Upotreba ~ovekaUpotreba ~oveka - sanelaart.comsanelaart.com/knjige/upotrebacoveka.pdf · poslovne knjige, sveske, nalivpera, olovke, reza~i i po jedna pisa}a ma{ina (Adler i Underwood);

123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890

Upotreba ~ovekaUpotreba ~ovekaUpotreba ~ovekaUpotreba ~ovekaUpotreba ~oveka

Ale

ksan

dar

Ale

ksan

dar

Ale

ksan

dar

Ale

ksan

dar

Ale

ksan

dar

TTTT Ti{

ma

i{m

ai{

ma

i{m

ai{

ma

http://www.malaraja.com/

Aleksandar Ti{ma, Upotreba ~oveka 2Aleksandar Ti{ma, Upotreba ~oveka 2Aleksandar Ti{ma, Upotreba ~oveka 2Aleksandar Ti{ma, Upotreba ~oveka 2Aleksandar Ti{ma, Upotreba ~oveka 2

GOSPO\ICIN DNEVNIK JEGOSPO\ICIN DNEVNIK JEGOSPO\ICIN DNEVNIK JEGOSPO\ICIN DNEVNIK JEGOSPO\ICIN DNEVNIK JE omanja duguljasta sveskas tvrdim koricama ~ija hrapava crvena presvlakapodraàva zmijsku koù i u gornjem desnom uglu nosizlatnim slovima utisnuti natpis “Poesie”. Jedan je to odonih spomenara {to se poklanjaju devoj~icama da bi unjih skupile prigodne zapise svojih najbliìh; ali u malomgradu, kakav je Novi Sad uo~i drugog svetskog rata,ovo je jedina donekle ukusna i privla~na, jedina intimnavrsta bele`nice do koje se za novac moè do}i. U ovose uverava i Ana Drentven{ek, koju u~enici zovuGospo|ica, u{av{i jednog proletnjeg dana u papirnicu“Nahauer i sin”, na Glavnoj ulici, gde redovno nabavljapotrebe ove vrste, zato {to je najve}a, najboljesnabdevena i uz to pripada Nemcu, ~ime njoj, Nemici,uliva poverenje i ~ini zadovoljstvo. Ona dakle otvarastaklena vrata s masivnom, gvozdenom, u oblikuopu{tenog lista paprati izrezanom kvakom, izme|u dvajuizloga u kojima su skladno i pregledno raspore|eneposlovne knjige, sveske, nalivpera, olovke, reza~i i pojedna pisa}a ma{ina (Adler i Underwood); ulazi u uzanu,dugu, kao apoteka sve~ano polutamnu prostoriju, kojamiri{e na drvo i lepak, obi|e jednog de`mekastog kupcakoji zami{ljeno preme}e na tezgi krute fascikle {to ihpred njega spu{ta, stoje}i na merdevinama u crnomza{titnom ogrta~u, mr{av i dugonog kalfa kao {afranùte kose, da bi se zaustavila pred drugim, znatnostarijim kalfom s nao~arima u okvirima od srebrne ìce,s lukavim, mirnim osmehom na tankim, kratkim usnama.“[ta izvolite?” kaè ovaj, jedva rastvaraju}i usne alirazgovetno, dok mu se vrhovi prstiju spajaju nad


trbu{~i}em koji zateè isti onakav za{titni ogrta~ odcrnog klota kakav ima kalfa s kosom boje {afrana;odnosno “Sie w•nschen?”, jer ve} zna da je ona Nemicai osvedo~io se da voli biti oslovljena tako, na svom jeziku,{to nije slu~aj sa svima, ne u Novom Sadu tridesetihgodina kada se, pojavom prvih izbeglica i prvih uniformiKulturbunda, ve} ose}a dah rata, obra~una. Tada onastidljivo, jer joj je èlja potajna, podiè glavu osen~enu{e{irom sa {irokim obodom, pruà kaìprst u crnoj glaserukavici da pokaè ka gornjim policama vi{e prodav~eveglave koje je boja`ljivo ve} preletela sivim o~ima, iodgovara: “Jednu svesku, ali s lepom hartijom”. On sepokloni, s izrazom razumevanja, kog zapravo nema, kojeje {iroko kao i oznaka traènog predmeta, jer takozahteva njegov poziv, njegovo iskustvo, jer se upravotakvim, sveznaju}im izrazom zadobija poverenjegospo|a koje ovako neodre|eno, ispomaù}i sekolebljivim pokretom traè robu koja im je potrebna, iokrenuv{i se, pri{av{i rafovima i izviv{i se gipko, po~nespretnim prstima uvis pruène ruke da vadi i drugojdodaje i ovom na tezgu slaè dve, tri, sedam, osamrazli~itih svezaka i sve{~ica, s mekim i tvrdim povezom,tankih i debelih, pa po{to se, dobuju}i prstomsrednjakom po dnu police, presli{ao da je izloìo ceoizbor, okrene se da ih rasporedi po tezgi, otvaraju}iponeku i pu{taju}i kroz prste njene listove, kao {toprodavac cipela savijaju}i im lub i |on pokazuje kakosu meke i lake. Gospo|ica me|utim brzo kliznepogledom preko sivih i za{titno-maslinastih korica, prekou kocke i linije izdeljenih listova, i posegne za sveskom


preko ~ijeg je gornjeg ugla zlatnim slovima utisnuto“Poesie”. Podigne je i rastvori; njeni kruti, ̀ u}kasti listoviod delovodni~ke hartije zakrckaju padaju}i jedan prekodrugog. “[ta staje ova?” I po{to prodavac saop{ti cenu,spu{ta svesku na tezgu. “Uze}u je”. Kopa po torbici ipla}a, dok on poletno uvija svesku u belu, tanku svilenuhartiju. Stavlja svesku u torbicu i nosi je ku}i. Ondesve~ano razmota hartiju, okre}e svesku, lista njeneù}kaste, ~vrste stranice, vra}a se prvoj, seda za sto i,umo~iv{i pero u mastilo, ispisuje prise}aju}i se datuma:“4. maj 1935” i ispod toga “S pomo}u Bo`jom”, razumese nema~ki. Sveska je postala dnevnik; ona sepostepeno puni re~ima kojima Gospo|ica poku{ava dauobli~i i osmisli sve ono {to se s njom zna~ajno zbiva.Dok jednog dana, 1. novembra 1940. ne napi{e re~i“Nova bolest”, kao {to je ve} mnogo puta ~inila, ali kakovi{e nikad ne}e ~initi, jer }e ovaj nasrtaj na njeno teloprevazi}i mo}i pra}enja razumom. Po}i }e lekarima;lega}e na niske otomane prekrivene belom mu{emomi, s o~ima prikovanim za tavanicu, odolevati bolnim istidnim istraìvanjima znala~kih prstiju. U laboratorijidoktora Korkhamera vadi}e joj iz vene i prsta krv, uzetiu ~a{u mokra}e; dobi}e nalaze i s njima dospeti usanatorijum doktora Boranovi}a, hirurga u to vreme navrhuncu ume}a, zdepastog, ~vrstogpedesetogodi{njaka, koji }e je pou~iti da ima upalu ̀ u~is kamenom i odmah joj predloìti dan operacije.“Odgovara?” podi}i }e na nju, s kalendara koji je sebiprimakao na stolu, sitne sivo-zelene, u salo urasle o~i.Ona }e se zaprepastiti zbog kratko}e roka, traì}e


vremena za odlu~ivanje. Ali: “Znate {ta”, re}i }e joj onuz nakriv saàljiv osmeh, “ako budete razmi{ljali, ja vasmo`da uop{te ne}u primiti u moj sanatorijum, jer mi jestalo da kod mene svaka operacija uspe.” Ucena }e,kao grom, delovati; Gospo|ica }e po}i ku}i da pakujestvari, kao pred putovanje. Spava}ice, vi{e ~istih ga}ica,prslu~e. Ne{to toplo u ~emu se moè leàti s jorganompovu~enim pod pazuha, otkrivenih ruku, kao {to jenedavno videla u jednoj poseti bolesnici. Ali {ta?Dèmper? Nema prikladan nijedan, svi su tamni, radni,pa juri u grad, izme|u ~asova, na kojima se ujednoopra{ta za neodre|eno vreme od u~enika, da kupi tonekakvo toplo a ipak ne`no par~e ode}e. Svugde jojnude grubo tkanje, dre~ave boje. Pada s noguobigravaju}i radnje dok kona~no ne pronalazi tu liseuse,kako saznaje da se stvar zove, u prodavnici “Dama” odljubazne vlasnice gospo|e Ekmedì}, kojoj se poveravado kraja. To je svetloljubi~asti vuneni kaputi}, tanak, bezkop~anja, sa {irokim a malo i prekratkim rukavima, kojijoj se, kad proba kod ku}e, sami povuku do lakata: alisad ima, ipak, poslednje {to joj je nedostajalo. Uto seve} spu{ta ve~e, do|e joj hladno u njenoj sobici, podigli}avom svetlo{}u sijalice koja nemilosrdno razotkriva,upravo razara njene beìvotne stvari ba~ene na krevet,spremljene za spu{tanje u torbu, kao u raku. Spava}ica,ruì~asta, pa malo tamnija liseuse, ga}ice ruì~aste ibele, belo prslu~e na kom je malo~as u~vrstila dugmekoje je ve} davno bilo labavo. Sve }e to stati u putnuta{nu s ru~kama; kad je ko bude video, na putu zasanatorijum, pomisli}e da je krenula u kupovinu (mo`da


na pijacu, koja je uz put). A dnevnik? Pogled joj leti premaormanu, gde ga drì na samom dnu, u senci obe{enihhaljina i napu{tenog proletnjeg kaputa. Otvori orman iskloni skute haljina, knjiìca se zacrveni, ona se ma{ida je podigne i priklju~i kao nepredvi|enu dragocenostonom {to je nu`no. Me|utim, ho}e li èleti i mo}i i{taupisati u dnevnik, pred o~ima lekara i ~asnih sestara?Ako pak svesku bude samo krila, recimo pod jastukom,mo`da }e je neko otkriti, u ~asu njene nepa`nje, ili dokbude na operacionom stolu, pa }e iz nje ~itati nepozvani.Ona ustrepti, kao zate~ena gola. A {ta ako ...? Dr{}u}i,zami{lja da je umrla, a dnevnik ostaje izloèn ma kome.No, ako ga ostavi na dnu ormana, ko }e ga tu na}i?[imokovi}ka, kojoj namerava da ostavi klju~ od sobe,ili sestra, po{to do|e, obave{tena telegramom? (A i osestri je u njemu pisala nepovoljno!) Bilo koje da se desi,bilo bi uàsno. Ali i neizbe`no, po{to dnevnik vi{e ne bimogla braniti, skrivati. I sad vidi sebe kako leì mrtva,daleko od ove sobe, vrlo daleko, samotno, leìnepomi~na i obezbojena, ne znaju}i ni{ta, a ovde stojinjen dnevnik, njena tajna - to je toliko nesnosno da seona sagne i zgrabi svesku, privije je na grudi i baci sena nju, na krevet, zaplakav{i. Prvi put istinski shvata da}e mo`da umreti, i {ta to zna~i: potpunu samo}u,potpunu prepu{tenost, potpuno neznanje, nemo} da zasebe bilo {ta u~ini. Pla~e dugo, duboko u ve~e, sama usvojoj sobi, gde se gvozdena pe}kica davno ohladila.Zna da joj to {kodi, ali ne moè druk~ije nego da pla~ei pla~e, sve dok se, oko pono}i, iznurena, ne zavu~e, uhaljini, pod perinu i ne zaspi, da bi je jo{ i u snu potresali


iskidani jecaji-uzdasi. Ujutru mora brzo da zaloì, da seopere, obu~e, da raspodeli kom{inicama du`nosti koje}e sama propustiti, da se s njima pozdravi, spakuje se ipo|e. O dnevniku odluka jo{ uvek nije doneta. Da gabrzo spali, na toj nagloj jutarnjoj vatri, pre no {to je budeugasila sipaju}i na nju vode, kao {to namerava? Od tog~ina sujeverno se usteè, ~ini joj se da bi njime prizvalasmrt: evo me, do|i, ni~eg vi{e nemam. Onda pomi{ljada u svesku ne{to upi{e, pod dana{njim datumom, ne{topribrano, obave{tenje o svom odlasku, da malo otupiranije razneènosti koje je suvi{e otkrivaju, bar kako ihpamti. Ali, strah ju je da bi se ponovo rasplakala, pavi{e ne bi smogla snage da krene (a mo`da bi to i bilobolje, pomi{lja), i tako, jer vi{e ni vremena nema zadvoumljenje, odlazi iz stana nere{ene brige, osvr}u}ise, javljaju}i se jo{ jednom [imokovi}ki, koja, zate~enaza koritom punim nakva{enog rublja, ovla{ bri{e ruke orub kecelje da se rukuje, pa se Gospo|ici ~ini da je ve}zaboravljena. To, me|utim, nije tako, jer za siroma{kikraj u kome stanuje, ~ija pa`nja ne doseè do op{tihzbivanja, njen odlazak predstavlja doga|aj, o kom sevest {iri kao kolut na vodi, pa ubrzo stiè i do u~eni~kematere Slavice Boì}. Ova nastavlja i sama da seraspituje; saznaje da je operacija nad Gospo|icomizvr{ena, da ju je obavio sam doktor Boranovi}, te dase Gospo|ica u propisano vreme probudila, {to zna~ida je operacija uspela. U njoj se budi ~astoljubiva misaoda se ovim povodom, kad ve} ina~e zaostaje zauglednijim u~eni~kim roditeljima, istakne ako nepoloàjem i bogatstvom a ono pa`njom; vadi iz ormana


sinovljevo prazni~no odelo da ga o~etka, pegla njegovubelu ko{ulju, bele ~arape, i predvi|a kupovinu velikog-velikog buketa koji }e te krasote upotpuniti, od cve}akog u ovo doba godine ima, videla je onomad na pijaci,narcisa i jesenjih ruà. Milinko, upitan za saglasnost,daje je poslu{no, kao uvek. U {koli on se poveravaSredoju Lazuki}u, a uve~e, na sastanku, svojoj devojciVeri Kroner. Ovo dvoje ne pre}ute stvar kod svojih ku}a,tamo se korak prihvata s odobravanjem, i onaj zami{ljenibuket razgrana se u tri (potpuno jednaka, od samihjesenjih ruà), a Gospo|ici u belo obojenu bolni~ku sobuna prvom boju dvospratnog sanatorijuma stiè ~itava|a~ka delegacija. Ona nju prima, jer nema na~ina (nemasnage) da je odbije, mada se upravo od tog dana(~etvrtka) ose}a slabo. Rana ju je sino} bolela, a danaskao da se rasta~e, trunu}i, po ~itavom telu; obrazi jojgore, grudi pritiska teìna, ne jede joj se, samo èdni,ali joj voda ne prija, usne su joj i po{to se napije suve,trpke, nema mo}i u sebi, ali je raspinje potreba da sko~iiz kreveta i odjuri nekamo gde je hladovito i bezbolno.Deca ulaze i okruùju krevet, pa joj se ~ini da jo{ teèdolazi do vazduha, ~asna sestra umesto da ih pou~iodu{evljava se silnim cve}em i tr~i da prona|e ove}isud; deca grajaju, traè da im ona kaè kako se ose}a,da li je {ta boli, kad }e ustati, a Gospo|ica najednomose}a koliko je sve to besmisleno, koliko nestvarno, da}e umreti. Sklopi o~i i sliku sobne beline o~as zameniblesak crvenila ispod uklonjene zavese obe{enih haljina,kako ga je nedavno videla. Prene se, otvori o~i i vidikako ~asna sestra - ~iji ulazak nije primetila, {to zna~i


da je bila van svesti - ma{e deci osvr}u}i se upla{eno,da iza|u. Vidi kako deca gledaju u nju za~u|eno, izdaleka, pa digne ruku da im mahne na rastanku. Ali uistom trenutku shvata da se rastaje sa poslednjimljudskim stvorovima iz svog ìvotnog kruga, da je toposlednja mogu}nost da ne{to preduzme protiv svojemore, pa vikne, odnosno misli da je viknula, jer joj se sausana otisne samo {apat. “Vera! du{o! Hodi ovamo!” Idevojci koja se vratila s praga, privu~ena ne timslaba{nim zovom, koji nije razumela, nego njenimnapetim, iskola~enim o~ima, naloì: “Pri|i sasvim blizu”,te joj {apne na uho (sad hotimi~no {apu}e): “Ako umrem,otidi u moj stan i uzmi iz mog ormana, sa dna, jednuknjiìcu, pa je spali.” Govor ju je iscrpeo, jedva mi~eusne, nema pljuva~ke da ih ovlaì, i vi{e dahom negoglasom pita: “Ho}c{ li?” I po{to Vera klimne glavom,ona sklopi o~i, pada u duboku vatru, tako da vi{e i ne~uje uzbu|enu strku bolni~arki, ne ose}a da jerazgoli}uju, bodu; umire jo{ te no}i. Vera ovo saznajesutradan, od Milinka, prekosutra je sprovod, kome i onaprisustvuje konvencionalno, zajedno sa materom, daklei nevoljko, motre}i sve vreme ko se majci javlja (da li imu{karci, i kako?), a kako se ona pona{a, da li glumiganutost i tugu kao ostale gospo|e (preko puta njihotmeno bleda i ru`na Sredojeva mati), prime}uje li seda je druk~ija. Napetost je i samu spre~ava da budetu`na, ili bar zgranuta saznanjem da je sa tim bi}em {toga uz molitvu spu{taju u zemlju pre dva danarazgovarala, doticala mu ruku, primila iz njegovih ustaposlednji nalog. Nalog joj je me|utim stalno na umu, i


