Univerzitet u Beogradu

Elektrotehni£ki fakultet

Milan Bjelica i Predrag Pejovi¢, 123/2011

Uputstvo za pisanje studentskih radova

projekat iz predmeta Slabe struje

mentor:doc. dr John Smith

Beograd, maj 2016.

Saºetak

U ovom radu je dato uputstvo za pisanje studentskih projekata, diplomskihi master radova. Obja²njeni su forma i stil ovih radova, a dati su i saveti zaprelom teksta u paketu LATEX2ε, kori²¢enjem klase etf.

Klju£ne re£i: Diplomski radovi, LATEX2ε, master radovi, projekti

Sadrºaj

1 Struktura rada 4

1.1 Naslovna strana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41.2 Saºetak i klju£ne re£i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41.3 Sadrºaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51.4 Tekst rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51.5 Slike i tabele . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61.6 Matemati£ki izrazi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71.7 Zaklju£ak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71.8 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71.9 Prilozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

2 Kori²¢enje LATEXa 9

2.1 Potrebni programi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92.2 Instaliranje i pokretanje programa . . . . . . . . . . . . . . . . 102.3 Pisanje u LATEXu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

2.3.1 Struktura LATEX dokumenta . . . . . . . . . . . . . . . 102.3.2 Delovi rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122.3.3 Uno²enje teksta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132.3.4 Uno²enje slika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142.3.5 Uno²enje tabela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152.3.6 Pisanje matemati£kih izraza . . . . . . . . . . . . . . . 162.3.7 Uno²enje programskih kodova . . . . . . . . . . . . . . 182.3.8 Referenciranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

2.4 Pravljenje izlazne datoteke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

Literatura 21

1

Slike

2.1 Servisni sistem. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

2

Tabele

2.1 Neki specijalni simboli. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132.2 Pore�enje gramofonske plo£e i kompakt-diska. . . . . . . . . . 15

3

Glava 1

Struktura rada

U ovoj glavi ¢emo opisati koje delove treba da ima Va² rad. Mnogi delovirada se automatski generi²u u paketu LATEX (£ita se lateh).

Rad se ²tampa jednostrano, na papiru formata A4 i predaje spiralnoukori£en. Prilikom pisanja rada, treba koristiti osnovni slog veli£ine 12 pt.

1.1 Naslovna strana

Ukoliko se radi o projektu ili diplomskom radu, na vrhu naslovne stranetreba da se centrirano navede naziv ustanove u kojoj ste radili rad; ovde jeto Elektrotehni£ki fakultet u Beogradu. Ispod toga, tako�e centrirano, trebada budu redom ime i prezime autora i broj indeksa, naslov rada (ne²to ve¢imslovima) i njegova vrsta (da li je u pitanju projekat iz nekog predmeta ilidiplomski rad).

Jo² niºe, poravnato uz levu marginu, treba navesti zvanje, ime i prezimementora. Na samom dnu strane, centrirano, treba navesti mesto i godinuizrade rada.

Naslovnu stranu master rada treba sloºiti prema stavovima aktuelnogsastava Komisije za drugi stepen studija. LATEX klasa etf.cls ¢e se aºuriratitako da dosledno prati ove stavove.

1.2 Saºetak i klju£ne re£i

Saºetak se pi²e centrirano i po horizontali i po vertikali. Uloga saºetkaje da potencijalne £itaoce brzo uputi u materiju koja se obra�uje u radu.Saºetak je, u osnovi, rad prepri£an u nekoliko re£enica, pa je zbog togadobro da ga napi²ete na kraju. U saºetku treba ukratko navesti predmetrada, metode kojima ste se sluºili i zaklju£ke do kojih ste do²li. Saºetak

4

nije mesto za razmatranje detalja, slike, tabele, matemati£ke izraze, niti zapozivanje na reference.

Ispod saºetka se navodi nekoliko klju£nih re£i, navedenih po abecedi. Onepredstavljaju jo² vi²i stepen apstrakcije rada i sluºe za njegovo indeksiranje ubibliotekama. Listu odobrenih klju£nih re£i udruºenja IEEE moºete preuzetisa interneta.

1.3 Sadrºaj

Sadrºaj, lista slika i lista tabela nalaze se na zasebnim stranama. Usadrºaju treba navesti glave, odeljke i pododeljke. U listi slika se navodebroj slike i njen naziv, a u listi tabela broj i naziv tabele.

