Uredba o Nacionalnom Programu Zdravstvene Zaštite Žena, Dece i Omladine

8/16/2019 Uredba o Nacionalnom Programu Zdravstvene Zaštite Žena, Dece i Omladine

1/46

UREDBA

O NACIONALNOM PROGRAMU ZDRAVSTVENE ZAŠTITE ŽENA,DECE I OMLADINE

("Sl. glasnik RS", br. 28/2009)

Član 1

Ovom uredbom utvrđuje se Nacionalni program zdravstvene zaštite žena, dece i omladine.

Član 2

Aktivnosti na unapređenju i očuvanju zdravlja sprovode se po Nacionalnom programu iz člana 1. oveuredbe, koji sadrži utvrđeni cilj, aktivnosti i očekivani rezultat.

Nacionalni program iz člana 1. ove uredbe odštampan je uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Član 3

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u !lužbenom glasniku "epublike !rbije.

NACIONALNI PROGRAM ZDRAVSTVENE ZAŠTITE ŽENA, DECE I

OMLADINE

1. #$O%

&dravlje dece, omladine i žena tokom trudno'e, porođaja i materinstva, jeste jedan od prioriteta sistemazdravstvene zaštite "epublike !rbije. (riga o majci i detetu i mere u korist ovi) populacioni) grupacijaostvaruju se saradnjom sektora zdravlja, obrazovanja i socijalne zaštite.

*rema popisu stanovništva iz ++. godine od ukupno -./0.1 stanovnika u "epublici !rbiji, + činežene 2ertilnog doba, deca uzrasta od do šest godina 3,/ i od sedam do 1/ godina 1,0 ili ukupnodeca do 1/ godina čine +1,-. 4ladi posle punoletstva tj. osobe uzrasta od + do + godine, u ++.godini, čine 3,0 ukupnog stanovništva, a uzrasta od +5 do +/ godina 3,- ukupnog stanovništva.!topa ukupnog 2ertiliteta opada, te je sa 1,-+ u 1//1 opala na 1,+ u +-. godini. *rosečna staroststanovnika "epublike !rbije 1//1. godine bila je 65, 7osoba muškog pola866,/ i ženskog863,9, a premapodacima za +-. godinu iznosi ,/ godina, 7osoba muškog pola86/,3 i ženskog8+,+9. Od 1//1. do

+-. godine beleži se stalno smanjenje stope rađanja i porast opšte stope smrtnosti. Opšta stopasmrtnosti 7na 1 stanovnika9 porasla je sa 1+,/ u 1//-. godini na 16,/ u +-. godini, a stopanataliteta opala sa 1,5 na /,+ na 1 stanovnika. Navedena demogra2ska kretanja u "epublici !rbijiuzrokuju smanjenje prirodnog priraštaja sa vrednoš'u od oko minus četiri na 1 stanovnika uposlednjoj posmatranoj godini.

*ra'enje pokazatelja zdravlja najosetljiviji) populacioni) grupacija daje najbolji presek nji)ovogsadašnjeg zdravstvenog stanja, i omogu'ava predviđanja nji)ovog zdravlja u budu'nosti. &dravlje majkei deteta, posebno odojčadi i dece do pet godina, ukazuje na zdravlje cele populacije, stepen razvijenosti


2/46

zdravstvene službe, kao i razvijenost društva u celini, te se pri de2inisanju nacionalni) ciljeva u oblastizdravlja najčeš'e koriste pokazatelji nji)ovog zdravstvenog stanja. %eca i mladi imaju različite potrebe ispeci2ičnosti u koriš'enju zdravstvene službe, koje proističu iz osnovni) karakteristika životnog doba7rast i razvoj9, kao i zavisnosti od roditelja, porodice, vaspitača i vršnjaka. %eca ne mogu sama sebe dazastupaju i ne mogu da se staraju o sebi, ali imaju prava da izražavaju svoje mišljenje u vezi sazdravljem. # skladu sa :onvencijom o pravima deteta, detetom se smatra osoba koja se nalazi uživotnom periodu od rođenja do navršeni) 10 godina života, pri čemu su sa stanovišta potreba zazdravstvenom zaštitom, posebno značajni uzrast novorođenčeta i odojčeta i adolescencija.

Adolescencija, de2inisana kao životno doba od 1 do 1/ godina, period koji predstavlja prelazakdetinjstva u zrelost, karakteriše se dubokim promenama vezanim za biološki rast, seksualno, emotivno,psi)osocijalno i kognitivno sazrevanje sa razvojem apstraktnog mišljenja. Adolescenti imaju posebnepotrebe, prioritete i načine koriš'enja zdravstvene zaštite.

# određivanju gornje granice za uzrast mladi) posle punoletstva u ovom programu polazi se od!trategije razvoja zdravlja mladi) u "epublici !rbiji 7!lužbeni glasnik "!, broj 111;39 i postoje'i)sistemski) zakona u oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, kojima je de2inisana +3.godina.

# periodu od ++. do +-. godine ostvaren je najve'i napredak u izgradnji integrisanog nacionalnog

sistema brige o pravima deteta, sa težištem aktivnosti na zaštiti prava deteta.


3/46

+. *O@A&NA O!NO$A

*olaznu osnovu za izradu *rograma predstavljaju vropska strategija za zdravlje i razvoj dece iadolescenata !vetske zdravstvene organizacije 7u daljem tekstu= !&O9 sa prate'im dokumentima7+59, #redba o zdravstvenoj zaštiti žena, dece, školske dece i studenata iz 1//5. godine, saistoimenim *rogramom i !tručno8metodološkim uputstvom za njegovo sprovođenje 7u daljem tekstu=!4#9 i !tudija zdravstvenog stanja i zdravstvene zaštite žena, dece i omladine u "epublici !rbiji, 1//18+-. *oslednja u nizu, dokumentaciono8analitička studija, omogu'ila je uvid u stanje zdravlja žena u

vezi sa materinstvom, dece i omladine u periodu od 1//1. do +-. godine i pružila osnovu za izradu*rograma.

4eđu najznačajnijim međunarodnim dokumentima koji su ugrađeni u nacionalnu politiku u oblastizdravstvene zaštite žena, dece i omladine, a na koje se *rogram oslanja, ubrajaju se= :onvencija opravima deteta, usvojena u Beneralnoj skupštini #N 71/0/9? %eklaracija o opstanku, zaštiti i razvoju decei *lan akcije za sprovođenje ove deklaracije 7!vetski samit za decu, 1//9? &dravlje za sve u +1. veku 8okvir za vropski region 71///9? vropska strategija !&O "egionalno zdravlje 8 +1 cilj za +1. vek71///9? 4ilenijumska deklaracija sa milenijumskim ciljevima razvoja #N 7+9.

Nacionalna strateška dokumenta na koje se *rogram oslanja jesu= !trategija re2orme sistemazdravstvene zaštite do +15. godine sa Akcionim planom 7+69? !trategija za smanjenje siromaštva

7+69? Nacionalni plan akcije za decu 7+9? Akcioni plan za zdravlje "oma u okviru !trategije zaintegraciju i davanje novi) ovlaš'enja "omima 7nacrt9. %eklaracije, ciljevi i programi akcija, de2inisani umeđunarodnim dokumentima, pri)va'eni su i usvojeni od strane naše zemlje 7*rogram akcije *etesvetske kon2erencije o stanovništvu i razvoju, :onvencija o pravima deteta, !vet po meri dece,&dravlje za sve u +1. veku 8 *olitika za +1 vek, &dravlje +1 8 +1 cilj za +1 vek9.

# izradi ovog programa uvažavani su i principi i ciljevi slede'i) dokumenata= !trategije unapređenjapoložaja osoba sa invaliditetom u "epublici !rbiji 7+39? Nacionalni) milenijumski) ciljeva razvoja7+39? !trategije razvoja i zdravlja mladi) 7+39? Nacionalne strategije za mlade 7+09 sa Akcionimplanom 7+/9? !trategije razvoja mentalnog zdravlja 7+-9? !trategije za podsticanje rađanja 7+09?Nacionalne strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja 7+09? Nacionalnog programa preventivnezdravstvene zaštite dece sa psi)o2iziološkim poreme'ajima i govornom patologijom.

>ako su u navedenim dokumentima ugrađena opredeljenja koja direktno ili indirektno regulišu i sadržajeiz oblasti zaštite zdravlja, žena, dece i omladine, osnovni podzakonski akti i programski i stručno8doktrinarni dokumenti u ovoj oblasti su= &akon o postupku prekida trudno'e u zdravstvenim ustanovama7!lužbeni glasnik "!, broj 13;/59? >n2ormacija o planiranju porodice 71//09? *rogrami bolnice 8 prijateljibeba 71//59? Nacionalni program zaštite, podrške i podsticanja dojenja 71//39? dukativni programi zazdravstvene radnike u primarnoj zdravstvenoj zaštiti majke i deteta 71//38+9, kao i u okviru urgentnepedijatrijske službe, sa odgovaraju'im publikacijama 71///8+69? $odič za zdravstvenu zaštitu trudnicana primarnom nivou zdravstvene zaštite 7+59? $odič dobre prakse za rad polivalentne patronažnesestre u porodici 7+59? *osebni protokol za zdravstveni sistem za zaštitu dece od zlostavljanja izanemarivanja 7+0, nacrt9.

6. O"BAN>&AC>DA &%"A$!E$N &AFE>E GNA, %C > O4@A%>N

&akonom i &akonom o zdravstvenom osiguranju 7!lužbeni glasnik "!, br. 1-;5 i 1/;59 utvrđeni suuslovi za obezbeđivanje zdravstvene zaštite žena, dece i omladine. *rimarnu zdravstvenu zaštitu udomu zdravlja 7član /0. &akona9, u oblasti zdravstvene zaštite ovi) populacioni) grupacija, pružaizabrani lekar, koji može biti= doktor medicine ili specijalista opšte medicine, specijalista pedijatrije,specijalista ginekologije i akušerstva, i doktor stomatologije.


4/46

# "epublici !rbiji u +-. godini zdravstvena zaštita stanovništva na primarnom nivou obezbeđivana jekroz delatnost domova zdravlja, sa razvijenom mrežom zdravstveni) stanica i ambulanti.

*ravilnik o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugimoblicima zdravstvene službe 7!lužbeni glasnik "!, broj 6;3 8 u daljem tekstu= *ravilnik9, propisuje dazdravstvenu zaštitu za 05 dece uzrasta do šest godina obezbeđuje jedan doktor medicine specijalistapedijatrije i jedna pedijatrijska sestra 8 te)ničar. # opštinama sa najmanje 0.5 dece predškolskoguzrasta može se organizovati razvojno savetovalište, sa slede'im kadrovima= jedan doktor medicinespecijalista pedijatrije i jedna viša medicinska sestra 8 te)ničar i psi)olog, de2ektolog, socijalni radnik ipedagog.

*rema podacima >nstituta za javno zdravlje !rbije %r 4ilan Dovanovi'8(atut 7u daljem tekstu= >nstitut za javno zdravlje !rbije9, u toku +-. godine zdravstvenu zaštitu dece predškolskog uzrasta obezbeđivalo je --- lekara, od koji) su 05,1 lekari specijalisti pedijatrije i 1.6/ medicinski) sestara 8 te)ničara.

*ravilnikom je propisano da zdravstvenu zaštitu za 1.5 dece uzrasta od sedam do osamnaest godinaobezbeđuje jedan doktor medicine specijalista pedijatrije ili doktor medicine i jedna pedijatrijska sestra 8te)ničar sa višom, odnosno srednjom školskom spremom. # opštinama sa najmanje -. dece uzrastaod deset do 10 godina može se organizovati savetovalište za mlade sa slede'im kadrovima= jedandoktor medicine specijalista pedijatrije i jedna viša medicinska sestra 8 te)ničar, i po jedan psi)olog i

doktor medicine specijalista ginekologije i akušerstva sa polovinom radnog vremena, a po potrebi idoktor medicine druge specijalnosti i socijalni radnik.

*rema podacima >nstituta za javno zdravlje !rbije u toku +-. godine zdravstvenu zaštitu dece školskoguzrasta obezbeđivalo je 30/ lekara, od koji) su 3/,1 lekari specijalisti pedijatrije i 1. medicinski)sestara 8 te)ničara.

