UPRAVLJANJE INFORMACIJAMA

I ZNANJEMI ZNANJEM

Teorijski i aplikativni aspektiTeorijski i aplikativni aspektiTeorijski i aplikativni aspektiTeorijski i aplikativni aspekti

SADRAJ

22

Upravljanje informacijama i znanjima

3

informacijama i znanjima

3

Tacit znanjeTACIT znanje ima dve dimenzije:1. Tehnika obuhvata neformalne, teko

iskazive sposobnosti i vetine know-how2. Kognitivna sastoji se od ema, mentalnih 2. Kognitivna sastoji se od ema, mentalnih

modela, koristi i percepcija koje elimo da zadrimo ona reflektuje nau slikurealnosti (ta jeste) i nau viziju budunosti (ta e biti).

Ovi implicitni modeli oblikuju nain na koji mi doivljavamo svet oko sebe!

Definicije upravljanja znanjem

Definicije i priroda upravljanja znanjem

Hijerarhijsko i organiko upravljanje znanjem

Pristupi upravljanju znanjem

Druga generacija upravljanja znanjem5

Definicije upravljanja znanjem Dovoenje neiskazivih znanja na povrinu,

njihovo konsolidovanje u oblike koji su mnogo dostupniji i promovisanje njihovog kontinuiranog kreiranja. (Birkett 1995).

Procesi zahvatanja, distribuiranja i Procesi zahvatanja, distribuiranja iefektivnog korienja znanja. (Davenport 1994).

Kreiranje, sticanje i transfer znanja imodifikovanje organizacionog ponaanja tako da odraava nova znanja i uvianja.(Garvin 1994).

6

Upravljanje znanjem Upravljanje znanjem je dobijanje pravih

informacija za prave ljude u pravo vreme i pomaganje ljudima da kreiraju znanje, dele ga i dejstvuju na osnovu informacija na nain koji e merljivo unaprediti nain koji e merljivo unaprediti performansu NASA i njenih partnera.

Za NAS to znai dostavljanje sistema i servisa koji e pomoi naim zaposlenima i partnerima da dobiju informacije koje su ima potrebne za donoenje boljih odluka.

7

Upravljanje znanjem Ako prihvatimo da je upravljanje

znanjem zbirka procesa koji upravljaju kreiranje, rasprostranjivanje i korienje znanja, onda smo snano korienje znanja, onda smo snano pokrenuti da prihvatimo da je upravljanje znanjem mnogo vie nego stvar tehnologije i da njegovi elementi postoje u svakom od naih poslova.

8

On the Management of Knowledge - Position Statement by Karl M. Wiig, February 6, 1996

Upravljanje znanjem u organizacijama mora da bude razmatrano u tri perspektive s razliitim horizontima isvrhama:svrhama:

1. Poslovna perspektiva usreditena na zato, gde i u kom obimu organizacija mora da investira u znanje ili da eksploatie znanje;

9

Upravljanje znanjem2. Upravljaka perspektiva usreditena na

odreivanje, organizovanje, usmeravanje, olakavanje i monitorisanje praksi iaktivnosti povezanih sa znanjem, zahtevanih za postizanje eljenih zahtevanih za postizanje eljenih strategija i ciljeva.

3. Operativna perspektiva usreditena na primenu ekspertize za obavljanje eksplicitniog rada i zadataka povezanih sa znanjem.

10

Ronald Maier:

Upravljanje znanjem je funkcija menamenta odgovorna za regularno odabiranje, implementaciju i evaluaciju ka cilju usmerenih evaluaciju ka cilju usmerenih strategija znanja ija je svrha unapreivanje naina na koji oprganizacija upoptrebljava interno i eksterno znanje za poboljavanje performanse organizacije.

11

Univerzitet Texas:

Sistematini proces nalaenja, odabiranja, organizovanja, proiavanja iprezentovanja informacija na nain koji unapreuje shvatanja zaposlenih u odreenoj oblasti ineresovanja.odreenoj oblasti ineresovanja.