~im zemlja prekrije kov~eg i ispup~i se u humku, napu{tamater, rekav{i suvo da ima posla u gradu, pa se upu}ujeu pravcu ulice Stevana Sremca, vi{e da o njemuporazmisli na licu mesta nego da ga odmah i izvr{i. Alikad je ve} stigla pred ku}u sa Gospo|i~inim stanom,ne preostaje joj drugo nego da ide do kraja. Mora dodu{esa~ekati [imokovi}ku, koja je tako|e bila na ukopu, atreba joj dvostruko vremena dok sa kumom, ruku podruku, i zastajkuju}i da razmenjaju zapaànja (pop jemolitvu smandrljao, sestra nije doputovala), stigne ku}i.Ona se Veri ubraduje, jer njen dolazak produùjedoìvljaj, i rado joj, radoznalo, otvara Gospo|i~inu sobu.Obe ustuknu: hladnije je u njoj nego na dvori{tu. (“Asamo nedelju dana nije loèno”, i{~u|uje se[imokovi}ka.) Pale svetlu; jer je unutra mrak, i Veraodmah prilazi ormanu pa ga otvori, pretvaraju}i se da jeto ve} mnogo puta ~inila i da to {to traì ve} napametzna gde je, no zbilja odmah ugleda na dnu ormana jednucrveno ukori~enu svesku. Uzme je, ovla{ otvori, na~iniusnama i o~ima pokret koji treba da ubedi u bliskost ivlasni~ko pravo na predmet, nasme{i se i ve} izlazi,pokraj [imokovi}ke, koja isuvi{e po{tuje pisane stvaria da bi i{ta posumnjala. Nijedna vi{e ne progovori nire~, rastaju se, ali se Vera ose}a kao kradljivica. Tajutisak je prati i kad je svesku ve} unela u svoju ku}u i,uve~e u krevetu, kri{om pro~itala. Za to nije bilaovla{}ena, zna, a ipak nije mogla ni da je spalinepro~itanu. Sad je pak poznavanje njenog sadràjaspre~ava da je spali. Ima ose}anje da je u toj svescisadràn ~itav jedan ~ovek, i to ~ovek njoj dotad


nepoznat, na sasvim drugi na~in poznat, i da bi njenouni{tenje zna~ilo i uni{tenje mogu}nosti da se on,docnije, kad iznena|enje otupi, mo`da jasnije sagleda.Tek sad se na nju obru{ava strah, koji je na sahraniizostao: zar tako, lako i ovla{, i{~ezava, neupoznat,sadràj ~itavog jednog dugog ̀ ivota? (Njezinom uzrastuon se ~ini veoma dug: ~etrdeset i nekoliko godina!)Saop{tava svoju neodlu~nost Milinku, no on, pobornikispravnosti, savetuje joj da obe}anje verno ispuni. Paipak to ne moè. Pronalazi srednje re{enje: da sveskuvi{e ne ~ita, ve} da je skloni s o~iju do neke kasnije,zrelije odluke. Traè}i za nju skloni{te, pogled joj najprekrene ormanu, pa odmah ustukne, gotovo sujeverno,pred tako upadljivim ponavljanjem. Ne, bi}e ~ak skrovitijeako svesku stavi u svoj plakar za knjige, u koji nikadniko ne zaviruje; evo joj i nalazi pravo mesto, izme|udvaju ud`benika, engleskog i matematike iz niìhrazreda, koji tu ~ame odloèni, nikom vi{e potrebni. Alipre nego {to svesku ostavi, tako re}i pokopa umestoobe}anog spaljivanja, pomi{lja da svom re{enju, kojeose}a kao vrstu odricanja i izdaje u isti mah, mora ipakdati i neko spoljno, pametljivo obele`je. Seda za sto,otvara svesku i u nastavku Gospo|i~inih, odlu~nimkosim crtama unetih ispovednih pribeleàka, na prvojslede}oj praznoj strani ispisuje svojim okruglimrukopisom, saèto i stvarno, kao nadgrobni natpis: “AnaDrentven{ek, umrla 19. decembra 1940. posle operacijeù~i”. Upravo ovaj zapis podsta}i }e Sredoja Lazuki}ada svesku uzme sebi po{to na nju bude slu~ajno nai{ao~etiri godine docnije kao vojnik narodno-oslobodila~ke


vojske. On }e prethodno u koloni proma}i ulicama grada- nekad svoga - ispod slavoluka s pozdravomoslobodiocima, to jest i njemu, primi}e na obrazepoljupce nekolikih lepih jedrih devojaka koje }e se navojnike ustremiti s trotoara zasipaju}i ih cve}em, da biodmah zatim zaostale i i{~ezle; utopi}e se u mno{tvona Glavnom trgu da saslu{a govor nepoznatog oficira strorogom kapom {panskog borca; uve~e }e se smestitiu kasarni a zatim u~estvovati na igranci, poku{avaju}ida osvoji bolni~arku Valeriju, Slavonku, dok je njenaprijateljica ne bude odvukla u susednu manju sobu gdese vesele oficiri na ~elu s komandantom brigade, kog}e jo{ videti, dok su se vrata od{krinula, kako igra,vitlaju}i rukama, na stolu zastrtom belim ~ar{avom.Ima}e ose}anje da po ne~em njegovom gaze nepozvaniljudi, me|u koje dodu{e i sam spada, i to ose}anje ne}ega napustiti ni sutradan dok, ~ekaju}i pokret dalje zafront, bude obilazio novosadske ulice. Svuda prljav{tinai pale`, slavljeni~ko {arenilo i galama. Krenu}e svojojnekada{njoj ku}i, uz unutra{nji otpor, kao na groblje;osmotri}e je sa ugla, samotnu kao kulu, s kupolom navrhu do koje je njegovom ocu, dok ju je gradio, biloveoma stalo. Zazvoni}e, i po olak{anju {to preda nj izlazinepoznata mlada èna s detetom u naru~ju (ponetim,kako mu se ~ini, radi za{tite) shvati}e koliko se pla{ioda bi u domu, na legalu, mogao zate}i nekog od starihkom{ija, koji zna kako su mu majku odavde izveli istreljali, pa je mo`da ~ak sukrivac. Ovoj neznanoj ènilako }e odati ko je i prirodno }e prihvatiti njen stra{ljivipoziv da u|e i osvrne se; obi}i }e sobe kao da vr{i


smotru, okrznuv{i pogledom tu|e stvari koje sasvimmenjaju i prostor {to je nekad bio njegov, pro}i }e i krozba{tu, ogoljenu sve do tri bora koje je otac zasadio uime sinova, pa }e se okrenuti i oti}i. Ali ovo zakora~enjeu pro{lost povu}i }e ga dalje u njene lepljive gvalje i on}e, mesto nazad u kasarnu, ili na trg da se zabavi, obi}idruga znana mesta redom kako mu budu padala uz puti na pamet, poslasti~arnicu “Labud”, park, Sabornucrkvu, gimnaziju; svrati}e do Milinka Boì}a i od njegovematere saznati da mu je nekada{nji {kolski drug tako|eodskora vojnik, virnu}e u prozore biv{eg Gospo|i~inogstana, a kona~no }e dospeti i do ku}e Vere Kroner. Kakopre rata u toj ku}i nije nijednom bio (mada je to i te kakoèleo), zasta}e pred kapijom neodlu~no, ali prizornereda u dvori{tu i razjapljenih ulaznih vrata uveri}e gada je to napu{tena ku}a u koju moè slobodno u}i.Razbacan ogoljen name{taj, izgaèni nezastrti podovi,razbijeno posu|e. Pro}i }e kroz taj lom tupo kao {to jeprolazio ulicama, traè}i po nagonu sobu gde je nekadVera boravila, i odmah }e je poznati, mada nikad vi|enu,po belom name{taju i jednom komadi}u bele zavese{to se vijori zaka~en za kvaku otvorenog prozora, kaozastavica poraènoga. Otvori}e orman, uveri}e se daje prazan, oplja~kan. Izvu}i }e dve fiokice, tako|eprazne. Pogled }e mu zapeti za orman~i} ugra|enpovisoko u zid, s raskriljenim belim vrata{cima iza kojih}e nazreti, pore|ane u policama, knjige. Njih naravnoniko nije dirao, nasme{i}e se podrugljivo. No njega }e,kad bude pri{ao bliè, uzbuditi uzana {tampana slovana hrbatima ud`benika, istih koje je nekad i sam s


mukom pro~itavao, uze}e da ih pretura, razgleda,zapazi}e me|u njima jednu neobi~nu, crveno ukori~enuknjiìcu, otvori}e je, iznenadi}e se kad u njoj na|e rukompisane nema~ke re~i, ali njihove crte ne}e poznati mada}e mu se one u~initi odnekud bliske, sve dok u listanjune bude stigao do poslednje stranice i ugledao druga,druk~ija slova, za koja }e odmah znati da su Verina.“Ana Drentven{ek, umrla l9. decembra 1940. posleoperacije ̀ u}i.” Cela pro{lost }e mu se vratiti, stu{titi seu njega kao ponornica; stavi}e svesku pod vojni~kubluzu i otr~ati s njom u kasarnu. Onde }e je pro~itati, ali}e biti razo~aran: Gospo|ica, koju je znao samouverenudo oporosti, otkriva se najednom razneèna,bespomo}na pred ̀ ivotom. Ipak }e zadràti svesku, kaojedinstven predmet izvu~en iz poàra, a preda}e jepoàru pet godina docnije, po nagovoru i u saglasnostisa jedinim licem kome je ona tako|e ne{to zna~ila. Ne}eznati da je ìv jo{ neko nevidljivo obeleèn krugomdnevnikovog postojanja: Milinko Boì}, pacijent bolniceza bezimene vojnike u Sauerkammermünde. Bez rukui nogu, bez o~iju, razorenih bubnih opni i glasnih ìca,pokriven do vrata }ebetom ispod koga jedna gumenacev vodi do posude na podu. U razmacima vremena,koje on ne moè da meri, neko mu prilazi, pu{ta donjega sveèg vazduha koji mu ponekad hladno oprljilice, pri ~emu se u taj sveì dah ume{a i miris tog nekog,miris znoja i sapuna i koè u kom Milinko prepoznajeènsko, neka ruka ga otkrije, skine mu cev sa uda, jedansun|er natopljen mlakom vodom krene mu preko lica,vrata, prsiju i stegna, pa ga dodirnu {ake, nekad meke


i tople, nekad tvrde i hladnjikave, stegnu ga i zakotrljajuna trbuh, sun|er mu pre|e preko le|a i stra`njice, i onse ve} kotrlja nazad, dobija cev na vrh uda i }ebe prekotrupa. Sada mu se u usta zaglavljuje neka druga cev, iuskoro on po~inje da prima, sisaju}i, gutljaj po gutljajumereno tople, slane i slatke ujedno, hrane. Ne moèda javi kad mu je hrane dosta, ali ipak ima utisak daneko po ne~em to saznaje, jer hrana obi~no prestaneda curi kroz cev po{to u njemu nastupi sitost, i on dobijakroz nju vode. Prestaje sve, do slede}e posete. Tadaon opet oseti onaj talas mirisa, koji se lagano razilazi inapu{ta ga, pa poga|a naknadno kakvoj èni pripada,krhkoj i crnoj, ili puna~koj, neodre|enih boja, kakvu slutiu drugom jednom mirisu. Nekad mu se ~ini da je ̀ enskokoje mu se pribliìlo ri|e, i setiv{i se Vere, urlikne u sebi,o{tro i otegnuto. Dalje od tog ne~ujnog urlika nema kud,jer ni{ta ne zna: ni gde se nalazi ni kako je ovamo gdese nalazi dospeo, ni {ta je to da se on uop{te negdenalazi. Pa tako i povodom dnevnika Ane Drentven{ek,kada se seti da je jednom - a {ta je to jednom? - negde- a {ta je to negde? - bio spomenut, na ulici, kada jekretao noge, jer ih je imao, ako ih je stvarno imao, krajjedne devojke, ako je nje stvarno bilo, koja mu je odnevniku govorila - mada vi{e ne zna sigurno {ta jegovor - on onda opet u sebi urlikne, i to je upravo izraznjegovog poimanja toga predmeta.

OBITOBITOBITOBITOBITALI[TALI[TALI[TALI[TALI[TA.A.A.A.A. Ku}a Lazuki}evih, s kubetom, ukopanabetonskim stubovima u nepokorni, rastresiti, vetrovimavaljani i no{eni pridunavski pesak. Fasada s tri


polukru`na ispup~enja, u svakom trokrilni prozorprizemlja i, iznad njega, sprata. Sa ulice pletenagvozdena ograda i u njoj kapija koja se priklapa uzzvonak klopot; na dvori{noj strani terasa s dva u ra~vera{irena stepeni{ta, koja, levo i desno, vode u ba{tu stravnjakom i sa tri u trougao razme{tena bora. Uvazduhu miris vode i r|e, iznad krova prelet beloggaleba, njegov ljudski krik i smeh. isto}a, suvi{e zra~na,sobe i leti promajne, zimi zagrejane samo oko kaljevihpe}i, koje se u zoru ishlade. Nov, ugla~an, naretkoraspore|en name{taj. Dozivanje iz sobe u sobu, odjecikoji varaju. Nesporazumi, zamori. Ku}a Kronerovih, ustarom centru Novog Sada, u kratkoj, maloj, zaptivenojulici iza evangelisti~ke crkve, kamo su kanalizacija ivodovod stigli docnije nego u predgra|a. Ozbiljna ravnafasada, nejednako razdeljena {irokom, zasvo|enom,uvek otvorenom kapijom kroz koju se dopire u asfaltiranokvadratno dvori{te s razbacanim buradima, sanducima,par~adima ro{~i}a i, zimi, korama pomorandè. Sobe uoba krila velike, zbog uskih prozora pomra~ne, ispunjeneme{avinom davno nabavljenih, ve} crvoto~nih, i novih,skupih stvari, od kojih se ni{ta ne uklanja, nego sve,jedno uz drugo, gomila. Prostrane, hladne kuhinje,ostave s mnogo praznih boca i tegli, kupatilo u kompe{kiri, izve{ani gde se prolazi, padaju na pod. Izadvori{ta, izdvojen, s ivi~njakom u visini kolskog trupakao prega~om oko pojasa, smrknut, pra{njavih,mnogookih prozora magacin, s drvenim odeljkom,kancelarijom. Ku}a sa stanom Milinka i Slavice Boì},o boku konji~ke kasarne, gde je kolovoz ve} od tucanika,


oivi~en jarkovima punim mulja i sme}a koje leti zagu{itrava, kao star~eve u{i dlaka. Zgrada niska, kratka, a udvori{te, kao rak kracima, duboko uvu~ena sve doposebno nazidanih, da{~anih, {upa i zahoda,zajedni~kih, ispred povrtnjaka. Rojevi muva, p~ela, pokrovovima golubovi. Ulaz u stan kroz kuhinju, sa{tednjakom sjajnim od {mirglanja, {iva}om ma{inom,umivaonikom bojenim belo svake godine. Iza kuhinjesoba: rastavljeni bra~ni kreveti, na sredini sto i stoliceuspravnih naslona, orman na kom se zbijeno niù teglekompota i paprike s vinjetama godi{ta ispisanih nanalepnicama. Dve ulice dalje, u omanjoj, prizemnoj ku}istan Ane Drentven{ek. Soba i kuhinja. Stari krevet,orman, sto zastrt zelenom ~ohom i etaèr sa knjigama,mahom ud`benicima i re~nicima raspadnutim odupotrebe, ali i ponekim romanom i jednom antologijomnema~kih izreka “Geflügelte Worte”. Na zidu pejza` uulju, kupljen od slikara, mladi}a, koji ga je ponudio jednezime, uramljenog, idu}i od vrata do vrata. U kuhinjigvozden, napola zar|ao {tednjak, kredenac, sto ihoklice, elektri~ni re{o na kom Gospo|ica naj~e{}ekuva, na brzinu, bez strpljenja, jer je prostorija hladna.U Beogradu, na drugom spratu gospodstvene~etvorospratnice koja izlazi na dve ulice, garsonjera.Nepomi~no te{ke stvari, zidni sat sa zvonom, desetakikona po zidovima, zapu{teno, posuknulo od cigaretnogdima. Novosadske i beogradske kafane u prizemlju{ama~ija su, nekad prostrana, dvori{ta naknadno na~i~kanaletnjim kuhinjama, {upama, ve{ernicama, sobama zasastanke, od ~ijih otpadaka umire trava, korov, poslednja


nekresana vo}ka. Bolnica u Sauerkammerm•nde nabregu visine 546 metara, s prilaznim asfaltnim putemkoji se pred kapijom zavr{ava. Visok zid od cigala, izanjega ~etiri dvospratne kvadratne zgrade, jednake, najednakim razmacima kao kockarska ~etvorka; u svakojpo 32 sobe, od kojih jedna lekarska i jedno malo skladi{telekova. Pozadi, iza vratanaca u zidu, okruèni stablimado njih iskr~ene {ume, humke s drvenim krstovima beznatpisa. Logor Osvjencim kod Krakova u Poljskoj.Desetine hektara bodljikavom ìcom visoko ogra|eneravne zemlje, prekriljene duguljastim, niskim barakama,upravnim zgradama na sprat, ~a|avim radionicama,belo okre~enom prizemnom javnom ku}om, bolnicom,zatvorom s podrumima za mu~enje i zidovima zastreljanje i ve{anje, sve to nadvi{eno {trkljastimosmatra~nicama i oblim odàkom furune za spaljivanje- krematorijumom.

GOSPO\ICINO DOSELJENJEGOSPO\ICINO DOSELJENJEGOSPO\ICINO DOSELJENJEGOSPO\ICINO DOSELJENJEGOSPO\ICINO DOSELJENJE u Novi Sad: stupanjebrodolomnika na kopno. Na kopno neslavno: gde sunajvaljaniji uro|enici oni dru{tveno najniì: taljiga{i izidari nadni~ari, jer rade previ{e i za suvi{e mali novacda bi se mogli predati porocima. Svake subote seokupaju u kuhinji u koritu u koje im je èna nasula vrelevode, presvuku se u ~isto, pa idu u kr~mu, da se napijui da po povratku ènu istuku i oplode. Svi ostali nose usebi otrov nedovoljne pregaènosti: ne~emu teè. itajunedeljne ilustracije i prièljkuju da su milioneri, iliinspektori policije, ali zato da bi sebi uredili basnoslovnujavnu ku}u ili da bi sli~no mogli zabraniti drugima.


Ovakav pogled na staleè, me|utim, nije delilaGospo|ica, iako je u Novom Sadu ìvela po jevtinimstanovima, ba{ u susedstvu ~ednog radni~kog sveta.Ona je poticala iz drugog, druk~ijeg kraja, iz vinogorjazagorskoga, s poslednjih obronaka sne`nobelih Alpa,iz gradi}a s brdski ~istim ulicama i iz ku}e sa zelenoobojenim prozorskim kapcima koja se neumoljivoprovetrava, i gde se nedeljom razgovara sa ̀ upnikom oneuni{tivosti vere i o uspehu dece u {koli. Kao Nemica,uz to, u podsticajnom okruènju slovena~ke i hrvatskeve}ine, k}i sajdìje koji je, hrom, bio napu{ten od svojeène kada je Gospo|ici i sestri joj bilo pet i sedamgodina, pazila je i posebno na pona{anje i na~inizraàvanja, pa i na isticanje svojine, jer je valjalo potvrditise, izdvojenosti i moralnim senkama uprkos. Zbog teprpo{nosti, koju je, mo`da, protuma~io kao izdajni~kiznak imu}nog stanja, na nju je bacio oko pomo}nibele`nik, Slovenac, visok, ko{~at, suncem opaljenetamne koè i kukasta nosa nad tr{avim pepeljastoplavimbrkovima, i ~im su se uzeli, ubedio je (bio je preduzimljivu krevetu) kako valja da zatraì svoj deo nasledstva, dabi ovaj bio dodat mirazu, koji se pokazao nedovoljan,radi preseljenja u Zagreb i otpo~injanja samostalnogposla. Taj samostalni posao trebalo je da bude nekavrsta advokatske kancelarije, upravo savetovali{ta,po{to Janez Drentven{ek pravni fakultet nije imao, noje samo naginjao struci; a ispilio se kao podrumski lokalu jednoj sporednoj ulici zagreba~kog Starog grada snatpisom u dre~e}im bojama preko ulaza u visini trotoara“Pravna pomo}! Re{enje va{ih problema je iza ovih


vrata!”, {to ga je Drentven{ek prepisao iz jedne reportaèo ameri~kom poslovnom ìvotu. Niko, ipak, nije si{aosa svojim brigama niz klimave stepenice te biv{e,odavno puste cipelarske radionice sa njenom novomprimamljivom firmom, pa se sav nov~ani promet svodiona pla}anje zakupnine. Druga zakupnina odlazila je naname{tenu sobu koju su mladenci iznajmili nedalekood “kancelarije” i gde je Ana Drentven{ek, da bipri{tedela, na gvozdenoj pe}i premazanoj srebrnombojom kuvala ger{lu i prìla griz uz barene vir{le, jer jeod tetke koja je nju i sestru, mesto odbegle matere,vaspitavala, znala da je to, premda jevtina, “jaka hrana”,u kojoj mu{karci uìvaju. Ali Drentven{ek nije bioutilitarist, voleo je rasko{, pohovane odreske i pivo,svetle tople sobe u kojima svira muzika, te je izbegavaoku}u izgovaraju}i se poslovima. U stvari, razgledao jeizloge u Ilici i ve~eravao po restoranima. U jednom jeupoznao garderoberku tridesetih godina, prsatu, s jakimnausnicama, i saìveo se s njom, najvi{e da bi stekaopravo i povod da do zatvaranja sedi, ~ekaju}i je, ukafanskom dimu i àgoru, mesto da se dosa|uje kodku}e. Onde je Ana ~amila uplakana, jer on joj vi{e ni ukrevet nije dolazio, iako je bdela do njegovog dolaska~itave no}i, kraj griza koji se lagano ugljenisao naneuga{enoj pe}i. Po danu, u koji bi izronila crvenih o~ijuiz svoje usamljeni~ke sobe, nalazila je zaborav u dru{tvustanodavke, udove Tkalec, tako|e Nemice, donekletako|e obmanute u svom, davno pro{lom braku, jer jojse mu`, darovit svira~ i pomalo kompozitor, rano biorazboleo na plu}ima i umro, ne na~iniv{i joj poroda a


namu~iv{i je dàngrizavo{}u. Jedinu svetlu grudvu use}anju na zajedni~ki ìvot starica je izvla~ila sanjegovog po~etka, kada je, tek ven~ana s Tkalcem,zastavnikom trompetistom, doplovila (zaista brodom, ukabini, iz Be~a - to im je ujedno bio svadbeni put) u zanju prvo mesto slu`bovanja, Novi Sad, grad dalekoprema istoku, ali na Dunavu, kao i Be~, i s nema~kimgovorom u {irokoj upotrebi, s mo}nom vojnom tvr|avomprekoputa, kao kakvim [enbrunom. Sve je tu, ~ini jojse, plivalo u ruì~astim odrazima, kao u miri{ljavoj vodici.Dunav ruì~ast u suton, vazduh ruì~ast rano izjutra,cvast vo}aka s prole}a, muèvljev glas iz ruì~asteba{te, gde je pou~avao sviranju na violini i trubi mali{ane~iji su se roditelji takmi~ili da mu ih, uz naknadu, povere.Njene pri~e u boji plele su se nepresu{no krozusamljeni~ke dane Ane Drentven{ek, a preobrazile se,neo~ekivano, u izlaz kada je Janez Drentven{ek sasvimi{~ezao, odnev{i kri{om svoje li~ne stvari u zajedni~komkoferu i unov~iv{i ~ak i name{taj iz radnje za koju,ispostavilo se, dva poslednja meseca nije platio kiriju.Mlada èna stajala je bez sredstava, u gradu u kom jedoìvela jedino uvrede, nadomak svog gradi}a, gde seonemogu}ila - {ta je bilo prirodnije, nu`nije nego oti}idaleko? [to dalje. Onamo gde su ljudi jo{ jednostavni,gde vladaju blagostanje i izda{nost ravnice. Pla~u}i sepripremila za put, pla~u}i ju je stanodavka blagoslovila,zavide}i joj na mladosti koja }e se jo{ rascvetati u onomlepom, blagom kraju. A stigla je u Novi Sad (vozom) poletnjem pljusku, koji je nepoplo~ani prostor predstanicom nakvasio u blati{te, te je na petama odgacala


