Ursula Dojl - Najlepša ljubavna pisma izuzetnih žena

7/27/2019 Ursula Dojl - Najlepa ljubavna pisma izuzetnih ena

1/150

1


2/150

2

Najlepa

ljubavna pisma

izuzetnih ena

priredila

Ursula Dojl

avada & Ex

Uvod


3/150

3

Kada je objavljena knjiga Najlepa ljubavna pismavelikana, izdanje koje je prethodilo ovome, povela serasprava o tome da li ljudi i dalje piu ljubavna pisma.Zajedniki zakljuak bio je da je dananja instantkomunikacija istisnula rei na papiru, pa se ini jo manjeverovatnim da bi dananji mukarac bio u stanju da napie(i poalje) pismo. Ali ini se da ono nad ime su lamentirali(i to su inile uglavnom ene) nije prevlast pisanih poruka ii-mejlova nad ljubavnim pismima, nego se lament odnosiona prola vremena kada mukarci nisu gurali pod tepih

svoja oseanja, nego su govorili o njima. Otvorio se apetitza itanje romantinih (i neromantinih) izliva oseanjaraznih mukaraca u istoriji, i to moda nije zbog injeniceko su ti mukarci bili ve zato to je takvih izliva danasmalo - u bilo kom obliku.

Kao to sam tada napisala, ta pisma su se mnogorazlikovala po stilu, oseanjima i (naalost) po iskrenosti -

ponekad zaista izgleda da su neki od velikana pisaligledajui jednim okom na budue narataje; ili su verovalida je ljubavno pismo samo jo jedno sredstvo kojim moguda iskau svoju genijalnost. Sastavljanje ove knjigepredstavljalo je potpuno drugaije italako iskustvo.Znamenitim mukarcima istorije pitanje koga vole i kim bimogli da se oene predstavljalo je samo jedan aspektnjihovih ivota; njihova veliina poivala je na njihovim

dostignuima u drugim oblastima: naunim otkriima,istraivanjima, osvajanjima, politikom trijumfu,umetnikom iskazu. Ti putevi enama su otvoreni teknedavno, to je okantno samo po sebi, a tuna je injenicada veliina mnogih od ena u ovoj zbirci poiva samo nainjenici za koga su bile udate ili koga su rodile; njihovaveza sa slavnim suprunicima ili potomcima bila je jedini

razlog zbog koga su ova pisma sauvana. Mnogim enama


4/150

4

iz ove knjige brak je odredio sudbinu. Ne mogu (a naravno ineu) da tvrdim da su ene esto iskrenije od mukaraca,niti da su manje sposobne za pretvaranje i nametaljke;stvar je u tome da pitanja srca mogu zauvek da promenetok ivota ene, onako kako ivot mukarca nikada ne bimogao da bude promenjen. Teko je zamisliti da bi ijedanod znamenitih mukaraca napisao ono to je ledi MeriVortli Montegju napisala svom voljenom pre nego to je sanjim, protivno eljama svog oca, pobegla 1712. godine:Drhtim od pomisli na ono to inimo. Jesi li si siguran da e

me zauvek voleti? Plaim se i nadam se u isto vreme."Posledice donoenja pogrene odluke ili igranja napogrenu kartu za enu bi predstavljale pravu katastrofu.

Naravno, ovde ima ena koje su se podsmevaleobiajima, koje se nisu povinovale eljama porodice i kojesu se borile za preuzimanje kontrole nad svojim ivotom.Uglavnom su ove ene bile izuzetno nadarene, nezavisno

bogate ili i jedno i drugo. To znai da im se nita odnjihovih dostignua ne moe oduzeti; jednostavno, vano jeistaknuti da je lestvica kojom se merio uspeh ena bilapostavljena na gotovo nemoguu visinu. A ima u ovoj zbircii drugih ena, onih koje su divni mukarci za koje su bileudate zduno podravali i hrabrili - izgleda da su na primerAbigejl Adams i Izabela Biton imale mueve koji su svimsrcem eleli da one uspeju u onome to rade.

Ovde nema tunih pria - ni kada su u pitanju ljubavikoje su se loe zavrile. A nema ni opasnosti i slomljenihsrca koje su ene podnosile u mnogim oblastima svojihivota, od nemoi i nedostatka obrazovanja i ekonomskenezavisnosti do smrtonosnih poroaja i smrti male dece.Antibiotici i mogunost glasanja sve su promenili - bar uekonomski razvijenijem svetu (vredi spomenuti uasnu


5/150

5

statistiku UN-a koja kae da se od 536.000 smrti majkitokom trudnoe ili poroaja svake godine 99% njih dogodiu ekonomski slabije razvijenim zemljama). To ne zvui kaotrenutak Prela si veliki put, duo", ali ponekad je dobroprisetiti se koliko su ene napredovale otkada je MeriVulstonkraft napisala svoja Odbrana prava ena 1790.godine.

Ono ime se po mom miljenju odlikuje ova zbirka jestemogunost prilagoavanja ovih ena, i njihova sposobnostda se suoe sa nepremostivim, njihova hrabrost,stoicizam,domiljatost, njihov arm i njihova velikodunost. Ljubavovde napisana pojavljuje se u mnogim oblicima -tolerantnom, obmanjujuem, nejasnom, ambicioznom,sebinom, erotinom, ednom i ludom - ali uvek je ljubavzavetanje koje treba negovati.

- Ursula Dojl, u Londonu, 2009. Godine


6/150

6

Nekada sam gledala sve te aave devojke

koje su se udavale za prvog momka za koga

su smatrale da mogu iveti sa njim. A ja sam,

pretpostavljam, ekala momka bez koga

nisam mogla da ivim."

Nora Dojl, 1917-2007


7/150

7

Ledi DLedi DLedi DLedi Doan Pelamoan Pelamoan Pelamoan Pelam

Ovo pismo ledi Pelam svom suprugu, ser Donu, pisanoje 1399. godine u njihovom domu u dvorcu Pevensi uistonom Eseksu. Ser Don je bio na putu - pomagao jeHenriju Bolingbroku da skupi trupe za ono to e se kasnijeispostaviti kao uspean pokuaj da se otme presto RiarduII. Pevensi je bio opkoljen neprijateljima njenog supruga;ne elei da die buku, ledi Pelam pita da li e se on moda

uskoro vratiti.


8/150

8

Ser Donu Pelamu, (15. jul?) 1399. godine

Moj dragi gospodaru,

Preporuujem se Vaem visokom gospodstvu, srcem itelom i celom svojom jadnom snagom. I zahvaljujem Vama,svom dragom gospodaru, najdraem i najvoljenijem odsvih gospodara na zemlji. U svoje ime zahvaljujem Vam,dragi moj gospodaru, na svemu to ste mi rekli u svomugodnom pismu koje mi poslaste iz Pontefrakta, a koje domene doe na dan Marije Magdalene; asna re, neobradovah se nikada toliko kao kad sam ula iz Vaegpisma da milou Bojom imate dovoljno snage koja Vasbrani od zlobe Vaih neprijatelja. Dragi gospodaru, akoVae visoko gospodstvo izvoli, im budete mogli, pourite,da i ja zaujem Va milostivi govor, koji Bog Svemoguinastavlja i pojaava. I, dragi moj gospodaru, ako elite daznate ta se sa mnom zbiva, ovde sam pod opsadom okruga

Saseks, Sari i velikog dela Kenta, tako da niti mogu izai,niti namirnice mogu do mene, osim uz veliki rizik. Zbogtoga, moj dragi, ukoliko biste izvoleli da date savet Vaemudrosti kako da spasim Va zamak i oduprem se zlobiokruga gore pomenutih. I budite izveteni o velikimzlobnicima u tim okruzima koji su tako prezrivo kovalizaveru protiv Vas, Vaeg zamka, Vaih ljudi i Vaihzakupaca; oni za ovu zemlju vie ne postoje.

Zbogom, dragi moj gospodaru! Neka Vas Sveto Trojstvouva od neprijatelja i uskoro mi poalje dobre vesti od Vas.Pisano u Pevensiju, u zamku, na dan Svetog Jakova veminulog, rukom Vae nesrene D. Pelam. Mom istinskomgospodaru.


9/150

9

MardMardMardMarderi Bruz (Paston)eri Bruz (Paston)eri Bruz (Paston)eri Bruz (Paston)

(1428-?)Pastonovi su bili ugledna srednjovekovna porodica iz

Norfoka koja je iza sebe ostavila riznice pisama etirigeneracije; ona daju ivopisnu sliku ivota tog doba. Pismakoja slede, a koja je Marderi Bruz napisala Donu Pastonu1476. godine, predstavljaju najstarija ljubavna pisma naengleskom jeziku, a zapravo vie su poslovne prirode.

Njihova glavna tema su pregovori koji su u tom trenutkubili u toku o veliini Marderinog miraza, za koji suPastonovi smatrali da je bio premali. Marderi i Don su sena kraju venali 1477. godine.


10/150

10

Donu Pastonu poslato iz Topkrofta, februara 1476.godine

Neka ovaj zapis bude uruen mojoj voljenoj ljubavi,uvaenom Donu Pastonu, itd.

Uvaeni i oboavani, voljena moja ljubavi,preporuujem Vam se, svim srcem elei da saznam o Vaojdobrobiti, o emu preklinjah Boga Svemogueg da Vassauva na zadovoljstvo svoje i zbog elja srca Vaeg.

I ukoliko ste radi da ujete o mojoj dobrobiti, ni mojetelo, ni moje srce dobro nisu, niti e biti dobro dok od Vasvesti ne dobiju.

Jer nijedno stvorenje ne zna za bol koji podnosim,

A za smrt ne usuujem se odluiti.

Moja gospoa majka se marljivo potrudila da ocu mom

problem izloi, ali ne moe da uradi nita vie od onoga toVi ve znate, zbog ega je meni, sam Bog zna, istinski ao.Ali ako me Vi, kao to ja odista verujem,volite, neete mezbog toga ostaviti; jer da nemate ni polovinu od sredstavaza ivot koje imate, za najvei rad koji ijedna ena moe dauini, ja Vas ne bih napustila.

I ako mi naredite da se drim istine gde god da poem,

dobro znam da u Vas voleti svom snagom, ne vie.

I ako prijatelji moji budu rekli da greim,

pustiti me nee da to uradim,

srce moje mi nudi da Vas volim zauvek


11/150

11

vie od svih zemaljskih stvari,

I ako oni budu puni besa,

Verujem da e biti bolje u vremenu koje dolazi.

Ovog puta toliko, ali Sveto Trojstvo nek Vas uva, a jaVas zaklinjem da nijedno zemaljsko stvorenje osim Vas nevidi ovaj zapis, itd.

I ovo pismo je napisala u Topkroftu, teka srca, itd. VaaMarderi Bruz.


12/150

12

Donu Pastonu

Svim srcem Vam zahvaljujem na pismu koje mi

poslaste... iz kojeg zasigurno znam da nameravate dadoete... uskoro, sa samo jednom obavezom - da se zakljuiposao izmeu mog oca i Vas. Bila bih najsrenija na svetuukoliko bi dolo do ostvarenja posla... A ako doete, a odposla ne bude nita, onda u biti jo tunija i puna alosti.

to se mene tie, uradila sam i izdrala sve koliko godsam znala ili mogla, Bog sami zna. I elim da znate da moj

otac odbija da se rastane od sume vee od stotinu funti ipedeset maraka kada je u pitanju ovaj posao, to je dalekood ispunjavanja Vaih elja.

Ako iz nekog razloga moete da se zadovoljite tomsumom i sirotom mnome, biu najsrenija devojka nasvetu. A ukoliko budete smatrali da ne moete time bitizadovoljni, ili da moete dobiti vie novca, kao to sam Vas

dobro ranije razumela, dobra, verna i voljena ljubavi,nemojte se vie muiti da dolazite u posetu po ovom poslu.Radije nek se sve svri, da vie nikad ne prozborimo o tomeni re, pod uslovom da ja ostanem Va verni prijatelj i onakoji moli do kraja ivota.

Nita vie zasada, samo neka Vam svemogui Isus uva iduu i telo.


13/150

13

Katarina AragonskaKatarina AragonskaKatarina AragonskaKatarina Aragonska

(1485-1536)

Katarina Aragonska je roena u palati u Alkali deEnares, severoistono od Madrida, 16. decembra 1485.godine, kao kerka Ferdinanda Aragonskog i Izabele odKastilje. Izabela je bila odluna u nameri da svojimkerkama prui dobro obrazovanje, zasnovano nakatolikim principima. Mnogi su se divili Katarininomznanju latinskog jezika, evropskih jezika i klasineliterature, a ona je bila izuzetno pobona.