Upravlajnje znanjem pomae organizaciji da stie uvianja i razumevanja na osnovu sopstvenog iskustva.

12

Univerzitet Kentucky

Znanje je vitalni resurs organizacije. ... Tipovi znanja kojima se koriste donosioci

odluka ukljuuju informacije, procedure, i heuristike, izmeu ostalog... heuristike, izmeu ostalog...

Razliite tehnike zasnovane na raunarima, za upravljanje znanjem (npr. predstavljanje i obrada znanja) bile su i sada su razvijene da dopune uroene vetine upravljanja znanjem.

13

UZ Kao oblast prouavanja, upravljanje

znanjem je usredsreeno na invenciju, unapreivanje, integraciju, upotrebu, administraciju, evaluaciju i upotrebu, administraciju, evaluaciju i doprinos ovakvih tehnika.

14

Ciljevi upravljanja znanjem

Nalazi jednog empirijskog istraivanja (R. Maier, 2001.) kazuju da korisnici ovako shvataju ciljeve upravljanja znanjem :

Postizanje transparentnosti znanja Postizanje transparentnosti znanja Unapreivanje dokumentacije znanja Promena kulture organizacije Unapreivanje komunikacija i kooperacije Preobraavanje implicitnog u eksplicitno

znanje (eksternalizacija)15

Poreenje pristupa upravljanju znanjemUPRAVLJANJE ZNANJEM

Usmereno ka tehnolologiji

Usmereno ka ljudima

Sintetiko

Pristup Usmerenost ka tehnolologiji

Usmerenost ka ljudima

Holistiki; ka ljudima i

tehnologijitehnologijiPerspektiva Inenjerstvo,

kognitivnaKultivisanje,zajednica

Socio-tehniki sistemi,

InenjerstvoDefinicija znanja Dokumentovano

znanje,odvojivo od oveka

Znanje isljuivo u glavama ljudi

Dokumentovano znanje je po-

vezano sa zna-njem u glava-ma ljudi i usa-eno u soci-jalne mree.

16

Poreenje pristupa upravljanju znanjemUPRAVLJANJE ZNANJEM

Usmereno ka tehnolologiji

Usmereno ka ljudima

Sintetiko

Strategija upravljanja znanjem

Kodifikacija Personalizacija Objedinjavanje

Ciljevi a. Unapreenje dokumentovanosti znanja

b. Akvizicija eksternog znanja iretencija znanja

c. Pretvaranje implicitnog u eksplicitno znanje

a. Unapreenje komunikacija

b. Obuavanje novog osoblja

c. Unapreenje deljenja znanja

d. Unapreenje liog razvoja

a. Unapreenje pristupa postojeim neizrecivim i eksplicitnim znanjima

b. Transparent-nost znanja

c. Unapreenje inovativnosti

d. Promena kulture17

Poreenje pristupa upravljanju znanjemUPRAVLJANJE ZNANJEM

Usmereno ka tehnolologiji

Usmereno ka ljudima

Sintetiko

Uloge - Autor- Administrator znanja- Administrator baze znanja- Broker znanja

- Ekspert- Mentor- Voditelj mree- Menader zajednice- Moderator

- Partner u znanju- Objedinitelj- Koordinator za UZ- Specijalista za dato podruje

Zadaci - Skladitenje znanja- Rafinisanje znanja- Brisanje/arhivira-nje znanja

- Uspostavljanje i razvoj zajednica- Dokumentovanje umea i ekspertiza- Organizovanje deljenja znanja

- Razvoj mapa znanja koje povezuju elemente znanja i ljude- Razvoj profila- Razvoj portala znanja- Personalizovanje baze znanja

Kultura Tehnokratska Socio-kulturna Socio-tehnika, diskurzivna 18

Upravljanje znanjemUpravljanje znanjemDo 2000. godine, naglasak na IT oblasti:

Prva faza - poetak 1992. - fokusiranje naproduktivnost, kreiranje baza podataka(Lotus Notes itd.)

