SITSSavez mašinskih i elektrotehničkih

inženjera i tehničara Srbije

UPUTSTVO

ZA PRIPREMU STRUČNOG ISPITA IZ

ELEKTROENERGETIKE

Beograd, 2010.

UVOD

I po novom Zakonu o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS” broj 72/2009 i 81/2009) obavezne su lične licence za bavljenje poslovima vezanim za izradu tehničke dokumentacije i građenje objekata za odgovornog planera, urbanistu, projektanta i izvođača radova, a položen stručni ispit je jedan od uslova za dobijanje te licence.

Licencu za odgovornog projektanta elektroenergetskih instalacija niskog i srednjeg napona, odnosno odgovornog projektanta elektroenergetskih instalacija srednjeg i visokog napona može da stekne lice sa visokom stručnom spremom elektostruke odgovarajućeg smera sa položenim stručnim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva sa stručnim rezultatima na izradi tehničke dokumentacije i sa preporukom najmanje dva odgvorona projektanta ili Inženjerske komore. Stručnim rezultatima za projektanta smatraju se rezultati ostvareni na rukovođenju i izrai ili saradnji najmanje na dva projekta.

Licencu za odgovornog izvođača elektroenergetskih instalacija niskog i srednjeg napona, odnosno odgovornog izvođača elektroenergetskih instalacija srednjeg i visokog napona može da stekne lice sa visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena ili stečenim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena odgovarajuće struke, odnosno smera, položenim stručnim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva sa visokim obrazovanjem na studijama drugog stepena, odnosno pet godina radnog iskustva sa visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena, sa stručnim rezultatima na građenju objekata.

Stručnim rezultatima na građenju objekata u smislu stava 3. ovog člana smatraju se rezultati ostvareni na rukovođenju građenjem ili saradnji na građenju najmanje dva objekta.

Građenjem objekata za koje odobrenje za izgradnju daje jedinica lokalne samouprave, spratnosti PO+P+4+PK čija ukupna površina ne prelazi 2.000 m2 bruto površine, objekata manje složenih građevinskih konstrukcija raspona do 12 metara, lokalnih i nekategorisanih puteva i ulica, unutrašnjih instalacija vodovoda i kanalizacije, grejanja i klimatizacije i elektroinstalacije, unutrašnjih gasnih instalacija, kao i izvođenje pojedinih građevinsko-zanatskih i instalaterskih radova i radova na unutrašnjem uređenju objekata i uređenju terena, može rukovoditi i lice koje ima visoko obrazovanje na studijama prvog stepena odgovarajuće struke, odnosno smera, položen stručni ispit, najmanje pet godina radnog iskustva i sa važećom licencom.

Građenjem stambenih i pomoćnih objekata za svoje potrebe i potrebe članova porodičnog domaćinstva, kao i izvođenjem pojedinih građevinskih, zanatskih i i instalacijskih radova i radova na unutrašnjem uređenju objekata i uređenju terena, može da rukovodi lice sa stečenim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena odgovarajuće struke, odnosno smera ili srednjom školskom spremom odgovarajuće struke i položenim stručnim ispitom.

Stručni ispit koji je kao uslov za obavljanje navedenih poslova propisan zakonom, polaže se pred komisijom koju obrazuje ministar nadležan za poslove urbanizma i građevinarstva.

2

1. POSLOVI IZGRADNJE ZA KOJE JE POTREBNOM IMATI LICENCU

Zakon o planiranju i izgradnji propisuje da licencu za odgovornog projektanta moraju imati lica koja:

učestvuju u izradi prethodne studije opravdanosti i prethodne studije opravdanosti,

izrađuju tehničku dokumentaciju (generalne, idejne, glavne i izvođačke projekte i projekte izvedenog objekta),

vrše tehničku kontrolu glavnih projekata, vrše reviziju (stručnu kontrolu) projekata za objekte iz člana 133, vrše stručni nadzor tokom građenja objekata,

Licencu za odgovornog izvođača radova moraju imati lica koja: rukovode građenjem objekata odnosno izvođenjem radova, vrše stručni nadzor tokom građenja objekata, vrše tehnički pregled objekata.

Licencu za odgovornog planera, odgovornog urbanistu, odgovornog projektanta i odgovornog izvođača radova izdaje:

Inženjerska komora Srbije, 11000 Beograd, Kneza Miloša 9/IItelefoni: 324-85-85; 324-85-86 E-mail: iksinfo@ingkomora.rswww.ingkomora.rs

2. POSLOVI ZA KOJE JE POTREBAN STRUČNI ISPIT

Zakon o izgradnji objekata propisuje da stručni ispit moraju položiti lica koja obavljaju:

poslove izrade tehničke dokumentacije (projektovanja); poslove kontrole tehničke dokumentacije; poslove rukovođenja gradnjom objekata; poslove stručnog nadzora (tzv. nadzornog organa); poslove tehničkog pregleda objekata; poslove (građevinskog) inspektora; prethodne radove (istraživanja, izradu analiza i drugih stručnih materijala,

pribavljanje podataka kojima se analiziraju i razrađuju tehnički, ekonomski, energetski i drugi uslovi koji utiču na izgradnju i korišćenje određenog objekta);

pripremne radove koji prethode građenju objekta (npr. postavljanje instalacija privremenog karaktera za potrebe izvođenja radova, itd.)

2.1. Ko ima pravo da polaže stručni ispit

Zakon o izgradnji objekata i Pravilnik o programu i načinu polaganja stručnog ispita propisuju da pravo na polaganje stručnog ispita imaju:

lica koja imaju visoku (VII), višu (VI) i srednju (IV) školsku spremu odgovarajuće tehničke struke (elektroenergetski smer);

najmanje dve godine radnog iskustva na odgovarajućim poslovima.Stručni ispit polažu i lica koja su stekla viša akademska zvanja ili titule

(specijalisti, magistri, doktori nauka, profesori i sl.).Ne ispunjavaju uslove za polaganje stručnog ispita lica koja su radila na

poslovima održavanja, remonta, konstruisanja, pripreme proizvodnje i sl.

3

2.2. Ko organizuje polaganje stručnog ispita

Prema Pravilniku o programu i načinu polaganja stručnog ispita, administrativno-stručne i tehničke poslove vezane za polaganje stručnog ispita obavlja Savez inženjera i tehničara Srbije odgovarajuće struke (tj. SMEITS).

Stručni ispit se polaže pred Komisijom za polaganje stručnog ispita koju obrazuje ministar nadležan za poslove urbanizma i građevinarstva.

2.3. Prijavljivanje stručnog ispita

Pravilnik o programu i načinu polaganja stručnog ispita propisuje dokumenta kojima se prijavljuje stručni ispit:

1. pismenu prijavu,2. overen prepis izvoda iz matične knjige rođenih,3. overen prepis diplome ili svedočanstva o završenoj školi,4. potvrdu preduzeća o vrsti poslova na kojima je kandidat radio i o radnom

stažu od najmanje 2 godine na poslovima projektovanja, pripreme i izrade tehničke dokumentacije, nadzora ili izvođenja elektroenergetskihn instalacija,

5. opis teme (projektni zadatak).

2.4. Naknada za polaganje stručnog ispita

Troškove polaganja stručnog ispita, kao i troškove polaganja popravnog ispita, snosi lice koje polaže stručni ispit, ili preduzeće odnodno drugo pravno lice u kome je kandidat zaposlen.

Obaveštenje o visini troškova polaganja stručnog ispita kandidatu se dostavlja zajedno sa obaveštenjem da je pismeni rad pozitivno ocenjen.

2.5. Ispitni rokovi

Februarski – rok za prijavljivanje ispita je 15. novembar, a ispit se polaže krajem februara ili početkom marta; junski – rok za prijavljivanje ispita je 15. mart, a ispit se polaže od 1. juna do 25. juna; novembarski – rok za prijavljivanje ispita je 1. septembar, a ispit se polaže krajem novembra ili početkom decembra.

2.6. Struktura stručnog ispita

Prema Pravilniku o programu i načinu polaganja stručnog ispita, stručni ispit se sastoji od:

opšteg dela, posebnog dela.

Opšti sa posebnim delom čini celinu stručnog ispita čija je obaveza polaganja utvrđena Zakonom o planiranju i izgradnji. Položen stručni ispit predstavlja uslov za obavljanje određenih poslova utvrđenih Zakonom. Opšti deo stručnog ispita ne polažu kandidati koji su stručni ispit položili po odredbama drugih propisa, s obzirom na to da je opšti deo ispita, u sadržinskom smislu, isti za sve stručne ispite tehničke struke. Molbu za oslobađanje od polaganja opšteg dela ispita može da podnese:

lice koje je položilo stručni ispit za niži stepen školske spreme, a naknadno završi viši stepen školske spreme;

lice koje je položilo stručni ispit u organima uprave.4

Opšti deo stručnog ispita obuhvata tri oblasti koje su, saglasno Pravilniku o načinu i programu polaganja stručnog ispita, sistematizovane po grupama i to:

a) ustavno uređenje države,b) radni odnosi ic) upravni postupak.Posebni deo stručnog ispita obuhvata:

pismeni deo ispita (izradu pismenog rada); usmeni deo ispita: odbrana stručnog rada i proveru poznavanja tehničkih

propisa (zakoni, normativi, standardi, preporuke i sl. i Zakon o planiranju i izgradnji).

Opšti deo i posebni deo ispita polažu se istog dana.

2.7. Sastav komisije

predsednik komisije, ispitivači (jedan za opšti i jedan za posebni deo ispita), članovi komisije.