&dravstvena zaštita dece školskog uzrasta i mladi) koji ne pripadaju grupaciji studenata, ostvaruje sekroz rad pedijatrijske službe, službe opšte medicine, medicine rada i ginekologije u domu zdravlja iisturenim punktovima u školama i domovima za učenike. &a studentsku populaciju u univerzitetskimcentrima primarna zdravstvena zaštita je dobro organizovana i razvijena kada su u pitanju studenti viši)škola i univerziteta u (eogradu, Nišu i Novom !adu. &a studente u :ragujevcu, zdravstvena zaštita se

obezbeđuje u domu zdravlja.

*ravilnikom je propisano da jedan doktor medicine specijalista ginekologije i akušerstva i jednaginekološko8akušerska sestra obezbeđuju zdravstvenu zaštitu za 3.5 žena stariji) od 15 godina. #toku +-. godine zdravstvene usluge ženama starijim od 15 godina pružalo je ukupno 5+ lekara, odkoji) je /,6 lekara specijalista ginekologije i akušerstva i 006 medicinske sestre.

Od ukupnog posteljnog 2onda u "epublici !rbiji, na pedijatrijskim i drugim odeljenjima na kojima se lečedeca, namenjeno je +.01 postelja 7-,59, a 6.31/ postelja 7/,-9 ginekološko8akušerskimodeljenjima u +-. godini. *rosečna zauzetost pedijatrijski) postelja u "epublici !rbiji u +-. godiniiznosila je 5-,-, prosečna dužina lečenja je bila 3, dana, dok je broj bolnički) epizoda po postelji 6+,0.*rosečna zauzetost ginekološko8akušerski) postelja u "epublici !rbiji u +-. godini iznosila je 50,0,

prosečna dužina lečenja iznosila je 5, dana. %ugogodišnje opadanje nataliteta, uz istovremenorešavanje najčeš'e patologije dečijeg uzrasta na nivou primarne zdravstvene zaštite, uslovilo jesmanjenje koriš'enja bolnički) postelja. Niska stopa zauzetosti registruje se naročito na dečijimodeljenjima u okviru zdravstveni) centara, ali i u zdravstvenim ustanovama u univerzitetskim centrima.

*orođaji i postupci uobičajenog zbrinjavanja zdravog novorođenčeta na celoj teritoriji "epublike !rbijeobavljaju se u 5 bolnički) i osam vanbolnički) porodilišta. &a)valjuju'i ulaganjima i implementacijiprograma (olnice prijatelji beba 7Baby friendly hospital 9 u najve'em broju porodilišta postojezadovoljavaju'i uslovi za porođaj, inicijalno zbrinjavanje i neposrednu postnatalnu negu novorođenčeta.


5/46

*o otpustu iz porodilišta, takođe je obezbeđen nadzor nad zdravljem majke i novorođenog deteta.Obu)vat majki patronažnim posetama u +5. godini iznosio je --,, a u +-. godini, uz daljepove'anje obu)vata, zabeleženo je prosečno ,- patronažne posete po novorođenom detetu.

Opravdano stremljenje ka skra'enju boravka zdravog novorođenčeta u porodilištu donosi niz prednostikoje se ogledaju u boravku majke i novorođenog deteta u porodičnom okruženju, rastere'enju bolnički)kapaciteta i smanjenju troškova )ospitalizacije. !kra'enje dužine )ospitalizacije u porodilištu za jedandan na nacionalnom nivou znači manje i do 15. bolnički) dana godišnje. !a druge strane, ranijiotpust iz porodilišta nosi rizik pojave niza patološki) stanja kod novorođenog deteta čije je pravovremenoprepoznavanje i odgovaraju'e lečenje bilo u nadležnosti specijaliste pedijatra neonatologa iz porodilišta.Ovaj problem e2ikasno se može prevazi'i kontinuiranom edukacijom doktora medicine, kao ipolivalentni) patronažni) sestara iz primarne zdravstvene zaštite za odgovaraju'e zbrinjavanje bolesnenovorođenčadi.

4ada se, u pogledu dostupnosti, raspoređenost akušerski) ustanova može oceniti kao zadovoljavaju'a,u postoje'oj mreži zdravstveni) ustanova značajno su zastupljena porodilišta sa manje od 1 porođajagodišnje. #koliko se uzmu u obzir i vanbolnička porodilišta, u više od akušerski) ustanova rodi sesamo oko + od ukupnog broja dece u "epublici !rbiji. # četiri porodilišta 7dva u (eogradu, po jedno uNovom !adu i u Nišu9, što je manje od 1 od ukupnog broja akušerski) ustanova, godišnje se rodipribližno +5. ili čak 1;6 od ukupnog broja živorođeni) na teritoriji "epublike !rbije.

. $O%H> *">NC>*> *"OB"A4A

*rincipi na kojima je *rogram zasnovan jesu= pra'enje životnog toka? jednakost i pristupačnost? uzrasno irodno senzitivni 7orijentisani9 pristup u pružanju zdravstvene zaštite? zaštita ljudski) prava? briga zaosetljive grupacije? učeš'e zajednice? učeš'e pojedinaca? partnerstvo za zdravlje 7međusektorskasaradnja9? kvalitet rada službi za zdravstvenu zaštitu žena, dece i omladine i jedinstven zdravstveniin2ormacioni sistem.

4.1. Pa!"n#" $%&'(n') ('*a

Ovaj princip obu)vata zdravstvene izazove u svakoj 2azi razvoja, od prenatalnog perioda do

adolescencije, i zrelog doba, što obezbeđuje najbolje i naje2ikasnije koriš'enje resursa. *osmatranježivota kao toka ne samo da omogu'ava analizu različiti) 2aza razvoja i rasta, od zače'a do +3. godine,ve' potvrđuje da je svaka 2aza osnova zdravlja i ponašanja za kasnije 2aze. Ovakav pristup potvrđuje imeđugeneracijsku povezanost, kada mladi i sami postanu roditelji.

4.2. +"na*'-( % %-(/a0n'-(

*ri proceni zdravstvenog stanja i 2ormulisanju politike, kao i pri planiranju službi, uzete su u obzir potrebenajugroženiji), odnosno najosetljiviji) grupacija.

#jednačavanje dostupnosti i pristupačnosti sveobu)vatnoj i kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti svakoj majci i

detetu se sporo ostvaruje. Eo je posebno zastupljeno u ostvarivanju zdravstvene zaštite i intersektorskesaradnje kod osetljivi) grupacija.

!lužbe za zdravstvenu zaštitu žena, dece i omladine treba da budu dostupne i pristupačne, odnosno daorganizuju mobilne timove, da budu prilagođene potrebama i problemima koje ove grupacije imaju i daobezbeđuju usluge stanovništvu na njima pri)vatljiv način. Ove službe treba da budu otvorene za sveosobe kojima je pomo' potrebna, bez obzira na pol, uzrast, etničku pripadnost, rasu, religiju, obrazovninivo, socijalni status ili neku drugu karakteristiku koja može biti osnov za diskriminaciju.


6/46

:ontinuiranom edukacijom zdravstveni) radnika i zdravstveni) saradnika primarne zdravstvene zaštite iunapređenjem preventivnog sadržaja rada potrebno je obezbediti dostupnost usluga savetovališta zamlade, a organizovanjem mobilni) timova i usluge razvojnog savetovališta, u selima i u manjim gradskimsredinama.

#laganja u zdravlje tokom trudno'e, na rođenju i tokom neonatalnog perioda značajno smanjujunejednakost u ostvarivanju zdravstvene zaštite. *ostavljanje zdravlja majke i odojčeta za prioritetni ciljobezbeđuje ključni doprinos prekidu lanca bolesti i siromaštva.

4.3. Ua-n' % 'n' -"n%(%&n% '%#"n(%-an% %-(/ / /$an#/ a&-(&"n" a(%("

Neop)odno je da zdravstvene službe budu orijentisane ka rodnim i kulturalnim razlikama stanovnika, ada zdravstveni radnici budu edukovani da pružaju zdravstvenu zaštitu ženama, deci, omladini iporodicama na način koji je uzrasno i rodno senzitivan, )uman i zasnovan na dokazima.

4.4. Za(%(a l#/-*%5 a&a

@judska prava moraju biti zašti'ena na svim nivoima u sistemu zdravstvene zaštite žena, dece iomladine. # svim ustanovama osnovani su etički odbori, a zdravstveni radnici treba da poštuju etičkikodeks u lečenju i istraživanju.

4.6. B%)a a '-"(l#%&" )/a7%#"

Osetljive grupacije treba da imaju prioritet u procesu planiranja i organizacije službi za zdravstvenuzaštitu žena, dece i omladine. *od osetljivim grupacijama podrazumevaju se= siromašni, romskapopulacija, deca sa invaliditetom, deca pod rizikom i sa razvojnim teško'ama, zlostavljana izanemarivana deca, deca bez roditeljskog staranja koja su smeštena u ustanove, majke i deca izseoski) sredina, deca koja su napustila školu 8 deca i adolescenti ulice, kao i izbegla i interno raseljenalica, samo)rane i majke izložene nasilju, maloletne i druge majke koje ne mogu da brinu o sebi isopstvenom potomstvu.

4.8. U0"!" a#"n%7"

@okalnu samoupravu predstavljaju donosioci politički) odluka, vaspitno8obrazovne ustanove, centri zasocijalni rad, javna glasila, udruženja koja rade sa osetljivim grupacijama. @okalna samouprava treba daima odgovaraju'e učeš'e u planiranju, organizaciji, sprovođenju i nadgledanju svi) mera i aktivnosti kojedoprinose unapređenju i očuvanju zdravlja stanovništava, a posebno u aktivnostima na promociji zdravljau porodici, predškolskim ustanovama i školama.

Neop)odno je da službe za zdravstvenu zaštitu žena, dece i omladine budu orijentisane ka lokalnojsamoupravi, i da svoje aktivnosti učine dostupnim i obezbede nji)ovo sprovođenje i van zdravstveni)ustanova. Eo podrazumeva organizovanje predavanja, seminara, tribina i radionica u školama i vrti'ima,klubovima i udruženjima, na javnim mestima, u ne)igijenskim naseljima, kao i javne mani2estacije u ciljupromocije zdravlja.

4.9. U0"!" '#"%na7a

*redstavnici roditelja, dece i omladine treba da učestvuju u planiranju, pra'enju i proceni sprovođenja*rograma, a time i u donošenju odluka koje se tiču nji)ovog zdravlja. Naročita pažnja mora bitiusmerena na izbor i edukaciju vršnjački) edukatora.

4.:. Pa(n"-(&' a a&l#" ;"


7/46

>ako zdravstveni sektor ima ključnu ulogu u promociji, prevenciji i zaštiti zdravlja, na osnovne odrednicezdravlja značajno deluju i drugi sektori, kao što su obrazovanje, socijalna zaštita, kultura, nauka, pravnisistem, 2inansiranje. #spostavljanjem me)anizama saradnje i partnerstva sa udruženjima, stvaraju seuslovi da se deci i mladima pruži bezbedno i podsticajno okruženje za razvoj i odrastanje.

4.=. >&al%("( aa -l/$?% a a&-(&"n/ a(%(/ $"na, "7" % ';la%n"

Neop)odno je da službe za zdravstvenu zaštitu žena, dece i omladine razvijaju me)anizme za stalno

unapređenje kvaliteta svoga rada i da budu orjentisane ka potrebama populacije za koju su osnovane,sa naglašenim usmerenjem ka očuvanju i promociji zdravlja.

4.1@. +"%n-(&"n a&-(&"n% %n';a7%'n% -%-(";

*laniranje, sprovođenje i pra'enje aktivnosti i intervencija temelji se na čvrstim pokazateljima,rezultatima istraživanja i pouzdanim in2ormacijama. >z ovog razloga dopuni'e se i inovirati medicinskadokumentacija i evidencija, kao i usklađivanje sa pokazateljima za pra'enje sveobu)vatni) programski)aktivnosti usmereni) ka populacionim grupacijama na koje se *rogram odnosi.

5. !A%"GAD *"OB"A4A

*opulacione grupacije na koje se *rogram odnosi jesu= žene u vezi sa planiranjem porodice, trudno'om,porođajem i materinstvom? novorođenčad i odojčad? deca do navršene četvrte godine života? decapredškolskog i mlađeg školskog uzrasta? omladina do punoletstva? mladi posle punoletstva do +3 godina.*rogram ima za cilj očuvanje i unapređenje zdravlja primenom mera i aktivnosti primarne, sekundarne itercijarne prevencije, zasnovane na dokazima.

