inacije, vano je poznavatipravce njenog kretanja makar se radilo i o optimalnoj putanji njenog rasta. I tada seta saznanja mogu upotrebiti kako bi se privreda, odnosno njeno funkcionisanje do-datno unapredilo, prilagodilo globalnim kretanjima i usmerilo u eljenom pravcu.

Upoznavanje sa osnovnim principima funkcionisanja privrede kao celine podra-zumeva, pre svega, upoznavanje sa privrednom strukturom i njenim osnovnim kara-kteristikama. Zbog toga je ovim problemima posveeno drugo i tree poglavlje.

Privreda svakako ne radi sama od sebe i bez ikakvog posebnog cilja. Da bi funkcioni-sala ona koristi resurse, koji su takoe elementi, sastvani deo privrednog sistema, afunkcionie zato da bi ostvarila nekakav koristan rezultat. Ona ima krucijalni znaajza opstanak drutava jer obezbeuje zadovoljenje potreba. Zbog toga udbeniksadri objanjenje osnovnih faktora proizvodnje i privrednih ciljeva. Kako se ciljevimogu ostvariti u veoj ili manjoj meri, objanjeni su i osnovni pojmovi vezani za

ostvarenje ukupnog drutvenog proizvoda i za merenje njegovog nivoa. U delu koji je posveen objanjenju naina funkcionisanja privrede objanjeno je kako se uspo-stavljaju veze, kakva je priroda interakcije, izmeu delova tako sloenog sistemakakva je privreda.

Kako bi se privredom moglo upravljati potrebno je blie objasniti celinu odnosaizmeu najvanijih varijabli kojima se privreda moe opisati na razumljiv nain.Naravno to je mogue samo sagledavanjem uproenog modela, slike privrednestvarnosti. Zbog toga je deo knjige posveen makroekonomskim modelima. Na

osnovu dobrih saznanja u vezi sa stanjem privrede do kojih se dolazi merenjemnjenih performansi i poreenjem osnovnih pokazatelja sa privredama zemalja


5/346

IV MAKROEKONOM IJA

sline veliine i nivoa razvijenosti, mogue je adekvatno denisati ciljeve. Ostvariticiljeve znai prevesti privredu iz jednog u neko novo eljeno stanje. To je mogueako se ispuni odreeni niz pretpostavki i ako se raspolae znanjima neophodnim zaoptimalno makroekonomsko upravljanje pa je zato poslednji deo posveen upravomakroekonomskom upravljanju.

U pisanju udbenika oslonili smo se na izuzetno bogat i razuen fond makro-ekonomskih znanja sublimiranih u nekoliko osnovnih makroekonomskih teorijabez posebne naklonosti prema bilo kojoj od njih. Takoe smo se fokusirali na razlikuizmeu dugog i kratkog roka i konsekvence koje iz toga proistiu. U centru panje je realni sektor ali nije zaobien ni nominalni. Udbenik je namenjen studentimaPoslovnog fakulteta Univerziteta Singidunum ali i svima koje ova materija intere-suje. Sve sugestije su dobrodole.

Autori


6/346

VSADRAJ

SADRAJ

Predgovor III

GLAVA IUVOD U MAKROEKONOMIJU

1. PREDMET MAKROEKONOMIJE 32. PREGLED I OSNOVNE KARAKTERISTIKE SAVREMENIH

PRAVACA U MAKROEKONOMIJI 6 2.1. Kejnsijanska makroekonomija 6 2.2 Savremeni neoklasini pravci u makroekonomiji 7 2.2.1. Neoklasina kontrarevolucija 7 2.2.2. Monetarizam 8 2.2.3. eorija racionalnih oekivanja 9 2.2.4. Ekonomija ponude 10 2.3. Nove ili endogene teorije rasta 10 2.4. Neoinstitucionalne teorije 113. OPTA TEORIJE SISTEMA I MAKROEKONOMIJA 12 Kontrolna pitanja 13

GLAVA IIDRUTVO KAO VELIKI SISTEM

1. STRUKTURA DRUTVENOG SISTEMA 172. PRIVREDA NAJVANIJI PODSISTEM DRUTVA 183. OSNOVNE KARAKTERISTIKE PRIVREDE

I DRUTVA POSMATRANIH KAO SISTEM 20 3.1. Privredni i drutveni sistemi su relativno otvoreni 20 3.2. Dinamiki karakter privrede 22 3.3. Stepen sloenosti privrede kao veikog sistema 22 3.4. Stohastiki karakter privrede 23 3.5. Hijerarhijsko ustrojstvo privrede 244. ODNOS PRIVREDE I POLITIKOG SISTEMA 265. PRIVREDNI SISTEM 28 5.1. Osnove privrednog sistema 31 5.2. Nosioci (subjekti) privrednog sistema 33 5.3. ipovi privrednog sistema 34 5.4. Privredni sistem i ekonomska politika 35


7/346

VI MAKROEKONOM IJA

5.5. Opti elementi ekonomskog sistema 35 5.5.1. Resursi 36 5.5.2. Privredni subjekti 36 5.5.3. Privredne aktivnosti 38

5.5.4. Institucije 39 Kontrolna pitanja 41

GLAVA IIISTRUKTURA PRIVREDE

1. POJAM STRUKTURE 452. NAIN PRIKAZA STRUKTURE SISTEMA 46

3. FUNKCIONALNA STRUKTURA 484. SEKTORSKA STRUKTURA 495. GRANSKA I REGIONALNA STRUKTURA 506. INSTITUCIONALNA STRUKTURA PRIVREDE 51 6.1. Odnos domainstva i preduzea 52 6.2. Odnos domainstva, preduzea i drave 52 6.3. Odnos domainstva, preduzea, drave i inostranstva 537. DINAMIKA PRIVREDNE STRUKTURE 53 Kontrolna pitanja 55

GLAVA IVPROIZVODNE MOGUNOSTI DRUTVA

1. SISTEM POTREBA 592. DRUTVENA REPRODUKCIJA 603. OSNOVNE MARGINALISTIKE TEORIJE PROIZVODNJE 624. KRIVA PROIZVODNIH MOGUNOSTI DRUTVA 64

5. PROIZVODNA FUNKCIJA 656. UKUPAN, PROSEAN I GRANINI PROIZVOD 687. ZAKON OPADAJUIH PRINOSA 728. IZOKVANTA 749. CENA PROIZVODNIH FAKTORA 79 9.1. ranja faktora 80 9.2. Renta 81 9.3. Najamnina 82 9.4. Kapital i kamata 85 9.5. Prot 90 Kontrolna pitanja 91


8/346

VIISADRAJ

GLAVA VSISTEM CILJEVA

1. SISTEM CILJEVA KAO JEDAN OD NAJZNAAJNIJIHPODSISTEMA PRIVREDE I DRUTVA 952. OSNOVNI CILJ DRUTVENOG RAZVOJA 96 2.1. Bergsonova funkcija 97 2.2. Maksimizaciija drutvenog blagostanja 98 2.3. Ostala tumaenja osnovnog cilja drutvenog razvoja 993. OSNOVNI CILJ FUNKCIONISANJA PRIVREDE 1004. MAKROEKONOMSKI AGREGATI 103 4.1. Ukupni proizvod privrede 104 4.2. Bruto domai, bruto nacionalniproizvod, nacionalni dohodak 108 4.3. ekui i potencijalni proizvod 110 4.4. Nominalni i realni proizvod 1105. RASPODELA PROIZVODA 1126. STRUKTURA UKUPNOG PROIZVODA 115 6.1. Ukupna trina tranja 116 6.1.1. Zakon opadajue granine korisnosti 118 6.1.2. Ravnotea potroaa 119 6.2. Konkurentna ponuda i trokovi proizvodnje 122 Kontrolna pitanja 125

GLAVA VINOVAC I MONETARNI SISTEM

1. NASTANAK NOVCA I TEORIJE O NASTANKU NOVCA 1292. ZNAAJNA TEORIJSKA SHVATANJA O NASTANKU NOVCA 1303. ULOGA NOVCA U TRINOJ PRIVREDI 1314. FUNKCIJE NOVCA 134 4.1. Novac kao mera vrednosti 134 4.2. Novac kao prometno sredstvo 135 4.3. Novac kao blago (tezaurisanje novca) 136 4.4. novac kao plateno sredstvo 137 4.5. Svetski novac 137 4.6. Oblici novca u prometu 139 4.6.1. Metalni novac 139 4.6.2. Papirni novac 139 4.6.3. Kreditni novac 140 4.6.4. Elektronski novac 1415. KOLIINA NOVCA POTREBNOG U OPTICAJU 142


9/346

VIII MAKROEKONOM IJA

5.1. Kvantitativna jednaina novca 1446. MONETARNO KREDITNI SISTEM I POLITIKA 146 6.1. Monetarno kreditni sistem 146 6.2. Monetarno-kreditna politika 147

6.3. Osnovni monetarni agregati 147 6.4. Instrumenti monetarno-kreditne politike 149 6.5. Subjekti monetarno-kreditne politike 1527. KREDIT 152 7.1. Pojam i osobine kredita 152 7.2. Funkcije kredita 154 7.3. Izvori kredita 155 7.4. Vrste kredita 156

Kontrolna pitanja 157

GLAVA IVIINFLACIJA

1. RAZLIITI PRISTUPI U DEFINISANJU POJMA INFLACIJE 1612. VRSTE INFLACIJE 1633. UZROCI INFLACIJE 1674. EFEKTI I POSLEDICE INFLACIJE 169

Kontrolna pitanja 171

GLAVA VIIINAIN FUNKCIONISANJA PRIVREDE

1. USPOSTAVLJANJE VEZA IZMEU PODSISTEMA 1752. POVRATNA SPREGA 1763. POVRATNE SPREGE U PRIVREDI 179

3.1. Kruni tok ekonomske aktivnosti 179 3.2. Povratna sprega: dohodak - tednja - investiicje - dohodak 182 3.2.1. Odnos potronje, tednje i investicija 183 3.2.1.1. Potronja 183 3.2.1.2. tednja 187 3.2.1.3. Investicije 188 3.2.1.3.1. Nivo investicija i tednje 191 3.2.1.3.2. Vrste investicija 192 3.2.2. Odreivanje dohotka 194 3.2.2.1. Potencijalni nivo dohotka 195 3.2.2.2. tednja, investicije, dohodak 196 3.2.2.3. Investicije i dohodak 197


10/346

IXSADRAJ

3.2.3. Statistiki model multiplikatora 200 3.2.4. Dinamiki model multiplikatora 2034. CIKLINI KARAKTER DINAMIKE ODNOSA MAKROEKONOMSKIH VARIJABLI 206

4.1. Uzroci ciklinog kretanja privrede 207 4.2. Akcelerator 2105. ELJENI NIVO RAVNOTEE DOHOTKA 214 Kontrolna pitanja 217

GLAVA IXSPOLJNA TRGOVINA

1. GLOBALIZACIJA SVETSKE PRIVREDE 2212. UTICAJ SPOLJNE TRGOVINE NA GDP 2233. MULTIPLIKATOR SPOLJNE TRGOVINE 225 Kontrolna pitanja 229

GLAVA XMAKROEKONOMSKI MODELI

1. FORMULISANJE MODELA 2332. ELEMENTI MODELA 235 2.1. Varijable modela 235 2.2. Relacije 235 2.3. Parametri 2363. VRSTE EKONOMSKIH MODELA 2374. NAELA IZGRADNJE EKONOMSKIH MODELA 2395. MODEL MAKROEKONOMSKE RAVNOTEE 241 5.1. AS-AD model 241

5.1.1. Reenje modela 244 5.2. IS-LM model 245 5.3. Filips-Okunov model 2496. JEDNOSEKTORSKI MODEL PRIVREDNOG RASTA 253 6.1. Rikardo-Marksov model akumulacije kapitala 254 6.2. Harod-Domarov model 255 6.2.1. Pretpostavke modela 255 6.2.2 Kontinuelni sluaj 257 6.2.3. Diskretni sluaj 265 6.3. Neoklasini model 267 6.3.1. Neoklasini model rasta Roberta Soloua 268 Kontrolna pitanja 276