2.8. Minimalan broj pitanja i ocenjivanje na ispitu

Minimalan broj pitanja na ispitu: Opšti deo: 3 (1 iz ustavnog uređenja, 1 iz radnih odnosa i 1 iz upravnog

postupka) Odbrana rada: neodređen Poznavanja propisa: 3 (1 iz Zakona o planiranju i izgradnji i 2 iz ostalih

tehničkih propisa).Ocenjivanje kandidata: položio nije položio.U toku polaganja stručnog ispita vodi se zapisnik koji potpisuju predsednik

komisije, ispitivači (svaki za svoj deo ispita), članovi komisije i sekretar komisije.

2.9. Popravni ispit

Kandidat koji nije pokazao dovoljan uspeh iz opšteg dela ili iz jednog predmeta posebnog dela, može polagati popravni ispit u roku koji ne može biti kraći od tri meseca od dana kada je ispit polagao, odnosno u narednom ispitnom roku.

Naknada za polaganja popravnog ispita je niža od naknade za polaganje celog ispita.

2.10. Odustajanje od ispita

Ako kandidat ne pristupi polaganju stručnog ispita, ili ako pre početka polaganja stručnog ispita izjavi da odustaje od ispita, smatraće se da nije ni polagao ispit, s tim da može da pristupi polaganju u narednom ispitnom roku.

Ako kandidat neopravdano odustane od započetog polaganja stručnog ispita, smatraće se da ispit nije položio.

Ukoliko kandidat zbog bolesti ili iz drugih opravdanih razloga bude sprečen da pristupi započetom polaganju ispita (npr. stručni rad je ocenjen pozitivno, a ne može da pristupi usmenom delu ispita), podnosi pismeni zahtev komisiji za odlaganje ispita za sledeći ispitni rok. Komisija obaveštava kandidata da li je njegov zahtev usvojen.

5

2.11. Dokumenti o položenom stručnom ispitu

POTVRDA (neposredno nakon polaganja);UVERENJE (najkasnije 2 meseca nakon polaganja) sadrži podatke: naziv

ministarstva, broj i datum izdavanja, ime i prezime kandidata, datum i mesto rođenja, datum polaganja, školsku spremu (kako je u diplomi kandidata elektroenergetika), potpise predsednika Komisije i Ministra.

2.12. Literatura u izdanju SMEITS-a

Literatura iz oblasti zakona, propisa i standarda

1. G. Dotlić: Elektroenergetika (kroz standarde, zakone, pravilnike i tehničke preporuke), V izdanje, 2009. (Radni naslov: 100 pitanja i odgovora).

2. Lj. Rašajski, G. Dotlić, M. Mrđanov: Mali elektroenergetski priručnik (MEP), IV izdanje, 2009.

3. Z. Hadžić, D.Vićović: Električne instalacije niskog napona, I izdanje, 2007.4. D. Vićović, Z.Hadžić: Zaštita objekata od atmosferskog pražnjenja, I izdanje,

2008.5. M.. Mrđanov: Kablovi, samonoseći kablovi, užad i kratki spoj (Izvodi iz

tehničkih standarda u elektroenergetici), I izdanje, 2006.6. M. .Mrđanov: Pravilnici iz elektroenergetike (sa komentarom) – Postrojenja,

nadzemni vodovi, zaštita od statičkog elektriciteta i od požara, I izdanje, 2007.7. M. .Mrđanov: Zbirka zakona i pravilnika o planiranju i građenju objekata,

dopunjeno izdanje, 2009.8. M. Isailović: Tehnički propisi o zaštiti od požara i eksplozija (sa

komentarima), III izdanje, 2008.Knjige čiji je izdavač Savez mašinskih i elektrotehničkih inženjera i tehničara

Srbije (SMEITS), mogu se nabaviti u prostorijama Saveza, u Beogradu, Ulica kneza Miloša br. 7 (II sprat, soba 29), tel. 011 3230 041, faks 011 3231 372, e-mail: smeits @ eunet . rs ; www.smeits.org . rs.

3. IZBOR TEME ZA PISANI RAD

Prema Pravilniku o programu i načinu polaganja stručnog ispita, temu za pisani rad može da predloži kandidat ili preduzeće u kome je kandidat zaposlen.

Uz prijavu za polaganje stručnog ispita, kandidati prilažu projektni zadatak i/ili detaljan opis teme. Tema pismenog rada treba da odgovara stepenu školske spreme:

visoka školska sprema – rad mora obuhvatati jednu celinu složenog investicionog objekta ili instalacija;

viša školska sprema – rad mora obuhvatati manje složene investicione objekte ili deo složenog investicionog objekta ili instalacija;

srednja školska sprema – rad mora obuhvatati neki jednostavniji investicioni objekat, odnosno deo nekog složenijeg objekta.

3.1. Prihvatanje teme pisanog rada

Predloženu temu pismenog rada po pravilu ocenjuje predsednik komisije i određuje ispitivača (mentora) pod čijim će nadzorom kandidat da izradi rad.

6

Tema se ocenjuje sa:a) prihvata se, b) prihvata se uz određene uslove,c) ne prihvata se (sa obaveznim navođenjem razloga).O oceni teme kandidat se obaveštava pisanim putem i tom prilikom obaveštava

se i o terminu dostavljanja stručnog rada.

3.2. Delovi pisanog radaa) tekstualni deo; b) grafički deo.

Tekst i grafička dokumentacija pisanog rada moraju se uraditi na čistom papiru, bez oznaka preduzeća i druge organizacije. Samo u slučajevima kada kandidat prilaže glavni projekat iz preduzeća u kome je zaposlen, mentor može odobriti da se koristi ”logo” (engl. logging) tog preduzeća.

Za obradu teksta i crteža mogu se koristiti odgovarajući računarski programi uz primenu srpskih standarda, kako za obradu teksta, tako i za crteže.

3.3. Stručni nivo pisanog rada

Glavni projekat (tj. „školski primer” glavnog projekta).Stručni rad ne može da bude: diplomski, magistarski ili doktorski rad, studija,

tipski projekat, projekat nekog uređaja ili mašine, elaborat, analiza itd.

3.4. Minimum tekstualne dokumentacije u glavnim projektima

Naslovna strana sa sadržajemIzjava o samostalnoj izradi rada (potpisana)Projektni zadatak Tehnički opis (obrazloženje)Tehnički usloviPrilog o primenjenim propisanim merama o bezbednosti i zdravlju na raduPredmer i predračun radova i materijalaSpecifikacija materijalaProračuni.

3.5. Projektni zadatak

1. Opšti podaci podaci o investitoru (naziv, sedište i dr.) naziv i lokacija objekta naziv projekta etapnost izgradnje objekta godina početka izgradnje objekta godina završetka izgradnje objekta.

2. Tehnički podaci osnovni podaci o objektu

3. Ostali podaci.

U praksi, projektni zadatak ima dve forme:1) projektni zadatak sa osnovnim zahtevima (PRILOG 1);2) projektni zadatak sa detaljnim zahtevima (PRILOG 2).

7

Ukoliko se uz prijavu za polaganje stručnog ispita prilaže projektni zadatak sa osnovnim zahtevima (tzv. ”lagana” forma projektnog zadatka), često se dešava da nema dovoljno podataka za kvalifikovanu ocenu o prihvatanju teme pismenog rada. U tom slučaju, obavezno treba priložiti detaljan opis teme.

3.6. Tehnički uslovia) opšti uslovi za ugovaranje i izvođenje radova (PRILOG 3);b) tehnički uslovi za izvođenje radova (PRILOG 4).

3.7. Prilog o primenjenim propisanim merama zaštite na radu

Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu (“Službeni glasnik RS” broj 101/2005), uz tehničku dokumnentaciju treba da se uradi prilog o bezbednosti i zdravlju na radu sa naznakom svih opasnosti po život i štetnosti po zdravlje radnika i građana koje mogu da se pojave pri korišćenju objekta i merama koje su projektovane da se ove opasnosti otklone, a štetnosti otklone ili svedu u dozvoljene granice (PRILOG 5).

NAPOMENA: Izjava o primenjenim propisanim merama zaštite na radu nije dovoljna.

Prilog mora biti potpisan od strane odgovornog projektanta.

3.8 Tezhnički opis (obrazloženje)

U tehničkom opisu odgovorni mprojektant daje obrazloženje koncepcije projekta i kratak opis, po nekoliko rečenica o svakoj od instalacija i delova obrađenih projektom. U ovom obrazloženju treba obavezno navesti sve karakteristike, pogotovu ako ima neuobičajenih, detalje koji su primenjeni u projektu. Sva rešenbja koja nisu u grafičkoj dokumentacijim prikazana dovoljno precizno, ili ih nije bilo moguće dovoljno precizno prikazati, moraju biti tako opisana da prilikom izbora opreme, montažne opreme ili izvođenja instalacija, izvođač nema dilema.

Tehnički opis mora biti potpisan od strane odgovornog projektanta.

3.9. Predmer i predračun radova i materijala i specifikacija materijala

Predmer i predračun radova i materijala mora da sadrži cene izražene u dinarima.

Predmer i predračun radova i materijala može da se uradi po grupama pozicija (npr. navede se šta sve sadrži VN ćelija, a iskaže se ukupna cena za isporuku, montažu i ispitivanje ćelije).

Ukoliko su predmer i predračun radova i materijala urađeni dovoljno detaljno, može se izostaviti specifikacija materijala.

3.10. Vrste crteža i redosled u projektu

3.10.1. Situacija objekta (uz projektni zadatak)

Prvi crtež mora da bude situacioni plan na kome je prikazan objekat na koji se odnosi pismeni rad (šrafirano), susedni objekti, saobraćajnice, spoljne instalacije (VN i NN vodovi, toplovodi, vodovodi i sl.).

3.10.2. Grafička dokumentacija

8

Postrojenja i instalacije :dispozicija objektarazmeštaj opreme (plan i presek)plan polaganja kablova (instalacija)jednopolna šema postrojenja (tabli)elektromontažne šemešeme delovanja (razvijene šeme) uzemljenje (radno, zaštitno)gromobranska instalacija.Vodovi : situacija traseuzdužni profil trase (samo za vodove >1 kV)preseci rovaskice stubovaovesna ili spojna opremauzemljenje stuba uzemljenje plašta i spojnicaprenaponska zaštita u trasi.