Druga faza orijentacija na klijente Druga faza orijentacija na klijente skladita podataka (data warehouse).

Trea faza od1999.- interaktivne webstranice, elektronsko poslovanje (dot com)

Sledea faza klju za otkrivanje vrednosti znanja su ljudi.

Druga generacija upravljanja znanjemDruga generacija upravljanja znanjem

Do nedavno je pristup upravljanju znanjem bio preteno usmeren ka tehnologiji.

Da bi se naglasila razlika izmeu novog, savremenog upravljanja znanjem i savremenog upravljanja znanjem i preanjeg tehnocentrinog upravljanja znanjem, neki autori, meu kojima se istie McElroy, upotrebljavaju naziv druga generacija upravljanja znanjem.

20

UZUZ

Firestone i McElroy prirodu upravljanja znanjem shvataju kao skup procesa, kao troslojni okvir poslovnih procesa i proishoda.

Oni razlikuju: operativne poslovne procese, procese znanja i procese upravljanja procesima znanja,

predstavljene na sledeoj slici:21

II Knowledge ManagementII Knowledge Management

Novi resurs moi i uspeha je znanje, ne rad, zemlja ili, finansijski kapital. Predstavlja nevidljivi, intelektualnu imovinukojom se mora upravljati.

Kljuni izazov znanja - zasnovanog na ekonomiji predstavlja podsticaj informacijama.

2222

Ekonomija znanjaEkonomija znanja

Ekonomija znanja poiva na tri stuba: Uloga koju znanje ima u transakcijama: ta je

kupljeno i prodato; i sirovine i materijali ali i finalni proizvodi;

Poveanje znanja kao imovine, se ogleda i Poveanje znanja kao imovine, se ogleda i transformisanju i stvaranju dodatne vrednostiproizvoda;

Iznalaenje naina za upravljanjem materijalima i imovinom (dobit), ili KM

2323

Dve vrste znanjaDve vrste znanja

Znanje je neopipljivo, dinamino, i teko merljivo, ali bez njega organizacija ne moe da funkcionie.

Tacit: ili neartikulisano znanje je u veoj meri lino, iskustveno, specifinog konteksta, i teko lino, iskustveno, specifinog konteksta, i teko za formalizovanje; teko je za komunikaciju ili deljenje; i generalno nalazi se u glavama ljudi;

Eksplicitno: znanje moe lako biti napisano i kodifikovano.

2424

DefinicijeDefinicije

Tehnike dizajniranja i instalisanja i procesi kreiranja, zatite i korienja poznatog znanja.

Dizajniranje i kreiranje okruenja i aktivnosti za otkrivanje i primenu znanja je neizrecivo ili tacitznanje. znanje.

Artikulisanje i upravljanje znanjem kao resursom i njegovo predstavljanje u drugim aktivnostima i programima.

2525

UspenostUspenost KM KM programaprograma Informacije se iroko prostiru kroz organizaciju. Gde god

su potrebne, omoguen je pristup. Virtuelne zajednice u praksi dele sve na globalnom nivou,

nezavisno od vremenske zone i drugih geografskih ogranienja.

Poslovanje bez graninih barijera, ima virtuelnu prirodu. Poslovanje bez graninih barijera, ima virtuelnu prirodu. Zajednitvo kao podrka kontinuiranim inovacijama i

kreiranju novog znanja.