11/346

X MAKROEKONOM IJA

GLAVA XISTEPEN EFIKASNOSTI PRIVREDE

1. UVODNE NAPOMENE 2792. STOPA RASTA DOMAEG PROIZVODA 2803. AKUMULACIJSKI NAPON PRIVREDE I KAPITALNI KOEFICIJENT 2844. GLOBALNA PRODUKTIVNOST RESURSA 287 4.1. Parametarske proizvodne funkcije kao metod makroekonomske analize 287 4.2. Vrste proizvodnih funkcija 291 4.2.1. Kob-Daglasova proizvodna funkcija 293 4.2.2. Proizvodna funkcija sa konstantnim koecijentom elastinosti (CES) 295 4.2.3. Mogunosti primene proizvodne funkcije

kao metoda merenja ekasnosti 2975. STEPEN RAZVIJENOSTI ISKAZAN SOCIO EKONOMSKIM

POKAZATELJIMA 2986. MEUNARODNA POREENJA EFIKASNOSTI

PRIVREDNOG RAZVOJA 300 Kontrolna pitanja 301

GLAVA XIIMAKROEKONOMSKO UPRAVLJANJE

1. ZNAAJ I POJAM UPRAVLJANJA 3052. SISTEM UPRAVLJANJA 3093. KOEGZISTENCIJA SPONTANOG I SVESNOG

UPRAVLJAKOG PODSISTEMA 3104. REGULACIJA NA OSNOVU TRINIH ZAKONITOSTI 311 4.1. Nedostaci trine regulacije 3145. SVESNI DEO UPRAVLJANJA 317 5.1. Makroekonomska politika 318 5.2. Atributi makroekonomske politike 319 5.2.1. Nosioci 319 5.2.2. Ciljevi 319 5.2.3. Upravljaki parametri 320 5.2.4. Mere makroekonomske politike 3226. MONETARNA POLITIKA 3237. FISKALNA POLITIKA 325 7.1. Dravni izdaci 326 7.2. Javni sektor 327 7.3. Porezi 327 7.4. Porezi i/ili dravni izdaci 328


12/346

XISADRAJ

7.5. Javni dug 3308. POLITIKA DOHOTKA 3339. EFIKASNOST MAKROEKONOMSKE POLITIKE 33310. OBJEKTIVNA OGRANIENJA MAKROEKONOMSKE POLITIKE 337

11. EKONOMIJA PONUDE I MAKROEKONOMSKA POLITIKA 338 Kontrolna pitanja 341

LITERATURA 343


13/346


14/346

GLAVA IUVOD U MAKROEKONOMIJU


15/346

3UVODU M AKROEKONOM IJU

1.PREDMET MAKROEKONOMIJE

Za razliku od mikroekonomije koja se bavi prouavanjem ekonomske aktivnostimikroekonomskih subjekata u korienju resursa i upotrebi dohotka, makroekonomijaprouava snage i kretanja koje utiu na privredu u celini. Ona je prvenstveno zaoku-pljena problemima opteg nivoa drutvene reprodukcije, (ne)zaposlenosti i potronje,uslovima privredne ravnotee, problemima monetarne stabilnosti, ekonomskog ra-zvoja, itd. U pitanju su, dakle, ekonomske analize koje zahvataju aktivnost celokupnezajednice ili bar aktivnost osnovnih grupa od kojih je ona sastavljena, i to prvenstve-no onu aktivnost koja se moe izraziti numeriki. Po tome se ona bitno razlikujeod mikroekonomije koja istrauje individualne odluke, akcije i veliine u kojima seogleda delovanje pojedinanih proizvoaa i potroaa, preduzea, preduzetnika,

domainstava, itd. Prema tome, svaka od tih nauka ima podruje svog istraivanja,ali se u tim posebnim istraivanjima stalno prepliu i proimaju pojave i procesi kojisu u pitanju. Poznati ameriki ekonomista Pol Samjuelson, ovako objanjava razlikuizmeu makroekonomije i mikroekonomije: Makroekonomija je prouavanje celo-kupne ekonomije: ona analizira dugoroni rast kao i ciklina kretanja ukupne pro-izvodnje, nezaposlenosti i inaciju, ponudu novca i decit budeta, i meunarodnurazmenu i nansije. Ona se razlikuje od mikroekonomije koja prouava ponaanjepojedinanih trita, cena i proizvoda.1

Makroekonomija predstavlja deo ekonomske nauke koji istrauje i analizirapojave, odnose, procese i probleme drutvene privrede kao celine i prati ukupnaprivredna kretanja jedne zemlje. Ona izuava kategorije kao to su agregatna po-nuda, agregatna tranja, bruto nacionalni proizvod, neto domai proizvod, kapital,ukupna zaposlenost, ukupne investicije, privredni rast, opti nivo cena, novanamasa, inacija, platni bilans itd.

Makroekonomija svodi varijable ekonomskog sistema na mali broj krupnih agre-gata analizirajui njihova meudejstva na dugi i kratki rok. Na dugi rok je interesujutendencije u kretanju osnovnih veliina kao to su uveanje proizvoda, promenenivoa zaposlenosti i nivoa cena. Kada je u pitanju kratak rok makroekonomija se baviistraivanjem privrednih kolebanja.1 Samuelson, P.A., Nordhaus, W.D., 2000., Ekonomija, 15. izdanje, Mate, Zagreb, str. 399.


16/346


17/346


9. budetskih decita koji se mogu nansirati zaduivanjem drave kod centra-lne banke to izaziva inaciju ili emisiju obveznica, a to za posledicu ima rastrealne kamatne stope; rast budetkog decita u dugom roku deluje n uspora- vanje stope prirednog rasta;

10. trita koja se uravnoteavaju, dok pojedinci maksimiziraju svoju korisnost uuslovima rigidnosti, ograniene likvidnosti i pogrenih oekivanja.2Pojedine aspekte makroekonomije izuavali su i predstavnici klasine buroaske

politike ekonomije. Najznaajniji rezultati u makroekonomskoj teoriji su:1. Sejov zakon trita. Francuski liberalni ekonomista an B. Sej (1767-1833), u

svom glavnom delu raktat politike ekonomije izneo je pomenuti zakon ijase sutina svodi na sledee: proizvodi se razmenjuju za proizvode, pa je svakiprodavac istovremeno i kupac. Prema tome, potronja sama stvara trite;

2. Maltusov zakon stanovnitva po kome stanovnitvo raste daleko bre odkoliine raspoloivih ivotnih namirnica, to ugroava njegov opstanak.Kapitalistiki nain proizvodnje ne izaziva nezaposlenost, siromatvo i pre-naseljenost ve prirodni zakoni koji veito vae. Maltuzijanska liga osnovana je 1877. godine u Engleskoj sa idejom da iri ideju o porodici sa to manjedece;

3. Rikardova teorija komparativnih prednosti, prema kojoj svaka drava treba dase opredeli za proizvodnju onih proizvoda za koje ima (apsolutnu ili relativnu)prednost u odnosu na druge zemlje;

4. Kvantitativna teorija novca, itd.Punu armaciju makroekonomija dobija u Marksovom ekonomskom sistemu,

posebno u njegovim emama reprodukcije i prometa celokupnog drutvenog kapi-tala.

Veu panju makroekonomskoj problematici graanski ekonomisti posveujutek posle velike ekonomske krize (1929-1933) kada zapoinje i snanija uloga kapi-talistike drave u regulisanju i usmeravanju odnosa i tokova drutvene proizvodnje.

o je doba onih promena u poloaju i delovanju buroaske drave koje se obino

svode pod zajedniki naziv - dravni kapitalizam.Teorijski doprinos engleskog ekonomiste Dona M. Kejnsa ini u tom pogledu isto-rijsku prekretnicu. U sredite svojih istraivanja on stavlja globalne probleme orga-nizovanja i funkcionisanjai razvoja drutveno-ekonomskog sistema i prvi snanoinsistira na nunosti dravne intervencije u regulisanju i usmeravanju tokova irazmera drutveno-ekonomske proizvodnje, raspodele i potronje. Problemi nivoaukupne privredne aktivnosti, globalnih odnosa raspodele, ukupne zaposlenosti, uku-pne potronje, mase kredita i novca u opticaju itd. postaju najvanije preokupacijegraanske ekonomske teorije.

2 Jaki, M., 2007.,Osnovi makroekonomije , Ekonomski fakultet, Beograd,str. 4.


18/346

6 MAKROEKONOM IJA

2.PREGLED I OSNOVNE KARAKTERISTIKESAVREMENIH PRAVACA UMAKROEKONOMIJI

Makroekonomija ne predstavlja skup jedinstveno prihvaenih stavova, pravila i

miljenja. Sve do danas nije se iskristalisala jedinstvena teorijska makroekonomskaparadigma mada je sve vreme prisutna kontinuirana evolucija teorijskih postulatamakroekonomije. Prema nainu pokuaja odgovora na osnovna pitanja disciplineformiralo se vie teorija. Malo ih je koje nude odgovor na zaokrueni sistem pitanja.Obino se nudi odgovor na samo neka od njih.

Mogu se uoiti dva osnovna pravca razvoja teorijskih koncepcija koje se odnose naulogu drave u makroregulisanju privrednih tokova. Prvi obuhvata teorije koje zastu-paju stav da je u privrednom ivotu neophodna dravna intervencija, dok drugi pravac obuhvata teorije koje funkcionisanje privrede vezuju za postojanje ekonomskih ipolitikih sloboda ekonomskih subjekata (podsistema). U praksi, uloga drave bivala je i jeste veoma razliita. Najvea je bila u zemljama koje su svoje privrede koncipiralekao plansko-administrativne sisteme. U svim drugim zemljama stepen uticaja drave je as manji as vei.

2.1. KEJNSIJANSKA MAKROEKONOMIJA

Dona Majnarda Kejnsa mnogi smatraju za osnivaa makroekonomije. On odbacujestavove klasine ekonomske teorije o postojanju slobodne konkurencije inauguriuinovu ulogu drave u ekonomskom ivotu. Prema Kejnsovom ekonomskom uenjuprivreda nije uvek, odnosno uglavnom i nije u ravnotei. Uspostavljanje ravnoteezadatak je drave odnosno makroekonomske politike. Trite se ne vraa u ravnoteu,kada jednom iz nje izae, na osnovu samoreguliuih mehanizama kako su to isticalipripadnici klasine kole, ve je za to potrebna intervancija drave.

Don M. Kejns, bazira svoje uenje na makroekonomskoj analizi, odnosno po-naanju ekonomskih pokazatelja na agregatnom nivou. Tu se, pre svega, misli na uti-caj ukupnih trokova na stvaranje dohotka ili uticaj investicija na nivo ukupne ekono-mske aktivnosti u jednoj dravi.


19/346


Tri su osnovna pitanja koja analiziraju pripadnici kejnsijanskog pristupa izuavanjuekonomskih zbivanja: stabilnost trinog sistema i postizanje pune zaposlenosti, ulo-ga novca i dugorona dinamika trine ekonomije.

Najvei doprinos u kreiranju agregatnog modela opte ravnotee i objanjenju

zato kapitalistika privreda ne dostie nivo pune zaposlenosti Kejns je dao u svomuvenom delu Opta teorija zaposlenosti, kamate i novca (1936. god.). Ono jeoznailo pravu revoluciju kada je u pitanju uloga drave u privredi. Polazna ideja je damonetarne i politike vlasti treba da utiu na tranju kao agregatnu veliinu. Premanjegovom shvatanju stepen zaposlenosti zavisi od ukupnog nivoa investicija u privredia ne od nivoa realnih najamnina. Na monetarnom planu Kejns odbacuje pretpostavkuo neutralnosti novca, tj. stav da ukupna koliina novca u opticaju, odnosno njenapromena, ne moe da utie na veliinu bruto domaeg proizvoda, potronju i inve-sticije. Kljuno stanovite kejnsovog uenja poiva na tvrdnji da je nivo proizvodnje i

zaposlenosti na kratak rok odreen faktorima koji determiniu tranju.Kejns se zalae za aktivnu dravnu makroekonomsku politiku koja treba da poivana monetarnoj politici (politici novca, kamata, kredita, formiranja kapitala), poreskojpolitici, politici javnih rashoda, budetskog decita i javnog duga. Drava treba aktivno da utie na ponaanje privatnog kapitala kako bi se spreio ulazak privrede ukrizu ili depresiju.

Pod uticajem Kejnsa, posle ekonomske krize tridesetih godina XX veka, u kapi-talistikim privredama, zahvaljujui merama koje su kapitalistike drave preduzi-male na polju makroekonomske politike, u dosta dugom periodu, osim ciklinih ne-

stabilnosti, nije dolazilo do znaajnijih poremeaja.Savremeni neokensijanci se bave prouavanjem unutranjih mehanizama funkci-onisanja privrede. Neokensijanska makroekonomska politika insistira na dravnomintervencionizmu kako bi se otklonile slabosti trinog regulisanja privrede, odno-sno na aktivnoj makroekonomskoj politici koja pored stabilizacije treba da obezbediprivredni rast i punu zaposlenost uz ouvanje opte stabilnosti cena.