1.4 Tekst rada

Stil nau£nog rada se razlikuje od stila u knjiºevnosti ili novinarstvu.Osnovne odlike nau£nog stila su preciznost i konciznost; ne treba koristitidelove teksta koji su redundantni, nezgrapni, ili ne sadrºe informacije. Kao iu umetnosti, i u nauci je ideal preneti poruku uz ²to manji utro²ak inventara.Ideje treba preneti na najjedonstavniji mogu¢i na£in, bez kitnjastih re£enicai nepotrebnih zapleta. Jednostavnost izlaganja je ideal kome treba teºiti;svaka re£enica u nau£nom radu treba da bude nedvosmislena, jasna i da nosizna£ajnu koli£inu informacije.

Pitanje koje studenti £esto postavljaju je koliko strana treba da ima njihovrad; odgovor je ba² onoliko koliko je potrebno da se adekvatno obradi tema

i nijednu vi²e. Lo²e je (i ruºno) �toviti� rad stavljanjem nepotrebnih slikaili manipulisanjem prelomom teksta, npr. pove¢avanjem margina, veli£inesloga ili proreda. Ne treba ni zapo£injati izlaganje od Kulina bana (tj. odMaxwellovih jedna£ina), ve¢ treba direktno pre¢i na temu koja je predmetrada.

Tekst rada treba logi£ki i pregledno organizovati u glave, odeljke i podo-deljke.

Rad obavezno po£inje uvodom, u kome treba de�nisati predmet rada(²ta se izu£ava), motivaciju (za²to se to izu£ava), te objasniti metodologiju

koja je primenjena (kako je izu£avan predmet rada). Nije lo²e u uvodu � iliodmah posle njega � dati pregled stanja u relevantnoj literaturi iz razmatraneoblasti.

Posle uvoda sledi razrada teme, po pravilu u nekoliko glava. Ovde ¢etenpr. dati matemati£ki model posmatrane pojave, objasniti eksperimente, me-

5

renja ili simulacije koje ste vr²ili, predstaviti dobijene rezultate, diskutovatiih i uporediti s rezultatima drugih autora.

Rad se zavr²ava zaklju£kom, u kome treba rekapitulirati predmet radai primenjenu metodologiju, osvrnuti se na rezultate i potom jasno i nedvo-smisleno navesti zaklju£ke koji slede iz njih.

U rad ne treba uklju£ivati prevedene delove drugih radova; umesto toga,kada je potrebno, prepri£ajte za svoj rad zna£ajne delove odabranih referenci.Nemojte nekriti£ki koristiti tu�ice, razmislite postoji li neka na²a adekvatnare£. Negde to nije mogu¢e, jer su odgovaraju¢i na²i izrazi nezgrapni, paje tako bolje re¢i gejt, nego kapija, ili ruter, nego usmeriva£. Skra¢eniceobjasnite pri prvom pominjanju � npr. MPLS (Multiprotocol Label Switc-

hing, vi²eprotokolsko komutiranje labela), a potom ih slobodno koristite utekstu � npr. MPLS ruter. Strana imena navodite u izvornom obliku, npr.Rühmkor�ov induktor.

Rad obavezno pro£itajte vi²e puta, da biste ga stilski uobli£ili i ispraviligre²ke. Kada budete bili zadovoljni, od²tampajte rad, pa ga pro£itajte jo²jednom; neke se gre²ke primete tek na papiru. Dajte rad i nekom drugomda ga pro£ita i da Vam sugeri²e ²ta da izmenite. Tek nakon toga, dajte radsvom mentoru, koji od Vas o£ekuje da rad bude bez pravopisnih i gramati£kihgre²aka. Neuredan ili poluzavr²en rad ostavlja lo² utisak i nepovoljno uti£ena preporuku koju moºete dobiti od mentora.

1.5 Slike i tabele

Slike i tabele treba napraviti, a nipo²to ne skenirati ili kopirati iz drugihdokumenata. Da bi se postigla zadovoljavaju¢a £itljivost slika u ²tampi,poºeljno je koristiti vektorske formate (npr. eps), a ako se koriste rasterskeslike, treba ih sa£uvati u visokoj rezoluciji (barem 600 dpi).

Oznake na slikama treba da budu pribliºno iste veli£ine kao tekst uostatku dokumenta; o tome treba voditi ra£una pri odre�ivanju veli£ine slike.

Ispod slike se navode njen broj i naziv. Naziv slike se ispisuje kurzivom izavr²ava ta£kom.

Broj i naziv tabele navode se iznad tabele. Naziv tabele se ispisuje u-spravnim slovima i zavr²ava ta£kom.

Radi preglednosti, preporu£uje se da se brojevi slika i tabela sastoje oddva broja razdvojena ta£kom; prvi pokazuje broj teku¢e glave, a drugi brojslike (ili tabele) u njoj. U tekstu rada, na slike i tabele se pozivamo premanjihovom broju � slika 2.1, tabela 5.2 itd.