do najblièg hotela, punog seljaka i nakupaca naproputovanju. Onde, na spratu, do pred zoru je slu{alalelekanje peva~ice iz kafane u prizemlju i smeh kelnericakoje su goste dovodile u susedne sobe. Sutradan jepotraìla podstanarsku sobu i iznajmila je, zbogpristupa~nije kirije, u jednoj od onih predgradskih,prizemnih najamnih ku}a sa bunarom na pumpu izahodom od dasaka, koje }e do kraja biti okviri njenogìvota, uzroci njenih nezadovoljstava, glavobolja,gubljenja apetita. [ljunkovito tle i rastr~ane bistre vodevinogorja zagorskoga zauvek }e ovde, u carstvu peskai lepljive crnice, ostati predmet zavi~ajne ~e`nje, a uzalud}e njene o~i traìti i obe}anu ruì~astu boju na sivim,leti usijanim a u sva ostala godi{nja doba kaljavimplo~nicima, po neobuzdanom buju ba{ta, porastrganom, mle~nom nebu. Hrana koju }e mo}i dadobavi ima}e ukus peska {to ga vetar pronosi ulicamai ubacuje pregr{tima kroz pukotine ispod vrata i okoprozora, ljudi }e biti spori, lukavi, gleda}e u nju ̀ mirkaju}iu neprilici ili poku{avaju}i da proniknu kao tajnu za{toje do{la me|u njih. Ali ona }e se se}ati svog zdravogdetinjstva, svog valjanog oca koji se nije uzdrmao kadaje bio neverno ostavljen s maju{nom decom, ve} jenastavio da vu~e hromu nogu jo{ upornije od ku}e dopijace, od pijace do ku}e, iz sobe u radionicu, iz radioniceu sobu i u crkvu i u op{tinu, {tite}i njih dve, stoje}i isprednjih uzdignute glave i isturenih prsiju kao brana ~estitosti.Sada je bila sama sebi ta brana, pa se krutila da je ne bine{to povilo. S ljudima se ophodila u~tivo, ali naodstojanju svog druk~ijeg vaspitanja. I{la je za poslom,


koji je nalazila ~itaju}i oglase u mesnim novinama,naj~e{}e uz decu imu}nih, kao ~uvarica i negovateljicaumesto njihovih razmaènih majki, ali je ve} tadama{tala o pou~avanju, poput onog iz Tkal~evi~inihkazivanja, na trubi i violini u dnu ba{te, na mesto ~ijegtre{tavog i cijukavog glasa je stavljala blagozvu~je svogmaternjeg jezika. Dala je, sad ona, uglas u novine, i~im su se javili prvi u~enici, napustila je posloveKinderfr„ulein, postav{i odsad samo Fraulein -Gospo|ica. Drànje ~asova ju je prisililo da uredisopstveni stan - dodu{e jevtin, u istom, siroma{komkraju - da u njega kupi name{taja, istina polovnog, i naotplatu; u isti mah otpala je od obilne doma}e hranekoju je dobijala uz decu. Jela je sad po~esto sam hleb,i pila - jer je po~ela bolovati na stomaku - ~aj od kamilice,koju bi krajem leta predostro`no ubrala na ledinama vangrada i osu{ila na svom delu tavana. De{avalo joj se daod gladi povra}a, ali bi je uvek, kad je ve} o~ajavala,neka kom{inica ili mati nekog u~enika pozvala na uìnuili joj poslala kola~a da ih proba. A u me|uvremenu,njena savesnost, napredak njenih |aka u {koli i skromnacena njenih ~asova izlazili su na glas u gradu, me|uljudima koji su brinuli o budu}nosti svoje dece, pri }emuje ovom li~nom rastu}em ugledu doprinosio i rast ugledasile koju je, svojim i njenim jezikom, i nehotice, zastupala.Po~ela je u poslovnom smislu stajati na noge. Tada sena njenom pragu pojavio Janez Drentven{ek, omr{aveo,progru{anih i obe{enih brkova, u istanjenom odelu ikaputu i u zama{}enom, zelenom, na lova~ki nalik{e{iru, nedavno otpu{ten iz zatvora, gde je boravio zbog


pronevere. Zamolio je Gospo|icu za opro{taj, obe}aoda }e se besprekorno vladati, raditi, i ona, ma koliko unjega bila razo~arana, nije mu se mogla odupreti. Dva-tri dana u~tiv, poslu{an, odlaze}i na duge {etnje zavreme njenih ~asova, javljaju}i se zama{nim skidanjem{e{ira kom{ijama, po~eo je uskoro da traì novaca zacigarete i novine, pa i za kafanu, jer se do posla, govorioje, ne moè do}i bez dobrih poznanstava. Takvih jenavodno s vremenom sticao, i kroz njih saznavao zamnoge korisne ideje, samo {to je u ostvarenje svaketrebalo uloìti ne{to gotovine. Obnovile su se stare ~arkei strahovanja, s tom razlikom {to je Gospo|ica sada bilaoslobo|ena lakovernosti, a imala obavezu da drìpribrano nastavu po {est i sedam i osam ~asova dnevno.Gubila je ìvce, prestala je da jede, povratila je ù~; uisto vreme vlasnici ku}e izjavili su da ne èle slu{atisva|e po svu no}. Gospo|ica je naloìla muù da ode,a on je tu uslovio novcem za tro{kove puta i za po~injanjenove egzistencije u nekom drugom mestu. Ponovo jemorala da uzme novca u zajam, a onda da otpla}uje.Stalno je ne{to otpla}ivala, za ne{to {tedela, i uvek jeuspevala da u{tedi, da otplati, da odradi, samo ju je{tednja - i novca i zadovoljstva - razjedala. Sve ~e{}eje pobolevala, i bolesti su je sve vi{e udaljavale odo~ekivanja koje je nosila u sebi - jo{ uvek - iz ruì~astihopisa gospo|e Tkalec, koja su uklju~ivala i onaj mu{kiglas {to iz ba{te mrmori i {to ga je ona prenosila sad naovog sad na onog ~oveka, poznanika, udvara~a. Po~elaje uvi|ati da }e, postigav{i samostalnost, ostati isuvi{esamostalna, sama, a da samo}i nije dorasla. Tada,


nemaju}i kome da se poveri u slaninarskom, pakosnou{kiljenom Novom Sadu, po~ela je pisati dnevnik.

PRISUSTVO NEMICEPRISUSTVO NEMICEPRISUSTVO NEMICEPRISUSTVO NEMICEPRISUSTVO NEMICE nastavnice u Novom Saduponudilo je Nemanji Lazuki}u ostvarenje davnog naumao ubacivanju trojanskog konja u tabor neprijatelja.Neprijatelj njegovog naroda, dakle i njegov, bili su Nemci,doseljenici u Vojvodini, koji su, oslanjaju}i se na oja~aloTre}e Carstvo, zgrtali ispred Srba najplodniju zemlju izidali na njoj prostrane ku}e pa ih punili svojim, na izgledslabokrvnim i mlitavim, ali u radu i napredovanju upornimnakotom. Lazuki} je u ovom, po stanovni{tvu me{ovitomkraju bio tako|e do{ljak, iz Srbije; on ne samo {to nijerazumevao nema~ki, negu nije mogao ni zamisliti da se{kripava nema~ka re~ (koju je slu{ao kao |ak-vojnik izrova preko ni{ana pu{ke) dade bez zazora izgovoriti,pa ga je zapravo od trenutka dolaska u Novi Sad, nazvansrpskom Atinom, poraàvalo {to neko civilan i izgledomobi~an i ~ovekolik to ipak ~ini, i upravo ~ini njemu nadometu uha. (Smetao mu je i ma|arski, ovde jo{ {ireodoma}en govor, ali sa te strane nije ose}ao opasnost:“Ma|are }emo”, govorio je, “pojesti za doru~ak.”). Pratioje s usredsre|enom mr`njom sve {to su Nemci javno iintimno ~inili, kako su se bogatili, kako su se u~vr{}ivaliosnivaju}i rodoljubive organizacije, {ire}i svojeosvaja~ke ideje, svoje slike, ambleme, zastave. inili susve ono {to su Srbi, po njegovom mi{ljenju, trebalo da~ine, na ovoj svojoj periferiji osvojenoj ma~em uznjegovo, Lazuki}evo, u~e{}e i `rtvu, ali {to, avaj, nisu~inili niti su ~initi umeli. [to je bilo najbolnije, on ni sam


to, pokazalo se, nije umeo. U Novi Sad je prispeo, pozavr{etku studija koje su se zbog rata oduìle, sunutra{njom misijom da posrbljuje. Me|utim, primio je izadugo nije odbacio pripravni~ko mesto kod advokataMatkovi}a, Bunjevca katolika, koji je otvoreno àlio zacivilizovanom Austro-Ugarskom i zastupao u parnicama,uglavnom, jer su bili najimu}niji, Nemce i Jevreje.Lazuki} je kod doktora Matkovi}a imao, uz platu, i stan,sobu s mekim divanom i debelim zastorima od zelenogsomota koji ujutru nisu propu{tali svetlost ni uli~nu buku;u polumraku tog stana, i senovitog dvori{ta, na koje seotvarao, principalova k}i Klara, ve} za{la u tridesetegodine, bleda i krhka, u~inila mu se privi|enjem ~istenevinosti, pa je dozvolio da bude uvu~en u bra~nu mreùkoju su Matkovi}i, o~ajni zbog neudate jedinice, okonjega ispleli. Ra~unao je da }e njena, po starinihercegova~ka krv, na vatri njegovog sveèg, mla|egsoja, da uskipi i razlije brojno potomstvo: tri sina jenamerio da s njom ima, a k}eri koliko bude potrebnodok se ̀ elja za naslednicima imena ne ispuni. No, posledrugog sina, èna se razbolela, i to ba{ na materici;operacija, izvedena u Zagrebu, zape~atila je njegovedalje nade. Tada se i javno okrenuo protiv Nemaca, kaovitez kome su izbili iz ruke {tit pa mu preostaje jedinoda napada. Napustio je tasta i obratio se drugoj klijenteli,Srbima preduzima~ima i politi~arima; sproveo je suspehom nekoliko krupnih parnica i sazidao na dug viluizvan grada blizu Dunava, kamo se selio novi vladaju}isloj. Ipak, vi{e od sopstvenog blagostanja njega jebrinula sudbina nacije, pa se odu{evljeno vezao za malu,


ali od vlade pomaganu nacionalisti~ku stranku,objavljuju}i u njenim novinama zapenu{ene napadeprotiv nema~kog podla{tva i manjevrednosti. Ovi napisisu, me|utim, ostajali bez pravog odjeka, jer mesto dasu bili potkrepljeni podacima, koje su malobrojni ~itaociu njima o~ekivali, vrveli su od samih mucavih vapaja i{upljeg busanja. Pitaju}i se za{to je to tako, Lazuki} jesebi morao priznati da neprijatelja, kog tako silno mrzi,na àlost premalo poznaje; uvi|aju}i da je za njegasamog, pa i za starijeg mu sina Rastka - koji se uostalomizmetnuo na majku, slab telom i bezvoljno povu~en -kasno da nadoknadi bolni nedostatak, odlu~io je da zaboj prsa u prsa osposobi barem Sredoja, kog je i ina~e,glavatog, tamnokoòg, prekog, smatrao istinskim svojimizdankom, te ga je za po~etak poslao Gospo|ici da u~inema~ki jezik. A sa Robertom Kronerom bilo je obratno:on je Gospo|ici poslao k}er Veru - kad ve} sina nijemogao privoleti - zato {to je nema~ki, upravo lokalni{vapski, bio njegovoj deci maternji jezik, kao uostalomnjemu jidi{, tako|e ogranak nema~kog. Ogranciiskvareni, i jedan i drugi, sa nedozvoljivim saìmanjimai iskretanjima; odstupanja od pravila, od pravilnosti, kaoi, ~inilo mu se, ceo njegov ìvot. Evo mu se znamenjavrzmaju po ku}i, kao crni glodari. Njegova mati,povezane obrijane glave, }utljiva, u mra~nom kutu svogadela ku}e predana molitvama, postovima, ritualnompaljenju sve}a u petak uve~e, kao da bi preteranomrevno{}u htela da iskupi grehe svog sina i unu~adi,obe{~a{}enih blizinom i dodirom i krvlju snahenejevrejke, sluàvke i drolje. I ona, snaha, njegova ̀ ena,


neuka, ne~iste pro{losti, s bledim telom iznojenimstotinama no}nih znojenja, proparenim stotinama no}nihparenja, nadimljenim stotinama no}nih pu{enja,bezvrednim za bilo {ta sem sno{aja, a za sno{aj njemuneupotrebljivim. Kroner, koji je sedeo nasred ku}e kaoislednik i krivac, ~as u kancelariji-pregradi veletrgovine,~as u njoj susednom stanu, ose}ao je ova, oduobi~ajenog odstupaju}a vladanja, kako kotrljanje nekihludih to~kova pod temeljima, koje ga odvla~i kojekudara{trkano i nekontrolisano, u neku sramnu propast.Sklanjao je o~i. Ali i ne vide}i, ~uo je nepravilne govore,kre{tave i dre}ave, raznorodne, svoje dece i ène imajke, i ~inilo mu se da nakaznost tih govora i oli~ava ipodsti~e nered u temelju njihovog pona{anja. On samproveo je kao mladi}, poslat po zavr{etku trgova~ke{kole od strane svog dalekovidog i velikodu{nog oca,~etiri godine u Be~u, kao volonter i docnije kontist, kodpoznani~ke firme Adelst„dter und Sohn, pa je odlaze}isubotom u Burgtheater, a radnim danima uve~e napredavanja Trgova~ke omladine, imao prilike da nau~ipravilan, knjièvni oblik i izgovor re~i nema~kog jezika.Trudio se da se sluì tim re~nikom i izgovorom kada bi,u nedeljna popodneva, i{ao u posetu svom poslodavcuu ku}u da ~avrlja s njegovim dvema odraslim k}erima imanjim sinom, za sto~i}em u salonu, iza kog je {irokorman sadràvao dela pisaca ~ija su imena bilaod{tampana zlatnim slovima na hrbatu: Körner, Goethe,Herder, Schiller. On je te knjige dobijao i u zajam prekonedelje, i mada nije stizao da iz njih mnogo pro~ita, samdisciplinovani sled {tampanih zaku~astih gotskih slova


koja je u krevetu pred usnivanje poluglasno i{~itavao -ba{ kao molitvu, u vreme nekada{njih, od majkenau~enih molitava - dovodio ga je u stanje ponositogmira. Tada se u njemu ra|ala odluka da ostane zauveku gospodskom, urednom Be~u, ma i ~itavog ìvota~inovnik, a ne gazda u podvodnom, lenom Novom Sadu,koji mu je izgledao dalek, potonuo svojim niskim ku}amau maglu i {iblje, kao zagu{ljiv san. Ali otac se razboleo,umro, mati ga je posle sahrane zadràla da se nanjegovom ramenu ispla~e, a u jecaje pla~a bila suudenuta i uputstva za vo|enje trgovine, preuzete od ocau amanet. Nije se mogao odupreti, ali je o~ajavao zbogzabitosti u koju je zapao, zbog lo{eg braka u koji ga jezavelo mo`da o~ajanje, zbog zbrkanih govora, u kojega je zagnjurio taj brak. [alju}i }erku do{ljakinji, onispruà ruku, naknadno, za smislenim ìvotom koji jeproma{io.

VEÊRNJAVEÊRNJAVEÊRNJAVEÊRNJAVEÊRNJA IZDV IZDV IZDV IZDV IZDVAJANJA.AJANJA.AJANJA.AJANJA.AJANJA. Jedino Milinko Boì} i matimu Slavica ne znaju za to bolno nadimanje li~nosti. Onisu i uve~e zajedno, tek uve~e zapravo. Iako, otkako jepostao velik de~ak, sin spava u sobi, a mati na otomanuu kuhinji, oni, po{to legnu, razvezu, podignutim glasomda bi se ~uli na razdaljini, pa ipak prigu{eno da ih neoseti kom{iluk, razgovor za koji obdan nisu imalivremena. “Ima{ li sutra gimnastiku?” “Moram li ujutropo hleb?” “Danas si manje u~io nego ju~e.” Ne samore~i, ve}, po{to one prestanu, misli, spajaju ih jedno sdrugim kao putevi {to se prepli}u, kao nokti {to se blagozarivaju jedno drugom u dlan. @eljno, nezasito. Kod


Lazuki}ev1h podvojenost. Stariji su zaneti jedno drugim,kao prikazama. Lazuki}ka, s ravnim listovima nogu kojeu kasnijim godinama na ~lancima oti~u, s bledimudubljalim kapcima nad izbuljenim o~ima, upalih obraza,obe{enih grudi, jo{ je ushi}ena svojim izvo|enjem izpoznog, beznade`nog devoja{tva i svojim spasiocem,ozbiljnim i juna~nim Nemanjom; on, iako je izneverilanjegova nadanja u obilan porod, vidi nad njom, u oblaku,blagoslov bogatstva i rasko{i. Leè u istom krevetusvake no}i i miluju se. Sporo, strpljivo, vrlo ne`no, kaoda je ono drugo lomljivo. S re~ima izvinjavanjapro{aputanim na uho drugome. Sa skoro suznimrastankom pred usnivanje. Ali ta obazrivost je mnogo~ujnija nego {to oni misle: pod njihovom ne`no{}u krevetuzdi{e i cvili po sat, parket potmulo odzvanja dokkora~aju, najpre jedno pa drugo, pipaju}i, jer ne palesvetlo, u kupatilo, odakle dugo pljuska i {u{ti voda uzahodskoj {olji i kadi. Sinovi, navikli na te {umove kaona prve i najdublje u se}anju detinjstva, ve} su pro{lidavno i kroz tuma~enje njihovog zna~enja. Prosto imsmetaju. Rastko, koji ~ita sad ovaj sad onaj roman, iliistoriju neke egzoti~ne zemlje ili reportaù o pozadiniratova i prevrata, mr{ti se jer mu odvla~e pa`nju.Sredoje, koji odmah gasi lampu da bi se predaosanjarijama, odupire im se snaè}i uobrazilju doopipljivosti, a onda, pobe|en ipak, prasne u smeh.Gospo|ica je i stvarno, fizi~ki, sama; ona oslu{kuje umrak, ~ini joj se da ~uje mi{a kako gricka u }o{ku sobe,da ~uje vrzmanje ma~ke (mo`da lopova) pod prozoromu dvori{tu. Ona misli na oca, misli na ljude koje je preko


dana srela (na ponekog mu{karca), misli na sutra{njidan, koji joj se, sledom ~asova, sledom re~i koje nanjima mora izgovoriti, ~ini neprekora~ivim,nepregledljivim kao brdo, meko, rastresito, koje }e sena nju sru{iti i zatrpati je. Kod Kronerovih je sama jedinobaka, u svom delu stana razdvojenom od sinovljevogkapijskim prolazom. Ona se jo{ uvek ose}a kao da jetamo, u “gospodarskom stanu”, a ne u ovom sluìnskom,u koji se, dodu{e, svojom voljom povukla, ~im ju je sinobavestio da }e se, i kim, oèniti. Misli onamo, neovamo, zami{lja ja~e nego {to ~ulima prima: unuka iunuku, snaju, kako se razvalila, razbaciv{i noge prekorubova kreveta, s ri|om obraslinom u sredini, odi{u}ismradom svog parfema, ~iji otrov njenog sina (kog nevidi, sem kao crtu, bola) gu{i, tanji, topi. Gerhard, kojise ceo dan vitlao sa uli~arima, spava otkako je izubijanuglavu spustio na jastuk; Vera, u svojoj beloj devoja~kojsobi, upore|uje, kao dva lista knjige: prizore ulice, licasuseda, grdnje profesora, urlike dece, s uku}anima,njihovim licima i pona{anjem, pa uznemireno shvatada ih deli ambis. [ta treba u~initi da se on premosti,zatrpa? Ne moè da doku~i, samu ose}a da ne{topotmulo oko nje ne dozvoljava da do|e do izravnanja,do smirenja. Njena mati me|utim spava. Namirila je sina,toplo je u sobi, krevet je mek, niko je ne}e buditi, ujutrumoè ustati i posle muà. A on, u svojoj radnoj sobi ukoju je dao preneti kau~ tobo` zbog knjiga koje su muonde pri ruci i kad ih se kasno zaèli, prevr}e se u jedu{to zna da ona tako zadovoljno miruje, {to ga ne ~eka,ne èli. @eli li ikog, u svom snatrenju, ili makar u snu?