2.2. SAVREMENI NEOKLASINI PRAVCI U MAKROEKONOMIJI

2.2.1. Neoklasina kontrarevolucija

Osamdesetih godina dvadesetog veka dolazi do rearmacije stavova neoklasineekonomske analize uz podizanje na pijedestal liberalnih politekonomskih stavova.Rearmie se vrednost slobodnog trita i insistira na privatizaciji neekasnih dravnihpreduzea. Smatra se da je privredna stagnacija do koje je dolo tokom sedamdesetihgodina u veini visokorazvijenih drava rezultat prevelikog meanja drave u privre-dni ivot. Slobodno trite, smanjenje dravne regulacije, irenje izvoznih aktivnostii eliminisanje distorzija cena faktora proizvodnje stimuliu ekonomsku aktivnost iprivredni rast.


20/346

8 MAKROEKONOM IJA

Neoklasina teorija se oslanja na odluujuu ulogu trita i cenovni mehanizam ukonkurentnoj trinoj strukturi. U centru panje je problem ekasne alokacije resursaa uticaj mnogobrojnih socijalnih i politikih faktora na dinamiku i karakter privredeuglavnom se minimizira. Primarna vanost se pridaje mehanizmima kontrole faktora

sa najveim graninim proizvodom uz uvaavanje znaaja difuzije inovacija. Pulsiranjecenovnog mehanizma u konkurentskom trinom ambijentu nepogreivo usmeravaproizvodne faktore ka privrednim aktivnostima sa najveim graninim prinosima ika uspostavljanju ravnotenih cena dobara i usluga i svih proizvodnih faktora u dug-om roku. Trend ka uspostavljanju sukcesivnih optih ravnotea uz ekasnu alokacijupoizvodnih resursa logian je trini ishod u datom ambijentu privreivanja. Svetskecene, odnosno kriterijumi meunarodnog trita, se moraju uvaavati, a uloga draveu ovom domenu je veoma skromna. Ukratko, osnovne pretpostavke neoklasineteorije su odluujua uloga trita, privatna svojina i lina inicijativa.

2.2.2. Monetarizam

U drugoj polovini XX veka graanska ekonomska misao sve vie se okree ana-lizi sistema i mera monetarne i skalne politike. Tako se 70-ih godina XX veka javljateorijski pravac u ekonomiji poznat pod imenom monetarizam, iji je tvorac MiltonFridman. Kljuna odlika ove kole ekonomskog miljenja je ponovo vraanje u ivotdoktrine laissez faire i potpuno odbacivanje ideje o potrebi za dravnim interveni-cionizmom.

Za monetariste promena priliva novca je determinanta ravnotenog nivoa bru-to domaeg proizvoda i opteg nivoa cena. Nestabilnost privrede samo je posledicapromena nivoa novane mase ili, poremeaji u monetarnom sistemu predstavljajuosnovne uzroke privredne nestabilnosti. Pri tome, monetaristi polaze od neposredne veze izmeu inacije i nezaposlenosti kao najznaajnijih problema savremenogprivrednog ivota, traei reenja u monetarnoj sferi: da bi se suzbila inacija, mone-tarna vlast ne sme da poveava koliinu novca u opticaju preko nivoa njene prirodnestope rasta. Periode relativno brzog rasta novane mase prati inacija a periode u koji-

ma dolazi do smanjenja ukupne koliine novca u opticaju prate recesije. Zbog togapromene koliine novca u opticaju treba da prate promene nivoa proizvoda, odnosnorast monetarne mase treba da se odvija po konstantnoj prirodnoj stopi rasta a ponudui tranju na tritu novca i kapitala treba regulisati visinom kamatne stope. Pri tome,ponuda novca je kljuna varijabla u odreivanju privredne dinamike u kratkom roku.Ostale promene koje se dogaaju na planu nivoa cena, zaposlenosti i visine proizvo-da izvedene su iz monetarne komponente. Nepodudaranje ponude novca i novanetranje osnovni je uzrok ekonomskih kriza i ciklinih privrednih kretanja. Promenestope rasta novca odreuju nivo privredne dinamike. One su uzrok a nivo proizvo-

dnje posledica. Meutim, efekti promena stopa rasta ponude novca na nivo proizvoda,ispoljavaju se tek na dugi rok i to u dugim promenljivim kanjenjima


21/346


Fridman tvrdi da e sprovoenje opisane politike u poetku izazvati nagli rast neza-poslenosti, ali da e vremenom, kad se sistem prilagodi novim uslovima privreivanja,nivo nezaposlenosti pasti na svoju prirodnu meru, koja je znatno ispod postojeestope nezaposlenosti.

Monetaristi veruju da promene ekonomske politike izazivaju samo kratkoroneefekte na nivo privredne aktivnosti.. Na dugi rok, prema njihovom miljenju, nivoprivrednih aktivnosti je odreen veliinom prirodne stope nezaposlenosti, tj. pro-izvod e se formirati na nivou potencijalno mogueg proizvoda. Oni ne veruju da je privreda po sebi sklona neravnoteama pa otuda i nema potrebe za delovanjemdrave u suprotnom pravcu. Drava mora da potuje punu slobodu svih privrednihaktera pa se ona moe ograniiti samo u sluaju kad se njenim korienjem ugroavapravo drugog. Fridman zastupa stanovite da ulogu drave treba ograniiti na zone ukojima trite nije delotvorno.

Treba istai da su ovu ekonomsku doktrinu, kao osnovu svoje antiinacione poli-tike, prihvatile sve moderne razvijene kapitalistike zemlje, a posebno je temeljitosprovoena u SAD i Velikoj Britaniji.

2.2.3. Teorija racionalnih oekivanja

Iz monetaristike kole izdvojio se jedan ekonomski pravac na elu sa RobertomLukasom, Nilom Valasom i Tomasom Sarentom u kolu racionalnih oekivanja. Sutina uenja ove kole je u shvatanju da su privredni subjekti racionalni, da moguuspeno da procenjuju budua ekonomska kretanja i njima da prilagoavaju svojudelatnost, jer raspolau svim potrebnim informacijama.

Ovo shvatanje ponovo oivljava tezu da je trite stvarno u mogunosti da po-tpuno ujednai i uravnotei ponudu i tranju. Teza poiva na pretpostavci o eksibi-lnosti cena to znai da se one prilagoavaju promenama odnosa ponude i tranje.To opet znai da pripadnici kole u stvari veruju da je trite u potpunosti konkure-ntno i da se uvek nalazi u stanju ravnotee. Ljudi u procesu donoenja odluka koristesve raspoloive informacije koje su idealno dostupne i na osnovu kojih ekonomski

akteri jesu u stanju da donose perfektne prognoze. Kljuna pretpostavka vezana zadonoenje odluka jesu oekivanja. U zavisnosti od toga kakva su oekivanja u vezisa raspodelom dohotka, odnosno oekivanja da e porasti tednja, da investitori na-meravaju da uveaju obim investicija ili da e porasti potronja, oblikuje se odnosinacije i nezaposlenosti kao centralna makroekonomska tema.

Osporava se mogunost drave da na kratak rok moe da utie na nivo zaposle-nosti i ukupnog proizvoda. Uvek postoji odreeni nivo nezaposlenosti i svaki pokuajdrave, u jednom ili drugom smeru, da promeni taj nivo bie predvien od straneprivrednih subjekata i neutralisan njihovim reakcijama. Umesto delovanja ekonom-

ske politike na efektivnu tranju monetarna i skalna politika treba da bude usme-rena na agregatnu ponudu. Zbog toga se esto ova teorija u ekonomskoj nauci nazivaneoklasinom makroekonomijom.


22/346

10 MAKROEKONOM IJA

2.2.4.Ekonomija ponude

Krajem sedamdesetih godina XX veka iz monetarizma se razvio novi ekonomskipravac poznat kao ekonomija ponude, na elu sa Martinom Feldtajnom, kao i mnogoradikalnijim Arturom Leferom. Njeni predstavnici pokuavaju da pokau i dokausvu pogrenost kejnsijanskih mera i intervencionizma u privredi, naglaavajui daone slabe podsticaje privrednoj aktivnosti, mnogo poveavaju rizik poslovanja, teteprivatnoj inicijativi i privatnim institucijama, koe privredni napredak i jako utiu naopadanje konkurentske sposobnosti privrednih subjekata. Snano se zalau za de-regulaciju u privredi, za reformu poreskog sistema u smislu znaajnog smanjenjaporeza kako bi se poveala sklonost ka tednji, za smanjenje socijalnih benecija, zakvalitetno struno osposobljavanje preduzetnika i sl.

U sutini ovu kolu karakterie povratak liberalizmu u teoriji ponude. Snano se veruje u klasini postulat da proizvodnja intenzivnije reaguje na motivacije i fakto-rske prinose nakon odbijanja poreza nego na promene agregatne tranje. Osnovnoanalitiko orue ekonomije ponude je Laferova kriva. Njena kljuna poruka je da sena osnovu niih poreskih stopa mogu prikupiti (ukupno) vei porezi. Osim toga sma-njenjem poreskih stopa daje se znatan stimulans privrednom razvoju jer one pre-dstavljaju veliki podsticaj preduzetnicima da pokrenu i uveaju proizvodnju. Drugimreima, smanjiti poreze kako bi se uveala tednja potencijalnih investitora koji uz tostimuliu preduzetnike da pokrenu biznis i na taj nain da uveaju proizvodnju i za-poslenost. Ova kljuna teza je osporena sa stanovita stepena uticaja smanjenja pore-za na motivaciju, a diskutabilna je i sa stanovita odnosa koristi od uticaja na ponudui negativnog uticaja na strani tranje.

Feldtajnove preporuke, uz ve prisutnu ekspanziju vojnih izdataka koji se na-nsiraju budetskim decitom postale su osnova amerike ekonomije za vreme Rona-lda Regana.

2.3. NOVE ILI ENDOGENE TEORIJE RASTA

Privreda u kojoj je smanjen znaaj akumulacije kapitala u korist akumulacije zna-nja nije se mogla objasniti na stari nain. Samo teorija koja u centar interesovanjastavlja znanje mogla je da objasni rast razvijenih ekonomija s kraja dvadesetog veka.

U okviru endogenih teorija mogu se uoiti vie pravaca u zavisnosti od toga da liendogenizuju tehnoloke promene, eliminiu opadajue prinose kapitala, insistirajuna rastuim prinosima kao posledice specijalizacije, insistiraju na posmatranju pote-ncijala ljudskih resursa kao humanog kapitala ili apostroraju znaaj infrastrukture.Tu takoe spadaju mnogobrojne varijante neoinstitucionalnih teorija.


23/346


Sutina endogenih teorija se moe izneti kroz nekoliko kljunih stavova. Prvo, veruje se u mogunost uticaja na stopu ravnotenog privrednog rasta. Ponaanjekreatora makroekonomske politike i nosioca ekonomskih politika na niim nivoimautie na stopu privrednog rasta u dugom roku. Uticaj se moe ostvariti preko poli-

tike tehnolokih promena, stimulisanjem istraivanja i razvoja, uticajem na poveanjestope tednje i sl. U pojedinim zemljama postoje razlike izmeu stopa rasta, ako serazlikuju stope tednje i investicija. Neoklasina teorija je insistirala na stavu da ra-zlike u stopama tednje i investicija deluju na stopu privrednog rasta samo u dovoljnodugom prelaznom periodu.

Na prvi pogled endogene teorije su veoma sline neoklasinoj teoriji. Ali,pored slinosti postoje i znaajne razlike u osnovnim predpostavkama i izvedenimzakljucima. Najznaajnije razlike se sastoje u sledeem. Prvo, endogene teorije odba-cuju predpostavku o opadajuem graninom proizvodu kapitala stavljajui akcenat naekonomiju obima. Stopa prinosa investicija determinisana je eksternim efektimainv-esticija. Drugo, investicije u humani kapital imaju velike eksterne efekte pre svega napolju produktivnosti rada ime se anuliraju opadajui granini prinosi kapitala. Tree,mada endogene teorije pridaju veliki znaaj procesu uveanja stope privrednog ra-zvoja, tehnoloke promene nisu per se neophodne u eksplikaciji dugoronog rasta3.