Kada je princeza imala samo dve godine, engleski kraljHenri VII predloio je brak izmeu Katarine i svognajstarijeg sina Artura, princa od Velsa, godinu danamlaeg od budue mlade. Nakon pregovora koji su trajalivie od deset godina, princeza je stigla u Plimut u oktobru1501. godine, a brak izmeu Katarine Aragonske i Artura,princa od Velsa, sveano je proslavljen u katedrali svetogPavla, 14. novembra te godine.

Aprila sledee godine Artur je umro u petnaestoj godini.panci su odmah pokazali interesovanje da se Katarina udaza Henrija, novog princa od Velsa. U poetku je Henri VIIbio popustljiv, ali pregovori u Engleskoj, paniji i u Rimu(bilo je potrebno odobrenje pape jer je Henri bio Katarininbivi dever) potrajali su est godina. Katarina je za tovreme bila u Londonu, u svojstvu udovice princa od Velsa;patila je za domovinom, ali i zbog nedostatka novca, estose alei svom ocu na krtost Henrija VII. U martu 1509.godine preklinjala je da joj se dozvoli da se vrati u panijukako bi otila u samostan. Henri i Katarina su se konanovenali u junu 1509. godine, samo nekoliko nedelja nakon

to je Henri nasledio presto.


14/150

14

Na brak koji je trajao vie od dvadeset godina senkubacaju kasniji dogaaji - pet uzastopnih Henrijevih brakovatokom deset burnih godina, poev od 1533. godine. Izgledada je par bio zadovoljan branim ivotom, iako suKatarinini brojni pobaaji i mrtvoroena deca sigurnomorali uzeti danak - njeno jedino preivelo dete bila jeprinceza Meri, roena 1516. godine. Katarina je upopularnim mitovima prikazana kao depresivnademekasta bogomoljka, sa brojanicama, loim engleskim inimalo glamuroznim ginekolokim problemima, ali

injenice ukazuju na to da je Henri svoju suprugu potovaodo te mere da je ona u njegovom odsustvu preuzimaladravnike poslove - uprkos njenom nepromenjenommiljenju da je hrianska dunost ene da u svemu sluasvog mua. Prvo pismo o kome je ovde re napisano jetokom Henrijeve borbe protiv Francuza; Katarina jeuspeno odbila invaziju kota, predvoenih Dejmsom IV,koji je platio glavom na bojnom polju. Ona Henriju veselo

pie o slanju kaputa koji je pripadao mrtvom kralju, madase moe naslutiti da bi vie volela da mu poalje kraljevotelo, ali njeni gadljivi engleski dvorani to joj nisu dozvolili.

Razdor izmeu Henrija i Katarine bio je komplikovanijinego to bi se u prvi mah moglo zakljuiti iz brojnihknjievnih dela koja govore o tome kako je Henrijudosadila njegova starija supruga i kako ga je zarobila

arobna Ana Bolin. Ako su ovo bili razlozi koji su doveli dorazdora, postojali su i neki drugi, ukljuujui tu i gubljenjeznaaja saveza sa panijom i to da je Henri bio opsednuttime da dobije mukog naslednika. Naravno, nema sumnjeda je njegovo ponaanje prema Katarini bilo uasno.Priredio joj je veoma poniavajue suenje u vezi sakonzumiranjem braka sa njegovim bratom, a nakon


15/150

15

ponitenja braka nije joj dozvoljavao da bude sa voljenomkerkom, koju je proglasio vanbranom.

Nakon to je Ana Bolin ustoliena kao kraljica, Katarinaje poslata prvo u Hantington, a kasnije u Kembridir. Onaje odbila da prizna Aninu titulu, odbila da prihvatisopstvenu titulu princeze udovice, te odbila da potpiezakletvu po kojoj priznaje Aninu decu kao Henrijevezakonske naslednike. Umrla je 1536. godine,nepokolebljivo tvrdei da je njen brak sa Henrijem biopunovaan, da je ona bila kraljica i da je i dalje volela svogmua. Njeno poslednje pismo upueno njemu, drugo u ovojknjizi, srceparajue je: Konano, kunem se da moje oi,iznad svega, ele Vas." Henri i Ana obeleili su njenu smrtoblaei se u uto i izvodei svoju kerku, malu princezuElizabetu, u etnju po dvoru.


16/150

16

Henriju VIII, 16. septembra 1513. godine

Gospodine, gospodar Hauard poslao mi je pismo

otvoreno Vaom milou, unutar jednog mog, iz kojegizdaleka moete videti veliku pobedu u koju je nagospodar poslao Vae podanike u Vaem odsustvu; iz tograzloga, nema potrebe da Vau milost zamaram dugimpisanjem, ali mislim da je ova pobeda bila za Vau milost inajvea ast za kraljevinu; tavie, treba da osvojitefrancusku krunu; hvala Bogu na tome, a ja sam sigurna daVaa milost nee zaboraviti da to uini, to e dovesti dotoga da Vam Bog poalje jo mnogo ovakvih velikih pobeda,a verujem da hoe. Muu moj, zbog uurbanosti, nisamVam mogla poslati sa Crvenim krstom kaput kralja kotske,koji sada donosi Don Glin. Kroz ovo Vaa milost moe davidi kako ja odrah svoje obeanje aljui kraljev kaput zaVae barjake. Htedoh Vam poslati samog kralja, ali srcanaih Engleza ne bi mogla to da podnesu. Njemu bi bolje

bilo da ostade s mirom nego da dobije tu nagradu. Sve toBog alje jeste u najboljoj nameri.

Moj Henri, erl od Sarija drage bi volje da sazna o Vaemzadovoljstvu u vezi sa sahranom tela kotskog kralja,potomi je o tome pisao. Vaa milost moe po sledeem glasnikuda me izvoli obavestiti o tom zadovoljstvu. I ovim japrivodim pismo kraju, molei Boga da Vas ubrzo poalje

kui; bez toga, nijedna radost ne moe biti potpuna; za istose molim, a sada idem do nae ledi od Volsingema, kojojdavno obeah da u doi. U Voburnu,16. septembra.

aljem Vaoj milosti i zapis koji je naen u kotovojtorbi, koji govori o tome da je kralj Francuske rekao kraljukotske da poe u rat protiv Vas, preklinjui Vas dapoaljete Metjua ovamo to pre kako bi mi taj glasnik

doneo novosti od Vae milosti.


17/150

17

Vaa smerna supruga i iskreni sluga, Katarina.

Henriju VIII, 1535. godine

Moj gospodaru i dragi muu,

Poklanjam Vam se. as moje smrti se blii, a poto jetako, nena ljubav koju Vama dugujem primorava me daVam uputim nekoliko rei kako biste obratili panju nazdravlje i zatitu Vae due, koju bi trebalo da cenite vieod svih zemaljskih stvari i da se o njoj brinete vie nego osvom telu, zarad kojeg meni priutiste mnogo jada, a sebimnogo briga.

Ja Vam, to se mene tie, opratam sve, da, i elim iodano se molim Bogu da Vam i on oprosti.

Na kraju, podseam vas na Meri, nau kerku,preklinjui Vas da joj budete dobar otac, kao to to menielja bejae. Takoe Vas preklinjem da sluavkama naimdate miraze, to nee biti mnogo, jer ih nema vie od tri. Za

sve moje ostale sluge traim platu za jednu godinu vie odonog to im sleduje, kako ne bi pomislili da nisu zbrinuti.

Konano, kunem se da moje oi, iznad svega, ele Vas.

Ana BolinAna BolinAna BolinAna Bolin


18/150

18

(1500-1536)

Ana Bolin je bila kerka Tomasa Bolina, erla od

Ormonda, i Elizabete Hauard, kerke Tomasa Hauarda,vojvode od Norfoka. Tomas Bolin je bio izuzetnoambiciozan kada je u pitanju bilo njegovo troje dece, odkojih je Ana bila srednje; kada joj je, sa trinaest godina, biloponueno da postane dvorska dama kod MargareteAustrijske u Briselu, on je to video kao priliku koja se nesme propustiti. Margaretin dvor je predstavljao jedan odnajprestinijih dvorova Evrope, a to bi Anu pripremilo zabuduu nagradu, mesto na dvoru Katarine Aragonske. Aliubrzo nakon Aninog dolaska u Brisel, diplomatska situacijase promenila i ona je prebaena u Francusku, na dvorkraljice Klod. Njih dve su se zbliile, a Ana je steklauglaenost i glamuroznost, to je postalo oigledno kada se1521. godine vratila na engleski dvor - doterana, dobrogukusa, duhovita i predivno obuena, ona se potpuno

razlikovala od svojih savremenika.Anin sledei korak bio je brak, ali nekoliko branih

ponuda bilo je neuspeno, moda zbog toga to je njen otacsmatrao da prosci nisu bili dovoljno znaajni. A onda, oko1526. godine, Ana je zapala za oko Henriju VIII. Kralj je biospreman za novu ljubavnicu poto se neto pre togaodrekao usluga Anine sestre Meri. To upranjeno mesto

dolo je u ba u trenutku kada je Henri sve vie bio ubeenda njegov brak sa Katarinom, zbog odsustva mukognaslednika, nikada nije ni bio vaei.

Ponitenje braka izmeu Henrija i Katarine, te njegovkasniji brak sa Anom, odigrali su se tokom narednih estgodina. Politike i verske posledice bile su ogromne i nakraju su dovele do Henrijevog razlaza sa Rimom i stvaranja

Anglikanske crkve. Par se konano venao u januaru 1533.


19/150

19

godine, kada je Ana bila na poetku trudnoe; princezaElizabeta rodila se 7. septembra.

To to je njeno prvo dete bilo ensko za Anu nijepredstavljalo katastrofu; bila je jo mlada. Ali pobaaj uavgustu 1534. godine nije bio dobro primljen, a ona nijeponovo zaela sve do jeseni 1535. godine. U januaru 1536.godine Katarina je umrla, a to je predstavljalo olakanje i zaHenrija i za Anu, poto su znali koliko su podrke ona injena kerka Meri i dalje uivale u narodu; ovo olakanje jekratko trajalo, jer je Ana krajem istog meseca ponovopobacila. Situacija je ipak mogla da bude spasena da nijebilo Anine svae sa kancelarom Tomasom Kromvelom,njenim nekadanjim kljunim saveznikom, kao i vanihdiplomatskih pregovora koji su propali zbog Henrijevoginsistiranja da vani evropski monarsi priznaju Anu kaonjegovu zakonitu suprugu.

Ana je morala da ode, a njen odlazak je organizovaoTomas Kromvel. Puki razvod nije bio dovoljan; Ana i njeniistomiljenici morali su biti pogubljeni. Zato je Kromvelizmislio uasne optube. Nije je optuio samo zaincestuoznu vezu sa roenim bratom Dordom, ve i zapreljubu sa etvoricom drugih mukaraca iz njenogokruenja. Svi su bili uhapeni i odvedeni u Tauer.

Nakon suenja po nepostojeoj zakonitosti, DordBolin i ostali optueni pogubljeni su 17. maja 1536. godine,a istog popodneva kenterberijski nadbiskup ponitio jebrak izmeu Ane i Henrija na osnovu Henrijeve prethodneveze sa Meri Bolin (to neminovno namee pitanje kako jeonda neudata Ana uspela da poini navodnu preljubu). Anuje 19. maja u Zelenom Taueru pogubio maevalac dovedeniz Francuske kako bi je potedeli sekire. Desilo se to manje

od est meseci nakon smrti Katarine Aragonske. Henri se


20/150

20

30. maja oenio Dejn Simor, jednom od Aninih dvorskihdama.

Pismo koje se nalazi u nastavku postoji samo kaokopija, tako da njegova autentinost nikada nije potvrena.