3.11. Izgled crteža

Ne mogu se koristiti fotokopije crteža i drugih listova iz originalnih projekata ili tipskih projekata.

Crteži moraju biti izrađeni u skladu sa srpskim standardima.Svaki crtež mora obavezno imati sastavnicu (zaglavlje) prema SRPS

A.A0.063:1996, sa potrebnim podacima i samo sa imenom kandidata kao realizatora (PRILOG 6).

Crteži moraju biti urađeni u razmeri koja je definisana propisima. Za glavne projekte osnove sa ucrtanim instalacijama se rade u osnovi 1: 50 ili 1: 100, a gromobranska instalacija i uzemljenje se mogu uraditi u razmeri 1: 100. Veličina slova i simbola na šemama mora omogućiti čitanje bez problema.

3.12. Primena šema

Dispozicijski crtež (skraćeno: dispozicija)Principjelna (ili blok) šemaJednopolna šema Višepolna (npr. tropolna) šema Šema delovanja (razvijena šema)Priključni plan rednih stezaljki (šema vezivanja)Zamenska šemaLogička šema.NAPOMENA: 1) Na crtežima koji predstavljaju dispoziciju opreme i instalacija

(osnove i preseci), moraju se koristiti iste oznake kao u jednopolnoj šemi odnosno šemi veza ili šemi postrojenja ili instalacija; 2) Na jednopolnim šemama ormara instalacija moraju se se strujna kola podeliti po fazama.

3.13. Primena simbola prema važećim srpskim standardima

Električne šeme obavezno moraju biti izrađene u skladu sa SRPS standardima, tj. grupom standarda „Grafički simboli za primenu u električnim šemama”:

SRPS N.A3.002:1986 Simboli elemenata, simboli namene i drugi simboli opšte primene

9

SRPS N.A3.003:1987 Provodnici i pribor za spajanjeSRPS N.A3.006:1986 Rasklopne aparature i zaštitni uređajiSRPS N.A3.007:1986 Rasklopne aparature i zaštitni uređajiSRPS N.A3.008:1987 Merni instrumenti, sijalice i uređaji za signalizaciju.3.14. Glavni projekti izrađeni po propisima drugih zemalja (tzv. nostrifikacija

projekta)

Prema Pravilniku o sadržini i načinu vršenja tehničke kontrole glavnih projekata I Zakonu o planiranju i izgradnji, tehničkom kontrolom Glavnog projekta izrađenog po propisima drugih zemalja, proverava se:

da li kvalitet materijala, opreme i instalacija odgovara normama kvaliteta po SRPS-u i da li je njihov izbor racionalno izvršen;

da li predviđeni tehnički i tehnološki postupci građenja odgovaraju propisima i zaštiti životne sredine, o bezbednosti i zdravlju na radu, zaštiti od požara i drugim propisima o bezbednosti građenja i korišćenja za tu vrstu i namenu objekta;

Tehznička kontrola Glavnog projekta izrađenog po propisima drugih zemaljavrši se na projekta koji je preveden na srpski jezik (stručni prevod).

3.15. Izrada pismenog rada i uloga mentora

Pravo je kandidata da zahteva, a dužnost ispitivača (mentora) da obezbedi punu informisanost kandidata o načinu izrade pismenog rada i postupku na usmenom delu ispita. To se realizuje organizovanjem pripremnog seminara ili pojedinačnim upoznavanjem.

NAPOMENA: Kontaktiranje sa mentorom i rad sa mentorom nisu uslov za polaganje ispita (tj. nisu obavezni).

3.16. Dostavljanje pisanog rada

Rok za dostavljanje pismenog rada određen je u rešenju o prihvatanju teme. Izuzetno, na pismeni zahtev kandidata, rok za dostavljanje rada može se produžiti, s tim što se on mora dostaviti najkasnije 15 dana pre polaganja ispita.

Rad mora biti ukoričen, sa nazivom teme i imenom i prezimenom kandidata i mentora (ispitivača), na naslovnoj strani. Tekstualni deo rada mora imati numerisane strane, a crteži iz grafičke dokumentacije moraju imati svoje nazive i brojeve. Sve ovo mora da se slaže sa sadržajem uloženim u projekat.

Pisani rad se dostavlja u jednom primerku na adresu SMEITS-a, zajedno sa dokazom o uplati iznosa polaganja ispita. Rad se može poslati i poštom.

Rad se po završetku usmenog dela ispita vraća kandidatu.

3.17. Ocenjivanje pisanog rada

Pisani rad po pravilu ocenjuje ispitivač (mentor) pod čijim je nadzorom kandidat izradio rad.

Rad se ocenjuje sa:a) prihvata se (tj. „položio“),b) prihvata se uz određene uslove,c) ne prihvata se (sa obaveznim navođenjem razloga).O oceni rada kandidat se obaveštava i tom prilikom obaveštava se i o terminu

polaganja opšteg dela i usmenog dela ispita.Ukoliko rad ne dobije pozitivnu ocenu od strane ispitivača, kandidat ne može da

pristupi polaganju usmenog dela ispita (opšti deo, odbrana rada i poznavanje propisa).

10

3.18. Odbrana pisanog rada

Odbrana rada obuhvata proveru: stepena samostalnosti (izjava o samostalnoj izradi rada), stručnosti (objašnjenje koncepcije, projektovanih rešenja, proračuna,

funkcija, itd.), samoincijativnosti (daje se stručno mišljenje o načinu realizacije projekta), poznavanja tehničkih propisa koji su neposredno primenjeni pri izradi

dokumentacije koja je predmet pismenog rada.

4. PROPISI VEZANI ZA PROCESE IZGRADNJE OBJEKATA

U ovom poglavlju je obrađeno gradivo koje moraju poznavati svi kandidati, bez obzira na oblast elektrotehnike kojom se bave.

Kada se kaže opšti propisi vezani za proces izgradnje objekta, misli se pre svega na:

Zakon o planiranju i izgradnji objekata, i podzakonske akte ovog zakona – pravilnike,

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakon o zaštiti od požara, Zakon o zaštiti životne sredine.

4.1. Zakon o planiranju i izgradnji

Poznavanje ovog zakona je neophodno da bi se bilo koji segment koji pripada izgradnji, ili ukupna izgradnja, izveli. Sam Zakon o izgradnji objekata uređuje građevinsko-tehničke, tehnološke i druge uslove za izvođenje prethodnih radova, izradu tehničke dokumentacije, način i postupak izdavanja građevinske i upotrebne dozvole, građenje objekata i druga pitanja od značaja za izgradnju i korišćenje objekata.

Podzakonskim aktima koja su vezana za ovaj zakon – pravilnicima, bliže se propisuju pojedini poslovi definisani ovim zakonom.

Poznavanje ovog zakona i pravilnika vezanih za njega, neophodno je, bilo da kandidat želi da se bavi projektovanjem, izvođenjem radova, nadzorom, ili da bude investitor.

Poglavlja Zakona su složena „tehnološkim redom”, kako teče i izgradnja:1. Osnovne odredbe,2. Urbanističko i prostorno planiranje3. Repubička agencija za prostornom planiranje4. Građevinsko zemljište5. Izgradnja objekata6. Građevinska dozvola,7. Građenje,8. Upotrebna dozvola,9. Stručni nispiti i licence10. Inženjerska komora Srbije11. Rušenje i uklanjanje objekta,12. Nadzor,13. Legalizacija objekata,14. Ovlašćenje za donošenje podzakonskih akata,15. Kaznene odredbe,

11

16. Prelazne i završne odredbe.

Svako poglavlje predstavlja jednu celinu iz oblasti izgradnje i neophodno je poznavati ga.

4.2. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu

Ovaj zakon tretira bezbednost i zdravlje na radu zaštitu kao sastavni deo organizacije rada i radnog procesa. Bezbednost i zdravlje na radu na radu organizuje i sprovodi „preduzeće“ odnosno sva domaća i strana fizička i pravna lica koja zapošljavaju radnike.

Zakonom je definisano da bezbednost i zdravlje na radu obuhvata sve mere i sredstva koja su neophodna za ostvarivanje bezbednih uslova rada. Pored toga, definisana su prava i obaveze svih u „preduzeću“ – radnika, direktora i poslodavca.

Posebno treba naglasiti da je obaveza preduzeća koje izrađuje tehničku dokumentaciju, da uz projekte izradi prilog o bezbednosti i zdravlju na radu. U prilogu moraju biti navedene sve opasnosti po život i štetnosti po zdravlje radnika i građana koje mogu da se pojave pri korišćenju objekta i merama koje su projektovane da se ove opasnosti otklone ili svedu u dozvoljene granice.

Prilog se izrađuje za svaku vrstu projekta i za svaku vrstu objekta i potpisuje ga odgovorni projektant.

4.3. Zakon o zaštiti od požara

Po definiciji, zaštita od požara objekata obuhvata skup mera i radnji normativne, upravne, organizaciono-tehničke, preventivne, informativno-vaspitne i druge prirode.

Zaštita od požara je sastavni deo društvene samozaštite, pa su Zakonom definisane obaveze svakog od članova društveno-političke zajednice za sprovođenje ovog zakona.

Posebno treba voditi računa o obavezama pri projektovanju i izgradnji stambenih zgrada i objekata za javnu upotrebu. Zakonom je definisano da se moraju obezbediti uslovi za sigurnu evakuaciju ljudi u slučaju požara, kao i svi potrebni uređaji i sredstva za gašenje požara.

Uslov za dobijanje upotrebne dozvole za objekat je pozitivno mišljenje Uprave za zaštitu od požara i spasavanje na izvedene instalacije, odnosno objekat. Iz tog razloga se preporučuje, da se investiciono-tehnička dokumentacija – glavni projekat, pre početka izvođenja radova preda Upravi na saglasnost. Na taj način se sve dileme razreše pre početka izvođenja radova.

