of 32/32
PRIRODNO MATEMATIĈKI FAKULTET DEPARTMAN ZA HEMIJU NOVI SAD VODIĈ ZA BEZBEDAN RAD U LABORATORIJAMA DEPARTMANA ZA HEMIJU - priruĉnik za internu upotrebu - NOVI SAD 2014.

UPUTSTVA ZA RAD SA OPASNIM MATERIJAMA

  • View
    429

  • Download
    8

Embed Size (px)

Text of UPUTSTVA ZA RAD SA OPASNIM MATERIJAMA

  • PRIRODNO MATEMATIKI FAKULTET

    DEPARTMAN ZA HEMIJU

    NOVI SAD

    VODI ZA BEZBEDAN RAD

    U LABORATORIJAMA

    DEPARTMANA ZA HEMIJU

    - prirunik za internu upotrebu -

    NOVI SAD 2014.

  • 1

    PREDGOVOR

    Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl. Gl. RS. 101/2005) pravo na

    bezbednost i zdravlje na radu imaju uenici i studenti kada se nalaze na obavezenom

    proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktinoj nastavi (radionice, ekonomije,

    kabineti, laboratorije i drugo). Istovremeno, studenti imaju obavezu i odgovornost za svoju

    bezbednost i bezbednost ostalih uesnika u praktinoj nastavi, za materijalna sredstva i

    imovinu fakulteta.

    U cilju ostvarivanja ovih prava, dunosti i odgovornosti, rukovodsto PMF-a Novi Sad

    i tim za procenu rizika su doneli odluku da se izvri obuka studenata za bezbedan rad,

    proveri njihovo znanje iz te oblasti, kao i iz oblasti pruanja samopomoi i prve pomoi, da

    se o tome vodi evidencija i u skladu sa tim definiu prava, obaveze i odgovornosti.

    Profesori i asistenti na Departmanu za hemiju, biohemiju i zatitu ivotne sredine su

    sainili Opte uputstvo za bezbedan rad sa hemikalijama, pravilima ponaanja u

    laboratorijama, merama opreza i prve pomoi. Sainjena su i pojedinana uputstva za rad u

    skladu sa klasifikacijom datom u Odluci o obleavanju otrova u prometu (Sl. list SRJ, br

    38/97).

    dr. Jasna Adamov

    dr. Gyngyi Vastag

    dr. Ljiljana Jei

    mr. Ivana Beara

    mr. Ljubica Grbovi

    mr. Jelena Trikovi

    Sneana Maleti

    Andrea Gakovi

    http://www.ih.ns.ac.yu/cv/analitika03-Djendji.pdf

  • 2

    UVOD

    Izvoenje hemijskih reakcija i rukovanje hemikalijama u hemijskim laboratorijama,

    naroito u laboratorijama za organsku hemiju, potencijalno je veoma opasno jer je u toku

    rada teko izbei upotrebu opasnih materija. Tu se nalaze zapaljive tenosti, otrovne i

    nagrizajue hemikalije, lomljive staklene aparature i ureaji, to sve moe izazvati ozbiljne

    povrede. Meutim, ove opasnosti mogu se znaajno umanjiti, odnosno izbei ako se

    poznaju i primenjuju odgovarajue mere bezbednosti i predostronosti i slede upozorenja

    za izvoenje eksperimenata, jer samo striktnim pridravanjem uputstava za rad u

    laboratoriji eksperimentalni rad moe biti bezbedan. Odgovornost za bezbednost u

    laboratoriji je individualna i zato je obaveza svakog eksperimentatora da reakcije i oglede

    izvodi na najbezbedniji nain, ne ugroavajui ni sebe ni druga lica. Zato je neophodno

    upoznati se sa osnovnim pravilima o bezbednosti u hemijskim laboratorijama.

    SVRHA UPUTSTAVA je da se studenti upoznaju sa nainom bezbednog rada sa

    opasnim materijama, linim zatitnim sredstvima i njihovom obaveznom upotrebom,

    nainom odlaganja i nainom pruanja prve pomoi u sluaju kontakta ovih materija sa

    koom, sluzokoom, digestivnim ili respiratornim organima, kao i potrebom za pruanjem

    strune (hitne lekarske) pomoi u sluajevima ozbiljnijeg naruavanja zdravlja. U skladu sa

    ovim uputstvom se sprovodi edukacija i provera znanja pre studentskih vebi.

    OPASNE MATERIJE se svrstavaju u:

    1. jako otrovne

    2. otrovne

    3. tetne

    4. nagrizajue (korozivne)

    5. nadraujue

    6. eksplozivne

    7. oksidativne

    8. zapaljive

    9. samozapaljive

    10. opasne po ivotnu sredinu

    Oznaene su odgovarajuim znakovima opasnosti (simbolom i bojom: PRILOG I) i

    oznakama upozorenja (R: PRILOG II) i obavetenja (S: PRILOG III), na pakovanju.

    Osnove bezbednosti u laboratoriji mogu se saeti u sledee dve preporuke: UVEK i

    NIKADA.

    UVEK:

    upoznati se sa postupcima za bezbednost u laboratoriji

    pre poetka eksperimenta paljivo proitati postupak i uputstvo za rad

    proveriti da li je aparatura i ureaj korektno sastavljen i propisno opremljen

    svim hemikalijama rukovati sa najveom panjom

    odravati radno mesto urednim i istim

    prikladno se obui

    prati ruke pri izlasku iz laboratorije.

  • 3

    nositi zatitne naoari,

    ako ste u sumnji i nesigurnosti pri izvoenju eksperimenta pitati odgovorno lice ili

    paljivije proitati uputstva i postupke i otkloniti nedoumice

    NIKADA:

    ne izvoditi neautorizovane eksperimente

    ne raditi sam u laboratoriji

    ne udisati hemikalije

    ne probati i ne mirisati hemikalije

    ne jesti i ne piti u laboratoriji

    ne puiti u laboratoriji

    ne trati kroz laboratoriju

    ne uznemiravati i ne ometati susedna lica

  • 4

    PRAVILA PONAANJA U LABORATORIJI

    Pristup u laboratorije imaju samo za to ovlaene osobe. Studenti koji obavljaju

    vebe, ili rade diplomski rad u laboratoriji, u njoj smeju da borave samo u prisustvu

    deurnog u laboratoriji.

    Studenti su duni da o primeenim nedostacima ili nastaloj teti smesta obaveste prisutnog nastavnika ili deurnog.

    Studenti su duni i ovlaeni da prisustvuju vebama u odreeno vreme i po odreenom rasporedu. Oni su duni da se pripreme za vebu i da aktivno uestvuju u

    njenom izvoenju i elaboraciji rezultata. Studenti mogu da pristupe izvoenju vebe

    tek posle direktnog odobrenja prisutnog deurnog u laboratoriji, uz potovanje

    dobijenih pismenih i usmenih uputstava.

    Nastavno osoblje je duno da odstrani iz laboratorije neovlaene osobe, kao i studente koji bi svojom nespremnou, nepridravanjem pravila ili na bilo koji nain

    mogli dovesti u opasnost ivot ili zdravlje njih samih ili drugih osoba, kao i

    prouzrokovati vee tete.

    Opta pravila o ponaanju u laboratoriji:

    a) nije dozvoljeno etanje po laboratoriji u toku vebi;

    b) nije dozvoljeno unoenje hrane i pia u laboratoriju;

    c) ne razgovarati i ne komentarisati preglasno;

    d) oblaiti se prikladno, a viak odee odlagati na za to predvieno mesto;

    e) vezati kosu;

    f) obavezno iskljuiti mobilni telefon.

    U laboratoriji je strogo zabranjeno:

    a) skidanje, premetanje ili obavljanje bilo kakvih drugih promena na oznakama ili

    upozorenjima bez dozvole deurnog u laboratoriji;

    b) povran, nepaljiv i neodgovoran rad;

    c) namerno, nepaljivo, neodgovorno ili lakoumno oteenje ureaja, instrumenata ili

    predmeta u laboratoriji;

    d) namerno skrivanje ili neprijavljivanje nastalih teta ili primeenih neispravnosti.

    Bez direktnog odobrenja deurnog u laboratoriji strogo je zabranjeno ukljuenje

    napajanja, opreme i instrumenata!