Henriju VIII, 6. maja 1536. godine


21/150

21

Gospodine,

Nezadovoljstvo Vae milosti i moje utamnienje jesustvari meni tako strane, a ta pisati i ime se opravdati,uopte ne znam, a Vi mi poslaste (da spremno priznamistinu i time zadobijem Vau naklonost) ba onoga za kogaznate da mi je od davnina predani neprijatelj, ja ne primihtu poruku od njega, a da pre toge ne shvatih ono tomiljaste; i ako kaete da mi priznavanje istine svakako

moe omoguiti bezbednost; ja u sa svom svojom voljom idunou ispuniti Vae nareenje; ali ne dozvolite Vaojmilosti da ikada i pomisli da e Vaa jadna supruga ikadapriznati krivicu, koja nije nita drugo nego misao naosnovu koje se dalje postupilo, i da kae istinu da nijedanvladar nikada nije imao suprugu odaniju svim dunostima iiskrenijih oseanja, nego to ste Vi ikada mogli da naete uAni Bolin, sa ijim imenom i mestom bih se vrlo radozadovoljila da su time i Bog i Vaa milost bili zadovoljni.Nikada dosad u svom uzvienju i svom poloaju kraljicenisam se zaboravila, nego uvek traih promene koje sadnalazim, jer osnova mog unapreenja nikada ne bejae nasigurnijem tlu od onoga to se dopadalo Vaoj milosti,najmanja promena, znala sam da je spremna i dovoljna daodvue tu naklonost ka nekom drugom.

Izabraste mene nieg stalea za svoju kraljicu idrubenicu, to bejae daleko od mojih zasluga ili elja; akotada smatraste da sam dostojna tolike asti, dobra Vaojmilosti, ne dozvolite da bilo kakvo novo svetio ili lo savetmojih neprijatelja ukloni Vau prinevsku dobrotu samene, nemojte da dozvolite da ta mrlja, ta nedostojna mrljanelojalnog srca Vaoj milosti ikada uprlja Vau predanu

suprugu ili novoroenu princezu, Vau ker; iskuajte me,


22/150

22

dobri kralju, ali mi dozvolite pravedno suenje i nedozvolite mojim zakletim neprijateljima da sednu na mestotuilaca i sudija; dozvolite mi da dobijem otvoreno suenjejer se moja istina ne boji nikakvog stida; tada jasnovideete ili moju nevinost, svoje sumnje i savestzadovoljene, bruku i klevete zaustavljene ili moju krivnjuotvoreno izreenu; takoe, ta god Bog ili Vi odluite, Vaamilost moe biti osloboena otvorene osude, a ako se mojprekraj pravedno dokae, Vaa milost e biti slobodna, ipred Bogom i pred ljudima, ne samo da izvri zasluenu

kaznu nada mnom kao nevernom enom nego i da nastavisvoju naklonost koja ve postoji prema toj osobi, radi kojeja jesam ovde gde jesam, ijem imenu uinih dobro kada jepokazah Vaoj milosti, ime onda postah svesna svojihsumnji.

Ali ako ve odluiste u vezi sa mnom da Vam ne samomoja smrt ve i sramne klevete mogu doneti uivanje u

zasluenoj srei, onda elim od Boga da Vam oprosti ovajveliki greh, kao i mojim neprijateljima, Vaim alatkama usvemu ovome; a ukoliko Vas on ne pozove na odgovornostzbog Vaeg nekraljevskog i okrutnog ponaanja premameni, na mestu njegovog suda, na kojem se i Vi i janakratko moramo pojaviti, a u iju pravednost ne sumnjam(ta god svet o meni mislio), za moju nevinost e se znati ibie dovoljno razjanjena; moja poslednja i jedina molba

jeste da budem jedina koja e poneti teret nezadovoljstvaVae milosti i da taj teret ne dotakne nevine due one jadnegospode koji su, koliko sam shvatila, takoe zatoeni zbogmene; ako je ikada bilo naklonosti u Vaem pogledu; ako jeikada ime Ane Bolin Vaim uima bilo milo, odobrite miovu poslednju molbu. I ja u osloboditi Vau milost daljihnevolja, uz moje molitve Trojstvu da Vaa milost bude u


23/150

23

njegovim dobrim rukama i da Vas vodi u svemu to radite.Iz svog alosnog zatvora u Taueru, ovog 6. maja,

Vaa najodanija i najvernija suprugaA. B.


24/150

24

Doroti Ozborn (Templ)Doroti Ozborn (Templ)Doroti Ozborn (Templ)Doroti Ozborn (Templ)

(1627-1695)

Doroti Ozborn potie iz porodice koja je bila na stranirojalista tokom engleskog graanskog rata; njen otac, serPiter Ozborn bio je generalni guverner na ostrvu Gernzi,koje se nalazi u Lamanu. Nakon izbijanja graanskog rata,njena majka, ledi Doroti, odvela je svoju decu iz doma uBedfordiru u Sent Malo u Francuskoj, kako bi bili blienjenom suprugu, koji je bio opkoljen u zamku Koret naGernziju. Godine 1644, nakon to se zaduila aljuinamirnice suprugu, ledi Doroti je vratila porodicu nazad uEnglesku, gde su se privremeno smestili u elsiju, u domunjenog brata, poto je Bedfordir bio u rukamaparlamentarnih snaga. Dva Dorotina brata su poginula ugraanskom ratu, drugi 1646. godine, kada je ser Piter bioprinuen da se povue sa ostrva Gernzi u Sent Malo. Kada

je ila da vidi svog oca, Doroti je upoznala ser VilijamaTempla, mladia koji je krenuo na putovanje po kontinentunakon to je napustio Kembrid pre zavretka kolovanja.

Usledilo je dugotrajno udvaranje sa prekidima. Dorotinotac i njena braa su nepopustljivo bili protiv braka; rat je uvelikoj meri iscrpeo Ozbornove finansije, a oni su se nadalida e Doroti nai bogatog supruga. Godine 1684. ser

Vilijam je jo jednom otputovao na kontinent, a 1651.godine, nakon to su ljubavnici uspeli da se sastanu uLondonu, Dorotina porodica se vratila u Bedfordir. Tamosu joj predstavili veliki broj odgovarajuih mladia, ali onaih je sve odbila. Tada je zapoela ozbiljna prepiska izmeuljubavnika; sauvano je 77 pisama koje je Doroti napisalaser Vilijamu (sama je unitila sva pisma osim jednog kojejoj je ser Vilijam napisao). Morala je da iznalazi naine kako


25/150

25

bi nadmudrila svog brata Henrija, koji ju je pijunirao, pasu se njena pisma morala krijumariti iz kue. Tek nakonsmrti Dorotinog oca, njih dvoje su se venali 1654. godine,iako protivljenje njene porodice nije jenjavalo. Mesec danapre venanja, Doroti je preleala boginje koje su imaleskoro smrtonosan ishod i koje su je donekle naruile.

Par je u poetku iveo u Irskoj, gde su dobili osmoro ilidevetoro dece (najmanje estoro je umrlo u ranomdetinjstvu, ali podaci o tome nisu ba najjasniji). Godine1665. ser Vilijam je imenovan za ambasadora u Holandiji,gde su ostali sve do 1671. Doroti i ser Vilijam imali su tajnuulogu u posredovanju za brak izmeu Vilema Oranjskog iMeri Stjuart, kerke vojvode od Jorka, a koji su zajednovladali Engleskom, kotskom i Irskom od 1689. godine.Doroti i Meri su ostale prisne prijateljice sve do Merinesmrti 1694. godine.

Doroti je umrla 1695. godine u Mur Parku, na imanju uSariju koje je ser Vilijam kupio za dane nakon povlaenja safunkcije. Sahranjena je u Vestminsterskoj opatiji. Njenavedra i duhovita pisma objavljivana su u raznim izdanjimaod 1836. godine, ime joj je obezbeen knjievni ugled.


26/150


27/150

27

se dodati i to da mora da me voli, kao i ja njega, najvie nasvetu (onoliko koliko smo sposobni za ljubav). Bez svegaovoga, njegovo bogatstvo, makar bilo i ogromno, nee mezadovoljiti; a ukoliko poseduje sve gore navedeno, makarbio i skromnog imetka, odvratie me od odbijanjapristanka.

Ser Vilijamu Templu, bez datuma

Sigurna sam da e ti biti veoma prijatno kada ti kaemkoliko mi je drag pramen tvoje kose. Pa, sada ozbiljno, nastranu kompliment, nikada nisam videla lepu kosu nilepu nijansu, ali ne seci je vie, ne bih ni za ta na svetuhtela da je pokvari. Ako me voli, budi paljiv prema njoj.

eljam, uvijam i ljubim taj pramen svaki dan, i sanjam onjemu svake noi. Prsten je takoe veoma dobar, mada jemalo prevelik. Poalji mi prsten od kornjaevine, malomanji od uzorka koji sam poslala. Ne bih se sloila sapravilom, toliko tanim bez izuzetka, da je kruta kosazloudna, jer bih onda i ja bila takva. Ali mogu da dozvolimda je meka kosa dobra, ba kao i ti, ili se ja toliko varam,

ba kao i ti kada misli da te ne volim dovoljno. Kai mi,najdrai moj, varam li se? Nee biti u zabludi ako budemislio da sam

Tvoja.


28/150

28

Nel GvinNel GvinNel GvinNel Gvin

(1651-1687)

Nel Gvin je najslavnija od mnogih ljubavnica koje jeimao kralj arls II. O njenom ivotu pre nego to je postalakraljeva ljubavnica ne zna se skoro nita, mada su se o njojirile prie da je u pojedinim trenucima prodavala haringe,istila a i bila slukinja u bordelu. Za nju se veruje da jepoela prodajom pomorandi u pozoritu 1663. godine;Samjuel Pepis prvi put ju je video kao glumicu u pozorituna Druri Lejnu, decembra 1666. godine.

Nel je imala veze sa plemiima i nakon to je upoznalakralja (pismo o kome se ovde radi jeste pismo LorensuHajdu, koji je kasnije postao erl od Roestera, kada je bio nadiplomatskom putovanju u Hagu u maju i junu 1678.godine). Postala je ljubavnica kralja arlsa II 1668. ili 1669.godine, a u maju 1670. rodila mu je sina arlsa. Tog leta jeza nju bila iznajmljena velianstvena kua u ulici Pal Mal (upismu ,,pel mel") u Londonu, ime je njen status kraljevskeljubavnice (naalost ne i jedine) bio potvren, a tu se 1671.godine rodio i drugi sin Dejms. Nel se iz petnih ilazalagala da njeni sinovi dobiju titule, tako da je 1676.godine arls dobio prezime Boklerk, ime je proizveden ubarona Hedingtona i erla od Berforda.

Nel je imala uticajne prijatelje na sudu, ali i neprijateljekoji nisu krili svoj prezir prema njenom obinom rodu,nepristojnim prethodnim zanimanjima, dobromraspoloenju i nedostatku drutvenih vrlina. Njen glavnineprijatelj bila je druga kraljeva ljubavnica, Luiz de Kerual,vojvotkinja od Portsmuta, koja je takoe bila i francuskakatolkinja, veoma nepopularna u narodu. Jedna pria kae

da je Nelinu koiju okruila ljutita rulja koja je verovala da


29/150

29

koija pripada vojvotkinji; oni su se smirili tek kada je Nelizvirila i veselo objavila: Molim vas, dobri ljudi, smirite se,ja sam protestantska kurva."

arls II umro je 1685. godine; navodno njegove po-slednje rei bile su: Ne dozvolite da jadna Neli gladuje".Njegov naslednik Dejms II dao joj je velikodunu penziju,a ona je umrla 1687. godine u kui u ulici Pal Mal. Kao todolikuje njenom ugledu dobrotvorke, ostavila je sto funti zadunike u svojoj parohiji i dvadeset funti godinje zaputanje dunika iz zatvora svakog Boia, kao i pedesetfunti jadnim katolicima zato to su ukazali na mojedobroinstvo onima koji su se od mene razlikovali ureligiji". U svojim memoarima, Gilbert Barnet, biskup iistoriar, opisao ju je kao najindiskretnijeg i najluegstvora koji je ikada bio na dvoru", ime se moe pojasnitidugovenost njene veze sa kraljem poznatim po svojojljubavi prema dobroj zabavi.