2626

Knowledge Management (continued)

Explicit Knowledge (above the waterline)

Tacit Knowledge(below the waterline)

2727

Knowledge Management System -ciklus Create knowledge - kreiranje Capture knowledge - zahvatanje Refine knowledge - rafinacija Store knowledge - smetanje Store knowledge - smetanje Manage knowledge - upravljanje Disseminate knowledge -

diseminacija

2828

29

Procesni aspekti upravljanja znanjem

Modeli procesa upravljanja znanjemModel Nonaka - Takeuchi

Beckmanov osmoetapni proces upravljanja znanjemBeckmanov osmoetapni proces upravljanja znanjemModel Holsaple - Joshi

Model Oluic-Vukovic

Model Bouthillier- Shearer

Model Karl M. Wiig30

Modeli procesa upravljanja znanjem Kao vredna imovina organizacije, znanja

moraju da budu formalizovana, distribuirana, deljena i primenjena.

Predloeno je mnotvo modela procesa Predloeno je mnotvo modela procesa upravljanja znanjem.

31

Model Nonaka - Takeuchi

Nonaka i Takeuchi su 1995. definisali etiri procesa kreiranja znanja:

1. Socijalizaciju - proces kojim se obavlja transfer neiskazivog znanja jedne osobe u neiskazivo znanje druge osobe.neiskazivo znanje druge osobe.

2.Eksternalizacija - proces kojim se neiskazivo znanje preobraava u eksplicitno znanje meu individuama unutar grupe.

3. Kombinacija - proces kojim se obavlja transfer eksplicitnog znanja.

4. Internalizacija - proces razumevanja i asimilacije eksplicitnog znanja u neiskazivo znanje osobe. 32

Dijagram Nonake i Takeuchia

SocijalizacijaTimski rad

EksternalizacijaZahvatanjeDeljenje

Neizrecivo znanje Eksplicitno znanje

Neizrecivoznanje Deljenje

RazumevanjeUenje

Internalizacija

SistematizovanjeKlasifikovanje

Kombinacija

znanje

Eksplicitnoznanje

33

Beckmanov osmoetapni proces KM

1. Identifikovanje2. Kaptiranje3. Odabiranje4. Skladitenje4. Skladitenje5. Deljenje6. Primenjivanje7. Kreiranje8. Prodavanje

34

Glavne aktivnosti manipulisanja znanjem (Holsaple i Joshi,1998.)

Eksterni izvori

Akvizicija

Selekcija

ResuSelekcija

GenerisanjeEksternalizo-

vanje

Upotreba

Eksterne mete

ursiznanja

I

n

t

e

r

n

a

l

i

z

o

v

a

n

j

e

35

Identifikovanje potreba za znanjem

1. Otkrivanje postojeeg znanja

Bouthillier, F. and Shearer, K. (2002) "Understanding knowledge management and information management: the need for an empirical perspective" Information Research, 8 (1), paper no. 141

2. Akvizicija znanja 3. Kreacija novog znanja

4. Skladitenje i organizovanje znanja

5. Deljenje znanja

6. Korienje i primena znanja

36

Karl M. Wiig Ciklus evolucije institucionalnog znanja se odvija kroz pet stupnjeva:

Razvijanjeznanja

Korienje Sticanjei skladitenjeKorienjeznanja

Distribuiranje znanja

i skladitenjeznanja

Rafinisanjeznanja

37

Karl M. Wiig Ciklus evolucije linosnog znanja

38

Tehnoloki aspekti upravljanja znanjem

IT infrastruktura

Shema reprezentacije znanjaShema reprezentacije znanja

Repozitorijumi znanja

Integrisani sistemi podrke performansi

Groupware39

IT infrastruktura

Da bi bili primenjeni, znanje i ekspertiza moraju da budu razumljiv i spremno dostupni u emu IT infrastruktura ima vrlo znaajnu ulogu.infrastruktura ima vrlo znaajnu ulogu.

