Upravljanje Informacijama i Znanjem

  • View
    22

  • Download
    4

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Informacije I znanja u organizaciji su veoma važni. Upravljanje njimapruža mogućnost da se planiraju i sprovode aktivnosti na ispunjenju ciljeva organizacije

Text of Upravljanje Informacijama i Znanjem

  • UPRAVLJANJE INFORMACIJAMA

    I ZNANJEMI ZNANJEM

    Teorijski i aplikativni aspektiTeorijski i aplikativni aspektiTeorijski i aplikativni aspektiTeorijski i aplikativni aspekti

  • SADRAJ

    22

  • Upravljanje informacijama i znanjima

    3

    informacijama i znanjima

    3

  • Tacit znanjeTACIT znanje ima dve dimenzije:1. Tehnika obuhvata neformalne, teko

    iskazive sposobnosti i vetine know-how2. Kognitivna sastoji se od ema, mentalnih 2. Kognitivna sastoji se od ema, mentalnih

    modela, koristi i percepcija koje elimo da zadrimo ona reflektuje nau slikurealnosti (ta jeste) i nau viziju budunosti (ta e biti).

    Ovi implicitni modeli oblikuju nain na koji mi doivljavamo svet oko sebe!

  • Definicije upravljanja znanjem

    Definicije i priroda upravljanja znanjem

    Hijerarhijsko i organiko upravljanje znanjem

    Pristupi upravljanju znanjem

    Druga generacija upravljanja znanjem5

  • Definicije upravljanja znanjem Dovoenje neiskazivih znanja na povrinu,

    njihovo konsolidovanje u oblike koji su mnogo dostupniji i promovisanje njihovog kontinuiranog kreiranja. (Birkett 1995).

    Procesi zahvatanja, distribuiranja i Procesi zahvatanja, distribuiranja iefektivnog korienja znanja. (Davenport 1994).

    Kreiranje, sticanje i transfer znanja imodifikovanje organizacionog ponaanja tako da odraava nova znanja i uvianja.(Garvin 1994).

    6

  • Upravljanje znanjem Upravljanje znanjem je dobijanje pravih

    informacija za prave ljude u pravo vreme i pomaganje ljudima da kreiraju znanje, dele ga i dejstvuju na osnovu informacija na nain koji e merljivo unaprediti nain koji e merljivo unaprediti performansu NASA i njenih partnera.

    Za NAS to znai dostavljanje sistema i servisa koji e pomoi naim zaposlenima i partnerima da dobiju informacije koje su ima potrebne za donoenje boljih odluka.

    7

  • Upravljanje znanjem Ako prihvatimo da je upravljanje

    znanjem zbirka procesa koji upravljaju kreiranje, rasprostranjivanje i korienje znanja, onda smo snano korienje znanja, onda smo snano pokrenuti da prihvatimo da je upravljanje znanjem mnogo vie nego stvar tehnologije i da njegovi elementi postoje u svakom od naih poslova.

    8

  • On the Management of Knowledge - Position Statement by Karl M. Wiig, February 6, 1996

    Upravljanje znanjem u organizacijama mora da bude razmatrano u tri perspektive s razliitim horizontima isvrhama:svrhama:

    1. Poslovna perspektiva usreditena na zato, gde i u kom obimu organizacija mora da investira u znanje ili da eksploatie znanje;

    9

  • Upravljanje znanjem2. Upravljaka perspektiva usreditena na

    odreivanje, organizovanje, usmeravanje, olakavanje i monitorisanje praksi iaktivnosti povezanih sa znanjem, zahtevanih za postizanje eljenih zahtevanih za postizanje eljenih strategija i ciljeva.

    3. Operativna perspektiva usreditena na primenu ekspertize za obavljanje eksplicitniog rada i zadataka povezanih sa znanjem.