  • 5

    OPTE MERE OPREZA

    1. Ako opasna materija moe da dospe u organizam udisanjem: Ne udisati gas/ dim/paru/ aerosol koji potie od tetne materije

    Ne udisati prainu

    uvati je u dobro zatvorenim posudama

    uvati je u dobro provetrenom prostoru

    Izbegavati udisanje para ovih hemikalija i sa njima obavezno raditi u

    digestoru ili u dobro provetrenim prostorijama

    U sluaju nedovoljne ventilacije nositi respiratornu zatitu

    Ne prenositi hemikalije u otvorenim posudama

    Nakon zavretka rada sa ovim hemikalijama obrisati posudu u kojoj se nalazi

    hemikalija ako je dolo do njenog podlivanja prilikom presipanja hemikalije

    Posle rada ruke obavezno oprati vodom i sapunom, a radnu povrinu oistiti

    od eventualno prosutih hemikalija

    2. Ako opasna materija moe da dospe u organizam gutanjem: Pri rukovanju ne jesti i ne piti

    Pri rukovanju ne puiti

    Posle rada ruke obavezno oprati vodom i sapunom, a radnu povrinu oistiti

    od eventualno prosutih hemikalija

    Za pipetiranje hemikalija koristiti propipete. PIPETIRANJE USTIMA JE

    ZABRANJENO!

    3. Ako opasna materija deluje preko koe Spreiti dodir sa koom

    Pri rukovanju ne jesti i ne piti

    Pri rukovanju ne puiti

    Nositi odgovarajuu zatitnu odeu i zatitne rukavice

    Nakon zavretka rada sa ovim hemikalijama obrisati posudu u kojoj se nalazi

    hemikalija ako je dolo do njenog podlivanja prilikom presipanja hemikalije

    Zbog opasnosti od kontakta hemikalija sa koom radni prostor treba da bude

    opremljen odgovarajuim ureajem za brzo ispiranje oiju i tela

    Neophodno je eksperimente izvoditi u digestoru

    Posle rada ruke obavezno oprati vodom i sapunom, a radnu povrinu oistiti

    od eventualno prosutih hemikalija

    Ne prenositi u otvorenim posudama

  • 6

    4. Ako opasna materija deluje na oko

    Noenje zatitnih naoara

    uvati u dobro zatvorenim posudama

    uvati u dobro provetrenom prostoru

    Zbog opasnosti od kontakta hemikalija sa oima radni prostor treba da bude

    opremljen odgovarajuim ureajem za brzo ispiranje oiju i tela

    Neophodno je eksperimente izvoditi u digestoru

    ODLAGANJE PREOSTALIH HEMIKALIJA

    Sve hemikalije moraju da se odlau u skladu sa postojeim regulativama i propisima:

    1. Iskoriene hemikalije se ne bacaju u kantu za otpatke. Prazne kutije od hemikalija, kao i druge predmete (npr. filter-papir) oistiti to je bolje mogue pre njihovog

    bacanja tako da vie ne predstavljaju opasnost. Npr. ostaci fosfor-pentoksida ili

    litijumaluminijum-hidrida mogu ak i nakon dugog vremena izazvati opasne

    reakcije.

    2. Hemikalije koje vie nisu potrebne (ostaci u aama) odmah odlagati. U suprotnom, moe se desiti da se izgubi trag ovim supstancama i da se vie ne zna sadraj u

    posudama.

    LINA ZATITNA SREDSTVA

    Tokom rada u laboratoriji obavezno je noenje belih zatitnih mantila.

    Zatitne rukavice se koriste pri radu sa materijama koje deluju na kou ili se preko koe

    resorbuju. Po zavretku rada sa ovim hemikalijama skinuti rukavice kako se ne bi kontaminirale kvake na vratima, ruke na ormariima i dr.

    Zatitne naoari se nose pri radu sa hemikalijama koje deluju na oi.

    PRVA POMO I SAMOPOMO

    Mere prve pomoi i samopomoi opisane u odgovarajuim uputstvima, prema

    klasifikaciji hemikalija.

    SANDUE PRVE POMOI

  • 7

    PRAVILA KORIENJA SREDSTAVA IZ SANDUETA PRVE POMOI

    Sredstva koristiti namenski

    Nakon upotrebe sredstava odmah dopuniti sadraj sandueta

    Prvu pomo treba da prui prvenstveno asistent ili laborant koji je za to obuen

    VANI TELEFONI

    HITNA MEDICINSKA POMO NOVI SAD: 021/194

    VATROGASNA SLUBA NOVI SAD: 021/193

    INFORMACIJE O TOKSINIM EFEKTIMA I PRVOJ POMOI:

    Vojnomedicinaska akademija (VMA) Beograd: centrala 011/2662755

    Nacionalni centar za kontrolu trovanja

    Mobilna toksikoloka ekipa (informacije telefonom 24 asa): 011/3608440

  • 8

    1, 2. i 3. UPUTSTVO ZA RAD SA JAKO OTROVNIM, OTROVNIM I

    TETNIM MATERIJAMA

    1. JAKO OTROVNE MATERIJE T +

    DEJSTVO JAKO OTROVNIH MATERIJA

    Pod jako otrovnim supstancama podrazumevamo materije koje su po svojim

    obelejima, koliini i koncentraciji strane organizmu, koje oteuju strukturu i funkciju tkiva

    i mogu izazvati smrt. To su materije koje po svojoj srednjoj smrtnoj dozi spadaju u I grupu

    otrova. Mogu biti u razliitom agregatnom stanju. Do trovanja ovim materijama moe doi

    gutanjem, udisanjem, preko koe ili sluzokoe.

    U jako otrovne hemikalije ubrajaju se sledee supstance koje se koriste u hemijskim

    laboratorijama: AsCl3, As2O3, arsin, aluminijum-fosfid, alil-hlorid, akrilaldehid, akrolein,

    amonijum-dihromat, berilijum i njegova jedinjenja, borhalogenidi, brucin, dietilfosfodition,

    Cd(CN)2, KCN, iva, olovo, benzil-hlorid, TlNO3...

    2. OTROVNE MATERIJE T

    DEJSTVO OTROVNIH MATERIJA

    Pod otrovnim supstancama podrazumevamo materije koje su po svojim obelejima,

    koliini i koncentraciji strane organizmu, oteuju strukturu i funkciju tkiva i ostavljaju za

    sobom odreene posledice, oteenja. To su supstance koje po svojoj srednjoj smrtnoj dozi

    spadaju u II grupu otrova, kao i otrovi koji teko oteuju zdravlje nakon produenog ili

    ponovljenog izlaganja, u dozama (koncentracijama) iz III grupe otrova, ili usled korozivnog

    ili zaguljivog dejstva. Mogu biti u razliitom agregatnom stanju. Do trovanja ovim

    materijama moe doi kada one dospeju u organizam gutanjem, udisanjem, preko koe ili

    sluzokoe.

    Stepen oteenja koji one mogu da izazovu varira u zavisnosti od vrste otrovne

    hemikalije, naina kontaminiranja, prisutne koncentracije i vremena izloenosti otrovnoj

    supstanci.

    U otrovne hemikalije ubraja se veliki broj supstanci koji se koristi u hemijskim

    laboratorijama:

  • 9

    NEORGANSKA JEDINJENJA:

    Veina baza (NaOH, KOH, Ba(OH)2, NH3...), kiselina (HCl, HClO4, H2SO4, H3PO4,

    HNO3...), soli dvovalentne ive (nitrati, hloridi, jodidi...), soli kadmijuma, soli bakra (nitrati,

    hloridi), jedinjenja hroma (oksidi, hromati, dihromati), soli kalcijuma, jedinjenja fluorida,

    soli olova, antimon i njegovi oksidi, hidroksilamin-hidrohlorid, soli torijuma, jod, tiocijanati,

    NH4Br, CoBr2, soli srebra (oksidi, sulfati), neke soli natrijuma (nitriti, nitrati, borati, sulfid),

    BaCl2, nitrati, sulfati cinka, tionil-hlorid, kalijum-heksacijanoferat (II) i (III), azbest i drugi.

    ORGANSKA JEDINJENJA:

    Acetonitril, alil-alkohol, anilin, formaldehid, benzen i veina njegovih jedinjenja, benzidin,

    nitrobenzen, benzil-hlorid, trihloretilen, piridin, fenol i njegova jedinjenja, koncentrovana

    siretna kiselina, acetanhidrid, heksametilentetraamin, etilenglikol, metanol, oksalna

    kiselina, pikrinska kiselina, sulfanilna kiselina, tioacetamid, ugljen-tetrahlorid, dimetil-

    sulfoksid, butadien i druga organska jedinjenja.

    3. TETNE MATERIJE Xn

    DEJSTVO TETNIH MATERIJA

    Pod tetnim supstancama podrazumevamo materije koje su po svojim obelejima,

    koliini i koncentraciji strane organizmu, oteuju strukturu i funkciju tkiva i ostavljaju za

    sobom odreene posledice, oteenja. To su supstance koje po svojoj srednjoj smrtnoj dozi

    spadaju u III grupu otrova. Predstavljaju opasnost usled mogunosti ozbiljnog oteenja

    zdravlja nakon jednog ili ponovljenog izlaganja ovim otrovima. Mogu biti u razliitom

    agregatnom stanju. Do trovanja ovim materijama moe doi kada one dospeju u organizam

    gutanjem, udisanjem ili preko koe i sluzokoe.

