US - Investicije

8/16/2019 US - Investicije

1/277


2/277

UNIVERZITET SINGIDUNUM

Predrag VukadinovićZoran Jović

INVESTICIJE

Prvo izdanje

Beograd, 2012


3/277

INVESTICIJE

Autori:dr Predrag Vukadinovićdr Zoran Jović

Recenzenti:dr Milovan Stanišićdr Danijel Cvjetićanindr Petar Veselinović

Izdavač:

UNIVERZITET SINGIDUNUMBeograd, Danijelova 32www.singidunum.ac.rs

Za izdavača:

dr Milovan Stanišić

Priprema za štampu:Novak Njeguš

Dizajn korica:Aleksandar Mihajlović

Godina izdanja:2012.

Tiraž:

300 primeraka

Štampa:Mladost GrupLoznica

ISBN: 978-86-7912-407-4

Copyright:

© 2012. Univerzitet Singidunum

Izdavač zadržava sva prava.

Reprodukcija pojedinih delova ili celine ove publikacije nije dozvoljeno.


4/277

Predgovor

III

Predmet INVESICIJE je namenjen studentima studijskog programa Poslovna eko-nomija, izborne opcije Finansije i bankarstvo. Predmet je koncipiran tako da studentisteknu konkretna znanja iz oblasti investicija u dve sere investiranja. Jedna se odnosi nainvesticije zasnovane na kapitalnim ulaganjima, a druga na investiranje na finansijskimtržištima. Obe sere znanja su neophodne i potrebne jer bilo koji razvojni ciklus počinjeinvesticionim ciklusom. Naša praksa i investicije, kako domaće tako i strane zasnivaju sena kapitalnim ulaganjima. Stoga je neophodno da studenti ovladaju osnovnim pojmo- vima investicija i da savladaju znanja koja se odnose na upravljanje investicijama. U ovojoblasti, praksa ponekad ode dalje od teorije, zato je naglasak na konkretnim sadržajima imetodama izrade investicionih projekata koji se koriste u praksi veoma izražen u ovom

udžbeniku. Pre svega, proučavanje metodologije izrade i sadržaja investicionih projekatapo svetski priznatim metodama koje se koriste i u našoj praksi kao i proučavanje sadr-

žaja investicionih projekata koji se oslanjaju na propise Republike Srbije. Finansiranjeinvesticija kao važan segment procesa investiranja koji je istovremeno i složen procestakođe je prikazan vrlo konkretno. Posebno je naglašen segment koji se odnosi na oceneinvesticionih projekata, jer u konačnom od toga zavisi i sudbina investicionog projekta.

Metodološki prikaz kriterijuma koji se odnose na ocenu investicionih projekata, zasnovan je na primerima, tj. konkretnim prikazima primene ovih kriterijuma, sa svim neophod-

nim elementima i tehnikama izračunavanja kao i načinu donošenja zaključaka na osnovudobijenih rezultata.

Predgovor


5/277

Investicije

IV

Drugi deo predmetne materije prikazuje finasijska tržišta i investiranje na tim trži-štima. Nezavisno od toga što naša praksa finansijskih tržišta još uvek nije na takvom ste-penu razvoja da može da se meri sa zemljama u kojima je tradicija ove vrste tržišta daleko

više prisutna, neophodno je da studenti ovladaju znanjima iz ove sere investiranja jer će tobiti u budućnosti sve prisutnije u našoj praksi. Stoga, će naglasak na teorijskom delu finan-sijskih tržišta biti manjeg intenziteta, imajući u vidu da se ova materija proučava i krozdruge predmete. Međutim, sam pojam investicija, zatim investitora i politika investiranjabiće prikazana tako da studenti mogu bez problema da razumeju ovu seru investicija.

Cilj savladavanja iznete materije u ovom udžbeniku je da se studenti, ovim i na praksii teoriji zasnovanim znanjima osposobe za praktičan rad, da mogu da učestvuju u izradiinvesticionih projekata, upravljanju investicijama, zatim u postupku evaluacije itd. Ovo

je važno, stoga što bi studenti bili osposobljeni da uz odgovarajuću praksu rade u oblastiinvesticione unkcije u bilo kom preduzeću, zatim kao investicioni kosultanti ili savet-nici u bilo kojoj konsultantskoj kompaniji ili samostalno, kao i druge poslove vezane zainvesticije.

Autori se zahvaljuju na korisnim predlozima i sugestijama koje su dobili prilikompisanja ovog udžbenika. Sa još većom pažnjom, autori će pratiti dobronamerne kritikei sugestije kako bi naredno izdanje bilo kvalitetnije i još bolje odgovorilo postavljenimciljevima.