6

1.6 Matemati£ki izrazi

Odajemo Vam priznanje ako ste se odvaºili da u svom radu koristitematemati£ke izraze u vreme kad ¢e ve¢ina Va²ih kolega pribe¢i re²enju prevod

s razumevanjem!Zajedni£ko za sve matemati£ke izraze je da ih treba pisati slogom koji se

razlikuje od obi£nog teksta. Tako�e, u matemati£kim izrazima se koriste isimboli kojih u tekstu nema.

U odnosu na postavljanje prema ostatku teksta, postoje tri vrste mate-mati£kih izraza. Prvu grupu £ine izrazi koji se pi²u u okviru teku¢e linije,na primer signal u(t). Po pravilu su kratki i jednostavni, pa mnogi pogre²ei napi²u ih kao da se radi o tekstu � u(t).

Drugu grupu £ine nenumerisani izrazi, koji se postavljaju izdvojeno odostatka teksta i centriraju po horizontali, npr.

a2 + b2 = c2,

dok tre¢u grupu £ine izrazi koji se postavljaju izdvojeno od ostatka teksta,centriraju po horizontali i numeri²u uz desnu marginu, npr.

eiπ + 1 = 0. (1.1)

Zajedni£ko za izraze druge i tre¢e grupe je da ih treba zavr²iti znakominterpunkcije, kao ²to je to pokazano u gornjim primerima.

Matemati£ki izrazi se numeri²u na isti na£in kao i slike i tabele. Nanumerisane izraze se pozivamo navo�enjem njihovog broja u zagradama, npr.u izrazu (2.5) smo pokazali da verovatno¢a gre²ke raste sa smanjenjem ²irinepropunog opsega kanala.

1.7 Zaklju£ak

Zaklju£ak se pi²e na kraju, kad imate sve relevantne rezultate. Strukturai forma zaklju£ka su obja²njene u odeljku 1.4, na strani 5.

1.8 Literatura

Svako tvr�enje koje nije izvorno Va²e, niti je op²tepoznato (poput npr.Kircho�ovih zakona) treba podrºati navo�enjem reference iz koje je preuzeto.

Lista kori²¢ene literature obavezan je deo Va²eg rada, koji se nalazi poslezaklju£ka. Listu moºete formirati na dva na£ina, po redosledu navo�enjau tekstu rada, ili po abecednom redosledu autora. Ako se budete odlu£ili

7

za prvi na£in, tada ispred svake stavke treba da navedete njen redni broj uuglastim zagradama.

Stavke u listi literature treba da sadrºe kompletan opis reference � imenaautora, naslov rada ili knjige, naziv £asopisa ili konferencije na kojoj je radobjavljen, svesku i broj £asopisa, opseg strana koje zauzima rad, naziv izda-va£a i mesec i godinu izdanja.

Pretpostavka je da ¢ete navoditi relevantne reference, koje ste zaista ipro£itali. Na primer, ako opisujete neki telekomunikacioni protokol, osnovnareferenca ¢e Vam biti njegov izvornik (speci�kacija). Nije dobro da navoditenepouzdane reference, u koje spadaju popularna ²tampa, televizijske emisije,internet forumi i blogovi. Tako�e nije dobro ni da navodite reference kojeniste pro£itali, samo zato ²to ste videli da ih navodi i neko drugi.

Na literaturu se u tekstu pozivate navo�enjem rednog broja reference uuglastim zagradama (varijanta 1 � npr. realizacija lestvi£astih �ltara je ra-zmotrena u [4]), ili navo�enjem autora i godine, tako�e u uglastim zagradama(varijanta 2 � npr. e�kasan algoritam za pretraºivanje ovakve klase grafovaopisan je u [Jacobson, 95]).

1.9 Prilozi

Prilozi nisu obavezni. U njima moºete dati neka obimnija matemati£kaizvo�enja, dopune i komentare nekih tvr�enja, ili priloºiti programske kodovekoje ste koristili.

8

Glava 2

Kori²¢enje LATEXa

U prethodnoj glavi smo videli koje delove treba da ima Va² rad da bibio formalno korektan. Sada ¢emo videti kako treba da prelomite rukopis upaketu LATEX2ε, da biste dobili vizuelno lep dokument.

Tekst koji sledi prvenstveno je namenjen po£etnicima. Ukoliko ºeliteda saznate vi²e o LATEXu, konsultujte dve dobre knjige na srpskom jeziku,²tampanu [1] ili elektronsku [2], ili elektronsku knjigu na engleskom [3].

2.1 Potrebni programi

Prvo je potrebno da instalirate neku od distribucija LATEXa. Pod Win-dowsom dobro radi paket MikTeX, koji moºete besplatno preuzeti sa sajtawww.miktex.org. Ukoliko koristite GNU/Linux, preporu£uje se TEXLive.