    Stepen oteenja koji one mogu da izazovu varira u zavisnosti od vrste tetne

    hemikalije, naina kontaminiranja, prisutne koncentracije i vremena izloenosti otrovnoj

    supstanci.

    U tetne hemikalije ubraja se veliki broj supstanci koji se koristi u hemijskim

    laboratorijama:

    Acetaldehid, acetamid, aceton, acetilaceton, aminoetanol, aminofenol, amil-alkohol,

    azobenzen, benzil-benzoat, benzil-alkohol, butanol, benzoeva kiselina, dietil-etar,

    fenilsiretna kiselina, toluen, soli bakra (acetati, sulfat, oksid), soli barijuma, soli natrijuma

    (sulfit, tiosulfat, karbonat, hlorat), jedinjenja antimona, kalaj, amonijum-halogenidi, hloridi

    (litijuma, lantana, kalaja, gvoa, bakra, kobalta, stroncijuma, mangana, magnezijuma...)

    nitrati (aluminijuma, barijuma, kalcijuma, cinka, stroncijuma, srebra, gvoa, kobalta...),

    borna kiselina, dimetilglioksim, hinhidron, kofein, kalijum-jodid, EDTA, amonijum-acetat i

    druge.

  • 10

    LINA ZATITNA SREDSTVA

    Rad sa ovim hemikalijama zahteva korienje laboratorijskog mantila i zatitnih

    rukavica (pri radu sa otrovima koji deluju preko koe) i zatitnih naoara (pri radu sa

    otrovima koji deluju preko sluzokoe).

    MERE OPREZA

    Videti OPTE MERE OPREZA

    PRVA POMO

    Pri pruanju prve pomoi treba se pridravati sledeih principa:

    - utvrditi vrstu otrova koja je izazvala trovanje

    - eliminisati otrov iz organizma

    - suzbiti pojave trovanja koje ugroavaju ivot (paraliza disanja, ok, edem plua)

    - HITNO ZATRAITI POMO LEKARA

    Utvrivanje vrste otrova nije jednostavno. Koriste se informacije dobijene od

    prisutnih ljudi, na osnovu ambalae i dr. Poetak pruanja prve pomoi sastoji se u

    utvrivanju vrste otrova i naina trovanja. U tome nam moe pomoi povreeni ukoliko je

    pri svesti. U suprotnom obratiti panju na okolinu, jer se tu esto mogu nai tragovi otrova.

    Pruanje prve pomoi podrazumeva sprovoenje postupaka za eliminaciju otrova iz

    organizma ili njegovo razblaivanje, to zavisi od naina ulaska otrova u organizam.

    Ako je otrov unet udisanjem, moe se javiti kaalj, suzenje, guenje, kao i lokalni

    znaci trovanja. Povreenog treba to pre izneti na sve vazduh iz zatvorenog prostora i staviti

    ga u poloaj koji mu olakava disanje. ZATRAITI HITNU LEKARSKU POMO! (ako je

    mogue pokazati etiketu ili posudu).

    Trovanje gutanjem obino se ispoljava mukom, gaenjem, povraanjem, prolivom,

    bolovima u stomaku i dr. Isprati usta vodom, a po potrebi moe se izazvati povraanje.

    Povraanje se ne sme izazivati kada su u organizam uneta kaustina sredstva (kiseline i

    baze).

    Ako je otrovana osoba bez svesti, tada se ne preduzimaju nikakve mere prve pomoi,

    jer one mogu da dovedu do guenja! ZATRAITI HITNU LEKARSKU POMO! (ako je

    mogue pokazati etiketu ili posudu).

    Trovanje organizma preko koe manifestuje se obino crvenilom koe, iritacijom,

    osipom. Otrovi sa koe odstranjuju se pranjem oteenog mesta sapunom i obilnim

    ispiranjem vodom. Otrovi koji deluju na oi takoe se uporno i dugo ispiraju vodom.

    ZATRAITI HITNU LEKARSKU POMO! (ako je mogue pokazati etiketu ili posudu).

  • 11

    4. UPUTSTVO ZA RAD SA NAGRIZAJUIM (KOROZIVNIM)

    REAGENSIMA

    NAGRIZAJUE (KOROZIVNO) C

    DEJSTVO NAGRIZAJUIH (KOROZIVNIH) MATERIJA

    Veliki broj hemikalija ima nagrizajue osobine, npr. sumporna, azotna, fosforna,

    hlorovodonina kiselina, kao i organske karboksilne i sulfonske kiseline. Fenoli su naroito

    opasni, jer su otrovni i brzo prolaze kroz kou. Alkalije, kao to su natrijum- i kalijum-

    hidroksid, amonijak i organske baze, takoe imaju nagrizajue osobine. Oteenja koe i

    disajnih organa mogu izazvati jo i gasoviti hlorovodonik, brom, tionil-hlorid, anhidrovani

    aluminijum-trihlorid i sl. U opasne i nagrizajue hemikalije jo se ubrajaju oksidansi, kao

    to su smea azotne i sumporne kiseline, smea sumporne kiseline i kalijum-dihromata,

    ozon, hipohloriti, vodonik-peroksid, perkiseline, hrom-trioksid, kalijum-permanganat i

    sline supstance.

    LINA ZATITNA SREDSTVA

    Rad sa ovim hemikalijama zahteva korienje laboratorijskog mantila i zatitnih

    rukavica (pri radu sa otrovima koji deluju preko koe) i zatitnih naoara (pri radu sa

    otrovima koji deluju preko sluzokoe).

    MERE OPREZA

    Videti OPTE MERE OPREZA

    PRVA POMO

    Prva pomo pri dodiru KISELINA sa koom i sluzokoom

    Odmah ranu isprati sa dosta tekue vode

    Tretirati 5%-nim rastvorom natrijum-hidrogenkarbonata

    Ponovno isprati sa dosta vode

    Ranu pokriti sterilnom gazom

    Zatraiti hitnu lekarsku pomo

  • 12

    U sluaju dodira KONCENTROVANE SUMPORNE KISELINE sa koom i

    sluzokoom, pre nabrojanih koraka potrebno je kiselinu sa koe obrisati istom krpom ili

    gazom.

    Prva pomo pri dodiru BAZA sa koom i sluzokoom

    Odmah ranu isprati sa dosta tekue vode

    Tretirati 1%-nim rastvorom siretne ili borne kiseline

    Ponovno isprati sa dosta vode

    Ranu pokriti sterilnom gazom

    Zatraiti hitnu lekarsku pomo

    Prva pomo pri dodiru BROMA sa koom i sluzokoom

    NIKAKO NE ISPIRATI VODOM !!!

    Poliveno mesto odmah obrisati gazom

    Zatraiti hitnu lekarsku pomo

    Prva pomo pri POVREDAMA OIJU

    Odmah isprati oko sa dosta vode

    Zatraiti hitnu lekarsku pomo

  • 13

    5. UPUTSTVO ZA RAD SA NADRAUJUIM REAGENSIMA

    NADRAUJUE Xi

    DEJSTVO NADRAUJUIH MATERIJA

    Nadraujue materije su one opasne materije koje trenutnim, produenim ili

    ponovljenim dodirom sa koom ili sluzokoom izazivaju upale ili iritacije. Iritacija esto

    predstavlja blai oblik dejstva nagrizajuih materija koje u dodiru sa organskim i/ili

    neorganskim materijama, pa time i sa koom, sluzokoom i organima za disanje i

    unutranjim organima u sluaju gutanja ili udisanja para, izazivaju njihova oteenja. Stoga,

    po pravilu, razblaeni rastvori nagrizajuih materija imaju nadraujue dejstvo.

    LINA ZATITNA SREDSTVA

    Rad sa ovim hemikalijama zahteva korienje laboratorijskog mantila i zatitnih

    rukavica (pri radu sa otrovima koji deluju preko koe) i zatitnih naoara (pri radu sa

    otrovima koji deluju preko sluzokoe).

    MERE OPREZA

    Videti OPTE MERE OPREZA

    PRVA POMO

    1. U SLUAJU DODIRA NADRAUJUIH MATERIJA SA KOOM I SLUZOKOOM

    Osoba koja prua prvu pomo mora preduzeti odgovarajue mere

    predostronosti (npr. rukavice) radi line zatite

    Ukloniti odeu u sluaju da je natopljena nadraujuom materijom

    Sledei korak zavisi od rastvorljivosti nadraujue materije u vodi

  • 14

    a) NADRAUJUE MATERIJE DOBRO RASTVORLJIVE U VODI Nadraeno mesto temeljno ispirati vodom najmanje 5-10 minuta. Ne ispirati

    vruom vodom jer ona poveava resorpciju kroz kou, odnosno sluzokou.