4.4. Zakon o zaštiti životne sredine

Ovim zakonom se uređuje sistem zaštite i unapređivanja životne sredine i određuju mere zaštite. Sa aspekta naše struke, moglo bi se reći da bi poglavlja o zaštiti od buke i zaštita od jonizacionih zračenja, mogla biti interesantna za razmatranje.

Pri projektovanju i izvođenju elektroinstalacija, elektropostrojenja i uopšte postavljanju opreme koja proizvodi buku, treba voditi računa da se ti izvori buke moraju upotrebljavati i održavati tako da buka ne prelazi dozvoljeni nivo u sredini u kojoj čovek boravi.

12

Jonizujuće zračenje je multidisciplinarni problem. Naša struka se uglavnom tu javlja kao prateća, da obezbedi uslove potrebne za definisanu zaštitu: ventilacija, hermetizacija, održavanje razlike potpritisaka, obezbeđivanje rada sistema kontrole i slično.

Kao zaključak, bitno je još jedanput konstatovati da je poznavanje svih pomenutih zakona neophodno ukoliko čovek želi da se bavi bilo kojim segmentom investicione izgradnje.

5. TEHNIČKI PROPISI IZ OBLASTI ELEKTROENERGETIKE

5.1. Vrste tehničkih propisa

Zakoni, pravilnici, standardi, preporuke, tehnička uputstva.5.1.1. Zakoni

Zakon o izgradnji objekata (Sl. glasnik RS, br. 72/2009 i 81/2009)Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl. glasnik RS, br. 101/2005)Zakon o zaštiti od požara (Sl. glasnik RS, br. 37/1988; 53/1993; 67/1993;

48/1994 i 101/2005)Zakon o javnim nabavkama (Sl. glasnik RS, br. 116/2008)Zakon o mernim jedinicama i merilima (Sl. list SRJ, br. 80/1994, 83/1994,

28/1996. i 12/1998)Itd.

5.1.2. Pravilnici o tehničkim normativima

Pravilnik o tehničkim normativima za elektroenergetska postrojenja nazivnog napona iznad 1000 V (Sl. list SFRJ, br. 4/1974)

Pravilnik o tehničkim normativima za uzemljenja elektroenergetskih postrojenja nazivnog napona iznad 1000 V (Sl. list SRJ, br. 61/1995)

Pravilnik o tehničkim normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV (Sl. list SFRJ, br. 65/1988; Sl. list SRJ, br. 18/1992)

Pravilnik o tehničkim normativima za izgradnju srednjenaponskih nadzemnih vodova samonosećim kablovskim snopom (Sl. list SRJ, br. 20/1992)

Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu objekata od atmosferskog pražnjenja (Sl. list SRJ, br. 11/1996)

Pravilnik o tehničkim normativima za pogon i održavanje elektroenergetskih postrojenja i vodova (Sl. list SRJ, br. 41/1993)

Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu elektroenergetskih postrojenja i uređaja od požara (Službeni list SFRJ, br. 74/1990)

Pravilnik o tehničkim normativima za stabilne uređaje za gašenje požara ugljen-dioksidom (Službeni list SFRJ, br. 44/1983. i 31/1989)

Pravilnik o tehničkim normativima za stabilne instalacije za dojavu požara (Sl. list SRJ, br. 87/1993)

Itd.

5.1.3. Srpski standardi

Odlukom Vlade RS (Sl. glasnik RS", br. 16/2007) osnovan je Institut za standardizaciju Srbije (skraćeno: ISS) koji:

donosi, razvija, preispituje, menja, dopunjava i povlači srpske standarde i srodne dokumente;

13

obezbeđuje usaglašenost srpskih standarda i srodnih dokumenata sa evropskim i međunarodnim standardima i srodnim dokumentima;

vodi registar srpskih standarda i srodnih dokumenata u svim fazama razvoja;

itd.Nivi akronim za srpske standarde je “SRPS” (umesto stare oznake “SCS” i još

starije oznake “JUS”). Standardi se mogu nabaviti na adresi:INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE11030 Beograd, Stevana Brakusa 2Tel. 3541-260, 3541-261, 3541-262, 3541-263Fax: 3541-257 i 3541-258 E-mail: iss1@ iss.rs www.jus.org.rs

Vrste srpskih standarda:SRPS ...SRPS IEC ...Granski standardi (npr. GSE ...)

NAPOMENA: Savremeni razvoj na polju elektrotehničke standardizacije dobija sve više međunarodni karakter, tako da se u većini zemalja donose međunarodni standardi IEC pre donošenja nacionalnih standarda. Standardi IEC se u nekim zemljama direktno prevode sa neznatnim dopunama, a u nekim zemljama (i Srbiji) se usvajaju i bez prevođenja kao nacionalni standardi.

Opšti pregled SRPS standarda:Grana A:Osnovni i opšti standardiGrana B:Rudarstvo i prerada minerala, uglja i nafteGrana C:Metalurgija i tehnologija prerade metalaGrana D:Šumarstvo, drvna industrija i prerada drvenastih materijaGrana E: Poljoprivreda, prehrambena i duvanska industrijaGrana F: Tekstilna i odevna industrijaGrana G:Industrija kože, gume i plastičnih masaGrana H:Hemijska industrijaGrana K:Industrija alata i priboraGrana L: Industrija mernih i drugih aparata i precizne mehanikeGrana M: Mašinogradnja i metalska industrijaGrana N:ElektrotehnikaGrana P: Uređaji, postrojenja i vozila šinskog saobraćajaGrana R:Brodogradnja, uređaji i postrojenja rečnog i pomorskog saobraćajaGrana U:GrađevinarstvoGrana Z: Standardi koji ne ulaze ni u jednu posebnu grupu

Grana N:ElektrotehnikaGrupa N.A.: Osnovni i opšti standardiGrupa N.B.: Proizvodnja, prenos i distribucija električne energijeGrupa N.C.: Električni provodniciGrupa N.E.: Materijal za električne instalacijeGrupa N.F.: Materijal za električne vodove i postrojenjaGrupa N.G.: Električne rotacione mašineGrupa N.H.: Transformatori, prigušnice i usmeračiGrupa N.J.: Elektrohemijski izvoriGrupa N.K.: Naprave za uključivanjeGrupa N.L.: Električne sijalice i svetiljke

14

Grupa N.M.: Elektrotehnički proizvodi za potrebe domaćinstava, zanatstva i poljoprivrede

Grupa N.N.: Elektronika i telekomunikacijeGrupa N.P.: Električni uređaji za motore i vozilaGrupa N.R.: Sastavni delovi za elektroniku i telekomunikacijeGrupa N.S.: Specijalne električne mašine, uređaji i aparati za industrijske i

medicinske svrhe

Primeri važnijih standarda SRPS:SRPS N.B2.741:1989Električne instalacije niskog napona. Zahtevi za

bezbednost. Zaštita od električnog udaraSRPS N.B4.803:1996 Gromobranske instalacije. Određivanje nivoa

zaštite. Izokeraunička karta SR JugoslavijeSRPS N.C0.006:1983Elektroenergetika. Označavanje izolovanih provodnika i

kablovaSRPS N.H9.103:1972Strujni transformatori za zaštitu. Dopunski tehnički usloviSRPS N.H9.123:1978Naponski transformatori za zaštitu. Dopunski tehnički

uslovi i ispitivanjaSRPS N.K3.010:1980Prekidači za naizmeničnu struju visokog napona. Nazivne

karakteristike.

Primeri važnijih standarda SRPS IEC:SRPS IEC 529:1995 Stepeni zaštite električne opreme ostvareni pomoću

zaštitnih kućišta (IP kod) (identičan sa IEC 529:1989)SRPS IEC 725:1993 Elektromagnetna kompatibilnost. Razmatranje referentnih

impedansi pri određivanju smetnji od aparata za domaćinstvo i slične električne opreme (identičan sa IEC 725:1981)

SRPS IEC 865-1:1996 Struje kratkog spoja. Proračun efekata. Deo 1: Definicije i metode proračuna (identičan sa IEC 865-1:1993)

SRPS IEC 909:1994 Elektroenergetika. Proračunavanje struja kratkog spoja u trofaznim naizmeničnim sistemima (identičan sa IEC 909:1988)

SRPS IEC 947-2:1994 Rasklopne aparature. Deo 2: Prekidači niskog napona (identičan sa IEC 947-2:1989)

SRPS IEC 1024-1:1996 Gromobranske instalacije. Određivanje nivoa zaštite.

5.2. Primena inostranih standarda

U nedostatku domaćih standarda, mogu se takođe koristiti u svetu priznati inostrani standardi i preporuke:

IEC (International Electrotechnical Commission) CENELEC (European Committee for Electrotechnical Standardization) ISO (International Organisation for Standardisation)BS (British Standard)VDE (Verband Deutscher Elektrotechniker)IEEE (Institute of Electrical and Electronics Engineers)NFPA (National Fire Protection Association)NF (Norme Francaise)GOST (Gosudarstveni Standard)CIGRE (Conference Internationale des Grands Reseaux Electriques)

15

Primeri važnijih standarda IECIEC 44-6:1992 Instrument transformers. Part 6: Requirements for protective

current transformers for transient performanceIEC 71-1:1993 Insulation co-ordination. Part 1: Definitions, principles and rules

(Seventh edition)IEC 99-4:1991 Surge arresters. Part 4: Metal-oxide surge arresters without gaps

for A.C. systemsIEC 298:1990 AC Metal Enclosed Switchgear and Controlgear for Rated

Voltages above 1 kV and up to including 52 kVIEC 1000-4-8:1993 Basic EMC publication. Part 4: Testing and measurement

techniques. Section 8: Power frequency magnetic field immunity test.