LATEX moºete koristiti i iz komandne linije, ali ukoliko ste po£etnik, od ve-like pomo¢i ¢e Vam biti i neki od namenskih editora, kao ²to su npr. TeXnic-Center i WinEdt (za Windows), ili Texmaker, koji radi i pod Windowsom ipod Linuxom. Svi ovi programi dostupni su besplatno.

Pretpostavka je da na ra£unaru imate neki od programa za prikazivanjepdf datoteka (npr. Adobe Reader) i za elementarnu obradu slike (npr. ise-canje i promenu dimenzija). Dobar program za crtanje gra�ka funkcija jeGnuplot, a isto tako moºete koristiti GNU Octave i Python.

Za izradu rada na po£etnom nivou, gra�£ke datoteke treba da sa£uvateu formatu png. Kada Vam se LATEX bude dopao i kada budete poºeleli daozbiljnije radite u njemu, gra�ke ¢ete £uvati u formatu eps ili pdf.

9

2.2 Instaliranje i pokretanje programa

Svi potrebni programi se instaliraju po standardnoj proceduri. Prvo in-stalirajte distribuciju LATEXa, a potom editor.

Prilikom prvog pokretanja, neki editori ¢e traºiti da im zadate putanjudo izvr²nih LATEXdatoteka.

2.3 Pisanje u LATEXu

Lepota rada u LATEXu je to ²to se primena (i promena) ²ablona za izgleddokumenta izvode krajnje jednostavno. Za pisanje studentskih radova, na-pravili smo klasu �etf�, £iji je opis dat u datoteci etf.cls. Najjednostavnijeje da ovu datoteku sa£uvate u radnom direktorijumu, u kome ¢ete ina£e pisatisvoj rad; oni ve²tiji ¢e moºda poºeleti da ovu klasu sa£uvaju u direktorijumuu kome se nalaze de�nicije i ostalih LATEX klasa.

Za generisanje naslovne strane master rada potreban je i logotip Fakul-teta. On se nalazi u datoteci LogoETF.png, koju treba sa£uvati u istomdirektorijumu u kome je i etf.cls.

2.3.1 Struktura LATEX dokumenta

Svaki LATEX dokument po£inje preambulom. Preambula ovoga dokumentapo£inje deklaracijom:

\documentclass[a4paper,12pt, projekat]{etf}

Ovim se u£itava klasa �etf� i u njoj se zadaju format strane (a4paper), ve-li£ina osnovnog skupa slova (12pt) i vrsta rada. Ako pi²ete projekat, ovde¢ete upisati projekat; ako pi²ete diplomski rad, napisa¢ete diplomski, aako pi²ete master rad, master.

Sve naredbe u LATEXu po£inju kosom crtom (backslashom). Obavezniargumenti naredbi se pi²u u viti£astim, a opcioni u uglastim zagradama.

U nastavku preambule se u£itavaju potrebni paketi. Slede¢i primer bitrebalo da bude dovoljan za najve¢i broj studentskih radova:

\usepackage[intlimits]{amsmath}\usepackage{amsmath, amsfonts, amssymb, graphicx}

U£ita¢emo i paket za vi²ejezi£ku podr²ku i YUSCII tastaturu, a preimeno-va¢emo jedan od ugra�enih prevoda:

10

\usepackage[serbian]{babel}\usepackage[T1]{fontenc}\usepackage[utf8]{inputenc}

\addto\captionsserbian{%\renewcommand{\bibname}%

{Literatura}%}

Na nekim editorima umesto kodne stranice utf8 treba izabrati cp1250.Potom ¢emo uneti naziv rada, svoje ime i prezime, broj indeksa, mesec i

godinu izrade rada, zvanje, ime i prezime mentora, a, ukoliko pi²emo projekati naziv predmeta1:

\title{Uputstvo za pisanje studentskih radova}\author{Milan Bjelica i Predrag Pejovi¢}\indeks{123/2011}\date{jun 2011.}\mentor{doc.~dr John Smith}\predmet{Slabe struje}

LATEX ignori²e vi²estruke razmake, ali zato posle znakova interpunkcijestavlja ne²to ve¢i razmak. Da bi se to izbeglo posle skra¢enice �doc.� (u poljuzvanja mentora), umesto razmaka je kucana tilda (�); dve re£i razdvojene naovaj na£in uvek ¢e biti u istom redu. U skra¢enicama koje sadrºe ta£ku, anisu na kraju re£enice, pre razmaka treba kucati \.