    Koristiti tu ako je oteena vea povrina koe

    Isprati kou/sluzokou 5%-nim rastvorom natrijum-bikarbonata u sluaju

    kontakta sa kiselinom, odnosno 1%-nim rastvorom siretne ili borne kiseline

    u sluaju kontakta sa bazom

    Ponovo isprati kou/sluzokou sa dosta vode

    Oteeno mesto prekriti sterilnom gazom

    Pozvati odmah strunu lekarsku pomo

    b) NADRAUJUE MATERIJE KOJE NISU RASTVORLJIVE U VODI Ispirati temeljno vodom najmanje 5-10 minuta

    Isprati, a potom natopiti polietilen-glikolom. Polietilen-glikol se ne resorbuje

    kroz kou, a rastvara dobro organske nadraujue materije, tako da je veoma

    pogodan za desorpciju ovih hemikalija

    Oteeno mesto prekriti sterilnom gazom

    NE ISPIRATI ORGANSKIM RASTVARAIMA jer oni rastvaraju

    nadraujue organske materije i poveavaju njihovu resorpciju kroz kou,

    odnosno sluzokou

    Pozvati odmah strunu lekarsku pomo

    U sluaju kontakta sa opasnim materijama koje se lako resorbuju kroz kou i

    sluzokou (npr. anilin) obavezno konsultovati lekara ak i kada na koi i

    sluzokoi nema znaajnijih vidljivih iritacija

    2. U SLUAJU DODIRA NADRAUJUIH MATERIJA SA OIMA

    Oi temeljno ispirati velikom koliinom vode najmanje 15 minuta

    U sluaju da ozleena osoba ne moe da dri oi otvorene, osoba koja prua

    prvu pomo mora joj otvoriti kapke silom

    Tokom ispiranja, osoba mora pomerati one jabuice u svim pravcima kako bi

    se postiglo potpuno ispiranje

    Ukoliko osoba koristi kontaktna soiva, potrebno ih je ukloniti. NE GUBITI

    VREME SA UKLANJANJEM KONTAKTIH SOIVA PRE ISPIRANJA.

    Kontaktna soiva ukloniti tokom ispiranja

    Ukoliko su u oi dospele vrste estice, potrebno ih je pre ispiranja vodom

    ukloniti to je vie mogue kako bi se izbeglo formiranje koncentrovanih

    rastvora koji bi mogli jo vie nadraiti oi

    Pozvati odmah strunu lekarsku pomo

  • 15

    3. U SLUAJU GUTANJA NADRAUJUIH MATERIJA ILI UDISANJA PARA NADRAUJUIH MATERIJA

    Izvesti osobu iz prostorije na sve vazduh

    NE IZAZIVATI POVRAANJE!

    Za nadraujue materije koje su rastvorljive u vodi popiti puno vode da bi se

    postiglo to je mogue vee razblaenje

    Ako nadraujua materija nije rastvorljiva u vodi popiti polietilen-glikol (koji

    istovremeno predstavlja laksativ). Moe se uzeti i aktivni ugalj koji adsorbuje

    opasne materije zajedno sa natrijum-sulfatom (laksativ)

    Tradicionalne mere prve pomoi podrazumevaju uzimanje 5%-nog rastvora

    natrijum-bikarbonata u sluaju trovanja kiselinom, odnosno 1%-nog rastvora

    siretne kiseline u sluaju trovanja bazom

    Pozvati odmah strunu lekarsku pomo

  • 16

    6. UPUTSTVO ZA RAD SA EKSPLOZIVNIM MATERIJAMA

    EKSPLOZIVNO E

    DEJSTVO EKSPLOZIVNIH MATERIJA

    Eksplozivne supstance su supstance koje podleu veoma brzoj hemijskoj

    transformaciji pri emu se oslobaa velika koliina gasova i toplote.

    U eksplozivne supstance spada veliki broj organskih nitrozo- i nitro- jedinjenja, estri

    azotne kiseline, diazo- jedinjenja, azidna kiselina i njene soli i estri, soli izocijanske kiseline,

    acetilena i njegovi derivati, perhlorati tekih metala, organski peroksidi i peroksikiseline.

    Smee oksidacionih jedinjenja, npr. nitrata, hromata, hlorata, perhlorata, puljive

    azotne kiseline, koncentrovane perhlorne kiseline i rastvor vodonik peroksida (>30%) sa

    zapaljivim ili redukcionim jedinjenjima mogu imati osobine eksplozivnih supstanci.

    S obzirom da eksplozivne materije mogu eksplodirati usled mehanikog udara,

    poviene temperature i hemijske reakcije, to rezultuje velikom koliinom osloboenih

    gasova, toplote, esto i toksinim isparenjima, njima se mora rukovati sa posebnom panjom.

    LINA ZATITNA SREDSTVA

    Rad sa ovim hemikalijama zahteva korienje laboratorijskog mantila i zatitnih

    rukavica (pri radu sa otrovima koji deluju preko koe) i zatitnih naoara (pri radu sa

    otrovima koji deluju preko sluzokoe).

    MERE OPREZA

    Videti OPTE MERE OPREZA

    SPECIFINE MERE OPREZA

    Rad sa eksplozivnim (ili potencijalno eksplozivnim) supstancama zahteva upotrebu

    specijalne zatitne opreme: maske za lice i naoare i izvoenje eksperimenta u

    laboratorijama za specijalnu namenu

    Pre poetka rada sa potencijalnim eksplozivnim supstancama eksperiment treba

    prodiskutovati sa profesorom ili asistentom i/ili konsultovati relevantnu literaturu

    Eksplozivne supstance i smee treba koristiti u najmanjim moguim koliinama i

    samo na adekvatno zatienom mestu

    Treba izbegavati pregrevanje, blizinu plamena, varnienje, udar, trenje i ograene

    prostore

  • 17

    Eksplozivne supstance i smee trebalo bi skladititi u to manjim koliinama. Moraju se uvati daleko od uticaja plamena i toplote, zatvorene i daleko od radnog mesta (u

    posebnoj prostoriji, ako je mogue).

    PRVA POMO

    Prva pomo kod mehanikih povreda koe (posekotina, ubodnih rana i sl.)

    Ranu ne dodirivati, ne ispirati i ne istiti i ne uklanjati strane predmete iz sadraja rane, ve odmah previti ranu sterilnim ili istim zavojnim materijalom

    Zatraiti hitnu lekarsku pomo

  • 18

    7. UPUTSTVO ZA RAD SA OKSIDATIVNIM AGENSIMA

    OKSIDATIVNO O

    DEJSTVO OKSIDATIVNIH MATERIJA

    Oksidativne materije su materije koje spontano otputaju kiseonik na sobnoj ili

    neznatno povienoj temperaturi, ili koje ubrzavaju sagorevanje zapaljivih materija. One

    mogu da grade eksplozivne smee sa zapaljivim i organskim supstancama ili supstancama

    koje se lako oksiduju. Imaju jako izraena oksidaciona svojstva, burno reaguju sa mnogim

    supstancama i ponekad dovode i do spontanog paljenja. Oksidativne materije predstavljaju

    ozbiljnu opasnost od vatre i eksplozije. Prema jaini dejstva podeljene su u 4 klase:

    Klasa 1: Neznatno ubrzavaju, ali ne izazivaju spontano sagorevanje zapaljivih

    materija kada sa njima dou u kontakt (nitrati aluminijuma, srebra, magnezijuma, alkalni i

    zemnoalkalni peroksidi, perhlorna kiselina, dihromati alkalnih metala)

    Klasa 2: Umereno ubrzavaju ili izazivaju spontano paljenje zapaljivih materija kada

    sa njima dou u kontakt (perhlorati, hlorati, hipohloriti, azotna kiselina, kalijum-

    permanganat, brom)

    Klasa 3: Jako ubrzavaju sagorevanje zapaljivih materija kada sa njima dou u

    kontakt i izazivaju burnu razgradnju zapaljivih materija ako su izloene dovoljnoj

    temperaturi (amonijum-dihromat, koncentrovani vodonik-peroksid, kalijum-bromat).

    Klasa 4: Mogu da eksplodiraju kad su izloene nekim kontaminantima, malo

    povienoj temperaturi, udaru ili trenju, poveavaju brzinu sagorevanja zapaljivih materija i

    mogu da izazovu njihovo spontano paljenje (amonijum-perhlorat i amonijum-permanganat,

    tetranitrometan).