Lorensu Hajdu, oko 1678. godine


30/150

30

Molim te, dragi gospodin Hajd, oprosti mi to ti nisampisala pre, iz razloga to sam bila bolesna tri meseca, aotkad sam se oporavila, nisam imala sa im da te zabavim,a ni da piem o em vrednom pisanja, ali ne mogu vie daekam kako bih te obavestila da nikad nisam bila u drutvu,a da nisam digla au u tvoje zdravlje jer te volim i srcem iduom. Ovaj pel mel je za me tuno mesto poto, ja samizgubila sira Kar Skopa (ser Kar Skoup, aljivdija u kruguljudi oko arlsa II) da se vie ne vrne jer mi je reko da nemoe stalno da ivi ovako, pa je poo da bude malko

neljubazan, to ja ne mogoh da trpim od tog najamnika.Gospoa majka ge Najt (pevaice i rivalke za naklonostarlsa II) umrla, pa je oko sebe podigla tit isto kao mojaga Grins. Gospodar Roester (Don Vilmot, skandaloznipesnik, koji je umro dve godine kasnije) je otio na selo.G.Savil (Henri Savil, budui zamenik vieg dvorskogslubenika) je doiveo nezgodu, ali je oporavlja i na putu jeda s oeni sa naslednikovicom (naslednicom), za koju ja

mislim da nee imati kad da se razboli kad on podigne svojpalac. Erlu od Dorseta (bivi Nelin zatitnik) je, kako seini, sve gorije i gorije u tri meseca jer stalno pije saedvelom (Tomas edvel, pesnik i jo jedan iz prijatnogdrutva arlsa II) i g. Herisom (Dozef Heris, glumac) uvojvodskom domu po itav dan. Gospodar Berford (Nelin ikraljev sin) misli na svoju uslugu tebi. Gospodar Bokler

(Boklerk, Nelin i kraljev drugi sin) ode u francusku. emoveerati sa kraljem u belom salonu i sa mojom ledi Harvi.Kralj se sea svoje usluge tebi. Hajd da sad priamo odravnim poslima, jer nikad do sad nismo radili stvariovako prepredeno poto ne znamo hoe li biti rata ili mira,ja sam ti za rat, ako ni zbog ega drugog, a oni to ondamoe do kui. Imam hiljadu veselih razloga ali je ne mogunaterati da i napie (mogue je da je Nel diktirala ovo

pismo, a da se je" odnosi na osobu kojoj ona diktira, mada


31/150

31

nivo gramatike i pravopisa navodi na zakljuak da je Neltrebalo da potrai drugu sekretaricu) i zato mora ti dapreduzme akciju.

Zbogom. Tvoja navoljenija najposluija verna i poniznasluinja E. (Elenor) G.

Ledi Meri PjerpontLedi Meri PjerpontLedi Meri PjerpontLedi Meri Pjerpont


32/150


33/150

33

prijateljstva sa politiarima i piscima, meu kojima su DonGej i Aleksander Poup, koji se u nju zaljubio. U decembru tegodine Meri je jedva preivela ozbiljan nalet boginja kojesu joj ostavile doivotne oiljke.

U avgustu 1716. godine Edvard Vortli Montegjupostavljen je za diplomatu u Konstantinopolju u Turskoj.Par je otputovao kopnenim putem, a putovanje je trajalooko est meseci; Meri je tokom putovanja napisala mnogopisama, opisujui zastraujui poduhvat, a kopije jesauvala sa namerom da ih razradi u knjizi. U Turskoj seudubila u lokalnu knjievnost, kulturu, obiaje i religiju, svedok njen mu nije neoekivano opozvan za London u julu1718. godine, est meseci nakon to je Meri rodila kerku.

Nakon njihovog povratka u London, Edvard, koji jeesto poslovno putovao u Jorkir, kupio je kue uTvikenhamu i u Kovent Gardenu, gde je Meri najvievremena provodila piui, vodei rauna o bati inadgledajui obrazovanje svoje kerke; takoe je napisalaseriju pesama o ugnjetavanju ena, te uredila svoja pismasa putovanja. Zapoela je pakosnu svau sa bivimprijateljem i oboavaocem Aleksandrom Poupom, izrazloga koji su ostali nejasni. Njeno najvanije delo satrajnim posledicama jeste uvoenje vakcinacije protivboginja u Engleskoj. Na taj postupak naila je u Turskoj,

gde je vakcinacija ivim virusom bila uobiajena praksa.Svog sina je vakcinisala dok su jo bili tamo, a kako jeepidemija boginja divljala Engleskoj 1721. godine, ubedilaje doktora da vakcinie njenu kerku. Ubrzo su njenipoznanici, iji su lanovi porodice umrli od te bolesti,takoe vakcinisali svoju decu, tako da se ta praksa irila, alibila i beskrajno kontroverzna. Merino zagovaranjevakcinisanja dovelo je do toga da je u novinama, ak i za


34/150

34

govornicama, proglaavaju neprirodnom majkom kojarizikuje ivote svoje dece kako bi dokazala svoju ludakuteoriju, ali Meri je ostala nepokolebljiva, ohrabrena odstrane drugih majki koje su vakcinisale svoju decu protivbolesti koja im je skoro odnela ivote.

Meri je do kraja ivota ivela skoro u potpunostiodvojena od svog supruga. Godine 1736. zaludela sebriljantnim mladim venecijanskim piscem FranekomAlgarotijem, pa je otputovala u Italiju sa nadom u njihovzajedniki ivot. Narednih nekoliko godina putovala je uzavisnosti od njegovog mesta stanovanja, tako da jeprovodila vreme u Rimu, Napulju, Firenci, Veneciji i Torinu;takoe je etiri godine ivela u Avinjonu, te deset godina uvenecijanskoj pokrajini Brei, gde je manje-vie bilazatoenik Ugolina Palacija, razbojnika iz visokog drutva,koji joj je ukrao sav nakit i tapije na imovinu koju je kupila.Kada se vratila u London 1762. godine, ve je najveim

delom proivela trideset godina u inostranstvu; umrla je uMejferu, delu Londona, u avgustu te godine, a sahranjena jeu kapeli Grosvenor u ulici Saut Odli.

Ledi Meri Vortli Montegju bez sumnje je imalamogunost da postane veliki pisac, njen rad, veomaraznolik po formi - pisma, dnevnici, rasprave, pozorinikomadi, pesme, eseji - ratrkan je na mnogo razliitih

mesta, pa vrednost njenog opusa jo nije sasvim utvrena.

Edvardu Vortliju Montegjuu, 25. aprila 1710. godine


35/150

35

Ovog trenutka primila sam tvoja dva pisma. Ne znamgde da ti piem -u London ili na selo. Vrlo je verovatno daovo pismo nee ni primiti. Veliki je rizik da ovo pismopadne neprijatelju u ruke, ali ba ti zato i piem.

Svim svojim srcem volela bih da razmiljam kao ti;trudim se da samu sebe ubedim u tvoje argumente i alimto je moj razlog tako tvrdoglav, to se ne da pretvoriti umiljenje da je mogue da ovek ceni enu. Pretpostavljamda bi trebalo da mi bude ugodno zbog tvojih misli o meni;trebalo bih da ti zahvalim na mudrosti i lepoti koju mi dajei da se ne ljutim zbog ludosti i slabosti; ali na mojubeskrajnu alost, ne mogu da verujem ni u jedno ni udrugo.

Jedan deo mog karaktera nije tako dobar, niti je drugitoliko lo kao to se to tebi dopada. Ukoliko ikada budemoiveli zajedno, bie razoaran u oba sluaja; sree se saravnopravnou temperamenta koji ne oekuje i sa hiljadumana koje ne moe ni da zamisli.

Misli da u, ako se oeni mnome, biti strasnozaljubljena u tebe mesec dana, a sledei mesec u nekogdrugog. Nee se dogoditi ni jedno ni drugo. Mogu dapotujem, mogu da budem prijatelj, ali ne znam da li moguda volim. Oekivati to jeste utivo i jednostavno, ali nikad imeni drago. Pogreno sudi o mom srcu kadapretpostavlja da sam u stanju da gledam na interes i da bime ita moglo prinuditi da bilo kome laskam.

ak i da sam najsiromanija osoba na svetu, odgovorilabih ti na ovaj isti nain, bez dodavanja ili oduzimanja biloega, ja nisam sposobna za lukavstvo zato to ne elim dabudem sposobna za to. Kada bih varala samo jednu minutu,


36/150

36

nikada vie ne bih povratila dobro miljenje o sebi, a ko bimogao da podnese da ivi sa onim koga prezire?

Ako moe da odlui da ivi sa druicom koja e imativeliko potovanje zbog tvoje nadmoi dobrog smisla iukoliko tvoja prosidba bude odgovarala onima od kojih jazavisim, ja nemam nita protiv.

to se tie putovanja, uinila bih to sa velikimzadovoljstvom i otila iz Londona po tvom nalogu, ali nipovlaenje na selo nije mi toliko neprijatno, koliko znam da

bi tebi tih nekoliko meseci bilo zamorno. Kad su ljudiumorni od ivota, onda je u njihovom zajednikom interesuda ne dosade jedno drugom. ak i kada bih imala sve lineari koje elim, spoljanjost je premala osnova za sreu. Tibi se uskoro umorio od toga da gleda svaki dan isto, da nevidi nita drugo. Imao bi vremena da uoi sve nedostatkekojih bi vremenom bilo sve vie, to je uvek velika dra.Meni bi bilo neugodno da vidim hladnou, zbog koje te nebih mogla okrivljivati sa razlogom, jer nije namerna, ali bimi ipak bilo teko, a jo tee zbog toga to znam da seljubav moe oiveti, a njeno se odsustvo, nestalnost ili akneverstvo mogu uspeno reiti; ali kada doe do gaenjazbog zasienosti, tu povratka vie nema.

Ne bih izabrala da ivim u guvi. Bila bih veomazadovoljna da budem u Londonu bez prevelikog isticanja ilivianja sa osmoro,devetoro prijatnih ljudi. Stanovi, stolovi idrugo stvari su koje mi nikad i ne padnu na pamet. Ali neumisliti ni o emu bez odobrenja svoje porodice, i zato tisavetujem da ne mata o srei u potpunoj samoi, koju bijedino smatrao odgovarajuom.


37/150

37

Ne odgovaraj na ovo pismo. Ukoliko je mogue da mevoli pod mojim uslovima, onda me mora zaprositi.Ukoliko to nije mogue, emu onda naa prepiska?

Meutim, sauvaj mi svoje prijateljstvo, na koje mislimsa velikim zadovoljstvom i zrncem tatine. Ako me ikadavidi udatu, laskau sebi da e videti ponaanje za koje tine bi bilo ao da ga tvoja supruga oponaa.


38/150

38

Edvardu Vortliju Montegjuu, petak uvee, 15. avgusta1712. godine

Drhtim zbog onoga to inimo. Jesi li siguran da e mevoleti zauvek? Da se nikada neemo pokajati? Plaim se inadam se. Predviam sve to e se dogoditi ovom prilikom.Moja porodica e biti veoma ljuta. Veina sveta e osuditimoje ponaanje, a rodbina i prijatelji izmislie hiljade priao meni. U ovom pismu (veoma dragom) obeao si mi sveto elim. - Kao to sam ve napisala, primila sam tvojepismo u petak. Biu samo tvoja i uiniu ta eli.

P. S. Sutra u ti se ponovo javiti, neu ti nita osporavati,nego u ti dati neka uputstva. Moja odluka je doneta -volime i postupaj dobro sa mnom.


39/150

39

Subota ujutro, 16. avgusta 1712. godine

Sino sam ti, obuzeta strau, napisala pismo. Ponovo

poinjem da se plaim; samoj sebi izgledam kao kukavica. -Nisi odgovorio na deo mog pisma u vezi sa mojim mirazom.Bojim se da laska sebi da je moj otac na putu pomirenja iprihvatljivih uslova. Uverena sam u ono to sam esto ulada govori kada je govorio o ovakvim sluajevima - da tonikada nee prihvatiti. Bogatstvo koje mi je on nameniodogovoreno je za brak mog brata, moje sestre i mene, alinjemu je ostavljeno da odlui kako e to izvesti - da pruisve nekome od nas ili da ga podeli na nain kako on mislida treba. On je sve dao meni. Nita nije ostalo za mojusestru, a naknade mog oca iz kojih bi mogao da utedi,uprkos veliini njegovog imanja, mogle bi da budu veomamale. Nakon to sam ga uvredila toliko, on bi je mogao sazadovoljstvom lako zbrinuti novcem koji je ve prikupio,posebno utoliko to i sam ima u planu da se oeni, kako

sam ula.Ovo ne govorim da ti ne bi pokuao da nae zajedniki

jezik sa njim, ukoliko eli, nego samo zato to sampotpuno sigurna da to nema nikakvu svrhu. On e dativeoma dobar odgovor - da ja nisam dozvolila da doe doovog braka, da sam od njega napravila budalu, da sam mudozvolila da potroi 400 funti na odeu za venanje, za koju

nisam nita rekla. Kada sam se prvi put pretvarala da seprotivim ovom venanju, on mi je rekao da je siguran kakoimam neto drugo na umu. Ja sam to istinski porekla, alividi kako je malo istine bilo u tome. On je nastavio dagovori kako nikada nee ui u dogovor sa drugim ovekom,itd., i da bi mene odmah trebalo poslati na sever da tamoostanem i da e mi, kada umre, ostaviti samo godinjiprihod od 400 funti.