On veruje da ne èli, jer je takvu poznaje: da je samasebi dovoljna dok je ovako uz sina, okruèna sigurno{}u.Ali sigurnost se ru{i, sin se udaljuje (on to vidi pre nje),i ~im se ti potpornji budu izmakli, zna da }e se i onaizmigoljiti, klisko kao riba, i neodoljivo, kao {to seizmigoljila iz svog ranijeg ìvota, uvukav{i se u njegov,samo da bi ga obmanula, a onda jednom i ostavila.

RADI ZADOVOLJENJARADI ZADOVOLJENJARADI ZADOVOLJENJARADI ZADOVOLJENJARADI ZADOVOLJENJA, Robert Kroner odlazi u ku}u sdevojkama Olge Hercfeld. Ona se nalazi nedaleko odnjegove ku}e, u prvoj prometnoj ulici na koju izlazi uli~icapozadi evangelisti~ke crkve. Ku}a se vidi ~im se na tuulicu (Kara|or|evu) kro~i, temeljna, ovisoka, isturenana ugao ravnim zasekom na mestu vrata, sadazazidanih, nekada{nje zlatarske radnje pokojnog FilipaHercfelda, muà Olge Hercfeld. Onamo ka uglu, iza ~ijegse zase~enog zida odràvaju ljubavni sastanci, palacneKronerov pogled u svako doba dana, i kad ne misli dasvrati. Svra}a po dogovoru, u sporazumno odre|eni,obi~no ve~ernji, sumrakom za{ti}eni ~as, napustiv{iku}u tobo` radi {etnje pred ve~eru, i kad stigne, ondega ve} ~eka devojka, neka od tri-~etiri Hercfeldkinestanarke koje kod nje borave po nekoliko nedelja ilimeseci da bi zatim mesto ustupile drugima, ili devojkaili èna iz grada koja je pristala na Hercfeldkin nagovorda se za novac dade obljubiti. Ove namernice, ènekoje on ranije nije video, ve} }e mu biti pokazane ipredstavljene tek u ~asu kad treba s njim da legnu,njemu su najdraè, donose mu uzbu|enje nepoznatosti,iznena|enja, ispunjavaju}i ili razo~aravaju}i jedno


o~ekivanje koje je uvek istureno do krajnje crtemogu}nog. Do crte ljubavi, jer Kroner je spreman, svakiput, da spozna ljubav i re{i se na stalnost i vernostukoliko u slu~ajnoj èni na|e odziv na svoje te`nje. Nasvoju glad za jednim neprisutnim, nedostaju}imose}anjem koje za trenutak sevne u dodiru sa ènom ionda redovno i{~ili. Ono ga je obmanulo utiskom trajnostikada je na sli~an na~in, u sli~noj bludnoj ku}i, u kr~mipred vrbaskom èlezni~kom stanicom, prona{ao svojuènu. Ugledao ju je, u{av{i u zadimljenu, od bukenabubrelu kafansku dvoranu, s kofer~i}em, da sa~ekavoz, raskrupnjalu, belu, nabreklih rumenih usana me|ukoje je gurala rub ~a{e, ~a{e pune vina, koja je zvonkokuckala o njene krupne bele zube, pre no {to }e niznagib njenog grla saliti oporu, kiselu, vatronosnu te~nost.Danuo je: “Rezi!” gotovo ne veruju}i da je to ona,sluàvka-dete s kojom se ga|ao jastucima i valjao po}ilimu dok su mu tata i mama pozadi u radnji brojali iknjiìli dnevni pazar, i sa kojom je spavao, obu~enom,ri|ih pletenica pruènih po belom jastuku na kome jenjemu po~ivala glava, da ne bi bio sam i pla{io se mrakadok mu se mati i otac ne dovezu kolima iz Sombora iliSente posle pija~nog dana. Tada je Rezi, sluàvka,Nemica, spretna i jaka, ìlava, delovala kao malamu{kobanja, u pore|enju s njim, |akom, `goljom,skinutim za spavanje u dugu belu spava}icu, i tek akobi se potukli i on se rasrdio, iznena|ivao se kako je,omlitavljenu smehom, lako baca na oba mr{ava ramena.Tada jo{ skoro nije ni imala dojki, ve} samo dva pljosnatabreùljka na prsima, po kojima je on pobedni~ki polegao,


pritiskuju}i joj rukama ruke na pod, nogama tanke belemi{i}ave noge na }ilim, da se ne bacakne i ne svali gasa sebe. Ali tu, u kafani, ona je ve} bila obla, grudi su jojmle~no raspinjale ùtu izrezanu svilenu bluzu, u licubela, vla`nih belih zuba koji su se bili pravilno rasporediliiza njenih tankih, zategnutih usnica, i kad je mle~noraspinjale ̀ utu izrezanu svilenu bluzu, u licu bela, vla`nihbelih zuba koji su se bili pravilno rasporedili iza njenihtankih, zategnutih usnica, i kad je legla s njim u krevet,u sobi iza kuhinje kamo ga je odvela po{to se s njompogodio i podmitio kr~maricu, rastvorila mu se u rasko{iodrasle devojke. Kroner nije prestao da k njoj odlazi,izgovaraju}i se majci za ~esta putovanja u Vrbasnaplatom ra~una, u onu predstani~nu kafanu, u njenrazvrat i bestid, sve dok se nije njome oènio, poslenaizmeni~nih kolebanja, zaricanja da }e s njom raskrstiti,zga|enosti, ponovnih odu{evljavanja njenomdetinjastom ne`no{}u sli~nom onoj u no}ima kada subivali ostavljeni sami u trgova~koj jevrejskoj ku}i, gdeje [vap~e, hri{}an~e, goj, uvek samo sluga, stvor niègreda, mada zagonetno opasan i zato dràn naodstojanju. Turobnom, mr{avom Robertu Kroneru onaje bila jedini podstreka~ igre, zaborava - nekad udetinjstvu i sad u odrasloj dobi, kada se igri i zaboravuteì kroz zametanje novih ìvota -, on nije mogaozamisliti nikoju drugu da sa njom zame}e porod, iaku jepokajni~ki znao da kao Jevrejin to treba da ~ini sistovernicom, no, sve istovernice sa kojima su gasastavljale slu~ajnost i provodadìjske smicalice njegovezabrinute matere ledile su u njemu svaku pomisao na


igru, na krevet, na potomstvo, kao da su starije ro|akesa kojima bi bio nateran na rodoskrnavljenje, i on jeispred njihovih prete}i iskeènih osmeha putovao uVrbas, u predstani~nu kr~mu, i s Rezom, umerenopijanom od vina, i{ao u krevet, prljav i osramo}en, no ukom mu je ona rastvarala toplo crvenilo svoje kose,jezika i trbuha. Ali po{to se njome oènio - nanev{isramotu i sebi i majci, nju navev{i da se preseli usluìnski stan da ne bi bila pod istim krovom, ~ime ipaknije izbegla susedni{tvo i blizinu sa biv{om sluàvkom,koju je nekad otpustila zbog bezna~ajne gre{ke i takore}i ona gurnula u nered, na krivi put, da bi je za kaznudobila nazad kao snaju -, Kroner vi{e nije u njoj nalazionekada{nju drugaricu u igri. U{av{i u njegovu porodicu,kao da je izgubila svu neobaveznost i lakomislenost kojeigra zahteva, kao da je i nju zasuo nanos odgovornostikoja pritiskuje narod ~ija je glavna briga da preìvi.Trudno}u je shvatila ozbiljno, kao neki zadatak; leù}i sKronerom, po~ela je dràti o~i napeto uperene u mrakiznad postelje, izbegavala je nagle pokrete i ostajalapod njegovim stiskom ravnodu{na, kao da nekomdrugom polaè ra~una o pona{anju. Zbilja je tako bilo;taj neko je bio njen sin, prvoro|en~e, Gerhard Kroner,tiranin od ~asa ro|enja, koji ju je o{trim pla~em pozivaosebi u sate kada je Robert ̀ eleo da bude s njom. Guralaga je sa sebe i tr~ala sinu, bez dvoumljenja, a on jeostajao kraj kreveta uspravan, zami{ljen, slu{aju}i izsusedne sobe ljubavno gukanje njeno sa sinom, grgotavsmeh u koji bi se utopio i njegov krik i njen zabrinutiodziv ~im bi se sreli i ona ga privila na grudi. Stajao je,


dugo je stajao ~ekaju}i da ona sina uljuljka, uspava,~ekao uzalud, jer bi ona i sama ~esto zaspala kle~e}ikraj njegovog kreveti}a s glavom na rubu njegovogjorgan~i}a, ruku zavu~enih poda nj i pod jastuk, ri|ekose rasute po njegovom obrazu koji se blaèno trzaopod golicanjem. Robert ju je molio da se vrati u toplikevet, ili bi je pokrio }ebetom od ramena do bosih nogu,da bi mogla ostati tako, u fakirskom poloàju, za njudivno udobnom, od koga joj se zarilo lice, kao i de~akovo.Gubio ju je, i u tom gubljenju nalazio ~as razlog o~aja~as povod ganu}a, jer ga je ono, mislio je sujeverno,mo`da razre{avalo krivice zbog stupanja u brak saènom koja mu nije dolikovala. Ponekad bi se razgneviona nju i, da bi je vratio svesti o bra~noj obavezi,primoravao je da ostane s njim dok bi dete u susednojsobi plakalo - kao da je ose}alo kad valja zaplakati, kadmu ona postaje neverna - ali nekoliko takvih prinudasasvim ju je otu|ilo od zagrljaja, oni su joj postali mrski,izbegavala ih je i kad dete nije za to davalo povoda.Vi{e nema ̀ ene, uvi|ao je Kroner; ̀ ena do koje je do{aopo cenu poniènja, pada, napu{ta ga. Sada je morao,da bi iskupio po~injeno, dalje kliziti po padini na kojoj jena nju nai{ao, i ~inio je to postaju}i posetilac ku}e zarandevue Olge Hercfeld. Olga Hercfeld je bila Jevrejka,ali Jevrejka emancipovana, od svog muà,slobodoumnjaka i esperantiste, mnogo starijeg,ostavljena bez dece i nau~ena na samostalan ìvot.Umesto materinstva, razvila je sklonost da ugovara iomogu}uje ljubavne sastanke, za koje se ose}alazaslu`na kao da svoje posredovanje ne napla}uje. Stoga


su je razo~aravala sva odstupanja od o~ekivanogpona{anja onih koji su njeno dobro~instvo koristili. Svakadevojka koju bi uzela k sebi na stan, u jednu od velikihi mra~nih, hladnih soba svoje dvokrake ku}e, trebalo jeda ispuni nekakvu najsmeliju predstavu o podstanarki-ljubavnici, koja ukusno kuva, temeljito sprema, a kadgod se to od nje zai{te, odu{evljava ènstvom ivatreno{}u; isto tako nadala se da }e njene povremenego{}e izvesti ~udesna osvojenja gospode sa kojom ihona upoznaje, pa }e ovi nju obasuti darovima i pa`njom.Umesto toga stanarke su bile lene i neuredne, a po{tobi neku otpustila, obi~no bi se uverila da ju je ona ve}dugo potkradala; ène koje su joj dolazile spolja u ku}uobe}avale su sve dok im je trebalo hitno novaca zapoba~aj ili kre~enje stana, no, ~im bi uvidele da se kodnje ne moè brzo zaraditi mnogo, ili zasitile prvu potrebu,ostavljale su je na cedilu, ba{ kao i njihovi povaljiva~i,velikodu{ni samo dok su zadovoljenje o~ekivali. Ovo jebila sadrìna àlbi {to ih je prostirala pred Kronera,sunarodnika i ~oveka od re~i i reda, u ~asovima ~ekanja,u polutami, kada bi neka od obre~enih nepoznatih gospaiz grada kasnila, ili pri dogovoru o nekom slede}emsastanku, nakon malo~as obavljenog koji ih je ostaviojedno kraj drugog zadovoljno i dokono. Ne bi ni primetilikako senke oko njih tamne i produbljuju se, jer je jo{dublji od njih postajao njihov razgovor. Tonuli su dokrajnjih iskrenosti: Kroner je slobodno nabrajao ènekoje mu se dopadaju, ozna~avaju}i podrobno telesneosobine koje mu ih ~ine privla~nim, a ona mu je pri~alao svom braku, ranoj udaji za ve} vreme{nog Hercfelda,


koji, predan svojim ~ovekoljubivim zamislima, nju nijezadovoljio ni kao ènu ni kao siroma{ku }erku èljnuuspona. Razumevali su jedno drugo lako, i napolakazanim re~enicama, jer je nekazano dopunjavao izrazlica, pokret, ili neka re~ na jidi{u, dovoljno so~na dado~ara ceo jedan prizor, situaciju, i ~ak, jer je uz re~iprogovarala neka neodredljiva zajedni~ka pro{lost, kojakoliko ih je odvajala od ostalog sveta, toliko ih jeuzajamno pribliàvala na tim samotnim sedeljkama izazabravljenih vrata. Nekoliko puta je, sledom razgovora,dolazilo me|u njima i do telesnog dodira; Hercfeldka,kratka i mesnata, kon~aste slamnoùte kose i o{trakratka nosa, nagnula bi se napred u fotelji i svojomnabijenom toplom {akom uhvatila Kronerovu koja muje mirovala u krilu, pa bi zatim krenula za njome cela,pod njega, svla~e}i ga na sebe, na pod, me|u svojekrupne dojke na kojima bi se ku}na haljina kao ~udomrastvorila. Ali, po{to bi se da{}u}i uzeli, za tili ~as, onisu ustajali, odlazili najpre jedno pa drugo u kupatilo dase operu, a zatim se vra}ali i, pale}i cigarete, nastavljalirazgovor kao da ga nisu ni prekinuli. Ono kratkotrajnome{anje tela nije smetalo njihovom prijateljstvu, ve},{tavi{e, kao da ga je produbljivalo: Kroner se i dalje nijeustru~avao da raspravlja o osobinama drugih èna, aHercfeldka je nastavljala da mu preporu~uje jedne, aodgovara ga od drugih, kao da se tek u najprisnijemdodiru osvedo~ila do tan~ina u njeguvim sklonostima.

I SREDOJE LAZUKI]I SREDOJE LAZUKI]I SREDOJE LAZUKI]I SREDOJE LAZUKI]I SREDOJE LAZUKI] dospeo je jednom, pred sam rat,u Hercfeldkinu k}u, obeleìv{i time najvi{u ta~ku do koje


se ispeo, u Novom Sadu, po vrludavim putanjama ljubaviza novac. U toj oblasti, uostalom, ta ku}a je sigurnozauzimala najvi{e mesto u gradu, a mo`da je, akouìvanja u ljubavi priznamo za najmo}nija, predstavljalaneku vrstu op{teg novosadskog vrhunca. Zbilja, {ta juje moglo nadma{ivati? Balovi, igranke, pa i oni snajprobranijim u~esnicima, kao {to su lekarski inovinarski? Ili bogosluènja, u svih petnaest ili dvadesetcrkava u gradu, pravoslavnih, katoli~kih, protestantskihi usamljeno posve}enih manje brojnim pastvama kakvaje jevrejska, jermenska, i sektama kakve suadventisti~ka, subotarska i ko zna sve koja - dovode}isama sebe pod sumnju svojom raznoliko{}u? Ili nauka,koja se negovala u dvema gimnazijama, mu{koj iènskoj, i u dvema-trima stru~nim, trgova~kim itehni~kim {kolama, pod rukovodstvom i nadzoromnastavnika za koje je slu`ba zna~ila uhleblje poslestudentskog gladovanja? (Ili na dobrovoljnim kruòcima,kursevima, od kojih se jedan pominje i u Gospo|i~inomdnevniku - ishodi{tima sumnjivih, brzupleto preuzetih ipristrasno{}u iskrivljenih u~enja?) Oko svih ovih, naokoplemenitih, delatnosti tako|e su se motala isku{enja tela,ploti, kuè}i ih pohlepom za novcem i prevla{}u, kojasu se, me|utim, u sku~enim prilikama malog mesta naprelazu Panonije i Balkana, brzo iscrpljivala urazo~aranje i samoporugu. Skleptati druge ili bitiskleptan, izigrati ili biti izigran - ako je to predstavljalosav raspon mogu}nosti razgorelih htenja, onda je zbiljabilo jednostavnije i svrsishodnije pretvoriti ih odmah uneposrednu, ~ulnu nasladu, u kartanje uz pivo pod


senovitim drve}em leti, a u zagrejanoj, osvetljenoj kafanizimi; u masno meso s vru}im krompiri}ima i u hla|enelubenice; u mirisavo vino, vuneno rublje i postavljenecipele. Dosada, koja miluje kao slepa, gojazna, bogatatetka. Ulice, na kojima se ni{ta ne zbiva, dok ne protr~ima~ka, isko~iv{i kroz prozor podruma, u kom ju jeiznenadila sluàvka s upaljenom sve}om i korpomponetom za sitna drva. Sluàvka s korpom, nevidljivasa ulice, predstava o njoj, to je ono {to moè rascepitidosadu. Njeno pognuto telo, treperava svetlost koja jojpada, razjedaju}i, na obraz, njena puna mi{ica. @ena.Dok ène prièljkuju mu{karce i lukavo ih, skoroneprimetno, mirisom i kretnjama, mame u pravcu svojihjajovoda, mu{karac, nestrpljiviji, kupuje ih. Hercfeldovojsu dolazili na~elnici banske uprave koji su ~inovnikepozivali pritiskom na dugme na pisa}em stolu; dolaziojoj je vlasnik najve}eg mlina nedeljno jednom, ujedanaest uve~e, izme|u svr{ene partije karata u uvekistom, mu{kom, dru{tvu i odlaska ku}i; dolazio joj jelepi, negovani veleposednik iz okoline, toliko gord danije hteo pre}i Dunav ni za ljubav beogradskih pozori{tai barova, nikad, jer onde ve} prestaje Srednja Evropa.Svi su oni svoje sujete i grabeì zavr{avali ovde, gde ihje blizina mladosti, glatka zarumenjena koà podprstima, mogla opiti da na ~as zaborave kako }e jednogdana biti svejedno mrtvi, truli pod zemljom, bilo {ta sadnad njom ~inili i postizali. Ta samozaboravna, ilismrtozaboravna, crta bila je prisutna, po samoj njihovojprirodi, i u ljubavnim zaletanjima Sredoja Lazuki}a, alinje on zbog svoje mladosti nije bio svestan. Imao je


nepunih {esnaest godina kada je prvi put, sa {kolskimdrugom ne{to starijim od sebe, apom Drago{evi}em,“oti{ao kod devojaka”. Pre toga, devojke, a to zna~i svaènska bi}a, mu~ile su ga svojom nedosti`no{}u. Onesu imale noge, ruke, usta, trbuh, zube, i sve su to bilidelovi tela potrebni, kao i njegovi, da objedinjavajuodre|ene sastojke i obavljaju odre|ene radnje, ali susem toga neodoljivo mamili da ih se dotakne, da ih sesebi privije i u njih prodre, nanose}i bol. Devojke i ̀ ene,me|utim, pretvarale su se da i ne slute to drugo svojstvosvoga tela. One su ga upotrebljavale kao da je to obi~notelo, prekr{tale su noge sede}i na stolici da bi zauzeleudobniji poloàj, i jedino {to bi ih kratak uzgredan pokretpovla~enja suknje preko ogolelog kolena odao da znajuda sem zauzimanja udobnijeg poloàja uzrokuju iodre|en utisak. Smejale su se otkrivaju}i zube i crvenijezik kao da je posredi jedino neodoljiva potreba da se{ala proprati rastvaranjem vilica i podrhtavanjem tela,ali njihovi zubi i jezik delovali su sasvim druk~ije negozubi i jezik nekog druga ili poznanika, nekog mu{karca.To ipak niko nije priznavao. Da je Sredoje poku{ao dana ona usta stavi svoja, svak oko njega bi se zgranuo,iako su usta bila namazana crveno da bi upozorila nasvoju so~nost koja se samo dodirom moè proveriti.Kona~no ga je to licemerstvo gurnulo u mr`nju. Vi{enije mogao zamisliti svoj odnos prema ̀ eni druk~ije negokao slamanje, nasilno, njenog licemerstva. Ali kako jeznao iz iskustva da je ono op{te rasprostranjeno i ̀ ilavo,morao je u svom zami{ljanju posezati za situacijamakoje kr{e svaku naviku, svaki otpor i ponos, svaku volju