    10

  • Ronald Maier:

    Upravljanje znanjem je funkcija menamenta odgovorna za regularno odabiranje, implementaciju i evaluaciju ka cilju usmerenih evaluaciju ka cilju usmerenih strategija znanja ija je svrha unapreivanje naina na koji oprganizacija upoptrebljava interno i eksterno znanje za poboljavanje performanse organizacije.

    11

  • Univerzitet Texas:

    Sistematini proces nalaenja, odabiranja, organizovanja, proiavanja iprezentovanja informacija na nain koji unapreuje shvatanja zaposlenih u odreenoj oblasti ineresovanja.odreenoj oblasti ineresovanja.

    Upravlajnje znanjem pomae organizaciji da stie uvianja i razumevanja na osnovu sopstvenog iskustva.

    12

  • Univerzitet Kentucky

    Znanje je vitalni resurs organizacije. ... Tipovi znanja kojima se koriste donosioci

    odluka ukljuuju informacije, procedure, i heuristike, izmeu ostalog... heuristike, izmeu ostalog...

    Razliite tehnike zasnovane na raunarima, za upravljanje znanjem (npr. predstavljanje i obrada znanja) bile su i sada su razvijene da dopune uroene vetine upravljanja znanjem.

    13

  • UZ Kao oblast prouavanja, upravljanje

    znanjem je usredsreeno na invenciju, unapreivanje, integraciju, upotrebu, administraciju, evaluaciju i upotrebu, administraciju, evaluaciju i doprinos ovakvih tehnika.

    14

  • Ciljevi upravljanja znanjem

    Nalazi jednog empirijskog istraivanja (R. Maier, 2001.) kazuju da korisnici ovako shvataju ciljeve upravljanja znanjem :

    Postizanje transparentnosti znanja Postizanje transparentnosti znanja Unapreivanje dokumentacije znanja Promena kulture organizacije Unapreivanje komunikacija i kooperacije Preobraavanje implicitnog u eksplicitno

    znanje (eksternalizacija)15

  • Poreenje pristupa upravljanju znanjemUPRAVLJANJE ZNANJEM

    Usmereno ka tehnolologiji

    Usmereno ka ljudima

    Sintetiko

    Pristup Usmerenost ka tehnolologiji

    Usmerenost ka ljudima

    Holistiki; ka ljudima i

    tehnologijitehnologijiPerspektiva Inenjerstvo,

    kognitivnaKultivisanje,zajednica

    Socio-tehniki sistemi,

    InenjerstvoDefinicija znanja Dokumentovano

    znanje,odvojivo od oveka

    Znanje isljuivo u glavama ljudi

    Dokumentovano znanje je po-

    vezano sa zna-njem u glava-ma ljudi i usa-eno u soci-jalne mree.

    16

  • Poreenje pristupa upravljanju znanjemUPRAVLJANJE ZNANJEM

    Usmereno ka tehnolologiji

    Usmereno ka ljudima

    Sintetiko

    Strategija upravljanja znanjem

    Kodifikacija Personalizacija Objedinjavanje

    Ciljevi a. Unapreenje dokumentovanosti znanja

    b. Akvizicija eksternog znanja iretencija znanja

    c. Pretvaranje implicitnog u eksplicitno znanje

    a. Unapreenje komunikacija

    b. Obuavanje novog osoblja

    c. Unapreenje deljenja znanja

    d. Unapreenje liog razvoja

    a. Unapreenje pristupa postojeim neizrecivim i eksplicitnim znanjima

    b. Transparent-nost znanja

    c. Unapreenje inovativnosti

    d. Promena kulture17

  • Poreenje pristupa upravljanju znanjemUPRAVLJANJE ZNANJEM

    Usmereno ka tehnolologiji

    Usmereno ka ljudima

    Sintetiko

    Uloge - Autor- Administrator znanja- Administrator baze znanja- Broker znanja

    - Ekspert- Mentor- Voditelj mree- Menader zajednice- Moderator

    - Partner u znanju- Objedinitelj- Koordinator za UZ- Specijalista za dato podruje

