Upotreba WWW za učenje na daljinu

  • Author
    tswigly

  • View
    238

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of Upotreba WWW za učenje na daljinu

  • 8/3/2019 Upotreba WWW za uenje na daljinu

    1/18

    PANEVROPSKI UNIVERZITETAPEIRON

    BANJA LUKA

    E-LEARNING

    SEMINARSKI RAD

    UPOTRABA WWW ZA U ENJA NADALJINU

    Profesor: Student:

    Doc. dr eljko Stankovi Daniel Kova eviBr.ind:73/10-VNI

    BANJA LUKA, 2011. GODINA

  • 8/3/2019 Upotreba WWW za uenje na daljinu

    2/18

    Upotreba WWW za u enje na daljinu

    Daniel Kova evi

    Strana 1

    SADR AJ

    1. UVOD ................................................................................................................................ 22. U ENJE NA DALJINU ..................................................................................................... 33. UPOTREBA WWW ZA U ENJE NA DALJINU.............................................................. 4

    3.1. WEB PORTALI I OBRAZOVANJE NA DALJINU ..................... ............................... 53.1.1. Zna aj WEB portala ............................................................................................ 10

    3.2. VRSTE I KARAKTERISTIKE PORTALA ............................................................... 113.3. VRSTE WEB PORTALA .......................................................................................... 11

    ZAKLJU AK ...................................................................................................................... 16LITERATURA .................................................................................................................... 17

  • 8/3/2019 Upotreba WWW za uenje na daljinu

    3/18

    Upotreba WWW za u enje na daljinu

    Daniel Kova evi

    Strana 2

    1. UVOD

    World Wide Web (svjetska mre a) nije postojao 1993. godine. To znaci da prije 18godina nije bilo internet browsinga (internet / web-pretra ivanja). Isto tako, nisu postojali nie-mail (elektronska po ta) ni instant messaging (brzo sinhronizirano slanje poruka). DanasWorld Wide Web predstavlja kljucnu, op teprisutnu i dominantnu alatku u trgovini,globalnim vijestima, medusobnoj komunikaciji, bankarstvu, fakultetima, politickimrazgovorima, i brojnim drugim stvarima. tavi e, univerziteti dr e predavanja iz velikog broja predmeta preko World Wide Weba.

    U enje na daljinu se mo e ostvariti preko razli itih tehnologija, ali je WWW uveonajve e i najkorisnije promene.

    Obrazovanje na daljinu kori enjem WWW tehnologija mo emo podeliti na:

    sinhrono - u enje u istom vremenu na razli itom mestu; asinhrono - u enje u razli ito vreme na razli itom mestu.

  • 8/3/2019 Upotreba WWW za uenje na daljinu

    4/18

  • 8/3/2019 Upotreba WWW za uenje na daljinu

    5/18

    Upotreba WWW za u enje na daljinu

    Daniel Kova evi

    Strana 4

    3 . UPOTR EBA WWW ZAU ENJE NA DALJINU

    Web aplikacija je program koji se pi e i izvr ava u Internet ili intranet okru enju.Poti e od klasi nih hipermedijalnih web stranica koje su modifikovane i dopunjene pomo u

    ASP, ASPX, JavaScript i sl. tehnologija. Web program se postavlja na ra unar-server kojitreba da ima mehanizme za povezivanje skriptova, komponenti, objekata i interakcije na webserveru.

    Web strane posve ene u enju na daljinu treba da pomognu studentima i u enicima da prona u potrebne informacije o kursu, nau e materijal i da se uvedu u tematiku kojom se bavikurs. Web strane dizajnirane na odgovaraju i na in treba da pomognu razmi ljanje, diskusije iaktivno u estvovanje studenata u procesu u enja na daljinu.

    Elementi koje treba uklju iti u web strane posve ene kursu su: informacije o kursu i predava u, komunikacija grupe, zadaci i testovi, materijal za nastavu, demonstracije,animacije, video, audio, referentni materijal.

    Internet, za razliku od tradicionalnih dokumenata (koji su uglavnom linearne ilisekvencijalne strukture) podr ava vi e na ina kretanja navigacije kroz dokumente.Kori tenjem hypertexta korisnik mo e dokumentu pristupiti na tradicionalan lineran na ini itavanja ili pak kori tenjem linkova unutar dokumenta mo e se povezati s drugim site-ovima, slikama, audio file-ovima i sl. te se naknadno vratiti na navedeni dokument.