2.4. NEOINSTITUCIONALNE TEORIJE

Ove teorije insistiraju na znaaju kljunih politikih i institucionalnih faktora zaprivredni rast. Njihovo ishodite je tvrdnja da je privredni razvoj samo komponentadrutvenog razvoja. Kao takva ona je podlona uticaju ostalih podsistema drutvaa ponajpre uticaju politikog sistema. Teza je potkrepljena brojnim pokuajimakvanticiranja uticaja politikog faktora na privredni razvoj. U jednom istraivanjuna primeru 115 drava trine privrede u periodu 1960-1980. godine koreliran jetempo privrednog rasta sa pokazateljima koji izraavaju nivo politikih, graanskihi ekonomskih sloboda. Autor smatra da struktura politikih institucija ima znaajan

uticaj na privredu jer su najviu dinamiku pokazale privrede drava sa razvijenimsistemom pravne zatite privatne svojine4.Za pristalice ove teorije nije sporno da institucionalno ureeni svojinski odnosi

predstavljaju uslov makroekonomske ekasnosti. U dobrom delu sa njima korenspo-ndira i dinamika tehnolokih promena. Ureenim svojinskim odnosima pridruuje sei ekasnost ostalih ekonomskih institucija koje treba da stimuliu ekonomsku inici- jativu i ekasnost. Nema ekonomskog rasta ukoliko ne postoji ekasna instituciona-lna (infra) struktura.

3 odaro, M., 1997., Economic Development , Longman, London and New York, p. 92.4 Scully, G., Te Institutional Framework and Economic Development , Journal of Political Econo-

my, No 86., p. 652-662.


24/346

12 MAKROEKONOM IJA

3.OPTA TEORIJA SISTEMA IMAKROEKONOMIJA

Poseban stimulans razvoju ekonomske nauke nastao je formulisanjem opte teori-

je sistema. Privreda se, kao i druge celine, moe posmatrati kao sistem. Ekonomskisistemi se svrstavaju u red sistema usmerenih ka odreenom cilju. Osnovni principnjihovog funkcionisanja moe se opisati delovanjem povratnih sprega. Meutim,ekonomski sistemi se, za razliku od prirodnih, ponaaju svrsishodno u smislu inte-ncionalnog stremljenja ka nekim ciljevima u oblasti pojedinanog i kolektivnogljudskog delovanja. Zbog toga u drutvenim, a posebno ekonomskim sistemima, ufunkcionisanju povratnih sprega dolazi do kanjenja, to moe imati uticaj na funkci-onisanje sistema u smislu neodreenosti. Ako se tome dodaju vrlo visoka sloenost,

hijerarhijska ureenost i stohastinost, zakljuuje se da su mogunosti matematikogopisivanja ekonomskih sistema prilino ograniene. Za razliku od prirodnih nauka uekonomiji nije, za sada, mogue uvesti realni sistem.

Znaaj kibernetike i opte teorije sistema za makroekonomiju je ipak znatan. Samanje uspeha i vie tekoa nego u prirodnim naukama, i privreda se moe obja-sniti na osnovu univerzalnih principa opisa stanja, denisanja parametara i zakonafunkcionisanja formalnih i apstraktnih sistema. o pomae boljem razumevanjufunkcionisanja ekonomskih sistema, bez obzira da li se radi o mikro ili makro nivou,lakem sagledavanju njihovih razvojnih performansi i utvrivanju makroekomo-mske politike. Ako se tome doda doprinos u vidu uvoenja informacije kao znaajnograzvojnog faktora u predmet izuavanja makroekonomije, moe se konstatovati ve-liki znaaj Opte teorije sistema za makroekomomsku teoriju.


25/346


KONTROLNA PITANJA

1. Koje probleme prouava makroekonomija?2. U emu se makroekonomija razlikuje od mikroekonomije?3. Ima li slinosti izmeu makro i mikroekonomije?4. Jesu li makroekonomske rasprave novijeg datuma?5. Da li makroekonomija predstavlja skup jedinstveno prihvaenih stavova, pra-

vila i miljenja?6. Koji su osnovni pravci koje se odnose na ulogu drave u makroregulisanju

privrednih tokova?7. Kakav je znaaj Opte teorije sistema za makroekonomiju?


26/346


27/346

GLAVA IIDRUTVO KAO VELIKI SISTE


28/346

17D RU TVO KAO VELIKISISTEM

1.STRUKTURA DRUTVENOG SISTEMA

Ljudska individua nije u stanju da u duem periodu samostalno preivi u prirodi. Zanjen opstanak vana je saradnja sa drugim ljudima. ovek je drutveno bie. Opstajesamo kao deo ire ljudske zajednice, kao lan drutva.

Drutvo se, kao i ostali fenomeni, moe posmatrati i analizirati na razliite naine.Ono se moe posmatrati kao totalitet, kao celina. Moe se posmatrati kao sistem kojise sastoji iz manjih celina ili delova, podsistema meusobno na najrazliitiji nainepovezanih.5 o znai da su ti delovi ili podsistemi u stalnoj interakciji, meudejstvu.Podsistemi utiu jedni na druge u ogranienom ili neogranienom vremenskom pe-riodu, razmenjujui materiju, energiju ili informacije.

Drutvo se (posmatrano kao sistem) sastoji iz vie podsistema. Privreda je samo

jedan od njih. Obrazovni, nauno-istraivaki, pravni, kulturni, zdravstveni, socija-lni... sistemi se takoe mogu identikovati kao podsistemi drutva. U znaajne delovedrutva spada i politiki sistem. Drutvenim kretanjima i razvojem drutva moe seupravljati. Drutvo, kao svrhovit i organizovan sistem, spada u red sistema koji, poredostalih podsistema, sadre i podsistem upravljanja.

Naravno, mogua su i drugaija vienja drutva i njegovih elemenata. Ona suuvek opredeljena osnovnim ciljem analize. U ovom sluaju osnovni predmet razma-tranja je privreda a ne drutvo. enja je da se privreda posmatra kao najznaajnijideo drutva i zbog toga se ono posmatra na ovaj nain.

U kakvom su odnosu drutvo i njegovi podsistemi? Drutveni sistem u odno-su na njegove podsisteme predstavlja sistem vieg reda. Zbog toga su podsistemiproeti osnovnim svojstvima drutva (drutvenim vrednostima), vieg sistema komepripadaju. U protivnom ne bi postojala veza koja sistem dri na okupu i podsistemkoji nije proet osnovnim svojstvima sistema vieg reda bio bi odbaen ili osuenna propast. Na drugoj strani, svaki od navedenih podsistema drutva relativno jesamostalan u odnosu na drutveni sistem jer bi inae izgubio osnovno obeleje dela,podsistema. Ako nema relativne samostalnosti delova, ne moe se govoriti ni o ce-lini, sistemu sastavljenom iz delova.5 ta e biti sistem, ta njegova okolina i iz kojih se delova, podsistema definisani sistem sastoji,

zavisi od analitiara, odnosno svrhe analize, predmeta i ciljeva istraivanja.


29/346

18 MAKROEKONOM IJA

Relativna samostalnost delova predstavlja jedan od osnovnih preduslova bre iekasne adaptacije velikih sistema na promene (poremeaje) koje se javljaju u okvi-ru sistema ili u okruenju. Optimalni nivo samostalnosti podsistema odreen jebrojnim determinantama karakteristinim za vreme u kojem se nivo samostalnostipodsistema odreuje. Blie odreenje samostalnosti delova drutva zavisi od osnovnih karakteristika drutva i od razvojne faze kroz koju ono prolazi. Nekada je samo-stalnost delova vea a nekada manja. Iznalaenje optimalnog odnosa celine i delovapredstavlja u svakom drutvu, u svakoj fazi njegovog razvoja, veoma sloen i uvekaktuelan zadatak. Bez jasnog denisanja ovog odnosa ne moe se formulisati strategija razvoja drutva, niti se moe doneti optimalna razvojna strategija privrede.

Priroda uspostavljenog odnosa podsistema i sistema u mnogome opredeljujenain funkcionisanja drutva. Velike slobode delova u odnosu na celinu izazivaju

nepotrebne sukobe i nekoordiniranost akcija. I obrnuto, prejaka podreenost delacelini onemoguava njegovo brzo prilagoavanje promenjenim uslovima Pogrenaodreenja izazivaju niz posledica. Istorijsko iskustvo pokazuje da su se zemlje u koji-ma je samostalnost delova bila vea uspenije razvijale.

2.PRIVREDA NAJVANIJI PODSISTEM

DRUTVA

Za ouvanje i razvoj drutva, tj. za zadovoljenje brojnih potreba drutva, u dugomistorijskom procesu spontano je organizovan proces obezbeenja dobara najrazliitijegkaraktera. Deo drutva koji se time bavi naziva se privredom. Razvoj drutva u celinii svih njegovih podsistema uslovljen je ekasnou privrednog podsistema. Ali, vaii obrnuto. Nema ekasne privrede bez dobrog obrazovnog, zdravstvenog, nauno-israivakog sistema. Slinih primera je mnogo.

Privreda se kao i ostali fenomeni moe posmatrati kao sistem. Sa manje uspehai vie tekoa nego u prirodnim naukama, i privreda se moe objasniti na osnovuuniverzalnih principa opisa stanja, denisanja parametara i zakona funkcionisanjasistema.


30/346


Privreda posmatrana kao sistem ograniena je sa dva sistema vieg reda: priro-dom koja se takoe moe posmatrati kao sistem i koja u marksistikom smislu pre-dstavlja najoptiji predmet rada i drutvom iji je privreda deo i iji sistem potrebazadovoljava. Resursi su limitirani a njihova eventualna promenljivost odreena je

tehnikim progresom. Sistem potreba se karakterie istim odrednicama kao i privre-da i drutvo iji podsistem i predstavlja. Radi se o veoma dinaminom, vrlo sloenom,stohastikom i hijerarhijski ureenom sistemu. Funkcionisanje privrede odreeno jepresekom dvaju podsistema sa suprotnom osnovnom karakteristikom: limitiranostresursa nasuprot stalno rastuim (i skoro) neogranienim potrebama. Omeenofunkcionisanje privrede za rezultat mora da ima zadovoljenje sistema potreba naodreenom (to viem) nivou.

Privreda je samo deo, podsistem drutva, i to najznaajniji. Na takav zakljuakukazuje vie injenica. Prioritetni poloaj privrede odreuje mrea veza (i njihovadinaminost) privrede sa drugim podsistemima drutva i njenim okruenjem kogaine i elementi koji ne pripadaju drutvu kome i sama pripada. Od svih podsi-stema drutva privreda ima najrazvijeniju mreu veza sa okruenjem. Mreu vezakarakteriu brojne, veoma razvijene povratne sprege. Izmeu privrede, ili nekognjenog podsistema, i svakog od preostalih drutvenih podsistema funkcionie barem jedna povratna sprega. Na znaaj privrede za razvoj drutva ukazuju i sloenost struk-ture privrede, velika brzina razliitih vrsta promena u privredi kao i veoma sloenskup akcija (i njihov rezultat) koje se ogranienim sredstvima i na ogranienom nivou odvijaju u privrednom sistemu.

Privreda se, kao i drutvo, moe posmatrati kao sistem odreenog ustrojstva,naina funkcionisanja i osnovnih karakteristika. Postoji veliki broj denicija sistemaod kojih se neke smatraju klasinim. ako, na primer, Ludvig fon Bertalan sistemdenie kao kompleks elemenata koji se nalaze u uzajamnoj povezanosti. Staford Birpod pojmom sistem podrazumeva uzajamnu povezanost najrazliitijih elemenata.Za Artura D. Hala sistem je skup predmeta sa povezanou meu njima i njihovimsvojstvima6.

Od mnogobrojnih denicija sistema razumevanju privrede posmatrane kao

sistem najvie odgovara ona koja pod sistemom podrazumeva skup delova iji skupmeudejstava poprima karakter sadejstva radi ostvarenja korisnog rezultata, tj. sistema ciljeva 7.

Za privredu se moe rei da predstavljaukupnost (celinu) svih privrednih resu-rsa, privrednih subjekata i institucija jedne zemlje iji skup interakcija ima karakter privrednih aktivnosti iji je cilj ostvarenje korisnog rezultata (ukupnog proizvoda).Iz ovakve denicije privrede posmatrane kao sistem lako se mogu sagledati njenekarakteristike.

6 Citirano prema: Vuenovi, V., 1980.,Sistem i organizacija, Nauna knjiga, Beograd, str. 7.7 , . .., 1974., . .

(. .. . , . . ), , str.77.


