of 49 /49
1 URBANA INFRASTRUKTURA za predavanje korišćena literatura profesora- Mirjane Đurđević i Rajka Korice

URBANA INFRASTRUKTURA

  • Author
    others

  • View
    0

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of URBANA INFRASTRUKTURA

NACRTNA GEOMETRIJAza predavanje korišena literatura profesora- Mirjane urevi i Rajka Korice
2
Prostorne strukture svrstavaju se u dve osnovne grupe: suprastrukture i infrastrukture.
Urbanu suprastrukturu ine prostorni objekti koji slue stanovanju, radu, rekreaciji i drugim osnovnim ljudskim aktivnostima. Infrastrukturu ine materijalni energetski i informacioni preduslovi za funkcionisanje suprastrukture.
infra - ispod, pod,dole......
Veliki renik stranih rei i izraza pod infrastrukturom podrazumeva ‘potrebnu ekonomsku I organizacionu podlogu nekog viskorazvijenog poduhvata, ali i opšti naziv za vojne objekte’.
U nemakoj planerskoj praksi re infrastruktura ima uopšteno znaenje i odnosi se na sve instalacije i pogodnosti potrebne stanovnicima jednog podruja– saobraaj, tehniki sistemi, društvene i obrazovne ustanove, rekreacioni I sportski objekti, prodavnice, javne slube, pošta itd.
4
Sa prostornog aspekta infrastruktura bi podrazumevala razliite prostorne, tehnike i saobraajne sisteme koji ine osnovu za funkcionisanje svih korsnika prostora. Funkcija ovih sistema je da vrše prenos ljudi, materijalnih dobara, informacija i energije.
Moemo da razlikujemo dve osnovne grupe mrea, objekata i slubi:
Tehniku infrastrukturu, odnosno one sisteme koji obuhvataju mree i objekte tehnikih sistema –saobraaj, vodovod, kanalizacija, elektroenergetika, komunikacije, daljinsko grejanje, gasovodni sistem itd.
Društvenu infrastrukturu koja obuhvata mree i objekte javnih slubi – za boravak dece, društvene i socijane institucije, biblioteke, vatrogasne stanice itd.
5
KLASIFIKACIJE (A) Prema vidovima potrošnje postoji podela na objekte i mree individualne, zajednike i mešovite potrošnje, pri emu je osnovni kriterijum mogunost merenja potrošnje i direktnog naplaivanja izvršene usluge. (B) U odnosu na rang mree postoji klasifikacija na primarne, sekundarne I tercijarne objekte i mree. (C) Prema znaaju se mogu podeliti na mikro i makro infrastrukturu (D) Prema poloaju u prostoru dele se na podzemnu i nadzemnu infrastrukturu.
(E) Za potrebe planiranja i ureenja prostora predlae se podela tehnikih infrastrukturnih sistema na Hidrotehnike – vodovod, kanalizacija, korišenje voda i zaštita od voda Saobraajne – suvozemni, vazdušni i vodni Telekomunikacione – komunikacioni i informacioni Energetske – elektroenergetski, gasovodi, toplovodi i produktovodi
SAOBRAAJ
6
7
8
Objekti za zahvatanje vode - zahvatne graevine na rekama, jezerima, veštakim ili prirodnim, prirodnim izvorima, zatim galerije, bunari za zahvatanje podzemne vode, sabirne površine i cisterne za kišnicu i slino
Postrojenja za preišavanje vode
Objekti za dovoenje vode od postrojenja za preišavanje do grada, zajedno sa komorama za prekid pritiska ili crpnim stanicama
Distributivna mrea - cevna mrea
Rezervoari - objekti za sakupljanje i uvanje iste vode Ukopani, poluukopani, vodotornjevi
9
10
POTREBNE KOLIINE VODE
srednja dnevna potrošnja vode ili specifina potrošnja u litrima po stanovniku na dan (l /stan /dan). Godišnja potrošnja vode po
pravilu se poveava usled poveanja broja stanovnika, poveanja njihovog standarda i razvoja industrije. Objekti vodovoda grade se tako da zadovolje potrebe koje se oekuju u budunosti. Broj stanovnika na kraju projekcionog perioda obino je dat urbanistikim planom i rezultat je demografskih studija. uobiajeni projekcioni period na koji se projektuje vodovodna mrea oko 50 godina
11
TRANSPORT VODE DO NASELJA I RASPODELA VODE DO NASELJA
Za transport vode do naselja slui glavna dovodna cev i pratei objekti (crpne stanice..) Raspodela vode u naselju vrši se distributivnom, sekundarnom vodovodnom mreom na koju se povezuje kuna instalacija. U ulinoj i kunoj mrei voda je uvek pod pritiskom pre svega jer je to tehniki najpogodniji nain - cevi se polau u zemlju i u zidove u bilo kakvom podesnom poloaju bez obzira na pravac toka.