*rogramske celine od posebnog značaja= unapređenje i zaštita mentalnog zdravlja, zdravstvena zaštitadece i omladine sa akutnim i urgentnim stanjima i oboljenjima od ve'eg socijalno8medicinskog značaja?zdravstvena zaštita dece i omladine sa )roničnim oboljenjima i stanjima i invalidnoš'u, objedinjene su sacelinama po navedenim populacionim grupacijama koje prate životni tok, od pre rođenja do uzrastamladi) odrasli) osoba. &a svaku programsku celinu de2inisan je jedan ili više opšti) ciljeva.

# programske celine ugrađene su prioritetne oblasti de2inisane u vropskoj strategiji za zdravlje i razvojdece i adolescenata= zdravlje majke i novorođenčeta? is)rana? zarazne bolesti? povrede i nasilje? zdravljeadolescenata? psi)osocijalni razvoj i mentalno zdravlje? zaštita dece sa )roničnim bolestima iinvalidnoš'u.

3. *"OB"A4!: C@>N

8.1. Za&-(&"na a(%(a $"na / &"% -a lan%an#"; ''%7", (/n'!';, ''


8/46

edukacije budu'i) roditelja i motivisanja za razvijanje )umani) odnosa među polovima i odgovornogroditeljstva.

# službama za zdravstvenu zaštitu žena domova zdravlja ostvaruje se nizak obu)vat žena stariji) od 15godina preventivnim ginekološkim pregledom 71,6 u +-. godini9. # istoj godini, savetovalištu zaplaniranje porodice obratilo se samo oko 5 žena 2ertilnog doba. # savetovalištu za trudnice najve'i brojposeta ostvaren je u prva tri meseca trudno'e, odnos prvi) i ponovni) poseta je 1= 3,5 u +-. godini, štoukazuje da su trudnice redovnije pratile svoje zdravstveno stanje. *olivalentna patronažna sestra jeostvarila ,0 ku'ni) poseta po trudnici, što je nedovoljan obu)vat. *oslednji) godina beleži se trend rastaku'ni) poseta polivalentne patronažne sestre babinjari i usklađivanje sa utvrđenim obimom i sadržajemrada polivalentne patronažne službe 7,- poseta po babinjari, uz obu)vat od blizu 0, u +-9.

#očene su značajne razlike u sadržaju usluga pruženi) trudnicama romske nacionalnosti u odnosu naostale trudnice. >ako se // porođaja u "epublici !rbiji obavlja u zdravstvenim ustanovama i uz stručnupomo', kod žena romske populacije taj procenat je niži 7/6,69. :ada je u pitanju zdravstvena zaštita uvezi sa materinstvom 7prepartalna i perinatalna9, "omkinje su u najnepovoljnijem položaju u odnosu nasve ostale osetljive grupacije kod koji) je maternalni mortalitet ve'i za 1.

Oboljenja i stanja u vezi sa trudno'om, rađanjem i babinjama beleže stalni pad, kao i ukupan broj uslugau savetovalištima za trudnice, što je u skladu sa padom stope 2ertiliteta i nataliteta. *roporcija carski)

rezova na 1 porođaja kod jednoplodni) trudno'a u +-. godini na nivou "epublike !rbije iznosila je10,.

*rema dostupnim podacima maternalni mortalitet 7smrtni is)od žena u vezi trudno'e, porođaja i babinja9,kao redak događaj, varira iz godine u godinu, sa tendencijom smanjenja. Odnos maternalne smrtnosti,iskazan kao petogodišnji prosek, +8+5. godine u "epublici !rbiji iznosio je 5,3, što je na nivouproseka evropskog regiona, ali još uvek više od prosečne vrednosti zemalja vropske unije, kao i uodnosu na cilj koji je predviđen 4ilenijumskim ciljevima razvoja 7,/ do +15. godine9. *rocenjuje se da

je maternalni mortalitet ve'i za 1 u odnosu na zvanične podatke, što se objašnjava podregistracijomzbog nepravilnog ši2riranja i neprikazivanja smrtni) is)oda koji su se desili van porodilišta. $ode'i uzrociumiranja majki tokom trudno'e, na porođaju i u puerperijumu u "epublici !rbiji za period 1//-8+5.godine su= postpartalna )emoragija i komplikacije koje su se javile tokom porođaja što uključuje

preeklampsiju, eklampsiju, krvarenje i rupturu materice.4eđu brojnim naprednim pokretima u svetu izdvaja se inicijativa nazvana (olnica prijatelj beba 7babyfriendly hospital 9, koja podrazumeva primenu strategije !&O i #N>C


9/46

Očekivani rezultati= dvostruko uve'anje procenta žena koje imaju bezbedne seksualne odnose i koristeneko od savremeni) kontracepcijski) sredstava ukoliko žele da spreče trudno'u? prevencija i ranootkrivanje oboljenja žena, smanjenje stope razbolevanja i umiranja žena 2ertilnog doba za jednu tre'inu,smanjenje broja namerni) prekida trudno'e za jednu tre'inu i smanjenje incidencije polno prenosivi)in2ekcija za najmanje jednu tre'inu, kao i održavanje stope 2ertiliteta na aktuelnim vrednostima.

Ovaj cilj se može ostvariti sprovođenjem slede'i) aktivnosti=

19 primena programa promocije zdravlja i zdravstveno8vaspitni rad sa ženama i nji)ovim partnerima uzmobilisanje lokalne zajednice, udruženja, javni) glasila kako bi se pove'ao udeo žena i nji)ovi) partnerakoji imaju odgovaraju'e znanje, stavove i ponašanje u vezi reproduktivnog zdravlja. Eime bi se smanjilaučestalost rizični) seksualni) odnosa, ostvarilo bi se aktivnije učeš'e lokalne zajednice i svi) sektoradruštva u promociji zdravlja žena?

+9 unapređenje savetovališnog rada u službi za zaštitu žena doma zdravlja na planiranju porodicepove'anjem broja edukovani) i motivisani) partnera za koriš'enje savremeni) kontracepcijski) metoda isredstava, čime bi se smanjio broj namerni) prekida trudno'e?

69 skrining na rak grli'a materice prema Nacionalnom programu za prevenciju raka grli'a materice7!lužbeni glasnik "!, broj 5;09 i pove'an obu)vat žena skrining pregledima tj. smanjivanje

morbiditeta i mortaliteta žena od raka grli'a materice za jednu tre'inu?

9 skrining na rak dojke prema Nacionalnom programu za prevenciju raka dojke 7!lužbeni glasnik "!,broj 15;/9 i pove'an obu)vat žena skrining pregledima tj. smanjivanje morbiditeta i mortaliteta žena odraka dojke za jednu tre'inu?

59 obezbeđivanje skrininga i lečenja polno prenosivi) bolesti, dobrovoljno poverljivo savetovanje itestiranje 7u daljem tekstu= %*!E9 na I>$;A>%! za žene.

3.1.1.+. !peci2ični cilj= Očuvanje i unapređenje zdravlja žena u toku trudno'e.

Očekivani rezultati= pove'anje obu)vata trudni) žena u prvom trimestru trudno'e na najmanje 05, uz

redovnu kontrolu zdravlja u toku cele trudno'e 7prema $odiču za zdravstvenu zaštitu trudnica naprimarnom nivou iz +5. godine 8 u daljem tekstu= $odič9? blagovremeno prepoznavanje rizika ismanjenje broja visoko8rizični) trudno'a, spontani) pobačaja i prevremeni) porođaja? promena znanja iponašanja trudnica i sticanje zdravi) navika? pove'anje obu)vata trudnica ku'nim posetama polivalentnepatronažne sestre 7najmanje /59? smanjenje morbiditeta i mortaliteta u vezi sa trudno'om i porođajemza 1.

Ovaj cilj podrazumeva sprovođenje slede'i) aktivnosti=

19 zdravstveno8vaspitni rad sa trudnicama u okviru nacionalni) programa promocije zdravlja i procenaove aktivnosti?

+9 savetovališni rad sa trudnicama uz kontinuirano pra'enje nji)ovog stanja, prema $odiču, sapove'anjem obu)vata trudnica prvim pregledima u prvom trimestru 7najmanje 059 i smanjivanjemrazlika u odnosu na socijalno8ekonomski status, geogra2sko područje i etničku pripadnost trudnica?

69 rano otkrivanje rizika i odgovaraju'i tretman rizični) trudno'a, prema $odiču, postiže se redovnimkontrolama u savetovalištu za trudnice, edukacijom trudnica za sticanjem znanja u cilju promene rizičnogponašanja i blagovremenim upu'ivanjem na viši nivo zdravstvene zaštite?


10/46

9 skrining za genetske anomalije u prvom trimestru, prema $odiču, ostvaruje se pove'anjem obu)vatatrudnica u savetovalištu za trudnice, ranim otkrivanjem rizika i sprovođenjem obaveznog skrininga?

59 skrining za genetske anomalije u drugom trimestru, prema $odiču, obu)vata trudnice koje to nisuuradile u prvom trimestru?

39 obezbeđivanje skrininga i lečenja polno prenosivi) bolesti pove'anjem obu)vata trudnicaodgovaraju'im skriningom, kao i edukacijom u vezi rizičnog ponašanja i smanjenja učestalosti rizični)seksualni) odnosa?

-9 dobrovoljno i poverljivo savetovanje i testiranje 7%*!E9 trudnica u savetovalištima instituta i zavoda za javno zdravlje i drugim zdravstvenim ustanovama, kako bi se utvrdile I>$8pozitivne trudnice, obezbedilaodgovaraju'a terapija za I>$8pozitivne, sprečila vertikalna transmisija I>$8a i umanjile štetne poslediceI>$ in2ekcije?

09 organizovanje i sprovođenje psi)o2izičke pripreme za porođaj na nivou domova zdravlja i bolnički)ustanova za trudno'e bez rizika?

/9 organizovanje i sprovođenje škole roditeljstva za budu'e roditelje na nivou domova zdravlja i bolnički)ustanova 7na odeljenjima patologije trudno'e9. (udu'i roditelji upoznaju se sa zaštitom zdravlja tokom

trudno'e, porođaja i nakon porođaja, kao i zaštitom i negom novorođenog deteta?

19 posete trudnici i porodici od strane polivalentne patronažne sestre i pove'anje obu)vata 7najmanje/59 svi) trudnica bar jednom posetom, a kod rizični) trudno'a i češ'e, prema potrebi?

119 stomatološka zdravstvena zaštita trudnica, u skladu sa Nacionalnim programom preventivnestomatološke zdravstvene zaštite, ostvaruje se u službi za zaštitu zdravlja usta i zuba u domovimazdravlja.

3.1.1.6. !peci2ični cilj= Obezbeđivanje odgovaraju'e zdravstvene zaštite i najbolji) uslova za porođaj irođenje deteta.

Očekivani rezultati= smanjenje komplikacija na porođaju i u puerperijumu? smanjenje maternalnogmortaliteta na ,/ umrli) žena u vezi sa trudno'om, porođajem i puerperijumom na 1. porođaja?smanjenje perinatalnog morbiditeta i mortaliteta.


19 izrada i primena stručno8metodološkog uputstva 7vaginalni porođaj, carski rez9, smernica, protokola zaupu'ivanje na viši nivo zdravstvene zaštite, kao i unapređenje postoje'eg porođajnog protokola, uzobavljanje kontinuirane edukacije omogu'ava primenu jedinstvene metodologije zasnovane nadokazima?

+9 unapređen tretman komplikacija na porođaju i u puerperijumu u skladu sa smernicama i protokolimakod prevremenog pucanja vodenjaka, prevremenog porođaja, krvarenja, eklampsija i drugi)komplikacija?

69 aktivno vođenje tre'eg porođajnog doba u cilju prevencije partalne i postpartalne )emoragije ipro2ilaktička upotreba antikoagulantne terapije kod operativnog vođenja porođaja, utica'e na smanjenjebroja komplikacija i smrtnosti majki u vezi sa porođajem?


11/46

9 izrada i primena jedinstvene medicinske dokumentacije na teritoriji "epublike !rbije u vezi saporođajem 7partogram za porodilju i dokumentacija za novorođenče9 u svim zdravstvenim ustanovamagde se obavljaju porođaji?

59 razvijanje i primena programa (olnica prijatelj beba i %eset koraka do uspešnog dojenjaomogu'i'e svim porodiljama isti standard usluga?

39 uvođenje programa (olnica prijatelj beba J u sve zdravstvene ustanove u kojima se obavljajuporođaji sa ciljem da i prevremeno rođena deca i novorođenčad sa rizikom, imaju izjednačene standardesa decom koja su na vreme rođena i bez rizika.