Posle preambule, po£inje dokument u uºem smislu, koji se pi²e unutarokruºenja document:

\begin{document}

\end{document}

Okruºenje je sekvenca komandi i/ili teksta, koja se nalazi izme�u naredbi\begin{} i \end{}. Svaki put kada otvarate neko okruºenje naredbom\begin{}, dobro je da odmah ukucate i naredbu za njegovo zatvaranje,\end{}, da ju ne biste zaboravili.

Naslovnu stranu ¢emo generisati naredbom \maketitle. Posle nje, pi-²emo saºetak rada, u okruºenju abstract:

\begin{abstract}

1Naziv predmeta se ignori²e za diplomske i master radove.

11

U ovom radu je dato uputstvo za pisanje studentskih projekata,diplomskih i master radova. Obja²njeni su forma i stil ovihradova, a dati su i saveti za prelom teksta u paketu \LaTeXe,kori²¢enjem klase \verb|etf|.\end{abstract}

U okruºenju keywords, nave²¢emo nekoliko klju£nih re£i koje opisuju rad:

\begin{keywords}Diplomski radovi, \LaTeXe, master radovi, projekti\end{keywords}

Sadrºaj, listu slika i listu tabela generisa¢emo sekvencom naredbi

\tableofcontents\listoffigures\listoftables

2.3.2 Delovi rada

Kao ²to smo videli u glavi 1, Va² rad pored naslovne strane, saºetka,klju£nih re£i, sadrºaja, liste slika i liste tabela, treba da sadrºi i tekst, or-ganizovan u logi£ke celine � glave, odeljke i pododeljke. Na kraju rada senalaze lista kori²¢ene literature i, eventualno, prilozi.

Glave, odeljke i pododeljke redom zapo£injete naredbama

\chapter{Naziv glave}\section{Naziv odeljka}\subsection{Naziv pododeljka}

Sve ove celine su hijerarhijski organizovane i numerisane. Ukoliko ºelite daneka celina ne bude numerisana, posle njenog naziva treba da kucate zvezdicu(na primer, \section*{Naziv nenumerisanog odeljka}). Nenumerisaneceline teksta se ne prikazuju u sadrºaju; ukoliko ºelite da to promenite, poslenaredbe za otpo£injanje nenumerisane celine kucajte

\addcontentsline{toc}{tip celine}{Naziv celine}

pri £emu je tip celine chapter, section ili subsection.Uno²enje literature objasni¢emo ne²to kasnije. Priloge (ako ih ima), uno-

site kao nenumerisane glave, £ije nazive ipak treba prikazati u sadrºaju.

12

2.3.3 Uno²enje teksta

Ako ste u preambuli u£itali kodiranje T1 i podesili kodnu stranu utf8,preostaje samo da prebacite tastaturu na srpski slog i da dijakriti£ke znakeunosite direktnim kucanjem, kao ²to ste i navikli. Neki editori traºe daumesto kodne strane utf8 podesite cp1250.

Neke specijalne simbole, koji su ina£e delovi LATEX naredbi, ne moºeteuneti direktno, ve¢ za to postoje posebne naredbe. Primer je postotak (%),koji ozna£ava da posle njega sledi komentar, koji se ignori²e pri obradi LATEXdatoteke. Nekoliko specijalnih simbola dato je u tabeli 2.1.

Tabela 2.1: Neki specijalni simboli.

simbol komanda% \%{ \{} \}� \Sc© \copyright

TEX \TeXLATEX \LaTeX

LATEX2ε \LaTeXeÿ \ssà \`{a}á \'{a}â \^{a}ä \"{a}

Pojedine simbole, poput \, ±, ∈, →, m i sl. mogu¢e je unositi samo umatemati£kom modu.

Ve¢ smo rekli da LATEX ignori²e vi²estruke razmake. Dodatni razmak,od najmanjeg do najve¢eg, moºe se redom uneti komandama \,, \:, \;, ili\quad, koje se mogu i ponavljati. LATEX omogu¢ava i uno²enje negativnograzmaka, komandom \!.

Sli£na situacija je i sa proredima: da biste pre²li u novi red, nije dovoljnoda jednom pritisnete taster Return (ili Enter); umesto toga, treba da kucate\\, ili da unesete dupli prored (dvaput Return ili Enter). Potonja vari-janta daje pregledniji izvorni dokument. Dodatni vertikalni razmak unosi sekomandama \smallskip, \medskip, ili \bigskip.

Tri ta£ke pri nabrajanju se ne unose direktno, ve¢ se koristi naredba\dots. Crtica (-) se kuca kao -, ne²to duºa crta (�) kao --, a najduºa

13

crta (�) kao ---. Otvoreni donji navodnici (�) se kucaju kao dva zareza, azatvoreni gornji (�) kao dva apostrofa.