31/346

20 MAKROEKONOM IJA

Razumevanje fenomena privrede ne zahteva analizu svih detalja. Kao to se pri-likom opisivanja nekog organizma ne tei denisanju svakog njegovog molekula takose i prilikom opisa privrede ne tei detaljnom opisu ve odgovorima na neka pitanjakoja otkrivaju njenu globalnu strukturu i osnove njenog naina funkcionisanja.

3.OSNOVNE KARAKTERISTIKE PRIVREDE IDRUTVA POSMATRANIH KAO SISTEM

Privreda je denisana kao podsistem drutvenog sistema pa su i osnovne karak-teristike drutvenog i privrednog sistema iste. Za oba sistema se moe rei da su:

1. relativno otvoreni,2. dinamiki,

3. vrlo sloeni,4. stohastiki,5. hijerarhijski ureeni i6. svrhoviti.Sledi objanjenje prvih pet karakteristika dok e poslednja biti objanjena u delu

u kojem se objanjava sistem ekonomskih ciljeva.

3. 1. PRIVREDNI I DRUTVENI SISTEMI SU RELATIVNO OTVORENI

Ljudska bia ne predstavljaju izolovane pojedince. Ljudi ive u prirodnomokruenju u stalnoj meusobnoj i interakciji sa prirodom. Preko svojih ula ovekprima informacije iz spoljanjeg sveta i na osnovu njih deluje, ureuje odnos saokruenjem. Njemu je potrebno sadejstvo sa drugim ljudima da bi opstao u surovomokruenju. Ljudima je potrebna hrana kao izvor energije i druga materijalna i nema-terijalna dobra koja se u krajnjoj instanci otimaju od prirode. Sa obogaenjem ovekaraste i sistem potreba i proizvoda kojima se taj sistem zadovoljava. Izmeu prirode isistema potreba nalazi se privreda. Ona predstavlja presek dvaju sistema i zaduena je za odranje ljudskih bia.


32/346


Privreda predstavlja sistem koji je spontani rezultat delovanja kolektivnog ljudskoguma u duem istorijskom periodu. Ljudi su njen najznaajniji elemenat (podsistem).Ona, po deniciji, ne moe biti izolovan sistem. Ona je, pre svega, deo drutva komepripada. Osim toga, svaka privreda kupuje od drugih privreda sirovine, energiju,maine, u stalnoj je interakciji sa prirodom to znai da je deo jednog ireg sistema.Isto tako, ona prima razliite informacije, bolje reeno razmenjuje ih sa okolinom.Privreda funkcionie na osnovu razmene informacija sa okruenjem. Kao i osta-li podsistemi, u stalnoj je potrazi za novom ravnoteom sa okruenjem (sistemom vieg reda) i njegovim buduim sluajnostima. Njena sadanjost nije isto to i njenaprolost, a njena budunost nije isto to i njena sadanjost. Potpuno ponavljanje jeapsolutno nemogue.

Ali, drutvo i privreda kao njegov podsistem nisu u potpunosti ni otvoreni sistemi.

Drutvo i privreda predstavljaju relativno otvorene sisteme. Ne postoje u potpunostizatvoreni ili potpuno otvoreni sistemi. Oba ekstrema predstavljaju iste apstrakcije.U prvom sluaju, zbog nedostatka razmene materije, energije ili informacija, usleddelovanja drugog zakona termodinamike koji vai za zatvoreni sistem kao celinu,privreda bi bila osuena na propast. U izolovanim sistemima entropija kao mera de-zorganizacije tei da raste. Drugo navedeno stanje (totalna otvorenost privrede) pro-tivi se samom poimanju sistema. U tom sluaju, verovatno se radi o sistemu vieg redakome posmatrani sistem pripada a ne o samostalnom sistemu. Sistemi, dakle, mogupostojati samo kao relativno otvoreni.

Drugi zakon termodinamike ne vai za neizolovani deo sistema. Zbog toga je ima-nentno stanje sistema (privrede) njihova stalna interakcija s okruenjem. Okruenjesistema blie se moe odrediti kao skup elemenata (sistema) koji nisu delovi sistema,ali se sistem u celini, ili samo neki od njegovih podsistema, nalazi u interakciji sanjima. U tom smislu privredno okruenje ine svi ostali podstistemi datog drutva,kao i privrede sa kojima data privreda razvija neki od moguih oblika saradnje.

Okruenje drutva predstavljaju kolektiviteti drugih nacionalnih zajednica ili nji-hovih udruenja. to je sistem nieg reda to se njegovo okruenje vie uslonjava.Okruenje elije jednog organizma je sloenije nego okruenje nekog organa. Isto vai i za odnos preduzea i privredne grane. Okruenje sistema istraiva denieodreenjem sistema, predmeta istraivanja, pri emu apstrahuje objekte i relacije kojisu od manjeg znaaja za prouavanje problema.


33/346


34/346


Privreda i drutvo se navode kao primeri sistema velikog reda sloenosti. Zaprivredu se kae da predstavlja veliki ili/i kompleksan sistem. Privreda se smatra velikim sistemom jer se u okviru privrede odvija veliki broj drutvenih, tehnikih,ekonomskih, hemijskih, biolokih procesa. Karakteriu je najraznovrsniji oblici

objekata i procesa: vremenski neprekidni, vremenski diskretni, deterministiki,stohastiki, autonomni i neautonomni, objekti sa promenljivom strukturom, itd10.Privreda se smatra kompleksnim sistemom jer se moe nai u velikom broju

moguih stanja, karakterie se velikim brojem moguih ulaza i izlaza a sastoji se izizuzetno velikog broja razliitih elemenata (promenljivih) i velikog broja njihovihmeusobnih i veza sa okolinom. Mrea veza uspostavljena izmeu podsistemaprivrede, privrede i ostalih podsistema drutva i izmeu privrede i privednih idrutvenih sistema u meunarodnom okruenju izuzetno je sloena i podlonaestim promenama koje sobom nosi proces drutveno-ekonomskog razvoja.

Sa rastom nivoa razvijenosti privrede i drutva raste i stepen njihove sloenosti.Razvijenije privrede su uvek sloenije od manje razvijenih. One, po pravilu, sadremnogo vei broj elemenata (podsistema), imaju daleko sloeniju strukturu. Njihovsadraj je mnogo bogatiji. Osim toga dinamika stanja razvijenih privreda, brzina ifrekventnost promena koje se u njihovim okvirima odigravaju je daleko vea. Isto vai i za strukturu mree veza izmeu privrednih podsistema i izmeu privrede i/ili njenih podsistema i njihovog okruenja. Ona je kod razvijenijih privreda uveksloenija, dinaminija i podlona frekventnijim promenama stanja nego kod nedo-

voljno razvijenih privreda.

3. 4. STOHASTIKI KARAKTER PRIVREDE

Nasuprot deterministikim sistemima, privreda i drutvo, spadaju u stohastikesisteme. Ova klasa sistema se u literaturi moe nai i pod nazivima: probabilistikisistemi ili verovatni sistemi tipa Monte Karlo.

Ova karakteristika privrede proistie iz prethodno objanjene karakteristike. Opta

teorija sistema sistem denie kao stohastiki ako primena odreene upravljakeakcije transformie poznato stanje sistema u jedno iz skupa moguih stanja, a ne uunapred poznato jedino mogue stanje. Skup moguih stanja karakterie funkcijaraspodele verovatnoe.

Pre nego to doe do primene upravljake akcije potrebno je adekvatnom meto-dologijom izabrati odgovarajuu upravljaku akciju iz skupa moguih upravljakihakcija. Kada je u pitanju upravljanje privredom ovaj se odabir ne moe uvek obavitiprimenom egzaktnih metoda. Ako bi to bilo mogue i ako bi sistem na primenuupravljake akcije reagovao na unapred poznati nain radilo bi se o deterministikomsistemu.10 Guberini, S., Mateji, V., Miki, O., Petrovi, R., 1970., str. 53.


35/346

24 MAKROEKONOM IJA

Sprovoenje upravljake akcije, kada su u pitanju stohastiki sistemi, takoe uglavnom nije automatsko ili poluautomatsko. Upravljake akcije se u stohastikim sistemi-ma sprovode putem organizacije iji su elementi ljudska bia. Zbog toga su bitnielementi privrede razliiti motivi, interesi i takvi elementi kao to su emocije, instikti,

nesvesno, i zato privreda (osim iz navedenih razloga) spada u sisteme velikog redasloenosti.Nikada unapred nije do kraja poznato kako e privreda reagovati na neku

upravljaku akciju. Razliiti stimuli, podsticaji ili slino mogu da izazovu vrlo razliitereakcije proizvoaa. Ono to se unapred moe znati, sa manjim ili veim stepenomegzaktnosti, jeste vie razliitih scenarija reakcije (funkcija raspodele verovatnoe).Stohastiki karakter privrede ini upravljanje privredom nisko egzaktnim, ime sepoveava potreba za eksibilnou i adaptibilnou sistema upravljanja privredom.

3. 5. HIJERARHIJSKO USTROJSTVO PRIVREDE

Privedni i drutveni sistemi se svrstavaju u klasu sistema sa hijerarhijskim ustro- jstvom jer imaju vie ciljeva i vie nivoa. Sistemu ekonomskih ciljeva posveena jeposebna jedinica, pa se na ovom mestu objanjava sistem nivoa (system of levels).Sintagmu je uveo holandski ekonomista Jan irbengen. Ona ukazuje na potrebu dase hijerarhijski sistemi posmatraju kao sistemi sa onoliko nivoa, koliko je za datuanalizu optimalno. Da li e konkretni ekonomski sistem, privreda na primer, biti

posmatrana kao sistem sa dva, tri ili vie nivoa, zavisi od vrste, odnosno potrebaanalize. Na drugoj strani, svaka odluka koja treba da bude donesena ili akcija kojutreba sprovesti, treba da bude donesena ili sprovedena na odreenom, najbolje opti-malnom nivou.

Smisao vie nivoa i hijerarhijskog odnosa meu njima objanjava se principomprioriteta upravljakih akcija. Upravljake akcije podsistema na viem nivou imajuprvenstvo nad upravljakim akcijama na niem nivou. Odluke podsistema na viemnivou direktno utiu i, u odreenoj meri, uslovaljavaju odluke podsistema na niemnivou. Obrnuto vai samo indirektno, preko sistema povratnih sprega, tj. funkcio-nisanja sistema vieg reda kojem oba podsistema pripadaju. Vreme donoenja odlukana pojedinim nivoima je u direktnoj srazmeri sa visinom nivoa. Na najviem nivouse, po pravilu, donose odluke stratekog karaktera (najkrupnije javne investicije, od-luke iz domena skalne i kreditno-monetarne politike, spoljno-trgovinske odluke isl.) za koje su potrebne due i struno utemeljene pripreme, pa je i vreme potrebnoda se odgovarajue odluke donesu due nego na niim nivoima. I obrnuto, na niimnivoima, odluke, posebno one operativnog karaktera, donose se i bre i ee.

Elementi sistema, i kada se nalaze na istom nivou, nemaju isti znaaj za sistemtj. imaju razliit prioritet. Sva preduzea nemaju isti znaaj za granu kojoj pripadaju, niti za region ili privredu. Privredne grane su, takoe, od razliitog znaaja zaprivredu. Isto vai i za regione.


36/346


Kao to se moe govoriti o sistemu nivoa, tako se moe govoriti i o sistemu pri-oriteta. Sistem prioriteta je dinamian jer je podloan stalnim promenama. Za dui vremenski period ne moe se ustanoviti sistem prioriteta koji bi bio isti za sve ni- voe. Prioritet uvek ima podsistem koji se nalazi na viem nivou, ima razgranatiju

mreu veza sa ostalim podsistemima, dugoronijeg je karaktera i/ili podlee jaim,po intenzitetu i frekvenciji, promenama. Ako se u nekom podsistemu zadovolje svinavedeni uslovi, onda on uiva visok stepen prioritetnosti u sistemu. Tipian primer jeznaaj poloaja privrede u drutvenom sistemu. Privreda ima daleko najvei broj ne-posrednih veza sa svim ostalim podsistemima drutva, najdinaminija je i podlonanajveim i najeim promenama koje prenosi sistemom povratnih sprega na osta-le podsisteme drutva. Ista logika vai i za privredu. Nemaju sve grane, regioni ilipreduzea isti znaaj za razvoj privrede. Po pravilu prioritet uivaju oni privrednipodsistemi od kojih visina razvojne stope privrede najvie zavisi, a to su uglavnomtehnoloki vodei podsistemi.