za i najmanjim pretvaranjem ili samouzdizanjem.Postepeno, razvio je mu~iteljsku ma{tu. Devojke kojebi mu za dana pale u o~i prizivao je u predstavu uve~e,u krevetu, po{to bi mrak zbrisao oko njega sve crtestvarnosti, ne vi{e kao devojke i ène, k}eri i sestrenjegovih sugra|ana {to su one uistinu bile, nego kaoposlu{ne predmete njegove volje. A da bi ih takopot~injene mogao zamisliti uverljivo, morao je i sebe, uzami{ljanju, preobraziti, iz èljnog gimnazijalca uodraslog ~oveka izuzetne mo}i. Bivao je, u tim ma{tomistkanim prizorima, bogata{, hipnotizer, kradljivacskupocenog nakita, sve dok se nije, biraju}i {topodesniju ulogu, namerio na zanimanje koje je upravooli~avalo nasilni~ku mo}: gusarskog kapetana. Sad jetek pred njim pukla nepregledna raznolikost surovihljubavnih zgoda i obrta. Video je sebe u vatri i dimupomorske bitke kako, s isukanim ma~em, na ~elu ~etepodivljalih gusara, preska~e ogradu nekog otmenogjedrenjaka, i dok njegovi ljudi seku protivni~ku posadu,on, koji se bori uporedo s njima i bodri ih i zapoveda im,ve} skre}e zakrvavljeni pogled i kr~i put preko le{eva udonju palubu, gde su se, dr{}u}i i kr{e}i ruke uoslu{kivanju neizvesne bitke, zbile putnice broda,mekopute negovane ̀ ene i devojke; ili kako pucnjevimatopova sa svog brodovlja prisiljava lu~ki grad na isticanjebelih zastava, pa dok njegovi odredi razoruàvajuskr{ene branitelje, s grupicom najpoverljivijih ljudi prodireu domove tragaju}i za lepim ènskim robljem, da gaodvu~e na svoj komandni brod kao plen. Uvek bi onoprvo, bitka, bilo sredstvo za osvojenje drugoga, roblja,


jer je znao da }e ène kojih se bude domogao kroz krvi pogibiju njihovih za{titnika, smo`dene uàsom vi|enogi strahuju}i za sopstveni ìvot, zderati sa sebe ko{uljulicemerstva i uzdràvanja i baciti mu se pred noge mole}ida ih po{tedi, bez obzira na cenu. Sa tim ̀ enama mogaoje, najzad, ~initi sve, i on je bi~evao ma{tu da u svakojslici, svakoj sceni iznalazi nove i nove mogu}nosti mu{kenadmo}i, koje }e ga usre}iti. No, te scene, ma kakodovitljivo zami{ljene i izgra|ivane, jedino su njegovojmisli, ne i telu, donosile zadovoljenje; telo su, budu}inestvarne, dovla~ile samo do praga naslade i ostavljalega onde da se gr~i. Posle tih scena nije se moglo ~initidrugo nego ponoviti ih, dalje razvijati, do novih, jo{bolnijih gr~eva. I kada je apa, dugovrat, bubulji~av, tankihispucalih usana, smejulje}i se objasnio Sredoju kakosamo novaca treba da bi se do{lo do prave telesne vlastinad devojkom, ovaj je bez dvoumljenja jo{ istog danapopodne uzeo trideset dinara iz maj~ine fioke u trpezarijii trkom ih odneo svom novom putovo|i. Odvezli su setramvajem do pijace, u{li u jednu malu i neupadljivukr~mu prekoputa ispra`njenih, opustelih tezgi, smestilise za stolom kraj zida utvrdiv{i s olak{anjem da sugotovo sami, poru~ili kru{kovca kod sme|e, puna{neène koja se iza {anka dogegala do njih i koju je apa,mnogo boja`ljivije no {to su predskazivala njegovahvalisanja, upitao za neku @ivku, pa su ~ekali tu @ivku,osvr}u}i se pla{ljivo i pokajni~ki na svaku glasnu re~ zadrugim, udaljenim stolom, gde su pila tri èlezni~ara,sve dok nije u{la @ivka, mlada i mr{ava, buljooka, usuknji do iznad kolena, sela me|u njih, stavila noge na


pre~ku stola da joj se suknja zadigla do ruba ~arapa nasabljastoj butini, kud joj je apa, namiguju}i, gurnuomusavu {aku. Poru~ili su i za nju pi}e, pili su, do{aptavalise, poga|ali, posle ~ega su apa i @ivka ustali i iza{li navrata iza tezge. Desetak minuta kasnije apa se vratio irekao Sredoju neka sad iza|e on jer ga devojka udvori{tu ~eka; poslu{av{i ga, stvarno se skoro sudariosa @ivkom tik pred vratima u polutami rane ve~eri; onamu je uhvatila ruku i povela ga kroz dvori{te, prekoklimavih cigli i raskva{ene zemlje u posebnu niskuzgradu, u sobu zagu{ljivu od isparenja sapunice i odmemle, raskop~ala ga spreda i povukla na krevet, ra{irilase pod njim i uvukla ga u sebe. Doìveo je trenutakolak{anja, ru{enja nagomilane napetosti i postao robkr~mi i ku}a za sastanke. Rob tog sverazlaù}egutapanja, posle gr~a, u tu|i gr~. Ono je, razume se,nosilo u svome dnu i razo~aranje. Hladne prste, hladnokrilo, hladne krevete, grube re~i, ùrbu. Ili nemarnost,gnev. Ali uvek i o~ekivanje od slede}eg spajanja, odslede}e ène, koja }e ga, nekim ~udom, mo`da, primitipokorno i ushi}eno, miomirisno ~isto pripremljena ba{za njegov dolazak.

MILINKU BO@I]UMILINKU BO@I]UMILINKU BO@I]UMILINKU BO@I]UMILINKU BO@I]U, iako je s njim drugovao, SredojeLazuki} nikad nije govorio o svojim poniranjima upolusvet. Milinko je bio suvi{e odsudno ispravan a da bise u nekog javila volja da ga uvu~e u klizave teme; semtoga, u doba Sredojevih lutanja on je vodio ljubav saVerom Kroner i bio njom toliko obuzet da se moralopretpostaviti kako pred svojom devojkom ne}e pre}utati


ni{ta, pa ni ispovesti prijatelja. Uplovio je u tu ljubavkao brod u luku (ali ne kao gusarski brod, kakav seprivi|ao Sredoju, nego kao bela la|a linijske plovidbe,{to se {epuri pred gra|anima okupljenim na obali); prsiose, na {etali{tu, s Verom, isturaju}i kruto ramena i{araju}i kestenjastim o~ima tamo-amo u potrazi zapriznanjem. Pri tom, on se nije ~udio {to ga je Veraprihvatila (~udio se Sredoje), jer je smatrao da sevredno}om i ~estito{}u moè zasluìti sve, pa i naklonostizuzetno privla~ne devojke. Za tu naklonost on je radio,uporno, od ~asa kada je Veru zapazio, kao {to je radioza dobre ocene u~e}i, kao {to je radio za svoj prijatniizgled neguju}i kosu i zube i gimnasti{u}i u slobodnim~asovima. Imao je meku, ali upornu prirodu svojematere, sa kojom je, kao saveznikom, ve} bio okon~aopobedonosno jedan rat u porodici: samoubistvom svogaoca. Otac je bio sasvim druk~iji od njih dvoje:neprilagodljiv prek, optere}en zaslugama koje je stekaou danima stvaranja Jugoslavije potkazuju}i ma|arone,a dobiv{i, u naknadu, samo agentsko mesto u policiji,jedva dovoljno unosno da se oèni i sku}i. Voleo jeautoritativni detektivski posao koji mu je bio poveren,ali, }o{kare}i i birtijaju}i da bi do~uo {to vi{e, propio se,te su ga unapre|enja mimoilazila. To ga je razjedalo;oboàvao je sina i sanjao da mu osigura vi{i dru{tvenipoloàj, a slaba plata, ~iji je poprili~an deo tro{io naalkohol, vukla ga je naprotiv dnu. @ena je bila spremnada mu pritekne u pomo} - imala je doma}i~ku {kolu iznala {iti -, ali joj je on zabranjivao da svoju ve{tinuunov~uje, smatraju}i da bi to krnjilo njegov, agentski,


ugled. Na to je ona uzela da kom{inicama kri{omprepravlja stare haljine, za malu, gotovo neprimetnunaknadu, no on je ove tajne svojim detektivskim njuhomotkrivao i ocenjivao kao neku vrstu ne samoneposlu{nosti, ve} i neverstva; dolaze}i ku}i pijanizvla~io je prestupnicu iz kreveta za kosu i iznu|ivao jojpriznanja o broju prepravljenih haljina i visini zarada kaoda se radilo o pla}enim preljubama. Milinko, razbu|envikom i pla~em, gledao je sede}i u krevetu ra{irenimo~ima te obra~une, a kad bi se otac umorio, iskakao jeiz kreveta i pritr~avao, bos, u ko{ulji, materi, da jojpomogne ustati i nakvasiti modrice. Za oca, koji bi dotlestiskao glavu ote~enim {akama, nije imao ni pogledarazumevanja; agent to nije izdrào: posle jedne prepirkeistr~ao je iz stana (bio je sneg, decembar), odjurio do{upe, obio je jednim zamahom pesnice, u{ao u nju,izvukao pi{tolj i ubio se pucaju}i sebi u slepoo~nicu. NaMilinku ova spektakularna pogibija nije ostavila {tetnogtraga - kao {to bi na mnogom drugom, pa i grubljemdetetu - ve} ga je naprotiv tek ona istinski uverila da zloobavezno gubi u sukobu s vrlinom. Uostalom, posleo~eve smrti ìvot njegov i maj~in krenuo je takoo~igledno nabolje da se takav zaklju~ak i prirodnonametao. Agentska plata je dodu{e presu{ila (zamenilaju je neznatna penzija), ali su prestali i svi oblici rasipanja,koji su gomilali dugove i sva|e. Mati i sin napustili suraniji, dvosobni uli~ni stan u hladnoj gra|anskoj ku}i,gde se od njih, zbog glasnih sva|a i njihovog krvavogzavr{etka, zaziralo, i iznajmili drugi, znatno jevtiniji, udnu velikog dvori{ta s mno{tvom skromnog radni~kog


sveta koji ih je uvaàvao i ujedno postao pravi okvir zarad skromne ali savesne kroja~ice u koju se Milinkovamati sada slobodno i skoro ushi}eno pretvorila. U njenojkuhinji, kraj prozora, {iva}a ma{ina koju je dobila jo{ umiraz zujala je po ceo dan do kasne ve~eri, a u susednoj,jedinoj sobi, stolovao je za to vreme Milinko, u~e}i. I zanjega je ova radna izdvojenost, posle o~evih prgavihispada, zna~ila blaèno smirenje. Sede}i za visokimovalnim stolom od orahovine, na koji je radi za{tite bilastavljena i odozdo pod rubovima pribada~amapri~vr{}ena plava hartija za pakovanje, s knjigama isveskama i olovkama raspore|enim ispred sebe i levo idesno od sebe, okruèn njima kao grudobranom junaku opsadi grada, on je ose}ao kako mu se znanje, kojeosvaja, upija u glavu, ~ine}i je teòm i zna~ajnijom. Pritom je vrlo rano - jo{ na po~etku gimnazije, pravogu~enja - shvatio va`nost i zna~enje vremena za uspehposla: koliko je ono neophodno, ali i koliko ononeminovno, tako re}i nezavisno od volje, deluje napostizanje cilja, samo ako se na po~etku dobro namestiproto~na cev od izvora do u{}a znanja, kao {to se namaj~inoj ma{ini igla namesti povrh {ava. Ose}ao segospodarem vremena i preko njega gospodarem znanja,a kako je verovao da znanje otvara vrata svakoj te`njiza boljitkom, ose}ao se i gospodarem svoje sudbine.To ose}anje razvilo je u njemu sigurnost koja je plenila;nikad nije ùrio, uvek je u svakog gledao smireno,nasme{enim kestenjastim o~ima, u {koli odgovaraopribrano ali nenametljivo, znaju}i da ima na~ina ivremena na pretek da pokaè svoje sposobnosti, pa su


ga nastavnici cenili, a drugovi ga ipak nisu mrzeli. Takoje mogao da se zbliì i sa Sredojem, koji je bio vi{e lo{nego osrednji |ak, ali je, zahvaljuju}i ku}nim prilikama,naro~ito navici svoje matere da se okruùje lepimpredmetima i znamenitim knjigama, imao i nekavan{kolska znanja, Milinku nedostupna. Ovaj se za njihodmah zainteresovao. Otkud zna{? za~udio se kadaga je Sredoje upozorio da se jedan sportski (teniski)izraz izgovara druk~ije nego {to nalaù zakoni srpskogjezika. I zar se o tome moè dobiti merodavan sud imimo {kolske nastave, koja sli~ne oblasti zaobilaz!? Igde? Tako je saznao za leksikone, ta skladi{ta znanja,od kojih je neke Sredoje vi|ao i razgledao jo{ kad nijeznao ni ~itati, uzimaju}i ih, za ljubav {arenih slika u njima,iz ormana za knjige u dnevnoj sobi. Mogu}nost da bi ion jednom smeo videti otvoriti takvu knjigu presudno jeuticala da se pribliì Sredoju i podnese ispade njegovognehata i podrugljivosti, sme{e}i im se kao uzgrednimnesta{lucima. Strpljenje mu je bilo nagra|eno kada gaje Sredoje zbilja jednom odveo u svoju vilu, kako setada ve} zvala ku}a s kubetom, u kojoj je on imao naspratu posebnu sobu s pogledom na negovani travnjaksa tri mlada jedra bora. Milinko se nije dao potkupitiovom rasko{i, nego je kao zapet ~ekao svr{etakpopodneva, ve`baju}i sa Sredojem, koji ga je nevoljko irasejano slu{ao, lekciju iz aritmetike, da bi s njim mogao,kako mu je bilo obe}ano, posle po~inka bole{ljivegospo|e Lazuki}, si}i u najzad ispra`njenu dnevnu sobu,stati pred visoki stakleni orman i primiti od Sredoja naruke ogromnu i debelu knjigu u kojoj su, kad se rastvorila,


blesnule sitnim slovima od{tampane povorkeobave{tenja. asom ju je razgledao, uverio se, pro~itav{idva-tri odeljka na razli~itim stranicama, da je to zbiljaono {to je Sredoje tvrdio i {to je sam na osnovu tvrdnjizami{ljao, pa je okrenuo prvu stranu i ({to Sredoje nikadnije u~inio) pa`ljivo pro~itao nekoliko puta naslov ipodatke o izdanju. Sutradan je ve} to izgovarao u knjiàriprekoputa gimnazije, i po{to je njen vlasnikpobedonosno doneo iz magacina primerak iste knjige ivrlo spremno saop{tio njenu cenu, slede}ih meseciMilinko je {tedeo da bi kupio taj “Veliki Minervin leksikonop{teg znanja”. Vremenom je postao lovac na leksikone,njihov skuplja~, jer se ispostavilo da ba{ ova vrstapriru~nika do u dlaku odgovara zamisli koju je bio uèljama stvorio, ne veruju}i da ona postoji ostvarena:knjiga u kojoj nema ni~eg suvi{nog, kao ~esto uud`benicima, jer uga|aju |a~koj tromosti, ve} samosu{tina, ~injenica do ~injenice, i gde je ta su{tinasvrstana da se moè na}i bez sle|enja reda po vremenu(kao u istorijama) ili po vrsti i veli~ini (kao ud`benicimaiz prirodnih nauka), nego slobodno prema potrebi. Ipak,to otkri}e, koliko je potvrdilo njegovu ma{tu, toliko je ipoljuljalo raniju neznala~ku sigurnost: suo~ilo ga saopasno{}u da bi mogao i neke druge va`ne izvoreznanja mimoi}i samo zato {to je o njima neobave{ten.Vi{e nije imao smelosti da se li{i Sredoja. Traìo jenjegovo dru{tvo na odmorima izme|u ~asova, udesioda bude preme{ten s njim u istu klupu, laskao mu je ipostigao da njegova poseta vili Lazuki}evih budeuzvra}ena. Tako se Sredoje obreo u dvori{tu velikom


kao jezero oko kog su se nizali jednosobni stanovi, me|ukojima je Milinkov bio jednak i izgubljen kao kami~akme|u kami~cima. U svakom stanu se ne{to zbivalo,svima nao~igled, iz svakog je neko isturao glavu, predsvakim je poneko stajao, sedeo; ovde je jo{ sve biloprvobitno i prirodno, toplo i u{u{kano, prostorije su bilemesta za spavanje i za kuvanje, voda se crpla kofom izbunara kroz ~iju se tamu moglo proniknuti do ljeskavogdna, Sredoje je bio ponu|en vru}om bundevarom iztepsije, izva|ene pravo iz {tednjaka u koji je mogaogledati sede}i pred ulaznim vratima, gde mu je bilopostavljeno na trono{cu. Njegovoj naravi, okrenutoj neznanju, kao Milinkova, ve} zadovoljstvu, ovajednostavna sredina odgovarala je bolje od samotne vilena Limanu, i on je postao stalan gost. Milinko, koji biopet radije boravio u susedstvu onih ozbiljnih knjiga,mirio se s ulogom doma}ina, jer je, imaju}i Sredoja krajsebe, mogao biti siguran da mu ne}e proma}i ni{ta bitnoiz sveta obave{tenosti; isto zahvalno ose}anje gajila jeprema Sredoju i Milinkova mati dok je hitrim pogledomispitivala kroj njegovih pantalona, na~in na koji jeo~e{ljan, koliko je i kako utopljen. Postao je uzor. I kadje jednog dana, mr{te}i se nemarno, rekao: “]ale megoni da uzimam ~asove iz nema~kog”, majka i sin (onazaustaviv{i ma{inu, on podigav{i glavu sa lekcije kojuje ~itao) zglednuli su se zna~ajno. “Nema~ki?” upitao jeMilinko po{to se pribrao od uzbu|enja od kog su mu seosu{ila usta. “Pa nema~ki }e se tek dogodine u~iti”,budu}i da su tad bili u drugom gimnazije, s francuskimkao dotle jedinim obaveznim stranim jezikom. Sredoje


je sme{ljivo nabrao nos. “Ma nije zbog {kole. Tata tvrdida je zadnji ~as, ako ho}emo da smo na visini doga|aja.”Kroja~ica i njen sin posmatrali su ga napregnuto,o~ekuju}i da objasni ovu napola-pretnju napola-obe}anje, no kako se to nije desilo, ona je spustila igluna {ivo i nastavila da okre}e to~ak ma{ine, dok se onponovo latio pro~itavanja lekcije. Ali uve~e su seli podlampu u kuhinji da se dogovore. Milinko je ponosnorastvorio svoj leksikon i pro~itao stavku “Nema~ka” dugutri i po stranice s dvema ilustracijama: panoramom gradaBerlina i portretom kancelara Bizmarka sa u{iljenim{lemom na glavi, pa su ve} sutradan upitali Sredoja kodkoga }e to uzimati ~asove. On nije umeo ta~no re}i, alije obe}ao da }e saznati; nastalo je poduè otezanje iu~estalo podse}anje, dok nije jednog dana doneo, napar~etu hartije, ispisano pravilnim u~eni~kim rukopisomsvoje matere: “Gospo|ica Ana Drentven{ek, StevanaSremca ulica 7, u dvori{tu levo”. Milinko i njegova matikliknuli su u jedan glas: da je to u kom{iluku, a pre}utalida ih je toliko ushitila naznaka “u dvori{tu”. Kroja~ica,~im je smogla vremena, obukav{i se sve~ano (ali ne inapadno, jer je valjalo tvrditi cenu) i s ceduljom u ruci,krenula je u prvu popre~nu ulicu. Vratila se s najboljimutiscima (“Zna{, ona nije ni najmanje uobraèna”), a icena koja joj je bila zatraèna za ~asove nije prelazilao~ekivanu svotu. Milinko je, istina, pre no {to }e donetiodluku, podsetio mater na nameru, koju je ranije imala,da obnove posteljno rublje, no ona ga je u}utkala rekav{ida }e jednim temeljnim krpljenjem mo}i da odgodi tajtro{ak. Tako je Milinko, u isti mah kad i advokatski sin,