    Ote avaju i momenat hypertext strukture, uprkos tome to nudi izuzetnuindividualnost u enja, jeste taj to mo e do i do korisni ke dezorijentacije, i preoptere enostiinformacijama. Kreatori sistema za u enja na daljinu, odnosno onih koji se bave sadr ajem, ato bi konkretno morali biti nastavnici, moraju imati na umu uticaj hypertext strukture nau enje:

    y pove ena je odgovornost studenta/u enika u usmeravanju u enja,y smanjena je kontrola nad kori enjem materijala,y potrebno je predvideti sve mogu e navigacijske delove kako bi se kreirao materijal

    koji bi usmerio korisnike na razli ite pristupe dokumentu,y pove ana potreba za slaganjem fragmentiranih informacija kako bi se redukovala

    informacijska preoptere enost,y pove ana potreba za multimedijalnim elementima kako bi se privukla i zaokupila

    pa nja, tj. kako bi sadr aj bio primeren studentima/u enicima sa razli itim stilovimau enja,y verovatnost da se studenti vi e ne e vra ati na prvobitnu adresu nakon to ih linkovi

    preusmere na drugi sajt.

    Nove tehnologije i metode nastave unapredili su tradicionalnu ulogu nastavnika u procesu u enja, me utim nastavnici i dalje imaju odgovornost stimulisanja interesa studenata

  • 8/3/2019 Upotreba WWW za uenje na daljinu

    6/18

    Upotreba WWW za u enje na daljinu

    Daniel Kova evi

    Strana 5

    u vezi tema u enja i njihovog motivisanja kako bi u potpunosti participirali u Internetu ionicama,(Updegrove 1995).

    Upotreba WWW za u enje na daljinu, uz primenu svih zahteva elaboriranih u ovomnaslovu, realizuje se pomo u autorskih sistema koji se nazivaju WEB autorski sistemi.

    3 .1.WEB POR TALI I OBRAZOVANJE NA DALJINU

    Web portal web sajt koji plasira informacije i pru a mnoge, uglavnom besplatneservise krajnjim korisnicima, sve to u cilju informisanja, dru enja, zabave, komunikacijeme u ljudima. Nastavnik koji predaje na daljinu ima na raspolaganju irok dijapazontehnolo kih opcija koje se mogu podeliti u etiri glavne tehnologije:-govor -video-podaci-

    tampa. Klju ni faktori u obrazovanju na daljinu su:-u enici-nastavnici-asistenti-pomo noosoblje-administratori.

    Banke podataka arhivirane na internetu i dostupne svima poma u nam u obavljanjurazli itih delatnosti, u pronala enju zanimljivih informacija, za zabavu, obrazovanje, i dr.Informacije koje se nalaze na internetu mogu biti nau no relevantne ili potpuno neutemeljene,istinite ili la ne, tako da se mora povesti posebna pa nja relevantnosti izvora informacija.

    O ekuje se da e, u narednom periodu, posebno biti nazna eni relevantni izvoriinformacija, tj.izvori koji podrazumjevaju predhodno recenziranje sadr aja koji se mogucitirati, preuzimati kao to to radimo kod navo enja informacija preuzetih iz knjiga i asopisa.

    Odgovornost za istinitost i nau nu utemeljenost informacija u tampanim knjigama preuzimaju autori, recenzenti i izdava i. Na internetu svako mo e da otvori domen, kreira sajtili portal i postavi informacije koje su dostupne svima. Naravno, postoje sajtovi koji predstavljaju ugledne kompanije, nau ne institucije, fakultete, kole, ugledne asopise,digitalne biblioteke i sl., tako da su informacije pa ljivo struktuirane i potpuno pouzdane.Portali objedinjuju razli ite informacije iz ve eg broja izvora, pru aju i tako dosledne podatke i pristup brojnim aplikacijama, koje bi mogle biti postavljene i kao posebni sajtovi.Ako sajt posmatramo kao prezentaciju pojedinca ili institucije u internet okru enju, onda pod portalom podrazumjevamo vi e sajtova pa ljivo struktuiranih na jednom ili vi e domena.Portali mogu da budu koorporativni, dr avni ili li ni. Li ni portal je stranica na Webu kojauglavnom pru a mogu nosti posebno prilago ene svakom korisniku, uz mogu nost poseta i

    prelaska na starnice s druga ijim sadr ajem. Hipertekst nam omogu ava vi eslojno povezivanje dokumenata u internet okru enju, tako da korisnik mo e, u skladu sa svojiminteresovanjima, da pro iruje saznanja do eljenog nivoa. Razgranati model prezentovanjainformacija predstavlja latentu opasnost, tako da npr. student mo e da izgubi previ e vremena

    itaju i informacije koje ga interesuju, a ne posve uju i pa nju na obavezne sadr aje.Digitalni izvori informacija jesu veoma korisni, ali su potrebne dodatne instrukcije nastavnikakako bi se domen pretrage informacija suzio na razumnu mjeru.