12
KANALISANJE NASELJA opšti sistem- Ako se sve ove vode odvode jedinstvenom kanalskom mreom iz svih delova grada onda se kae da je kanalska mrea. Najprostiji, a ponekad i najjeftiniji. separacioni sistem- Ako se pojedine vrste otpadnih voda odvode posebnim kanalskim mreama,naješe se jednom mreom kanala odvodi kišnica i voda od pranja ulica, a drugom se odvode upotrebljene vode. U velikim industrijskim zonama moe postojati i trea mrea kanala, kojima se upotrebljene vode iz tehnološkog procesa odvode na preišavanje a zatim u gradsku kanalizacionu mreu.
13
DELOVI SISTEMA ZA ODVOENJE OTPADNIH VODA 1. Mrea kanala za sakupljanje upotrebljenih i atmosferskih voda Sem samih kanala3 ovde spadaju i drugi specijalni objekti kao što su prelivi za rastereivanje mree ili retenzioni baseni za smanjivanje oscilacija proticaja vode kroz kanale, kaskade i drugo. 2. Kolektori za odvoenje vode od naselja do ispusta, zajedno sa kaskadama ili crpnim stanicama ako su potrebne. 3. Postrojenja za preišavanje otpadne vode pre upuštanja u recipijent 4. Ispusti - objekti za ispuštanje kanalskog sadraja posle preišavanja u prirodni recipijent.
Koliina vode koja se odvodi kanalima zavisi od veliine podruja koje je opremljeno kanalizacijom i njegovih hidroloških karakteristika, od broja stanovnika prikljuenih na kanalizaciju, od njihove specifi ne potrošnje vode i od sistema kanalisanja. Pri tome se uzimaju u obzir sve ranije navedene vrste otpadnih voda.
14
Postrojenja za proizvodnju elektrine energije nazivaju se elektrane, odnosno prema vrsti polazne energije termoelektrane, hidroelektrane, nuklearne elektrane. Uz ove nazive dodaje se i re toplana, ako se u kombinovanom ciklusu proizvodi i toplotna energija.
ENERGETIKA
15
akumulacionog jezera; • Snabdevanje industrije vodom; • Proizvodnju elektrine energije,
s obzirom da se prirodni pad • vode na duini akumulacije
koncentriše kod brane, ime postaje
• upotrebljiv u hidroelektrani; • Navodnjavanjeokolnih
poljoprivrednih površina; • Ispuštanje garantovanog
• ivog sveta u vodotoku nizvodno od brane u periodu suša;
• Napajanje vodom plovnih puteva nizvodno od brane;
• Retenzioniranje i trasformaciju poplavnih talasa.
16
Eletroenergetska mrea •nadzemna •podzemne •podvodne niskonaponska visokonaponska
Distributivnu mreu ine trafostanice 10/0.4 KV i distributivni vodovi 10 KV. TS10/0.4 KV mogu se graditi kao slobodnostojei objekti, ili u sklopu stambenog?!, poslovnog ili industrijskog objekta.
prostornim planovima sagledavaju se potrebni prostori za smeštaj trafostanica 400/110 KV. Problem je obezbediti koridore nadzemnih vodova, dalekovoda 400 KV. U ovim koridorima je mogue graditi objekte pod strogo defi nisanim uslovima. Smatra se da objekat nije pod dalekovodom ukoliko se nalazi na rastojanju veem od 5 m od horizontalne projekcije krajnjeg provodnika.