40

IT komponente u Becmanovom modelu poslovanja ukljuuju:

IT arhitekturu i standarde IT platformu: kompjutacioni hardver Komunikacije: podaci, glas, slika, mrea,

sigurnost Interfejsove Interfejsove Podatke/informacije Softverske aplikacije Korisniku podrku: deskovi za pomo i

obuavanje

41

Softverske aplikacije Automatizovana kancelarija i Groupware Transakcioni sistemi Proces modelovanja i simulacija DSS i EIS DSS i EIS Funkcionalni informacioni sistemi: finansije,

marketing, proizvodnja, ljudski resursi, Inteligentni sistemi: ES, KD, ML (mainsko

uenje) IPSS (integrated performance support systems)

42

Karakteristike znalake organizacije Visoka performansa Usmerenost na kupca/korisnika Usmerena na unapreenja i

poboljavanjapoboljavanja Usmerena na visok kvalitet Visoko fleksibilna i adaptivna Visok nivo ekspertize i znanja Velike koliine uenja i inovacija

43

Transfer znanja Identifikovanje, Razvoj, Monitorisanje i ljudskih i elektronskih

kanala deljenja znanja.kanala deljenja znanja.

44

ORGANIZACIJA KOJA UI

Definicije organizacionog uenja se, pored ostalog, razlikuju i po odgovoru na pitanje da li se za uenje zahteva promena ponaanja ili su novi naini miljenja i, time, nove mogunosti za akciju dovoljne.time, nove mogunosti za akciju dovoljne.

Primer definicije koja spada u prvu kategoriju je: Neki entitet (osoba, grupa, organizacija, drutvo...) ui ako, kroz svoju obradu informacija, menja opseg svojih potencijalnih ponaanja (Huber, 1991.)

45

Organizacija koja ui je veta u kreiranju, sticanju i prenoenju kreiranju, sticanju i prenoenju znanja i u modifikovanju svog ponaanja saobrazno novim znanjima i uvianjima.

46

Uproena shema ciklusa organizacionog uenja(prilagoeno, Nonaka, 1994.)

Individualnoznanje

Intersubjektivnoznanje

Deljenje

Znanje uprimeni

Institucionalizovanoznanje

Feed-back Institucionalizacija

Aplikacija

47

PristuplIndividualno uenjelGrupno uenjelUpiti lEkperti lMenadmet planiranja

lProgram obukelCommunities of PracticelZahvatanje znanjalRazgovori lKM inicijativelOperaciono mgmt

strana-tranje KM strana-primene KM

Socijal.Dim.

lOperaciono mgmt

lPortali znanjalInovacioni alati mgmtlGroupware: collaboration apps, Virtual Teaming Tools, emailslDiskusione grupe

lInformacioni portalilIntranetlInformaciono mgmtlWork product mgmtlUpravljanje sadrajem mgmtlGroupware

Tehn.Dim.

Relevantne (AI) tehnike za KM Inenjering znanja/tehnike sticanja Data Mining, ekstrakcija informacija Ontologija XML, XML shema, RDF, RDF shema Znanje i organizaciono modelovanje Modelovanje poslovnih procesa Mogunosti, ciljno modelovanje, korisniko modelovanje i

profilisanjeprofilisanje Rezonovanje na sluaju Planiranje Workflow sistemi Integracija znanja, specijalizacija i ponovno korienje Provera nekonzistentnosti Automatizovana podrka za kolaborativne diskusije,

argumentacije, topic praenje topika i znaenja

4949

Doprinos AI u KM ?

Tehnike inenjeringa znanja: Sticanje (crpljenje) znanja Zahvatanje znanja Modelovanje znanja Deljenje znanja Deljenje znanja Rezonovanje i zakljuivanje o znanju, e.g.