    Pored oksidativnih osobina, ove materije mogu biti i korozivne i toksine ili mogu

    tokom reakcije oslobaati nadraljive, toksine ili korozivne gasove. Mogu izazvati tetne

    efekte u zavisnosti od vrste materije i naina unoenja u organizam (inhalacijom, kontaktom

    sa oima i koom ili digestivno). Mogu da izazovu nadraaj respiratornih organa, opekotine

    na koi ili sluzokoi oiju i povrede digestivnog trakta.

    LINA ZATITNA SREDSTVA

    Rad sa ovim hemikalijama zahteva korienje laboratorijskog mantila i zatitnih

    rukavica (pri radu sa otrovima koji deluju preko koe) i zatitnih naoara (pri radu sa

    otrovima koji deluju preko sluzokoe).

    MERE OPREZA

    Videti OPTE MERE OPREZA

  • 19

    SPECIFINE MERE OPREZA

    Oksidativne hemikalije uvati na hladnom i suvom mestu, odvojeno od drugih

    supstanci

    Nikad ne vraati preostale koliine neupotrebljene hemikalije u originalni sud. Male

    koliine neistoa mogu da izazovu poar ili eksploziju

    Izbegavati kontakt hemikalije sa zapaljivim materijama (npr. filter-papirom, drvetom

    i sl.)

    Nikada ne ostavljati oksidativne materije u otvorenim sudovima

    Drati dalje od zapaljivih ili samozapaljivih supstanci

    Posle rada sa oksidativnim materijama obavezno oprati ruke vodom i sapunom, a

    radnu povrinu oistiti od prosutih hemikalija. Prosute oksidativne materije,

    kontaminirani papirni ubrusi i sl. predstavljaju veliku opasnost od poara. Ne koristiti

    celulozu i tekstil za brisanje prosutih hemikalija pre njihove deaktivacije.

    Odgovarajue uklanjanje oksidativnih materija zavisi od vrste supstance i odvija se ili

    neutralizacijom (npr. u sluaju azotne kiseline) ili meanjem sa redukcionim

    sredstvom (npr. kad je u pitanju brom).

    PRVA POMO

    U sluaju inhalacije oksidativnih materija, povreenog izvesti na sve vazduh, a u

    teim sluajevima primeniti vetako disanje (ali ne direktnim kontaktom usta na

    usta)

    U sluaju digestivnog kontakta odmah dati povreenom da popije 1-2 ae vode.

    NE IZAZIVATI povraanje! Onesveenim osobama nikad ne davati nita oralnim

    putem

    U optem sluaju kontakta sa koom ili sa sluzokoom oiju, ispirati tekuom

    vodom najmanje 15 minuta i odmah zatraiti pomo lekara

    Kod specifinih grupa materija postupiti u skladu sa prirodom supstance:

    a) oksidativne kiseline

    Tretirati 5%-nim rastvorom natrijum-hidrogenkarbonata i ponovo isprati tekuom

    vodom,

    ranu pokriti sterilnom gazom i zatraiti pomo lekara

    b) brom

    NIKAKO NE ISPIRATI VODOM! Poliveno mesto odmah obrisati gazom i zatraiti

    lekarsku pomo.

  • 20

    8. i 9. UPUTSTVA ZA RAD SA ZAPALJIVIM I SAMOZAPALJIVIM AGENSIMA

    8. ZAPALJIVO F

    9. SAMOZAPALJIVO F+

    DEJSTVO ZAPALJIVIH I SAMOZAPALJIVIH MATERIJA

    Zapaljive materije su supstance koje se mogu lake ili tee zapaliti, dovesti do

    poara, a mogu biti u gasovitom, tenom ili vrstom stanju.

    Samozapaljive materije su supstance koje su spontano zapaljive i mogu se

    samozagrevati pri normalnim uslovima ili se mogu zagrevati (u dodiru sa vazduhom) do

    take paljenja, emitovati zapaljive gasove ili postaju spontano zapaljive u dodiru sa vodom

    ili vodenom parom.

    Primeri zapaljivih/samozapaljivih materija:

    Gasovi: prirodni gas, propan, butan, metan, acetilen, ugljen-monoksid, vodonik-

    sulfid i sl. Zapaljivi gasovi imaju eksplozivni limit pri zasienju u vazduhu uglavnom vei od

    13%.

    Tenosti: rastvarai poput acetona i alkohola, toluen, etar, boje i razreivai, benzin,

    lepkovi i sl. Samozapaljive tenosti imaju taku paljenja ispod 37.8C, a zapaljive obino od

    37.8 do 93.3C.

    vrste supstance: neke vrste uglja, piroforni metali (metali koji se pale u dodiru sa

    vazduhom ili vodom, npr. natrijum i kalijum, na temperaturi nioj od 54C), vrsti otpad

    (filter-papir, vata, krpe i sl.) natopljen zapaljivim tenostima.

    LINA ZATITNA SREDSTVA

    Rad sa ovim hemikalijama zahteva korienje laboratorijskog mantila i zatitnih

    rukavica (pri radu sa otrovima koji deluju preko koe) i zatitnih naoara (pri radu sa

    otrovima koji deluju preko sluzokoe).

  • 21

    MERE OPREZA

    Videti OPTE MERE OPREZA

    SPECIFINE MERE OPREZA

    Mnoge hemikalije koje se uobiajeno koriste u laboratorijama su

    zapaljive/samozapaljive i njima se mora rukovati na odgovarajui nain kako bi se spreile

    neeljene pojave. Osnovne mere predostronosti pri rukovanju zapaljivim/samozapaljivim

    materijama obuhvataju sledee:

    Rad sa zapaljivim/samozapaljivim materijama izvodi se samo na radnim povrinama bez potencijalnog izvora paljenja. Pored otvorenog plamena, izvori paljenja mogu biti i

    elektrina oprema (posebno elektromotori) ili vrele grejne povrine. Obavezno je

    proveriti radni deo pre nego to se pone sa upotrebom zapaljivih materija.

    Nikada ne treba zagrevati zapaljive materije otvorenim plamenom, nego je potrebno koristiti vodeno, peano ili kupatilo sa solju, vodenu paru, grejnu oblogu, ili topao

    vazduh

    Koristiti digestor/ventilaciju za uklanjanje para zapaljivih/samozapaljivih tenosti iz laboratorije da bi se spreio nastanak zapaljivih smea gasova u laboratoriji. Koristiti

    odgovarajue opremljeni digestor i sigurnosnu proceduru za rad kad god se

    zapaljive/samozapaljive supstance prenose iz jedne posude/boce u drugu, stoje u

    otvorenim posudama ili se zagrevaju u otvorenim sistemima.

    Koristiti najmanje mogue koliine zapaljivih/samozapaljivih supstanci u zavisnosti od potrebe. Kada postoji potreba da se zapaljive/samozapaljive tenosti koriste i uvaju u

    staklenim bocama, odabrati najmanju moguu odgovarajuu bocu.

    PRVA POMO

    Prva pomo kod opekotina

    ispirati povreeni deo oko deset minuta hladnom vodom

    paljivo ukloniti nakit, satove ili odeu koja stee sa povreenog dela pre nego to

    zapone oticanje tog dela

    prekriti povreenu povrinu sterilnom gazom

    NEMOJTE:

    - koristiti flastere ili lepljive trake

    - probijati plikove ili doticati povreeni deo

    - stavljati losione, pomade, kreme ili masti

  • 22

    10. UPUTSTVO ZA RAD SA MATERIJAMA OPASNIM PO IVOTNU

    SREDINU

    OPASNO PO IVOTNU SREDINU N

    DEJSTVO MATERIJA OPASNIH PO IVOTNU SREDINU

    Znakom za opasnost za ivotnu sredinu (N) oznaavaju se otrovi ija upotreba ili

    prisustvo predstavlja naposrednu ili zakasnelu opasnost za okolinu (voda, vazduh, zemljite)

    i organizme (biljke, ivotinje i mikroorganizme).

    Za akvatine organizme postoji gradacija u obeleavanju ista kao i kod klasifikacije

    toksinih jedinjenja. R-vrednosti su definisane prema koncentracijama potrebnim da ugine

    odreeni akvatini organizam. Pretpostavljajui da se otpadne hemikalije odlau na

    regularan nain, upozorenja na ekoloki rizik imaju mali znaaj u svakodnevom

    laboratorijskom radu. Izuzetak je R59-Opasan po ozonski sloj. U ovu grupu su svrstane

    skoro sva isparljiva jedinjenja i nekoliko halogenovanih ugljovodonika, za koje se zna da se

    brzo podiu u atmosferu i oteuju ozonski sloj. Primer ovakve supstance je ugljen-

    tetrahlorid.