40/150

40

Nisam imala hrabrosti da se suprotstavim takvoj udi,pa sam se pokorila onome to je eleo. Sada e onprigovarati zato nisam insistirala na svojoj prvobitnojodluci, ukoliko sam imala nameru da se udam na ovakavnain, jer bilo bi mi lake da pobegnem iz Toresbija negoodavde, i zato sam njega i gospodina koji je eleo da seoeni mnome izloila trokovima, itd. Imae hiljadumoguih razloga da bude nepomirljiv, a svet e vrlo ve-rovatno biti na njegovoj strani. - Razmisli dobro na kojinain me mora uzeti. Doi u ti samo u spavaici i

podsuknji, i to je sve to e od mene dobiti.Rekla sam svojoj prijateljici ta nameravam da uinim.

Smatrae je veoma dobrom prijateljicom kada ti kaem danam je ponudila svoju kuu, ukoliko doemo ovamo prvenoi. To nisam prihvatila dok tebe o tome ne obavestim.Ukoliko misli da je prikladnije da me povede u svojeprebivalite, ne ustruavaj se. Neka bude ta e biti; ako

sam ja tvoja supruga, nijedno mesto nee mi bitineprikladno kada sam sa tobom. Preklinjem te danapustimo London sledeeg jutra, da odemo gde god eli.Poelela bih da odemo van Engleske, ukoliko to odgovaratvojim poslovima. Ti najbolje zna narav svog oca. Akomisli da bi bilo ljubazno, ili neophodno zbog tebe, ja uodmah ii sa tobom da zamolim za njegov oprotaj iblagoslov. Ako to ne bi bilo odgovarajue u prvo vreme,

mislim da bi najbolje bilo da odemo u banju. Kada sevratimo, onda moe da pokua da privoli svog oca daprihvati da me primi i raspravi sa mnom (mada i daljemislim da nee biti svrhe). Ali ne mogu da zamislim daivim u izmaglici svojih odnosa i poznanstva nakon takoneopravdanog koraka - neopravdanog prema svetu. - Alimislim da se mogu opravdati samoj sebi.


41/150

41

Ponovo te preklinjem da unajmi koiju koja e bitipred vratima u ponedeljak rano ujutro, da nas odvezenegde naim putem, gde god da odluimo kuda e nas toputovanje odvesti. Ako odluimo da odemo u kuuprijateljice, najbolje bi bilo da sa koijom i est konja doesutra u sedam sati. Ona i ja emo biti na balkonu koji gledana ulicu; treba samo da se zaustavi ispod njega i mi emosii do tebe. Uradi ono to smatra da je najbolje. Na krajukrajeva, dobro razmisli. Tvoje pismo, koje u ekati,odluie o svemu. Opratam ti neuglaenost iz poslednjeg

pisma, za koju bih volela da je nije ni bilo. Mogao si netoslino rei bez takvog izraavanja, ali u ostatku pisma biloje dosta popustljivosti, tako da bi trebalo da budemzadovoljna. Ne mora mi pokazati dobrotu na koju ja neubiti osetljiva. Meutim, dobro razmisli i odlui da nikada nepomisli na mene ukoliko ima i najmanju sumnju iliukoliko e to uznemiriti tvoju sudbinu. Verujem da jeputovanje najbolji nain da se samoa uini ugodnom, a ne

zamornom. Seti se da si mi to obeao.Pomalo je udno daena nita ne donosi i nita ne oekuje, ali poto samobrazovana, usuujem se da se ne pretvaram da ivim,nego da u odreenoj meri odgovaram ivotu. Radije bihumrla nego vratila se u situaciju da zavisim od rodbine kojusam uvredila. Ukoliko me voli, spasi me tog straha. Ako nemoe, ili misli da ja ne bi trebalo to da oekujem, budi

iskren i reci mi. Jer bolje je da nikada ne budem tvoja, negoda mi kratkotrajna srea daruje dugotrajnu patnju. Nadamse da nikad nee biti prilike za ovu meru predostronosti,ali vano je ipak doi do dogovora. U potpunosti zavisim odtvoje asti i ne mogu da posumnjam u tebe ni za tren (ni uemu). Nemoj misliti da u se naljutiti u vezi sa bilo im tomi kae. Neka bude iskreno. Nemoj obmanjivati enu kojazbog tebe ostavlja sve.


42/150

42

Abigejl Smit(Adams)Abigejl Smit(Adams)Abigejl Smit(Adams)Abigejl Smit(Adams)

(1744-1818)

Abigejl Smit je roena u Vejmutu, Masausets, kaokerka ministra Vilijama Smita i Elizabete Kvinsi, iji je otacbio aktivan u politici i vlasti i koji je etrdeset godina biopredsedavajui Skuptine Masausetsa. Abigejl je odraslabez formalnog obrazovanja, ali su je otac i baka sa majinestrane ohrabrivali da ita knjige iz njihovih velikihbiblioteka.

Abigejl se 1764. godine udala za Dona Adamsa,advokata sa Harvarda, nakon ega se par smestio na farmiu blizini Adamsovog mesta roenja van Bostona, gde je onrazvijao svoju advokatsku praksu. Kada je 1774. godineDon Adams izabran za predstavnika Masausetsa u Prvomkontinentalnom kongresu u Filadelfiji, par je otpoeodugogodinju prepisku koja broji vie od 1.100 pisama; tazbirka pisama prua neprocenjivu sliku kako njihovogbraka, tako i neobinog vremena punog dogaaja u kojemsu iveli.

Nakon slube u Kontinentalnom kongresu i velike ulogekoju je imao u pisanju nacrta i odbrane Deklaracijenezavisnosti, Don Adams je postavljen prvo u Francuskoj,a kasnije i u Britaniji za prvog amerikog ambasadora useditu britanske monarhije; u periodu izmeu 1778. i1785. godine, Adams je esto boravio u inostranstvu. On iAbigejl su nastavili da se dopisuju uprkos potekoamaprekookeanske pote; on je nju informisao omeunarodnoj situaciji, a ona njega o tome kako su stvaristajale kod kue, kako u domenu vlasti, tako i u domenukunih pitanja. Abigejl mu se pridruila 1783. godine, te su


43/150

43

oboje zajedno istraivali Pariz i London, a tada je parzvanino primio i sam kralj.

Don Adams postao je prvi potpredsednik SjedinjenihDrava 1789. godine, a 1797. godine izabran je za drugogpo redu predsednika. Gospodin i gospoa Adams iveli su uBeloj kui samo etiri meseca, od novembra 1800. godine.Poznato je da je Abigejl, tokom svog boravka, suila vesvoje porodice u nedovrenoj Istonoj sobi. Njen suprug seredovno konsultovao sa njom o politikim pitanjima - njenuticaj doveo je do toga je su je mediji kritikovali ipodrugljivo zvali ga predsednik", to predstavlja linijunapada koja je i dalje zamorno poznata. Kada je tokompokuaja reizbora predsednik izgubio na izborima odTomasa Defersona, on i Abigejl su se povukli uMasausets, gde su ostali do kraja ivota. Abigejl je umrla1818. godine, est godina pre nego to je njen sin DonKvinsi Adams postao esti predsednik Sjedinjenih Drava.

Pisma koja slede mogu da doaraju samo mali deofascinantne prepiske ovog najodanijeg para. Drugo pismoje pisano u trenutku kada je Kongres pisao nacrtDeklaracije nezavisnosti, a Abigejl opominje supruga da seseti dama i da bude prema njima velikoduniji od svojihpredaka. Nemojte da date neogranienu vlast u rukemuevima. Setite se da bi svi mukarci bili tirani da mogu."


44/150

44

Donu Adamsu poslato iz brejntrija, 19. avgusta1774. godine

Velika daljina meu nama ini da mi vreme sporoprolazi. Ve se ini da je proao mesec otkako si otiao.Velika briga koju oseam zbog svoje zemlje, zbog tebe izbog nae porodice dane ini dosadnim, a noi neugodnim.Problemi se pojavljuju sa svake strane. Koji kurs moe ilihoe zauzeti, to je zavijeno u krilu budunosti.Neizvesnost i iekivanje ostavljaju umu velikoprostranstvo. Da li je ikada bez krvoprolia nekokraljevstvo povratilo svoju jednom izgubljenu slobodu? Nemogu da mislim o tome a da se ne uasnem.

Ipak, reeno nam je da su sve nevolje Sparteprouzrokovane njihovom prevelikom brigom za trenutnimspokojstvom i prekomernom ljubavlju za mirom, tako da susredstva kojim bi obezbedili da taj mir opstanezanemarena. Trebalo je da razmisle o reima Polibija -poto nema niega to je poeljnije ili korisnije od mirakada je zasnovan na pravednim i asnim osnovama, takonema nieg sramotnijeg i u isto vreme pogubnijeg kada sedo tog mira doe loim merama i po cenu slobode. (...)

Otkako si otiao, veoma rado itam Rolinsovu antikuistoriju. Odluila sam da je privedem kraju, ukoliko budemmogla, u danima svoje samoe. Tu pronalazim velikozadovoljstvo i zabavu, a Donija sam ubedila da mi svakogdana ita stranicu ili dve, pa se nadam da e se iz njegoveelje da mi uini uslugu roditi i ljubav prema istoriji. -Draesna kia nam je padala 12 sati i u velikoj meri oivelaprinose koji su se suili.

Toliko elim da dobijem vesti od tebe. Nestrpljivo elimda te vidim na mestu dogaanja. Prvi septembar ili mesec


45/150

45

septembar moda e biti od velikog znaaja za VelikuBritaniju, kao to su martovske ide bile Cezaru. elim timnogo javnog i linog uspeha, i da te mudrost, korisna i zaobuku i za obrazovanje, slui u ovim tekim danima. - Malojato misli na svog tatu i ljubazno eli da ga vidi. Kao i tvojanajodanija

Abigejl Adams


46/150

46

Donu Adamsu, poslato iz brejntrija, 31. marta 1776.godine

Volela bih da mi pie pisma dugaka bar upola kao onakoja ja piem tebi; i da mi kae, ako moe, kuda je tvojaflota otila? Kakvu vrstu odbrane Virdinija moe da pruiprotiv naeg zajednikog neprijatelja? Da li se nalazi natakvom mestu sa kojeg bi mogla da se odbrani? Zar vlastelai obini ljudi nisu vazali, zar oni nisu necivilizovanidomoroci kakvim nas Britanija prikazuje? Nadam se danjihovi strelci, koji su se ve pokazali kao veoma surovi, aki krvoedni, nisu pravi predstavnici naroda.

Sprema sam da dozvolim da kolonija ima velike zaslugeu stvaranju Vaingtona, ali Danmor ih je sramno prevario.

Nekada sam spremna da pomislim da ljubav premaslobodi ne moe da bude podjednako snana u grudimaonih koji su navikli da drugim stvorenjima uskrauju ono

to im pripada. Sigurna sam da to nije zasnovano natemeljima velikodunog hrianskog principa da drugimane inimo ono to ne bismo eleli da drugi ine nama.

Ne eli da vidi Boston; plaim se boginja ili sam ih jeve do sada trebalo da ih se plaim. Dogovorila sam se sag.Krejnom da doe u nau kuu i vidi kakvo je stanje.Shvatila sam da je nau kuu zauzeo jedan od doktora iz

regimente i da je kua veoma prljava, ali druge tete nema.Nekoliko stvari koje su ostale tamo sada vie nema. Kranima klju koji nikad nije vratio. Pisala sam mu zbog toga itraila da oisti kuu to pre i da je zatvori. Na to sadagledam kao na novo sticanje imovine, za koju pre samomesec dana nisam mislila da vredi ni jedan jedini iling, ikoju bih u to vreme rado videla u plamenu.


47/150

47

Grad je uglavnom ostavljen u boljem stanju nego tosmo oekivali, to dugujemo vie urnom odlasku negopotovanju prema stanovnicima, iako su neki pojedinciotkrili smisao za ast i pravdu, pa su vlasnicima ostavilikiriju za kue u kojima su bili, a nametaj je neoteen, aukoliko jeste, onda ima dovoljno novca za njegov popravak.