3.1.1.. Speifi%ni il#$ Očuvanje i unapređenje zdravlja žena posle porođaja.

Očekivani rezultati= smanjenje učestalosti stanja i oboljenja porodilje koja mogu da se završekomplikacijama, )roničnim oboljenjima, odnosno smrtnim is)odom.


19 prevencija i lečenje komplikacija u puerperijumu sprovodi se u zdravstvenim ustanovama u kojima seobavljaju porođaji, u domu zdravlja i u ku'i porodilje?

+9 inovirani *rogram promocije, podrške i zaštite dojenja sprovodi se radi očuvanja zdravlja majke iobezbeđenja uslova za razvoj i očuvanje laktacije?

69 pra'enje zdravstvenog stanja porodilje od strane polivalentne patronažne sestre, podrazumevapotpuni obu)vat porodilja patronažnim posetama u ku'i?

9 kontrolni pregled porodilje i babinjare ostvaruje se u službi za zdravstvenu zaštitu žena doma zdravlja,sa obu)vatom od najmanje 05, posebno za osetljive populacije?

59 savetovanje, medicinsko i psi)ološko, socijalna podrška samo)ranim majkama ostvaruje se u saradnjizdravstvenog sa drugim sektorima 7socijalna zaštite i lokalna samouprava9.

8.2. Za&-(&"na a(%(a n'&''


12/46

kongenitalnim anomalijama. >zdvaja se respiratorni distres sindrom kod prevremeno rođene dece uslednezrelosti plu'a, zbog visoke zastupljenosti u strukturi perinatalnog mortaliteta, kao i mogu'nostie2ikasne prevencije.

# uslovima sve manjeg rađanja i depopulacije o)rabruju'i je podatak da je od 1//1. do +-. godinestopa smrtnosti odojčadi smanjena sa 1,3 na -,1 na 1 živorođeni). Najčeš'i uzroci smrti odojčadisu= stanja nastala u perinatalnom periodu 8 +/0 odojčadi 7ili 3+, od ukupno umrle odojčadi9, urođeneanomalije, de2ormacije i )romozomske nenormalnosti 8 /5 odojčadi 7+9 i simptomi, znaci i nenormalniklinički i laboratorijski nalazi 8 51 odojčadi 7119.

&a razliku od opšte, stopa smrtnosti odojčadi u populaciji "oma u +5. godini iznosila +5,/ na 1živorođeni), dok se, nasuprot ukupnoj zastupljenosti dece sa malom telesnom masom na rođenju od5, ova pojava beleži kod /,6 romske dece, od koji) + u kasnijem periodu ispoljava znake )roničnepot)ranjenosti sa zaostajanjem u rastu. 4ada precizni podaci o strukturi smrtnosti odojčadi u romskojpopulaciji nedostaju, prema analogiji sa populacionim grupama sličnog socijalno8ekonomskog statusa unerazvijenim zemljama, može se pretpostaviti visoka zastupljenost poreme'aja is)rane,gastrointestinalni) i in2ekcija respiratorni) organa.

Doš uvek se ne postiže zadovoljavaju'i obu)vat svim vakcinama 7umesto planiranog obu)vata od //, u+5. godini ostvarenje iznosi 0/, a za vakcine protiv )epatitisa ( i )emo2ilus in2luence i ispod 59.

>stovremeno, kod romske dece obu)vat svim vakcinama bio je za tre'inu niži od nacionalnog proseka iiznosio je 5/. # periodu 1//-8 +-. godina zapaža se porast polivalentni) patronažni) posetaodojčetu sa ,/ na 3,+ posete, što je u skladu sa predviđenim standardom.

# oblasti is)rane odojčadi kao nezadovoljavaju'e treba navesti niske stope isključivog 7159 ikontinuiranog 7++9 dojenja.

3.+.1. p!ti il#$ Očuvanje i unapređenje zdravlja novorođene dece i smanjenje stope perinatalnesmrtnosti na ispod 3,5 na 1 rođeni) i stope neonatalne smrtnosti na ispod 6, na 1 živorođenja.

3.+.1.1. !peci2ični cilj= Očuvanje zdravlja novorođenog deteta u skladu s maksimalnim potencijalom narođenju.

Očekivani rezultati= pove'anje broja novorođene dece kod koje se primenjuju sve mere inicijalnogpostnatalnog i zbrinjavanja tokom boravka u porodilištu 7ostvarenje ranog kontakta sa majkom ipodsticanje dojenja9? smanjenje učestalosti preventabilni) neonatalni) i postneonatalni) oboljenja ipatološki) stanja? kao i racionalno koriš'enje kapaciteta akušerski) ustanova i pove'anje pozitivnogstava i ocena korisnika usluga.

&a ostvarivanje ovog cilja predviđene su slede'e aktivnosti=

19 obezbeđivanje uslova za postupke inicijalnog zbrinjavanja novorođene dece, uključuju'i procenuvitalnosti po Apgar metodi i prvi pregled pedijatra 8 neonatologa u ginekološko8akušerskim ustanovama?

+9 obezbeđivanje ranog kontakta s majkom, podsticanje prvog podoja u prvom satu, ostvarenjesmeštajni) uslova i implementaciju programa (olnice prijatelji beba, kao i 4eđunarodnog kodeksamarketinga za majčino mleko?

69 pro2ilaktična primena vitamina : neposredno po rođenju, kao i vakcinacija zdrave novorođene deceprotiv )epatitisa ( i tuberkuloze, pre otpusta iz porodilišta?


13/46

9 pre otpusta iz porodilišta novorođene dece, uzimanje uzoraka za laboratorijski skrining nakongenitalnu )ipotireozu i 2enilketonuriju. !provođenje laboratorijske dijagnostike skrining metoda ieventualna dopunska ispitivanja sprovodi'e >nstitut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta !rbije i >nstitutza zdravstvenu zaštitu dece i omladine $ojvodine?

59 uvođenje skrininga za rano otkrivanje poreme'aja slu)a i vida i dijagnostiku genetski) poreme'aja uneonatalnom uzrastu?

39 izrada i primena jedinstveni) kriterijuma za otpust zdravog novorođenčeta iz porodilišta. &a izradunavedeni) kriterijuma bi'e zadužena posebna radna grupa 2ormirana od strane "!:?

-9 potpun obu)vat novorođene dece po otpustu majke i deteta iz porodilišta sa ukupno pet patronažni)ku'ni) poseta, a po potrebi i više. *rvi preventivni pedijatrijski pregled obavlja se u ku'i novorođenčetauzrasta do 15 dana.

3.+.1.+. !peci2ični cilj= Otkrivanje i lečenje najčeš'i) patološki) stanja u neonatalnom periodu s posebnimosvrtom na prevremeno rođenu decu sa malom porođajnom telesnom masom na rođenju.

Očekivani rezultati= uspostavljanje nacionalnog sistema zbrinjavanja bolesne novorođenčadi zasnovanogna principu progresivne nege sa inoviranim jedinstvenim kriterijumima? ustanovljavanje baze podataka sa

mogu'noš'u kontinuiranog uvida u strukturu morbiditeta i stope perinatalnog i neonatalnog mortaliteta?smanjenje stope perinatalnog i neonatalnog mortaliteta.

&a realizaciju ovog cilja predviđene su slede'e aktivnosti=

19 izrada plana teritorijalne organizacije progresivne nege i zbrinjavanja bolesne novorođenčadi sae2ikasnim transportnim sistemom?

+9 obezbeđenje uslova za e2ikasnu reanimaciju novorođenčeta na svim nivoima zbrinjavanja, odnosno usvim ginekološko8akušerskim ustanovama?

69 prevencija i lečenje patološki) stanja prevremeno rođenog deteta posebno kod pojave respiratornog

distres sindroma, u skladu sa odgovaraju'im smernicama?

9 rad konzilijuma za 2etalne anomalije i rana dijagnostika poreme'aja slu)a i vida prema smernicama zaprevremeno rođenu decu?

59 primena savremeni) postupaka za lečenje poreme'aja koji pripadaju postas2iktičnom sindromu?

39 stvaranje optimalni) uslova za uvođenjem programa (olnice prijatelji beba J u sve zdravstveneustanove namenjene zbrinjavanju bolesne novorođenčadi, a pre svega prevremeno rođene dece?

-9 dosledna primena jedinstveni) kriterijuma za evidenciju živorođenja i mrtvorođenja, kao i intrapartalnonastalog smrtnog is)oda.

3.+.+. p!ti il#$ Očuvanje i unapređenje zdravlja i smanjenje smrtnosti odojčadi na ispod ,5 na 1živorođenja.

3.+.+.1. !peci2ični cilj= *revencija i lečenje najčeš'i) patološki) stanja kod odojčadi.

Očekivani rezultati= pove'anje kvaliteta svi) postoje'i) oblika zdravstvene zaštite odojčadi sa akcentomna promociju dojenja i pravilne is)rane, pove'anje obu)vata obaveznom vakcinacijom, ranom


14/46

prepoznavanju i otklanjanju različiti) razvojni) poreme'aja, kao i e2ikasnijem i racionalnijem lečenjuakutni) respiratorni) i crevni) in2ekcija.


19 organizovanje redovni) preventivni) pedijatrijski) pregleda u domovima zdravlja sa akcentom napromociju dojenja i pravilne is)rane, kao i štetnim posledicama udisanja duvanskog dima po zdravljeodojčeta?

+9 rano prepoznavanje i otklanjanje gastrointestinalni) i poreme'aja is)rane, naročito akutni) crevni)in2ekcija, in2antilini) kolika, pot)ranjenosti, nutritivne alergije i )ipo)romne anemije?

69 sprovođenje vakcinacije prema usvojenom programu i kalendaru?

9 rano otkrivanje i otklanjanje, odnosno započinjanje mera rane re)abilitacije i stimulacije kod senzorni)i razvojni) poreme'aja 7slu), govor, vid, zastoj u psi)omotornom razvoju, kongenitalna displazija kuka9?

59 izrada i primena protokola za prevenciju respiratorni) in2ekcija kod odojčadi sa rizikom.

3.+.+.+. !peci2ični cilj= >ntenzivirana i usmerena zdravstvena zaštita odojčadi iz osetljivi) populacioni)

grupacija.

Očekivani rezultati= smanjenje učestalosti poreme'aja is)rane, e2ikasnija prevencija i lečenje akutni)crevni) i respiratorni) in2ekcija sa sniženjem stope smrtnosti odojčadi u populaciji "oma na manje od 1+na 1 rođeni).


1. kontinuirani zdravstveno8vaspitni rad službe za zdravstvenu zaštitu dece u saradnji sa polivalentnimpatronažnim medicinskim sestrama, uz učeš'e lokalne samouprave, usmeren na lične i opšte )igijenskenavike, pravilnu is)ranu i pripremu )rane za odojčad, kao i neop)odnost preventivni) pedijatrijski)pregleda i redovne vakcinacije?

+. intenzivni patronažni nadzor i organizovanje dostupniji) načina sprovođenja preventivni) pedijatrijski)pregleda i vakcinacija za posebno osetljive grupacije odojčadi uz organizovanje mobilni) timova koječine specijalisti pedijatri, pedijatrijske sestre i polivalentne patronažne medicinske sestre?

6. edukacija zdravstveni) radnika za racionalno vanbolničko i bolničko lečenje akutni) respiratorni) icrevni) in2ekcija.

8.3. Za&-(&"na a(%(a ;al" "7"

%ece uzrasta od jedne do navršene četvrte godine, prema proceni stanovništva za +-. godinu bilo je

6+.03/ ili ,1 populacije. # navedenoj programskoj celini planirana je realizacija Nacionalnogmilenijumskog cilja koji se odnosi na smanjenje smrtnosti dece ispod pet godina 7uključuju'i i decu uprvoj godini 8 odojčad9 na vrednost od petoro umrle dece do pet godina na 1. živorođeni).