Nojfert - prirunik za projektovanje, Biologija prostora
17
sainjavaju tri osnovne komponente: toplotni izvor, mrea daljinskog grejanja i toplotne podstanice.
Unutrašnje instalacije centralnog grejanja koje slue za distribuciju toplote do pojedinih prostorija unutar objekta smatraju se sastavnim delovima samog objekta.
Nosilac toplote u sistemu daljinskog grejanja •topla voda do 100°C, •vrela voda do i preko 120°C •vodena para.
18
Polaganje toplovoda u betonske kanale je naješe i klasino rešenje u urbanim sredinama. Kanali su po pravilu neprohodni i predvieni samo za smeštanje cevovoda daljinskog grejanja, ali ima i rešenja sa prohodnim kanalima za smeštanje više instalacija. Direktno polaganje cevovoda u zemlju je novije rešenje, nastalo iz potrebe da se smanje troškovi prilikom kanalskog polaganja, zbog ega je razvijeno više tehnoloških rešenja kao što je polaganje predizolovanih cevi sa plastinim omotaem, polaganje cevi sa livenjem u masi, ili sa nasipanjem.
19
PRIRODNI GAS
U poreenju sa ostalim fosilnim gorivima prirodni gas je ist, pogodan i srazmerno jeftin energent, zapravo jedan od najpogodnijih oblika energije za višenamensko snabdevanje toplotnom energijom za grejanje, kuvanje i pripremu tople vode.
"Turski tok"“Juni tok"
INTEGRISANI TELEKOMUNIKACIONI SISTEMI
Interenet je najsloenija telekomunikaciona usluga, koja u sebi objedinjuje sve postojee usluge, koristei sve resurse klasinih telekomunikacionih sistema, od telefonskih i kablovskih vodova (standardni i kablovski Internet), preko radio frekventnih veza, sve do satelitskih komunikacija.
21
KOMUNALNI OTPAD •domai otpad (od hrane, suvi otpaci, pepeo...) •ulini otpad (prljavština, liše...) •mrtve ivotinje •napuštena vozila •industrijski otpad (od prerade hrane, šljaka, staro gvoe, strugotina ...) •otpad od rušenja (gvoe, cevi, cigle, šut...) •graevinski otpad (gvoe, cevi, cigle, beton...) •posebni otpad (opasni materijali, eksplozivni i radioaktivni otpad...) •ostatak od tretmana otpadne vode (vrsti otpad, mulj...)
22
Uprkos velikom minusu, Srbija svake godine izdvaja devize i za sekundarne sirovine.
23
JAVNA GROBLJA U svim veim gradovima u civilizovanom svetu sahranjivanje i groblja su predmet brige lokalnih vlasti, dok se crkva ograniila na verske obrede prilikom sahranjivanja. Površine za sahranjivanje su jedan od obaveznih delova prostornog rešenja svakog naseljenog podruja.
Demografski uslovi podrazumevaju predvianje demografskih procesa na odreenom podruju, kao ulaznih parametara za definisanje potrebnih površina zemljišta za groblje.
Socijalni uslovi predstavljaju izraz tradicije, kulture i opšteg pogleda na svet. Oni obuhvataju i shvatanje urbanistikih, arhitektonskih I ukupnih estetskih vrednosti pejzanog ureenja prostora groblja.
Sanitarno higijenski uslovi odnose se na mere predostronosti u pogledu mogue zaraze. U tom smislu najstroe se defi nišu uslovi izmeu zone groblja i nivoa podzemnih voda. Zahteva se da nivopodzemne vode bude ispod 3m.
24
U okviru svakog od navedenih sistema podrazumevaju se
Objekti – obavljaju se odreeni procesi i transformacije Mree – obavlja se prenos materije, energije,informacije
25
lanaste – naftovodi,gasovodi
26
U anglosaksonskim zemljama, izuzev Velike Britanije, infrastrukturni sistemi su preteno u privatnom vlasništvu, a u zapadnoevropskim i skandinavskim zemljama preteno u javnom vlasništvu drave ili lokalnih vlasti.