5.3. Tehničke preporuke

5.3.1. Tehničke preporuke Elektroprivrede Srbije (EPS)

TP-01:1974 Obeležavanje dalekovoda u mreži SrbijeTP-02:1966 Brojčano obeležavanje faznih provodnikaTP-03:1977 Zemljospojna zaštita transformatoraTP-04:1984 Uzemljenje neutralnih tačaka mreža 110, 220 i 400 kVTP-05:1971 Uzemljenje neutralnih tačaka mreže 35 kVTP-06:1986 Zaštita vodova u mreži 35 kVTP-07:1992 Uređaji za zaštitu visokonaponskih energetskih transformatoraIS-08:2004 Uređaji za zaštitu u mreži 110 kVTP-09:1970 Energetski transformatori 110/35 kV i 110/10 kVIS-10:2004 Merila sa pripadajućim uređajima za obračunsko merenje

energije i snageIS-11:2004 Merni transformatoriTP-12:1983 Uređaji za zaštitu u mreži 220 kVTP-14:1978 Osvetljenje elektroenergetskih postrojenjaTP-15:1971 Korišćenje podloga o strujama i snagama kratkog spojaTP-17:1984 Merni pretvarači i sumatoriTP-18:1983 Statički uređaji za kompenzaciju reaktivne snageTP-19:1983 Automatski regulatori napona za energetske transformatore sa

promenom odnosa transformacije pod opterećenjemTP-23:1982 Projektovanje, izgradnja i održavanje uzemljenja

elektroenergetskih postrojenjaTP-24:1973 Merni instrumenti u postrojenjima prenosne mrežeTP-25:1983 Koordinacija izolacije u mrežama visokog naponaTP-26:1984 Izolaciona ulja za energetske transformatoreTP-27:1974 Instrumenti za merenje električnih veličina u poljima generatora

i poljima sopstvene potrošnje elektranaTP-29:1978 Mere za ograničenje tranzijentnih prenapona u sekundarnim

kolima razvodnih postrojenja i transformatorskih stanica prenosne mrežeTP-30:1978 Osnovni uslovi za nabavku, ispitivanje i montažu elektroopreme

i uređaja elektroenergetskih postrojenja sa stanovišta zemljotresaTP-31:1979 Uređaji za zaštitu dalekovoda 400 kVTP-32:1982 Izolacioni sistemi rotacionih mašinaTP-33:1982 Sigurnosno napajanje trafostanica, razvodnih postrojenja i

centara daljinskog upravljanjaTP-34:1982 Sigurnosno napajanje u hidroelektranamaTP-35:1982 Sigurnosno napajanje u termoelektranama

16

5.3.2. Tehničke preporuke elektrodistribucija SrbijeTP-1a:2000 Distributivna transformatorska stanica 10 (20)/0,4 kV sa

kablovskim izvodima, snage 630 (1000) kVATP-1b:2001 Prigradske distributivne TS 10/0,4 kV i 20/0,4 kV snage 400

kVATP-1v:2001 Stubna transformatorska stanica 10/0,4 kV, 20/0,4 kV i 35/0,4

kV snage 100 kVA, 200 kVA i 400 kVATP-1g:2001 Distributivne TS 10/0,4 kV i 20/0,4 kV za privremena i

interventna rešenjaTP-2a:2001 Izolatori za nadzemne vodoveTP-2b:2001 Tehnički uslovi za izradu i montažu rastavljača i sklopke

rastavljača za nadzemne elektroenergetske vodove TP-3:2000 Izbor i polaganje energetskih kablova u elektrodistributivnim

mrežama 1 kV, 10 kV, 20 kV i 35 kVTP-4:2001 Primena relejne zaštite i lokalne automatike u distributivnim

mrežama 10 kV, 20 kV, 35 kV i 110 kVTP-4a1:2001 Primena zaštitnih uređaja u distributivnim mrežama 10 kV, 20

kV i 35 kVTP-4a2:2001 Primena zaštitnih uređaja u distributivnim mrežama 110 kVTP-4b:2001 Primena zaštitnih uređaja distributivnih energetskih

transformatora 35/10,5(21) kV i 110/X kVTP-4v:2001 Primena uređaja lokalne automatike u distributivnim

transformatorskim stanicama 35/10(20) kV i 110/X kVTP-5:1997 Primena temeljnog uzemljivača i mera izjednačavanja

potencijala u objektima i transformatorskim stanicamaTP-6:1998 Uzemljenje neutralnih tačaka elektrodistributivnih mreža 110

kV, 35 kV, 20 kV, 10 kV i 0,4 kVTP-7:1996 Izvođenje uzemljenja i uzemljivača u elektrodistributivnim

transformatorskim stanicama 35/10(20) kV i 10(20)/0,4 kVTP-8:2000 Primena samonosivog kablovskog snopa (SKS) u

elektrodistributivnim nadzemnim mrežama 1 kV, 10 kV, 20 kV i 35 kVTP-9:2000 Izvođenje uzemljenja stubova elektrodistributivnih nadzemnih

mreža 110 kV, 35 kV, 20 kV, 10 kV i 1 kVTP-10:1997 Opšti tehnički uslovi za projektovanje, proizvodnju i korišćenje

betonskih stubova elektroenergetskih vodova 20 kV, 10 kV i 1 kVTP-10a:2001 Opšti tehnički uslovi za projektovanje, proizvodnju i korišćenje

betonskih stubova za nadzemne elektroenergetske vodove 0,4 kV, 10 kV, 20 kV i 35 kV

TP-10b:2003 Osnovni tehnički zahtevi za projektovanje i gradnju nadzemnih vodova 10 kV, 20 kV i 35 kV

TP-11:1999 Tipizacija osnovnih parametara energetskih transformatora 110/10,5 kV, 110/21 kV i 110/36,75/10,5 kV, snage do 40 MVA

TP-12a:2000 Osnovni tehnički zahtevi za izgradnju distributivnih TS 110/10 kV, 110/20 kV i 110/35/10 kV

TP-12b:2000 Osnovni tehnički zahtevi za izgradnju distributivnih TS 35/10 kV

TP-13:1998 Priključci na niskonaponsku mrežu i električne instalacije u zgradama

TP-14a:2001 Planovi razvoja i osnovnih koncepcijskih rešenja za planiranje elektrodistributivnih mreža

17

TP-14b:2001 Osnovni tehnički uslovi za planiranje, projektovanje i izgradnju niskonaponskih mreža i pripadajućih transformatorskih stanica 10(20)/0,4 kV stambenih naselja.

5.3.3. Ostale tehničke preporuke

– Tehničke preporuke i odredbe Železnice Srbije (TPE …)– propisi Elektrodistribucije Beograd (EDB …)– publikacije Telekom Srbije (TK …) koje se objavljuju u njihovom vesniku– itd.

5.4. Primeri pitanja iz poznavanja propisa iz elektroenergetike

Po pravilu se usmeni deo ispita iz poznavanja zakona, tehničkih normativa, standarda i drugih propisa, vezuje za oblasti koje odgovaraju oblastima iz koje je pismeni stručni rad.

Primer. Pitanje (1) iz standarda SRPS IEC 865-1:1996: Kako se izračunava termički ekvivalentne struje kratkog spoja (Ith)?

Očekivani odgovor: Termički ekvivalentna struja kratkog spoja izračunava se iz efektivne vrednosti struje kratkog spoja i faktora m i n za vremenski zavisne efekte grejanja jednosmerne i naizmenične komponente struje kratkog spoja

gde su: I“k – efektivna vrednost početne (subtranzijentne) struje simetričnog kratkog

spoja (u trofaznom sistemu merodavan je uravnoteženi trofazni kratki spoj);m i n – numerički faktori; vrednosti m i n su funkcije trajanja struje kratkog

spoja (Tk) i faktora (), odnosno kao funkcija trajanja struje kratkog spoja (Tk) i odnosa struja (I“k/Ik), pri čemu je Ik ustaljena struja trofaznog kratkog spoja.

Primer. Pitanje (2) iz standarda IEC 898:1995: Klasifikacija instalacionih automatskih prekidača za zaštitu od prekomernih struja prema karakteristikama okidanja?

Očekivani odgovor:1. Automatski prekidači tipa B (… kada kroz polove protiče 5 In, vreme

isključenja mora biti kraće od 0,1 sekunde).2. Automatski prekidači tipa C (… kada kroz polove protiče 10 In, vreme

isključenja mora biti kraće od 0,1 sekunde).3. Automatski prekidači tipa D (… kada kroz polove protiče 20 In, vreme

isključenja mora biti kraće od 0,1 sekunde).

Primer. Pitanje (3) prema TP-14b:2001: Tipovi stambenih naselja pri planiranju, projektovanju i izgradnji niskonaponskih mreža i pripadajućih trafostanica 10(20)/0,4 kV?

Očekivani odgovor:Tip 1: uže gradsko područje – ”gradsko jezgro”,Tip 2: šire gradsko područje,Tip 3: kolektivna stambena naselja sa centralnim grejanjem i velikom gustinom

stanovanja,Tip 4: individualna (porodična) stambena naselja sa centralnim grejanjem i

malom gustinom stanovanja,Tip 5: individualna (porodična) stambena naselja bez centralnog grejanja i

malom gustinom stanovanja,18

Tip 6: ”sremski” tip stambenog naselja,Tip 7: ”šumadijski” tip stambenog naselja.

PAŽNJA! Obično se ne pita kako glasi formula za određivanje maksimalnog godišnjeg

jednovremenog opterećenja, na primer za uže gradsko područje – ”gradsko jezgro” (tip 1):

Ali, ako je u projektu navedena, mora da se zna da je:Pm – maksimalno godišnje jednovremeno opterećenje na nivou objekta (kW);n – broj domaćinstava koji se priključuju na objekat (25 ≤ n ≤ 300);t – godina za koju se računa maksimalno godišnje jednovremeno opterećenje (t ≥

1990).