Utvrivanje sistema prioriteta predstavlja jedan od najosetljivijih i najznaajnijihzadataka razvojne politike. Jednom utvren, on utie na dalji razvoj i nain funkcio-nisanja sistema.


37/346

26 MAKROEKONOM IJA

4.ODNOS PRIVREDE I POLITIKOGSISTEMA

Drutveni sistemi su hijerarhijski organizovani i zbog toga u njima ne postoji ni jedanoblik jednakosti u apsolutnom znaenju. Uvek kada je u pitanju razvrstavanje regiona,

grana, preduzea, drutvenih potreba, ciljeva, faktora razvoja, utvruju se prioriteti. Uostalom, jedan od zadataka razvojne politike ba i jeste utvrivanje skale prioriteta svih veliina. Dakle, postojanje vie nivoa i utvrivanje prioriteta ne znae nita drugo dorazliito tretiranje delova drutva. To istovremeno znai i razliitu irinu polja slobodeizbora za pojedine delove sistema. Jai sistemi, tj. razvijeniji regioni, vanije grane, veapreduzea, regioni, ili preduzea sa znaajnijim uticajem na privredni razvoj imaju iregranice slobode odluivanja. Oni svojom snagom uspevaju da nametnu drutvu sopstve-ne prioritete, da ih ono uvaava vie nego ostale podsisteme. Jai i vaniji imaju ire poljeslobode odluivanja od slabijih, manje vanih, manje prioritetnih. To je, izmeu ostalog,

odraz potrebe breg razvoja onih delova koji najvie doprinose vioj stopi rasta celine.Jai podsistemi stalno tee ka veoj slobodi, odnosno ka smanjivanju polja slobodeslabijih. Zbog toga drutvo mora organizovano da ublaava tendencije smanjivanja slo-bode ekonomski slabijih podsistema. Ali, one se ne mogu potpuno zaustaviti. Pune je-dnakosti nema. Postizanje pune jednakosti oznailo bi kraj, raspad sistema. Ali, organi-zovano drutvo mora stalno da usavrava sredstva suprotstavljanja ovakvom prirodnomtoku koji preti uskraivanjem slobode manje razvijenim ili manje prioritetnim delo- vima, i koji direktno ide na tetu drutvene solidarnosti. Drutvo mora stalno, na jednojstrani, da uspostavlja prioritete, i na drugoj, da se stara da ne doe do drastinih razlika

u irini polja slobode odluivanja pojedinih delova. Prioriteti su u stalnom sukobu sa slo-bodom odluivanja. Stoga drutvo mora konstantno da radi na relativiziranju ove vrstedrutvene koniktnosti.

Iza pojedinih delova drutva pa i privrede stoje razliiti interesi, esto suprotstavljeni.Svako drutvo ima naglaenu potrebu za njihovim usklaivanjem. Razvoj neke grane ilinekog preduzea, na primer, moe da ometa razvoj druge grane ili preduzea, razvoj jednog da remeti razvoj drugog regiona. Iza podsistema stoje ljudi i njihovi individualniinteresi. Zbog toga je potrebno poznavati stvarne tenje pojedinaca i interesnih grupau smislu prihvatanja odreenih ciljeva i vrste usmerenosti ka njima i ka zadovoljavanju

sistema potreba. Nalaenje optimalnog reenja u ovakvim sluajevima ne moe da budeplod nekog nezainteresovanog nad-organa, ve plod koordinacije interesa razliitih so-


38/346


cijalnih grupa na institucionalno organizovan nain primenom jasno denisanih pravilaponaanja na odgovarajuem mestu i u odgovarajuem vremenu. Institucijom se sma-tra ustaljen odnos izmeu privrednih subjekata ime se garantuju odreena pravilaponaanja ljudi. Ta pravila mogu da se zasnivaju na pravnim, moralnim ili obiajnim

normama.Globalni sistem ciljeva denie se u okviru politikog sistema od strane razliitihpolitikih opcija. To znai da ima vie predloga osnovnih privrednih ciljeva. Ona politikagrupacija koja dobije poverenje na slobodnim demokratskim izborima u prilici je daoperacionalizuje svoje vienje razvoja privrede. Tada se iz sfere politike prelazi u sferu(ekonomije) nauke mada su i u prethodnoj fazi visokostruna znanja i te kako potrebna.

Sledee ogranienje, tesno povezano sa politikim sistemom, posledica je potrebe dase ispune utvreni ksni ciljevi drutvenog i privrednog razvoja. Njihov broj esto nijemali, i zato oni znaajno ograniavaju polje slobode ispunjenja ostalih varijabilnih ciljeva.Meu ksnim ciljevima posebno znaajno i za ekonomsku teoriju interesantno mestozauzima odbrana zemlje kao ksni cilj. Cilj je znaajan ne samo za stabilnost drutva ve i za strukturu proizvodnje i stabilnost ekonomskog sistema. Svaka promena pro-cena u potrebama za sredstvima za odbranu zemlje znaajno menja ne samo tranju zaodreenim dobrima ve i izdatke za nauno-istraivaki sektor vukuih grana. Posledicepromene ksnosti ovog cilja su veoma dalekosene po ukupan obim plateno sposobnetranje, zaposlenost a time i stabilnost privrede i drutva. Njegova, ipak, relativno niskapromenljivost iziskuje poseban tretman u svakoj varijanti.

Nedvosmisleno se namee zakljuak da u najznaajnije podsisteme drutva svakakospadaju i pravni i politiki sistem. Karakter politikog sistema odreuje karakter drutvai namee brojna ogranienja privredi. Politiki sistem odreuje prirodu svojinskih odno-sa, ulogu pojedinih drutvenih slojeva, interesnih grupa i pojedinaca u odluivanju iodreivanju prioriteta meu drutvenim potrebama, shvatanje drutvene solidarnostiitd. Unutar politikog sistema donose se odluke presudne za pravac razvoja privrede,praktino sva privredno-sistemska reenja uz kontrolu njihovog sprovoenja. Analizepokazuju da su od svih vanekonomskih faktora koji utiu na razvojne performanseekonomskog sistema, najvaniji oni koji dolaze iz politikog sistema. Svi ostali delovidrutva imaju relativno manji znaaj. Na taj nain, izmeu ekonomskog i politikogsistema uspostavlja se jedna od najznaajnijih povratnih sprega za funkcionisanje obasistema. Kvalitet uspostavljene povratne sprege presudno utie na nivo organizovanostii razvojne performanse privrede ali i politikog sistema, razvoja demokratskih odnosaa time i drutva u celini. Snaga povratne sprege izmeu politikog, pravnog i privre-dnog podsistema zamagljuje razlike izmeu ovih podsistema. Privreda jednostavnofunkcionie po odreenim pravilima, na osnovu donetih zakona, njome se upravlja takoda se esto ne vidi razlika izmeu pomenutih podsistema. U tom smislu, kada se privre-da posmatra u jedinstvu sa pomenutim podsistemima drutava, ili bar se onim njihovimdelovima koji se odnose na privredu, esto se govori ne o privredi nego o privrednomsistemu.


39/346

28 MAKROEKONOM IJA

5.PRIVREDNI SISTEM

Osnovu svakog drutva ine drutveno-ekonomski odnosi. U sutini, polazni i

odreujui oblik tih odnosa ogleda se u meusobnom poloaju ljudi u procesu proi-zvodnje i raspodele drutvenog proizvoda. Razume se, drutveno-ekonomski odnosinisu nikad potpuno isti. Oni se nikad ne ostvaruju sami od sebe. Uvek su prize-mljeni u odreenoj istorijskoj realnosti.

Celokupnost drutveno-ekonomskih odnosa izraenih kroz razliite drutveno-ekonomske kategorije ini drutveno-ekonomski sistem. Drutveno-ekonomske fo-rmacije se javljuju u razliitim istorijskim varijantama, ak i u posebnim oblicima.Njihove institucionalne i normativne osnove ine drutveno-politiko i drutveno-ekonomsko ureenje. A to ureenje, bilo drutveno-politiko ili drutveno-

ekonomsko, je razliito u razliitim drutvima. Ono se, dalje, operacionalizuje urazliite privredne sisteme. Prema tome, drutveno-ekonomsko ureenje je pojam, koji je iri od pojma privrednog sistema. U sutini, pod pojmom drutveno-ekonomskog ureenja se podrazumeva odreena drutveno-ekonomska osnova,te odreeni ekonomski oblici i funkcije odreenog drutva. Istovremeno, njime seizraava i konkretan oblik drutva neke zemlje. Znaajno je primetiti da iako u nizuzemalja postoji istovetan drutveni sistem, gotovo da ne postoji zemlja koja ima is-tovetno drutveno-ekonomsko ureenje s nekom drugom zemljom.

Privredni sistem treba shvatiti kao komponentu ili podsistem drutveno-ekonomskog sistema. Njegov osnovni zadatak je da stvori institucionalne pre-tpostavke za privredni ambijent u kome se optimalno ispoljavaju, koriste i razvijajutemeljne vrednosti drutveno-ekonomskog sistema. Ekonomski (privredni) sistem(pojedini autori ga zovu i privredni model) je institucionalizovan, najveim delompravno utvren mehanizam privreivanja u jednoj zemlji. On podrazumeva, presvega, vrste i karakter privrednih subjekata, ekonomske i pravne okvire njihove dela-tnosti, kao i stepen i metode drutvenog (najee dravnog) uticaja na njihovu dela-tnost i njihove meusobne odnose. Privredni sistem je celokupnost mehanizama,instrumenata i sredstava kroz koje ili putem kojih privreda ispunjava sistem ciljeva.U najirem smislu, privredni sistem je organizacioni sistem, nuna konzistentnacelina delova koji se nalaze u interakciji, determinisana ciljevima.


40/346


Sutinske promene privrednog sistema diraju u osnove privrednog sistemamenjajui npr. sadraj i oblik vlasnitva, sistem motivacije privrednih subjekata,njihove osnovne karakteristike, mesto i ulogu drave u sistemu privreivanja i sl.,ime se u sutini menja i sam karakter i nain funkcionisanja privrednog sistema.

e promene se najee odvijaju pod snanim uticajem politikog sistema. Naime,poznato je pravilo da onaj ko upravlja proirenom reprodukcijom drutva vlada idrutvom u celini. A to samo znai da onaj u ijim je rukama nadlenost u donoenjuodluka za podeavanje i kontrolu privrednog sistema, taj je i posednik politikemoi.

Sa aspekta strukture, privredni sistem se sastoji iz dva dela: prvo, iz dela kojipodrazumeva istorijski spontano razvijeni deo privrednog sistema, a onda i politiki,normativni i institucionalni deo kroz koji privredni subjekti autonomno deluju iintegriu svoju aktivnost kao nosioci sistema; i drugo, iz dela privrednog sistemakoji se tie regulativnog, korektivnog i usmeravajueg mehanizma kroz koji drutvo(drava) svesno na temelju nekog plana ili nekih drugih ex ante projekcija i proraunakoriguje i usmerava funkcionisanje privrede u pravcu drutveno utvrenih i eljenihciljeva.

Kao organizaciona celokupnost privrednih aktivnosti u odreenom ambijentuodvijanja drutvene reprodukcije, privredni sistem je uvek prostorno i vremenski vezan za taj ambijent, inei njegov institucionalno normativni oblik.

Shvatanja privrednog sistema su, dakle, veoma razliita. Pod privrednim siste-

mom se podrazumevaju razliiti sadraji, od njegovog poimanja kao celokupno-sti vladajuih odnosa proizvodnje, poistoveivanja privrednog sistema sa istorijskiodreenim nainom proizvodnje, pa zatim, u zavisnosti od stepena apstrakcije,posmatranja privrednog sistema kao univerzalne kategorije i privrednog sistemakonkretne pojedinane zemlje, do shvatanja privrednog sistema kao instituciona-lizovanog, pravom regulisanog privrednog miljea u kome makroekonomski subje-kti reguliu akcije i dejstva mikro privrednih subjekata. Nisu retka ni gledita kojaprivredni sistem analiziraju sa dva aspekta: jednog ireg i jednog ueg aspekta. Pritome, privredni sistem u irem socioloko-ekonomskom smislu se identikuje sa

odreenim nainom proizvodnje tj. sa ukupnou proizvodnih snaga i proizvodnihodnosa datog drutva. U uem smislu, privredni sistem se shvata kao celokupno-st institucija i mehanizama iju sadrinu i ekonomske zakonitosti odreuje sistemproizvodnih odnosa i nivoa razvitka proizvodnih snaga datog drutva u datom vre-menskom periodu.