postao polaznik privatnih ~asova iz nema~kog, pa jemogao da se ravnopravno dogovara sa svojim drugom:“Kad ima{ ~as kod Fr„ulein? Ja sutra”, u ~udnu tu|inskure~ rado je izgovarala i kroja~ica, opominju}i sinanepotrebno i mimo obi~aja: “Ne zaboravi da ima{ ~askod Fr„ulein.” Ose}ala je, iako to ne bi umela takoiskazati, da je zahvaljuju}i ovom novom koraku, koji zanju zna~i ne malu ̀ rtvu, u njen dvori{ni stan prodro duhstranog sveta, sve~ove~anske {irine, izjedna~iv{i ga saonim ku}ama koje najvi{e drè do napretka. Bilo je tunapola proro~anstvo, jer je njen sin Milinko, odlaze}i na~asove kod Fr„ulein, kao uostalom i Sredoje Lazuki},po~eo da ukr{ta svoj put s Verom Kroner, koja jepripadala ba{ jednoj od takvih ku}a. Sudbina ju je daklenudila obojici, no njenu ponudu je u to vreme prihvatiosamo M1ilinko. Na Sredoja je Vera delovala odbojno,kao izazov njegovom strpljenju i razumu. Za{to jekora~aju}i tkala malim, skladnim nogama, stavljaju}i ihjednu pred drugu meko kao da me|u njima ne{to steè?Za{to je nad svoje koso use~ene o~i spu{tala crvenkasteduge trepavice, a onda ih, kad bi Sredoje skoro minuo,naglo podizala i bacala na njega brz, radoznao pogled?Za{to je ri|u kosu plela u kurjuk koji je tanko i ìlavopocupkivao na le|ima njenog crnog, do nad kolenakratkog kaputa? Imao je èlju da je kazni za sve teznakove smi{ljenosti, da ih iz nje istera grubo kao {tose pra{ina isteruje iz uleàne haljine. Jedne zime, drugeili tre}e njihovog poznanstva, vra}aju}i se s ~asa kodGospo|ice, ugledao ju je, u sporednoj ulici, gde se pribijauza zid ispred najezde desetine de~aka koji je zasipaju


grudvama snega. Jednu ruku u beloj vunenoj rukavicibez prstiju bila je digla pred lice i vrat da ih za{titi odvla`nih, hladnih pogodaka, a isto tako podigla je dopolai jednu nogu u beloj kon~anoj dugoj ~arapi i crnoj dubokojcipeli za sneg, nepotrebno, saviv{i je u kolenu, kao da{titi sredinu tela. Grudve su padale po njoj i po ùtomzidu ku}e kraj koje je stajala, ogla{avaju}i se potmulo iostavljaju}i okrugle, nejednako guste bele pe~ate; de~acisu se ùstro saginjali i grabili sneg da bi ga na brzinuumesili i bacili na nju i pri tom su iz grla pu{tali zadovoljnekrike, kao hajka~i. Sredoje je stao i bez daha se zagledaou Veru. Kolebao se bi li joj pritekao u pomo} (jer ipak jespadala, u~e}i kod iste nastavnice gde i on, u njegovodru{tvo) ili je naprotiv tako|e napao grudvama kojimaje pruàla tako primamljivu metu. Tada se desilo da jejedan od de~aka, mo`da kolovo|a napada, prestav{ida na nju baca grudve, pritr~ao Veri, obujmio je silovitooko vrata i pritisnuo na njen zajapureni obraz èstok,zvu~an poljubac. Na to su svi pohrlili da slede njegovprimer i devojka je najednom bila okruèna de~acimakoji su se izme|u sebe gurali da je dohvate, obgrle ipoljube, kao da je ona neko jelo u koje treba brzo zagristii sa zalogajem pobe}i. Sredoje, koji je jo{ uvek stajaopo strani, osetio je u njihovim naglim pokretima, unjihovim kratkim grlenim uzvicima toplotu i mekotu onogdevoja~kog tela koje se pod naletima lomi i uleè, on jei sam poleteo k njoj, odgurnuo dva velika de~aka i pripiousne na njen vreli, od suza i snega i od tu|e pljuva~kemokri obraz. Pukao je, pod poljupcem, kao slatka, zrela{ljiva. Uto su ga s le|a zgrabile neke ruke, bio je jednim


zamalom svu~en sa devojke, pa je jo{ samo video kakose njene kose o~i radoznalo i upla{eno iskre}u premanjemu koji se tako vol{ebno odmi~e. Morao je da sebrani od de~aka koji su ga napali, da se pesni~i, dobioje udarac iza uha i udario nekog laktom u trbuh, obuzeoga je bes, udarao je oko sebe bez ra~una, a kad vi{enije imao koga, jer su se de~aci bili razbeàli, video jeda je i Verino mesto kraj zida prazno jer je i ona iskoristilagu`vu da bi pobegla. Ispri~ao je doga|aj Milinku, a ovaj,po svojoj trezvenoj prirodi protivnik nasilja, osetio jeprema njoj saàljenje i po~eo joj se javljati. Kako jeme|utim to naj~e{}e ~inio kora~aju}i uz Sredoja, onamu duè vremena nije uzvra}ala pozdrav. Sredoja je tozabavljalo, i kad bi Milinko pokraj njega krotko pognuoglavu, a ri|a devojka svoju trgla odbijaju}i da ga pogleda,savijao se od smeha. Ona, primetiv{i to, naglo sepredomislila i stala ljubaznome de~aku slati isto tolikoljubazan otpozdrav, a jednim brzim produètkompogleda proveravati kako ta nagrada deluje na njegovogdruga kome je ona uskra}ena. Sredoje se i daljepretvarao da ga njeno zlopam}enje zabavlja; zatim,postepeno, zaista ih je sve troje po~elo zabavljati tosusretanje puno zna~enja u svakom pokretu i nepokretu.Najzad su èljno i{~ekivali da se sretnu, kako bipodrobno uo~ili pona{anje svako svakoga i uporedili gas pro{lim. Sredoje i Milinko nisu propu{tali ni dana dane progovore o devojci, a i ona je, nemaju}i drugarica,sama sebi polagala svako ve~e ra~una o njima. I kadasu kao sedmo{kolci sazreli za ~asove igranja, odràvanejedne nedelje u mu{koj a druge u ènskoj gimnaziji, to


je ve} bilo debelo poznanstvu; pozvan od trbu{atogu~itelja u fraku da izabere devojku sa kojom }euve`bavati tek nau~eni korak, Milinko nije uklevao dase nakloni pred Verom. Potom je drànje ruke oko njenogstruka pro{irio u pra}enje s ~asova ku}i, a uskoro se snjom dogovarao da zajedno i kre}u na ~asove. Postalisu de}ko i devojka. To je zna~ilo da ona pripada njemua on njoj, pa je oko njih nastao skoro neki pojasustru~avanja, koji ih je gurnuo jo{ bliè jedno drugom.Sredoje, najbliì o~evidac tog zbliàvanja, odnosio seprema njemu s veselim prezirom. U to vreme on je ve}obilazio kr~me predgra|a, da uve`bava figure ne plesanego sno{aja, pored kojih su one prve mogle da ne{tozna~e samo kao priprema. Ali, znao je, i uveravao seopet, da one ni na {ta ne pripremaju, da sve te lepedevoj~ice, iz zagrljaja svojih partnera, posle valovitihokretaja uz zvuke valcera {to ih proizvodi u~iteljeva sitna,crna, kruto ondulirana ̀ ena, idu, same ili u ~ednoj pratnjide~ka, ku}i majkama, da ve~eraju i da legnu u uskidevoja~ki krevet. Pa ~emu onda to dodirivanje, toukr{tanje pogleda, te ljubazne i dvosmislene re~i, tapra}enja ku}i? Naravno, i pored sveg sumnji~avogpodsmehivanja, nije mogao ostati ravnodu{an premagipkim, zategnutim bedrima nad koja je, uz svirku klavira,spu{tao {aku, ni prema treperavim toplim prstima kojisu u taj isti mah perolako padali na njegovo rame; tidodiri su ga izazivali tim vi{e {to je ve} iskusio do kojemere dodir moè biti prisan i dubok, dodu{e sadevojkama mnogo manje lepim i umiljatim od ovih.Onima tamo, sa njegovih bludnih izleta, naziv devojke


pristajao je ~esto samo kao sprdnja, toliko su bile oronulei sparu{ene, razdra`ljive od mamurluka, gotovo odredaproste i grube, jer su ih ba{ prostota i neznanje,nesnalaènje u odnosima i gurnuli na najniù lestvicu.Gde su one bile od robinja {to ih je Sredoje, kao njihoveprete~e, zami{ljao, onako miri{ljive i lepe, i onakopredane èlji da ga zadovolje! Ali isto tako, gde su odprikaza ma{te bile devojke sa igranki, sa svojim odu~itelja igranja preuzetim, strogo propisanim pokretima,sa tim nau~enim znakovima predavanja umestopredavanja samog, igrom licemerja! I jedne i druge bilesu iste, obmana njegovih zamisli, pa im je prilaziopodjednako sumnji~avo, slute}i unapred razo~aranje,odbijanje, nesklad. Me|utim, kada je sa Verom Kronerprvi put zaplesao - sasvim slu~ajno, na{av{i se naspramnje u trenutku u~iteljevog znaka da posle pokazane fig-ure moè po~eti uve`bavanje - desilo se da su im sekorak i pokreti odmah uskladili s takvom potpuno{}u daih vi{e nijedno nije ose}alo odvojeno kao svoje.Iznena|eni, malo su se razdvojili i pogledali u lice, ali niovaj prekid pa`nje nije im poremetio jedinstvo pokreta;~im su se ponovo pribliìli nastavili su da klize zajednokao da su omotani konopcima. Vi{e nisu mogli da nebudu svesni tog sklada. Iako su se pretvarali da i daljejedno drugo ne izdvajaju, oni su se ve} traìli,ude{avaju}i da dospeju blizu jedno drugoga kada sesastavljaju parovi, iz radoznalosti ho}e li se ponovitiranija usagla{enost, a potom, po{to vi{e nisu moglisumnjati, radi zadovoljstva u usagla{enosti samog. Onoih je mamilo vi{e i vi{e {to god su sigurnije ovladavali


plesnom ve{tinom, osloba|aju}i se propisa u kora~anju,namesto kojih su se prepu{tali nagonu za ritmom, kojiih je nosio sobom, sjedinjene, kao plaha voda. Uìvalisu u samoj igri, sad prvi put. Ali kad su poku{ali dauìvanje ponove i sa drugima, uverili su se na svojeiznena|enje da im to samo nepotpuno ili nikako neuspeva. Tada su se opet okrenuli jedno drugome,ispituju}i u ~emu je neponovljivost zadovoljstva. No, nisuni{ta saznali, samo su postali jo{ potrebniji jednodrugome. Stigao je kraj godine, teorijska nastava igrebila je zavr{ena i ~asovi su se sada sastojali od samoguve`bavanja, od dvosatnog zagrljenog ljuljanja parovapo diktatu ~as sporih ~as brzih muzi~kih komada koje jeu~iteljeva maju{na èna izvodila sa sve vi{e poleta,nji{u}i se i poskakuju}i na stoli~ici pred dirkama. Milinko,koji je ranije zauzimao lavlji deo Verinog plesa~kogvremena, sam se povukao, guraju}i devojku u zagrljajSredoju, jer je smatrao da je o plesu nakupio dovoljnoznanja, dok se zadovoljstva u primeni tog znanja radijeodricao. U stvari, on nikad nije osetio onaj ubod koji nazvuke muzike takne tela i gurne ih jedno premadrugome, ono olak{anje od predavanja ritmu, taktu, onuomamu od nesvesnog dodirivanja i ljuljanja udozvoljenom, svima nao~igled izvedenom zagrljaju. Ponjegovom ose}anju ples je bio samo dru{tvena igra -kao {ah ili koja druga -, zanimljivost i korist dok se u~i,ali gubljenje vremena ako se potom, bez mogu}nostidaljeg udubljivanja i usavr{avanja, jednostavno ponavlja.A dotle su se Sredoje i Vera, ne razuveravaju}i ga, njihalidrè}i jedno drugo oko struka, oko ramena, di{u}i jedno


drugome u obraz, lepe}i jedno na drugo èravice svojeblizine.

VERU JE VERU JE VERU JE VERU JE VERU JE TEAJ TEAJ TEAJ TEAJ TEAJ igranja oslobodio ograda koje je dotlepodizala izme|u sebe i drugih. Ni sa kim se ona nijeose}ala jednakom, pogotovo jednom, ~ak ni sa svojimbratom, koji je - jedini od svih ljudi {to ih je poznavala -predstavljao istu, po njenom ose}anju ~udnu i neskladnume{avinu svetova njenog oca i matere. Brat je tume{avinu ose}ao upravo obrnuto: kao posebnupodobnost, privilegiju, a zahvaljuju}i tom nadmo}nomsaznanju i kao radoznalu potrebu da se izjedna~uje i snajrazli~itijim vrstama ljudi. Umeo je i voleo da sa starimsporokrvnim trgovcima Nemcima, koji bi ~ekaju}i da imse u kola utovari kupljena roba posedali na sandukeispred Kronerovog magacina, zapodene razgovor gustod unakrsnog zadirkivanja, uvla~e}i ih sve dublje u}udljivosti njihovog dijalekta, koji je on verno opona{ao,ali je isto tako te~no, i sa istom podsme{ljivom sla{}u,dovikivao o~evom krezubavom nosa~u @arku, Srbinu,~im bi se ovaj, upregnut u kolica natovarena dàkovima,pojavio na kapiji, “post ti tvoj”, jer je to njemu bilauzre~ica. Prema sporazumu koji je Robert Kroner sklopiosa ènom uo~i ven~anja, u nekoj vrsti poku{aja dabudu}i porod za{titi od posledica svog skretanja, iGerhard i Vera bili su vaspitani i zvani~no uknjièni kaoJevreji mojsijevske vere, no Gerhard je ovo prisilnoopredeljenje razvio, uz pomo} nastave veronauke,daleko iznad èlja svoga prosve}enoga oca, nau~iv{ida moli jevrejske molitve i da peva obredne pesme


mnogo bolje i vernije nego on, s isto~nja~kim muklimpreglasima, na zadovoljstvo bake Kroner od koje je zato dobijao novaca i u ovim naplatama izgleda nalazioisto obe{enja~ko zadovoljstvo kao u uve`bavanjudrevnog, preìvelog rituala. Osobenosti su ga privla~ile:kada bi koju otkrio, u pona{anju ili izraàvanju nekog~oveka, doslovno bi zinuo, zaroktao od udivljenja, a ~imbi pronikao u ~emu se ona sastoji, radosno bi je usvojioi nadimao se od ponosa ako bi se uverio da mu uspevada je verno opona{a. Sa Verom se de{avalo suprotno:nju su izrazitosti pla{ile. Tu|ila se svih onih izreka, basmi,sujevernih uzre~ica kojima se njena mati, nau~ena odmatere seljanke, sluìla dok ju je, kao devoj~icu, polagalau krevet, negovala u bolesti ili ka`njavala uneposlu{nosti, a isto tako, skoro s telesnim ga|enjem,odbijala je misti~ne kletve {to su puzale iz polumrakastara~kog stana babe Kroner. Nije je zanimalo, jerzapravo nije htela znati, kakve sve naslage obi~aja igomile zna~enja stoje iza pojedine starinske iliprovincijalne re~i, pa je svaku ovakvu te{ko i pamtila i,ako bi joj ona bila poturena kao ne{to po sebi razumljivo,propu{tala ju je pored uha kao oma{ku. Kada je stasalaza crkvu, odbila je odlu~no da je baka povede usinagogu, jer “onamo njene drugarice ne idu”, i ostalauporna, vri{te}i i udaraju}i se {akama po slepoo~nicamasve dok joj nije bilo dopu{teno da i taj subotnji danprovede u {koli kao svako drugi. U obi~ajima, kalupimanavika, no{njama, konvencijama ose}ala je ne{to glupo,zaostalo, ali ujedno i opasno, zbog istrajnosti sa kojomoni ljude, hteli to oni ili ne, obeleàvaju i razvrstavaju.


Bio je to razlog za{to nikad nije imala drugarica - dok seGerhard, koga je ulica od milja zvala Gerdi, prostoraspadao izme|u strasnih prijateljstava i neprijateljstava,koja je podjednako verno gajio i s dernjavom oplakivao,jer je patio koliko zbog redovno izvu~enih batina toliko,ili jo{ vi{e, zbog rastanka sa dru{tvom koje mu ih jeodvalilo. Vera, ako bi se i zaigrala sa kakvom devoj~icomili de~akom - naj~e{}e go{}om ili gostom koje su dovelistariji -, ~im bi na do{ljaku uo~ila ne{to osobeno, uodevanju, u ~e{ljanju kose, ili ~ula u govoru ne{to {toodstupa - ako je bilo Srp~e ili Ma|ar~e onda neku re~,ako je bio mali Nemac onda neki pojam koji u njenojme{anskoj porodici nije vaìo -, nepoverljivo bi na~uljilau{i ili zaustavila o~i na prime}enoj pojedinosti. I to neda bi je usvojila ili joj podraàvala kao Gerhard, ili jemakar shvatila, ve} da bi je narogu{eno odbila od sebe.U svakoj od tih doba~enih neustaljenih ili ne sasvimjasnih re~i ona je ose}ala nametanje, ne namernododu{e - bila je dovoljno bistra da oceni kako to nije -,ali tim uvredljivije, jer ~ak ne predvi|a da bi moglo i nebiti prihva}eno. Svak je slepo verovao u svoj obi~aj, unjegovo svevaènje, niko nije pitao Veru: a kakav je tvoj?No, ako bi ona sebi mesto njih postavila to pitanje, tektada ju je obuzimala strava, jer je sagledala da su u nje,u njenoj ku}i me{anih vera i narodnosti i jezika, obi~ajiu neredu, u sme{nom neskladu, da se nadvikuju{vapsko rskanje i jidi{ srktanje, da se brkaju praznici,jer za svaki - za Novu godinu, za Uskrs, za Boì} -postoje dva, tri razli~ita datuma i naziva i rituala, pa seni{ta od toga istinski i ne praznuje, niti istinski u bilo koji


veruje. Obuzimao ju je bes zbog te me{ane, nesre|ene,lude ku}e u kojoj ìvi, u kojoj je odrasla, kojoj pripadaneodvojivo i po kojoj je - ona je to sa sve ve}im uàsomshvatala - procenjuju, odre|uju joj mesto, vrednost, paje nastojala da {to je mogu}e potpunije prikrije njenuosobenost - svoju osobenost - me|u drugima. Sredstvou tu svrhu bilo je i dalje: ne upu{tati se ni u tu|eosobenosti, koje bi ina~e podsetile da se bliè zagledajunjene, - a budu}i da se upravo od osobenosti sastojili~nost, iza{lo je na to da se s ljudima zbliàvala samodo praga svoje i njihove li~nosti. Do praga i granicepoveravanja. Do granice ispovedanja. Do graniceotkrivanja porodi~nih prilika, prepri~avanja scena kodku}e, upoznavanja s roditeljima i bratom, dovo|enja sebiu posetu. Te~aj igranja, na koji je po{la bez li~ne odlukei naklonosti, po volji gimnazijske uprave, pokazao sekao svet ba{ takvih, ograni~enih dodira. Klavir je sviraomuziku za odre|enu op{te prihva}enu igru, valcer, tangoili fokstrot, i u~itelj u fraku pokazao im je kako se uz njuple{u, pa su one to ponavljale, najpre svaka za sebe azatim sa de~acima; me|utim, u te dodire, iako su bili dotelesnosti prisni, ili ba{ zato, nije se unosilo ni~eg li~nog.Bili su tipski, kao i svaki ples sam, jedan propisustanovljen za ceo svet, sa figurama koje su se izvodilesvugde na ta~no isti na~in, a vrednost pojedinca sesastojala u tome da se taj na~in {to savr{enije usvoji,dakle da se iz tipskog pokreta {to dalje potisne li~no,obi~ajno, izrazito. Sa nepogre{ivim nagonom begunca,Vera se strasno bacala u taj op{ti tok, u kome je nikonije vi{e mogao prepoznati kao ba{ tu i takvu jedinku,


k}er svoga oca i matere, stanovnika one ku}e pozadievangelisti~ke crkve, ve} je morao u njoj otkrivati onoop{te koje je razvijala primenom plesa. Igrati ta~no ilipogre{no, sa lako}om ili tromo, poletno ili zapinju}i - tosu ovde bila merila, pa se Vera najzad mogla potruditida se istakne a da ipak pri tom ne obelodani ni{ta odsvoje, poreklom i iskustvom odre|ene, su{tine. Isticalose samo njeno telo, a ispostavilo se da je to telo jednaskoro samostalna ma{ina, koja u sebi nosi sposobnostiprilago|avanja obrascu u neslu}enoj meri, uz iskazivanjesve lepote koju poseduje - oblih kukova i dugih nogu iisturenih, gipkih grudi - stvaraju}i zadovoljstvo sebi idrugima. Ono je bilo, na tim ~asovima igranja dok ga jenjihala u naru~ju mladi}a, i predmet i izvr{ilac, pri ~emuje sve {to ina~e zna~i li~nost ostajalo daleko odozvu~ene gimnasti~ke dvorane, potisnuto i zaboravljeno.