Drugi su poinili gnusna ruenja. Velika palata tvogpredsednika je bezbedna, a nametaj netaknut, za razlikuod kue i nametaja javnih pravobranilaca koji su postalipredmet njihove nemilosrdnosti. Svakako je sam avoosetio smerno strahopotovanje prema vrlinama ipatriotizmu, poto se oni gnuaju ubijanja roditelja iizdajnika.

Sa dolaskom prolea oseam se potpuno drugaije uodnosu na to kako sam se oseala pre mesec dana. Nismoznali da li emo moi bezbedno da posejemo i posadimo,jer nismo znali da li emo moi da uberemo plodove naegrada, da li emo moi da se odmaramo u sopstvenimKolibama ili da li e biti potrebno da sa obale mora idemo udivljinu u potrazi za sklonitem, ali sada oseamo damoemo da sednemo ispod svoje vinove loze i uivamo uplodovima zemlje.

Oseam sreu u srcu koja mi ranije bejae strana.Mislim da je Sunce svetlije, da Ptice pevaju melodinije i daPriroda na sebe stavlja vedrija lica. Oseamo privremenimir, a jadni izgnanici se vraaju u svoja naputenaprebivalita.

Iako smo sreni, saoseamo sa onima koji se plae da lie bostonski Lot biti njihov. Ali oni ne mogu da budu uslinim okolnostima ukoliko ih ne obuzme kukaviluk. Oniimaju vremena, a dato im je i upozorenje da se pripaze i da


48/150

48

sve izbegnu. - eznem da ujem da ste objavili nezavisnost- i usput, u novom Zakoniku, za koji verujem da e bitineophodan, elim da se setite dama i da budetevelikoduniji prema njima od svojih predaka. Nemojte dadate neogranienu vlast u ruke Muevima. Setite se da bisvi Mukarci bili tirani da mogu. Ukoliko se damama neposveti posebna briga i panja, biemo odlune u namerida podstaknemo Pobunu i smatraemo da nismo obavezneda potujemo bilo kakve Zakone u kojima se ne uje naglas ili u kojima nemamo Predstavnike.

injenica da je tvoj Pol po Prirodi Tiranski istina je kojaje toliko potpuno utvrena da ne dozvoljava bilo kakvuraspravu, ali neki od vas, u elji da budu sreni, namerno seodriu grube titule gospodara u korist nenije i drae tituleprijatelja. Zato onda ne ugasiti vladavinu okrutnih ibezakonje koje nas je potpuno nekanjeno okrutnoiskoriavalo i poniavalo. Razumni Mukarci svih Godina

preziru te obiaje prema kojima smo vazali vaeg Pola.Radije se odnosite prema nama kao prema Biima koja jeprovienje stavilo pod vau zatitu, i poput BoanskogBia, iskoristite tu mo samo na nau sreu.


49/150

49

Donu Adamsu poslato iz Brejntrija, 5. aprila 1776.godine

Poto nisam imala priliku da poaljem ovo pismo,dodau jo par redova; ali to nee biti sa radou u srcu.Pohodila sam bolesniku sobu naih suseda Trota, iju bolmogu u potpunosti da osetim, ali ne mogu i da opiem; kojiza nedelju dana ostadoe bez dvoje divne dece. Dord,najstariji, umro je u sredu, a Bili, najmlai, u petak od ankrgroznice, uasnog poremeaja koji je toliko slian grloboljida se malo od nje razlikuje. Betsi Kran je bila veoma loe,ali na putu je da se oporavi. Ne oekuje se da Beki Pekpreivi ovaj dan. Sada je obolelo i mnogo odraslih, petoro uovoj ulici. Bolest besni i u drugim gradovima. Zauke sutakoe veoma este. Ajzak se bori s njima. Nae malo jato jejo dobro. Moje srce drhti od brige nad njima. Neka ih Boguva.

elim da vesti od tebe dobijam mnogo ee. Osmi mart

je bio poslednji datum kada ih dobih. - Pita da li pravimsire. Jo nisam pokuala, ali nakon pravljenja sapuna,verujem da u napraviti eksperiment i sa siretom.Snalazim se kako mogu da napravim odeu za svojuporodicu, koja bi u suprotnom hodala gola. Znam samojednu osobu u ovom delu grada koja to radi, to je g. TercijarBas, tako ga zovu jer je teak skoro stotinu, to kau da jedobro. ula sam da ih ima i u drugim parohijama. G. Rid se

prijavio da ide u Andover do mlinova koji sada rade, pa jeotiao. Nedavno sam videla mali spisak u kom se opisujurazmere razliitih vrsta baruta, za topove, manjenaoruanje i pitolje. Ako bi ti to bilo od neke koristi, ja uti to prepisati i poslati. - Svi tvoji prijatelji alju ti pozdrave,kao i svi maleni. Najmlae dete tvog brata je veomabolesno od napada grenja miia. Zbogom. Ne treba da

govorim kako sam tvoj zauvek odani prijatelj.


50/150

50

ManonManonManonManon an Filiponan Filiponan Filiponan Filipon

(Madam Rolan)(Madam Rolan)(Madam Rolan)(Madam Rolan)

(1754-1793)

Mari-an Filipon (prijateljima poznata kao Manon) bilaje kerka pariskog gravera koja je jo kao devojicapokazivala ivahan i istraivaki duh. Uglavnom je bilasamouka; dve verovatno najuticajnije stvari u njenomivotu bili su Plutarhovi, a kasnije i Rusoovi zapisi.

Mari-an se 1781. godine udala za ana Rolana de laPlatjea, inspektora u proizvodnji, koji se takoe baviopolitikim i ekonomskim temama, a dao je svoj doprinos iDidroovoj Enciklopediji. Par se preselio u Lion, gde jeg.Rolan, piui lanke za regionalne novine, dao doprinosFrancuskoj revoluciji. Godine 1791. gospodin Rolan otiaoje u Pariz da trai pomo za lionsku industriju svile, koja jebila u krizi, pa je tamo postao veoma blizak sa mnogimkljunim linostima Revolucije; ubrzo nakon toga par setrajno preselio u Pariz, a ga Rolan je postala domaicauglednog politikog salona koji se zalagao zarevolucionarne ciljeve.

Proglaenjem republike 1792. godine, g. Rolan jepostavljen za ministra unutranjih poslova, ali dva dananakon pogubljenja kralja, podneo je ostavku na funkciju. Utom trenutku revolucionari su se podelili u dva tabora - naekstremne jakobince i umerenije irondince, meu kojimasu bili i Rolanovi. Pod vostvom Robespjera, Jakobinci suizveli dravni udar koji je na kraju doveo do strahovlade;irondince je revolucionarni tribunal grupno osuivao nasmrt giljotinom. Madam Rolan je svom suprugu pomogla da

pobegne, ali je sama uhapena u junu 1793. godine, pa joj je


51/150

51

sueno po optubi da je pruala utoite rojalistikimsimpatizerima. Dok je bila u zatvoru, napisala je memoare,to predstavlja dokument koji daje prikaz razvoja njenogintelekta i njene politike misli, te daje sliku o fascinantnojistoriji revolucije. Takoe otkriva i borbu ge Rolan dapomiri svoja oseanja povodom dolinog enskogponaanja, sa jedne, i talenat pisca i intelektualca, sa drugestrane.

Odvedena je na Trg revolucije radi pogubljenja 8.novembra. Na svom putu do giljotine zastala je kodprivremene glinene statue Slobode i povikala: O, Slobodo,kakvi se zloini ine u tvoje ime!". Revolucionarne novineMonitor" objavile su sledeu itulju: Bila je majka, alirtvovala je prirodu elei da bude iznad nje. elja da budeuena ena dovela ju je do toga da zaboravi vrline svogpola, a ta omaka, uvek opasna, dovela ju je do smrti nagubilitu." Njen mu je pobegao do Ruena, ali kada je uo

vesti o pogubljenju supruge, maem je oduzeo sebi ivotpored seoskog puta.

Pismo o kome je ovde re jeste pismo Leonardu Bizou,irondincu - kolegi Rolanovih, i moguem ljubavniku geRolan; on je bio u bekstvu, ali te iste godine poinio jesamoubistvo u umi kod Bordoa.


52/150

52

Leonardu Bizou poslato iz zatvora, 22. juna 1793.godine

Koliko esto iznova itam tvoja pisma! Pritisnem ih nasrce, prekrijem svojim poljupcima. Nisam oekivala nitavie. Bez uspeha gospou ole pitam za vesti o tebi. Jednomsam pisala g. Le Telijeu u Evro da sazna da sam iva, alipotanske veze su prekinute. Nisam elela da ti bilo tapoaljem direktno, jer bi tvoje ime bilo dovoljno da sepismo presretne, a pored toga mislim i da bih mogla timeda privuem sumnju na tebe. Ovde sam dola ponosna imirna, sa eljama za borce za slobodu i nekim nadama zanjih. Kada sam ula za naredbu o hapenju koju su objaviliza dvadeset dvoje, uzviknula sam: Moja zemlja jeizgubljena!". Muie me i dalje bolne brige, sve dok nebudem imala sigurne vesti o tvom odlasku, jer me naredbao tvom hapenju iznova plai. Ova uasna stvar je, bezsumnje, zbog tvoje hrabrosti; otkako znam da si u

Kalvadosu, povratila sam svoju smirenost. Nastavi sasvojim uzvienim nastojanjima, prijatelju moj. Brut jeprerano oajavao zbog bezbednosti Rima u bici kod Filipa.Sve dok je ijedan republikanac slobodan, dok die, dok imahrabrosti, on mora da bude od koristi. U svakom sluaju,jug Francuske nudi ti utoite i bie sklonite svim asnimljudima. Od sada mora da bude pametan i da ide svojimputem. Tamo mora iveti da bi sluio svojim

sunarodnicima i upotrebio svoje vrline.

Ja u znati kako da tiho saekam povratak vladavinepravde, ili u pretrpeti poslednje akte nasilja i tiranije, alitako da ni moj primer nee biti beskoristan.


53/150

53

Marija SmajtMarija SmajtMarija SmajtMarija Smajt

(gdja Fiherbert)(gdja Fiherbert)(gdja Fiherbert)(gdja Fiherbert)

(1756-1837)

Marija En Ficherbert odrasla je u Hempiru kao kerkaVoltera Smajta, biveg vojnika, i njegove supruge MeriErington; obe porodice bile su katolike. Kada je imaladvanaestak godina, poslali su je na kolovanje u samostan uParizu. Udala se i postala udovica dva puta do 1781.

godine, ime je kao mlada ena, doavi do finansijskihsredstava, postala nezavisna.

Princ od Velsa, koji e kasnije postati princ regent, pazatim i Dord IV, poeo je da je progoni 1784. godine,nakon sluajnog susreta pred zgradom Opere. Ona je odbilada postane njegova ljubavnica, a on je na kraju preklinjaoda se uda za njega, iako su im na putu stajala tri akta

Parlamenta (Akt o nasleivanju, Zakon o ujedinjenju i Akt okraljevskim brakovima). Ga Ficherbert je odbila njegovubranu ponudu i objavila svoju nameru da putuje poinostranstvu. Kao rezultat toga, neobuzdani princ senamerno povredio noem u svom londonskom domu,Karlton Hausu u ulici Pal Mal, te brzo poslao svog lekara itroje drugih prijatelja da joj kau kako e on odmahpokidati svoje zavoje ukoliko ona ne doe istog trenutka.Ona je dola u drutvu Dordijane, vojvotkinje odDevonira, a histerini princ je od nje iznudio obeanje dae se udati za njega. Nakon tog susreta, napustila je zemlju iotputovala u Evropu.

Dok je bila na putu, princ ju je zatrpavao pismima, imada je ga Ficherbert smatrala da je obeanje dato podonakvom prinudom nitavo, na kraju je ipak popustila i


54/150

54

pristala da se uda. Princ je organizovao tajno venanje, apoetkom novembra 1785. godine napisao joj je strasnopismo na 42 strane; vratila se u London sledeeg meseca, avenali su se u salonu njenog doma u ulici Park 15.decembra.