Od 1//1. do +-. godine prepolovljena je stopa smrtnosti dece do pet godina života 7sa 13,0 na 0,6 na1. živorođenja, tj. sa 1.513 na 536 dece ovog uzrasta9 i to prvenstveno kao rezultat smanjenjasmrtnosti odojčadi. (roj umrle dece od prve do navršene četvrte godine u istom periodu smanjen je sa31 na -/, a stopa smrtnosti smanjena je sa 1,6 na ,6 na 1 dece ovog uzrasta. >ako stopa smrtnostidece ove populacione grupe opada, stopa smrtnosti romske dece i dalje je trostruko ve'a od


15/46

nacionalnog proseka. # strukturi mortaliteta male dece, posle urođeni) anomalija, de2ormacija i)romozomski) nenormalnosti 7++9, nalaze se povrede, trovanja i posledice delovanja spoljni) 2aktora7109, zatim tumori 7159 i zarazne i parazitarne bolesti 7119.

*ra'enje rasta i razvoja dece predškolskog uzrasta, pomo'u gra2ikona rasta, koji predstavlja jednostavan način za procenu stanja u)ranjenosti, nije ostvareno u skladu sa ciljevima iz #redbe ozdravstvenoj zaštiti žena, dece, školske dece i omladine 7!lužbeni glasnik "!, broj /;/59. *remarezultatima sprovedeni) istraživanja, prevalencija akutne pot)ranjenosti dece do pet godina u "epublici!rbiji je niska 769, dok prevalencija zastoja u rastu 7)ronična pot)ranjenost9 pokazuje stalni porast71//3. godine 6, +. godine 5 i +5. godine je 39. Osnovni nutricioni problem ostaje gojaznost,

jer je svako sedmo dete uzrasta do pet godina predgojazno ili gojazno. Od nacionalnog prosekaznačajno odstupaju siromašna i romska deca.

>ako je obu)vat dece vakcinacijom, prema zvaničnim podacima, veliki i prelazi /, istraživanja ukazujuda je ukupni obu)vat svim vakcinama u predviđenom uzrastu nizak 7oko 339, uz značajne teritorijalnerazlike. Obu)vat kod romske dece svim vakcinama za 6 je niži od nacionalnog proseka. 4ada su uprogram imunizacije uvedene nove vakcine 7hepatitis b i hae&ophil's infl'enae tip b9 obu)vat deceovim vakcinama je u +5. godini bio ispod 5. radikacija dečje paralize, za koju je "epublika !rbijadobila međunarodni serti2ikat ++. godine, održava se u tome statusu. *rema postoje'im 2iziološkimkriterijumima, "epublika !rbija je eliminisala bolesti de2icita joda u is)rani i dobila u +-. godinimeđunarodnu potvrdu postignuti) rezultata.

# uzrastu od 60 do 5/ meseci predškolskim vaspitanjem obu)va'eno je 5 gradske, a samo 1,seoske dece. >z porodica u kojima roditelji imaju samo osnovno obrazovanje obu)vat je svega -,5, ugrupi najsiromašniji) -, a kod "oma iz romski) naselja 6,/ dece obu)va'eno je predškolskimvaspitanjem.

# okviru vanbolničkog morbiditeta dece do šest godina, sa prosečno 5, oboljenja po svakom detetu, u+-. godini, kao i raniji) godina, dominiraju bolesti sistema za disanje, zarazne i parazitarne bolesti,bolesti uva i mastoidnog nastavka.

:ao prioritetni problem u zdravstvenoj zaštiti male dece izdvaja se nejednako koriš'enje zdravstvene

službe kod romske populacije i dece iz seoski) i siromašni) porodica. Eo ima za posledice značajno ve'uvrednost stope smrtnosti u odnosu na nacionalni prosek, nedovoljan obu)vat imunizacijom romske dece,kao i nji)ovu slabiju u)ranjenost i zaostajanje u rastu. >ako su akutne in2ekcije gornji) disajni) putevavišestruko ve'e učestalosti, među uzrocima razbolevanja sve češ'e su bolesti u)a, povrede i zadesnatrovanja. # strukturi umrle dece, povrede se nalaze na drugom mestu i nji)ova učestalost raste sauzrastom dece.

3.6.1. p!ti il#$ Očuvanje i unapređenje zdravlja male dece.

3.6.1.1. !peci2ični cilj= Osposobiti roditelje, staratelje i decu za aktivan odnos prema zdravlju ipreuzimanje odgovornosti za zdravlje.

Očekivani rezultat= pove'an obu)vat zdravstveno8vaspitnim radom roditelja ili staratelja i dece nanajmanje /? usvajanje zdravi) stilova života ciljni) grupacija sa obu)vatom od najmanje 5? potpunobu)vat dece preventivnim pedijatrijskim pregledima? pove'ano uključivanje lokalne zajednice uaktivnostima na promociji zdravlja.

&a ostvarivanje ovog cilja potrebno je sprovesti slede'e aktivnosti=

19 sačiniti program vaspitanja za zdravlje dece, kojim se de2inišu metode i sadržaji zdravstveno8vaspitnog rada sa decom i roditeljima ili starateljima, radi ujednačavanje rada na promociji zdravlja dece.


16/46

*rogramom se de2inišu nosioci aktivnosti i oblasti koje su prioritetne za ovaj uzrast= is)rana, 2izičkaaktivnost, vakcinacija, prevencija povređivanja, zdravlje usta i zuba?

+9 >nstitut za javno zdravlje !rbije i mreža instituta i zavoda za javno zdravlje organizuju i sprovodeedukativne seminare za zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike u domovima zdravlja i vaspitače upredškolskim ustanovama, radi nji)ovog osposobljavanja i sticanja novi) znanja i veština iz oblastipredviđeni) *rogramom vaspitanja za zdravlje dece?

69 edukovani zdravstveni radnici, zdravstveni saradnici i vaspitači u domovima zdravlja i predškolskimustanovama sprovode *rogram vaspitanja za zdravlje dece kroz individualni i grupni zdravstveno8vaspitni rad sa decom, roditeljima ili starateljima, posebno usmeravaju'i aktivnosti na decu iz osetljivi)populacioni) grupacija?

9 za organizovanje i sprovođenje promotivni) aktivnosti motivisati i uključivati sve važne sektore ipredstavnike lokalne samouprave, čime se razvija partnerstvo za zdravlje dece na lokalnom nivou.

3.6.1.+. !peci2ični cilj= !prečavanje i smanjivanje povrede i trovanja za jednu tre'inu.

Očekivani rezultat= unapređena in2ormisanost roditelja i javnosti o načinima prevencije povređivanjadece? razvijanje saradnje sa organima lokalne samouprave na stvaranju bezbedne sredine za decu?

2ormiranje baze podataka o povredama kod dece.


19 4inistarstvo zdravlja u saradnji sa drugim ministarstvima i institucijama pristupa izradi *rograma zaprevenciju povređivanja, radi de2inisanja međusektorske saradnje i zajednički) interdisciplinarni)programski) aktivnosti na sprečavanju povreda i smanjenju povređivanja male dece?

+9 4inistarstvo zdravlja koordinira rad na izradi baze podataka o povredama, kao i registra o povređenimlicima, sa izdvajanjem dece?

69 instituti i zavodi za javno zdravlje sprovode mobilizaciju svi) aktera u lokalnoj samoupravi za stvaranje

bezbedne sredine za decu, uključuju'i i igrališta i parkove, čime se takođe doprinosi podsticanju ipromovisanju 2izičke aktivnosti za zdravlje dece.

3.6.1.6. !peci2ični cilj= !prečavanje zlostavljanja i zanemarivanja male dece.

Očekivani rezultati= unapređenje nivoa znanja i socijalni) veština zdravstveni) radnika i zdravstveni)saradnika za prepoznavanje svi) oblika nasilja nad decom? preduzimanje adekvatni) mera u slučajuzlostavljanja i zanemarivanja.


19 4inistarstvo zdravlja predlaže donošenje propisa i protokola rada u oblasti zaštite dece odzlostavljanja i zanemarivanja i rada štetnog po nji)ovo zdravlje?

+9 >nstitut za javno zdravlje !rbije i mreža instituta i zavoda za javno zdravlje, zajedno sa >nstitutom zamentalno zdravlje i drugim zdravstvenim ustanovama, organizuje i sprovodi edukativne seminare zazdravstvene radnike, zdravstvene saradnike za rano prepoznavanje zlostavljanja i zanemarivanja i svi)oblika nasilja nad decom?


17/46

69 edukovani zdravstveni radnici i saradnici pove'avaju nivo znanja roditelja za rano prepoznavanjezlostavljanja i zanemarivanja i upu'uju i) u procedure sprovođenja adekvatni) mera.

3.6.1.. !peci2ični cilj= !prečavanje odstupanja u nutritivnom statusu, odnosno smanjenje za + brojapot)ranjene i smanjenje za + broja gojazne dece

Očekivani rezultati= pove'an broj zdravstveno vaspitni) intervencija? stvaranje odgovaraju'e i bezbednesredine za igru i 2izičku aktivnost u svakom okruženju? obezbeđenje kvalitetni) podataka za procenu ipra'enje nutritivnog statusa dece? uvođenje gra2ikona rasta i razvijanje in2ormacionog sistema u ovojoblasti.


19 4inistarstvo zdravlja i >nstitut za javno zdravlje !rbije usmeravaju i koordiniraju pra'enje i procenunutritivnog statusa dece, uključuju'i i uvođenje gra2ikona rasta?

+9 >nstitut za javno zdravlje !rbije i mreža instituta i zavoda za javno zdravlje organizuju i koordiniraju radna sprečavanju pot)ranjenosti dece, kroz razvoj zdravstveno8vaspitni) intervencija u porodici i zajednici idopunu mikronutrijenata?

69 >nstitut za javno zdravlje !rbije i mreža instituta i zavoda za javno zdravlje organizuju i koordiniraju radna sprečavanju prekomerne težine i gojaznosti, kroz razvoj zdravstveno8vaspitni) intervencija u porodici izajednici.

3.6.1.5. !peci2ični cilj= !prečavanje i suzbijanje bolesti i rano otkrivanje 2aktora rizika po pravilan rast irazvoj.

Očekivani rezultati= postizanje obu)vata kompletnom vakcinacijom dece u jedinicama lokalnesamouprave od najmanje /5? potpun obu)vat dece preventivnim pregledima? pove'anje broja dece sarano otkrivenim poreme'ajima zdravlja? razvijanje timova za rad sa decom sa smetnjama odnosnoteško'ama u razvoju.


19 na nivou svi) jedinica lokalne samouprave u "epublici !rbiji, kontinuirano sprovoditi programobavezne imunizacije od zarazni) bolesti stanovništva "epublike !rbije i edukovati stanovništvo označaju imunizacije, posebno pove'anjem obu)vata vakcinacijom dece iz osetljivi) grupacija?

+9 u službama za zdravstvenu zaštitu predškolske dece domova zdravlja sprovoditi sistematske ikontrolne pedijatrijske preglede sa obu)vatom od najmanje /5, radi prepoznavanja i otklanjanjačinilaca rizika za nastanak poreme'aja zdravlja i preduzimanja potrebni) mera?

69 sprovoditi ku'ne posete polivalentne patronažne medicinske sestre porodicama sa malom decom?

9 sprovoditi Nacionalni program preventivne stomatološke zaštite?

59 kroz razvijanje savetovališnog rada za prepoznavanje i otklanjanje 2aktora rizika za nastanakporeme'aja psi)omotornog i psi)osocijalnog razvoja, pove'ati aktivnosti na pra'enju zdravstvenogstanja dece sa problemima u razvoju.

3.6.1.3. !peci2ični cilj= *reduzimanje odgovaraju'i) terapijsko8re)abilitacioni) postupaka kod dece saotkrivenim poreme'ajima i oboljenjima


18/46

Očekivani rezultat= potpun obu)vat dece skrining pregledima? pove'anje broja dece sa rano otkrivenimporeme'ajima? smanjenje stope morbiditeta i smanjenje broja dece sa komplikacijama i razvojnimproblemima.


19 u službama za zdravstvenu zaštitu predškolske dece domova zdravlja blagovremeno dijagnosti2ikovatii preduzimati tretman poreme'aja vida, slu)a, govora, de2ormiteta koštano8miši'nog sistema i drugi)poreme'aja?

+9 u službama za zdravstvenu zaštitu predškolske dece domova zdravlja sprovoditi odgovaraju'udijagnostiku i terapijske procedure najčeš'i) akutni) bolesti?

69 u službama za zdravstvenu zaštitu predškolske dece domova zdravlja i u saradnji sa odgovaraju'iminstitucijama sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite sprovoditi ranu dijagnostiku poreme'ajai preduzimati lečenje dece sa problemima u razvoju 7motorni, socijalni, emocionalni9.