Workflow sistemi Verifikacija, validacija i kritiki pristup znanju Argumentacija znanja i reavanje konflikata

Korienje znanja i re-use

5050

Kako se kreira znanje? Teorija Nonaka & Takeuchi 1995: The

Knowledge Creating Company:

Konverzija znanja: socijalna interakcija izmeu tacit iekplicitnog znanja

Konverzija znanja je interakcija izmeu individua

Organizaciono znanje je zasnovano na tacit znanju individua

5151

etiri modela konverzije znanja

Socijalizacija EksternalizacijaTacitknowledge

Tacit knowledge Explicit knowledgeFrom

To

Internalization Combination

Explicitknowledge

(Nonaka & Takeuchi 1995: The Knowledge Creating Company) 5252

Sadraj znanja

SocializationSympathized

Knowledge

ExternalizationConceptual Knowledge

Tacitknowledge

Tacit knowledge Explicit knowledgeFrom

To

Knowledge

InternalizationOperationalKnowledge

Knowledge

CombinationSystemic

Knowledge

Explicitknowledge

(Nonaka & Takeuchi 1995: The Knowledge Creating Company) 5353

Organizaciono znanje: zato je vano?

Znanje moe biti ugraeno u procese, proizvode, sisteme, i kontrole

Znanju se moe pristupati po potrebi preko Znanju se moe pristupati po potrebi preko unutranjih, organizacionih ili spoljnih izvora

Ono je raznovrsno i svestrano a moe biti transformisano formalno, preko obuke ili neformalno, socijalizacijom radnog okruenja

Predstavlja sutinu konkurentske prednosti!5454

Upravljanje znanjem - kolaboracija

Standardi, Relevantna

dokumenta, knjige,...

Misliideje,

komentari,kritike

Sredstva za razmenueksplicitnog znanja

Nastava,obrazlaganje

Sredstva za razmenu implicitnog & tacit knowledge

eksplicitnog znanja

Zajedniki rad za dostizanje zajednikih ciljeva5555

Kako se pronalazi znanje? Kodifikacija: IT se koristi za

izgradnju korporativne memorije, gde su sva znanja za reavanje problema paljivo pohranjena sa ciljem paljivo pohranjena sa ciljem viestrukog korienja

Personalizacija: IT se koristi uglavnom kao sredstvo komunikacije da bi se omoguilo kreiranje novog znanja (Hansen et al. 1999)

5656

Korisniki portall

Organizacija Personalizacija Publikovanje

Pretraivanje teksta MetadataPortalserver

Koncept portala organizacije

Documentmanagement

Web Groupware Datawarehouse ERP-database

M&S database

Pristup Pretraivanje teksta Metadata server

Izvori podatakaB. Szuprowicz Implementing Enterprise Portals 2000

5757

Case: partnerstvo preko Ekstraneta

Naruivanjekomponenti

Komponente isporuke

Sistemasembliranja

Zahtevi sistema

komponenti

Sistemproizvodnje Komponenteproizvodnje

isporuke asembliranja

Sistemproizvodnje

5858

Kolaboracioni alati

E-Mail WWW-straniceVideo-konferencije

Organizacioni portali

Traenje znanja

Telefonske diskusije

Tele-konferencije Pregledi

GROUPWARE

5959

Komponente sistema upravljanja znanjem

Tehnologije Komunikacije

Pristup znanjima Komunikacija sa drugima

Kolaboracija Kolaboracija Realizacija groupwork Sinhronizacija ili asinhronizacija Isto mesto/razliito mesto

Pohranjivanje i pretraivanje Zahvatanje, smetanje, pretraivanje, i upravljanje i

eksplicitnim i tacit (neizrecivim) znanjem kroz kolaborativne sisteme

9-60

Upravljanje znanjem i IT 1978. god. - aplikacije bazirane na hipertekstu i groupware-u. Osamdesetih godina XX veka znanje dobija tretman korporativnog

dobra, ali ga klasina ekonomija jo uvek tako ne tretira. Razvoj sistema za upravljanje znanjem bazirao na dostignuima iz

oblasti ekspertnih sistema i vetake inteligencije, koji su biliosnova koncepata poznatih kao "sistemi bazirani na znanju", "inenjerstvo znanja", "razmena znanja", "partnerstvo u uenju", "organizacija koja ui".