5.5. Tehnički propisi iz oblasti instalacija i elektromotornih pogona

Propisa koji su do sada doneti iz oblasti elektroenergetike, instalacija i elektromotornog pogona, ima mnogo. Veliki deo ovih propisa je usaglašen sa normama IEC, a neki od njih su direktno prevedene norme IEC.

Stručni ispit predstavlja proveru znanja stečenog radnim iskustvom. Iz tog razloga se i traži, kao uslov za polaganje stručnog ispita, dve godine radnog iskustva na određenoj vrsti poslova.

Primenjeno na konstataciju o tome da su propisi brojni, provera poznavanja propisa stečenog radnim iskustvom, znači da kandidat ume da primeni odgovarajući propis na odgovarajućem mestu.

Pitanje iz propisa nije napisati ili napamet reći određenu formulu, ali može da bude da se objasni formula primenjena u proračunu priloženom u projektu. Odnosno, pitanje nije „koja je formula za izračunavanje kratkog spoja?“ ali može da bude: „Zašto se izračunava struja kratkog spoja?“

U spisku propisa koji kandidati koji se prijave za polaganje stručnog ispita dobiju, navedeno je skoro 200 propisa. Kao prvo, važno je znati da posebnu pažnju treba obratiti na ono poglavlje sa propisima iz oblasti iz koje je kandidat prijavio rad. Sledeća važna napomena je da je nemoguće i nepotrebno učiti propise napamet. Iz propisa je bitno, pre svega, znati one podatke koji učestvuju u rešavanju koncepcije projekta. Takođe, posebnu pažnju treba posvetiti svim vrstama zaštite: direktnoj, indirektnoj, uzemljenju, gromobranu, izjednačenju potencijala. Sistemi zaštite od električnog udara su oblast propisa koju je neophodno obraditi sa dodatnim zalaganjem.

Treba se informisati o propisima za izvođenje specijalnih instalacija, kao što su instalacije u prostorima sa eksplozivnim gasovima ili parama, i ustanoviti šta je u projektovanju, odnosno izvođenju ovih instalacija drugačije u odnosu na standardne.

Kao zaključak treba ponovo naglasiti da poznavanje propisa mora biti usvojeno kroz rad, a ne naučeno napamet.

Na primer:1. SRPS N.A5.070Moguće pitanje: Koji stepen zaštite opreme će se izabrati za postavljanje u

fabričkoj hali u kojoj se odvija proizvodni proces u okviru koga se stvara vlaga i pojavljuju se isparenja sumporne kiseline? Od kog materijala će se birati svetiljke?

2. SRPS N.B2.730

19

Moguće pitanje: Za objekte klasifikovane kao BD3, od kog materijala smeju da budu oprema i kablovi koji se postavljaju na putevima evakuacije?

3. Pravilnik 53/88 Sa kojim se minimalnim poluprečnikom savijaju kablovi i od čega on zavisi?

20

PRILOG 1

Projektni zadatak za izradu glavnog elektroprojekta kotlarnice za Mlekaru u Vršcu

1. Opšti podaci1.1. Investitor: MDD IMLEK – PKB1.2. Objekat: Mlekara Vršac1.3. Projekat: Glavni elektroprojekat kotlarnice 1.4. Broj etapa u izgradnji objekta: Jedna1.5. Planirani početak izgradnje objekta: 1994.1.6. Planirano puštanje u pogon: 1994.

2. Tehnički podaci2.1. Uraditi glavni elektroprojekat kotlarnice sledećih karakteristika: – parni kotao kapaciteta 2000 kg/h – pritisak suvo zasićene pare 10 bar – napojni rezervoar 2 mm3 – hemijska priprema vode 2 x 1,5 mm3/h – gorivo prirodni gas – dimnjak samostojeći F 500 x 1200 m 2.2. U kotlarnici projektovati: – instalaciju elektromotornog pogona; – instalaciju osvetljenja; – instalaciju gromobrana; – spoljni kablovski priključak na napojnu trafostanicu. 2.3. Kotlarnica je predviđena da ispunjava uslove prirodne ventilacije, zahteve

eksploatacije i propisane provere, preglede, kontrole i ispitivanja, tako da se smatra neugroženim prostorom prema jugoslovenskom standardu SRPS N.S8.007.

3. Ostali podaciElektroinstalacije projektovati prema važećim tehničkim propisima i

standardima: – Pravilnik o tehničkim normativima za projektovanje, građenje, pogon i

održavanje gasnih kotlarnica (Službeni list SFRJ, br. 10/90, 52/90); – Pravilnik o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona

(Službeni list SFRJ, br. 53/88); – Tehnički propisi o gromobranima (Sl. list SFRJ, br. 13/68); – SRPS U.C9.100 – Dnevni i električno osvetljenje prostorija u zgradama

(1963).

Investitor ____________________

21

PRILOG 2

Projektni zadatak za izradu glavnog elektroprojekta zamene zaštitnog užeta užetom sa optičkim vlaknima (OPGW) na DV 220 kV br. 213/2 TS Obrenovac A – TS Beograd 3

1. Opšti podaci1.1. Investitor: EPS1.2. Naziv objekta: DV 220 kV br. 213/2 TS Obrenovac A – TS Beograd 31.3. Obim radova: zamena jednog zaštitnog užeta užetom sa optičkim vlaknima

– OPGW sa neophodnim radovima na dalekovodu1.4. Broj etapa izvođenja radova: jedna1.5. Planirani početak radova: u toku 2002.1.6. Planirano puštanje u pogon: do kraja 2003.

2. Podaci o dalekovodu2.1. Nazivni napon: 220 kV2.2. Priključna mesta: TS Obrenovac A, polje 06; TS Beograd 3, polje 042.3. Dužina: 33.106 km2.4. Broj sistema: jedan2.5. Postojeće zaštitno uže: Če III 2 x 50 mm22.6. Godina izgradnje DV: 1963. (1969)2.7. Godina montaže zaštitnog užeta: 1967. (1969)2.8. Projektant DV-a: Elektrosrbija (današnji Minel)2.9. Maksimalni raspon: 626 m2.10. Maksimalna dužina Z-polja: 4402 m

3. Tehnički podaci o elementima dalekovoda3.1. Stubovi – konstrukcija3.1.1. Tip: portalni sa zategama3.1.2. Materijal: čelično-rešetkasti3.1.3. Projektant: Elektrosrbija (današnji Minel)3.1.4. Ukupan broj N i Z stubova: N: 69, Z: 193.1.5. Projektovana sila zatezanja zaštitnog užeta, daN:– Prema glavnim projektima stubova serije 61500 i 66500 (sila u Y-osi, zatezni

stubovi 100% sile, noseći stubovi 50% sile)3.1.6. Posebni zahtevi:– po potrebi predvideti prilagođenje stubova za novu spojnu opremu za OPGW

zaštitno uže u skladu sa tačkom 3.4.2;– prevideti ugradnju spojnice za nastavljanje OPGW-a na odgovarajućim

zateznim stubovima (videti tačku 3.4.2.2) na optimalnoj i bezbednoj visini iznad zemlje;

– računski proveriti izmenu statike svih stubova vezane za OPGW zaštitno uže u skladu sa tačkom 3.2.2 po mogućstvu prema važećim propisima i, po potrebi, predvideti ojačanje vrhova za zaštitno uže i/ili cele konstrukcije pojedinih stubova;

– po potrebi, predvideti ispitivanje pojedinih stubova (vrhova);– po potrebi, predvideti proveru stanja U-ankera i zatega (videti prilog 1).3.2. Zaštitno uže

3.2.1. Postojeće zaštitno uže 3.2.1.1. Broj: jedno3.2.1.2. Materijal: čelik klase III3.2.1.3. Konstrukcija: 7 x 3 mm3.2.1.4. Prečnik: 9,0 mm

22

3.2.1.5. Presek: 50 (49,48) mm23.2.1.6. Otpornost za jednosmernu struju na +20oC: prema standardu IEC

61089.3.2.1.7. Dozvoljena struja kvara za vreme od 1 sekunde: – u skladu sa

dozvoljenom temperaturom užeta (DIN, GOST ili sličan standard) za početnu temperaturu užeta od 4oC.

3.3.1.8. Dužina polaganja: – duž cele trase do prvog izlaznog portala.3.2.1.9. Način vešanja na portale TS: – u TS Obrenovac A direktno, u TS

Beograd 3 direktno.3.2.1.10. Lokacija na stubu: – desno ili levo (gledano od TS Obrenovac A ka TS

Beograd 3) zavisno od lokacije OPGW-a (3.2.2.8).3.2.1.11. Posebni zahtevi:– snimiti ugibe i naprezanja u svim zateznim poljima;– po potrebi predvideti radove na prezatezanju prema projektovanom ugibu;– proveriti stanje užeta kod nosećih i zateznih stezaljki i, po potrebi, predvideti

zamenu novim užetom istog tipa;– izvršiti termičku proveru OPGW – zaštitnog užeta pri zemljospoju a, po

potrebi, predvideti zamenu postojećeg užeta na odgovarajućoj deonici „provodnijim“ (uskladiti sa 3.2.2.9) homogenim alumoweld užetom ili drugim tipom homogenog ili kombinovanog užeta prema IEC 61089, sa većom dozvoljenom strujom kvara (videti napomenu 4).

3.2.2. Novo zaštitno uže sa optičkim vlaknima OPGW3.2.2.1. Broj i tip OPGW užadi: jedno, 25B41z „Pirelli“.3.2.2.2. Broj i vrsta optičkih vlakana: 24 u skladu sa standardom ITU-T G.652.3.2.2.3. Standardi: IEC 60794, 60793 i ostale IEC-preporuke za optičke kablove,

užad i žicu za nadzemne vodove i merodavne ASTM standarde.3.2.2.4. Materijal nosećeg dela: AA/ACS (legura aluminijuma/alumoweld).3.2.2.5. Vrsta zaštite opt. vlakana: aluminijumska cevčica u osi užeta.3.2.2.6. Dužina polaganja: duž cele trase sa završnim spojnicama na prvim

izlaznim portalima u obe TS.3.2.2.7. Način ovešenja na portale TS: Preko jednog izolatora U120BS sa

dodatnom vezom.3.2.2.8. Lokacija na stubu–rasponu: levo ili desno (gledano od TS Obrenovac A

ka TS Beograd 3), uvažavajući dispoziciju obe TS, privodne kablove i pogodnost za montažu OPGW-a.