TELA.TELA.TELA.TELA.TELA. Sedefasta belina Verine puti. Prorezi, malo kosi,o~iju, koje su tamno, skoro ljubi~asto plave. Crveni otvorusta, s ruì~astim, tankim i dugim, jezikom, ruì~astiotvori nosnica, u{nih duplja. Dugi udovi, neodlu~naispup~enja. Male, lene i beli~aste bradavice na grudima.Pljosnat trbuh, me|u butine nisko uvu~en Venerin breg.Ri|e, svilaste obrasline. Spor protok krvi, sa sklono{}uglavoboljama, zapaljenju krajnika. este groznice na usni,sporo zarastanje rana, obilno znojenje pri uzbu|enjima.Ne{to umek{an, ublaèn odraz Tereze Kroner, ro|eneLenart. S njenim tanjim, mi{i}avijim, rukama i nogama,koje su tek posle drugog poro|aja nakupile mesa, kao iuski kukovi. Grudi, me|utim, ve} od kasnog devoja{tva


visoke, o{tre, gumaste, mle~ne. Usne tanke i vla`ne,podsme{ljive plave o~i, prav nos. Koleri~na sklonostkrajnostima, sva|i, ljubavi, zavisti, gvozdeno zdravlje.Robert Kroner tanak, krt, od struka navi{e malo napredprelomljen, dugih brzih nogu, mrkoùte koè, sjajne,glatke, masne crne kose i dlake, kadifastih crnih o~iju.Nemiran krvotok, razdra`ljivost, sklonost tuzi, bezna|u.Nemanja Lazuki} ovisok i vratat, ko{~atih uglastihramena, ali uskih grudi, uskih karlica, upalih kolena. Bela,bledo pepeljasta koà. Velika, gusta i suva, tamnaneposlu{na kosa, isprano plave o~i, pravilna velika ustasa zdravim zubima, povelik {irok nos, pod rebrimapriraslice od zapaljenja plu}a (prebolovanog u ratu), uplu}ima i bronhijima mnogo sluzi, neumeren pu{a~,lakom i na vino, rakiju, na lako zadovoljiv zanos, uporanobleìva~ veran svojoj èni, dok ga strane uglavnomodbijaju, jer zapaà na njima neurednost, mrlje. Gadljivi na hranu. Lazuki}ka u nogama stupasta, spora, ugornjem delu tela tanja i pokretljivija, malih mlohavihgrudi, spalih ramena, ugnute brade, mesnata nosa,buljastih zelenkastih blagih o~iju, retke, tanke, sivkastekose. Pati od pro{irenih vena, ~esto umorna. Postav{imati u trideset tre}oj godini, nikad se nije sasvimprilagodila materinstvu, uostalom ni braku, ali se ijednom i drugom predaje iz uzvi{enog zanosa premadu`nosti. Ana Drentven{ek tamnoputa i visoka, ko{~ata,isturenih jagodica, jasnih sivih o~iju, o{tro oivi~enih{irokih usana, krupnih, belih, pravilnih zuba, tanke izdrave koè. Osetljivost ̀ ivaca usled nerazumnih naporai nepa`nje, oslabljen otpor prema prehladama. Slavica


Boì} plava, okrugle male glave, radoznalih plavih o~iju,bele koè, isturenih grudi i bedara. Izdr`ljivost, spor iujedna~en ritam starenja. Njen mu` sme|, povijenanosa, niska ~ela, upitno podignute, duè, gornje usne,dugog trupa a kratkih, nakrivih nogu, neumoran usvakom telesnom naporu ali vredovnih ìvaca. Milinkood oca ne{to vi{i, tamniji, valovite kose, srazmernogstasa, izdr`ljiv i uravnoteèn. Miklo{ Armanji ovisok,protegljast, tamne, crvenkaste, gipke koè s mnogo borana {irokom ravnom ~elu, prava, duga nosa, glatkih jedrihobraza, krupnih usana, pribranih, svetloplavih o~iju. Udetinjstvu laka padavica, koja se docnije ne javlja; kaose}anje na nju, sklonost umerenom ìvotu i disciplini.Gerhard Kroner beo, pr}ast, izbo~ena ~ela i jagodica,~vrstih uvu~enih usana, malih u{iju, visokih isturenihprsiju i jakih nogu. U detinjstvu ~esta krvarenja nosa,laka sklonost astmi, ali snaàn motorni trakt koji stvarautisak savr{enog zdravlja.

NEMA^KI PRODOR NEMA^KI PRODOR NEMA^KI PRODOR NEMA^KI PRODOR NEMA^KI PRODOR na istok, koji je dosegao Novi Sadi Ba~ku aprila 1941, imao je iste godine u zimu ve} isvoga tuma~a u ku}i Kronerovih: Sepa Lenarta. On jeovamo dospeo kao ro|eni brat Reze Kroner, po{to se,posle bitaka po Rusiji, na{ao na odsustvu, a brzo jeizgubio volju da odmor koristi kod matere, u selu, {etaju}inove crne ~izme kaljavim pustim ulicama. [to mu je uselu ipak najvi{e nedostajalo to su bili dostojni slu{aoci,jer je i u jeku borbi zami{ljao kako }e to {to doìvljavasaop{titi, ali ne svojoj {ezdesetogodi{njoj majci, koja}e njegove re~i pratiti uzdasima i, àle}i ga umesto da


mu se divi, ispu{tati sitne suze na smeùrano lice, nitiuìrenim seljanima koji }e u njega ~kiljiti nepoverljivo ilise raspitivati kakve su tamo u Rusiji, odakle je do{ao,ku}e i staje, stoka i ambari. Sep sam nikad nije bio praviseljak; ostav{i bez oca, uz popustljivu majku i ujaka kojiga je potajno istiskivao sa imanja, rano je, kao i Reza,stupio u slu`bu, on kod mesnog trgovca Jevrejina.Mo`da bi taj Jevrejin, plavobradi Solomon Hajim, i biojedino pravo lice pred kojim bi on, prepla{enim,rasprostro svoje osvaja~ke doìvljaje, pokazao {ta jepostao, svete}i se za {amare i te{ki rad kojima je kao{egrt i mlad kalfa bio kod njega podvrgnut. Ali, stigav{iku}i, saznao je da su Hajima, zajedno sa njegovimdvadesetdvogodi{njim sinom, Sepovim vr{njakom inaopakim, zavi{}u iskrivljenim uzorom, ubili ma|arskiàndarmi u operaciji ~i{}enja koju su prethodnih nedeljabili zapo~eli, a da je Hajimovica, po{to ih je sahranila,oti{la u grad sestri ostaviv{i ku}u i radnju pod lokotom.Oko te ku}e je danima {etkao Sep Lenart, u raspoloènjusastavljenom od radoznalosti i àljenja, raspituju}i sekod nekada{njih mu{terija koje su tuda prolazile kanajbliòj radnji kako je njegov gazda ta~no ubijen, nakom mestu, da li je odmah umro od metaka koji su gapogodili i da li je vikao i {ta je ~inio njegov sin -upore|uju}i }utke sve {to je saznavao sa iskustvimasloènim u sopstvenoj glavi. Kad vi{e nije imao {ta novoda ~uje, spakovao je kofer~i} i otputovao u Novi SadKronerovima. Bio je dovoljno predostroàn da se u selune odjavi i da nikom ne rekne kuda }e, ali u najuèmkrugu upu}enih izazvao je ne malu zabunu: esesovski


vojnik u jevrejskoj ku}i! Kroneru je tada radnja ve} bilaoduzeta, u njegovoj kancelariji sedeo je vladin komesar,vitez Miklo{ Armanji, kome je Kroner bio dodeljen kaonepla}eni saradnik; ìvelo se u neizvesnosti, uoslu{kivanju vesti o ubijanju Jevreja i Srba po okolnimselima, zagledano u ni{tavilo dvori{ta li{enognekada{nje vreve kupaca, kao za vreme po{asti. Ali nato dvori{te je sada izlazio izjutra, uprkos mrazu, SepLenart, visok, tanak, ̀ ilav, plave kose kratko pod{i{aneoko lobanje s priljubljenim malim u{ima, u vojni~kimpantalonama i ~izmama i ko{ulji, i izvodio gimnasti~keve`be. Najpre bi optr~ao dvori{te tri puta, potom bi staou stavu mirno u njegov kraj i, s predasima, ~inio~u~njeve, izbacivao ruke, noge, savijao se u pojasu,okretao glavu na vratu kao da je ovaj od konopca. Sestri,od koje bi u kuhinji zatraìo doru~ak, pohvalio bi sehuk}u}i kako mu je kretanje prijalo, i potanko bi jojobja{njavao koja je ve`ba za koji deo tela i koji organkorisna, onako kako su ga u vojsci u~ili, prekorevaju}ije uz put {to svoju decu, njegovog sestri}a i sestri~inu,ne privikava na sli~ne napore, ve} im dozvoljava da seizleàvaju i da zapo~nu dan kao meku{ci, {to }e im uìvotu samo {koditi. Pri tom on kao da je zaboravljao nanjihovo poreklo, koje ih je, silom zakona za za{titu rase,ionako osu|ivalo na manjevredan, ropski ìvot i guralo,zapravo, u prevremenu, nasilnu smrt. Kao da su bili nepolujevreji ve} mali Nemci arijevci, koji }e sutra kao onponeti pu{ku a prekosutra, kad zacari mir, pregnuti naizgradnju nove Evrope. I zaista je on, jednom polovinomsvog podeljenog bi}a, onom koja ga je opreznosti uprkos


naterala da iz sela do|e sestri, tako ose}ao. Dospev{iu elitne nema~ke trupe iz tupe tame svog zaturenogsela, prihvatio je odu{evljeno u~enje koje ga je, kaonekad dodir ma~a vitezove, proizvelo u gospodara svetapo predodre|enju, no ba{ zato {to je to u~enje smatraosavr{enim, nije dozvolio da do njega prodre misao dabi ono moglo {koditi nekome njemu bliskom. Sestri~inaVera i sestri} Gerhard bili su mu bliski, tim pre {to jesam, jo{ neoènjen, bio bez dece i {to je zapravo izsvog siroma{kog detinjstva poneo ponos {to mu sesestra udala za bogatog trgovca, uprkos tome {to je onbio Jevrejin. Jevrejin, to je za njega zna~ilo ne{to njemusli~no tu|insko u Jugoslaviji, ali i pokretljivije i snala`ljivijeod sopstvene svojte zbog nevezanosti ni za koju zemlju.Slu`ba kod Hajima, njegove pouke i batine, samo supotvrdile predstavu o zastra{uju}oj nadmo}i, aesesova~ko u~enje u kasarni jedino je dodalo na slikumra~nih, strogih boja, ne izmeniv{i je u su{tini. Bilo jeto sad dvojstvo, po{tovanja i straha, zavisti i mr`nje. Pripogledu na sopstvene, tako mlade, krvne ro|ake, decusestrinu, preovladavala je u njemu mek{a strana, i onje izjutra jedva ~ekao da ih vidi budne i obu~ene, dodu{eda bi ih mogao zasuti prekorima zbog kasnog ustajanjai propu{tanja telesnih ve`bi na ~istom vazduhu, jedinimpoukama koje je umeo sa samopouzdanjem smisliti idati. Naro~ito ga je privla~io Gerhard, koji je na njegauostalom upadljivo li~io, i sam tanak, mi{i}av, plavokos,uskolik, s pravim kratkim nosem i upalim obrazima. Oni svojom prirodom kao da se bacio najvi{e na ovogvojnika po ube|enju, jer je, sli~no njemu, imao malo


smisla za sloèn, strpljiv rad, zbog ~ega nikad nije niprivirio u o~evu kancelariju, ali mu je zato podvig,ispoljavanje nadmo}i i snage, ulivao neizmernopo{tovanje. U to vreme, kao svr{eni srednjo{kolac li{en,zbog svog jevrejstva, mogu}nosti da produì studije, zakoje uostalom nije ni mario, on se ve} dogovarao sanekoliko mladi}a sli~ne sudbine da pobegnu, pre nego{to ih zahvati obaveza prisilnog rada, preko Dunava upirtizane; dolazak Sepa Lenarta u~inio mu se kaoneo~ekivan ali mo`da dobro do{ao podsticaj da se tajpothvat ubrza. Kada je svoje drugove, Franju [lezingerai bra}u Karauli}, obavestio o ujakovom pojavljenju, onje u isti mah predloìo da ro|aka ubiju, kako bi sedokopali njegovog oru`ja a ujedno svoje bekstvo ispodokrilja okupatora zapo~eli podvigom. Tako privla~nojideji, koju je Gerhard, uz to, umeo da izloì sa svomstrastveno{}u svog, neposrednom cilju predanog, bi}a,isprva niko iz tog mladi}kog kruga nije mogao odoleti,pa su za njih prvi dani esesov~evog boravka u NovomSadu protekli u dogovaranju o na~inu na koji }e gadokraj~iti. Karauli}i i [lezinger u~inili su posebnu posetuGerhardu u vreme kad se znalo da }e ujak biti kod ku}e,da bi ih sestri} s njim upoznao, da bi ga oni osmotrili,tako re}i uzeli mu meru, jer su ga upravo tako razgledalikada bi im, hodaju}i iz sobe u sobu, okrenuo le|a. Pi{toljmu je, u futroli, visio u predsoblju na ve{alici ispodnjegove {apke i kraj tamnosurog ogrta~a i {e{ira RobertaKronera, i njihove o~i su ~esto poletale onamo, da bipotom razmenjale zna~ajne poglede. Da ga ubijumetkom iz njegovog oru`ja? Ili da ga otruju mi{omorom


koji bi mu neopazice usuli u jelo, ili da ga zauvek smireubodom noà u le|a, dok ovako {etka me|u njima?Po{to su se odlu~ili za ovo poslednje re{enje, kaonajmanje glasno i upadljivo, postavilo se pitanjeuklanjanja le{a. Predloga je i tu bilo vi{e, da bi najzadpreovladao Gerhardov, po kom bi vojnika raskomadali izakopali u podrumu. Ali, dokle bi on ostao neotkriven?Uop{te, kad se vojnik ne vrati sa odsustva u jedinicu,koliko vlastima treba vremena, ~ak i ako je bioneprijavljen, da ustanove gde je sve boravio i da povukuna odgovornost njegove nepriznate doma}ine? Raspreo ovom dovele su do zaklju~ka da bi, i u slu~aju da njih~etvorica uspeju da dobiju na vreme vezu sa partizanimai pobegnu, porodicu Kroner, a po svoj prilici i porodiceostalih, stigla odmazda, i na toj pojedinosti pao je ceopredlog. Ujak je dakle ostao ìv, da i dalje krstari pojevrejskoj trgova~koj ku}i, i ne znaju}i u kakvoj seopasnosti nalazio. Gerhard, po{to je to znao, posmatraoga je sa novom pa`njom, zadràvaju}i se s njim rado upraznim prepodnevnim ~asovima (dok je mati sasluàvkom kuvala, otac sedeo u kancelariji, a Vera semazala pomadama), naslonjen obrazom na ruke kojebi leno skrstio na stolu. I sam je zapaào svoju sli~nostsa ujakom, sli~nost koja je bila vi{e nego to:predskazanje sopstvenog odraslog izgleda. A valjda izanimanja, jer je Sep Lenart bio upravo ono {to jeGerhard Kroner èleo postati: naoruàni ubojica.Ispitivao je sa àrom svog ujaka o vojni~kom ìvotu, omar{evima, bitkama, o ose}anju prilikom ranjavanja, paonda dok se ubija. Sep mu je odgovarao, ali ne tako


rado kao {to bi nekom stranom, pogotovo omrznutom,jer je znao da mu iz odgovora veju strava i isku{enje,suvi{e jaka ose}anja za nekog tako mladog kao {to jesestri}. Nastojao je da pred njim izbegne te{ke prizorerata, zadràvaju}i se radije na {aljivim zgodama, kao{to su bili nesporazumi sa stanovnicima ukrajinskih selazbog neznanja jezika, ili doìvljaji sa devojkama, kojesu, zbog gladi, dolazile kri{om u posebno za to ~uvanekolibe da bi se podale za neku konzervu ili ~okoladu.Gerhard, koji je ova hvalisanja smatrao gnusnim, nijezbog njih prekorevao ujaka; vi{e mu je odgovaralo daga zavara tobo`njim povla|ivanjem kako bi iz njegaizvukao jo{ po koji podatak i o Rusiji od koje je zavisioishod rata i o nema~koj vojsci koju je valjalo nadmudritii pobediti. Uostalom, i njegov odnos prema ujaku bio jedvojan, jer je pored tu|enja prema njegovoj bahatostiose}ao i bliskost s njim, pa i s njegovim shvatanjima. Injemu je okupacija, pored ograda i poniènja, donelaprvo ljubavno iskustvo, sa ènom Ma|ara pozvanog urezervu, iz susedne ku}e, koja je za napada iz vazduhadolazila da se sklanja u podrum Kronerovih, na izgledtemeljnije nazidan od njenog. Bila je to meka, popla{enaèna okruglih crnih o~iju i s krajeva obe{enih usta kojase pri prvom tutnju dalekih bombi u mraku podrumadrhte}i pripila uz najblièg do sebe - a to je bio Gerhard- i dozvolila mu da joj gurne ruku u nedra; od tada jetrebalo samo da zalupa na tarabi koja je delila dvori{tadveju ku}a, u bilo koje doba dana, i ona bi se uskoropojavila na kapiji, spremna da s njim si|e u podrum. Saovom vezom, koju je od uku}ana krio, Gerhard je ujaka


upoznao, u jednom od onih dugih lenih razgovora uutihnulom stanu, ne mogu}i se odupreti potrebi da muna niskost odgovori nisko{}u, i tako je sad me|u njimabilo re~eno sve sem Sepovog iskustva kao ubice iGerhardove namere da ubija. Ali, dok Gerharda tajnanije raspinjala, jer ju je delio sa [lezingerom iKarauli}ima, Sep Lenart je grozni~avo tragao za nekimkome bi je, kad ve} ne moè sestri}u, izru~io. On jeprepodne obi~no provodio u ku}i, vrzmaju}i se podvori{tu i sobama, gledaju}i kroz prozore, ili uvla~e}inekog od uku}ana u razgovor, ali bi se posle ru~ka, kojimu je sestra izdavala posebno, u kuhinji, kao kakvomsluzi, obukao, izbrijao lice kome no` nije bio ni izblizasvakodnevno potreban, namestio pred ogledalom kapu,da mu se njen {iljak spusti nad niskim ~elom ta~no naboru me|u obrvama, opasao bi pi{tolj i iza{ao u {etnju.[etao bi nemarno satima, i ne prime}uju}i da {to daljesve teè savija levu nogu, u koju je na frontu dobiometak. Obi~no bi uz put ve} vrlo rano kupio kartu zabioskop, pa bi pogledao jednu predstavu, prvu ili drugupopodnevnu. Potom bi seo u kakvu gostionicu i naru~iojela, pet }evap~i}a ili kakvu drugu sitnicu, jer iako je ve}bio gladan, uro|ena te{ka {krtost spre~avala ga je daod svoje vojni~ke plate odvoji ve}i iznos za ne{to {to }enekoliko ~asova docnije mo}i dobiti besplatno kodsestre. Ali od pi}a nije uspevao da se tako strogo uzdrì.Gledao je kako u gostionicu ulaze mladi ijudi, po dvoje,po troje, ponekad i vojnici, ali njemu svi podjednakonepoznati. Pona{ali su se slobodno, bu~no, svi ti njegovivr{njaci, Sepu se ~inilo sigurnije i slobodnije nego on,