Interesantno je razmiljanje koje upozorava da privredni sistem ukoliko prete-nduje da bude obuhvaen u okviru jedne naune discipline, onda bi takva disciplinatrebalo da sadri dve bitne komponente i to: a) komponentu organizacije upravlja-nja privredom i b) komponentu sredstava upravljanja privredom. U okviru prve ko-mponente, iji je nosilac drava i pored nje razna drutvena tela (privredne komore,poslovna udruenja, zajednice preduzea, itd.) javlja se tzv. regulativno upravljanje


41/346

30 MAKROEKONOM IJA

i ono se sastoji u upravljanju privredom kao celinom, u usmeravanju njenog razvoja reavanju odnosa izmeu pojedinih privrednih oblasti, privrednih organizacijai politiko-teritorijalnih jedinica. U okviru ove komponente javlja se i tzv. opera-tivno upravljanje, iji je nosilac privredna organizacija. Druga komponenta, kao

to je pomenuto, obuhvata sredstva upravljanja privredom koja su u savremenimdravama vrlo raznovrsna i mnogobrojna i ije prouavanje, s obzirom na poveanuulogu drave u privrednom ivotu i sloenost odnosa koje ona u okviru ekonomike jedne zemlje treba da regulie, predstavlja znatne tekoe.11

ta se u stvari podrazumeva pod pojmom privrednog sistema? Uvaavajui svusloenost i sve tekoe oko njegovog denisanja, ini se da se privredni sistem nemoe poimati pojednostavljeno, samo kao skup drutvenih odnosa koji nastaju uprocesu proizvodnje, razmene i raspodele materijalnih dobara, ve i kao institucio-nalni okvir za odvijanje ekonomskih procesa, a potom i kao drutvena organizacijaprivrede koja ima svoju strukturu sa institucijama, mehanizmima i sredstvima za nje-no funkcionisanje i ostvarivanje privrednih ciljeva. Samo u tom kontekstu institucijei mehanizmi privrednog sistema predstavljaju metode, sredstva (zavisne varijable)kojima se izraavaju i ostvaruju eljeni odnosi proizvodnje (nezavisne konstante). oujedno objanjava zato se izvesne ekonomske institucije i mehanizmi mogu menjatii usavravati, prilagoavajui se zahtevima u osnovi istog tipa odnosa proizvodnje,i zato mogu imati razliit karakter spontanih ili normativnih tvorevina u vremenu,zavisno od toga, u kojoj su meri ekonomske institucije i instrumentarij privreivanjau saglasnosti sa objektivnim zakonima datog naina proizvodnje, odnosno datihodnosa proizvodnje.12

Malo konkretnije i jasnije. Kao izraz vladajuih drutveno-ekonomskih odnosau nekoj zemlji u nekom vremenu, privredni sistem obuhvata temeljne drutveno-ekonomske institucije, mehanizme i principe, koji determiniu funkcionisanje i ra-zvoj privrede. A to su politike, socijalne ili ekonomske institucije, organizacioni obli-ci privreivanja, zakonski propisi, pravila ponaanja, drutvene vrednosti, obiajnenorme i shvatanja, koji svojim meusobnim delovanjem posredno ili neposrednoutiu na privrednu aktivnost i njene rezultate. Drugim reima, radi se o institucio-

nalnom okviru u nekom datom vremenu i prostoru, koji u harmoninom odnosusa osnovnim vrednostima nekog drutva omoguava normalno odvijanje drutvenereprodukcije. Istovremeno, deniu se metodi, sredstva i mehanizmi koordinacijeu procesu privreivanja. Isto tako, re je o informacijama i odluivanju kao pretpo-stavkama upravljanja, to sve u interakciji sa prethodno reenim ima presudan uticajna oblikovanje i funkcionisanje privrede. Na taj nain se privredni sistem, praktino, javlja kao odreeni drutveni obrazac (nain i postupak) reavanja temeljnih ekono-mskih zadataka: ta, kako, gde, kada, po kojoj ceni i koliko i za koga proizvoditi.11 Vasi, V., 1982., Ekonomska politika Jugoslavije, jedanaesto izdanje, Savremena administracija,

Beograd, str. 712 Koncepcija dugoronog razvoja Jugoslavije do 1985. , Konzorcij ekonomskih instituta, Beograd,

1985., str. 392.


42/346


Prema tome, pod privrednim sistemom se podrazumeva celokupnost ekonomskihodnosa sa osnovnim mehanizmom, institucijama, organizacionim oblicima, instru-mentima i merama kojima se regulie privredni ivot odreene ze-mlje u izvesnomperiodu vremena.13

5.1. OSNOVE PRIVREDNOG SISTEMA

Savremeni privredni sistem se najee shvata kao istorijska kategorija, kaonajdinaminiji sistem, koji obuhvata i povezuje u skladnu celinu temeljne elementeekonomsko-drutvenog procesa. Radi toga se posebno istie nunost da osnoveprivrednog sistema budu meusobno usklaene i da ne protivuree jedna drugoj.Samo pod tim uslovom moe se govoriti o modelu privrednog sistema u kome su svi

njegovi elementi, podsistemi tako postavljeni da po karakteru i meusobnim veza-ma predstavljaju funkcionalnu celinu.14 Samo na taj nain privredni sistem e bitikonzistentan, to je pretpostavka njegove ekasnosti iskazane u praksi preko reali-zacije funkcija postojeih institucija. Da li je model privrednog sistema konzistentanili ne pokazuje stepen njegove ekasnosti.15

Privredne aktivnosti se ostvaruju preko razliitih organizacionih oblika u okviruneke zajednice. Zato je za odreivanje sadraja privrednog sistema, pored osnovnogproizvodnog odnosa iskazanog u odreenom, dominantnom obliku i sadraju vlasnitva, bitno u kakvim se oblicima i preko kojih metoda se organizuju privredneaktivnosti i uspostavlja korelacija njihovih razliitih oblika i procesa. Ovaj aspektprivrednog sistema dobija sve sloenije i raznovrsnije oblike ukoliko je drutvo ra-zvijenije. Za savremena drutva karakteristina je formalna samostalnost privrednih jedinica u oblasti proizvodnje i potronje, a s druge strane njihova velika izdifere-nciranost i heterogenost. Usklaivanje njihovih privrednih delatnosti u drutvenimrazmerama predstavlja sadraj posebnih metoda njihovog povezivanja, kao i pose-bnih oblika u kojima se to povezivanje ostvaruje. U pogledu metoda povezivanjatreba istai dva osnovna momenta sa stanovita organizovanja jedinstva proizvodnihodnosa u okvirima privrednog sistema. Jedan od njih se ispoljava u objektivno uslovljenim i drutveno spontanim procesima za ije delovanje institucionalni okvirpredstavlja razvijena robna privreda. S druge strane, sve sloeniji odnosi privrednihprocesa u razvijenim drutvima istiu i stvaraju potrebu da se svesno, planski utiena proces drutvenog i privrednog razvoja. Na toj osnovi nastaju raznovrsni oblicisvesnog, korektivnog i usmeravajueg delovanja na privredna kretanja od stranedrutvenih (dravnih) organa.

13 Marseni, D.V., 1994., Ekonomika Jugoslavij e, Univerzitet u Beogradu Ekonomski fakultet, Beo-grad, str. 331.

14 Vukadin, E., 1991.,Osnove ekonomske politike , Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet, Beo-grad, str. 27.

15 Vukadin, E., 1991., str. 27.


43/346

32 MAKROEKONOM IJA

Pored toga, drutvena organizacija privreivanja zasniva se na oblicima politikeorganizacije drutva. Ovi oblici su danas u svim drutvima aktivan inilac organi-zovanja privrednog ivota. Na taj nain oblici politike organizacije drutva, dravai njeni organi, politiki i upravni aparat bitno utiu na funkcionisanje privrednog

sistema.Isto tako, s obzirom na teritorijalizaciju politike organizacije savremenih drutava,teritorijalni oblik politikog organizovanja drutva (npr. optina, okrug, republika)postaju nuni oblici drutvenog povezivanja pojedinanih i osnovnih privrednihsubjekata u kompleksnije oblike kroz koje se ostvaruje integracija privredne orga-nizacije drutva.

Imajui prethodno na umu, moe se rei da fundamentalne premise (osnove) privrednog sistema ine:

a) oblik i sadraj vlasnitva, kao kljuna determinanta osnovnog proizvodnogodnosa u drutvu. Oblik i sadraj vlasnitva predstavlja temeljno obelejeprivrednog sistema, jer se iz njega praktino deriviraju sva ostala obelejaprivrednog sistema, a posebno uslovi raspodele i kriterijumi prisvajanja, azatim deniu uslovi privreivanja, odreuje sistem upravljanja, i na kraju,bitno uslovljava oblik organizovanja privrede i metodi povezivanja osnovnihprivrednih subjekata.

b) robno bie privrede je najrazvijeniji organizacioni oblik privreivanja. U savre-menim uslovima privreivanja robna privreda nema alternativu. Nju objektivno diktiraju kako nivo privredne razvijenosti koji nuno zahteva razvijeneodnose robne proizvodnje, tako i imperativi savremenog civilizacijskog ra-zvoja koji pretpostavljaju trini nain privreivanja.

c) integralna trita, kao dominirajui regulativni i koordinativni mehanizamprivreivanja, koji podrazumeva kako trite roba i usluga, tako i trite fa-ktora proizvodnje. U robnoj privredi trite je automatski regulator drutvenereprodukcije. Sa svojim osnovnim funkcijama informativnom, selektivnom,alokativnom, distributivnom, koordinativnom trite se pojavljuje kao strogi objektivan, pravedan i neophodan, i ekonomski najekasniji reguliui meha-nizam i oblik povezivanja osnovnih privrednih subjekata.

d) planiranje, kao korektivni i usmeravajui mehanizam privrednog razvoja. Optepoznato je da trite i njegovi mehanizmi nisu savreni, da se i najsavrenijakonkurencija preplie sa monopolima razliite vrste i intenziteta, pa dravasa ekonomskom politikom uvek ima veliki uticaj na trine parametre. Poredtoga, trite prua informacije o onome ta se dogaalo, ali ne i o onome tae se dogoditi, to je utoliko potrebnije ukoliko su ee i vee tehnoloke istrukturne promene u privredi. Zato su potrebni i privredni planovi koji daju

informacije o buduim kretanjima. To znai da uvek treba imati na umu plansku itrinu koordinaciju i radi se samo o meri u kojoj su zastupljene obe komponente.


44/346


Naravno, kod planiranja ne treba zaboraviti na uvek upozoravajui princip re-aliteta, vodei rauna o tome ta se eli u privrednom razvoju s jedne strane, ita se ima i moe, s druge strane.

e) preduzee, kao osnovni privredni subjekt u procesu drutvene reprodukcije,sa potpunom samostalnou i suverenou u pogledu svog organizovanja imeusobnog povezivanja, kao i u donoenju drugih poslovnih odluka.

f) dobit, kao osnovni motiv i potvrda uspenosti poslovanja preduzea, koja svoju verikaciju dobija na tritu.

g) vrsti principi pravne drave, kao pretpostavka institucionalne sigurnosti, bezkoje trite nije ni delotvorno, niti zatieno. o pretpostavlja precizno i jasnodenisanje politikog i socijalnog identiteta drave, sa odgovarajuim ustavnimi pravnim ureenjem dravnog prostora u skladu sa poznatim meunarodnim

principima i standardima.h) ogranieno strukturno prilagoavanje uloge drave u upravljanju privrednimsistemom. Savremeni privredni sistemi ne postavljaju pitanje mesta i ulogedrave u privrednom ivotu zemlje. Usmeravajua uloga drave u razvojuprivrede je nezaobilazna i neophodna. Zato je mnogo vanije pitanje kakvadrava i koliko je drave potrebno privredi. Privredni sistem sa integralnimtritem pretpostavlja modernu dravu, demokratsku i funkcionalnu. A toznai onoliko drave koliko je nuno i u sektorima u kojima je zaista potrebno,koliko to zahtevaju meuuslovljenosti drave i trita. Ni manje, ni vie.