Ponekad investitor nekog projekta gradi infrastrukturu i nakon toga je predaje javnom sektoru, a ponekad infrastruktura ostaje u nadlenosti privatnog sektora. U nekim evropskim zemljama sa jaim uticajem javnog interesa investitor po pravilu izgraenu infrastrukturu predaje bez nadoknade javnim slubama na ekspolataciju.
27
28
Opsluuje podruje regiona, nacionalne teritorije Na tom nivou pojavljuje se još mnoštvo objekata i mrea-sistema koji se po pravilu ne pojavljuju u gradu, kao što su:
• hidro-elektrane, termo-elektrane; • meliracioni sistemi; • plovni putevi, kanali; • elektro-energetski dalekovodi; • gasovodi, naftovodi; •koridori vazdušnog saobraaja...
Regionalna infrastruktura
29
•primarnu – vezuje grad u celini •sekundarnu – vezuje deo grad •tercijarnu - vezuje pojedini objekat
Naseljska (gradska) infrastruktura
eleznike stanice meugradske autobuske stanice aerodromske objekte luke objekte saobraajne terminale toplane, trafostanice telekomunikacione tornjeve parkirališta, garae crpne stanice postrojenja za preišavanje voda...
30
Mnoštvo postrojenja, površina i objekata komunalnih gradskih slubi regulacija i ureenje vodotokova, obala, obala- utvrda, nasipa...; izgradnju i ureivanje trgova i ostalih javnih površina (pjaceta, pešakih staza i sl.)
31
Na nivou mikro gradskog prostora u okviru javnih površina podrazumevaju se i razliiti elementi opreme, kompozicije i razliita inenjersko-tehnika rešenja
stepeništa, rampe, denivelacije; plonici, škarpe, ograde, kapije... sve do urbane opreme i mobilijara (osvetljenje, zelenilo, telefonske govornice...).
32
Urbana infrastruktura na izvestan nain neposredno ili posredno ukljuuje veinu urbanomorfnih elemenata grada:
saobraajna mrea – izraava se planimetrija grada, gradski plan, matrica; objekti sistema, znaajni arhitektonski objekti – stanice, aerodromi i sl.; gradski trgovi i ostale javne površine; urbana oprema u gradskim prostorima.
33
U velikoj meri posredno, indirektno preko svojih tehnikih sistema: odreuje grad, utie na razmeštaj svih objekata u prostoru, opštu sliku grada, njegov urbani red
34
Objekti se vezuju za infrastrukturne sisteme u zavisnosti od: svojih potreba, prisutnosti (postojanja) sistema, raspoloivog kapaciteta.
Infrastruktura ima znaajnu ulogu u urbanom razvoju.
Infrastruktura nesumljivo ima jednu od najznaajnih uloga u opštem razvoju društvenog prostora na svim prostornim nivoima.
35
Istorijski znaaj infrastrukture
Arheološki ostaci starih civilizacija neretko sadre i delove ili celovite infrastrukturne sisteme – stare civilizacije su u periodima uspona, razvoja mrea naselja i ekspanzija svojih granica, gradile saobraajne, hidrotehnike i druge sisteme, sa ciljem da poboljšaju kvalitet ivota. Tragovi koje su za sobom ostavile najbolje svedoe o njihovom prosperitetu, ekonomskoj i vojnoj moi, kao i ukupnom civilizacijskom dostignuu.
Ostaci antikog kanalizacionog sistema na Santoriniju
Mnogi savremeni putevi danas idu trasama nekadašnjih rimskih puteva
36
37
Prokopavanje plovnih puteva, kanala – Suec, Panama, Rajna-Majna, Tisa-Dunav, impozantni infrastrukturni radovi; Palata Knosos (3000-2000 g.p.n.e.) izveden sistem vodovoda, separatno rešen za pijau i tehniku vodu...primenjeno u antikim grkim i rimskim gradovima; Dioklecijanovim akvaduktom i danas se deo Splita snabdeva vodom.