3.6.1.-. !peci2ični cilj= *oboljšanje pristupačnosti, dostupnosti i koriš'enja zdravstvene službe iujednačavanje kvaliteta zdravstvene zaštite dece sa sela, iz siromaši) područja i osetljivi) grupacija.

Očekivani rezultati= pove'anje obu)vata dece iz osetljivi) populacioni) grupacija zdravstvenom zaštitom?pove'anje obu)vata vakcinacijom? smanjenje morbiditeta i poboljšanje zdravstvenog stanja dece izosetljivi) grupacija.


19 pove'ati aktivnosti na promociji zdravlja, sprečavanju i ranom otkrivanju i lečenju bolesti kod osetljivi)grupacija dece, kroz sprovođenje speci2ični) preventivni) programa u romskim naseljima, u seoskimpodručjima i nerazvijenim sredinama?

+9 domovi zdravlja organizuju sprovođenje kampanjske vakcinacije i rad mobilni) timova radisprečavanja razbolevanja, kao i blagovremene dijagnostike i započinjanja lečenja dece iz osetljivi)

populacioni) grupacija.

3.6.1.0. !peci2ični cilj= Omogu'iti odgovaraju'e pra'enje i procenu rada zdravstveni) službi zazdravstvenu zaštitu dece.

Očekivani rezultati= donošenje i primena unapređenog *ravilnika o vođenju medicinske dokumentacije ievidencije? stvaranje preduslova za pouzdanije sagledavanje zdravstvene situacije i preduzimanje mera.


19 4inistarstvo zdravlja i >nstitut za javno zdravlje !rbije organizuju rad na unapređenju i prilagođavanjumedicinske dokumentacije i poboljšanju evidencije i izveštavanja?

+9 >nstitut za javno zdravlje !rbije i mreža instituta i zavoda za javno zdravlje kontinuirano prate iprocenjuju rad službi za zdravstvenu zaštitu predškolske dece u domovima zdravlja?

69 >nstitut za javno zdravlje !rbije i mreža instituta i zavoda za javno zdravlje kontinuirano prate iprocenjuju rad bolnički) odeljenja na kojima se leče deca.

8.4. Za&-(&"na a(%(a "7" "*'l-*') % ;la


19/46

*rema proceni stanovništva za +-. godinu u uzrastu od pet do devet godina, koji je obu)va'en ovomprogramskom celinom, bilo je 5.+- dece ili 5,5 populacije. Od 1//1. do +-. godine stopasmrtnosti dece od pet do devet godina opada, tako da je u +-. godini umrlo 55 dece ovog uzrasta ili,+ na 1 dece ovog uzrasta. # strukturi mortaliteta dece iz ove grupacije dominiraju povrede 7oko-5 uzroka smrti9 sa ve'im učeš'em povreda u saobra'aju u odnosu na mlađu dobnu grupaciju dece, azatim slede tumori, zarazne i parazitarne bolesti.

# okviru vanbolničkog morbiditeta dece od pet do devet godina, zadržava se slična zastupljenostobolenja i patološki) stanja, dominiraju bolesti sistema za disanje, zarazne i parazitarne bolesti, bolestiuva i mastoidnog nastavka.

# predškolskom uzrastu raste obu)vat dece predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem, naročito u godinipred polazak u školu, kada je obu)va'eno preko 0 dece. > dalje je prisutna pojava nedovoljnogobu)vata dece iz siromašni) sredina, seoski) područja i romske populacije.

Način života roditelja i dalje ima uticaja na razvoj deteta. !tavovi i modeli ponašanja u životu često suodređeni u predškolskom periodu, kada se 2ormiraju stavovi prema ponašanjima vezanim za zdravlje,kao što su pušenje i 2izička aktivnost i usvajaju modeli is)rane. >s)rana ostaje glavni zdravstveni irazvojni činilac za ovu grupu. %eca ovog uzrasta u ve'oj meri ispoljavaju sopstvene želje u pogleduis)rane i počinju da stvaraju sopstveni stav po pitanju dijeta.

@oše navike u is)rani u ovom uzrastu mogu biti glavni uzrok neu)ranjenosti što dovodi do nedovoljnog2izičkog rasta i smanjenog kognitivnog učenja. Obrnuto, nezdrave )iperkalorične dijete mogu voditiprekomernoj težini i gojaznosti i stvoriti nezdrave modele is)rane u životu.

#slovi okruženja veoma utiču na zdravlje i razvoj predškolskog i deteta mlađeg školskog uzrasta. Oni unajve'em riziku su među najsiromašnijima. %eca iz siromašni) porodica više su izložena povredama usaobra'ajnim nesre'ama ili u ku'i, u slučaju požara, utapanja.

Eačne i značajne podatke o zlostavljanju dece ovog uzrasta nije uvek lako dobiti. *osledice zlostavljanja izanemarivanja deteta mogu biti 2izičke, psi)ološke i bi)evioralne i mogu biti nepopravljive.

:ako dete postaje izloženije širem 2izičkom i društvenom okruženju, javljaju se novi zdravstveni izazovi.Fkolsko okruženje, vršnjaci i javna glasila vrše sve ve'i uticaj na stvaranje vrednosti, stavova i modelaponašanja mladog čoveka.

:ao prioritetni problemi zdravstvene zaštite dece uzrasta pet do devet godina, kao grupacije kojukarakteriše ne samo primarna ve' i sekundarna socijalizacija, izdvajaju se mogu'nost 2ormiranja modelaponašanja rizičnog za zdravlje i zdrav razvoj, ve'a ugroženost dece iz osetljivi) grupacija, povrede kaodominantan uzrok smrti, a značajna je zastupljenost akutni) in2ekcija gornji) disajni) puteva međuuzrocima razboljevanja.

3..1. p!ti il#$ Očuvanje i unapređenje zdravlja dece predškolskog i mlađeg školskog uzrasta.

3..1.1. !peci2ični cilj= "azvijanje zdravi) stilova života dece.

Očekivani rezultati= za 5 pove'an nivo stečenog znanja i usvojeni) veština u vezi sa zdravljem dece,članova porodica i lokalne samouprave? postizanje aktivnog učeš'a dece u očuvanju zdravlja.

Ovaj speci2ični cilj može se ostvariti preko slede'i) aktivnosti=


20/46

19 sačiniti program vaspitanja za zdravlje dece koji de2iniše sadržaj i metode rada u skladu sa oblastimakoje su prioritetne za ovaj uzrast. %omovi zdravlja u saradnji sa institutima i zavodima za javno zdravlje,predškolskim i školskim ustanovama sprovode program?

+9 edukacija zdravstveni) radnika, zdravstveni) saradnika uključeni) u brigu o zdravlju dece ovoguzrasta i postizanje ve'eg nivoa znanja?

69 zdravstveno8vaspitni rad u skladu sa programom vaspitanja za zdravlje sa decom, roditeljima,odnosno starateljima po temama predviđenim za ovaj uzrast 7is)rana, 2izička aktivnost, vakcinacija,prevencija povreda, zdravlje usta i zuba9 sa posebnim osvrtom na decu iz osetljivi) populacioni) grupa?

9 4inistarstvo zdravlja i 4inistarstvo trgovine i usluga predlažu propise kojima 'e se zabraniti distribucijanezdravi) obroka u jaslicama i vrti'ima kao i prodaja nezdrave )rane u školskim prodavnicama i u bliziniškola. Očekuje se da 'e implementacija propisa doprineti smanjenju broja dece predškolskog i ranogškolskog uzrasta koja konzumiraju brzu )ranu?

59 senzibilisanje i uključivanje svi) neop)odni) sektora i predstavnika lokalne samouprave u akcije zazdravlje dece.

3..1.+. !peci2ični cilj= *revencija rizika od najznačajniji) uzroka smrtnosti, povreda, bolesti i

nesposobnosti

Očekivani rezultati= smanjenje obolevanja, povređivanja i smrtnosti dece uzrasta od pet godina donavršene devete godine za jednu tre'inu.


19 sačiniti program za prevenciju povređivanja u kome se posebna pažnja posve'uje prevencijipovređivanja u saobra'aju i kod ku'e. *rogramom se de2inišu oblici saradnje u sprovođenju programa saobrazovnim ustanovama i organima unutrašnji) poslova. !provođenje programa 'e kao rezultat imatipove'anje znanja roditelja, dece i javnosti o bezbednim uslovima u ku'i, saobra'aju i drugim mestima, ismanjenje broja povređene dece?

+9 domovi zdravlja sprovode program obavezne imunizacije od zarazni) bolesti stanovništva "epublike!rbije u saradnji sa institutima i zavodima za javno zdravlje, lokalnom samoupravom i udruženjima.Očekuje se da kao rezultat obu)vata imunizacijom protiv svi) bolesti za koje je imunizacija obaveznabude najmanje /5 dece na nivou populacije u "epublici !rbiji, na nivou pojedinačni) jedinica lokalnesamouprave kao i u posebno osetljivim populacionim grupama, a što 'e voditi smanjenju morbiditeta odbolesti za koje je obavezna vakcinacija?

69 4inistarstvo zdravlja obezbeđuje sprovođenje zakonske regulative u vezi sa zabranom pušenja uprostorijama u kojima borave deca. >nstituti i zavodi za javno zdravlje u saradnji sa domovima zdravlja iobrazovnim ustanovama sprovode edukaciju roditelja i zaposleni) u obrazovnim ustanovama u vezi saštetnim e2ektima pasivnog pušenja. Očekivanja su smanjenje izlaganja dece pasivnom pušenju što 'e

doprineti smanjenju respiratorni) obolenja dece.

3..1.6. !peci2ični cilj= Otkrivanje rizika po zdravlje i poreme'aja zdravlja i preduzimanje odgovaraju'i)postupaka za nji)ovo otklanjanje.

Očekivani rezultati= pove'an broj dece sa rano otkrivenim rizicima po zdravlje i poreme'ajima zdravlja?smanjenje vanbolničkog i bolničkog morbiditeta i mortaliteta od najčeš'i) akutni) bolesti? pove'an brojotkrivene zlostavljane i zanemarene dece.


21/46


19 >nstitut za javno zdravlje !rbije izrađuje gra2ikone rasta za ovaj uzrast dece koji se uključuje uzdravstveni karton dece. *ra'enje rasta vrši se u domovima zdravlja u odgovaraju'im službama iobučavanje majki da samostalno prate rast i razvoj dece?

+9 obezbeđivanje suplemenata u is)rani u jaslicama i vrti'ima i posebno za decu iz siromašni) i romski)porodica u saradnji sa lokalnom samoupravom i udruženjima građana. Očekuje se da bi kao rezultat oveaktivnosti bio smanjen broj pot)ranjene dece u celoj populaciji ovog uzrasta i u siromašnim i romskimporodicama?

69 odgovaraju'e službe domova zdravlja sprovode sistematske i kontrolne preglede radi otkrivanjačinilaca rizika za nastanak poreme'aja zdravlja i primenu mera za nji)ovo otklanjanje. Očekuje se da 'ese pove'ati broj dece obu)va'ene sistematskim i kontrolnim pregledima a posebno pove'an broj decesa rano otkrivenim poreme'ajima?

9 stomatološke službe domova zdravlja sprovode mere u skladu sa #redbom o Nacionalnom programupreventivne stomatološke zdravstvene zaštite 7!lužbeni glasnik "!, broj ++;/9, vrše procenu iotkrivanje 2aktora rizika za pojavu pojedini) oboljenja usta i zuba? de2inišu preventivne i pro2ilaktičkemere i aktivnosti za otklanjanje utvrđeni) 2aktora rizika?

59 razvijanje savetovališnog rada za otkrivanje i otklanjanje 2aktora rizika za nastanak poreme'ajapsi)omotornog i psi)osocijalnog razvoja i pra'enje zdravstvenog stanja dece sa problemima u razvojukroz razvijanje timova za rad sa decom sa problemima u razvoju. Ova aktivnost 'e kao rezultat imati ve'iobu)vat dece sa 2aktorima rizika po razvoj i poreme'ajima psi)omotornog i psi)osocijalnog razvoja?

39 4inistarstvo rada i socijalne politike priprema predloge zakona za zaštitu dece od eksploatacije iopasnog rada po zdravlje, što 'e kao rezultat dati smanjeni broja dece izložene opasnom radu?

-9 >nstitut za mentalno zdravlje u saradnji sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje sprovodiedukaciju zdravstveni) radnika i zdravstveni) saradnika za prepoznavanje svi) oblika nasilja nad decom.!provođenje ove aktivnosti omogu'i'e pove'ani nivo znanja zdravstveni) radnika i zdravstveni)

saradnika u prepoznavanju nasilja nad decom?