    Ako supstanca nije obeleena znakom upozorenja N, to ne znai obavezno da u

    odreenoj meri nije opasna za ivotnu sredinu. Moe se smatrati da su sve supstance koje su

    tetne za oveka tetne i za ivotinje. Tako je danas dobro poznato da je emisija kiselih

    gasova tetna za ume.

    LINA ZATITNA SREDSTVA

    Rad sa ovim hemikalijama zahteva korienje laboratorijskog mantila i zatitnih

    rukavica (pri radu sa otrovima koji deluju preko koe) i zatitnih naoara (pri radu sa

    otrovima koji deluju preko sluzokoe).

    MERE OPREZA

    Videti OPTE MERE OPREZA

    SPECIFINE MERE OPREZA

    Sve hemikalije treba da se odlau u skladu sa postojeim regulativama i propisima.

    Visoko koncentrovan otpad koji sadri materije opasne po ivotnu sredinu se ne

    razblauje ve se odlae u kontejnere namenjene u tu svrhu.

    U kontejnere za odlaganje odlau se samo hemikalije koje su navedene na deklaraciji.

    Nepravilno napunjen kontejner e u servisu za odlaganje otpada biti odbijen.

  • 23

    Izvori podataka:

    ekovi .: EKSPERIMENTALNA ORGANSKA HEMIJA, Hemijski fakultet Beograd,

    1995.

    Mili, B. Lj., ilas, S. M., anadanovi-Brunet J. M.: EKSPERIMENTALNA ORGANSKA

    HEMIJA, Tehnoloki fakukltet Novi Sad, 1996.

    Soldatovi S., Kitani S.,: PRINCIPI PRVE POMOI, prirunik za predavae Crvenog

    krsta, Beograd 1997.

    http://www.biosci.ohio-state.edu/safety/SOP/OxidizingChemicals.htm

    http://books.nap.edu/openbook.php?record_id=4911&page=96

    http://www.bu.edu/es/labsafety/ESSOPs/SOPReact.html

    http://www.ccohs.ca/oshanswers/chemicals/oxidizing/

    http://www.chem.ubc.ca/safety/safety_manual/haz_chem_flam.shtml

    http://www.chm.bris.ac.uk/safety/chemicalhazards.htm#reactives

    http://www.setonresourcecenter.com/29CFR/1910/1910_106.htm

    http://www.uoguelph.ca/ehs/policies/08-06.pdf

    http://userpage.chemie.fu-berlin.de/~tlehmann/guidel.html

    USCS Laboratory Safety Services, Flammable Materials Safe Handling Procedures;

    Workplace Health and Safety Bulletin, Handling and Storage of Flammable materials at the

    Work Site, FEX002 2007.

    http://www.biosci.ohio-state.edu/safety/SOP/OxidizingChemicals.htmhttp://books.nap.edu/openbook.php?record_id=4911&page=96http://www.bu.edu/es/labsafety/ESSOPs/SOPReact.htmlhttp://www.ccohs.ca/oshanswers/chemicals/oxidizing/http://www.chem.ubc.ca/safety/safety_manual/haz_chem_flam.shtmlhttp://www.chm.bris.ac.uk/safety/chemicalhazards.htm#reactiveshttp://www.setonresourcecenter.com/29CFR/1910/1910_106.htmhttp://www.uoguelph.ca/ehs/policies/08-06.pdfhttp://userpage.chemie.fu-berlin.de/~tlehmann/guidel.html

  • 24

    PRILOG I: ZNAKOVI OPASNOSTI

    T+

    JAK OTROV

    T

    OTROV

    Xn

    TETNO ZA

    ZDRAVLjE

    Znakom za otrovnost (T) obeleavaju se otrovi koji prema svojoj srednjoj

    smrtnoj dozi za laboratorijske ivotinje, spadaju u II grupu otrova.

    Simbol je grafiki prikaz mrtvake glave sa ukrtenim kostima, crne boje na

    narandastoj podlozi. Pored oznake stavlja se natpis OTROV.

    Znakom za otrovnost obeleavaju se i otrovi koji teko oteuju zdravlje

    nakon produenog ili ponovljenog izlaganja, u dozama (koncentracijama) iz

    III grupe otrova, ili usled korozivnog ili zaguljivog dejstva.

    Znakom za jaku otrovnost (T+) obeleavaju se otrovi koji prema svojoj

    srednjoj smrtnoj dozi za laboratorijske ivotinje spadaju u I grupu otrova.

    Simbol je grafiki prikaz mrtvake glave sa ukrtenim kostima, crne boje na

    narandastoj podlozi. Pored znaka stavlja se natpis JAK OTROV.

    Znakom tetnosti za zdravlje (Xn) obeleavaju se otrovi koji prema svojoj

    srednjoj smrtnoj dozi za laboratorijske ivotinje, spadaju u III grupu otrova.

    Simbol je grafiki prikaz krsta Sv. Andreja, crne boje na narandastoj

    podlozi. Pored znaka stavlja se natpis TETNO ZA ZDRAVLjE.

    Znakom za tetnost za zdravlje obeleavaju se i otrovi koji predstavljaju

    opasnost usled tekog oteenja zdravlja nakon jednog ili ponovljenog

    izlaganja dozama etiri puta manjim od najmanjih doza (koncentracija) iz

    III grupe otrova, kao i otrovi koji izazivaju nadraivanje prilikom udisanja.

  • 25

    C

    KOROZIVNO

    (NAGRIZAJUE)

    Xi

    NADRAUJUE

    E

    EKSPLOZIVNO

    O

    OKSIDATIVNO

    Znakom za nadraujue dejstvo (Xi) obeleavaju se otrovi koji, trenutnim,

    produenim ili ponovljenim dodirom sa koom ili sluzokoom, izazivaju

    upale.

    Simbol je krst Sv. Andreja, crne boje na narandastoj podlozi.

    Pored znaka stavlja se natpis NADRAUJUE.

    Znakom za eksplozivnost (E) obeleavaju se otrovi koji pod uticajem plamena

    ili drugih toplotnih izvora, eksplodiraju, ili kod kojih je opasnost od eksplozije

    usled udarca, pritiska ili trenja vea nego kod dinitrobenzena.

    Simbol je grafiki prikaz bombe koja se rasprskava, crne boje na narandastoj

    podlozi. Pored znaka stavlja se natpis EKSPLOZIVNO.

    Znakom za oksidativnost (O) obeleavaju se otrovi koji, u dodiru sa drugom

    supstancom, daju jaku egzotermnu reakciju (toplotno oslobaajue dejstvo) ili

    nastaju druge promene koje poveavaju stepen opasnosti.

    Simbol je grafiki prikaz plamena iznad prstena, crne boje na narandastoj

    podlozi. Pored znaka stavlja se natpis OKSIDATIVNO.

    Znakom za korozivno nagrizajue dejstvo (C) obeleavaju se otrovi koji, u

    dodiru sa organskim i neorganskim materijama, izazivaju njihova oteenja.

    Simbol je grafiki prikaz dve epruvete iz kojih kaplje tenost na ruku i na

    metal. Simbol je crne boje na narandastoj podlozi. Pored simbola stavlja se

    natpis KOROZIVNO (NAGRIZAJUE).

  • 26

    F

    ZAPALjIVO

    F+

    SAMOZAPALjIVO

    N

    OPASNO PO

    IVOTNU SREDINU

    Znakom za zapaljivost (F) obeleavaju se otrovi koji se pod normalnim

    pritiskom (1013 mbar) i na normalnoj temperaturi (20 C), mogu lake ili

    tee zapaliti, dovesti do poara ili potpomagati gorenje.

    Simbol je grafiki prikaz otvorenog plamena, crne boje na narandastoj

    podlozi. Pored znaka stavlja se natpis ZAPALjIVO.

    Znakom za samozapaljivost (F+) obeleavaju se otrovi koji se pale na

    vazduhu ili u dodiru sa vazduhom ili vodom, bez posredstva drugih

    materija.

    Simbol je grafiki prikaz otvorenog plamena, crne boje na narandastoj

    podlozi. Pored znaka stavlja se natpis SAMOZAPALjIVO.

    Znakom za opasnost za ivotnu sredinu (N) obeleavaju se otrovi ija

    upotreba ili prisustvo predstavlja neposrednu ili zakasnelu opasnost za

    okolinu (voda, vazduh, zemljite) i organizme (biljke, ivotinje,

    mikroorganizme).

    Pored znaka stavlja se natpis OPASNO PO IVOTNU SREDINU.

  • 27

    PRILOG II: OZNAKE UPOZORENJA

    R 1 Eksplozivan u suvom stanju.