U Beogradu, ebruar 2012. Autori


6/277

Sadržaj

V

PREDGOVOR III

SADRŽAJ V

Prvi DEO - KAPITALNA ULAGANJA

1. PRIVREDNI RAZVOJ I PRIVREDNI RAST - OPŠTI POJMOVI 3

1.1. Privredni razvoj 3

1.2. Privredni rast 4

1.3. Ekonomska efektivnost investicija – faktor dugoročnog

ekonomskog razvoja 5

2. OPŠTI POJMOVI O INVESTICIJAMA 10

2.1. Akumulacija i investicije 10

2.2. Pojam i značaj investicija 112.3. Vrste investicija 14

2.4. Investicije sa stanovišta predmeta i oblika ulaganja 20

2.4.1. Realne investicije 21

2.4.2. Finansijske investicije 21

2.4.3. Kvazi inansijske investicije 22

2.4.4. Materijalna i inansijska aktiva 22

2.4.5. Tipovi inansijske aktive 23

2.5. Struktura investicija 252.6. Investiciona politika 26

Sadržaj


7/277

Investicije

VI

3. PROCES UPRAVLJANJA 28

3.1. Opšti pristup procesu upravljanja 28

3.2. Upravljanje preduzećem i faze upravljanja 29

4. UPRAVLJANJE INVESTICIJAMA 384.1. Upravljanje procesom investiranja 38

4.2. Prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti 43

4.2.1.Sadržaj prethodne studije opravdanosti 45

4.2.2.Sadržaj studije opravdanosti 49

4.2.3.Tehnička dokumentacija 53

4.3. Finansiranje investicija 56

5. UPRAVLJANJE PROJEKTIMA 58

5.1. Opšti pojam projekta 585.2. Karakteristike projekta 59

5.3. Vrste projekata 61

5.4. Upravljanje investicionim projektom 63

5.4.1. Pojam i karakteristike investicionog projekta 63

5.4.2. Vrste investicionih projekata 65

5.4.3. Metodologije upravljanja investicionim projektima 66

5.4.4. Organizacija za upravljanje investicionim projektom 69

5.4.4.1. Funkcionalna organizacija 705.4.4.2. Projektna organizacija 71

5.4.4.3. Matrična organizacija 72

5.4.5. Planiranje realizacije investicionog projekta 73

5.4.6. Praćenje i kontrola realizacije investicionog projekta 75

6. METODOLOGIJA IZRADE I SADRŽAJ INVESTICIONOG PROJEKTA 76

6.1. Sadržaj investicionog projekta prema UNIDO metodologiji 77

6.2. Sadržaj investicionog projekta prema metodologiji

Međunarodne banke za obnovu i razvoj 78

6.3. Tipično nemački model 79

6.4. Tipično američki model 80

6.5. Sadržaj investicionog programa prema metodologiji

fonda za razvoj 80

6.6. Sadržaj investicionog projekta prema metodologiji PKS 80

6.7. Priprema projekata za obezbeđivanje sredstava iz EU 81

7. NOVČANI TOKOVI INVESTICIONOG PROJEKTA I FINANSIJSKA OCENA 85

7.1. Inicijalni kapitalni izdatak 85

7.2. Neto novčani tok od eksploatacije projekta 87


8/277

Sadržaj

VII

7.3. Vremenska vrednost novca i diskontni račun 90

7.3.1. Vremenska vrednost novca 91

7.3.2. Diskontni račun 92

7.3.3. Diskontna stopa 1007.4. Dinamičke metode za ocenu rentabilnosti investicionog projekta 100

7.4.1. Neto sadašnja vrednost 101

7.4.2. Indeks rentabilnosti 111

7.4.3. Interna stopa prinosa 113

7.5. Statičke metode za ocenu investicionih projekata 120

7.5.1. Period povraćaja 121

7.5.2. Računovodstvena stopa prinosa 130

7.5.3. Ostali statički kriterijumi 1338. MEĐUNARODNE METODOLOGIJE ZA OCENU INVESTICIONIH PROJEKATA 137

8.1. Ocena investicionih projekata od strane

Međunarodne banke za obnovu i razvoj 137

8.2. UNIDO metodologija za ocenu investicionih projekata 141

8.3. Cost – Beneit analiza (CBA) 143

Drugi DEO - ULAGANJA NA FINANSIJSKIM TRŽIŠTIMA

1. UČESNICI NA FINANSIJSKIM TRŽIŠTIMA 151

1.1. Finansijski posrednici 152

1.2. Upravljačke kompanije 152

1.3. Investicione banke 153

1.4. Savremeni trendovi 154

1.4.1. Globalizacija 154

1.4.2. Sekjuritizacija 156

1.4.3. Finansijski inženjering 1571.4.4. Informacioni progres 158

2. FINANSIJSKA TRŽIŠTA, INSTRUMENTI I INDEKSI 160

2.1. Finansijski instrumenti tržišta novca 160

2.1.1. Trezorski zapisi 161

2.1.2. Depozitni certiikati 161

2.1.3. Komercijalni zapisi 162

2.1.4. Bankarski akcept 162

2.1.5. Eurodolari 1632.1.6. Repo i obrnuti repo 163


9/277

Investicije

VIII

2.1.7. Brokerske kratkoročne pozajmice 164

2.1.8. Federalni fondovi 164

2.1.9. LIBOR tržište 164

2.2. Finansijski instrumenti tržišta obveznica 1652.2.1. Srednjoročne i dugoročne državne obveznice 165

2.2.2. Međunarodne obveznice 166

2.2.3. Korporativne obveznice 166

2.2.4. Municipalne obveznice 167

2.2.5. Hipotekarni krediti i hipotekarne založnice 168

2.3. Akcije 169

2.3.1. Obične akcije 170

2.3.2. Preferencijalne akcije 1712.3.3. Depozitne potvrde 172

2.3.4. Klase akcija, cepanje akcija, obrnuto cepanje akcija 173

2.3.5. Tržišna kapitalizacija 174

2.4. Indikatori proseka, indeksi tržišta akcija i tržišta obveznica 175

2.5. Derivatni inansijski instrumenti 179

2.5.1. Fjučers ugovori 179

2.5.2. Opcije 180

3. TRŽIŠTA HARTIJA OD VREDNOSTI 1823.1. Postupak emitovanja hartija od vrednosti 182

3.1.1. Uloga investicionih banaka 182

3.2. Trgovina hartijama od vrednosti 185

3.2.1. Tipovi tržišta hartija od vrednosti 185

3.2.2. Tipovi naloga investitora 186

3.2.3. Mehanizmi trgovanja 187

3.2.4. Troškovi trgovanja 189

3.2.5. Marginska kupovina 190

3.2.6. Prodaja na kratko 190

3.3. Regulacija tržišta hartija od vrednosti 191

3.3.1. Samoregulacija 193

3.3.2. Regulatorne mere 193

4. INVESTITORI I INVESTICIJE 195

4.1. Investitori i njihovi ciljevi 195

4.1.1. Tolerancija i averzija prema riziku 195

4.2. Vrste investitora 196

4.2.1. Individualni investitori 196


10/277

Sadržaj

IX

4.2.2. Profesionalni investitori 197

4.2.2.1. Starateljski fondovi 197

4.2.2.2. Zadužbinski fondovi 197

4.2.3. Institucionalni investitori 1984.2.3.1. Investicioni fondovi 198

4.2.3.2. Penzioni fondovi 200

4.2.3.3. Osiguravajuća društva 202

4.2.3.4. Banke 204

4.3. Interne investicije 204

4.3.1. Investicije u zamenu 205

4.3.1.1. Zamena radi održanja poslovanja 205

4.3.1.2. Zamena radi smanjenja troškova 2054.3.1.3. Zamena radi održavanja poslovanja i ekspanzije 206

4.3.2. Investicije u proširenje 206

4.3.2.1. Proširenje postojećih proizvoda ili tržišta 206

4.3.2.2. Proširenje u nove proizvode ili tržišta 206

4.4. Ostale investicije 207

4.4.1. Investicije u istraživanje i razvoj 207

4.4.2. Investicije u sigurnost i zahteve okruženja 208

4.4.3. Investicije u kozmetičko poboljšanje irme 2084.5. Ograničenja investitora 208

4.5.1. Opšta ograničenja 209

4.5.2. Likvidnost 210

4.5.3. Investicioni horizont 210

4.5.4. Zakonski propisi 211

4.5.5. Poreska pitanja 211

4.5.6. Speciične potrebe investitora 212

4.6. Vrste investicija 212

4.6.1. Portfolio investicije 213

4.6.2. Direktne investicije 213

4.6.2.1. Izvoznik 214

4.6.2.2. Licencni sporazum 214

4.6.2.3. Zajedničko ulaganje 214

4.6.2.4. Potpuno vlasništvo 214

4.6.2.5. Investiranje u okviru multinacionalnih konglomerata 215

5. PREDMETI INVESTIRANJA 216

5.1. Aktiva tržišta novca 216


11/277

Investicije

X

5.2. Hartije od vrednosti sa iksnim prihodom – obveznice 221

5.3. Akcije 224

5.4. Finansijski derivati 227

5.5. Valutni parovi – Forex 2305.6. Nekretnine 237

5.7. Zlato, srebro, drugi plemeniti metali i kolekcionarski predmeti 239

5.8. Druge berzanske robe 241

6. POLITIKE INVESTIRANJA 244

6.1. Top – down politika investiranja 244

6.2. Pasivne politike investiranja 245

6.3. Aktivne politike investiranja 246

6.4. Kombinovane politike investiranja 2476.5. Diversiikovano vs. Fokusirano investiranje 247

6.6. Investiranje vs. Špekulacije 248

6.7. Nadgledanje i revidiranje investicionih portfolija 250

NAPOMENE 253

LITERATURA 259

PRILOG - FINANSIJSKE TABLICE 262


12/277

Prvi deo

KAPITALNA ULAGANJA


13/277


14/277

Kapitalna ulaganja

3

1. PRIVREDNI RAZVOJ I PRIVREDNI RAST

- OPŠTI POJMOVI

Privredni razvoj i privredni rast se u literaturi, pa i u svakodnevnoj komunikaciji čestokoriste kao sinonimi. Međutim prema mišljenju mnogih kompetentnih autora rasti razvoj se ne mogu poistovetiti.1 U ekonomskoj literaturi se veoma često upotrebljavajuizrazi privredni rast (economic growth) i privredni razvoj (economic development ), kakou smislu da se ova dva pojma vrlo često identifikuju, tako i u smislu njihovog značajnogkategorijalnog razlikovanja.2

Stoga, između ova dva pojma postoje značajne razlike. Pre definisanja razlika izmeđuova dva pojma, neophodno je bliže objasniti suštinu privrednog razvoja i privrednog rasta.

1.1. PRIVREDNI RAZVOJ

Opšti pojam razvoja bi se mogao definisati „kao integralan i kontinuelan proces, koji je svojstven svim sistemima koji poseduju sposobnost da evoluiraju tokom vremena,i tako prelaze u više nivoe organizovanosti i efikasnija stanja” i dalje „ovu sposobnostposeduju i društveni sistemi, znači sistemi i u čijoj osnovi stoji čovek.”3 Ovo znači da iprivredni sistem kao deo društvenog sistema u čijoj je osnovi organizovanosti, čovek sasvojim potencijalima takođe sistem koji se razvija u vremenu i po određenim pravilima.

Privredni razvoj je složenija i komleksnija kategorija od privrednog rasta. Ovo setumači time, što pojam privrednog razvoja obuhvata ne samo kvalitativne ciljeve već ikvantitativne promene. Ove promene se odnose na unkcionisanje privrednog sistema

kao i promene u njegovoj strukturi. Ovakav prikaz blizak je stavu da privredni razvojoznačava porast proizvodnje dobara i usluga, tj. porast bruto nacionalnog proizvoda, uzistovremene strukturne transormacije i promene u unkcionisanju nacionalne privredena njenoj opštoj liniji ekonomskog napredovanja. U poređenju sa rastom privredni razvoj je neuporedivo kompleksniji enomen.4

Širi pojam privrednog razvoja (u odnosu na privredni rast) ističe se i time što privredni razvoj ne obuhvata samo rast obima nacionalne proizvodnje već i sve neophodneprivredno sistemske i strukturne promene, odnosno, pojam privrednog razvoja obuhvatapovećanje proizvodnje na nivou nacionalne ekonomije i objašnjava složene transormacije

u kompoziciji i strukturi privrede, kao i promene značajnih pojedinih inputa i njihovihudela u rastu ukupnog autputa.5


15/277

Investicije

4

Pored strukturne dimenzije razvoja, ovaj enomen se mora posmatrati i u vremenskojdimenziji. Ovo se odnosi na period u kome se posmatraju promene i da li su te promeneu određenom vremenskom periodu razvojne ili tekuće. Posmatrane promene sistema ukraćem vremenskom periodu ne mogu se tretirati kao razvojne već kao tekuće unkci-

onisanje sistema zbog toga što strukturne i unkcionalne promene u razvojnom smisluzahtevaju duži vremenski period. Dakle, kada su u pitanju promene maniestovane kroztekuće unkcionisanje, posmatrano kroz prizmu privrednog ili poslovnog sistema možese govoriti o periodu koji počinje u sadašnjem trenutku i odvija se u intervalima u okviru jedne godine (poslovne godine). Promene koje se odvijaju u daljim vremenskim perio-dima, dakle dužim od jedne godine mogu se tretirati kao razvojne i njih tek treba sprovestiu budućnosti. Međutim, sve promene koje se sprovode u budućnosti nisu istovremenoi razvojne promene samo zato što se dešavaju u vremenskoj dimenziji dužoj od godinudana. Da bi bile i razvojne promene neophodno je da rezultat tih promena bude poziti-

van ekonomski eekat, odnosno neophodno je da se tim promenama ostvaruje pozitivanprirast. Ukoliko ovakve promene ne donose pozitivan prirast, onda one nemaju karakterrazvojnih, već dovode do stagnacije, a kasnije i do distrofije i propasti sistema.

U najširem društvenom i privrednom smislu, osnovna obeležja razvoja akcentiranasu na sledećim elementima:6

◆ Razvoj je normativan proces - usmeren na realizaciju određenih ciljeva;

◆ Razvoj je multidimenzionalni proces, vezan za sve aspekte života i potrebe ljudii društva;

◆ Razvoj je koherentan proces - ako je potrebno simultano ostvariti različiteciljeve, potrebno je njihovo prethodno usklađivanje.

1.2. PRIVREDNI RAST

Pojam privrednog rasta, takođe, može da se definiše sa stanovišta različitih uglovagledanja na ovaj pojam. Pod ekonomskim rastom se „obično podrazumeva prirast eko-

nomskog bogatstva (u masi ili per capita) za godinu dana, pri čemu se pod ekonomskimbogatstvom najčešće podrazumeva nacionalni proizvod.”7

Slično ali nešto šire određenje privrednog rasta jeste da se rast može uslovno odreditikao „kvantitativne promene u relacijama ekonomskih agregata (u masi ili relativizirane percapita), i ako progres kao vrednosna kategorija sadrži takva određenja kao što su norma,kriterijum, standard, cilj (razvoja), tada razvoj kao svojevrsna transormacija društveno-ekonomske strukture uključuje i materijalni rast kao svoju pretpostavku...”8 (?)

Iz navedene definicije se jasno vidi da je rast komponenta privrednog razvoja, te prema

tome privredni razvoj je složeniji proces. Način prikazivanja privrednog rasta je kvan-titativan, odnosno može se prikazati stopom rasta domaćeg bruto proizvoda, obimom


16/277


17/277

Investicije

6

K p =

Os

p

Korišćeni simboli imaju sledeće značenje:

◆ K p- kapitalni koeficijent; ◆ O

S- osnovna sredstva;

◆ p- proizvodnja;

Oba navedena obrasca imaju imaju isto suštinsko značenje, a to je odnos osnovnihmaterijalnih ondova ili osnovnih sredstava i proizvodnje ili rezultata proizvodnje kojipokazuje ekonomsku efikasnost i društvenu rentabilnost osnovnih sredstava.

Kapitalni koeficijent ima i svoju recipročnu ormu koja se naziva koeficijent efektiv-

nosti i izražava se na sledeći način:12

e =1

=Y

k K

Korelacija između investicija i društvenog bruto proizvoda može se načelno, definisatitako da investicije imaju značajnije učešće u strukturi društvenog bruto proizvoda kodekonomija u ekspanziji nego u obrnutom slučaju.

Ekonomska eektivnost investicija se pored kapitalnog koeficijenta i koeficijenta eek-tivnosti izražava i marginalnim kapitalnim koeficijentom i marginalnim koeficijentomeektivnosti.

Marginalni kapitalni koeficijent ili granični kapitalni koeficijent predstavlja odnosizmeđu investicija i prirasta proizvodnje. Ovaj koeficijent pokazuje koliko je jedinicainvesticija potrebno uložiti da bi se ostvarila jedinica prirasta u proizvodnji iskazana u jedinici društvenog bruto proizvoda.13

Marginalni kapitalni koeficijent se može izraziti na sledeći način:14

K i =

I

∆P


◆ K i- marginalni kapitalni koeficijent;

◆ I - investicije;

◆ ∆P - prirast proizvodnje;

Ovaj matematički obrazac može se prikazati i u razvijenoj ormi i predstavlja odnos

između kapitala i prirasta proizvodnje:15


18/277

Kapitalna ulaganja

7

kʹ =K

1- K

0 =I

Y 1- Y

o ∆Y

Marginalni koeficijent eektivnosti predstavlja recipročan oblik marginalnog kapital-

nog koeficijenta i izražava se na sledeći način:

eʹ =Y

1- Y

0 = ∆Y

K 1- K

oI

Marginalni kapitalni koeficijent obuhvata isti vremenski period period u kome seporede investicije tog perioda i porast proizvodnje u istom vremenu. ada govorimo oistovremenom marginalnom kapitalnom koeficijentu što znači da su investicije trenutnoaktivirane i u istom trenutku vrše uticaj na porast proizvodnje. Međutim, ukoliko seuzme u obzir da postoji vremenski period u kome teče realizacija ili izgradnja investicije,

te da postoji period do aktivizacije te iste investicije, tj.period potreban da se investicijatransormiše u aktivan proizvodni ond onda govorimo o marginalnom kapitalnom koe-ficijentu sa vremenskim razmakom16 odnosno o tehnološkom marginalnom kapitalnomkoeficijentu17 koji se može izraziti na sledeći način:

K m =

I t- m

∆P


◆ K m

- tehnološki marginalni koeficijent ilimarginalni kapitalni koeficijent sa vremenskim razmakom;