  • 8/3/2019 Upotreba WWW za uenje na daljinu

    7/18

    Upotreba WWW za u enje na daljinu

    Daniel Kova evi

    Strana 6

    Kretanje kroz WEB portal je naj e e omogu eno softverom za upravljanje bazama ilihipertekstom. Hipertekst omogu ava vi eslojno povezivanje dokumenata preko tzv.hiper vorova, tj. klju nih rije i ili objekata koju su povezani sa drugim dokumentaima ililokacijama na internetu. Kada strelicu mi a pomjerimo preko ekrana uo i emo da se prilikom prelaska preko nekih rije i ili objekata strelica mi a pretvara u ruku. To zna i da emo,ukoliko, pritisnemo lijevi taster mi a sa stranice na kojoj se nalazimo pre i na novi dokument.Kreatori portala povezuju objekte kako bi korisnici jednostavno mogli da pregledaju sadr aj portala i da odaberu informacije u skladu sa njihovim interesovanjima i potrebama.

    Primjeri WEB portala koji sadr e i pretra iva e su : Bing.com, Yahoo.com iGoogle.com

    Slika 1. Bing.com

    Bing portal sadr i setove informacija vezane za politiku, sport, kulturu, zabavu, putovanja, vremensku prognozu (vidimo u gornjem desnom e ku) i sl.

  • 8/3/2019 Upotreba WWW za uenje na daljinu

    8/18

    Upotreba WWW za u enje na daljinu

    Daniel Kova evi

    Strana 7

    Bing portal posjeduje i svoj e-mail i mesenger( at) komunikaciju koja je u sklopu bing-a.

    Drugi portal koji se mo da i e e koristi je Google.com

    Slika 2. Google.com/news

    Google portal sadr i informacije vezane za politiku, nauku i tehnologiju, ra unare, putovanja, sport, kulturu, zabavu i dr.

    Posebno je interesantan Google prevodilac koji omogu ava prevo enje sadr aja na jezik korisnika. Ovaj veoma mo an modul Googl-a smanjio je jezi ke barijere korisnika kojisu se u kori enju interneta esto navodile kao najve i problem.

    Zanimljiv modul googl-a je mapa grada ili dr ave kojim mo emo da dobijemo mapuili satelitski snimak odabrane teritorije.

  • 8/3/2019 Upotreba WWW za uenje na daljinu

    9/18

    Upotreba WWW za u enje na daljinu

    Daniel Kova evi

    Strana 8

    Slka 3. Mapa Beograda sa znamenitostima grada

    Pored izbora sadr aja mogu e je unjeti klju ne rije i i pretra iti sadr aj cjele mre e pozadatim pojmovima.

    Npr. ako unesemo klju ne rje i: eObrazovni, dobi emo popis svih lokacija nainterenetu koje sadr e unjete klju ne rje i.

    Slika 4. Pretraga interneta po kl ju nim rije ima

  • 8/3/2019 Upotreba WWW za uenje na daljinu

    10/18

    Upotreba WWW za u enje na daljinu

    Daniel Kova evi

    Strana 9

    Na slici 4 se mogu vidjeti rezultati pretrage sa kra im opisom lokacija gdje mo emo prona i tra ene sadr aje. Analiziraju i rezultate po klju nim rje ima obrazovni portal,vidje emo da se n aprvom mjestu nalazi Edusoft (www.Edusoft.rs), najve a baza on-lineobrazovnih resursa. Kada pozicioniramo strelicu mi a na teksta koji je ispisan plavom bojom,kliknemo levi taster mi a i prelazimo na novu lokaciju. U ovom slu aju portal EDUSOFT.