1989. godine se pojavljuju struni radovi u "Sloan Management 1989. godine se pojavljuju struni radovi u "Sloan Management Review", "Harvard Business Review" i dr.

Do sredine devedesetih upravljanje znanjem doivljava procvat zahvaljujui internetu.

IKMN (International Knowledge Management Network) je poela sa radom u Evropi krajem osamdesetih, da bi 1994. godine poela da se prezentuje na internetu i da joj se pridruuju druge mree, izmedju kojih je i Forum upravljanja znanjem (Knowledge Management Forum).

Upravljanje znanjem i IT Hewlett Packard: ogromno znanje iz marketinga je ukljuio u Web bazirani

sistem, kome mogu da pristupe zaposleni irom sveta. Ova znanja sadre informacije o proizvodima, konkurentskim ostvarenjima, marketing prezentacije spremne za prikazivanje i dr.

Postojei sistem kataloga dokumenata, video i audio kaseta sastanaka, dopunio bazama podataka najboljih reenja ("best practises") i mreom inovacija (Work Innovation Network), koja predstavlja kompjutersku zbirku sastanaka i diskusija na teme iz menadmenta.

DowChemical: uneo je svojih 25 000 patenata u bazu podataka dostupnu svimsektorima radi istraivakih aktivnosti. sektorima radi istraivakih aktivnosti.

GE od 1982. godine prikuplja sve primedbe kupaca u jedinstvenu bazu i dosada je obradio preko 15 miliona problema i reenja.

Boeing je za projektovanje Boeing 777 ukljuio svoje putnike u vie od 200 timova. Ovaj projekat predstavlja razvoj prvog aviona bez papirne dokumentacije.

Mc Kinsey i Bain, dve konsalting kue iz oblasti menadmenta su razvile sopstvenu bazu podataka znanja koja sadri iskustva iz svih poslova koji su realizovani, ukljuujui imena lanova tima i reakcije klijenata. Svaki tim je imao odredjenog "istoriara" (dokumentaristu) radi dokumentovanja projekata.

Znajui da se intelektualna dobra i dobra bazirana na znanju dele na eksplicitna i skrivena (tacit), a uvaavajui injenicu da prenos skrivenog znanja znai vie od akumulacije i transfera golih injenica, BP je instalirao komunikacijsku mreu, koja je omoguavala multimedijalne videokonferencije zaposlenih, elektronsku potu, itd.

Upravljanje znanjem i ITAko se zna da su znaajnije komponente upravljanja znanjem:

generisanje znanja, pristup znanjima iz spoljnih izvora, upotreba znanja u donoenju odluka, upotreba znanja u donoenju odluka, ukljuivanje znanja u procese, proizvode i usluge, predstavljanje znanja kroz dokumenta i baze podataka, transfer postojeeg znanja u druge delove organizacije i merenje vrednosti znanja,

vidimo zato je dolo do visokog stepena povezivanjainformatikih tehnologija i upravljanja znanjem.

Upravljanje znanjem i IT Implementacija upravljanja znanjem

povezana sa korienjem savremenih informatikih tehnologija kao to su intranet, internet, baze podataka, data warehouse, knowledge warehouse, i dr. warehouse, knowledge warehouse, i dr.

Software Magazine definie upravljanje znanjem kao "razumevanje relacija izmedju podataka, identifikaciju i dokumentaciju pravila za upravljanje podacima i obezbedjivanje tanosti podataka i ouvanje njihovog integriteta".

Upravljanje znanjem i IT Baze podataka, groupware i druge aplikacije uvaju

podatke, ali ne uvaju strukture ili modele koje ljudski um poseduje, dajui smisao podacima.

Do sada se primena IT nije odnosila na obradu skrivenog znanja, koje je, kao to je poznato, duboko ukorenjeno u iskustvu, vrednostima i emocijama ukorenjeno u iskustvu, vrednostima i emocijama individue, a upravo je skriveno znanje ono, koje omoguava stvaranje novih vrednosti i koje daje prevagu kompaniji u trci sa konkurentima.