◆ I t- investicije u vremenu (t);

◆ m - period aktivizacije investicije;

◆ ∆P - prirast proizvodnje;

Marginalni kapitalni koeficijent, može se izraziti i preko stope investicija i privrednog

rasta i omogućava da se utvrdi kakva se stopa privrednog rasta može postići sa datomstopom investicija i obratno, kakva stopa investicija je potrebna za dostizanje određenestope privrednog rasta. Ovaj stav se matematički izražava na sledeći način:18

ki =

i

r y


◆ i - stopa investicija;

◆ r y

- stopa privrednog rasta;


19/277

Investicije

8

Kapitalni koeficijent, može se posmatrati sa različitih aspekata. Naime, kapitalni koe-ficijent se može posmatrati sa makro aspekta odnosno sa sa nivoa privrede u celini kaoopšteprivredni kapitalni koeficijent, sa mezo ekonomskog aspekta, odnosno kao kapitalnikoeficijent na nivou privredne grane i sa mikroekonomskog aspekta kao kapitalni koefi-

cijent na nivou preduzeća.Kapitalni koeficijent sa makro aspekta na nivou cele privrede je sumarni rezultat

kapitalnih koeficijenata u pojedinim granama, odnosno dobija se kao prosek granskihkoeficijenata. 19

Može se izraziti na sledeći način:

I =

I 1+ I

2+ I

3+...+ I

n

∆Y ∆Y 1+ ∆Y 2+ ∆Y 3+...+ ∆Y n

Marginalni kapitalni koeficijent se može prikazati i kao bruto i neto marginalni kapi-talni koeficijent u zavisnosti od toga, da li je brojiocem u izrazu marginalnog kapitalnogkoeficijenta obuhvaćen prirast društvenog bruto proizvoda ili nacionalnog dohotka.20

Bruto marginalni kapitalni koeficijent predstavlja odnos bruto investicija i prirastadruštvenog bruto proizvoda i može se prikazati sledećim izrazom:

K b = I b

∆DP


◆ K b

- bruto marginalni kapitalni koeficijent;

◆ I b

- bruto investicije;

◆ ∆DP - prirast društvenog proizvoda;Neto marginalni kapitalni koeficijent predstavlja odnos neto investicija i prirasta naci-

onalnog dohotka i može se prikazati sledećim izrazom:

K i =

I n

∆ND


◆ K i- neto marginalni kapitalni koeficijent;

◆ I n

- neto investicije;

◆ ∆ND - prirast nacionalnog dohotka;


20/277

Kapitalna ulaganja

9

U pogledu kapitalnog koeficijenta, u literaturi vladaju različita mišljenja u pogledustatičnosti ili promenljivosti kapitalnog koeficijenta.

Prema određenim mišljenjima kapitalni koeficijent je nepromenljiva veličina, premadrugim mišljenjima ovaj koeficijent je opadajuća veličina, a prema trećim mišljenjima ovajkoeficijent je promenljiva veličina. Ukoliko se kapitalni koeficijent posmatra na kratakrok, onda se može prihvatiti mišljenje da je on nepromenljiva veličina. Međutim, proto-kom vremena, usled tehničkog progresa i supstitucije rada i kapitala, kapitalni koeficijent

je opadajuća veličina, tj. ima silaznu putanju. Promenljivost kapitalnog koeficijenta jezavisna od pojedinih etapa u privrednom razvoju zemlje. Kada se angažuje više ili manjeinvesticionih sredstava u razvoj zemlje i kapitalni koeficijent se menja. Ovaj koeficijent jepo pravilu visok u granama sa velikim kapitalnim ulaganjima, kao što su: mašinogradnja,brodogradnja itd.21

Kapitalni koeficijent nalazi vrlo racionalnu upotrebu u ekonomskoj analizi. On je, presvega, neophodna veličina u odmeravanju moguće stope ekonomskog rasta, te samim timpolazni bazični element u svim dinamičkim modelima koji se bave aktorima privrednograsta. Pomoću njega se ustanovljava masa investicija potrebna za određeno povećanjeproizvodnje, odnosno opšta investiciona kvota za željeno ubrzanje privrednog razvoja.Međutim, njegova najvažnija uloga je u merenju makroekonomskih eekata investicija,u ispitivanju eektivnosti supstitucije rada kapitalom i, uopšte, u merenju ekonomskihrezultata tehničkog progresa u privredi kao celini.22

Efikasnost investicija predstavlja jedno od suštinskih pitanja ekonomije jer i minimalne

promene u efikasnosti investicija mogu da prouzrokuju velike promene u ekonomiji jednezemlje. Relativno malo procentualno poboljšanje ili pogoršanje efikasnosti može da pružiosetne društvene uštede ili da prouzrokuje isto tako osetne gubitke koji će se reflektovatina nivo proizvodnje i nivo životnog standarda stanovništva.23


21/277

Investicije

10

2. OPŠTI POJMOVI O INVESTICIJAMA

Zbog lakšeg razumevanja pojma investicija, neophodno je prvo razgraničiti pojmoveinvesticija i akumulacije. Objasnićemo pojam i značaj investicija, vrste investicija,zatim podela investicija sa stanovišta predmeta i oblika ulaganja, strukturu investicija ipojam investicione politike.

2.1. akumulacija i investicije

Investicije predstavljaju složenu pojmovnu kategoriju koja je na određeni način vezanaza akumulaciju. Stoga, neophodno je napraviti distinkciju između akumulacije i investicija

u cilju boljeg shvatanja pojma investicija i veza sa akumulacijom.U najopštijem smislu, akumulacija predstavlja kategoriju raspodele drustvenog proi-

zvoda i nacionalnog dohotka. Društveno ekonomski razvoj se bazira na akumulaciji kaoosnovnoj pretpostavci tog razvoja. Imajući u vidu da je akumulacija kategorija društvenogproizvoda i nacionalnog dohotka, može se reći da se sa porastom društvenog proizvodai nacionalnog dohotka stvara istovremeno i pretpostavka za ostvarenje većeg nivoa aku-mulacije.

Akumulacija je takođe kategorija namenske raspodele društvenog proizvoda i nacio-nalnog dohotka i predstavlja ustvari deo nacionalnog dohotka koji je namenjen proširenojreprodukciji. akođe, akumulacijom se uvećava raspoloživi kapital u društvu pa samimtim ona (akumulacija) predstavlja nužnu pretpostavku za povećanje obima proizvodnje.U tom smislu, nužno je napraviti razliku između stvarne (realne) i novčane akumulacije.Naime, novčana akumulacija predstavlja namenski odvojeni deo nacionalnog dohotkaza proširenu reprodukciju i po pravilu ne troši se odmah, odnosno njena potrošnja jenamenjena budućem periodu. Upotreba novčane akumulacije predstavlja stvarnu (realnu)akumulaciju. Novčana akumulacija bi trebalo da prethodi stvarnoj akumulaciji (prvo senamenski izdvoji deo nacionalnog dohotka za proširenu reprodukciju, pa se tek onda oni upotrebljava), međutim, u praksi to nije uvek tako. Razlog tome je što se kao izvor zarealizaciju investicija ne koristi samo akumulacija već i drugi izvori, npr. krediti čime seskraćuje vremenski interval između novčane i stvarne akumulacije.24


22/277

Kapitalna ulaganja

11

Akumulacija predstavlja, kao što je navedeno, kategoriju namenske raspodele naci-onalnog dohotka dok su investicije kategorija njene finalne (konačne) upotrebe. Zbogtoga akumulacija predstavlja najvažniji ali ne i jedini izvor investicija, dok investicijepredstavljaju upotrebu akumulacije. Akumulacija predstavlja namenski izdvojeni deo

nacionalnog dohotka u njegovoj raspodeli namenjenog investicijama, a investiranje jeproces proizvodnog trošenja tih namenski izdvojenih sredstava i njihovo transormisanjeu poslovna sredstva (osnovna i obrtna sredstva). Akumulacija i investicije nisu identičnekategorije ni po veličini. Po veličini, investicije najčešće nadmašuju akumulaciju, obziromda akumulacija nije jedini izvor finansiranja investicija, već se za finansiranje investicijamogu upotrebiti i drugi izvori (krediti, direktne investicije, lizing, zajedničko ulaganjeitd.). Akumulacija se smatra, u krajnjem slučaju, determinantom materijalne struktureproizvodnje.25

2.2. Pojam i značaj investicija

Investicije su determinanta privrednog razvoja u celini sa makro stanovišta ali razvojapreduzeća sa mikro stanovišta. Investicije su nezaobilazni element svake ekonomske poli-tike jer se realizacijom investicija ostvaruju pretpostavke ne samo ekonomskog razvoja već i stabilnosti privrednih i društvenih tokova.

Investicije u najširem smislu, predstavljaju i neophodan uslov ostvarenja progresa i

realizacije stalnog nastojanja čoveka da ovlada prirodnim silama i iskoristi ih za što efi-kasnije zadovoljenje svojih potreba. Bez investicija nema tehnološkog progresa, odnosnonapretka u celini.26

Razvoj preduzeća i ostvarenje razvojnih ciljeva preduzeća je nezamisliv bez investi-cija. Svaka razvojna politika određena razvojnim ciljevima nema nikakvu svrhu ako sene ostvari. Stoga se kao undamentalni problem razvoja preduzeća postavlja upravo rea-lizacija investicija čime se postiže i realizacija razvojnih ciljeva. Preduzeće koje nemainvesticije praktično održava samo tekuću reprodukciju, što na kratak rok može biti beztežih posledica. Međutim, na duži rok, preduzeće bez investicija najpre stagnira, a onda

počinje da zaostaje za konkurencijom da bi na kraju došlo u opasnost da prestane dapostoji. Ovakav značaj investicija, stavlja ih na sam vrh prioriteta svakog preduzeća kojeima ambiciju da izdrži tržišnu utakmicu.

Investicije su složena, kompleksan kategorija pa zbog toga u literaturi postoje brojnerazličite definicije investicija. Etimološki koren reči investicija je u latinskoj reči „investi-tio” što znači ulaganje kapitala u neki unosan posao ili preduzeće.

Prema nekim autorima „investicije su deo tekućeg društvenog proizvoda koji se ulažeu sredstva za rad, bilo za zamenu utrošenih ili dotrajalih ili za stvaranje novih sredstava zarad”.27 Širi pristup definisanju pojma investicija ističe da „investicije predstavljaju onaj deodruštvenog produkta koji se u procesu njegove konačne raspodele i upotrebe nije potrošio,nego je upotrebljen za zamenu istrošenih i dotrajalih i za gradnju novih kapaciteta”.28


23/277

Investicije

12

U literature se i drugi pristupi u definisanju investicija po kojima investicije „predstav-ljaju upotrebu jednog dela društvenog odnosno raspoloživog proizvoda za zamenu iproširenu reprodukciju osnovnih ondova u privredi i vanprivrednim delatnostima i zapovećanje zaliha, sirovina i nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda u privredi.”29

Opšta saglasnost oko definisanja pojma investicija, kao što se vidi nema. Navedenedefinicije stavljaju u prvi plan pojmove društvenog proizvoda i zamenu i proširenu repro-dukciju itd. Postoje međutim i drugačiji pristupi.