Princ je tada smestio gu Ficherbert u kuu koja senalazila u blizini njegove u ulici Pal Mal; meutim, ona jestalno bila izloena uvredama i podsmehu; spekulacije onjihovoj vezi grozniavo su se irile unutar njihovog kruga,po tampi i u Parlamentu. Bilo je (neuvijenih) nagovetajada je ona bila umeana u katoliku zaveru da sedestabilizuje Vlada. Drugi problem predstavljao je samprinc; uspeo je da nagomila prilino nadrealne dugovekada je Karlton Haus pretvorio u neku vrstu palate izmate, zapoljavajui zanatlije iz cele Evrope, uvozeinametaj iz Kine i ruei okolne kue kako bi dozidao novakrila. U jednom trenutku njegov blagajnik je rekao da je

iznos nadmaio svaku raunicu". I pored svega toga, princnije mogao da se kloni dama, uprkos duini braka sa gomFicherbert. Na kraju je Dord III, koji nije odobravaonjihov brak, insistirao na tome da se mora naiodgovarajua kraljevska mlada za njegovog jogunastogsina, tako da je princ bio manje-vie prinuen da se oeniprincezom Karolinom od Brunsvika. U aprilu 1795. godine,tano devet meseci nakon venanja, Karolina je rodila

njihovo jedino dete, princezu arlotu; do tada, par je veiveo odvojeno.

Princ i ga Ficherbert su se do 1811. godine nekolikoputa rastajali i mirili, a 1811. godine razlaz je postao trajan;nakon toga par se viao vrlo retko. Prinev ivot je postaoizuzetno razuzdan i skandalozan; karikaturisti su gasmatrali blagoslovom, poto je bio prekomerno debeo,


55/150

55

naminkan i nakinuren, pijan i alav. Ga Ficherbert pisalamu je 1830. godine, tokom njegove bolesti koja je dovela dosmrti. On je bio previe bolestan da bi joj odgovorio, aliumro je sa njenom minijaturom oko vrata, i ona je stavljenas njim u koveg. Fitzherbertova je umrla sedam godinakasnije, u domu u Brajtonu, diskretna do samog kraja.


56/150

56

Princu regentu

Veeras me u Stajn dovelo drutvo sa kojim smo pili aj

i koji nisu eleli da me opravdaju (iako sam bila zaistaprevie bolesna da bih izala), jer se verovalo da e Vae(Kraljevsko visoanstvo), imitirajui glupavog Francuza,trati unatrake! O, da ste imali savetnika koji bi Vas titiood tih brojnih opasnosti koje Vas vrebaju! Najveeopasnosti od svih su Vai sadanji pratioci. Kao to sam Vaspre neki dan gledala kao drugog Harija:

Ustani sa zemlje kao perjani Merkur,

i zasvoen sa takvom lakoom na svoje mesto

kao da je aneo siao ravno sa oblaka;

da okrene i omota vatrenog Pegaza,

i zaara svet uvaenom jahakom vetinom...

Nisam mogla da izbegnem poreenje i elim daponekad koristite te prineve rei:

Ne odgovaraj meni podsmehom budale,

Jer Nebo zna; a i svet e saznati;

da okrenuh lea onome ko sam nekad bio,

a i njima u, to mi drutvo pravie.

Zbogom! Ako mogu slobodno da se seam, onda Vamsopstvena snishodljivost pie opaanja

Margarite


57/150

57

Princu regentu

Vi ete me primorati da napustim B*******; uvreena

sam Vaim sinonjim ponaanjem. Zato sam traila mirnuetnju? Da smo se sreli na Stajnu, bila bih opreznija; avaj, Vinemate prefinjenost koju sam elela! Kada govorite oljubavi, Vi nudite uvredu na koju ste neosetljivi - Vaeprijateljstvo daruje ast; ali Vaa ljubav - zadrite je zaneku dostojnu plavojku, roenu za veliku ast postajanjaVaom enom i ne gunajte to je sudbina moju sreustavila - u oblik smernog ivota. Zadovoljna sam svojimpoloajem; zadovoljstvo ima ari koje se ne mogu izraziti.Znam da nisam u pravu to nastavljam ovu prepisku; - onamora - ona bi trebalo da prestane; zato vie ne piite

Margariti


58/150

58

Meri VulstonkraftMeri VulstonkraftMeri VulstonkraftMeri Vulstonkraft

(1759-1797)

Meri Vulstonkraft je roena u prilino dobrostojeojporodici u Spitalfildsu, u istonom Londonu, kao drugo odsedmoro dece. Po njenim reima, otac joj je bio pijanica isiledija. Meri je dobila oskudno formalno obrazovanje;njeno impresivno znanje bilo je rezultat njene sopstvenesamodiscipline i odlunosti.

Kada je odrasla, finansijska sredstva njene porodiceskoro potpuno su iezla, pa je Meri morala da zaradi zaivot. Radila je kao uiteljica, guvernanta i kao drubenicapre nego to je poela da se bavi pisanjem, a 1787. godineobjavila je svoju prvu knjigu Razmiljanja o obrazovanjukerki". Njen izdava Dozef Donson zaposlio ju je da pieeseje za njegov asopis Analitikal rivju"; a postao joj je iostao prijatelj za itav ivot, mentor, i verovatno dalekopogodnija oinska figura nego to je to njen otac ikada bio.

Tokom osamdesetih godina 18. veka Vulstonkraftova jevodila ivot osrednjeg pisca, iako je njena pojava bilapomalo okantna: gruba odea, crne vunene arape,raupana kosa koju nije htela da sreuje. Ovaj ranipokuaj da umesto enstvenih manira iskuje identitetdostojan nje same (moda kao prethodnik feministike fazedvadesetog veka) bio je poetak borbe koja je trajala celognjenog ivota.

Prvi veliki uspeh Volkroftove bilo je objavljivanjeOdbrane prava mukaraca" 1790. godine, kao odgovor napostrevolucionarnu odbranu francuskog starog reima.Meri je slavljena kao radikalna, ali uskoro je postala

frustrirana zbog nedostatka napretka po pitanju jednakih


59/150

59

prava ena u tom navodno prosvetljenom novom dobu.Dovoljno inspirisana, za tri meseca napisala je svojenajpoznatije delo Odbrana prava ena", koje je objavljeno1792. godine i koje je odmah postalo meunarodnibestseler.

Te iste godine, nakon neuspele ljubavne veze saoenjenim biseksualnim partnerom po imenu Henri Fuseli(u jednom trenutku, Meri se obratila Fuselijevoj supruziSofiji kako bi predloila ljubav utroje", gde bi Meri bilapriznata kao Fuselijeva duhovna supruga - ta god toznailo; besna Sofija ju je izbacila napolje), Vulstonkraftovaje putovala u Pariz, gde je upoznala kapetana GilbertaImleja, amerikog vojnika koji je zapoeo poduzetnikibiznis - zgodan, armantan i (to je neizbeno) dobropoznati enskaro. Do kraja 1793. godine Meri je ostala udrugom stanju, ali nakon to je Meri postala njegovasupruga u amerikoj ambasadi, Imlej je nestao zbog posla.

Naputena i zabrinuta, pratila ga je prvo u Avr, gde se umaju 1794. godine rodila njihova kerka Fani, a zatim uLondon, nadajui se da e zasnovati neku vrstu porodinogivota. Imlej nije imao isti cilj, jer ju je redovno varao;njihova veza je trajala do 1796. godine. Za to vreme, ona jedva puta pokuala da se ubije - prvi put gutanjemsmrtonosne doze opijuma (spasao ju je sluga), a drugi puttako to se bacila u Temzu sa mosta Patni (izvukla su je dva

ribara).

Nakon konanog razlaza sa Imlejom, Meri je objavilaKratki boravak u vedskoj, Norvekoj i Danskoj", koji jenapisala za vreme putovanja po Skandinaviji, po Imlejovomnalogu, gde je ila kako bi reila neke njegove poslove. Tadaje i shvatila da sa Imlejom vie nema budunosti, pa je ova


60/150

60

knjiga, delimino memoarska, delimino putopisna,delimino rasprava, u stvari njena najlinija knjiga.

Meri je 1791. godine prvi put srela Vilijama Godvina,radikalnog pisca, ali su se zaljubili jedno u drugo tek 1796.godine, kada se ona odvaila (za ono vreme) da ga pozove,navodno da mu pozajmi knjigu. Poetkom 1797. godineMeri je bila trudna i mada su oboje bili protivnici institucijebraka, ipak su se venali u martu te godine. Njihova kerkaMeri Vulstonkraft Godvin, kasnije poznata kao Meri eli,roena je 30. avgusta. Meri Vulstonkraft je umrla odporodiljske groznice jedanaest dana kasnije. Njen oajnimu napisao je prijatelju: Ni najmanje se ne nadam da uikada vie opet osetiti sreu.

etiri godine kasnije Vilijam Godvin se oenio MeriDejn Vijal, susetkom, majkom Kler Klermon, ije se pismoBajronu takoe nalazi u ovoj knjizi.


61/150

61

GILBERTU IMLEJU poslato iz Pariza,petak ujutro,1793. godine

Drago mi je da znam da i drugi ljudi mogu biti razumnikao ja; znaj da sam odgovorila na tvoje prvo pismo iste noikada sam ga dobila (u nedelju), iako ga nisi mogao primitipre srede, jer je poslato tek sledeeg dana. To je puni,istiniti i poseban razlog.

Ipak nisam ljuta na tebe, ljubavi moja, jer mislim da jeljutnja dokaz gluposti i razvodnjene ljubavi, to dolazi na

isto kada se raspoloenjem upravlja pomou zidarskogalata. Nema nieg ivopisnog u pravolinijskoj jednakosti, astrasti delima daju gracioznost.

Seanje sada ini da moje srce skae ka tebi; ali nije upitanju potovanje, iako ne mogu biti ozbiljno nezadovoljnanaporom koji poveava moje potovanje ili bolje reeno, toje ono to je trebalo da oekujem od tvoje linosti. Ne,

imam tvoj poteni lik pred sobom -oputen nenou; malo- malo povreen mojim hirovima; i tvoje oi iz kojih sijasimpatija.

Tvoje usne su onda meke od mekanog i ja sputam svojobraz na tvoj, zaboravljajui na ceo svet. Iz svega toganisam izostavila ni nijansu ljubavi - ima ruiasti sjaj;verujem da veselo ukraava moje obraze, poto oseam da

gore, dok nena suza drhti u mom oku koje e biti upotpunosti tvoje, ukoliko zahvalno oseanje upueno Ocuprirode, koji me je potakao da budem srena, nije ugrejalooseanje koje nas razdvaja. Moram zastati na trenutak.

Treba li rei da sam mirna sada kada ti napisah ovo? Neznam zato, ali imam vie poverenja u tvoju ljubav kada sidaleko, nego kada si ovde; tavie, mislim da me mora

voleti, jer - dozvoli mi da kaem zbog iskrenosti srca svog -


62/150

62

verujem da zasluujem tvoju nenost, jer sam iskrena iimam toliko oseanja koja moe videti i u njima uivati.

Iskreno tvoja, Meri

GILBERTU IMLEJU,poslato iz Pariza,vee,

23. septembra 1794. godine

Igrala sam se i smejala sa malom devojicom tolikodugo da ne mogu uzeti pero da ti se obratim bez oseanja.Dok sam je drala na svojim grudima, toliko je liila na tebe(meu nama, na tebe u najboljem izdanju, jer se ne divim

tvom poslovnom izgledu), svaki nerv kao da je drhtao nadodir i poeh da mislim da ima neto u tvrdnji da sumukarac i ena jedno bie - jer me ti proima celu,ubrzava kucanje mog srca i prua mi saoseajne suzekoje si sam potakao.

Imam li jo neto da ti kaem? Ne, ne u ovom trenutku -sve ostalo je nestalo; i povlaujui nenosti prema tebi, ne

mogu sada da se alim na neke ljude ovde, koji meuznemiravaju ve dva-tri dana.