Osnove privrednog sistema predstavljaju nune elemente u kompoziciji privre-dnog sistema, koji pretenduje da postane homogena celina koja se potvruje uekonomskoj ekasnosti njenog funkcionisanja. Meutim, uzevi ih pojedinano,nema sumnje da stepen generalnosti i znaaja pojedinih komponenti nije isti. Onese jednostavno nalaze u nekom meuodnosu, uslovno reeno, nezavisnih konstantii zavisno promenljivih veliina, koje se u tom meuodnosu ispoljavaju i kao ekono-mska neophodnost i kao ograniavajui uslov. Primera radi, svojinski odnosi, sadraji oblik vlasnitva, kao temeljna karakteristika bilo kojeg privrednog sistema nalazesvoje ispunjenje ali i ogranienja u stepenu razvoja materijalnih proizvodnih snagadrutva, koja praktino i odreuju specinosti oblika prisvajanja u trinim uslovima privreivanja.

5. 2. NOSIOCISUBJEKTI PRIVREDNOG SISTEMA

U privrednom sistemu postoje mnogobrojni nosioci odluka na razliitim nivoimaodluivanja. Svi oni predstavljaju ekonomske subjekte sa odreenom samostalnoui mogunou delovanja. U tom kontekstu problematizira se pitanje mesta, uloge,i funkcija subjekata privredne aktivnosti, njihovi motivi i interesi, sredstva kojimaraspolau, a zatim i oblici koordinacije i usmeravanja njihovih aktivnosti.


45/346

34 MAKROEKONOM IJA

Subjekti privrednog sistema su sve organizacione jedinice, svi nosioci odluka, bezobzira na nivo odluivanja, koji uestvuju u procesu drutvene reprodukcije. Poto jeprivredni sistem organizacioni sistem, njegov temeljni subjekt je ovek organizovanu razliite asocijacije, koje imaju karakter bilo radne, bilo ivotne zajednice.

Nosioci (subjekti) privrednog sistema jesu:1) domainstvo kao osnovna prirodna i potroaka organizacija;2) privredno drutvo i njegove razliite asocijacije;3) drutveno-politike zajednice, poev od mesne zajednice, optine, okruga,

pa do republike i drave uopte, koje deluju u privrednom sistemu najeeposredno;

4) drutveno-politike organizacije, odnosno politike stranke i udruenja koje uprivrednom sistemu deluju iskljuivo posredno.

5.3. TIPOVI PRIVREDNOG SISTEMA

Moe se govoriti o nekoliko tipova privrednih sistema. Svakako, najstariji jesistem privreivanja naturalna privreda u rodovski organizovanim zajednicama,koji sa istorijski prevazienim privrednim sistemima robovskog i feudalnog drutvapripadaju privrednoj istoriji. Donedavno, za savremeno ljudsko drutvo su osnovnetipove privrednih sistema predstavljali kapitalistiki i socijalistiki privredni siste-mi. Pored osnovnih tipova, veliki deo oveanstva jo uvek ivi u organizacionim

oblicima koji predstavljaju heterogenu ekonomsku strukturu privredno nedovoljnorazvijenih drutava.U okviru osnovnih tipova savremenih privrednih sistema mogu se razlikovati

konkretniji oblici koji u izvesnom smislu predstavljaju etape kroz koje su u svom razvoju prole pojedine drutvene zajednice i koje odgovaraju u stvari razliitimnivoima privredne razvijenosti tih zemalja. Za kapitalizam su u tom pogledu kara-kteristini konkretniji tipovi privreivanja kao to su privredni sistem liberalnogkapitalizma, privredni sistem monopolskog kapitalizma sa vie ili manje izraenimdravno-kapitalistikim elementima i oblicima.

Druga podela, uobiajena u svetu, je podela na privredne sisteme otvorenog iprivredne sisteme zatvorenog tipa. Podela se temelji na stepenu ukljuenja privredeneke zemlje u meunarodno okruenje i njeno uee na svetskom tritu. ipovi privrednog sistema koji su po svojoj prirodi bili zatvoreni i autarhini pripadajuprolosti. Po svojoj prirodi savremeni privredni sistemi su vrlo dinamini i njihovemeusobne veze sa privrednim sistemima drugih zemalja su danas normalna potre-ba. Protok roba, kapitala i informacija je nunost savremenog doba. im vie todanas svetsko trite najee propisuje uslove uspenog funkcionisanja privrednihsistema pojedinih zemalja. ako npr. danas su privrede i privredni sistemi pojedinihzemalja direktno zavisni od uslova, pravila ponaanja koje propisuje Svetska trgovi-nska organizacija (S O), ukoliko ele da aktivno uestvuju na svetskom tritu.


46/346


47/346

36 MAKROEKONOM IJA

5.5.1. Resursi

Raspoloivi materijalni i nematerijalni izvori stvaranja drutvenog blagostanjanazivaju se resursima jedne zemlje. Kod nabrajanja privrednih resursa jedne zemljenajee se polazi od: geografski poloaj (kontinentalna ili primorska), tip zemljita(obradivo, neobradivo, itd), rudno i mineralno bogatstvo (naroito rudnici pleme-nitih metala, gvozdene rude, boksita, zatim izvorita nafte, mineralne vode, itd),bogatstvo vodotokovima (i njihova plovnost), prosena nadmorska visina, bogatstvoumama, panjacima, vazduh i sve druge organske i neorganske stvari.

Posebno treba istai stanovnitvo kao resurs nad resursima, jer od njegovestvaralake (umne i zike) moi zavisi tempo privrednog razvoja zemlje. Posebno je vana inventivnost pojedinaca u drutvu, njihova preduzetnika sposobnost. Navede-

ni materijalni i subjektivni faktori proizvodnje zavise od dostignutog nivoa tehniko-tehnolokih saznanja, stanja nauke i njene primenljivosti, to je opredmeeno uproizvodnim sredstvima za proizvodnju i primenljivom znanju lanova drutva.

Bitno je istai da stalni razvoj drutva neprekidno trai nove izvore resursa radizadovoljavanja stalno rastuih kvantitativnih i kvalitativnih potreba drutva - koje vodi ka poveanju pojedinanog i ukupnog blagostanja. Posebno je vano imati u vidu injenicu da su pojedini resursi neobnovljivi (ruda gvoa, na primer) i da se zanjih mora blagovremeno traiti zamena (supstitucijom ili uvozom iz drugih zemalja),a kod obnovljivih (umsko bogatstvo, na primer) traiti nove metode njihovog bregobnavljanja (stvaranjem hibrida koji daju vei i bri prirast, itd).

5.5.2. Privredni subjek t

Glavna obeleja privrednih subjekata u okviru svakog privrednog sistemaodreena su drutvenom organizacijom rada. Zato se privredni subjekti razlikujuod sistema do sistema, ali i unutar pojedinih privrednih sistema u raznim fazamadrutveno-ekonomskog razvoja.

Ipak postoje klasikacije privrednih subjekata koje ne zavise od napred nave-denih okolnosti, i to: prema broju lica (pojedinani, grupni); prema delatnosti (poljo-privredna, industrijska, zanatska, itd.); prema ulozi (proizvoai ili potroai); premadrutvenom statusu (oni koji odluuju i oni koji ne odluuju) a mogue su i drugepodele i klasikacije.

U trinoj privredi osnovni privredni subjekt u oblasti proizvodnje jeste privred-no drutvo. Postoji i drugi pristup denisanju privrednih subjekata gde se ubraja- ju pojedinci ili organizovane grupe pojedinaca koje samostalno donose privredne

odluke, uivaju koristi od njih i snose rizik, imaju svoje ekonomske ciljeve i nalazese u meusobnom nadreenom ili podreenom odnosu. Iz toga proistiu tri vrste


48/346


49/346


50/346


51/346

40 MAKROEKONOM IJA

Postoje i sasvim drugaiji prilazi shvatanja institucija - sa stanovita transakcionihtrokova, a njihova je glavna svrha i cilj ekonomisanje transakcionim trokovima.Naime, neinstitucionalna ekonomija insistira na trokovima koje pojedinci imaju ili mogu da prue da bi doli do saznanja koja su im neophodna za donoenje

odreenih odluka. Institucije preko transakcionih trokova presudno utiu na ob-likovanje privrednih odluka o tome ta e se i koliko proizvoditi, koliko e se i u kojeprograme investirati i sl.

Institucijom se, inae, smatra ustaljen odnos izmeu privrednih subjekata imese garantuju odreena pravila ponaanja ljudi. a pravila mogu da se zasnivaju bilona pravnim, moralnim ili obiajnim normama. Savremena drutva poznaju pravne(uglavnom obligacione) norme sa sankcijama koje sprovodi upravni ili sudski aparat,a u meunarodnom pravu - trgovinske arbitrae, itd.

Nestabilnost ekonomskih institucija stvara veliki rizik u privrednom ivotu jerprivredni subjekti gube pravnu sigurnost i ne mogu da predvide realizaciju svojihposlovnih odluka. Osnovni cilj ekonomskih institucija je da unesu red i pravnusigurnost u privredni ivot zemlje, uz srazmerno manji iznos trokova poslova-nja, posebno rizika na odreenom podruju. ime se omoguuje postizanje veihprivrednih efekata.


52/346


KONTROLNA PITANJA

1. Zato se drutvo moe posmatrati kao sistem?2. Iz kojih se podsistema sastoji drutvo?3. U kakvom su odnosu drutvo i njegovi podsistemi?4. Koji je najznaajniji podsistem drutva i zato?5. Zbog ega je vana samnostalnost delova u odnosu na celinu?6. Koje su osnovne karakteristike privrede i drutva posmatranih kao sistem?7. Zbog ega se kae da drutvo i privreda predstavljaju relativno otvorene

sisteme?8. Da li je mogu, na dugi rok, opstanak i razvoj zatvorenih sistema?9. Da li privreda, kao i drutvo, pripada klasi dinamikih sistema i zato?10. U emu se sastoji razlika izmeu statikih i dinamikih sistema?11. Zato se privreda smatra kompleksnim sistemom?12. U emu je razlika izmeu deterministikih i stohastikih sistema?13. U emu je smisao vie nivoa i hijerarhijskog odnosa meu njima?14. Koja ogranienja namee politiki sistem?

15. ta se podrazumeva pod privrednim sistemom?16. Kako bi ste objasnili strukturu privrednog sistema?17. Koje su osnove privrednog sistema?18. Zato je oblik i sadraj vlasnitva kljuna determinanta osnovnog proizvodnog

odnosa u drutvu?19. Koji je osnovni subjekt privrednog sistema?20. U emu je razlika izmeu otvorenih i zatvorenih privrednih sistema?21. U kakvom su odnosu privredni sistem i ekonomska politika?22. Koji su najoptiji elementi privrednog sistema?23. ta su resursi i koji se meu njima smatraju najznaajnijim?24. ta se u trinoj privredi smatra osnovnim privrednim subjektom u oblasti

proizvodnje?25. Koja se drutvena elija smatra osnovnom potroakom jedinicom?26. Kakva je struktura privredne (ekonomske) aktivnosti svake zemlje?27. ta se smatra institucijom?28. Koje su osnovne ekonomske institucije u svakom drutvu?29. Koja institucija opredeljuje sve to se dogaa u ekonomiji i u drutvu?30. Zato je bitan odnos izmeu ekonomskih i pravnih institucija?


53/346


54/346

GLAVA IIISTRUKTURA PRIVREDE


55/346

45STRUKTU RAP RIVREDE

1.POJAM STRUKTURE

Ako se privreda posmatra kao sistem onda je jasno da se ona sastoji iz vie po-dsistema iji skup interakcija odreuje nivo i dinamiku autputa. Veoma je vanosagledati kompleksnost odnosa izmeu privrednih podsistema. Prilaz sagledavanjumoe biti statiki i dinamiki.

Svaka privreda je struktuirana na specian nain jer se sastoji iz odreenog broja podsistema koji su meusobno i sa irim okruenjem povezani na (toj) privredisvojstven nain. Zbog dinaminosti uspostavljanja odnosa izmeu preduzea unu-tar privrede (tu spadaju i interakcije sa okruenjem), mrea veza se moe identi-kovati sa skupom odnosa izmeu preduzea i sa samom strukturom sistema. Istiskup podsistema se moe na razliite naine povezati, tj. stvoriti razliite meusobneodnose, razliitu mreu veza. Sistemi sastavljeni iz identinih podsistema, razliitopovezanih, razlikuju se po svojim strukturama. o znai da e na razliite naine ifunkcionisati. Sistemi vie nalikuju jedni drugima ako su im sline strukture, tj. akosu odnosi meu podsistemima uspostavljeni na slian nain, nego ak

Documents

US - Makroekonomija