    Slika 5. Obrazovni potral Edusoft

  • 8/3/2019 Upotreba WWW za uenje na daljinu

    11/18

    Upotreba WWW za u enje na daljinu

    Daniel Kova evi

    Strana 10

    3 .1.1.Zna aj WEB portala

    Web portali su nastali zbog potrebe za jednim mjestom na kome se nalaze pristupirazli itim sadr ajima i informacijma. Moramo, ponovo, da naglasimo da se na internetu i na portalima nalaze i materijali koji nemaju nau no relevantne injenice i nisu upotrebljive ustru nom radu, ali prestavljaju li ne stavove pojedinca ili institucija o nekim pojmovima. U poslednjih 5 godina se intezivno radi na kreiranju struktuiranih portala na kojima se isklju ivonalaze informacije koje se recenzirane, nau no utemeljene i rezultat su rad vrhunskihstru njaka iz odre ene oblasti. O ekuje se da e fakulteti, instituti i druge nau ne-obrazovneinstitucije kreirati takve portale, to bi olak alo nau na istra ivanja, obrazovanje i vaspitanje.

    U poslednje dvije godine esto se koriste portali za pregled video zapisa od kojih je

    najpoznatiji Youtube. YouTube je popularni internet servis za razmenu video sadr aja gdjekorisnici mogu postavljati, pregledavati i ocjenjivati video isje ke.

    Slika 6. YouTube

    Ako ukucamo na YouTube PowerPoint prezentacion izbaci e nam nekoliko video isje aka.

  • 8/3/2019 Upotreba WWW za uenje na daljinu

    12/18

    Upotreba WWW za u enje na daljinu

    Daniel Kova evi

    Strana 11

    3 .2 . VRSTE I KARAK TERISTIK E POR TALA

    Analiziraju i sadr aje na portalima mogu se definisati slede e prednosti u odnosu nanestruktuirane baze podataka:

    inteligentna integracija i pristup sadr aja, aplikacija i raznim informacijama pobolj ana komunikacija i saradnja izme u korisnika objedinjen, trenutni pristup svim vrstama informacijama obezbe ena sigurnost podataka mogu a indetifikacija licenciranih korisnika brza, jedinstvena modifikacija i odr avanje sadr aja na stranici

    Portale, danas, kreiraju pojedinci, organizacije, kole, fakulteti, ministarstva, dr ave,kulturno-istoriske, zabavne i sportske organizacije i dr.

    3 .3 . VRSTE WEB POR TALA

    Regionalni web portal Dr avni Web portal Korporativni Web portal

    Obrazovni portal Web TV portal Portali avio kompanija Portal sporckih klubova On-line kupovina Digitalne biblioteke Obrazovni Web portal-Edusoft

    U poslednje dve godine kreiran je WEB portal za planiranje, realizaciju i optimalnuorganizaciju nastave. Portal sadr i materijale za direktore i stru ne saradnike kako bi imolak ao planiranje i realizaciju njihovih aktivnosti. Portal se nalazi na adresiwww.edu-soft.rs

    U svetu postoje brojni didakti ki normativi za upotrebu didakti kih medija i uverljividokazi ta se

  • 8/3/2019 Upotreba WWW za uenje na daljinu

    13/18

    Upotreba WWW za u enje na daljinu

    Daniel Kova evi

    Strana 12

    u nastavi posti e ako se ta sredstva dosledno primenjuju. Vaspitno-obrazovna vrednostdidakti kih medija mogla bi se uslovno svesti na ove proverene injenice: didakti ki medijiomogu avaju br e i kvalitetnije realizovanje ciljeva i zadataka vaspitanja; zna ajna su pretpostavka modernizacije i dinamiziranja metoda i oblika nastavnog rada; bitan su inilac zauskla ivanje nastave sa ivotom, teorije s praksom i za prilago avanje nastavnih sadr ajamogu nostima, prethodnim znanjima, potrebama i interesovanjima mladih i odraslih;zna ajna je njihova funkcija u anga ovanju ve eg broja ula, podsticanju i odr avanju pa njekod u enika, razvijanju radoznalosti i elje za u enjem, za aktivnim sudelovanjem unastavnom procesu i svome razvoju. Zahvaljuju i didakti kim medijima mogu e je aktivnouklju iti u enike u procese pripremanja nastave, njenog realizovanja i vrednovanja.Didakti ki mediji omogu uju samostalan rad u enika, transfer znanja, i njegovu primenu uradu i ovladavanje tehnikama samoobrazovanja; bitna su pretpostavka ravnomernijeganga ovanja kognitivnih, emocionalnih i konativnih snaga li nosti u nastavi i u enju;zna ajan su inilac usmeravanja u eni ke aktivnosti u pravcu istra ivanja, otkrivanja,misaonog uobli avanja onoga to je istra eno i otkriveno i izgra ivanja vlastitih koncepcijami ljenja; podsti u u enje uvi anjem, re avanjem problema i kreativne aktivnosti. Na slici 1 je prikazan portal koji sadr i didakti ke resurse za pripremu i realizaciju nastave u osnovnoj