09 zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici u domovima zdravlja i bolnicama obra'aju posebnu pažnjuna decu sa povredama koje ukazuju na nasilje i preduzimaju odgovaraju'e mere u saradnji sa centrimaza socijalni rad i organima unutrašnji) poslova. Ovakve aktivnosti rezultira'e ve'im brojem ranootkriveni) slučajeva nasilja nad decom i sprovođenje odgovaraju'i) mera u pružanju pomo'i deci?

/9 službe domova zdravlja rade na ranom otkrivanju poreme'aja kroz sprovođenje detaljni) sistematski)pregleda, što obu)vata i proveru vakcinalnog statusa, procenu intelektualnog i emocionalnog razvoja,stomatološke preglede. *o utvrđenim odstupanjima deca se upu'uju na odgovaraju'e terapijske ire)abilitacione postupke. %eci kod koje je utvrđen poreme'aj i koja su upu'ena na odgovaraju'epostupke prati se stanje i kontrolnim pregledima. !provođenjem ove aktivnosti očekuje se ve'i procenat

dece sa rano otkrivenim poreme'ajima zdravlja kao i ve'i procenat dece ovog uzrasta sa otkrivenimporeme'ajima kod koje se terapijske i mere re)abilitacije sprovode u celosti?

19 domovi zdravlja i druge zdravstvene ustanove rade na ranom otkrivanju akutni) poreme'aja zdravljadece ovog uzrasta i upu'ivanju na odgovaraju'e terapijske postupke. Aktivnost 'e kao očekivani rezultatdovesti do ve'eg broja dece kod koje se akutne bolesti otkrivaju u ranoj 2azi i blagovremenog terapijskogi re)abilitacionog postupka, smanjenja broja dece sa komplikacijama, kao i dece ovog uzrasta koja sebolnički leče?


22/46

119 domovi zdravlja i odgovaraju'e bolničke ustanove rade na ranom otkrivanju poreme'aja i lečenjudece sa problemima u motornom, socijalnom ili emocionalnom razvoju. Otkrivanje poreme'aja u ranoj2azi i upu'ivanje na odgovaraju'e lečenje dovodi do smanjenja broja dece sa ovim poreme'ajima i dosmanjenja broja dece lečene u bolnicama.

3..1.. !peci2ični cilj= Omogu'iti adekvatno pra'enje i procenu rada zdravstveni) službi za zdravstvenuzaštitu dece, što obezbeđuje dokumentovanje, evidenciju i izveštavanje na način prilagođen potrebiadekvatnog sagledavanja zdravstvene situacije.


19 pristupanje izradi pravila unapređenja medicinske dokumentacije kroz evidentiranje i izveštavanje,vode'i računa da se populaciona grupa uzrasta od pet do devet godina posebno prati što do sada nijebio slučaj?

+9 instituti i zavodi za javno zdravlje procenjuju rad službi za zdravstvenu zaštitu predškolske dece udomovima zdravlja, kroz pra'enje indikatora obima i sadržaja rada i pokazatelje zdravstvenog stanja oveuzrasne grupe, sa ciljem pra'enja jednakosti u pružanju zdravstvene zaštite deci različitog socijalno8ekonomskog statusa i deci iz posebno osetljivi) grupacija?

69 instituti i zavodi za javno zdravlje vrše procenu rada pedijatrijski) bolnički) odeljenja pra'enjemindikatora obima i sadržaja rada i pokazatelja zdravstvenog stanja ove uzrasne grupe, sa ciljem pra'enja jednakosti u pružanju zdravstvene zaštite deci različitog socijalno8ekonomskog statusa i iz posebnoosetljivi) grupacija.

3..1.5. !peci2ični cilj= *oboljšati pristupačnost, dostupnost i koriš'enje zdravstvene službe i kvalitetzdravstvene zaštite deci sa sela, iz siromašniji) područja, u romskim naseljima.

Očekivani rezultati= redovno pra'enje zdravstvenog stanja, posebno osetljivi) grupacija dece? pove'anobu)vat 8 posebno preventivnim uslugama? smanjene postoje'e nejednakosti u vrednostima pokazateljazdravstvenog stanja, kao i u obezbeđenosti i dostupnosti zdravstvene zaštite na relaciji seosko8gradskostanovništvo i siromašna8bogata područja.

Ovaj speci2ični cilj se može ostvariti preko slede'e aktivnosti=

19 intenziviranje aktivnosti na promociji zdravlja, sprečavanju, ranom otkrivanju i lečenju bolesti kodosetljivi) grupacija dece, kroz sprovođenje posebni) programa u romskim naseljima, u seoskimpodručjima, nerazvijenim sredinama.

8.6. Za&-(&"na a(%(a a'l"-7"na(a

Ova programska celina se odnosi na decu i omladinu uzrasta od 1 do navršeni) 10 godina, odnosno dozavršetka srednjoškolskog obrazovanja. *rema proceni stanovništva za +-. godinu, 5.+- 75,/9stanovnika je uzrasta od 1 do 1 godina i 3.66+ 73,9 uzrasta 15 do 1/ godina.

*oželjan stav o odgovornosti za sopstveno zdravlje imala je jedna četvrtina 7+5,69 dece i omladineuzrasta od sedam do 1/ godina. *reko jedne tre'ine 763,-9 dece i adolescenta je izjavilo da nikada nerazmišlja o svom zdravlju prilikom izbora )rane, dok je +. ovaj procenat iznosio ++. %ve tre'ine,odnosno 3-,-, dece i omladine uzrasta od sedam do 1/ godina je bilo normalno u)ranjeno. !koro

jedna petina 7109 je bila predgojazna 711,39 i gojazna 73,9, dok je +. godine bilo predgojazni)0,+, a gojazni) ,.


23/46

Botovo tri četvrtine dece i omladine slobodno vreme provodi gledaju'i televiziju i video kasete 7-6,69 ilislušaju'i muziku 731,/9, a u odnosu na rezultate iz +. godine beleži se značajan porast. *odaci oupotrebi kompjutera i komunikacije preko interneta nedostaju. # napornoj 2izičkoj aktivnosti najmanje dvasata nedeljno angažuje se 5,- dece uzrasta od sedam do 1 godina i 3 adolescenta uzrasta 15 do1/ godina.

#čestalost pušenja kod adolescenata uzrasta 1581/ godina smanjena je u odnosu na +. godinu sa++,/ na 15,5. Dedna četvrtina adolescenata 7+59 učestalo konzumira alko)ol, što daleko prevazilaziprosek koji se viđa u zemljama vropske unije. Dedna tre'ina 763,9 uzrasta 15 do 1/ godinakonzumira alko)ol, a naviku opijanja bar jednom mesečno ima 5,5. # "epublici !rbiji 3,/adolescenata uzrasta 1581/ godina probalo je psi)oaktivne supstance. *rvo uzimanje psi)oaktivnesupstance kod mladi), najčeš'e se dešava između 16. i 1-. godine života.

4edijana uzrasta stupanja u prvi seksualni odnos među mladima, kao srednja vrednost u nizu, iznosi 13godina. # seksualne odnose je stupilo +/ adolescenata uzrasta od 15 do 1/ godina, i to 63,6mladi'a i +1,0 devojaka, što je porast u odnosu na +. godinu. Dedna tre'ina adolescenata koji subili seksualno aktivni u godini koja je pret)odila istraživanju, koristila je nepouzdane metodekontracepcije 7neplodni dani, prekinut odnos9.

# strukturi svi) porođaja, prema zvaničnoj statistici, -,6 čine porodilje mlađe od + godina. !topa

porođaja žena uzrasta od 15 do 1/ godina je 1-, na 1 žena ovog životnog doba. Nema precizni)podataka o prekidima trudno'e kod adolescentkinja zbog značajne podregistracije, a samim tim nema niprecizni) podataka o stopi trudno'a. *rema zvaničnim podacima stopa prekida trudno'e kod devojakauzrasta od 15 do 1/ godina iznosila je tokom +3. godine ,1 na 1, a prema podacima "epubličkogzavoda za statistiku stopa trudno'a +1, na 1. #čestalost polno prenosivi) in2ekcija međuadolescentima u "epublici !rbiji nije poznata. # poređenju sa pret)odnom decenijom, tokom protekli)godina daleko ve'i broj adolescenata koristi kondom prilikom seksualni) odnosa u vezi koja je kra'a odšest meseci. Na žalost, još uvek je prisutna izuzetno niska stopa dobrovoljnog testiranja na I>$ 7+,- na1 stanovnika9. # uzrastu mlađem od 15 godina I>$ in2ekcija je retka 76,3 od ukupnog brojain2icirani)9, a u uzrastu od 15 do + godine je četiri puta češ'a 716,+9.

Ere'ina srednjoškolske populacije pokazuje znake psi)ološkog trpljenja i mentalni) problema. #groženije

su devojke i adolescenti oba pola u urbanim sredinama.4ladi "omi i "omkinje predstavljaju posebno osetljivu populaciju. Oni u odnosu na svoje vršnjake uopštoj populaciji značajno ređe po)ađaju školu. Osnovnu školu po)ađa 33,+ od ukupnog broja deceevidentirane u romskim naseljima 7naspram /, ostale dece u "epublici !rbiji9 a veliki broj nji) ranonapušta školovanje, posebno devojčice. 4lade "omkinje su u pogledu obrazovanja jedna odnajisključeniji) grupa mladi) Dedan od problema u obrazovanju mladi) "oma je rano stupanje u brak. #uzrastu od 15 godina 1+, "omkinja su u braku, a do 10 godina u braku je 5,/.

*ovrede i trovanja su vode'i uzrok smrti školske dece i omladine i +-. godine su u strukturi mortalitetabili zastupljeni sa 51,6. !aobra'ajni traumatizam predstavlja vode'i uzrok smrti u ovoj populacionojgrupaciji.

!peci2ičnost morbiditeta dece i omladine 7-81/ godina9 u odnosu na mlađi uzrast ogleda se u porastupovreda i rizičnog ponašanja 7pušenje, alko)ol, droga, polno prenosive in2ekcije, nepravilna is)rana9.

:ao prioritetni problemi zdravstvene zaštite adolescenta, izdvajaju se= nedovoljno zastupljeni zdravistilovi života adolescenata, gojaznost, problemi reproduktivnog zdravlja 7rano stupanje u seksualneodnose, rizični seksualni odnosi, niska upotreba kondoma i ostali) kontraceptivni) sredstava, visokaučestalost polno prenosivi) in2ekcija, adolescentna trudno'a9, upotreba legalni) i ilegalni) psi)oaktivni)


24/46

supstanci, povrede, problemi mentalnog zdravlja, nasilje i vršnjačko nasilje, kao i drugi vidovizlostavljanja, zanemarivanja i nedovoljno koriš'enje zdravstveni) usluga među adolescentima.

3.5.1. p!ti il#$ Očuvanje i unapređenje zdravlja adolescenata uzrasta od 1 do navršeni) 10 godina,odnosno do završetka srednjoškolskog obrazovanja.

3.5.1.1. !peci2ični cilj= #svajanje zdravi) stilova života kod adolescenata.

Očekivani rezultati= najmanje adolescenata koji je usvojio zdrave stilove života? poboljšano znanje ive'a motivisanost adolescenata, porodice ali i čitavog društva za zdrave stilove života i smanjivanjerazličiti) oblika rizičnog ponašanja.

Ovaj speci2ični cilj može se ostvariti kroz slede'e aktivnosti=

19 izrada programa promocije zdravlja adolescenata, kojim se de2inišu nosioci aktivnosti i oblasti koje suprioritetne za ovaj uzrast. Neop)odno je de2inisati metode i sadržaje zdravstveno8vaspitnog rada saadolescentima i roditeljima ili starateljima?

+9 sprovoditi promociju zdravlja usmerenu na sve adolescente, a posebno na osetljive grupe i naroditelje, prosvetne radnike i širu javnost. *romocija zdravlja podrazumeva= zdravu i uravnoteženu

is)ranu, prevenciju gojaznosti i poreme'aja is)rane? promociju 2izičke aktivnosti? zdravlje usta i zuba?promociju mentalnog zdravlja? prevenciju rizičnog seksualnog ponašanja, upotrebe duvana, alko)ola ipsi)oaktivni) supstanci? prevenciju povreda i trovanja, nasilja, zanemarivanja, zlostavljanja ieksploatacije? prevenciju oboljenja koja nastaju zbog nepovoljni) uticaja spoljašnje sredine 7snabdevanjeneispravnom vodom za pi'e, nebezbedno odlaganje otpadni) materija, unutrašnje i spoljašnjeaerozagađenje, mikrobiološka i )emijska neispravnost )rane9?