Delovi teksta se nagla²avaju komandom \emph{tekst}. Tekst se kuca upolufetu (masnim slovima) tako ²to se obuhvati komandom \textbf{}.

Ukoliko je neka re£ preduga, LATEX ¢e poku²ati da je prelomi na kraju redai da �vi²ak� prenese u novi red. Moºe se desiti da mu to ne po�e za rukom, pa¢e ovakva re£ ostati na kraju reda i izvan desne margine, ili ¢e se re£ prelomitisuprotno pravilima srpskog pravopisa. U ovim slu£ajevima, LATEXu moºemo�pomo¢i� tako ²to ¢emo ru£no rastaviti re£ na slogove, komandom \-, naprimer am\-pli\-tu\-da.

Numerisane liste unose se unutar okruºenja enumerate, a nenumerisaneunutar okruºenja itemize:

\begin{enumerate}\item stavka 1\item stavka 2\item stavka 3 itd.\end{enumerate}

1. stavka 1

2. stavka 2

3. stavka 3 itd.

\begin{itemize}\item stavka 1\item stavka 2\item stavka 3 itd.\end{itemize}

• stavka 1

• stavka 2

• stavka 3 itd.

2.3.4 Uno²enje slika

Slike se unose u dokument unutar okruºenja figure. Na primer, slika 2.1je unesena na slede¢i na£in:

\begin{figure}[htb]\centering\includegraphics[width=.5\textwidth]{images/sistem.PNG}\caption{\emph{Servisni sistem.}}\label{fig:servsist}\end{figure}

Slika 2.1: Servisni sistem.

14

Slike su u LATEXu tzv. pokretni objekti ; za razliku od WYSIWYG (whatyou see is what you get) programa za prelom teksta, u kojima sliku moºetepostaviti bilo gde, LATEX postavlja sliku tako da zadovolji estetska pravilapreloma strane.

Opcionim argumentom okruºenja figure, LATEXu se sugeri²e gde da po-stavi sliku na teku¢oj strani � na njenom vrhu (t), dnu (b), ba² tu (h), ilina posebnoj strani (p). Da bi se �poja£ala� sugestija, moºe se staviti uzvi-£nik (npr. t!). Redosled navo�enja oznaka nema uticaja na pozicioniranjeobjekta � LATEX ih, naime, tuma£i samo kao sugestiju i pri dono²enju odlukeo postavljanju slike rukovodi se svojim pravilima lepog preloma strane.

Naredbom \centering, sadrºaj okruºenja figure horizontalno se cen-trira. Slika se postavlja naredbom \includegraphics, £iji je obavezan ar-gument naziv datoteke u kojoj je slika. Radi preglednosti, pogodno je £uvatidatoteke sa slikama u poddirektorijumu unutar radnog direktorijuma; u na-²em primeru, on se zove images, a naziv datoteke sa slikom je sistem.PNG.

Opcioni argument naredbe \includegraphics sadrºi uputstva o dimen-zijama slike. U na²em primeru, slika je skalirana tako da njena ²irina iznosijednu polovinu ²irine teksta na stranici. Relativno zadavanje dimenzija slike(npr. u odnosu na ²irinu teksta) ima prednost u odnosu na apsolutno, jer sepromenom formata stranice u preambuli skaliraju i sve slike.

Nakon umetanja slike, slede njen naziv (\caption{}), koji ¢e se prikazatiu listi slika na po£etku rada i oznaka koja se postavlja naredbom (\label{}).Ova oznaka se ne prikazuje, ve¢ sluºi za pozivanje na sliku u tekstu rada.Postupak referenciranja objasni¢emo u pododeljku 2.3.8.

2.3.5 Uno²enje tabela

Tabele se unose unutar dvaju okruºenja, table i tabular, od kojih prvoalocira prostor za tabelu, a drugo �crta� tabelu. Da bismo objasnili kako seunose tabele, posmatrajmo primer tabele 2.2.

Tabela 2.2: Pore�enje gramofonske plo£e i kompakt-diska.

Karakteristika LP CDPropusni opseg mali velikiDinami£ki opseg 70 dB > 90 dBRadni vek 500 sati 5000 sati

\begin{table}[htb]\centering

15

\caption{Pore�enje gramofonske plo£e i kompakt-diska.}\medskip\label{tab:cd}\begin{tabular}{l | c c}\hlineKarakteristika & LP & CD \\\hline\hlinePropusni opseg & mali & veliki\\Dinami£ki opseg & 70 dB & > 90 dB\\Radni vek & 500 sati & 5000 sati\\\hline\end{tabular}\end{table}

Tabela se pravi unutar okruºenja tabular, koje zapo£inje naredbombegin{tabular}{kolone}, a zavr²ava naredbom end{tabular}; izme�u njihse unosi sadrºaj tabele. Obaveznim argumentom kolone opisuje se izgledtabele, na slede¢i na£in: za svaku od kolona, navodi se slovna oznaka porav-nanja teksta u njoj (levo � l, desno � r, centrirano � c, ili u vidu paragrafa �p, za koji treba zadati i ²irinu), kao i na£in razdvajanja kolona (uspravnomlinijom � |, ili prazninom � blanko). Tabela 2.2 ima tri kolone. Tekst uprvoj poravnat je uz levu ivicu, a u drugoj i tre¢oj je centriran. Izme�u prvei druge kolone je vertikalna linija, dok druga i tre¢a kolona nisu razdvojene.