Prema P. Masse-u „investiranje predstavlja razmenu neposrednog i izvesnog zadovoljenja od koga se odustaje, za nadu da čovek koju čovek dobija i koja se zasniva nainvesticionom dobru”30, zatim H. Peumans daje sledeću definiciju:” Uopšteno rečenoinvestiranje se sastoji u nabavci realnih dobara, a to će reći u plaćanju jedne sadašnje cenesa ciljem da se u budućnosti raspolaže izvesnim prihodima. o je dakle razmena nečegizvesnog (odricanje od neposrednog i sigurnog zadovoljenja jedne potrebe) za niz nadaraspoređenih u vremenu.”31

Dakle u iznetim definicijama vidi se da je zajednički pristup da investicije u suštinipredstavljaju odricanje od potrošnje danas zarad ostvarenja koristi u budućnosti. Ovajopšti pristup u literaturi je prihvaćen uglavnom od svih relevantnih autora.32

Investicije kao složena i kompleksna kategorija sadrži četiri osnovna elementa:33

◆ subjekt koji investira;

◆ objekt u koga se investira (investicioni predlog ili projekat);

◆ cenu odricanja od potrošnje (kamatna stopa);

◆ cenu nade (diskontna stopa);Investicije, dakle, podrazumevaju sadašnja ulaganja koja se vrše u realna proizvodna

dobra radi dobijanja određenih eekata u budućnosti i na taj način povećanja ukupne vrednosti preduzeća.

Investiranje kao proces stavlja na veoma važno mesto vreme koje prođe od početka odideje preko donošenja odluka i realizacije investicije i napokon njene eksploatacije kojatreba da donese određenu korist. Ovo vreme je često veoma dugo i zato su mogućnosti dase ne ostvare očekivane koristi prisutne u svakoj investiciji. Dužina vremena investiranja i

rizik da se ne ostvare očekivane koristi, odnosno neizvesnost ostvarenja očekivanih koristisu u korelaciji. o znači što je vreme investiranja duže, neizvesnost je veća.

Pod investicijama, u svakodnevnoj praksi podrazumevaju se a) novčana sredstva kojase ulažu u određena proizvodna dobra, b) proces transormacije novčanih sredstava uproizvodna dobra, odnosno proces ulaganja u proizvodna dobra i c) predmet (proizvodnodobro) u koje se investira, i koje se dobija kao rezultat procesa investiranja.34

Dakle, iako se u teoriji pod investicijama najčešće podrazumevaju ulaganja u proi-zvodna dobra-objekte, mašine i opremu i dr. ipak treba reći da investicije u širem smisluobuhvataju:

◆ ulaganje u objekte, opremu, instalacije, postrojenja, sredstva, uređaje i dr.; ◆ ulaganje u obezbeđenje trajnih obrtnih sredstava;


24/277

Kapitalna ulaganja

13

◆ ulaganje u hartije od vrednosti;

◆ ulaganje u nove konstrukcije i prototipe i uopšte ulaganja u poboljšanje posto- jećih i razvoj novih proizvoda;

◆ ulaganja u nova tehničko-tehnološka rešenja i poboljšanje tehnološkog procesa; ◆ ulaganja u poboljšanje organizacije i uvođenje novih organizacionih rešenja;

◆ ulaganje u obuku i usavršavanje kadrova;

◆ ulaganje u nabavku nabavku patenata, licenci i drugih prava;

◆ ulaganja u naučna istraživanja;

◆ ulaganja u razvoj trgovačke mreže, servisa, reklamu;

◆ ulaganje u dugoročne zasade i šume;

◆ ulaganja u osnovno stado;

Problematika investicija je zbog svoje kompleksnosti predmet mnogih teorijskihrazrada. Načelno, može se govoriti o dva teorijska pristupa:

1. investiciona teorija profita i

2. teorija akceleracije.

Investiciona teorija profita u prvi plan stavlja tezu da je osnovni cilj investiranjapreduzetnika da ostvari profit. Smisao investiranja po ovoj teoriji jeste povećanje profita.

Teorija akceleracije ima drugačije stanovište. Do investiranja ne dolazi zato što seočekivani profit u budućnosti uvećava, već zato što povećanje proizvodnje vrši pritisan na

povećanje nivoa i stepena iskorišćenosti postojećih kapaciteta. Odnos između promena univou proizvodnje i obima investicija poznat je kao princip akceleracije.35

Nedostaci ovih teorija ogledaju se u tome što investiciona teorija profita ima statičankarakter i kratkoročno posmatranje investicija. Investicije su dugoročan proces te se ovateorija ne može prihvatiti kao relevantna teorijska koncepcija. eorija akceleracije je ogra-ničena na privredni bum, jer u period recesije zbog postojanja viška kapaciteta može doćido usporavanja investicija.36

Značaj investicija, ogleda se pre svega u njihovoj ulozi i unkciji koje imaju u privred-nom i društvenom razvoju i koje se ogledaju u sledećem:

◆ obezbeđuju kontinuitet proizvodnje; ◆ obezbeđuju proširenu reprodukciju (podizanje proizvodnih potencijala na viši

nivo u odnosu na prethodni period);

◆ stvaraju materijalno-tehničke osnove za rekonstrukciju svih privrednih grana;

◆ doprinose održavanju privredne stabilnosti;

◆ obezbeđuju poželjne stope privrednog rasta;

◆ predstavljaju osnovu reprodukcije materijalnih uslova života ljudi.


25/277

Investicije

14

2.3. VRSTE INVESTICIJA

U teoriji su prisutne i razrađene mnogobrojne klasifikacije investicija u zavisnosti

od kriterijuma koji se uzima kao osnov klasifikacije. Drugim rečima, različitost kriterijuma uslovljava i kakva će klasifikacija, odnosno podela investicija biti. Izbor kriterijumaistovremeno označava i naglasak koji pojedini autori stavljaju na određene klasifikacijeinvesticija. U nastavku, navešćemo neke od klasifikacija prema kriterijumima na kojepojedini autori stavljaju naglasak.

U zavisnosti od svrhe i sveobuhvatnosti analize, investicije se mogu podeliti premasledećim kriterijumima:37

1. Prema nameni investicije se mogu podeliti na privredne investicije i neprivredneinvesticije. Privredne investicije predstavljaju ulaganja u sredstva za rad (osnovna

sredstva) privrednih delatnosti, a u okviru njih u privredne grane i oblasti. Od ovihinvesticija zavisi budući tempo razvoja privrede. Neprivredne investicije su ulaganjau sredstva za rad (osnovna sredstva) neprivrednih delatnosti (obrazovanje, kultura,zdravstvo itd.) i služe za njihovu prostu i proširenu reprodukciju.

Ova klasifikacija bi mogla da se posmatra sa makroaspekta.

2. Prema nameni ali sa drugog aspekta privredne investicije mogu se podeliti nainvesticije u osnovna sredstva i na investicije u obrtna sredstva. Investicijama uosnovna sredstva povećava se fizički obim i vrednost sredstava, a investicijama u

obrtna sredstva se iskazuje vrednost predmeta rada.3. Prema izvoru sredstava za investiranje imajući u vidu vrednosnu strukturu druš-tvenog proizvoda investicije možemo podeliti na neto investicije, bruto investicijei nove investicije.

◆ Neto investicije potiču iz nacionalnog dohotka, odnosno izvor neto investicija jeakumulacija što znači da je vrednost neto investicija jednaka iznosu akumulacije.

Neto investicije N i = A

k Akumulacija

◆ Bruto investicije predstavljaju ukupna ulaganja u osnovne ondove (osnovnasredstva) i njihov izvor čine akumulacija i amortizacija.

Neto investicije Bi = A

k+A

m Amortizacija

Akumulacija

Specifičnost ovih investicija je u tome što pored dela koji se finansira iz novostvo-

rene vrednosti ( Ak) sadrže i prenesenu vrednost ( Am) što znači da bruto investi-cije služe kako za prostu tako i za proširenu reprodukciju.


26/277

Kapitalna ulaganja

15

◆ Nove investicije se pojavljuju kao kategorija raspodele novog proizvoda i svojimcelokupnim iznosom služe za proširenu reprodukciju, odnosno za uvećanjeobima osnovnih sredstava. Izvor za ove investicije je akumulacija i akumulativnideo amortizacije (neutrošeni deo amortizacije koji je namenjen zameni). Dobija

se umanjenjem bruto investicija za iznos zamene.

Nove investicije N = Ak+A

m-Z Zamena

Nove investicije su jednake neto investicijama, ali samo ako je cela amortizacijapotrošena za zamenu osnovnih sredstava.

4. U odnosu na uticaj investicija na obim proizvodnje po stanovniku, odnosno prema

porastu društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka po stanovniku uzimajući uobzir prirodni priraštaj stanovnika investicije se mogu podeliti na demografske iekonomske.

◆ Demografske investicije predstavljaju minimalni deo investicija koji se moraulagati da bi se obzirom na prirodni priraštaj stanovnika veličina nacionalnogdohotka, odnosno društvenog proizvoda po stanovniku održala nepromenjena,odnosno na postojećem nivou u odnosu na prethodni period.

◆ Ekonomske investicije obezbeđuju porast društvenog proizvoda, odnosno naci-onalnog dohotka po stanovniku.

5. Prema tehničkoj strukturi investicije možemo podeliti na investicije u građevin-ske objekte, investicije u opremu i ostalo.

◆ Investicije u građevinske objekte stvaraju opšte uslove za proizvodnju ili zaobavljanje osnovnih radnih unkcija.

◆ Investicije u opremu sadrže vrednost mašina, alata, saobraćajnih sredstava itd.Ovim investicijama se neposredno povećava proizvodni potencijal kapaciteta.

◆ Investicije u „ostalo” su investicije u osnovno stado ili dugogodišnje zasade upoljoprivredi, investicije za ekonomsku i tehničku dokumentaciju, investicije

za otkup licenci, za obrazovanje kadrova itd.Da bi smo razumeli neka suštinska pitanja iz oblasti investicija, ukazaćemo na osnovnu

podelu i vrste investicija.38

1. Po svojoj nameni razlikuju se privredne i neprivredne investicije.

◆ Privredne investicije služe neposredno uvećanju proizvodnog potencijala privrede, a njihov materijalni oblik predstavljaju sredstva rada i predmeti rada.

◆ Neprivredne investicije obuhvataju investiciona ulaganja namenjena podizanjuobjekata društvenog standarda ili administracije.

Odnos između privrednih i neprivrednih investicija mora biti pravilno utvrđen,zbog toga što privredne investicije imaju presudan uticaj na razvoj proizvodni


27/277

Investicije

16

snaga, omogućavaju prodor nove tehnike i tehnologije, podizanje produktivno-sti rada, dok neprivredne investicije direktno utiču na društveni i lični standardčoveka i na taj način posredno i na privredni razvoj.

2. Privredne investicije se dalje dele na investicije u osnovna i investicije u obrtnasredstva. Ove investicije su ulaganja u osnovne ondove i predmete rada.

3. Društvena reprodukcija je kriterijum za podelu privrednih investicija u osnovnasredstva na bruto i neto investicije.

◆ Bruto privredne investicije u osnovne ondove sadrže neto fiksne investicije iamortizaciju. Ove investicije predstavljaju ukupna društvena ulaganja kako zaodržavanje i obnavljanje starih objekata, tako i za podizanje novih.

◆ Neto fiksne investicije neposredno potiču iz nacionalnog dohotka i ravne suakumulaciji umanjenoj za ulaganje u zalihe.

4. Uticaj na rast nacionalnog dohotka je kriterijum za podelu investicija na demo-grafske i ekonomske.

◆ Demografske investicije su onaj deo neto investicija koji obezbeđuje ravno-meran rast dohotka uporedo sa porastom stanovništva. Ovaj deo privrednihinvesticija nema uticaj na povećanje nacionalnog dohotka po stanovniku.

◆ Ekonomske investicije predstavljaju višak neto investicija iznad nivoa demo-graskih investicija i utiču na rast nacionalnog dohotka po stanovniku.