    koli. Materijali su struktuirani po nastavnim predmetima u skladu sa ciljevima i zadacimaMinistarstva prosvete. Portal sadr i metodi ka uputstva, skice priprema, radne listovemultimediju i niz drugih korisnih materijala za nastavnike, direktore i stru ne saradnike.

    Slika 7. Obrazovni portal za nastavnike

  • 8/3/2019 Upotreba WWW za uenje na daljinu

    14/18

    Upotreba WWW za u enje na daljinu

    Daniel Kova evi

    Strana 13

    Didakti ki mediji, o ijoj smo pedago koj mo i do sada govorili, nastala su kaorezultat vi egodi njeg prou avanja njihove pedago ke su tine i prakti ne efikasnosti, a nekaod njih su godinama primenjivana u na im kolama i pokazala su svoju neospornu vrednost.To nam daje osnovu za tvrdnju da e ona, stru no proizvedena, marljivo odabrana i znala ki primenjena, uticati na to da se nastava organizacijski, sadr inski, metodi ki i po rezultatimakoje daje podigne na kvalitetno vi i nivo; da njom, vi e nego do sada, budu zadovoljninastavnici i u enici i da ona ostvaruju uspe nije ono to je predvi eno ciljevima i zadacimavaspitanja i obrazovanja u svim vrstama osnovnih, srednjih, vi ih i visokih kola.

    Osnovni principi od kojih se polazi u procesu primene didakti kih medija i kori enjaizvorasaznanja mogu se svrstati u nekoliko kategorija od kojih su, ini se, najzna ajnijeslede e:

    a. Primena jednog nastavnog sredstva ili kori enje izvora saznanja ne iskulju uje upotrebudrugih sredstava i izvora.

    b. Neki izvori saznanja ili didakti ki mediji pogodnija su od drugih za u enikovorazumevanje nastavne gra e odre ene oblasti ili nastavnog predmeta i za njegovo dola enje ukontakt sa stvarno u koju eli da izu ava.

    c. Didakti ki mediji i izvori saznanja trebalo bi da se koriste kao integralni delovi nastave iu enja.

    d. Marljivo pripremanje didakti kih medija (pripremaju ih nastavnik i u enici) esencijalno jeza njihovu adekvatnu i efektivnu upotrebu u nastavi i u enju.

    e. U enici treba da budu svesni svrhe odre enog nastavnog sredstva i da se ose ajuodgovornim da ih u odre eno vreme obezbede i upotrebe u nastavnom procesu i u procesuu enja.

    f . Nastavnikova korektna upotreba nastavnog sredstva i aktivno u eni ko pra enje sadr aja

    koji se prezentuje, od prvorazrednog su zna aja za tokove i ishode nastavnog procesa.

    g. Pedago ka funkcija didakti kih medija je, pored ostalog, da supstitui u sticanje znanja u

    prirodnim uslovima.

    h. Didakti ki mediji i izvori saznanja se koriste da pove aju kvalitet komunikacije izme u

  • 8/3/2019 Upotreba WWW za uenje na daljinu

    15/18

    Upotreba WWW za u enje na daljinu

    Daniel Kova evi

    Strana 14

    nastavnika i u enika u nastavi.

    i. Didakti ki mediji mogu imati prednost u odnosu na ste eno iskustvo jer su u stanju da dajuinformacije koje e korigovati iskustvo, modifikovati vreme, uverljivo dati dimenziju

    prostora, prikazati procese i detalje neke pojave, a sve to je zna ajno za razumevanje te pojavei sticanje kvalitetnih znanja.

    j. Materijali pripremljeni za nastavu i izvori saznanja efikasni su ako doprinose unapre ivanjuu enja do tog stepena da u enici shvataju veze i odnose izme u predmeta i pojava realnogsveta.

    k. Didakti ki medij slu i nastavnoj svrsi ako omogu uje ostvarivanje ciljeva nastave kao i bilo koji drugi izvor ili materijal.

    l. to didakti ki medij anga uje vi e u eni kih ula u procesu nastave i u enja, tim imazna ajniju ulogu u postizanju kvaliteta znanja, njegove trajnosti i aplikativnosti.

    m. Mo bilo kog didakti kog medija je onolika kolika je pedago ka mudrost nastavnika kojisenjim koristi.

