-
UPUTSTVO ZA SADNJU I EKSPLOATACIJU ORAHA
Agroekoloki uslovi
Orah zahteva duboko, dobro drenirano, rastresito zemljite,
ilovaastog do peskovitog sastava. Teka glinovita zemljita treba
izbegavati ili izvriti obaveznu popravku mehanikih svojstava,
dodavanjem peska i razbijanjem vodonepropusnih slojeva podrivaem.
pH vrednosti zemljita treba da se kreu oko 6,5-7. Ukoliko je
zemljite suvie kiselo ili alkalno, preporuuje se popravka hemijskih
osobina po uputstvu ustanove koja je vrila analizu uzorka zemljita,
kao i dodavanje mineralnih i organskih ubriva po preporuci.
Najbolje rezultate orah postie na terenima koji nisu izloeni
ekstremno niskim zimskim temperaturama, a naroito kasnim prolenim
mrazevima. Tereni sa blagim nagibom imaju prednost u odnosu na
ravne terene, usled bolje osvetljenosti, manjeg zadravanja vode u
zemljitu, kao i zbogjae provetrenosti, koja titi od izmrzavanja i
poboljava opraivanje oraha. Povrine sa nagibom preko 9 moraju se
terasirati. Terasama se daje kontrapad od oko 5% i pad po duini od
0,5 do 1%. Za odvoenje vikova vode sa terasa one se moraju
prekidati na odreenim duinama, kanalima za odvoenje vode. Mrea
puteva je tako postavljena da omoguuje ulazak maina na terase.
Priprema zemljita za sadnju
Podrivanje (ili rigolovanje) zemljita pre podizanja intenzivnih
ili poluintenzivnih zasada je jedna od neophodnih mera. Posle
podrivanja zemljite postaje rastresito i sa povoljnim
vodno-vazdunim i toplotnim reimom, to je uslov bi se dobro razvije
korenov sistem mladih sadnica, a kasnije i odraslih voaka. U
podrivenom zemljitu bolje se razlae uneto organsko ubrivo, pa takvo
zemljite u toku jeseni, zime i ranog prolea dobro prima vodu i
dobro je uva u toku leta. Podrivanje se izvodi podrivaima ili
"ripperima" i bolja je mera za vonjake nego rigolovanje, jer ne
prevre horizonte zemljita. Rigolovanje se izvodi specijalnim
plugovima rigolerima. Najee se to radi uz upotrebu jakih trktora
ili buldozera guseniara, a ako je prethodno zemljite podriveno,vri
se duboko oranje na 45-50 cm dubine, jednobraznim plugom. Budui
prinos oraha na rigolovanom terenu je 2-2,5 puta vei, jer korenov
sistem uspeva da se dobro razvije.U naim uslovima preporuuje se da
se u zemljite unese 30-40 t/ha dobro zgorelog stajskog ubriva.
Sadnja oraha se vri najbolje na jesen, dok se prolena sadnja
preporuuje samo u uslovima gde su jaki zimski mrazevi.
Na zemljitima gde nije izvreno podrivanje u cilju pripreme za
sadnju, preporuuje se da se iskopa rupa za sadnicu dimenzija min.
75x75 cm, a ako je mogue i 100x100. Dubina mora biti najmanje 60-80
cm. Ukoliko je zemljite pripremljeno podrivaem, onda je dovoljno
40x40 cm, dubine 50-60cm. Rupe ja najbolje kopati prikljunim
traktorskim svrdlom. Rupe se popune usitnjenom zemljom sa povrine,
pomeanom sa humusom ili leonarditom (poseban humusni materijal, moe
se upotrebiti i humusni supstrat ili glistenjak). U rupe je poeljno
dodati zemljini insekticid (Galition ili slian), u cilju zatite
korena od zemljinih insekata.
-
Po povrinskom sloju zemljita dodati 5-10 kg dobro zgorelog
stajskog ubriva (izbegavati svinjskoi kokoije). Voditi rauna da
bude najmanje 50 cm daleko od korenovog vrata sadnice.
Razmak sadnje
Sadnja oraha Chandler, Fernor i Fernette bi trebala da bude sa
razmakom od 5 x 7 m, to daje broj od 285 sadnica po hektaru. Mogu
je i drugi razmak 4 x 8 m, 4,5 x 9 m. Treba voditi rauna da se ne
ide ispod ovih vrednosti, jer pregusta sadnja izaziva znaajno
opadanje pa i izostanak rodnosti.