5. Prema tehničkoj strukturi investicije možemo podeliti na: a) ulaganja u građevinske

objekte, b) ulaganja u kapitalnu opremu i c) ostalo.Naredna klasifikacija investicija polazi od tri osnovna kriterijuma:39

1. Vrste ekonomskih eekata;

2. Ciljevi ulaganja sredstava;

3. Predmeti ulaganja (vrsta dobara);

1. Vrste ekonomskih eekata je kriterijum koji polazi od dinamičkog pristupa shva-tanja investicija u preduzeću, te se po logici stvari klasifikacija investicija vršisa vremenskog aspekta:

a) jednokratno ulaganje – jednokratni efekat, predstavlja tip investicije koji je karakterističan po tome što je ulaganje jednokratno, odnosno ograničenona jedan određeni trenutak, dok se rezultat investicije ostvaruje takođe u jednom trenutku.

b) višekratno ulaganje – jednokratni efekat, predstavlja investiciju koja jekarakteristična po tome što se ulaganja vrše tokom određenog vremenskogperioda, dok se rezultat tih ulaganja ostvaruje samo u jednom datom tre-nutku.

c) jednokratno ulaganje-višekratni efekti, predstavlja tip investicije koji jekarakterističan po tome što se ulaganje vrši jednokratno u datom trenutku,


28/277

Kapitalna ulaganja

17

dok se rezultati tog ulaganja ostvaruju u više sukcesivnih vremenskih peri-oda.

d) višekratna ulaganja – višekratni efekti, predstavlja tip investicije koji jekarakterističan po tome što proces izgradnje novih objekata traje duže vre-mena, a nakon završetka izgradnje i početka unkcionisanja objekta ostvarujese određeni prihod u dužem vremenskom periodu.

2. Na osnovu kriterijuma ciljeva ulaganja, investicije se mogu podeliti na:

a) investicije koje imaju za cilj zamenu opreme;

b) investicije koje imaju za cilj proširenje postojeće proizvodnje;

c) investicije koje imaju za cilj proizvodnju novih proizvoda;

d) investicije u strategijske svrhe;

Ova klasifikacija se smatra značajnom za analizu ekonomske efikasnosti inve-sticija. Kod investicija u zamenu opreme najvažniji kriterijum je ekonomičnost,kod investicije za proširenje i proizvodnju novih proizvoda najvažniji kriterijum

je rentabilnost, dok kod strategijskih investicija kriterijum rentabilnosti nijedominantan niti odlučujući.

3. Na osnovu kriterijuma predmeta ulaganja ili vrste dobara investicije delimona kapitalne investicije i portfolio investicije.

Ovaj kriterijum polazi od koncepta investicija po kome preduzeće pored inve-stiranja u projekte može svoj slobodni kapital investirati i u hartije od vrednosti

na finansijskom tržištu i po tom osnovu ostvariti zaradu.U teoriji investicija postoji veliki broj klasifikacija investicija, koje se razlikuju prema

kriterijumu koji je upotrebljen kao osnova za klasifikaciju. U daljem tekstu, biće prikazaneneke od osnovnih i najznačajnijih klasifikacija.40

1. Jedna od osnovnih kasifikacija na makroekonomskom nivou koja je izvedena premanameni ulaganja jeste podela investicija na privredne i neprivredne.

Privredne investicije obuhvataju sva ulaganja privrednog karaktera, odnosnoulaganja namenjena za povećanje osnovnih i obrtnih ondova privrede, a nepri-

vredne investicije obuhvataju sva ulaganja neprivrednog karaktera, odnosnoulaganja namenjena za zamenu i povećanje osnovnih ondova u neprivredi.

2. Jedna od osnovnih podela, koja takođe potiče sa makroekonomskog nivoa, madase upotrebljava i na mikroekonomskom nivou je podela na bruto, neto i noveinvesticije.

3. Prema kriterijumu tehničke strukture investicije se dele na:

◆ investicije u građevinske objekte koje obuhvataju izgradnju novih objekata, irekonstrukciju i proširenje postojećih;

◆ investicije u opremu (mašine, postrojenja, instalacije itd.); ◆ ostalo (studije i istraživanja, priprema i obuka kadrova itd.);


29/277

Investicije

18

4. Prema kriterijumu namene sa mikroekonomskog aspekta investicije možemopodeliti na:

a) investicije u zamenu kojima se vrši zamena dotrajalih sredstava što najčešće nepredviđa povećanje proizvodnje;

b) investicije u modernizaciju koje se vrše radi uvođenja novih modernijih sred-stava čime se povećava produktivnost, snižavaju troškovi poslovanja i postižu idrugi pozitivni eekti u poslovanju;

c) investicije u proširenje proizvodnje vrše se izgradnjom novih kapaciteta saciljem kvantitativnog i kvalitativnog povećanja proizvodnje i ostvarenja zna-čajnih ekonomskih i finansijskih rezultata;

5. Poznati američki autori u oblasti investicija F. i V. Lutz, prema kriterijumu načinaulaganja sredstava i ostvarenja efekata od investicija razlikuju tri globalne grupe

investicija i to:a) ulaganja u jednom trenutku (jednokratna) – eekti u jednom trenutku (point

input – point output). o su investicije kod kojih se ulaganja (I ) vrše u jednom vremenskom trenutku (t

o) dok se prihodi (eekti) od investicija (E) takođe ostva-

ruju u jednom vremenskom trenutku (t n). Primer za ovu investiciju može biti

drvo namenjeno da se upotrebi kao građa, ili vino ostavljeno da stari i dr.

b) kontinuelna ulaganja (višekratna ulaganja) – eekti u jednom trenutku (con-tinuous input – point output). Investicije kod kojih je ulaganje kontinuelno(višekratno) u određenom vremenskom periodu, dok se prihodi od investicijaostvaruju u jednom vremenskom trenutku. Kao primer se navodi slučaj indu-

strijskih procesa kod kojih se obavlja niz ulaganja sa ciljem dobijanja gotovihproizvoda.

c) ulaganja u jednom trenutku – eekti kontinuelni (point input – continuousoutput). o su investicije kod kojih se ulaganje vrvrši u jednom trenutku, a


30/277

Kapitalna ulaganja

19

eekti ostvaruju kontinuelno u određenom vremenskom periodu. Kao primerse navodi proizvodna oprema i mašine kod kojih se ulaganje vrši u jednomtrenutku, dok se eekti od njih ostvaruju tokom čitavog veka njihovog trajanja.

P. Jovanović, dalje navodi klasifikacije investicija koje su dali nemački autor P.Pack i američki autor J. Dean.

6. Prema P. Pack-u kriterijum za podelu investicija su efekti koji se od njih očekuju.Prema ovom kriterijumu investicije možemo svrstati u tri grupe:41

1. Prema kvantitativnim eektima

a) u raznim sektorima preduzeća:

◆ investicije u opremu;

◆ investicije u eksploataciona dobra (sirovina, roba, itd.);

◆ investicije u organizaciju preduzeća;b) investicije u realna dobra:

◆ početne (inicijalne) investicije;

◆ realne bruto investicije;

◆ realne dezinvesticije;

◆ realne neto investicije;

◆ investicije za zamenu;

◆ investicije za proširenje;

c) sa gledišta finansijskih sredstava:

◆ nove investicije;

◆ bruto investicije;

◆ dezinvesticije;

◆ neto investicije;

◆ reinvesticije ili kumulirane investicije;

◆ granične investicije;

◆ marginalne investicije; ◆ komplementarne investicije;


31/277

Investicije

20

2. prema kvalitativnim eektima:

◆ investicije u zamenu sa kvalitativnim eektima;

◆ investicije za poboljšanje;

◆ investicije za racionalizaciju; ◆ investicije socijalnog karaktera;

3. prema vremenski eektima:

a) kontinuelne investicije

◆ bezvremene;

◆ kratkoročne;

b) diskontinualne investicije:

◆ srednjoročne;

◆ dugoročne;

7. Prema J. Dean-u investicije se mogu na osnovu kriterijuma motivacija za investi-ranje svrstati u četiri grupe:42

a) investicije za zamenu, kojima se vrši zamena dotrajale ili zastarele opremenovom;

b) investicije za proširenje koje se preduzimaju radi zadovoljenja porasta tražnje;

c) investicije za modernizaciju koje se preduzimaju da bi se smanjili proizvodnitroškovi uvođenjem nove opreme, da bi se poboljšao kvalitet postojećih proi-zvoda itd.;

d) strategijske investicije, koje se preduzimaju da bi se smanji rizik preduzeća kojistvara tehnološki proces i konkurencija i da bi se ostvario dalji napredak pre-duzeća.

2.4. investicije sa stanovišta Predmeta i oblika ulaganja

Investicije predstavljaju odricanje od novca ili drugih sredstava danas u očekivanju daće to doneti koristi u budućnosti. Na primer, pojedinac se može odlučiti da kupi nekret-ninu radi rentiranja očekujući da će prihod koji će imati u budućnosti od ubiranja naja-mnine istovremeno opravdati i vreme tokom kojeg će novac biti vezan i rizik od oveinvesticije. Vreme koje će student provesti u proučavanju ovog predmeta takođe je inve-sticija. On se odriče trenutnog provoda ili novca koji bi mogao zaraditi na nekom posluočekujući da će napredak u njegovoj budućoj karijeri biti dovoljan da opravda uloženi trudi vreme. Iako su pomenute dve potpuno različite investicije, one imaju jednu zajedničku,

ključnu osobinu imanentnu svim vrstama investicija, a to je žrtvovanje nečeg vrednogsada u očekivanju da će ta žrtva doneti korist kasnije.


32/277

Kapitalna ulaganja

21

Investicija se može definisati kao bilo kakvo ulaganje, prvenstveno novčanih sredstavaradi sticanja određenih ekonomskih koristi, odnosno profita. Ulaganje se može vršiti urealne oblike imovine koji omogućavaju ostvarivanje profita kroz određene produktivneposlovne aktivnosti ili u finansijske oblike imovine i sa njima izjednačene investicije,

odnosno u kvazi finansijske investicije. Otuda se investicije mogu podeliti na tri grupe:◆ realne investicije

◆ finansijske investicije

◆ kvazi finansijske investicije

2.4.1. r

Realne investicije se po pravilu vrše u opipljivu materijalnu imovinu poput mašina,opreme, voznog parka i sl. Za razliku od finansijskih investicija čija se svrha sastoji udržanju i ostvarivanju određenih prinosa, namena realnih investicija se sastoji u pro-duktivnom korišćenju za obavljanje određenih poslovnih aktivnosti. Vrednost realnihinvesticija je često teško proceniti zbog činjenice da uz sebe vezuju i ulaganja u neto obrtnikapital koji je potreban za obavljanje planiranih poslovnih aktivnosti. akođe, potrebno je praviti različita razgraničenja ostvarenih profita iz poslovnih aktivnosti na pojedinačnerealne investicije. Ocena finansijske efikasnosti realnih investicija je složenija nego koddugoročnih finansijskih investicija zbog teškoća pri vrednovanju veličine realnih investi-

cija i njihovih prinosa. Otuda su i tehnike budžetiranja kapitala nešto složenije od tehnikaprocene efikasnosti finansijskih investicija.

U realne investicije se može uključiti i deo tzv. investicija u neopipljivu imovinu kao štosu kupovina patenata, licenci i ulaganja u goodwill. Ove investicije imaju sve karakteristikerealnih jer se čine radi određenih realnih investicija. Drugi deo neopipljivih investicijaima sve karakteristike finansijskih investicija.