    U pomenutom portalu Edusoft mo emo da izaberemo materijale za nastavnike:

    Slika 8. Materijali za nastavnike

    Portal sadr i materijale za: planiranje i realizaciju nastave, vrednovanje rada u enika,kreativne ideje i primere iz nastavne prakse. Pored metodi kih uputstava portal sadr i veliki

  • 8/3/2019 Upotreba WWW za uenje na daljinu

    16/18

    Upotreba WWW za u enje na daljinu

    Daniel Kova evi

    Strana 15

    broj skica za pripemu nastave, multimedijalnih prezentacija i radnih listova koji do sada nisuobjavljivani u tampanim medijima.

    U meniju za direktore nalaze se materijali koji omogu avaju efikasno upravljanje

    kolom bazirano na kvalitetnom planiranju rada svih slu bi.

    Slika 3. Portal za direktore

    U skladu sa funkcijama direktora na portalu se nalazi preko 150 dokumenta od kojihsu najzna ajniji: modeli godi njeg programa rada, analiti ko-planska dokumentacija, programrada nastavnih ve a, primeri mese nih, operativnih planova rada kole i dr.

  • 8/3/2019 Upotreba WWW za uenje na daljinu

    17/18

    Upotreba WWW za u enje na daljinu

    Daniel Kova evi

    Strana 16

    ZAKLJU AK

    Ucenje na daljinu je projektovano tako da sadr aji prate nastavni program nastavnih

    predmeta, ali bi kori cenjem hiperlinkova bila data i mogucnost temeljitijeg izucavanja pojedinih oblasti, to odgovara individualnim interesovanjima studenata (ucenika) i svihdrugih koji bi ove didakticke materijale koristili za formalno ili neformalno obrazovanje. Ovisadr aji bi bili posebno interesantni iz oblasti informacionih tehnologija, menad menta,makroeknomije i drugih oblasti koje izucavaju buduci menad eri. i teorije nastave za koji bi bili zainteresovani svi nastavnici osnovnih i srednjih kola, kao i roditelji.. Javni pristup WEB portalu popularsao bi ucenje na daljinu, a hiperlinkovi sa interesantnim internet lokacijama popularisalo bi ucenje stranih jezika i stvaralo bi svest ljudi da kori cenjem Interneta mogu dadodu do skoro svih informacija znacajnih za njihovo usavr avanje ili bolje informisanje uoblasti njihovog interesovanja. Potrebno je, takode, da se permanentno vr i evaluacijaelearning sistema i njegovo usavr avanje u skladu sa promenama koje se dogadaju urazvijenim dr avama sveta, kao i na osnovu iskustava i stavova nastavnika i studenata u praksi. Javni pristup WEB sadr ajima nala e potrebu za tite privatnosti informacija ostudentima, te se predvida posebna baza informacija o studentima koja bi bila za ticena

    ifrom i dostupna samo ovla cenim licima. Datoteka u kojoj bi bili sme teni rezultatinapredovanja studenata mora se za titi i arhivirati na CD-ove, ne samo zbog za tite privatnosti vec i zbog izbegavanja eventualnih zloupotreba od strane studenata. Ipak, u ovoj pocetnoj fazi, vrednovanje znanja studenata kori cenjem elearning sistema bilo bi samododatna informacija nastavniku, a nikako jedina, te ce se u periodu eksploatacije, svakako,nametnuti nova organizacija prilagodena dru tvenom okru enju u kojem ivimo.

  • 8/3/2019 Upotreba WWW za uenje na daljinu

    18/18

    Upotreba WWW za u enje na daljinu

    Daniel Kova evi

    LITERATURA

    [1] Mandi , D. I nternet tehnologije , Narodna biblioteka Beograd, 2010.[2] Latinovi , B. Kompijuterska tehnologija, Narodna i univezitetska biblioteka

    Republike Srpske, Banja Luka, 2000[3] http://bs.wikipedia.org/