3.2.2.9. Posebni zahtevi:– izvršiti termičku proveru zaštitnog užeta pri zemljospoju, pri čemu treba

uvažiti realno vreme isključenja u obe TS uključujući neuspešno APU kao i realne otpornosti uzemljenja stubova i uzemljivača TS (videti i tačku 3.3.3);

– po potrebi predvideti mere za smanjenje struje kvara kroz OPGW;– u tehničkom opisu montaže OPGW-a uvažiti maksimalno dozvoljenu

montažnu silu zatezanja i minimalni dozvoljeni poluprečnik savijanja OPGW-a; – dati plan dužina OPGW-a usaglašenih sa zateznim poljima predmetnog DV-a

tako da broj spojeva bude minimalan (videti i tačku 3.4.2.2);– uskladiti ugib zaštitnog užeta OPGW sa projektovanim ugibom postojećih

faznih provodnika u pogledu sigurnosnih razmaka;– uskladiti ugib zaštitnog užeta OPGW sa projektovanim ugibom postojećeg

zaštitnog užeta u pogledu ugla zaštite od udara groma;– proveriti sigurnosne razmake OPGW-a i faznih provodnika za slučaj

zemljospoja (zagrevanje strujom kvara);– pri izboru maksimalnog radnog naprezanja uzeti u obzir zaštitu od vibracija

(tačka 3.5.2);– predvideti kompenzaciju neelastičnog izduženja OPGW-a;

23

– predvideti kontrolu ugiba OPGW-a u toku prve i druge godine od montaže.3.3. Uzemljenje stubova3.3.1. Specifična otpornost tla: prema merenju na trasi DV-a i postojećoj

dokumentaciji.3.3.2. Struja groma: prema podacima HMZ-a, iskustvu iz pogona i postojećoj

dokumentaciji.3.3.3. Otpornost uzemljenja: – izvršiti neophodna merenja uz eliminaciju uticaja

zaštitne užadi, a uz uvažavanje otpornosti uzemljenja temelja.3.3.4. Materijal: postojeće pocinkovano gvožđe prečnika 8 mm (10 mm).3.3.5. Dimenzionisanje: – u skladu sa odabranom strujom groma (tačka 3.3.2),

ali ispod 15 u najnepovoljnijim uslovima u tlu (videti i tačku 3.2.2.9).3.3.6. Posebni zahtevi: po potrebi predvideti proveru stanja uzemljivača u tlu i

sanaciju.3.4. Spojna oprema za zaštitno uže

3.4.1. Za postojeće zaštitno uže3.4.1.1. Ovešenje zaštitnog užeta – postojeća– Noseći stub

Vrsta ovešenja: preko U-stremena (položaj – osa zavrtnja: Y)Položaj na stubu: kroz konstrukciju vrha na svim N-stubovimaStezaljka: noseća viseća stezaljka

– Zatezni stubVrsta ovešenja: preko stremena (položaj – osa zavrtnja: X)Stezaljka: zatezna stezaljka sa zavrtnjima

3.4.1.2. Nastavljanje užeta: pomoću kompresionih nastavnih spojnica.3.4.1.3. Posebni zahtevi:– zavisno od eventualnog prezatezanja užeta (tačka 3.2.1.11), predvideti dodatnu

spojnu opremu za odgovarajući obim prezatezanja ili zamenu „provodnijim“ užetom;

– u slučaju montaže „provodnijeg“ užeta, uskladiti dodatnu spojnu opremu sa vrhovima postojećih stubova, kao i sa odabranim užetom, a u svemu prema IEC standardu 61284 (videti napomenu 4).

3.4.2. Za novo uže OPGW3.4.2.1. Ovešenje zaštitnog užeta:

– Noseći stubVrsta ovešenja: preko šeklePoložaj na stubu: van konstrukcije vrha na svim N-stubovima, predvideti prilagođenjeStezaljka: noseća viseća stezaljka sa neoprenskim uloškom,

zaštitnom spiralom i dodatnom vezom– Zatezni stub:

Vrsta ovešenja: preko šekleStezaljka: zatezna spirala sa zaštitnom spiralomPomoćne stezaljke: Stezaljke za pričvršćenje na konstrukciju stuba i

strujne stezaljke za dodatnu vezu3.4.2.2. Nastavljanje užeta:– predvideti nastavljanje na odgovarajućim zateznim stubovima u skladu sa

planom dužina datim u tački 3.2.2.9;– predvideti mogućnost nastavljanja OPGW-a na zemlji;– predvideti nastavljanje optičkih vlakana u optičkim spojnicama prema planu

dužina datim u tački 3.2.2.9.3.4.2.3. Posebni zahtevi:– spojna oprema mora da odgovara odabranom tipu OPGW-a;

24

– predvideti montažne radove tako da poluprečnik savijanja užeta bude uvek veći od minimalno dozvoljenog za odabrani OPGW (tačka 3.2.2.9);

– uz pismenu saglasnost investitora, dozvoljene su manje izmene detalja tačke 3.4.2 bez izrade novog projektnog zadatka;

– predvideti montažu već nabavljene spojne opreme „Saprem“.3.5. Zaštita od vibracija

3.5.1. Postojeće zaštitno užeNe predviđa se zaštita od vibracija na postojećem užetu Če 50 mm2 (blizu 40

godina u pogonu) i, eventualno, novopostavljenom užetu Če 50 mm2.Ako se montira novo „provodnije“ zaštitno uže, predvideti zaštitu prigušivačima

„Stockbridge“ u skladu sa IEC 61897 i tipom užeta.3.5.2. Novo zaštitno uže OPGW3.5.2.1. Kriterijum za prigušivače:– predvideti tipsko rešenje montaže prigušivača 2 + 2 (po 2 sa svake strane

noseće ili zatezne stezaljke);– dodatno uskladiti način montaže i broj prigušivača sa uputstvom proizvođača

OPGW-a i pripadajuće opreme.3.5.2.2. Posebni zahtevi:– koristiti rezultate provere stanja postojećeg zaštinog užeta (tačka 3.2.1.11);– koristiti i ostala iskustva sa vibracijama sa predmetnog DV-a;– prilikom razmatranja maksimalnog radnog naprezanja OPGW-a odabrati

najmanju moguću vrednost i uvažiti preporuku proizvođača OPGW-a;– predvideti montažu već nabavljenih prigušivača „Saprem“.

4. Klimatski uslovi4.1. Pritisak vetra na OPGW:– kao na predmetnom DV u glavnom projektu (60 daN/m2).4.2. Opterećenje od leda i snega na OPGW-u:– kao na predmetnom DV u glavnom projektu (1.0 x ODO).4.3. Posebni zahtevi:– nema.

5. Ostali podaci i zahtevi5.1. Postojeće stanje:– prema glavnom projektu predmetnog DV-a i podacima iz priloga 1;– izvršiti pregled ukrštajnih objekata i snimanje novih na trasi predmetnog DV-

a;– po potrebi izvršiti statičku proveru vrhova za zaštitno uže na oba krajnja

portala u TS.5.2. Uputstvo proizvođača:– u elaboratu montaže OPGW-a navesti sve bitne specifičnosti i zahteve

proizvođača OPGW-a i pripadajuće opreme.5.3. Demontaža postojećeg zaštitnog užeta:– predvideti radove na demontaži i transportu postojećeg zaštitnog užeta sa

spojnom opremom;– proveriti mogućnost korišćenja ovog užeta kao „for-sajle“ za razvlačenje

odgovarajuće vučne sajle radi montaže OPGW-a.5.4. Usklađivanje opreme u DV-poljima na krajevima DV:– po potrebi, ako je to opravdano radi termičke provere OPGW-a (tačka 3.2.2.9),

predvideti mere za smanjenje vremena trajanja zemljospoja na DV-u prema posebnom projektnom zadatku.

5.5. Izvođenje krajeva:– na oba krajnja izlazna portala predvideti ugradnju završne spojnice.

25

5.6. TK-veze:– za TK-veze će biti urađen poseban projektni zadatak koji mora da bude

usklađen sa ovim projektnim zadatakom uključujući projektni zadatak za privodne kablove.

5.7. Redosled faza: – prema skici u prilogu5.8. Specifikacija opreme i troškovi: – uraditi odgovarajući predmer i predračun

opreme, radova i dr.5.9. Uzdužni profil: – uraditi uobičajeni uzdužni profil.5.10. Potrebna isključenja:– sva projektantska rešenja (ukrštanja, nastavljanje OPGW-a i sl.) treba, po

mogućstvu, da budu odabrana tako da se trajanje isključenja–stavljanja van funkcije svih ukrštajnih vodova, puteva, tt-linija i sl., uključujući predmetni dalekovod, svede na minimum.

Napomene: 1. Sadržaj priloga 1 usaglašavaju projektant i investitor.2. X-osa se poklapa sa pravcem konzola stuba; Y-osa je u pravcu normalno na

ravan stuba; Z-osa je vertikalna osa u ravni stuba.3. ODO = osnovno dodatno opterećenje = 0,18 x d daN/m (d = prečnik užeta,

mm).4. „Provodnije“ uže: izbor konkretnog tipa ovog užeta sa spojnom opremom će

uraditi projektant u saradnji sa investitorem.Prilozi1. Izveštaj o stanju predmetnog DV-a i ponašanju u pogonu.2. Situacije priključaka predmetnog DV-a kod krajnjih postrojenja.3. Raspodela struje zemljospoja duž predmetnog DV (aktuelna i perspektivna).4. Skica redosleda faza na predmetnom DV-u.5. Izvod iz osnovne tehničke dokumentacije investitora za predmetni DV.6. Osnovne tehničke karakteristike OPGW-a 25B41z Pirelli.