2.4.2. f

Finansijske investicije obuhvataju ulaganja u finansijsku imovinu kao što su akcije, obve-znice i druge hartije od vrednosti. Obeležje finansijske imovine je visok stepen likvidnostipošto su hartije od vrednosti visoko utrživi finansijski instrumenti. Sledeća karakteristikafinansijskih investicija je laka identifikacija veličine investicije i njenih prinosa. Veličinafinansijske investicije određena je tržišnom cenom finansijskog instrumenta u vreme kupo- vine uvećanom za troškove trgovanja i sticanja vlasništva. Prinosi od finansijskih investicijase isplaćuju za svaki finansijski instrument pojedinačno u vidu dividendi, kamata i drugihnaknada. Otuda je procena prinosa finansijskih investicija neosporna. Pored tekućih prinosa

finansijske investicije mogu doneti i profit u vidu kapitalne dobiti prodajom finansijskihinstrumenata po višoj ceni od nabavne. Kapitalni dobici se nesumljivo mogu utvrditi za


33/277

Investicije

22

svaku pojedinačnu finansijsku investiciju, odnosno za svaki pojedinačno kupljeni finansijskiinstrument.

2.4.3. k

Postoje i druga ulaganja u utržive imovinske oblike koja se mogu izjednačiti sa finan-sijskim investicijama iako tu zaista nije reč o ulaganju u finansijsku imovinu. Radi se oulaganju u nekretnine koje imaju sve odlike finansijske investicije ukoliko se ne stičuradi obavljanja produktivnih poslovnih aktivnosti. Slično finansijskim investicijama iinvesticije u ovaj tip nekretnina nose sobom laku identifikaciju prinosa u vidu najamninai eventualnih kapitalnih dobitaka od prodaje istih po višim cenama od cena njihovogsticanja. Poput nekretnina i investicije u zlato, srebro i druge plemenite metale imajukarakteristike finansijske imovine ukoliko se ne koriste u proizvodne svrhe, iz prostog

razloga što se drže kao svojevrsni vid štednje ili kao investicija špekulativnog karaktera.

2.4.4. m

Materijalnu aktivu predstavljaju sredstva koja se koriste za proizvodnju roba i usluga.Čitavo materijalno bogatstvo jedne društvene zajednice opredeljuju proizvodni kapacitetinjene privrede tj. robe i usluge koje članovi te zajednice mogu da proizvedu. Proizvodnikapaciteti zavise od materijalne aktive tj. od materijalnih sredstava kao što su zemlja,objekti, mašine kao i znanja koja mogu da se koriste za proizvodnju roba i usluga. Naci-

onalno bogatstvo jedne zemlje sastoji se od inrastrukture, opreme, mašina, zaliha robe,zemljišta i sl.

Na drugoj strani stoji finansijska aktiva u obliku hartija od vrednosti kao što su akcijei obveznice. Ove hartije predstavljaju samo list papira ili što je danas u dematerijalizo- vanoj varijanti češći slučaj, samo podatak unet u kompjuter. One direktno ne doprinoseproizvodnim kapacitetima privrede već predstavljaju sredstvo pomoću kojeg pojedinci uzemljama sa razvijenim finansijskim tržištima polažu pravo na materijalnu aktivu. Finan-sijska aktiva se odnosi na potraživanja na osnovu materijalne aktive ili potraživanja pri-hoda stvorenih materijalnim sredstvima ili na potraživanja državnih prihoda. Ako nekone može da budete vlasnik abrike automobila (znači materijalne aktive), onda može kaoinvestitor da kupi akcije određenog proizvođača automobila (znači finansijsku aktivu), ida na taj način dobije deo prihoda stvorenog proizvodnjom automobila. Uspeh ili neuspehfinansijske aktive koju je investitor odlučio da kupi zavisi od rezultata osnovnih elemenatamaterijalne aktive (u ovom slučaju abrike automobila).

Materijalna aktiva stvara neto prihod u privredi, a finansijska aktiva određuje raspo-delu prihoda ili bogatstva među investitorima. Svako može odlučiti da li će svoj novacpotrošiti danas ili će ulagati za budućnost. Ukoliko se odluči za ulaganje u budućnost tj.za investiranje, onda svoj novac može uložiti u kupovinu hartija od vrednosti, dakle ufinansijsku aktivu. Kada investitori kupuju hartije od vrednosti firmi, onda firme takoprikupljen novac koriste za kupovinu materijalne aktive odnosno kupuju abrike, opremu,


34/277

Kapitalna ulaganja

23

mašine, tehnologiju, zalihe i sl. Kako prinos na hartije od vrednosti proizilazi iz prihodastvorenog materijalnom aktivom koja je finansirana izdavanjem tih hartija od vrednosti,stvara se krug u kome investitori posredno sami finasiraju svoje prinose preko materijalneaktive koja sama svojim perormansama utiče na svoj razvoj posredno preko finansijske

aktive.

2.4.5. tp

Klasifikacija finansijske aktive razlikuje tri osnovna tipa finansijske aktive: ◆ finansijska aktiva koja donosi fiksni prihod, ◆ akcije, ◆ finansijski derivati.

Finansijska aktiva sa fiksnim prihodom tj. hartije od vrednosti sa fiksnim prihodomisplaćuju ugovoreni novčani iznos tokom određenog perioda. One investitorima omoguća- vaju ili fiksni iznos prihoda ili predvidivi prihod koji se izračunava na osnovu dogovoreneormule. ako npr. investitor u korporativne obveznice obično prima fiksni iznos kamatesvake godine. Investitor može posedovati i obveznice sa promenljivom kamatnom stopomkoje su na primer fiksirane tako da budu za tri procentna poena više od kamatne stopekoja se plaća na kratkoročne državne obveznice. Na taj način ukupna visina promenljivekamatne stope zavisi od tekućih kamatnih stopa na državne obveznice i menja se u skladusa njihovom promenom. Ukoliko emitent (izdavalac obveznice) regularno posluje (ne

proglasi stečaj), onda su isplate po ovakvim hartijama od vrednosti ili fiksne ili određeneormulom. Otuda je učinak hartija od vrednosti sa fiksnim prihodom najmanje povezansa poslovnim uspehom i finansijskim stanjem izdavaoca u odnosu na druge tipove hartijaod vrednosti.

Ovaj tip hartija od vrednosti vezuje se za mnoštvo različitih dospeća i prinosa. Oneunkcionišu i na tržištu novca i na tržištu kapitala. Na tržištu novca se kratkoročne hartijeod vrednosti sa fiksnim prihodom veoma dobro prodaju i vezuju za vrlo mali rizik (zbogbrzog dospeća).43 Kao primer kratkoročnih hartija od vrednosti na tržištu novca mogu senavesti kratkoročni trezorski zapisi i bankarski depozitni certifikati. S druge strane, tržište

kapitala sa fiksnim prihodom obuhvata dugoročne hartije od vrednosti (sa rokom dospećadužim od godinu dana), kao što su npr. dugoročne državne obveznice, obveznice lokalnihsamouprava, korporativne obveznice. Specifičan primer u Srbiji su obveznice stare devizneštednje. Obveznice variraju u pogledu sigurnosti i rizika neispunjenja obaveza od relativnonajsigurnijih, poput kratkoročnih trezorskih zapisa, do relativno rizičnih kakve su visoko-prinosne ili „junk” obveznice. Obveznice se takođe međusobno razlikuju i po prihodimakoje mogu doneti investitoru, kao i po stepenu zaštite investitora u slučaju da izdavalacobveznice padne pod stečaj.

Drugi tip finansijske aktive predstavljaju hartije od vrednosti poznate kao akcije. Obične

akcije (akcijski kapital) u firmi predstavljaju vlasnički udeo u korporaciji. Vlasnicima ova-kve finansijke aktive se ne obećava nikakva određena fiksna isplata. Investitori u ovakve


35/277

Investicije

24

akcije imaju srazmerno vlasništvo nad firmom odnosno nad materijalnom aktivom datefirme. Investitori primaju i dividende koje firma može da isplati ukoliko pozitivno poslujei skupština akcionara odluči da jedan deo ostvarenog profita podeli vlasnicima u oblikudividendi. Ostatak profita se pripisuje kapitalu firme i služi za kapitalno jačanje firme i

posredno za rast cena akcija na berzanskim tržištima, tako da investitori ostatak nepo-deljenog profita kroz dividende mogu uživati kroz potencijalni rast cena akcija na tržištu(kapitalna dobit). Ukoliko firma uspešno posluje vrednost njenog akcijskog kapitala raste,a ako ostvaruje gubitke u poslovanju, ta vrednost opada. Otuda je i uspešnost investiranja uakcije direktno povezana sa poslovnim uspehom firme i njenom materijalnom aktivom, izčega proizilazi da investiranje u akcije podrazumeva veći rizik od investiranja u obveznicetj. hartije od vrednosti sa fiksnim prihodom.

reći tip finansijske aktive predstavljaju finansijski derivati kao što su opcije i terminskiugovori: učersi, svopovi i sl. Finansijski derivati investitorima obezbeđuju isplate koje seodređuju na osnovu cene aktive iz njihove osnove, a to mogu biti cene obveznica ili akcija.Npr. kupovna, kol-opcija na akcije određene firme može biti potpuno bezvredna ako jetrenutna tržišna cena akcije te firme ispod tzv. strajk cene ili cene izvršenja opcije, ali možebiti prilično vredna ako tržišna cena te akcije skoči iznad tog nivoa. Ako investitor kupikol-opciju na akcije neke firme, on dobija pravo da kupi akcije po utvrđenoj ceni izvršenja(npr. po 50 evra) na dan dospeća opcije ili pre tog datuma. Ako tržišna cena akcije pred-metne firme ostane sve vreme važenja opcije (recimo 90 dana) ispod 50 evra, pravo nakupovinu po ceni od 50 evra pokazaće se kao bezvredno i investitor ga neće iskoristiti tj.neće kupiti akciju po toj ceni jer je može kupiti na slobodnom tržištu po nižoj ceni. Po istekuroka opcije, opcija kao takva propada. Investitor će u tom slučaju beležiti gubitak u visiniopcijske premije koju je platio za pravo opcije. Međutim, ako cena akcije predmetne firmeza koju je kupljena ova opcija poraste iznad 50 evra (npr. na 60 evra) pre isteka opcije ilinajkasnije na dan njenog dospeća, investitor će iskoristiti pravo opcije i od prodavca opcijekupiti predmetnu akciju po ceni od samo 50 evra. ada investitor dolazi u posed akcije ponižoj ceni od trenutne tržišne cene i može je odmah prodati po višoj-tržišnoj ceni (po 60evra) i ostvariti kapitalnu dobit (od 10 evra po akciji).

Finansijski derivati su dobili naziv po tome što se njihova vrednost izvodi iz vrednosti

drugih finansijskih instrumenata (akcija, obveznica...). Vrednost kol-opcije iz pomenutogprimera zavisi od tržišne cene akcija predmetne firme. Same opcije kao finansijski derivatsu predmet trgovine među investitorima i retko ih jedan investitor drži do roka dospeća.Slično je i sa drugim finansijskim derivatima kao što su učersi i svopovi.

Finansijski derivati imaju značajnu ulogu u savremenom procesu investiranja. Upotrebafinasijskih derivata, s jedne strane se odnosi na osiguranje od rizika ili prenošenje rizika nadruge investitore, a s druge strane se može odnositi na zauzimanje visoko špekulativne inve-sticione pozicije. Na taj način derivati omogućavaju investitorima ili upravljanje rizicimaili enormne zarade na špekulativnim poslovima koji takođe investitorima mogu doneti i

enormne gubitke. U svakom slučaju, derivati imaju važnu ulogu u kreiranju investicionihportolia u savremenom finansijskom sistemu.