63/150

63

VILIJAMU GODVINU, 21. JULA 1796. GODINE

aljem ti promenjen kaput, kako si traio. Da si me jue

posetio, zahvalila bih ti se na pismu i moda rekla da jereenica koja mi se najvie svidela ona na kraju, kada mikae da dolazi kui, da vie nee odlaziti. - Ali sadanisam dobro raspoloena, pa u prikriti svoju ljubaznost,osim ako me neto na tvom licu, kada te ugledam, nedovede do toga da burno reagujem - hou li ili neu -

Meri

etvrtak

Dud Plejs Vest


64/150

64

MariMariMariMari----ozefozefozefozef----Rouz Taer de la PaRouz Taer de la PaRouz Taer de la PaRouz Taer de la Paerierierieri

(carica(carica(carica(carica ozefina)ozefina)ozefina)ozefina)

(1763-1814)

ozefina, kako ju je uvek zvao Napoleon, roena je naMartiniku, u bogatoj porodici vlasnika plantaa ija suimanja unitili uragani 1766. godine. Otila je za Pariz1779. godine da se iz koristi uda za Aleksandra, vikonta od

Boarnea, francuskog aristokratu. Brak nije bio srean,mada mu je ozefina, pre zvanine rastave 1785. godine,rodila dvoje dece, kerku Hortens i sina Eena. ozefina sevratila na Martinik 1788. godine, ali je 1790, posle ustankarobova na ostrvu, ponovo otila za Pariz.

ozefina je vodila raskalaan drutveni ivot u Parizu iodravala veze sa nekoliko uglednih mukaraca, ali ivot joj

je bio ugroen kada se njen suprug sukobio sarevolucionarnim jakobincima, nakon ega mu je u junu1794. godine odrubljena glava. Ona je takoe bila uzatvoru, ali osloboena je nakon to je sam Robespjer biopogubljen sledeeg meseca. Nakon osloboenja iformiranja vlasti direktorata, upoznala je NapoleonaBonapartu, sjajnog mladog oficira.

ozefina i Napoleon venali su se u martu 1796. godine,pre nego to je Napoleon otiao u Italiju kao komandantfrancuske ekspedicije. Stalno joj je pisao strastvenaljubavna pisma, mnoga od njih su sauvana, dokozefininih pisama suprugu ima vrlo malo; ona su iliunitena, ili ih nije ni bilo. Mora se rei da je ova drugamogunost verovatnija, poto ozefina nije bila ba odanasupruga, bila je sumnjive vernosti i ukusa koji je iao od

prosto skupog do potpuno razornog. Napoleon se esto


65/150

65

alio i na njeno flertovanje sa drugim mukarcima i nanjenu ekstravagantnost, pa je 1799. godine pretio da e serazvesti; da bi ga na kraju njena deca iz prvog brakaubedila da odustane od razvoda.

Napoleonov vojni i politiki uspeh bio je nezaustavljiv,pa ga je papa Pije VII 1804. godine krunisao za caraFrancuske (legenda kae da je Napoleon u trenutkukrunisanja zgrabio krunu iz papinih ruku i sam je stavio naglavu). Zatim je on krunisao ozefinu kao caricu.

Tada je izgledalo da je ozefinina budunostobezbeena: bila je carica Francuske, njen sin se oeniokerkom kralja Bavarske, a kerka se udala zaNapoleonovog brata. Ali njen brak je i dalje bio pod velikimpritiskom, pa je Napoleon 1810. godine dobio ponitenjebraka. Poto je postao car, bio mu je potreban naslednik, akako ozefina nije bila u stanju da mu ga podari, planirao jedinastiki brak sa kerkom cara Austrije.

ozefina se povukla van Pariza u dvorac Malmezon, gdeje, kako se ini, ivela sreno, zabavljajui svoje prijatelje izatitnike (ukljuujui i cara Nikolaja I), a sa Napoleonom,koji je nastavio da joj plaa raune, ostala u dobrimodnosima. Pismo u nastavku datira iz tog vremena. Umrlaje od upale plua etiri godine kasnije, a sahranjena je uoblinjoj parohijskoj crkvi u Reilu. Kraljevske porodiceHolandije, Luksemburga, vedske, Belgije, Grke i Danskevode poreklo od nje. Napoleonove poslednje rei, kada jeumirao u egzilu na ostrvu Sveta Jelena 1821. godine, kakose navodi, bile su: Francuska, vojska, ozefina.

Napoleonu Bonaparti, poslato iz Navare,aprila 1810.

godine


66/150

66

Hiljadu i hiljadu nenih zahvalnosti to me nisizaboravio. Moj sin mi je upravo doneo tvoje pismo. Saarom sam ga proitala i jo vremena provedoh nad njim;jer u njemu ne bee nijedne rei koja me nije naterala dajecam. Ali te suze behu tako slatke. Ponovo pronaoh svojesrce celo i takvo e zauvek i ostati; ima oseanja kojapredstavljaju sam ivot i koja se mogu samo s njim izavriti.

Biu oajna ukoliko ti moje pismo od 19. ne bude povolji; ne seam se u potpunosti izraza u njemu, ali znamkakav ga je bolan oseaj napisao; bio je to jad to nemadohvesti od tebe.

Pisala sam ti po svom odlasku iz Malmezona i od tada,koliko puta poeleh da ti nisam pisala! Ali osetila samrazlog tvog utanja i plaila sam se da ne budem pismomnametljiva. Tvoje pismo mi je melem. Budi srean; budisrean onoliko koliko si to zasluio; to ti moje srce kae. Tisi meni upravo podario moj deo sree, koji sam veoma ivoosetila; nita ne moe da se meri sa vrednou koju zamene ima znak tvog seanja.

Zbogom, prijatelju moj; zahvaljujem ti se neno kao tou te zauvek voleti.

ozefina

Meri HaMeri HaMeri HaMeri Hainson (Vordsvort)inson (Vordsvort)inson (Vordsvort)inson (Vordsvort)


67/150

67

(1782-1859)

Meri Hainson udala se 1802. godine za Vilijama

Vordsvorta, velikog pesnika iz perioda romantizma; ona jebila stara kolska prijateljica Vordsvortove sestre Doroti,koja je do braka bila Vordsvortov glavni pratilac. Doroti jeo danu njihovog venanja napisala u svom dnevniku: Uponedeljak, 4. oktobra 1802. godine, moj brat Vilijam seoenio Meri Hainson. Prespavala sam dobar deo noi iujutro ustala svea i odmorna. Malo posle osam ujutro,videla sam ih kako ulicom idu prema crkvi. Vilijam se odmene oprostio na spratu. Dala sam mu venani prsten - uzveliki blagoslov! Skinula sam ga sa svog prstenjaka, gdesam ga nosila celu no - on ga je ponovo vratio na moj prst iblagoslovio me vatreno. Dok su bili odsutni, moja dragamala Sara (Hainson, sestra mlade) pripremila je doruak.Ja sam se trudila da budem to tia, ali kada sam videla dvaoveka kako tre stazom da nam kau da je sve gotovo,

nisam vie mogla da izdrim, pa sam se bacila na krevet,gde sam leala mirno, ne uvi i ne videvi nita, sve dokSara nije dola gore i rekla mi: Dolaze. To me nateralo daustanem iz kreveta gde sam leala, pa sam ila, ni sama neznam koliko daleko, bre nego to me moja snaga mogladrati, sve dok ne sretoh svog voljenog Vilijama i padoh muna grudi. On i Don Hainson su me onda uveli u kuu itamo sam ostala da doekam svoju dragu Meri.

Dakle, na dan svog venanja, Meri Vordsvort morala jeda se suzdrava dok je njena zaova imala histerini napadtokom kojeg nije nita ni ula ni videla, a onda je,doekujui Meri u njenom novom domu, osigurala da onabude ta koja e pratiti brata preko praga, umesto njegoveneveste.


68/150


69/150

69

O, moj Vilijame!

Nije u mojoj moi da ti kaem koliko sam dirnuta ovim

najdraim od svih pisama - bilo je tako neoekivano i novovideti tvoja najskrivenija oseanja na papiru, bila sampotpuno savladana i sada kada sedoh da ti odgovorim usamoi, puna duboke ljubavi koja nas ujedinjuje i koju nikoosim nas ne moe da oseti, tako sam se uznemirila, a mojeoi su zamagljene da jedva znam kako da nastavim - donelasam papir, nakon to sam svoju bebu poloila na tvoj svetijastuk, u mojoj, u tvojoj sobi - i piem na Sarinom malomstolu, sklonjena od prozora koji gleda na devojke koje kupeseno na nesigurnom suncu.

Gledam u tvoje pismo i divim se kako si uspeo da pietako itko, jer u njemu nema nijedne rei u koju bih moglada posumnjam. Ali kako ga ranije nisam dobila - pisano je upretprolu nedelju - a ja sam ga proitala prole nedeljeujutro. Pismo dragoj Doroti pisano je u ponedeljak, a drugouvee istog dana, oba od dana kada je moj dobri aneonaveo tvoje misli da me uine srenom - kada me zateklajutros sa tvojim pismom u ruci, Doroti me vie puta pitalazato plaem - rekla sam joj da sam toliko sretna - ali ona tonije mogla da shvati. Zaista, ljubavi moja, uinilo me krajnjeblagoslovenom - dalo mi je novo oseanje, jer je to prvoljubavno pismo koje je iskljuivo moje - zato se nemoj

uditi to sam njime toliko dirnuta.Najdrai Vilijame! ao mi je to tvoje oko i dalje nije

dobro i alim to u meni budi tako svetu i trijumfalnuradost - da ti ne moe u potpunosti da uiva u svomodsustvu od mene - zaista, Vilijame, oseam da ne moe,ali me nadvladaju rei pisane tvojim vlastitim perom, bilasam veoma dirnuta redovima koje je tvoja ruka pisala u

jednom od pisama za D., kada si govorio o povratku kui,


70/150


71/150

71

Marija Branvel, majka velikih spisateljica arlote, Emili iEn, roena je u Penzasu u Kornvolu, kao osmo odjedanaestoro dece. Njeni roditelji, Tomas Branvel i EnKarne bili su iz naprednih porodica, a ujedno supredstavljali i vodee lanove veslijanske metodistikezajednice.

Oba Marijina roditelja umrla su kada je bila udvadesetim godinama. Njena tetka, oeva sestra Dejn,pozvala je Mariju da joj se pridrui u Raudonu pored Lidsa,gde je njen suprug Don Fenel bio direktor kole, pa jeMarija 1812. godine napustila Penzas i otila u novi ivot uJorkir.

Patrik Bronte, paroh u oblinjoj parohiji i stari prijateljDona Fenela, upoznao se sa Marijom kada je doao uposetu Fenelovoj novoj koli. Datumi na pismima pokazujuda je udvaranje izmeu njih bilo kratko i intenzivno; Patrikje redovno peaio ukupno dvadeset etiri milje u obapravca da bi izveo Meri - u etnju. Do kraja godine, ve subili venani.

Marija je izmeu 1814. i 1820. godine rodila estorodece, potom se porodica preselila u uvenu svetenikukuu u Hovartu. Marija je umrla naredne godine, nakon

meseci patnje; sada se smatra da je uzrok njene smrtihronino karlino trovanje krvi do kojeg je dolo usledbrojnih poroaja praenih anemijom. etiri godine kasnije,dve njene starije kerke, Marija i Elizabet, umrle su odplune tuberkuloze dobijene u internatu koji je arlotaovekoveila u svojim delima kao Lovud. Do 1855. godinesva su deca umrla, arlota i Emili su zavrile dela kojaspadaju u najvee romane na engleskom jeziku -Dejn Ejri


72/150

72

Orkanski visovi. Patrik ih je sve nadiveo, a umro je 1861.godine.

Veleasnom Patriku Bronteu, magistru nauka,Hartshed poslato iz Vud Haus Grouva, 26. avgusta 1812.

godine


73/150

73

Moj dragi prijatelju, ovo obraanje dovoljno je da teubedi da i dozvoljavam i odobravam tvoje obraanje meni -ja te zaista smatram svojim prijateljem; a ipak, kadapomislim koliko kratko sam imala zadovoljstvo tebepoznavati, postajem nepromiljena, srce mi poputa i da nemislim da e biti razoaran i tuan, bila bih spremna dasebe potedim zadatka pisanja ovog pisma. Mislim danisam toliko kolebljiva da se pokajem zbog onoga to samve rekla. Ne, veruj mi, to se nikada nee desiti ukoliko mi tine da razlog za to.

Ne treba da se plai da si pogreio u vezi sa mojimkarakterom. Ako ita o sebi znam, to je da nisam sposobnada ne uzvratim na najmanju panju, a ponajmanje tebi, ijesu namere i ponaanje posebno ljubazni. Iskreno upriznati da je tvoje ponaanje i ono to sam videla i ula otvom karakteru pobudilo moje najtoplije potovanje ipanju, stoga budi uveren da se nikada nee pokajati zbog

poverenja koje misli da mi ukae i da u ja uvek nastojatida zasluim dobro miljenje koje si stekao, iako me ljudskeslabosti mogu u nekim sluajevima dovesti do neuspeha.Dajui ti ova obeanja, ne zavisim samo od sopstvenesnage, nego oi diem ka Njemu, mom nepogreivomvodiu kroz ivot u iju stalnu zatitu i pomo snanoverujem.

U nedelju sam mnogo mislila na tebe i boja

Documents

Ursula Dojl - Najlepša ljubavna pisma izuzetnih žena