Poto je orah voka koja se oprauje vetrom, trebalo bi da se sorta
opraiva sadi u intervalima tako da svaka deseta voka u redu bude
opraiva. Raspored opraivaa izmeu dva reda bi trebalo da bude
naizmenian, kao to je prikazano shematski:
1 red 0 0 0 0 0 0 0 0 0 x 0 0 0 0 0 0 0 0 0 x 0 0 0 0 0 0 0 0 0
x 0 0 0 0 0 2 red 0 0 0 0 x 0 0 0 0 0 0 0 0 0 x 0 0 0 0 0 0 0 0 0 x
0 0 0 0 0 0 0 0 0 x3 red x 0 0 0 0 0 0 0 0 0 x 0 0 0 0 0 0 0 0 0 x
0 0 0 0 0 0 0 0 0 x 0 0 0 0
Mlade sadnice oraha zahtevaju sledee koliine mineralnih materija
u zemljitu:
Azot - 150 gr/stabluFosfor - 100 gr/stabluKalijum - 180-200
gr/stabluKalcijum - 30-35 gr/stabluMagnezijum - 20-25 gr/stablu
U narednim godinama, preporuuje se poveanje ovih vrednosti za
50%. Kada se planira ubrenje, vodi se rauna da se 1/3 azota, 2/3
fosfora i 1/3 kalijuma unose rano na prolee, a ostatak kasnije
(Jun-Jul). Preporuuje se unoenje mineralnih materija uz
navodnjavanje zemljita.U hladnijim i vlanijim krajevima, gde se
javljaju rani jesenji mrazevi, poetkom Septembra treba obustaviti
navodnjavanje i ubrenje, da bi se voke pravilno pripremile za
zimu.
Preporuene vrste i koliine mineralnih ubriva za period
eksploatacije zasada.
mineralno ubrivo koliina gr/stablu
vreme tretiranja nain unoenja
NPK 15:15:15 250Mart
U zemljite, prema projekciji kronje
Amonijum sulfat 50
Amonijum sulfat 75
April-MajUnoenje u tenom stanju, uz navodnjavanje kap-po-kap.
Koliine rasporediti na 4-6 navodnjavanja
Kalijum nitrat 130
MAP 100
Kalcijum nitrat 50
Magnezijum sulfat 50
Amonijum sulfat 75
Jun-JulUnoenje u tenom stanju, uz navodnjavanje kap-po-kap.
Koliine raspodeliti na 8-10 navodnjavanja
Kalijum nitrat 130
Kalcijum nitrat 50
Magnezijum sulfat 50
-
Preporuuje se i ee folijarno unoenje (preko lista), preparatima
Wuxal isl.
Navodnjavanje
Voda je veoma bitna za pravilan razvoj sadnica oraha. Preporuuje
se da se nakon sadnje, u prve 3 godine navodnjava svakih 10 dana, u
periodu od V-IX meseca, sa 25-30 l/stablu. U sluaju sunog prolea sa
nadovnjavanjem treba poeti ranije. Nakon tree godine, navodnjava se
svakih 15 dana sa 45-70 l/stablu.Najbolje vreme za navodnjavanje je
od 17:00 - 21:00 h. Nikada ne treba navodnjavati ujutru i u toplom
periodu dana.Ne bi trebalo navodnjavati nakon Avgusta sem ukoliko
je neophodno. Navodnjavanje nakon ovog perioda dovodi do razvoja
novih mladara koji ne stiu da se pripreme za zimu, stradaju od
mraza i postaju izvor bolesti stabla i njegovog suenja.3-5 dana
nakon svakog navodnjavanja potrebno je praenje u cilju razbijanja
pokorice i pukotina na zemljitu, koje bi mogle da dovedu do suenja
sadnica.U zasadima gde se primenjuje runo zalivanje sadnica,
udubljenja oko sadnica treba zatrpati na jesen da bi se spreilo
nakupljanje kinice.
Rezidba
Pravilna rezidba je veoma vana za postizanje prinosa. Rezidba za
formiranje kronje se izvodi u Avgustu, dok se redovna rezidba
izvodi u Februaru mesecu. Nakon sadnje, potrebno je sadnice
skratiti na 50 cm od spojnog mesta. Presek obavezno zatititi kalem
voskom. U prvoj godini, uz pomenute mere pri sadnji i tokom uzgoja,
sadnica bi trebalo da dostigne visinu od 2 m. Ukoliko ovonije
sluaj, onda su uinjene pogreke prilikom sadnje, nege, navodnjavanja
ili ubrenja. Ovo donosi mnoge prednosti u daljem formiranju kronje
i odabiranju centralne grane vodilice.U prvoj i narednoj godini
treba odrati visinu stabla od 1 m, i formirati 3-4 grane sa
meusobnim rastojanjem na stablu od najmanje 10 cm. U kasnijim
godinama razmak izmeu spratova grana bi trebalo da bude najmanje 80
cm, poev od 1 m visine stabla. Rezidbom u Februaru se uklanja 1/3
manjih granica, u skladu sa starou i snagom stabla. Kod sorti
lateralne rodnosti, koliina roda je u proporciji sa brojem bonih
granica ostavljenih rezidbom.
Prilikom rezidbe veoma je vano zatititi preseke sa kalem voskom,
i tretiranjem fungicidima nakonrezidbe. Presek granice se izvodi na
manje od 1 cm iznad pupoljka, iskoen suprotno od pupoljka.
-
Agro Breza d.o.o Udarne Desetine br.10 Surin, Beograd Tel/Fax
+381 11 844 0126, Mob. Tel +381 63 388 9378, 069 388 9380e-mail:
[email protected], www.agrobreza.com