36/277

Kapitalna ulaganja

25

Pored investiranja u finansijsku aktivu, investitori mogu ulagati direktno i u neku vrstumaterijalne aktive kao što su poljoprivredni proizvodi i druge berzanske robe ili u gruputzv. kvazi finansijskih investicija kao što su nekretnine, zlato, srebro i drugi plemenitimetali. Dakle, investicioni portolio može da se sastoji od veoma različitih kategorija, od

hartija od vrednosti sa fiksnom prihodom, preko akcija i finansijskih derivata do ugovorao posedovanju materijalne aktive i kvazi finansijskih investicija.

2.5. struktura investicija

Dinamika rasta i razvoja, pored već navedenih aktora, zavisi i od usklađene kom-pozicije i strukture investicija. Imajući u vidu samu suštinu investicija i njihov uticaj na

rast i razvoj privrede, onda je neophodno uskladiti strukturu investicija sa potrebama iciljevima razvoja i rasta jer samo tako neće doći do disharmonije u ovim procesima i dorazilaženja ciljeva razvoja i načina i puteva za ostvarenje tih ciljeva.

Izbor investicija oslanja se na dva aspekta posmatranja. Jedan aspekt je izbor investicijaposmatran sa makroekonomskog nivoa, odnosno raspored investicija na nivou privredeizmeđu pojedinih grana i delatnosti i njihov regionalni razmeštaj imajući u vidu principravnomernog regionalnog razvoja. Drugi aspekt izbora investicija, odnosno ormiranjestrukture investicija, odnosi se na određenu vrstu proizvodnje, odnosno izbor određenihinvesticionih alternativa na nivou preduzeća.

Struktura investicija može se posmatrati kao:441. Globalna ekonomska struktura investicija;

2. ehnička struktura investicija;

3. Reproduktivna struktura investicija;

1. Globalnom ekonomskom strukturom investicija, vrši se raspodela investicio-nih sredstava na nivou privrede, po privrednim sektorima i granama, odnosnomeđu privrednim delatnostima. Ciljevi ekonomskog razvoja mogu se postićiako se izvrši adekvatna alokacija investicija na one proizvodne sektore privrede

koji daju najveći podsticaj razvoju i ostvarenju razvojnih ciljeva. Istovremenomora se voditi računa i o tome da to budu sektori ili grane koje predstavljajukomparativne prednosti, imajući u vidu da privreda nije zatvoren sistem i da jesvakodnevno izložene konkurenciji okruženja u kome se razvija i šire. Isto tako,prilikom izbora investicija mora se voditi računa i o ravnomernom regionalnomrazvoju zemlje kao aktoru stabilnosti ekonomije i privrede uopšte. Investicijese moraju posmatrati na dugi rok, pa shodno tome, prilikom izbora investicijamoraju se uzeti u obzir i drugi aktori ne samo ekonomski (politički, socijalni,i odbrambeno-strategijski).

2. Tehnička struktura investicija se menja u zavisnosti od dostignutog nivoarazvoja i postavljenih razvojnih ciljeva čija realizacija vodi budućem razvoju.


37/277

Investicije

26

U zemljama koje su na nižem nivou razvoja, dominiraju investicije u izgrad-nju novih građevinskih objekata, dok su investicije u opremu i modernizacijumanjeg obima. Ovo se dešava zbog toga što investicije u građevinske objekteili inrastrukturu stvaraju uslove za kontinuirano obavljanje proizvodnje ali i

osnovu za dalji razvoj. Ove investicije praktično prethode investicijama kojesu karakteristične za zemlje koje imaju jedan viši nivo razvoja. U privrednomambijentu tih zemalja dominiraju investicije u opremu rekonstrukciju i moder-nizaciju, i tehnički napredak.

3. Reproduktivna struktura investicija počiva na učešću određenih izvora inve-sticija u njihovoj reprodukciji. Izvori investicija su najčešće, nacionalni dohodak,amortizacija i inostrana sredstva. Nacionalni dohodak i inostrana sredstva sunajčešće izvor investicija u proširenu reprodukciju osnovnih ondova (osnovnihsredstava). Upotreba amortizacije usmerena je najviše ka investicijama koje jed-nim delom služe za zamenu osnovnih sredstava, a jednim delom za proširenureprodukciju, odnosno kao dodatni izvor za investicije uz akumulaciju.

2.6. investiciona Politika

Investicije su ne samo osnovna pretpostavka razvoja već i sredstvo i način ostvarenja

razvojnih ciljeva. Izbor investicija i njihova struktura, stoga takođe predstavljaju neraz-dvojni deo ostvarenja razvojnih ciljeva. Dakle, razvojna i investiciona politika su takođenerazdvojivi i zato se moraju sagledavati zajedno, kao celina. Investiciona politika jeste podefiniciji deo razvojne politike, pri tome je to onaj deo koji mora da definiše kriterijumei načine ulaganja, obzirom da razvoj podrazumeva ulaganje značajnih finansijskih sred-stava. Nije svejedno kako će se ta finansijska sredstva usmeravati, jer pogrešna politikaulaganja može dovesti do težih ekonomskih posledica, pa i do ekonomske nestabilnosti.Praksa poznaje slučajeve proizašle iz pogrešne investicione politike, pa sledstveno tome ipogrešne investicione odluke. akvi slučajevi predstavljaju veliki materijalni gubitak ne

samo za preduzeće, ako je pogrešan investicioni izbor napravljen na nivou preduzeća, veći za celu društvenu zajednicu pogotovo ako se radi o velikim državnim projektima. Ovašteta proističe iz činjenice da su sredstva za investicije ograničena te prema tome morajuse racionalno koristiti.

Ulaganje finansijskih sredstava putem investicija ne može se ostvarivati bez odgovara- jućih principa na kojima će se bazirati, kao što ne može biti ni bez odgovarajućih ciljevakoji treba da se postignu realizacijom investicionih projekata. akođe, za efikasno ulaganjemoraju da se uspostave i poštuju određeni kriterijumi, kao što moraju i da se uspostaviprioriteti investiranja. Na kraju, mora se izvršiti i izbor konkretnih investicionih projekata

koji će se realizovati kako bi se ostvarili razvojni ciljevi. Ovo je nužno upravo iz razlogaograničenih resursa koji stoje na raspolaganju za investiranje.


38/277

Kapitalna ulaganja

27

Dakle investiciona politika, kao sastavni deo razvojne politike, definiše principe, kri-terijume i ciljeve investicionih ulaganja, prioritete i konkretne investicione projekte kojiće se realizovati u skladu sa ciljevima razvojne politike.

Investiciona politika, bazira se na određenim načelima. Sprovođenje i poštovanje tihnačela je od suštinske važnosti jer od od toga zavisi kako će se sprovoditi investicionapolitika i kakve će posledice po društvenu zajednicu imati eventualno pogrešno sprovo-đenje investicione politike.

Osnovna načela investicione politike su:45

1. Načelo proporcionalnog (harmoničnog, usklađenog) razvoja privrede;

2. Načelo prioriteta proizvodnje sredstava za proizvodnju u odnosu na proizvodnjusredstava za potrošnju i

3. Načelo stalnog povećanja životnog standarda stanovništva;

Načela investicione politike su takođe:46

1. Usklađenost sa bazičnim ciljevima društva kao celine;

2. Usklađenost sa bazičnim ciljevima preduzeća;

3. Potpuna konzistentnost sa razvojnom politikom preduzeća;

4. Istraživanje kao osnova za vođenje investicione politike;

5. Objektivnost u odlučivanju o najpovoljnijim investicionim rešenjima;

6. Usklađenost sa politikom rasta životnog standarda;

Postoji i određeni broj aktora koji determinišu definisanje investicione politike. o sunajvećim delom aktori koji utiču na definisanje razvojne politike i na realizaciju razvojasvakog preduzeća. Najznačajniji aktori su:47

1. ržište;

2. Nauka i tehnologija;

3. Kadrovske i finansijske mogućnosti preduzeća;

4. Institucionalni uslovi i

5. Organizacione mogućnost preduzeća.


39/277

Investicije

28

3. Proces uPravljanja

Proces upravljanja je složen i kompleksan proces koji se sastoji od velikog broja podpro-cesa, aza, podaza, aktivnosti, operacija i postupaka. U narednom tekstu ćemo pre-staviti opšti aspekt procesa upravljanja, a zatim i proces upravljanja preduzećem kaoosnovnim privrednim sistemom, zatim proces upravljanja investicijama i investicionimprojektima.

3.1. oPšti PristuP Procesu uPravljanja

Upravljanje je u savremenom privrednom životu uopšte, a posebno kada je u pitanjuupravljanje različitim vrstama sistema postala nezaobilazna aktivnost, koja i u teorijskomsmislu, ne samo u praktičnom delovanju ima veoma različitu razradu. Problemom uprav-ljanja teorija se bavi sa više aspekata, ali ono što je nesporno, upravljanje kao osmišljena

aktivnost je jedna od osnovnih unkcija bez koje nema unkcionisanja ni jednog sistema,počevši od privrednog sistema pa do svih podsistema koji su na direktan ili indirektannačin vezani ili imaju međusobno dejstvo sa privrednim sistemom.

U suštini upravljanja kao skupa složenih postupaka i aktivnosti jeste delovanje naodređeni sistem u cilju promene sistema na putu ka ostvarenju razvojnih ciljeva.

U opštem smislu, pod upravljanjem se podrazumeva kontinuelno dejstvo upravljačkihakcija, kojim se, uticajem na parametre, sistem prevodi iz jednog stanja u drugo. Ili, izbori realizacija upravljačkih akcija kojima se određeni sistem prevodi iz postojećeg, u nekonovo stanje.48 Sa kibernetskog stanovišta, upravljanje se može definisati i kao dejstvona objekat koje poboljšava unkcionisanje ili razvoj datog objekta, a koje je izabrano izmnoštva mogućih dejstava, a na osnovu za to raspoložive inormacije.49

U kibernetskom smislu mogu se navesti određene osnovne karakteristike upravljanjaposlovnim sistemom. Dakle, upravljanje poslovnim sistemom je:

◆ složen proces koji sadrži karakteristike poslovnog sistema na koji se odnosi idruštvenog sistema u kome egzistira;

◆ proces bitan svakom poslovnom sistemu;

◆ dinamički proces koji se odvija kontinualno;

◆ kompleksan proces koji obuhvata veliki broj međupovezanih i međuuslovljenihaktivnosti;


40/277

Kapitalna ulaganja

29

Pored navedenog, upravljanje poslovnim sistemom ima i sledeće karakteristike:

◆ Sistemski pristup je osnova proučavanja upravljanja poslovnim sistemom;

◆ Upravljanje poslovnim sistemom treba da bude sveobuhvatno i da uključi sve

unkcije poslovnog sistema; ◆ Naučni metodi se aktivno koriste u rešavanju problema upravljanja sistemom;

◆ Savremeno okruženje i situacija u kojoj je napredak tehnologije, posebno inor-matičke tehnologije zahteva obavezno korišćenje računara u upravljanju poslov-nim sistemom.

Svaki sistem definiše određene ciljeve koje treba da dostigne svojim unkcionisanjem.Funkcionisanje sistema obavlja se kontinuiranim preduzimanjem određenih aktivnostii sprovođenjem određenih postupaka koji imaju za zadatak da na bazi usklađenosti nji-hovog sprovođenja dovedu sistem do postavljenih ciljeva. Stoga je upravljanje kao skupupravljačkih akcija nezaobilazan put dostizanja ciljeva sistema, odnosno upravljanje pred-stavlja kontinuirani proces čiji je put unapred određen ka realizaciji postavljenih ciljevasistema.