Upravljanje znanjem je proces koji nema kraja, jer se menjaju zahtevi kupaca, proizvodne tehnologije, komunikacione tehnologije, regulative, pristupi u menadmentu kompanija i dr.

Upravljanje znanjem i ITIT za upravljanje znanjem su imale tri faze:1. Baze podataka projekata i najboljih reenja (1992)2. Datawarehouse podataka vezanih, pre svega, za

potroae (ogromne arhive tekstova i podataka) - u potroae (ogromne arhive tekstova i podataka) - u potpunosti pasivna faza (1992-1999)

3. Interaktivne Web strane, e-poslovanje, on-line transakcije (1999-2001)

U bliskoj budunosti se oekuje da se mnogo vie ukljui "ljudska infrastruktura", pored IT infrastrukture (Svejbi).

Upravljanje znanjem i IT1960: "primitivna" obrada

1970-80: distribuirane, relacione baze, SQL, OLTP

Sredina 80-ih:objektna orijent.

multimedija,baze znanja

Kraj 80-ih:Data warehouse

Data miningOLAP

1990: baze zasnovane

na internetu, XML,Web mining

2000: nova generacija IIS

Poslovna inteligencija

Izvori podatakaData Warehouse

Alati

ETL Extraction, Transformation, Loading

ERP eksterni CRM ....

Data Warehouse

Data cube

ETL EII EAI

Alati

OLAP Data mining Balanced

scorecard

Poslovna inteligencijaCilj - integracija informacija unutar organizacije E3 tehnologije:

- ETL (usmerena na bazu podataka)- EAI (Enterprise Application Integration -- EAI (Enterprise Application Integration -usmerena na aplikaciju)- EII (Enterprise Information Integration -usmerena na krajnjeg korisnika)

Komponente sistema upravljanja znanjem Tehnologije podrke

Vetaka inteligencija Ekspertni sistemi,neuronske mree, fuzzy logika,

inteligentni agenti Intelligent agents

Systems that learn how users work and provide assistance Systems that learn how users work and provide assistance Knowledge discovery in databases

Process used to search for and extract information Internal = data and document mining External = model marts and model warehouses

XML Extensible Markup Language Enables standardized representations of data Better collaboration and communication through portals

9-709-70

Implementacija sistema za upravljanje znanjem Identifikacija i integracija komponenti

Rani razvoj sistema preko mrea, groupware, databases Knowware

Tehnoloki alati podrke upravljanja znanjem Collaborative computing tools

Groupware Groupware Knowledge servers Enterprise knowledge portals Document management systems

Content management systems Knowledge harvesting tools Search engines Knowledge management suites

Complete out-of-the-box solutions

9-719-71

Implementacija sistema za upravljanje znanjem Implementacija

Raspoloivi softverski paketi Ukljuuje jedan ili vie alata

Konsultantske firme Konsultantske firme Outsourcing

Application Service Providers

9-729-72

Integracija sistema za upravljanje znanjem Integracija sa preduzeima i

informacionim sistemima DSS/BI

Integrativni modeli i aktivnosti za specifine problemeprobleme

Vetaka inteligencija Ekspertni sistem = if-then-else pravila Procesuiranje prirodnog jezika = razumevanje

pretraivanja Artificial neural networks = razumevanje teksta Artificial intelligence based tools = identifikacija i

klasifikacija ekspertize

9-739-73

Integracija sistema za upravljanje znanjem Baze podataka

Otkrivanje znanja u BP CRM

Obezbeenje tacit znanja za korisnike Supply chain management systems Supply chain management systems

Kombinovani pristup tacit iexplicit znanja Korporativni Intranet i Ekstranet

Slobodni tok znanja u oba pravca Zahvatanje znanja ukljuivanjem svih uesnika i

korisnika Isporuka znanja kada sistem proceni za potrebnoem

9-749-74