Horizontalna linija u tabeli se generi²e naredbom \hline. �elije se ra-zdvajaju simbolom &, dok se kraj reda zadaje simbolima \\.

2.3.6 Pisanje matemati£kih izraza

Kra¢e matemati£ke izraze, koji treba da se na�u unutar teku¢eg redateksta, unosimo izme�u simbola $ $. Izdvojeni, centrirani i numerisani izra-zi unose se unutar okruºenja equation, a nenumerisani unutar okruºenjaequation*, ili, jednostavnije, izme�u simbola \[ \].

U matemati£kom reºimu rada dostupni su mnogi specijalni simboli. Naprimer, stepeni se unose kao ^{oznaka}, a indeksi kao _{oznaka}. Ukolikose oznaka sastoji samo od jednog znaka, viti£aste zagrade mogu se izostaviti.

Razmaci (uneseni u vidu blanko znakova) u matemati£kom reºimu radase ignori²u, ali pobolj²avaju preglednost LATEX koda u izvornoj datoteci.

Pisanje matemati£kih izraza najbolje ¢ete razumeti na nizu primera kojislede.

16

Primer 1: Re²enja kvadratne jedna£ine ax2 + bx+ c = 0 su

x1,2 =−b±

√b2 − 4ac

2a.

Re²enja kvadratne jedna£ine $ax^2 + bx + c = 0$ su\[x_{1,2}=\frac{-b \pm \sqrt{b^2 - 4ac}}{2a}.\]

Primer 2: Posmatrajmo signal s(t) kona£ne energije i maksimalne fre-kvencije u spektru fm. Njegova Fourierova transformacija data je izrazom

S(jω) =

+∞∫−∞

s(t)e−jωt dt. (2.1)

Posmatrajmo signal $s(t)$ kona£ne energije i maksimalnefrekvencije u spektru $f_m$. Njegova Fourierova transformacijadata je izrazom\begin{equation}S(j\omega) = \int^{+\infty}_{-\infty}s(t)e^{-j\omega t}\:{\rm d}t.\label{eq:Fourier}\end{equation}

(Obja²njenje: uobi£ajeno je da se operator diferenciranja pi²e uspravnimslovom i odmaknut od integranda.)

Primer 3:

cosαi 6=∆n√π

N∑k=1

aki log |ϕi,k|

\[\cos \alpha_i \neq\frac{\Delta}{\sqrt[n]{\pi}}\sum_{k=1}^{N}a_i^k\log|\varphi_{i, k}|\]

Primer 4:

e = limn→∞

(1 +

1

n

)n \[e = \lim_{n \rightarrow \infty}\left(1+\frac{1}{n} \right)^n\]

17

Primer 5:a11 a12 · · · a1na21 a22 · · · a2n...

... . . . ...am1 am2 · · · amn

\[\left[\begin{array}{c c c c}a_{11} & a_{12} & \cdots & a_{1n}\\a_{21} & a_{22} & \cdots & a_{2n}\\\vdots & \vdots & \ddots & \vdots\\a_{m1} & a_{m2} & \cdots & a_{mn}\\\end{array}\right]\]

Primer 6:

f(x) =

−1, x ≤ 0

0, x ∈ (0, 1]

1, ina£e

\[f(x) = \begin{cases}-1, & x \leq 0\\0, & x \in (0, 1]\\1, & \mbox{ina£e}\\\end{cases}\]

Primer 7:∮C

~a ·d~l =

∫∫S

rot~a ·d~S

\[\oint_C \vec{a} \cdot{\rm d} \vec{l} =\iint_S \operatorname{rot}\vec{a}\cdot {\rm d}\vec{S}\]

2.3.7 Uno²enje programskih kodova

Kra¢i kodovi, koje treba prikazati unutar teku¢eg reda, unose se nare-dbom \verb|tekst|. Ukoliko je potrebno vidno ozna£iti i razmake, koristise naredba \verb*|tekst|.

Duºi segmenti koda (npr. sekvence naredbi, ili £itavi listinzi programa)unose se unutar okruºenja verbatim ili verbatim*.