Preduzeća kao poslovni sistemi danas posluju u sistemu otvorenih privreda u kojimasu promene svakodnevne. Okruženje u kome unkcioniše jedan poslovni sistem stalno semenja, kako domaće okruženje tako i okruženje preko granice. Poslovni sistemi su dakle,svakodnevno izloženi promenama i konkurenciji. Ukoliko hoće da opstanu na tržištu i dase razvijaju moraju se prilagođavati promenama i boriti sa konkurencijom. U tom kontek-

stu možemo govoriti o strateškom upravljanju koje obuhvata niz upravljačkih aktivnostisa ciljem da se poslovni sistem prilagodi promenama u okruženje i definiše instrumentekonkurentske utakmice. akođe, realizacija strategije mora biti podvrgnuta kontroli kakobi se strateško upravljanje odvijalo predviđenim tokom.

Upravljanje poslovnim sistemom predstavlja integralni proces koji obuhvata sve poje-dinačne procese upravljanja u poslovnom sistemu - upravljanje proizvodnjom, upravljanjenabavkom, upravljanje razvojem, dakle, suma svih ovih pojedinačnih procesa upravljanja,integrisanih u celovit sistem, predstavlja upravljanje preduzećem. Kao što je već napome-nuto, to je aktivno delovanje na sistem, s ciljem da se on prevede u novo, bolje stanje. 50

3.2. uPravljanje Preduzećem i faze uPravljanja

Pojedinačni procesi upravljanja u preduzeću su sastavljeni od raznovrsnih i komplek-snih aktivnosti i akcija, kojima se neprekidno utiče na parametre preduzeća i usmeravadelovanje mnogobrojnih aktora pod čijim uticajem se odvija unkcionisanje i razvojpreduzeća. Upravljanje je složen proces, koji je moguće razložiti na pojedinačne proceseupravljanja. Ovakav postupak je neophodan radi lakšeg istraživanja i proučavanja uku-

pnog procesa upravljanja ne zanemarujući uzajamne veze i uticaje svakog pojedinačnogprocesa upravljanja. 51


41/277

Investicije

30

Gledano uopšteno, proces upravljanja bilo kojim procesom, pa i procesom investiranjau našim preduzećima, sastoji se od tri globalne aze: planiranja, realizacije i kontrole.52

Planiranje je aza od koje počinje upravljanje. Ova aza podrazumeva takođe niz akcijai postupaka kojima se sprovodi. Sastavni deo ove aze je prethodna analiza dostignutihprethodno planiranih ciljeva, kao i drugih segmenata poslovanja. Dakle, analiza prethod-nog planskog perioda sadrži podatke o nivou ostvarenih planiranih parametara i veličina.Ova analiza prestavlja i jednu od ključnih osnova za planiranje ciljeva i aktivnosti koje jeneophodno sprovesti u budućem planiranom periodu kako bi se dostigli planirani ciljevi.o znači da ova aza sadrži planiranje budućih ciljeva sistema, zatim planiranje strategijei pravaca daljeg razvoja, definisanje tokova i odvijanja osnovnih poslovnih unkcija saposebnim planovima za svaku od njih, definisanje mogućih alternativa i aktivnosti zapostizanje planiranih ciljeva itd. Sve aze upravljanja su međusobno povezane, pa je i azaplaniranja povezana sa azom realizacije.

Realizacija kao aza upravljanja obuhvata konkretno izvođenje planiranih aktivnosti ipostupaka u skladu sa izabranom alternativom. U okviru ove aze, najpre se vrši pripremaza realizaciju na osnovu inormacija iz aze planiranja, jer efikasne realizacije nema bezefikasnog i realnog planiranja. Ukoliko su planirane aktivnosti nerealne sa stanovištarealizacije onda ova aza neće moći da bude sprovedena u skladu sa planom. U tom slu-čaju mora doći ili do analize uslova realizacije ili do redefinisanja plana. Isto tako akosu planirani ciljevi i veličine takođe nerealno planirani, onda i sprovedenim planiranimaktivnostima ti ciljevi neće moći da se dostignu. Dakle, veza između planiranja i realiza-

cije je neposredna i postoji jasan međusobni uticaj jedne aze na drugu. Faza realizacije,povezana je direktno sa azom kontrole.

Kontrola je zadnja aza upravljanja u kojoj se vrši komparacija planiranih i realizo- vanih aktivnosti, ciljeva i kvantitativnih i kvalitativnih veličina plana. Faza kontrole jeneprestana aktivnost kojom se ne porede samo konačni rezultati već se porede sve aktiv-nosti koje su planirane čime se aza realizacije kontroliše kontinuirano i permanentno.Uočena eventualna odstupanja se povratno putem odgovarajuće inormacije prezentujunosiocima aktivnosti u azi realizacije ali i nosiocima aktivnosti u azi planiranja. Korekcijekoje je neophodno učiniti sprovode se u azi realizacije, ukoliko je odstupanje posledica

grešaka u realizaciji ili se prenose u azu planiranja ukoliko su ta odstupanja u azi rea-lizacije uzrokovana u azi planiranja. Korigovane planirane aktivnosti prosleđuju se azirealizacije koja nastavllja da unkcioniše na bazi korigovanih planiranih aktivnosti.

Pojedine aze, globalni potprocesi ukupnog procesa upravljanja su takođe neprekidnii stalno ponavljajući procesi koji se, uopšteno gledano, sastoje od istih potprocesa-pla-niranje, realizacija i kontrole. Znači planiranje kao globalna aza procesa upravljanja, setakođe sastoji istih potprocesa – planiranje, realizacije i kontrole, pa imamo planiranjeplaniranja, realizaciju planiranja i kontrolu planiranja,.itd.


42/277

Kapitalna ulaganja

31

Šema br. 1: Prikaz kontinuelnog procesa upravljanja53

Upravljanje preduzećem je jedna od osnovnih unkcija preduzeća. Veliki uticaj na ovoshvatanje imao je H. Fayol, koji je upravo ovu unkciju stavio u prvi plan.

Da bi prikazao unkciju upravlajanja preduzećem Fayol grupiše sve poslove preduzećau šest osnovnih unkcija:54

◆ ehnička unkcija – obuhvata poslove koji spadaju u osnovnu delatnost preduzeća;

◆ Komercijalna unkcija – obuhvata poslove prodaje i nabavke;

◆ Finansijska unkcija – obuhvata poslove oko pribavljanja potrebnih finansijskihsredstava i njihovog efikasnog korišćenja;

◆ Funkcija bezbednosti – obuhvata poslove na očuvanju bezbednosti imovine ikadrova;

◆ Računovodstvena unkcija – obuhvata poslove na obračunu i prikazu stanja iposlovnog uspeha preduzeća;

◆ Administrativna unkcija – je najznačajnija unkcija i ona obuhvata poslove uprav-ljanja preduzećem;

Isti autor navodi šest elemenata iz kojih se sastoji unkcija upravljanja:

◆ Predviđanja – predstavlja sagledavanje mogućih budućih stanja i definisanjebudućih akcija;

◆ Organizovanja – obezbeđivanje preduzeća svim aktorima neophodnim za nje-govo efikasno unkcionisanje;

◆ Komandovanje – omogućava početak unkcionisanja, davanjem određenihnaređenja;

◆ Koordinacije (usklađivanja) – usklađivanje svih aktivnosti i aktora u cilju odr-žavanja efikasnog unkcionisanja;

◆ Kontrole – nadgledanje i proveravanje da li se sve aktivnosti odvijaju u skladusa naredbama.


43/277

Investicije

32

Pored osnovnih elemenata unkcije upravljanja, Fayol definiše 17 osnovnih principana kojima se ova unkcija bazira:

i p pp :

1. Jedinstvo direkcije – svaka akcija u preduzeću mora biti u skladu sa jedinstvenimprogramom preduzeća;

2. Jedinstvo komadovanja –za svako radno mesto nadležan je samo jedan še (nemamešanja ingerencija);

3. Kontinuitet u komandovanju – prisustvo šea ili njegovog zamenika je obavezno;

4. Hijerarhija – odnosi podređenosti i nadređenosti, princip starešinstva;

5. Centralizacija – sva prava i sva odgovornost su koncentrisani u ličnosti šea;

ii p pp :

6. Inicijativa i odgovornost – še bi trebalo da bude inicijator svih aktivnosti u ciljuboljeg rada i boljih rezultata poslovanja;

7. Autoritet – osnovna karakteristika svakog šea;

8. Disciplina –uslov za uspešno sprovođenje svake akcije ili naredbe je disciplina,i ona zavisi od autoriteta šea;

9. Jedinstvo osoblja – kolektiv koji deluje kao jedan čovek najveća je garancijauspešnih rezultata;

10. Red – u oganizaciji je, pre svega, neophodan red;

11. ačnost – svaki posao mora biti tačno preciziran;12. Ekonomičnost – nekorisne izdatke, bilo koje vrste, trebalo bi svesti na objektivni

minimum;

13. Budućnost – še koji se ne opterećuje detaljima vidi bolje od svog osoblja sveono što doprinosi uspehu;

14. Pravičnost i predusretljivost – pravičnost je osnova morala i značajna je za sva-kog šea, jer utiče na disciplinu i jedinstvo osoblja. Predusretljivost je uslov zauspostavljanje pravih odnosa između rukovodioca i osoblja;

15. Stabilnost osoblja – stabilnost je uslov za jedinstvo osoblja;16. Podređivanje pojedinca opštim interesima – za uspešan rad preduzeća potrebno

je da, pored zalaganja, svaki pojedinac uskladi svoje interese s interesima celo-kupnog preduzeća;

17. Brzina realizacije – nije dovoljno da se zadatak uradi dobro, već bi trebalo da seuradi brzo, odnosno na vreme;

Podela koju navodi J.L. Massie55 sadrži sedam unkcija ili potprocesa koji čine procesupravljanja:

1. Odlučivanje – proces izbora najbolje akcije između više raspoloživih alternativa;2. Organizovanje – proces određivanja strukture i raspodele poslova.


44/277

Kapitalna ulaganja

33

3. Kadrovanje – proces odabiranja, obuke i promocije kadrova;

4. Planiranje – proces planiranja budućih aktivnosti i ciljeva;

5. Kontrolisanje – proces u kome se kontroliše izvođenje svakodnevnih aktivnosti

ka postizanju postavljenih ciljeva;6. Komuniciranje – prenos inormacija i ideja na druge, sa svrhom postizanja želje-

nog cilja;

7. Vođenje – proces u kome se potčinjeni vode prema zajedničkim ciljevima;

Proces upravljanja Prema Fayolu, sastoji se iz pet osnovnih aza:

1. Planiranje

2. Organizovanje

3. Kadrovanje

4. Vođenje5. Kontrolisanje

1. Planiranje predstavlja početnu azu procesa upravljanja. U ovoj azi se definišu ciljevipreduzeća i aktivnosti i postupci koji se preduzimaju radi dostizanja postavljenih ciljevapreduzeća. Planiranje je i predviđanje budućih aktivnosti, situacija i promena. Kako seradi praktično o predviđanju svih ovih postupaka u budućnosti, onda je redovni pra-tilac aze planiranja neizvesnost. Planiranje upravo ima za cilj da smanji neizvesnost,odnosno rizik od neostvarenja planiranih ciljeva.

Faktor neizvesnosti ali promene koje nastupaju, a koje nisu planirane, što je česta pojavau praksi, nameću planiranju potrebu fleksibilnosti, odnosno potrebu stvaranja moguć-nosti da se određene promene koje utiču naa ostvrenje planiranih ciljeva adekvatno itretiraju u planovima. o se radi promenom plana, odnosno rebalansom plana.

Proizvod planiranja je plan, odnosno dokument u kome su navedene p

Documents

US - Investicije