Investitor ____________________

26

PRILOG 3

Opšti tehnički uslovi

1. Građenju objekta se može pristupiti tek po obavljanju svih prethodnih aktivnosti i pribavljanju odobrenja u skladu sa Zakonom o izgradnji objekata.

2. Sve radove predviđene projektom izvođač mora izvesti opremom i materijalom na način predviđen projektom, a po važećim propisima za izvođenje radova i u svemu prema važećim propisima, odobrenoj tehničkoj dokumentaciji, priloženim crtežima, specifikaciji i tehničkim uslovima.

3. Izvođač je dužan da se pri izvođenju radova pridržava svih propisanih mera zaštite na radu, kao i mera za zaštitu okoline.

4. Izvođač je dužan da na licu mesta proveri projekat i na vreme prijavi nadzornom organu potrebne izmene koje su proizašle iz građevinskih rešenja u toku građenja objekta.

5. Za sve izmene i odstupanja, kako u pogledu tehničkih rešenja, tako i u izboru opreme date projektom, izvođač mora da dobije pismenu saglasnost nadzornog organa.

6. Sve izmene izvođač je dužan da unese u projekat.7. Sav materijal koji se ugrađuje mora odgovarati standardima SRPS.8. Pri nabavci opreme, izvođač je dužan da pribavi i prateću dokumentaciju za

opremu: ateste, ispitne protokole, garancije i servisnu dokumentaciju.9. Za vreme izvođenja radova, izvođač je dužan da vodi građevinski dnevnik sa

svim podacima koje dnevnik treba da sadrži.10. Na gradilištu izvođač je dužan da uskladišti opremu i materijal do početka

montaže po zahtevima isporučioca opreme i obezbedi je od korozije i slučajnih oštećenja.

11. Po završetku radova izvođač je dužan da izvrši potrebna ispitivanja ugrađene opreme i funkcionalnost instalacije.

12. Puštanje objekta u stalan rad može da se izvrši po obavljenom tehničkom pregledu i dobijenoj dozvoli za upotrebu.

13. Izvođač je dužan da garantuje ispravnost izvedenih radova i daje garantni rok prema ugovorenim uslovima.

14. Nakon završetka radova, izvođač je dužan da okolinu objekta dovede u stanje koje je bilo pre početka izgradnje i ukloni sve otpatke i tragove gradilišta.

15. Itd.

27

PRILOG 4

Tehnički uslovi za polaganje NN energetskih kablova

1. Polaganje kablova vršiti u skladu sa Pravilnikom o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona, Tehničkom preporukom TP-03 distribucija Srbije, preporukama proizvođača kablova i drugim propisima koji se odnose na ovu oblast.

2. Polaganje kablova se ne sme vršiti bez prisustva i pregleda od strane predstavnika investitora.

3. Pre zatrpavanja kablova u kablovske rovove, potrebno je izvršiti snimanje položenog kablovskog voda od strane ovlašćene stručne firme.

4. Prilikom provlačenja kroz PVC cevi, provlačenje vršiti potiskivanjem.5. Kablovi se ne smeju vući preko oštrih ivica ili drugih predmeta koji mogu

dovesti do oštećenja.6. Prilikom prenosa i razvlačenja kablova primeniti postupke koji

onemogućavaju naprezanje ili oštećenje žila, izolacije ili zaštitnog omotača.7. Polaganje i savijanje se ne sme vršiti pri temperaturama nižim od 5oC.8. Poluprečnik savijanja kabla pri izvođenju radova ne sme biti manji od 20 D, a

kod konačno položenih 15 D (gde je D spoljnji prečnik kabla).9. Pri prelasku kroz podove i zidove, kablove treba provući kroz PVC cevi, a

zatim izvršiti zaptivanje cevi oko kabla.10. Unutar objekta kablovi se mehanički zaštićuju do visine 2 m iznad poda,

odnosno 0,3 m ispod poda.11. Spajanje i nastavljanje NN provodnika vršiti isključivo u instalacionim

kutijama ili rasklopnim blokovima.12. Kablove NN polagati pravolinijski, horizontalno i vertikalno.13. Kablove odmeravati i seći tek nakon premera trase i određivanja potrebnih

dužina na licu mesta.14. Sve kablove pri uvođenju u ormane na odgovarajući način pričvrstiti, a na

oba kraja postaviti natpisne pločice sa brojem kabla prema kabel listi iz projekta. Označavanje izvršiti odmah po polaganju svakog kabla.

15. Po izvršenom polaganju kablova, sve kablovske otvore i prodore, izuzev u slučaju kablovskih uvodnica, zaliti vatrootpornom zaptivnom masom.

16. Izvođač će izvršiti ispitivanje kablova po njihovom prijemu i izvršenom polaganju, odnosno priključivanju, prema važećim propisima i otkloniti sve eventualne nedostatke.

17. Itd.

28

PRILOG 5Prilog o primenjenim propisanim merama bezbednosti i zdravlja na radu

1. Tehničke mere zaštite od električnog udara. Za električnu opremu primenjen je TN-C-S sistem zaštite od indirektnog dodira prema jugoslovenskom standardu SRPS N.B2.741.

2. Tehničke mere zaštite od požara. Predviđena električna oprema ne sadrži zapaljive tečnosti, a kablovi i provodnici zaštićeni su od prekomerne struje i zadovoljavaju uslove ispitivanja na zapaljivost prema jugosloven-skom standardu SRPS N.C0.075.

U kotlarnici je predviđena prirodna ventilacija, tako da pod uslovom da su spojevi na cevovodu gasa kvalitetno izvedeni i da kvalitet održavanja i eksploatacije kotlarnice zadovoljava odredbe Pravilnika o tehničkim normativima za projektovanje, građenje, pogon i održavanje gasnih kotlarnica (Službeni list SFRJ, br.10/90. i 52/90), prostor kotlarnice je neugrožen, sa aspekta opasnosti prostora ugroženih eksplozivnim smešama gasova i para, prema jugoslovenskom standardu SRPS N.S8.007.

U prostoriji kotlarnice ne predviđa se nikakvo držanje zapaljivih i eksplozivnih materija.

3. Tehničke mere zaštite od prekomerne struje. Na početak svakog strujnog kola postavljen je uređaj (osigurač) za zaštitu od kratkog spoja.

4. Tehničke mere zaštite od prenapona. Objekat kotlarnice zaštićen je gromobranskom instalacijom prema Pravilniku o tehničkim normativima za zaštitu objekata od atmosferskog pražnjenja (Službeni list SRJ, br. 11/96).

5. Tehničke mere zaštite od pada i nestanka napona. S obzirom da je predviđeni gorionik opremljen sigurnosnim sklopkama za vazduh i gasovito gorivo, kao i elektromagnetnim ventilima koji se pri nestanku struje zatvaraju, pad, nestanak ili ponovno uspostavljanje napona ne može izazvati opasnost za ljude i opremu.

6. Tehničke mere zaštite rastavljanjem, isključivanjem i funkcionalnim uključivanjem i isključivanjem strujnog kola. Ove mere zaštite izvedene su neautomatskim lokalnim isključivanjem glavnog napajanja putem grebenastog prekidača na glavnoj razvodnoj tabli (GRT), odnosno tastera za nužno isključenje dela instalacije da bi se otklonila neočekivana opasnost.

7. Rastavljanje strujnog kola. Svako strujno kolo izvedeno je tako da se može rastaviti od delova pod naponom i to eliminacijom patrona osigurača. Posle rastavljanja strujnog kola, namerno napajanje rastavljenog strujnog kola mora se sprečiti posebnim merama, i to: zaključavanjem rastavljenog osigurača (npr. vrata niskonaponske ćelije br. 3 u TS 10/0, 4 kV i/ili vrata glavne razvodne table GRT u kotlarnici), postavljanjem opomenskih tablica ili zaključavanjem prostorija.

8. Isključivanje strujnog kola radi mehaničkog održavanja. Posebna sredstva za isključivanje na mestima na kojima se vrši mehaničko održavanje radi sprečavanja neželjenog ponovnog uključenja isključene električne opreme, nisu potrebna jer su sredstva za isključenje pod nadzorom lica koja vrše održavanje u prostoriji kotlarnice.

9. Isključivanje strujnog kola i zaustavljanje u slučaju hitnosti. Prema odredbama Pravilnika o tehničkim normativima za projektovanje, građenje, pogon i održavanje gasnih kotlarnica (Službeni list SFRJ, br.10/90. i 52/90), za deo instalacije predviđen je taster za isključenje u slučaju hitnosti. Tasterom se isključuju svi potrošači osim pumpe napojnog sistema postrojenja, gde bi iznenadni pad pritiska doveo do nepoželjnog isparavanja napojne vode.

29

10. Funkcionalno uključivanje i isključivanje strujnog kola. Strujna kola upravljanja radom gorionika, napojne pumpe i nužnog isključenja potrošača imaju uređaj (prekidač ili taster i kontakter) za funkcionalno uključivanje i isključivanje (tzv. funkcionalno upravljanje). Upravljačka strujna kola motora izvedena su tako da se motori ne mogu nekontrolisano pokrenuti posle zaustavljanja zbog nestanka ili pada napona.

11. Mere zaštite od buke. Nivo buke koji je dozvoljen u slučaju rada usmerenog na tačnost i koncentraciju i povremenog praćenja i kontrole okoline sluhom iznosi 80 dB prema Pravilniku o opštim merama i normativima zaštite na radu od buke u radnim prostorijama (Službeni list SFRJ, br. 29/71).

30