38
Ako pogledamo kartu Evrope, videemo: gustu mreu autoputeva i drugih pueva nieg ranga
39
40
41
42
Ako na tlo projektujemo koridore: vazdušnog saobraaja; vidljive i nevidljive telekomunikacione mree; signalne sisteme i postrojenja
43
Slika je impresivna, vrlo gusta mrea koju sainjavaju vrlo razvijena infrastruktura kojom se povezuje, integriše sloeno izdiferenciran prostor.
44
Bez razvijene infrastrukture danas se ne moe zamisliti razvijena privreda. Razvoj je uslovljen što efikasnijim povezivanjem njenih elemenata – to je jednostavno u biti savremene civilizacije.
Razvoj prostora nedvosmisleno je povezan sa ulaganjem u razvoj infrastrukture koja ga prati.
Jednom izgraeni sistemi, ne samo da pruaju komunalne usluge prostoru kome su namenjeni, ve povratno deluju na dalji razvoj tog prostora
− podiu cenu zemljišta, poveavaju atraktivnost prostora za potencijalne investitore, i, delujui na ekonomske i druge komparativne prednosti, umnoavaju ekonomske efekte i podstiu razvoj itavog okruenja.
45
Dinaminost i intenzitet urbanizacije i ukupne organizacije i ureivanja prostora na širem planu dovodi komplementarne supra i infrastrukture u snanu meusobnu interakciju.
U odreenim periodima teište aktivnosti u prostoru stavlja se na izgradnju stambenih, poslovnih i drugih objekata uz minimalnu dogradnju infrastrukture, da bi takav period bio smenjen onim u kojima se nagomilani problemi u saobraaju, vodosnabdevanju, energetici, deponovanju smea... Rešavaju ozbiljnim dogradnjama i rekonstrukcijama postojeih ili izgradnjom novih sistema.
Ispravan oseaj za balansiranost ovih aktivnosti vodi harmoninom razvoju jedne urbane zajednice, dok sa druge strane njegovo odsustvo znai degradaciju i propadanje.
46
47
Precizne trase i poloaj instalacija u poprenom preseku saobraajnice odreuje se sinhron-planom koji se izrauje u okviru urbanistikog plana. Osnova za izradu sinhron plana su idejni projekti svih podzemnih i nadzemnih instalacija, projekti saobraajnica, vodovoda, kanalizacije, mree daljinskog grejanja, elektro-energetske mree i javnog osvetljenja, telefonske mree i kablovske televizije, kao i projekat javnog zelenila.
SINHRON-PLAN
48
49
Kanalizacione cevi naješe se postavljaju u osovini saobraajnice, jedna pored druge. Pri tome, ako se radi o separacionom sistemu, fekalni kanal je dublje ukopan od kišnog, što je uostalom diktirano i uslovima pod kojima se izvodi kuni prikljuak fekalne kanalizacije. U nekim sluajevima kišni i feklani kanal mogu se nai na potpuno istoj trasi. I u ovom sluaju se fekalni kanal nalazi ispod kišnog. Mogue je da oni budu izvedeni i kao jedinstvena graevina, takozvani dvojni kolektori.
Vodovodne cevi manjih profila naješe se postavljaju u jednom od trotoara, ili zelenim površinama pored njega, ime se obezbeuju od dinamikog saobraajnog optereenja. Na ovaj nain se takoe postie da se eventualno raskopavanje i popravke vodovodnih cevi izvodi bez zatvaranja saobraaja u ulici. Ukoliko se polau u trotoarima, vodovodne cevi moraju biti na propisanom rastojanju od kua. Ovo rastojanje zavisi od prenika cevovoda i pritiska koji u njemu vlada. Primarni cevovodi veeg profila naješe zahtevaju više prostora koji se ne moe obezbediti ispod trotoara te se mogu polagati I ispod kolovoza. Tada se obavezno radi i njihov statiki proraun na dinamiko optereenje.
Takoe se propisuje neophodno horizontalno i vertikalno rastojanje izmeu vodovodnih i kanalizacionih cevi.
SINHRON-PLAN