    R 2 Udarac, trenje, vatra ili drugi izvori paljenja mogu izazvati eksploziju.

    R 3 Udarac, trenje, vatra ili drugi izvori paljenja mogu veoma lako izazvati eksploziju.

    R 4 Gradi veoma osetljiva eksplozivna jedinjenja sa metalima.

    R 5 Zagrevanje moe prouzrokovati eksploziju.

    R 6 Eksplozivan u dodiru ili bez dodira sa vazduhom.

    R 7 Moe prouzrokovati poar.

    R 8 U dodiru sa zapaljivim materijalom moe prouzrokovati poar.

    R 9 Eksplozivan u smei sa zapaljivim materijalom.

    R 10 Zapaljiv.

    R 11 Lako zapaljiv.

    R 12 Veoma lako zapaljiv.

    R 13 Veoma lako zapaljiv teni gas.

    R 14 Burno reaguje sa vodom.

    R 15 U dodiru sa vodom oslobaa lako zapaljive gasove.

    R 16 Eksplozivan u smei sa oksidirajuim supstancijama.

    R 17 Zapaljiv u dodiru sa vazduhom.

    R 18 Prilikom upotrebe moe nastati eksplozivna ili zapaljiva smea para-vazduh.

    R 19 Mogu nastati eksplozivni peroksidi.

    R 20 tetan ako se udie.

    R 21 tetan u dodiru sa koom.

    R 22 tetan ako se proguta.

    R 23 Otrovan ako se udie.

    R 24 Otrovan u dodiru sa koom.

    R 25 Otrovan ako se proguta.

    R 26 Veoma otrovan ako se udie.

    R 27 Veoma otrovan u dodiru sa koom.

    R 28 Veoma otrovan ako se proguta.

    R 29 U dodiru sa vodom oslobaa otrovan gas.

    R 30 Prilikom upotrebe moe postati lako zapaljiv.

    R 31 U dodiru sa kiselinama oslobaa otrovan gas.

    R 32 U dodiru sa kiselinama oslobaa veoma otrovan gas.

    R 33 Opasnost od kumulativnog efekta.

    R 34 Izaziva opekotine.

    R 35 Izaziva teke opekotine.

    R 36 Nadrauje oi.

    R 37 Nadrauje sistem za disanje.

    R 38 Nadrauje kou.

    R 39 Opasnost od veoma tekih trajnih oteenja.

    R 40 Mogua je opasnost od trajnih oteenja.

    R 41 Opasnost od tekih povreda oiju.

    R 42 Udisanjem moe izazvati preosetljivost.

    R 43 U dodiru sa koom moe izazvati preosetljivost.

    R 44 Opasnost od eksplozije ako se greje u zatvorenom prostoru.

    R 45 Moe izazvati rak.

    R 46 Moe izazvati nasledna genetska oteenja.

    R 47 Moe izazvati oteenja fetusa.

    R 48 Opasnost od tekih oteenja zdravlja prilikom dueg izlaganja.

  • 28

    R 49 Moe izazvati rak ako se udie.

    R 50 Veoma otrovan za vodene organizme.

    R 51 Otrovan za vodene organizme.

    R 52 tetan za vodene organizme.

    R 53 Moe prouzrokovati dugotrajna neeljena dejstva na vodenu sredinu.

    R 54 Otrovan za floru (biljke).

    R 55 Otrovan za faunu (ivotinje).

    R 56 Otrovan za organizme zemljita.

    R 57 Otrovan za pele.

    R 58 Moe prouzrokovati dugotrajna neeljena dejstva za ivotnu sredinu.

    R 59 Opasan za ozonski sloj.

    R 60 Moe smanjiti plodnost.

    R 61 Moe izazvati oteenje ploda.

    R 62 Mogua je opasnost od smanjenja plodnosti.

    R 63 Mogua je opasnost od oteenja ploda

    R 64 Moe delovati tetno na odojad.

    Oznake upozorenja se mogu kombinovati jedino na sledei nain:

    R 14/15 Burno reaguje sa vodom oslobaajui lako zapaljive gasove.

    R 15/29 U dodiru sa vodom oslobaa otrovne lako zapaljive gasove.

    R 20/21 tetan ako se udie i u dodiru sa koom.

    R 20/21/22 tetan ako se udie, u dodiru sa koom i ako se proguta.

    R 20/22 tetan ako se udie i ako se proguta.

    R 21/22 tetan u dodiru sa koom i ako se proguta.

    R 23/24 Otrovan ako se udie i u dodiru sa koom.

    R 23/25 Otrovan ako se udie i proguta.

    R 23/24/25 Otrovan u dodiru sa koom, ako se udie i ako se proguta.

    R 24/25 Otrovan u dodiru sa koom i ako se proguta.

    R 26/27 Veoma otrovan ako se udie i u dodiru sa koom.

    R 26/28 Veoma otrovan ako se udie i ako se proguta.

    R 26/27/28 Veoma otrovan ako se udie, u dodiru sa koom i ako se proguta.

    R 27/28 Veoma otrovan u dodiru sa koom i ako se proguta.

    R 36/37 Nadrauje oi, sistem za disanje.

    R 36/37/38 Nadrauje oi, sistem za disanje i kou.

    R 36/38 Nadrauje oi i kou.

    R 37/38 Nadrauje sistem za disanje i kou.

    R 39/23 Otrovan, opasnost od veoma tekih trajnih oteenja ako se udie.

    R 39/24 Otrovan, opasnost od veoma tekih trajnih oteenja u dodiru sa koom.

    R 39/25 Otrovan, opasnost od veoma tekih oteenja ako se proguta.

    R 39/23/24 Otrovan, opasnost od vrlo tekih trajnih oteenja ako se udie i u dodiru sa

    koom.

    R 39/23/25 Otrovan, opasnost od veoma tekih trajnih oteenja ako se udie i ako se

    proguta.

    R 39/24/25 Otrovan, opasnost od veoma tekih trajnih oteenja u dodiru sa koom i ako se

    proguta.

    R 39/23/24/25 Otrovan, opasnost od veoma tekih trajnih oteenja ako se udie, u dodiru sa

    koom i ako se proguta.

    R 39/26 Veoma otrovan, opasnost od veoma tekih, trajnih oteenja ako se udie.

    R 39/27 Veoma otrovan, opasnost od veoma tekih, trajnih oteenja u dodiru sa koom.

    R 39/28 Veoma otrovan, opasnost od veoma tekih, trajnih oteenja ako se proguta.

    R 39/26/27 Veoma otrovan, opasnost od veoma tekih, trajnih oteenja ako se udie i u

    dodiru sa koom.

  • 29

    R 39/26/28 Veoma otrovan, opasnost od veoma tekih, trajnih oteenja ako se udie i

    proguta.

    R 39/27/28 Veoma otrovan, opasnost od veoma tekih, trajnih oteenja u dodiru sa koom i

    ako se proguta.

    R 39/26/27/28 Veoma otrovan, opasnost od veoma tekih, trajnih oteenja ako se udie, u

    dodiru sa koom i ako se proguta.

    R 40/20 tetan, mogua opasnost od trajnih oteenja ako se udie.

    R 40/21 tetan, mogua opasnost od trajnih oteenja u dodiru sa koom.

    R 40/22 tetan, mogua opasnost od trajnih oteenja ako se proguta.

    R 40/20/21 tetan, mogua opasnost od trajnih oteenja ako se udie i u dodiru sa koom.

    R 40/20/22 tetan, mogua opasnost od trajnih oteenja ako se udie i ako se proguta.

    R 40/21/22 tetan, mogua opasnost od trajnih oteenja u dodiru sa koom i ako se proguta.

    R 40/20/21/22 tetan, mogua opasnost od trajnih oteenja ako se udie, u dodiru sa koom i

    ako se proguta.

    R 42/43 Moe izazvati preosetljivost ako se udie i u dodiru sa koom.

    R 48/20 tetan, opasnost od tekih oteenja zdravlja ako se udie due vreme.

    R 48/21 tetan, opasnost od tekih oteenja zdravlja ako je due vreme u dodiru sa

    koom.

    R 48/22 tetan, opasnost od tekih oteenja zdravlja prilikom dueg izlaganja, ako se

    proguta.

    R 48/20/21 tetan, opasnost od tekih oteenja zdravlja ako se udie due vreme i ako je

    due vreme u dodiru sa koom.

    R 48/20/22 tetan, opasnost od tekih oteenja zdravlja ako se udie due vreme i prilikom

    dueg izlaganja, ako se proguta.

    R 48/21/22 tetan, opasnost od tekih oteenja zdravlja ako je due vreme u dodiru sa

    koom i prilikom dueg izlaganja, ako se proguta.