2.3.8 Referenciranje

U stru£nim tekstovima je uobi£ajeno pozivanje na slike, tabele, mate-mati£ke izraze, stranice i sl. Da bi se to automatski izvelo, bez potrebe da

18

brojite gde se nalazi deo teksta na koji ºelite da se pozovete, potrebno jeda uz svaki objekat koji ºelite da referencirate stavite oznaku naredbom\label{oznaka}. Radi preglednosti, preporu£ljivo je da oznake budu uformatu tip:obja²njenje. Na primer, u ovome uputstvu je uz tabelu2.2 stavljena oznaka \label{tab:cd}, dok je oznaka uz jedna£inu (2.1)\label{eq:Fourier}.

Kada ste postavili oznake uz objekte, u tekstu se na njih pozivate nare-dbom \ref{oznaka}, dok naredba \pageref{oznaka} vra¢a broj strane nakojoj se nalazi oznaka. Tako se naredbom \pageref{tab:cd} dobija brojstrane na kojoj je tabela 2.2, dok (\ref{eq:Fourier}) vra¢a broj jedna£ine(2.1), koja je na strani 17.

Literatura se referencira na slede¢i na£in. Na kraju rada (ali pre zatva-ranja okruºenja document) postavi se okruºenje thebibliography, koje imajedan obavezan argument; to je sekvenca koja odre�uje maksimalnu ²irinuoznake reference. Bez mnogo detaljisanja, za sada u to polje moºete upisatinpr. 10. Da bi se u sadrºaju prikazala i literatura, po otvaranju okruºenjathebibliography unesite komandu

\addcontentsline{toc}{chapter}{Literatura}

Knjige se u listu referenci unose u slede¢em formatu:

\bibitem{oznaka} Autor(i), \emph{Naslov}, Izdava£, godina.

Radovi objavljeni na konferencijama ili u £asopisima unose se ovako:

\bibitem{oznaka} Autor(i), Naslov, \emph{Naziv £asopisa ilikonferencije}, sveska, broj, strane od-do, mesec i godina.

Primer liste referenci je

\begin{thebibliography}{10}\addcontentsline{toc}{chapter}{Literatura}\bibitem{lat1} Z.~Stojakovi¢, M.~Stojakovi¢,\emph{Vodi£ za \LaTeX{}}, Prirodno-matemati£ki fakultet,Institut za matematiku, Novi Sad, 2007.\bibitem{lat2} A.~Samardºi¢, G.~Nenadi¢, P.~Jani£i¢,\emph{\LaTeXe{} za autore}, Kompjuter biblioteka, �a£ak,2003; dostupno online:http://poincare.matf.bg.ac.rs/~janicic//books/latex2e.pdf.\bibitem{lat3} \emph{\LaTeX{}}, elektronski dokument, 2015;dostupno online: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/2/2d/LaTeX.pdf.\end{thebibliography}

Na neku stavku iz literature se pozivate naredbom \cite{oznaka}.

19

2.4 Pravljenje izlazne datoteke

Nakon ²to ste napisali dovoljno teksta, proverite jeste li na kraju doku-menta zatvorili okruºenje document, pa sa£uvajte svoj rad u formatu .tex.Tek tada moºete pokrenuti LATEX, da biste videli kako ¢e izgledati izlazna da-toteka. Za sada nam je cilj da ona bude u formatu pdf; u zavisnosti od togakoji editor koristite, u liniji alata kliknite na �PDFLaTeX�, ili iz padaju¢egmenija izaberite �LaTeX => PDF�, pa kliknite na �Build current �le�.

Ako Va² LATEX dokument sadrºi reference, potrebno je da gornju pro-ceduru ponovite dva ili tri puta, da bi ih LATEX prebrojao. Isto vaºi i zapravljenje sadrºaja.

Obratite paºnju na eventualne poruke o gre²kama (su²tinskim i estetskim)i potrudite se da ih ispravite. U po£etku ¢e se verovatno raditi o sintaksnimgre²kama, ili ¢e neke re£i �probiti� desnu marginu (Overfull box ).

20

Literatura

[1] Z. Stojakovi¢, M. Stojakovi¢, Vodi£ za LATEX, Prirodno-matemati£ki fa-kultet, Institut za matematiku, Novi Sad, 2007.

[2] A. Samardºi¢, G. Nenadi¢, P. Jani£i¢, LATEX2ε za autore, Kompjuterbiblioteka, �a£ak, 2003; dostupno online:http://poincare.matf.bg.ac.rs/~janicic//books/latex2e.pdf.

[3] LATEX, elektronski dokument, 2015; dostupno online:https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/2/2d/LaTeX.pdf.

21