69 sistematski pregledi, planirani razgovori i kontrolni pregledi sa obu)vatom od /5 obavljaju se radipra'enja rasta, razvoja, zdravstvenog stanja, ponašanja adolescenata, ranog otkrivanja poreme'ajazdravlja, znakova zanemarivanja i zlostavljanja, kao i zbog sprovođenja promocije zdravlja. !istematski ikontrolni pregledi i planirani razgovori sprovode se prema stručno8metodološkom uputstvu za primenuovog programa?

9 primena savetovališnog rada sa adolescentima obavlja se u svim domovima zdravlja, a ne samo udomovima zdravlja koji obezbeđuju zdravstvenu zaštitu u zajednicama u kojima ima preko -adolescenata uzrasta od 1 do 10 godina. # savetovalištu adolescentima se pružaju usluge vezane za=rast, razvoj, is)ranu, 2izičku aktivnost, pušenje, upotrebu alko)ola i ilegalni) psi)oaktivni) supstanci,nasilje, zlostavljanje, )ronične bolesti? bezbednost, bezbedne seksualne odnose i kontracepciju. #savetovališnom radu se primenjuje grupni zdravstveno8vaspitni rad, individualni savetodavni rad,podstiče se saradnja na promociji zdravlja u zajednici, prema pomenutom stručno8metodološkomuputstvu?

59 prevencija zarazni) oboljenja kroz vakcinaciju sprovodi se prema *ravilniku o imunizaciji i načinuzaštite lekovima 7!lužbeni glasnik "!, broj 11;3, u daljem tekstu= *ravilnik o imunizaciji9, sa

obu)vatom od /5 adolescenata?

39 )igijensko sanitarni nadzor u školama, domovima učenika i drugim ustanovama u kojima živeadolescenti vrši sanitarna inspekcija dva puta godišnje, a epidemiološki nadzor epidemiološka službainstituta i zavoda za javno zdravlje u saradnji sa domom zdravlja, prema epidemiološkim indikacijama?

-9 očuvanje i unapređenje zdravlja usta i zuba adolescenta ostvaruje se kroz primenu programapreventivne stomatološke zaštite?


25/46

09 u cilju suzbijanja ošte'enja zdravlja školske dece uzrasta od šest do 1 godina uzrokovanognedostatkom joda kontroliše se sprovođenje propisa o jodiranju soli= kontrolisanjem sadržaja joda u soli,određivanjem izlučivanja joda urinom, u područjima gde postoji endemska gušavost sprovoditi i pregledškolske dece u cilju otkrivanja strume.

3.5.1.+. !peci2ični cilj= *revencija i lečenje gojaznosti i poreme'aja is)rane.

Očekivani rezultat je snižavanje incidencije za + i prevalencije gojaznosti, predgojaznosti iporeme'aja is)rane među adolescentima? pove'anje adolescenata koji su 2izički aktivni za 1.


19 redovno pra'enje telesne mase, telesne visine i indeksa telesne mase, u okviru sistematski) ikontrolni) pregleda, planirani) razgovora, prema stručno8metodološkom uputstvu, radi sprečavanjanastanka prekomerne težine i gojaznosti?

+9 obezbeđivanje uslova i promovisanje 2izičke aktivnosti, a posebno među devojkama. Aktivnosti sesprovode u skladu sa programom prevencije i lečenja gojaznosti dece i adolescenata. Očekivani rezultat

je pove'anje udela 2izički aktivni) za 1 i smanjivanje incidencije gojaznosti među adolescentima?

69 adekvatno pra'enje i lečenje adolescenata sa prekomernom telesnom masom i gojaznoš'u sprovodise prema stručno8metodološkom uputstvu za primenu programa prevencije i lečenja gojaznosti dece iadolescenata?

9 edukacija zdravstveni) radnika za rano otkrivanje poreme'aja is)rane kod devojaka i kod mladi'asprovodi se prema stručno8metodološkom uputstvu za primenu *rograma, sa ciljem da se poreme'ajiis)rane otkriju u ranim 2azama bolesti i adekvatno i e2ikasno leče?

59 edukacija adolescenta, roditelja ili staratelja za rano otkrivanje poreme'aja is)rane sprovodi se saciljem da se poreme'aji is)rane otkriju u ranim 2azama bolesti, kako bi se što ranije započelo lečenje?

39 organizuju se multidisciplinarni, rodno senzitivni timovi za lečenje poreme'aja is)rane 7pedijatar,

nutricionista, endokrinolog, psi)ijatar, psi)olog9 sa ciljem da se obezbedi odgovaraju'e lečenjeadolescenata sa poreme'ajima is)rane, smanji broj gojazni) i adolescenata sa poreme'ajima is)rane ipove'a svest o značaju zdrave is)rane.

3.5.1.6. !peci2ični cilj= &aštita i unapređenje reproduktivnog zdravlja adolescenata.

Očekivani rezultati= pove'anje udela adolescenata koji odlažu seksualne odnose i adolescenta koji imajubezbedne seksualne odnose za 1? snižavanje incidencije polno prenosivi) in2ekcija i adolescentni)trudno'a? pove'an udeo adolescenata koji imaju adekvatno znanje, stavove i ponašanje u odnosu naseksualnost.


19 edukacija i motivisanje adolescenata za bezbedno i odgovorno seksualno ponašanje. dukacijaobu)vata= pružanje in2ormacija, usvajanje znanja o anatomiji i 2iziologiji reproduktivni) organa,partnerskim odnosima, bezbednim i rizičnim seksualnim odnosima, donošenju odluka o seksualnomponašanju, koriš'enju zaštite, neplaniranoj trudno'i, kontracepciji i polno prenosivim in2ekcijama,uključuju'i i I>$;A>%!? sticanje životni) veština za donošenje odluka, pregovaranje o stupanju useksualne odnose i koriš'enju zaštite, odupiranje pritisku i sl.


26/46

+9 pružanje saveta o kontracepciji i eventualno obezbeđivanje kontraceptivnog sredstva za sveadolescente. Obezbeđivanje besplatni) i lako dostupni) kondoma adolescentima. Očekivani rezultat jesmanjenje incidencije adolescentni) trudno'a i snižavanje incidencije polno prenosivi) in2ekcijauključuju'i i I>$ in2ekciju?

69 edukacija zdravstveni) radnika i zdravstveni) saradnika za rad sa adolescentima u oblastireproduktivnog zdravlja radi sticanja znanja i veština za pružanje zdravstveni) usluga prilagođeni)potrebama adolescenata. Očekivani rezultat je pove'ana svest o značaju koriš'enja preventivni)programa i zdravstveni) usluga, pove'ano koriš'enje zdravstveni) usluga, očuvanje i unapređenjereproduktivnog zdravlja mladi), rano otkrivanje i lečenje poreme'aja zdravlja?

9 obezbeđivanje poverljivog ranog otkrivanja i lečenja polno prenosivi) in2ekcija, uključuju'i i %*E naI>$;A>%! za adolescente oba pola. Očekivani rezultat je pove'ana učestalost testiranja na polnoprenosive in2ekcije, rano otkrivanje i pravovremeno lečenje?

59 dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje trudnica adolescentnog uzrasta i obezbeđivanjeadekvatne terapije trudnicama koje su I>$ pozitivne prema smernicama?

39 antenatalna i perinatalna zaštita trudnica adolescentog uzrasta obu)vata= redovne kontroleginekologa, sprečavanje de2icita mikronutrijenata, otkrivanje i lečenje in2ekcija u trudno'i, genetsko

savetovanje, određivanje ustanove u kojoj 'e se adolescentkinja poroditi, u skladu sa procenjenimrizikom?

-9 savetovanje, medicinska i psi)ološka podrška, pružanje pomo'i majkama adolescentkinjama inji)ovim partnerima da nastave školovanje radi redukovanja medicinski) i psi)osocijalni) problemaadolescentkinja trudnica, porodilja i nji)ovi) partnera?

09 savetovanje u vezi sa odlukom o prekidu ili nastavljanju trudno'e, obezbeđivanje prekida trudno'e uzdravstvenoj ustanovi uz najbezbednije procedure, psi)ološku i socijalnu podršku.

3.5.1.. !peci2ični cilj= "ano otkrivanje, adekvatno lečenje i odgovaraju'a podrška adolescentima sa)roničnim oboljenjima i invalidnoš'u.

Aktivnosti vezane za ovaj speci2ični cilj odnose se na prevenciju, rano otkrivanje i adekvatno lečenje)ronični) oboljenja i invaliditeta dece i adolescenata.

3.5.1.5. !peci2ični cilj= *revencija upotrebe i zloupotrebe duvana, alko)ola i ilegalni) psi)oaktivni)supstanci, adekvatno lečenje adolescenata koji zloupotrebljavaju ili su zavisni od psi)oaktivni) supstanci7*A!9, umanjivanje e2ekata upotrebe *A!.

Očekivani rezultati= smanjivanje učestalosti upotrebe duvana, alko)ola i ilegalni) *A! međuadolescentima za jednu tre'inu? smanjivanje broja adolescenata koji zloupotrebljavaju ili su zavisni od*A!? smanjenje štetni) posledica upotrebe *A!.


19 edukacija zdravstveni) radnika i zdravstveni) saradnika za rad na prevenciji upotrebe i zloupotrebe*A!. dukacija obu)vata slede'e teme= vrste psi)oaktivni) supstanci, nji)ova svojstva i e2ekte,stadijume upotrebe psi)oaktivni) supstanci, dijagnostičke kriterijume za postavljanje dijagnozezloupotrebe i zavisnosti, prevenciju, principe lečenja sa ciljem da se zdravstveni radnici osposobe dae2ikasno preveniraju upotrebu psi)oaktivni) supstanci, prepoznaju prve znake zloupotrebe psi)oaktivni)supstanci i adolescente koji zloupotrebljavaju psi)oaktivne supstance ili su zavisni od nji), upu'uju u


27/46

službu za unapređenje mentalnog zdravlja na nivou primarne zdravstvene zaštite. >zabrani lekar kao deotima aktivno 'e pratiti lečenje adolescenta?

+9 in2ormisanje adolescenata, roditelja, staratelja o e2ektima neadekvatne upotrebe lekova i zloupotrebiduvana, alko)ola i ilegalni) psi)oaktivni) supstanci radi e2ikasne prevencije, ranog prepoznavanja ipravovremenog zbrinjavanja adolescenata koji zloupotrebljavaju psi)oaktivne supstance ili su zavisni odnji)?

69 uključivanje u nastavne programe rodno senzitivni) in2ormacija o upotrebi i zloupotrebi duvana,alko)ola i ilegalni) psi)oaktivni) supstanci sa ciljem da se adolescenti motivišu da ne koristepsi)oaktivne supstance ili da odustanu od nji)ove upotrebe?

9 osnivanje speci2ični), rodno senzitivni), multidisciplinarni) službi za lečenje adolescenata koji imajuproblem sa zloupotrebom psi)oaktivni) supstanci radi sveobu)vatnog i e2ikasnog lečenja?

59 organizovanje i primena rodno senzitivni) programa za smanjenje štete kod adolescenata zavisni) odpsi)oaktivni) supstanci kako bi se umanjile individualne posledice i posledice po zajednicu.

3.5.1.3. !peci2ični cilj= "ano otkrivanje i adekvatno zbrinjavanje adolescenata sa problemima mentalnogzdravlja.

Očekivani rezultat= pružanje adekvatne pomo'i blagovremeno prepoznatim adolescentima saproblemima u s2eri mentalnog zdravlja.


19 edukacija zdravstveni) radnika i zdravstveni) saradnika za rano otkrivanje problema mentalnogzdravlja, radi pravovremenog prepoznavanja i započinjanja e2ikasnog lečenja adolescenta saproblemima mentalnog zdravlja?

+9 pružanje in2ormacija adolescentima i roditeljima ili starateljima o problemima mentalnog zdravlja u ciljuranog otkrivanja problema mentalnog zdravlja i pravovremenog započinjanja lečenja?

69 uključivanje in2ormacija o mentalnom zdr

Documents

Uredba o Nacionalnom Programu Zdravstvene Zaštite Žena, Dece i Omladine