    R 48/20/21/22 tetan, opasnost od tekih oteenja zdravlja ako se udie due vreme, ako je

    due vreme u dodiru sa koom i prilikom dueg izlaganja, ako se proguta.

    R 48/23 Otrovan, opasnost od tekih oteenja zdravlja ako se udie due vreme.

    R 48/24 Otrovan, opasnost od tekih oteenja zdravlja ako je due vreme u dodiru sa

    koom.

    R 48/25 Otrovan, opasnost od tekih oteenja zdravlja prilikom dueg izlaganja, ako se

    proguta.

    R 48/23/24 Otrovan, opasnost od tekih oteenja zdravlja ako se udie due vreme i ako je

    due vreme u dodiru sa koom.

    R 48/23/25 Otrovan, opasnost od tekih oteenja zdravlja ako se udie due vreme i prilikom

    dueg izlaganja, ako se proguta.

    R 48/24/25 Otrovan, opasnost od tekih oteenja zdravlja ako je due vreme u dodiru sa

    koom i prilikom dueg izlaganja, ako se proguta.

    R 48/23/24/25 Otrovan, opasnost od tekih oteenja zdravlja ako se udie due vreme, ako je

    due vreme u dodiru sa koom i prilikom dueg izlaganja, ako se proguta.

    R 50/53 Veoma otrovan za vodene organizme, moe prouzrokovati dugotrajna neeljena

    dejstva na vodenu sredinu.

    R 51/53 Otrovan za vodene organizme, moe prouzrokovati dugotrajna neeljena dejstva

    na vodenu sredinu.

    R 52/53 tetan za vodene organizme, moe prouzrokovati dugotrajna neeljena dejstva na

    vodenu sredinu.

  • 30

    PRILOG III: OZNAKE OBAVETENJA

    S 1 uvati pod kljuem.

    S 2 uvati van domaaja dece.

    S 3 uvati na hladnom mestu.

    S 4 uvati izvan mesta stanovanja.

    S 5 uvati sadraj u ... (odgovarajuu tenost odreuje proizvoa).

    S 6 uvati u atmosferi ... (inertni gas, odreuje proizvoa).

    S 7 uvati u dobro zatvorenim posudama.

    S 8 uvati posude na suvom.

    S 9 uvati posude na mestu sa dobrom ventilacijom.

    S 10 uvati sadraj vlaan.

    S 11 Spreiti dodir sa vazduhom.

    S 12 Ne sme biti hermetiki zatvoren.

    S 13 uvati odvojeno od hrane, pia i stone hrane.

    S 14 uvati odvojeno od ... (inkompatibilan materijal navodi proizvoa).

    S 15 uvati od toplote.

    S 16 uvati odvojeno od izvora paljenja.

    S 17 uvati odvojeno od zapaljivog materijala.

    S 18 Paljivo rukovati i paljivo otvarati posude.

    S 19 Ne uvati posudu hermetiki zatvorenu.

    S 20 Pri rukovanju ne jesti i ne piti.

    S 21 Pri rukovanju ne puiti.

    S 22 Ne udisati prainu.

    S 23 Ne udisati gas/dim/paru/aerosol (odgovarajuu re(i) odreuje proizvoa).

    S 24 Spreiti dodir sa koom.

    S 25 Spreiti dodir sa oima.

    S 26 U sluaju da doe u dodir sa oima isprati odmah sa puno vode i zatraiti savet lekara.

    S 27 Odmah skinuti svu zagaenu odeu.

    S 28 Posle dodira sa koom, odmah isprati sa dovoljno ... (sredstvo treba da odredi proizvoa).

    S 29 Ne izlivati u kanalizaciju.

    S 30 Ni u kom sluaju ne dodavati proizvodu vodu.

    S 31 uvati odvojeno od eksplozivnog materijala.

    S 32 Oprezno rukovati sa posudom.

    S 33 Preduzeti mere protiv pojave statikog elektriciteta.

    S 34 Izbegavati udarac i trenje.

    S 35 Supstancije i posude moraju biti uklonjene na bezbedan nain.

    S 36 Nositi odgovarajuu zatitnu odeu.

    S 37 Nositi zatitne rukavice.

    S 38 U sluaju nedovoljne ventilacije, nositi odgovarajui pribor za disanje.

    S 39 Nositi zatitna sredstva za oi/lice.

    S 40 Oistiti pod i sve druge predmete zagaene sa ovom supstancijom pomou ... (sredstvo za

    ienje odreuje proizvoa).

    S 41 U sluaju poara i/ili eksplozije ne udisati dim.

    S 42 Za vreme fimigacije ili prskanja nositi odgovarajui pribor za disanje (odreuje proizvoa).

    S 43 U sluaju poara upotrebiti ... (navesti tano tip aparata za gaenje poara. Ako upotreba

    vode poveava opasnost, dodati: ne sme se upotrebiti voda).

    S 44 U sluaju munine potraiti savet lekara (ako je mogue, pokazati etiketu).

    S 45 U sluaju nezgode ili u sluaju munine odmah potraiti savet lekara (ako je mogue,

    pokazati etiketu).

  • 31

    S 46 Ako se proguta, odmah potraiti savet lekara i pokazati etiketu ili posudu.

    S 47 uvati na temperaturi koja ne prelazi ... C (odreuje proizvoa).

    S 48 uvati ovlaeno ... (odgovarajui materijal odreuje proizvoa).

    S 49 uvati samo u originalnim posudama.

    S 50 Ne meati sa ... (odreuje proizvoa).

    S 51 Upotrebiti samo u dobro provetrenim prostorijama.

    S 52 Ne upotrebljavati u zatvorenom prostoru na velikim povrinama.

    S 53 Izbei izlaganje, potrebne posebne instrukcije pre korienja.

    S 54 Posebna saglasnost pre isputanja otpadnih voda u postrojenju za obradu otpadnih voda.

    S 55 Posebno obraditi pre isputanja u kanalizaciju ili vodenu sredinu.

    S 56 Odlaganje ove supstancije i njene ambalae na posebnim mestima predvienim za

    neiskoriene otrove i ambalau.

    S 57 Koristiti odgovarajuu posudu da se izbegne zagaenje okoline.

    S 58 Odloiti kao neiskorieni otrovi i ambalaa.

    S 59 Obratiti se proizvoau/dobavljau za informacije o obnovi/reciklai.

    S 60 Ova supstanca i njena ambalaa moraju biti odlagane kao neiskorieni otrovi i ambalaa.

    S 61 Spreiti oslobaanje u okolnu sredinu. Rukovati na osnovu posebnog uputstva/Uputstvo o

    bezbednom rukovanju (Safety data sheets).

    S 62 Ako se proguta ne izazivati povraanje, odmah potraiti pomo lekara i pokazati ovu

    ambalau ili etiketu.

    Oznake obavetenja se mogu kombinovati na sledei nain:

    S 1/2 uvati pod kljuem, van domaaja dece.

    S 3/7 uvati u dobro zatvorenim posudama na hladnom mestu.

    S 3/9/14 uvati na hladnom mestu sa dobrom ventilacijom odvojeno od ... (inkompatibilne

    supstancije, navodi proizvoa).

    S 3/9/14/49 uvati samo u originalnim posudama na hladnom mestu sa dobrom ventilacijom

    odvojeno od ... (inkompatibilne supstancije, navodi proizvoa).

    S 3/9/49 uvati samo u originalnim posudama na hladnom mestu sa dobrom ventilacijom.

    S 3/14 uvati na hladnom mestu odvojeno od... (inkompatibilne supstancije, navodi

    proizvoa).

    S 7/8 uvati u dobro zatvorenim posudama na suvom.

    S 7/9 uvati u dobro zatvorenim posudama na mestu sa dobrom ventilacijom.

    S 7/47 uvati u dobro zatvorenim posudama na temperaturi koja ne prelazi ... C (odreuje

    proizvoa).

    S 20/21 Pri rukovanju ne jesti, ne piti i ne puiti.

    S 24/25 Spreiti dodir sa koom i oima.

    S 29/56 Ne izlivati u kanalizaciju, odlagati ovaj materijal i ambalau na posebnim mestima

    predvienim za neiskoriene otrove i ambalau.

    S 36/37 Nositi odgovarajuu zatitnu odeu i zatitne rukavice.

    S 36/37/39 Nositi odgovarajuu zatitnu odeu, rukavice i zatitna sredstva za oi/lice.

    S 36/39 Nositi odgovarajuu zatitnu odeu i zatitna sredstva za oi/lice.

    S 37/39 Nositi odgovarajue rukavice i zatitna sredstva za oi/lice.

    S 47/49 uvati samo u originalnim posudama na temperaturama koje ne prelaze ...C

    (odreuje proizvoa).