    Zadaci - Skladitenje znanja- Rafinisanje znanja- Brisanje/arhivira-nje znanja

    - Uspostavljanje i razvoj zajednica- Dokumentovanje umea i ekspertiza- Organizovanje deljenja znanja

    - Razvoj mapa znanja koje povezuju elemente znanja i ljude- Razvoj profila- Razvoj portala znanja- Personalizovanje baze znanja

    Kultura Tehnokratska Socio-kulturna Socio-tehnika, diskurzivna 18

  • Upravljanje znanjemUpravljanje znanjemDo 2000. godine, naglasak na IT oblasti:

    Prva faza - poetak 1992. - fokusiranje naproduktivnost, kreiranje baza podataka(Lotus Notes itd.)

    Druga faza orijentacija na klijente Druga faza orijentacija na klijente skladita podataka (data warehouse).

    Trea faza od1999.- interaktivne webstranice, elektronsko poslovanje (dot com)

    Sledea faza klju za otkrivanje vrednosti znanja su ljudi.

  • Druga generacija upravljanja znanjemDruga generacija upravljanja znanjem

    Do nedavno je pristup upravljanju znanjem bio preteno usmeren ka tehnologiji.

    Da bi se naglasila razlika izmeu novog, savremenog upravljanja znanjem i savremenog upravljanja znanjem i preanjeg tehnocentrinog upravljanja znanjem, neki autori, meu kojima se istie McElroy, upotrebljavaju naziv druga generacija upravljanja znanjem.

    20

  • UZUZ

    Firestone i McElroy prirodu upravljanja znanjem shvataju kao skup procesa, kao troslojni okvir poslovnih procesa i proishoda.

    Oni razlikuju: operativne poslovne procese, procese znanja i procese upravljanja procesima znanja,

    predstavljene na sledeoj slici:21

  • II Knowledge ManagementII Knowledge Management

    Novi resurs moi i uspeha je znanje, ne rad, zemlja ili, finansijski kapital. Predstavlja nevidljivi, intelektualnu imovinukojom se mora upravljati.

    Kljuni izazov znanja - zasnovanog na ekonomiji predstavlja podsticaj informacijama.

    2222

  • Ekonomija znanjaEkonomija znanja

    Ekonomija znanja poiva na tri stuba: Uloga koju znanje ima u transakcijama: ta je

    kupljeno i prodato; i sirovine i materijali ali i finalni proizvodi;

    Poveanje znanja kao imovine, se ogleda i Poveanje znanja kao imovine, se ogleda i transformisanju i stvaranju dodatne vrednostiproizvoda;

    Iznalaenje naina za upravljanjem materijalima i imovinom (dobit), ili KM

    2323

  • Dve vrste znanjaDve vrste znanja

    Znanje je neopipljivo, dinamino, i teko merljivo, ali bez njega organizacija ne moe da funkcionie.

    Tacit: ili neartikulisano znanje je u veoj meri lino, iskustveno, specifinog konteksta, i teko lino, iskustveno, specifinog konteksta, i teko za formalizovanje; teko je za komunikaciju ili deljenje; i generalno nalazi se u glavama ljudi;

    Eksplicitno: znanje moe lako biti napisano i kodifikovano.

    2424

  • DefinicijeDefinicije

    Tehnike dizajniranja i instalisanja i procesi kreiranja, zatite i korienja poznatog znanja.

    Dizajniranje i kreiranje okruenja i aktivnosti za otkrivanje i primenu znanja je neizrecivo ili tacitznanje. znanje.

    Artikulisanje i upravljanje znanjem kao resursom i njegovo predstavljanje u drugim aktivnostima i programima.

    2525

  • UspenostUspenost KM KM programaprograma Informacije se iroko prostiru kroz organizaciju. Gde god

    su potrebne, omoguen je