mo`da zato {to su bili iz grada, ovog ili nekog sli~nog,navikli da suvi{ne delove ode}e skidaju i oka~inju nave{alicu pri zidu, da vade cigaretu iz tabakere i da setiho sporazumevaju sa kelnericama koje bi se niskonagnule nad sto pruàju}i im jelovnik. On je ̀ eleo da sezbliì sa tim ljudima, ili makar sa kelnericama, ali ako binekog oslovio, ispadalo bi da je rekao bezna~ajnost,koju bi ono drugo do~ekalo rasejanim poluosmehom.Ipak se stalno nadao da }e neko hteti i s njim da sezbliì, pa je ostajao i polako ispijao svoje pivo, koje je svremena na vreme morao iznova poru~ivati. Ono ga jepostepeno omamljivalo, pred njega su po~injali da izlazeprizori rata u kojima je bio mo}an, i on je, osvr}u}i seoko sebe novim o~ima, s gor~inom pomi{ljao kakomo`da svi ti spretni gradski ljudi, koji na njega i neobra}aju pa`nju, nisu sli~ne uzbudljive scene doìveliniti su im dorasli. Opijao se. Svi bi ve} napu{taligostionicu, sa svojim devojkama, za ugovorenimzabavama ili poslovima, samo bi on jo{ sedeo slaktovima na stolu, ukru}enih le|a, bri`ljivo izbrijan, netrep}u}i, obamro. Kelneri bi mu dodali ra~un i on seljutio {to je tako velik, sabirao je cifre mr{te}i se izapli}u}i jezikom, pla}ao ne dodaju}i ni{ta za napojnicu,jer je bio uveren da su ga prevarili, pa bi se opasao,stavio kapu mere}i se~icom dlana da li je sela na pravomesto, i zvonkim koracima, paze}i da se ne primeti kakose ljulja, odlazio. I{ao je ku}i. I{ao je mraznim opustelimulicama, mimoilaze}i se s gdekojim ~ovekom koji ùrina po~inak, s ljubavnicima ili bra~nim parom. Grad serazilazio, slagao se i slegao u svoje ku}e. Tamo iza


zidova, iza zamra~enih prozora on je spokojno spavao.I Lenart je imao utisak da niko ne moè poremetiti tajmir, to mrtvilo, tu nemarnost prema njemu koji kora~a -sad ve} osetno te{ko, vuku}i nogu kao {tapinu - sa ove,spoljne strane zidova, nikakva volja za promenom,nikakav rat, nikakvo ubijanje. Imao je nelagodnopredose}anje da }e gradovi preìveti ubijanje, da }e,ma koliko se njihovih stanovnika stavilo pred mitraljez,ili smirilo metkom u potiljak, sutra, kad vojska zavr{ikrvavi i zamorni posao, ostati jo{ uvek dovoljno ̀ ivih dase u tim ku}ama ponovo razba{kare, da spavaju, daloè, da kuvaju i peru i spremaju, da ~ine sve oneneratni~ke stvari koje odvla~e ̀ ivotne snage od pohodaka pobedi. Ose}ao je nestrpljivu potrebu da ubija, rukekojima je mahao pored sebe kora~aju}i trzale su seèljne da se stisnu oko ne~ijeg vrata, kaìprst mu jepodrhtavao traè}i otpor obara~a koji bi povukao. Ali tuon nije smeo pucati. Pucati se sme samo po komandi,retko, jer i na frontu je bitka retka, naj~e{}e se samohoda, vozi, logoruje, a i kad se puca puca se mnogouprazno, ne vide}i u koga, tek po{to topovi i mitraljezirazore bedem neprijateljskih tela, a sasvim retko u ìvoljudsko meso pred sobom, kao u Dubnom, kao uVorjansku. Sada su mu opet izlazile pred o~i one slikeubijanja, ali neodlu~no, uz otpor, kao da ih rastresajunjegove usputne sumnje, i Sep je stizao na spavanjepokoleban u svom iskustvu ubice. Otklju~avao je kapijui ulazna vrata stana, pa bi krenuo kroz sobe cepte}i odnade da }e na}i sagovornika. Svi su ve} spavali, i sestrai deca, samo je Robert Kroner bdeo u svojoj sobi. Obi~no


bi, po{to ostali poleù, poslu{ao na radiju London, alivesti su bile lo{e: nema~ka vojska je napredovala uRusiji, u Africi, Engleska je trpela bombardovanja,Amerika nije ulazila u rat. Ugasiv{i radio, nije imao snageda se svu~e i legne pod jorgan, jer je znao da mu mu~nemisli ionako ne}e dozvoliti sna, a da }e ga leànjepodsetiti na grob, koji izbliza vreba njega i njegove. Pritakvom raspoloènju pojava Sepa Lenarta delovala jekao utvara. Kao da je na vrata ulazio sam izvr{ilacnajmra~nijih predvi|anja, otelotvorenje uàsa,neljudskosti, krvoè|a. Njegovo izbrijano lice se sijalona elektri~noj svetlosti, svaka vlas njegove kose str{ilaje uredno potkresana oko uske lobanje s poleglim u{ima,kapa je stajala duboko navu~ena me|u obrve, srebrilesu se epolete, crnele ~izme, ~vrsto prianjala bluza. Aispod te tipske opreme, istovremeno, izbijale su dobroznane crte {urakove, toliko sli~ne crtama èninim,gotovo istovetne sa crtama sinovljevim, i to je celojprikazi dodavalo ne~eg ~udovi{nog. A i Kroner je naSepa delovao kao oìvotvoreno privi|enje. Sedeo jeonde, pod lampom, sa svojim jevrejskim licem duga~ka,povijena nosa, tamne, suve puti, tih ali pribran, bezpokreta, s tugom u crnim o~ima, spreman da legne podno`, da se okrene metku. Kao da je ve} mrtav. A okonjega je mirovala soba, mrtva i ona, u potpunom skladui saglasju sa ~ovekom komu pripada, tamnomrka kaoon, posuknula od izupotrebljavanosti, s kau~em u uglu,na kome je, raspremljenom, jorgan bio gornjim uglompresavijen, tako da su ispod njega ble{tali beli jastuk ibeli ~ar{av, kao iskeèni zubi, pored kau~a radio sa


okruglim pe~atom tamnila na tkanini glasnogovornikakoji je nacrtalo mnogogodi{nje strujanje zvuka, a upozadini preko celog zida police s knjigama, koje suozbiljno gledale pozlatama svojih naslova u latinici igotici, velikim imenima pisaca {to ih je Sep maglovitopamtio iz {kole, tu| nepristupa~an svet u koji trebagodinama i godinama prodirati da bi se shvatio, koji trebaslagati strpljivo kroz ceo ìvot da bi se stvorio. Svakipredmet tu skladno naleè na drugi, ni{ta se ne bi moglopromeniti neprime}eno, sve je sme{teno zauvek, ~akni smrt tu ne moè ni{ta poremetiti. Trzao je ramenimau znak snebivanja i u pola glasa molio zeta zadopu{tenje da sedne. Dobiv{i ga, po~eo bi se tuìti kakose i danas u gradu slabo proveo, odsustvo mu prolazibez draì i zadovoljstava, i okrivljavao za to, uop{teno inejasno, gradski svet. “Oni me svi guraju od sebe”,govorio je na mah, te{ko izraàvaju}i misao, “svi beèod mene, njima je mrsko sedeti s krvavim momkomSepom za istim stolom”. Jabu~ica na njegovommr{avom vratu odskakala je gore-dole. “Krvave rrukeovde nisu poèljne. Ovde treba imati bele ruke, finegospodske ruke, lepo pona{anje, ugla|enost. Ali nikone pita moè li se Sep pona{ati lepo, da li je njemuìvot pruìo priliku da se nau~i epom pona{anju. Viznate”, obra}ao se on neposredno Kroneru, kome nikadnije govorio ti, “vi bar znate i moète posvedo~iti”, krivioje glavu mole}ivo, “ko je Sep i kroz kakva je isku{enjapro{ao. Jevrejska hidra”, siktao je, u saznanju da nesme biti glasan zbog usnulih uokolo, a i od uzbu|enjazbog saznanja, otupljenog pijanstvom, da se obra}a,


ipak, Jevrejinu, “jevrejska hidra u liku trgovca SolomonaHajima bila se omotala oko momka Sepa, da ga smo`dii povu~e u kal robovanja bogu Mamonu, prljavom bogunovca, Vol-strita, Jerusalima, rabinovom bogu. Ali s nebaje si{ao genij germanstva, plavi an|eo hri{}anske ~istoteda spase momka Sepa. On mu je dao pu{ku u ruku irekao: Ubij! Kao {to Sveto pismo kaè: Oko za oko, zubza zub. Za svakog gladnog Nemca, za svaku Nemicukoju je oskrnavio rutavi Jevrejin, stotinu jevrejskih ibolj{evi~kih glava, stotinu njihovih gospo|ica u na{evojni~ke krevete! Hajde, mom~e Sep, probudi se,uzbuna je. Obuci svoju uniformu, uzmi svoju pu{ku, iza|iu stroj, ukrcaj se u kamion i hajde van grada, tamo gdeje iskopana raka, raka kao cela ova ku}a velika, kopaloju je sto i trideset mladih Jevreja ceo dan do pono}i, asad ti mladi}i kle~e na rubu jame, reflektori sa svih stranable{te u njih i preko crne jame u dubini, mi izlazimo izkamiona i spu{tamo se prema jami, u redu, za le|aonima {to kle~e, pada komanda i mi punimo pu{ke, padakomanda i mi ih prislanjamo na potiljke mladi}a, mipucamo i oni se bez glasa strovaljuju u jamu. Mirepetiramo pu{ke a dotle na svetlost reflektora izlazenove stotine Jevreja, Jevrejki, malih Jevrej~i}a, i polakoidu ispred nas, kao lanac kad se provla~i kroz prste, oniidu a mi repetiramo, ~ekamo ko }e kome dopasti, to jelutrija, moè ti dopasti starac koji mrmlja molitvu, moèkakav mlad ~ovek napete snage kao ris, moè divnaèna, divna devojka, meko mrko meso kao pe~enica,moè dete{ce koje jo{ ni{ta ne zna i vi~e ti: ~iko, ~iko!dragi ~iko, nemoj! No ti puca{ svejedno, bilo ko da je, ti


ose}a{ trzaj tog ìvota, te smrti, ti ose}a{ da svakimmetkom skida{ po jednog gada, prljav{tinu, sa licazemlje, da ~isti{ zemlju od te gamadi, tih masnih ~epovapokvarenosti, tih gmizavaca, prevejanaca, koji su htelida Nemce uvuku u svoju mra~nu igru skrnavljenja rasei slu`be golom materijalizmu. Ali njih je beskrajno mnogo,{ogore, njih je beskrajno mnogo, Shvatate li kako je tokad je ne~eg beskrajno mnogo, suvi{e, suvi{e? Makar ine~eg dobrog, {to usvajate svim srcem? Shvatate li kakoje to kad dobrog, zdravog jela ima previ{e i ono vamlegne na stomak, ne, na srce vam legne, na disanje, nao~i ispod kapaka. Tako vam je to kad ubijate celu no}.Knak-knak. Metak u potiljak. Prvo stoje}i. Onda morate~u~nuti zbog umora u nogama pa traìte da i oni ~u~nu.Onda po~nu ruke da vam se tresu. Ose}ate da ne}enikada biti kraja tom mesu koje pristiè do jame, prolaziispred vas kao lanac, zveckaju}i kostima, |onovima,uzdisajima, dok ne stane pred cev pu{ke onaj koji vamje namenjen. Pucate, i drugi pucaju, pa pri vatri iz pu{akavidite kako se dole u jami mi~u ona tela. Ne znate da livam se tako ~ini ili je to istina, nisu dotu~ena, nisu dobroubijena, i sad }e izmileti, proviri}e iz jame, pod sjajreflektora, najpre njihovi prsti, {ake, pa }e se pomolitikrvava lica, potisak ruku izbaci}e na povr{inu njihovetrupove, kolenom }e upreti o rub jame i ~etvorono{kekao gu{teri ispuzati iz nje. [ta }ete onda? Od straha,pucate u jamu, pa ne ~ekaju}i da se lanac, red,uspostavi, pucate u prvog pred sobom na rubu jame,onda pucate ne biraju}i u sve {to vidite da je od njihovog,gadovskog, soja, {to je dovedeno da bude ubijeno. Ali


tome nema kraja, shvatate, tome nema kraja, i kad vasu osvit zore kamion poveze nazad u grad, vi vidite oneku}e i strepite da su one i dalje pune gamadi i da ihjednostavno nikad ne}ete mo}i istrebiti.” Gledao je uKronera mole}ivo, nadaju}i se od njega utehi. Nadaju}ise da }e ovaj re}i: “Nu, ne, ti se vara{“ (jer on je Sepu,kog je upoznao kao de~ki}a, govorio ti), “oni }e jednogdana bit istrebljeni.” Me|utim, Kroner ga je gledao nemo,s krupnim gra{kama znoja nanizanim ispod ruba tamneglatke crne kose {irom ispup~enog ~ela, kao trnovimvencem. Kroner je dahtao, skoro stenjao. Pri~a koja sepred njim odmotavala bila je za njega ko{mar, privi|enjeludaka.

Ludak je bio Sep Lenart, njegov {urak, jer ako on to nebi bio, ako bi ma {ta iz njegove pri~e bilo istinito, ondabi lud bio svet, u {ta Kroner nije mogao verovati, jer sejo{ ose}ao delom sveta. Umesto da pobija, kao {to jeSep mole}ivo o~ekivao, on je, ~im bi se pribrao, kao daima pred sobom bolesnika, prividno prihvatao stravi~nupri~u, traè}i da o njoj ~uje nove pojedinosti, kako bi jekroz njih, ako se pokaù neverodostojne, razorio. Pitaoje Sepa jo{ ovo i ono, gde se ta~no jama nalazila, nakojoj udaljenosti od grada i u kom pravcu, pitao jekakvom su se municijom vojnici sluìli i kako im je onabila doturana, da li im je dono{eno hrane, ~ime su gasiliè|, ko je zakopavao le{eve. Ali Sep je, i ne moraju}ida razmisli, uzgred i mrzovoljno, kao da se ljuti {to gaodvla~e od su{tine, koja ga zabrinjava, odgovarao nasva pitanja, i luda~ka pri~a ne samo da se nije


opovrgavala, nego su zaokrugljivala i sticala celovitostistine. Kronera je hvatao nov uàs, uàs od stvarnostikoja je poprimila crte ko{mara. Kuda pobe}i? On je potoku rata, koji je pratio, bio ~vrsto ube|en da }e Nemcina kraju biti poraèni, ali je sad shvatao da pred valjkomnjihovog ludila njega to ne}e spasti. Ludilo ve} hara,Sep je njegov vesnik, sutra }e nahrupiti i na ovaj grad,na ovu ku}u. Razmi{ljao je grozni~avo ~ime bi se todalo spre~iti. Kada bi izbio ustanak? - pitao se, traè}iizlaz, i zami{ljao kako se ceo Novi Sad, svi koji su unjemu ugroèni, diè na noge, hvata oru`je, ili oru|eako ni{ta drugo nema, i udara na kasarne ubica. Ako bisvak tako u~inio, ako bi tako u~inio samo svako drugi,tre}i, recimo svaki ~ovek izme|u dvadesete i pedesete,osetiv{i se za to obaveznim po svojim odraslimgodinama kao {to je onaj na protivni~koj strani primoran,onda bi ustanak sigurno uspeo. Onda bi i on sam, Kro-ner, morao uzeti oru`je, prvo koje mu padne {aka, dakleupravo pi{tolj {to visi o pojasu Sepa Lenarta, i pucati uprvog neprijatelja, to jest upravo u Sepa Lenarta. Gledaoje u njega i zami{ljao taj ~in. Ispruào je {aku ispodstola, gr~io prste, ve`baju}i ih za grabljivi pokret kojim}e izvu}i vezicu futrole i trgnuti iz nje pi{tolj. A ondapucati! U prsa Sepova. Me|utim, pri toj pomisli ~elo bimu se orosilo novim kapima znoja, od jo{ ve}eg uàsa.On nije mogao pucati ni u ~ije ̀ ivo telo, on na to nije biopripremljen, nije se tome ~ak ni u~io, bio je neborac,otac je pomo}u mita sredio da ga proglase neborcemkada je trebalo da krene u Be~, i on mu je tad biozahvalan. Ali sad je ose}ao nedostajanje ~itavog dela


ljudske li~nosti u sebi. Ose}ao je svoju nesposobnostza prolivanje krvi kao neku vrstu telesne mane (u ovomslu~aju prave) koja mu ne da da se izjedna~i sa ostalimljudima. Bila je to mana ~itavih pokolenja njegovognaroda, koji vojnikovanje smatra dangubom, kakvuhri{}anin, u saznanju da poseduje zemlju, moè sebida dopusti, ali ne i ve~ni potuka~ Jevrejin. Sad se unjemu budio prezir prema tom narodu koji, poput njegapojedinca, cepti pred isku{enjem pi{tolja kad ga trebaistrgnuti iz futrole i isprazniti u neprijateljeva prsa, kojine}e to isku{enje umeti da prihvati, ne}e biti sposobanda istrgne oru`je i da ubije, kao {to on sad to nije ustanju. Smrdljiva, stra{ljiva gamad! siktao je u sebi nara~un naroda kome pripada, re~ima Sepa Lenarta,smrdljiva stra{ljiva gamad koja ne zasluùje drugo negoubijanje, jer ne ume da ubija.

SASVIM DRUK^JISASVIM DRUK^JISASVIM DRUK^JISASVIM DRUK^JISASVIM DRUK^JI razgovori, mada o istim, ili sli~nim,sudbinskim temama, vo|eni su u sobi Roberta Kroneranekoliko meseci kasnije, kada je sunce toliko osvojiloulice da su zastori na prozorima morali stajati po ceodan spu{teni, propu{taju}i svetlost samo u tankimbi~evima kroz svoje pukotine. Na polusvetlosti, koja seka dubini sobe rasprskavala i topila u glomaznu titravumaglinu, sabesednici, Robert Kroner i Milinko Boì},videli su jedan drugome samo ùtomrke odsjaje glatkihpovr{ina obraza, ~ela i nadlanica, kao brazde na snimkuu negativu. Njima to kljasto vi|enje ne samo {to nijesmetalo, no im je i pogodovalo, jer su mogli da se unesuu kazivanje bez bojazni da }e na crtama ili drànju


drugoga ugledati znak da su preterali, bilo u dubljenjuteme bilo u izraàvanju. Obojici se ~inilo da nikad nipred kim nisu bili ovako iskreni, i to saznanje ih jeodu{evljavalo tim vi{e {to su bili svesni koliko jeneuobi~ajeno s obzirom na njihov me|usobni odnos:Verinog oca i njenog udvara~a. Svojim re~ima oni tajodnos, koji bi mogao sve staviti pod znak pitanja, i nisudoticali, a ako bi pomenuli njegov uzrok, Veru, onda suto ~inili, gotovo, s izmenjenim ulogama: Milinko je biotu da se za nju zabrinjava i da ograni~ava njenusamostalnost, a Kroner onaj koji }e ga upozoriti da jeprestrog i odvi{e nepoverljiv. Od prvog trenutka kadasu se na{li jedan naspram drugog, njih je, kao pri spojuelemenata sklonih da se stope, podi{la struja tolikesrodnosti da je onu pravu, krvnu, potisnula u pozadinu.Milinko, koji je dotle svojoj majci poveravao i brige inamere, tek sad je, pred misaonim i prijem~ivimKronerovim licem, shvatio da je dotle njegovo poverenjebilo ba~eno u ambis i u nedodir, a oca, kog je ina~e ve}po~eo zaboravljati, sada se ponovo se}ao, ne samo spre|a{njim tu|enjem, ve} i sa novim prezirom. Kroner,pak, na{ao je u Milinku ono {to ni u sinu ni u k}eri nije:mladala~ko prihvatanje. ime ga je kod sopstvenogporoda onemogu}io ili pokvario? on to nije ta~no znao,ali je verovao da deo krivice snosi njegova èna, {to sesuvi{e bavila decom i svojim nadno{enjem ih otrgla odnjegovog uticaja. Iz inata prema njoj, a onda, po{to jeinat bio suvi{e lako prihva}en, iz rezignacije, najzad ipotkupljen udobnostima koje mu je obezbe|ivaloodstojanje, on se povukao. Ali deca su, odrastaju}i bez


njegovog neposrednog, upoznavaju}eg nadzora,postepeno postala njemu tu|a. Vera je bila mirna isanjarski odsutna, nije nikad ~inila nikakve izgrede, alinjeno u~e{}e u ìvotu porodice ograni~avalo se naispunjavanje osnovnih obaveza i zna~ilo, zapravo,nezavisnost ve}u i od pobune. Kada bi joj govorio, onaje u njega gledala zami{ljeno svojim kosim o~ima, ~ijaga je neprozirna lepota zbunjivala i, zbog ne~eg, navodilada pomi{lja na ène koje sre}e kod Olge Hercfeld i dazbog tog crveni i saginje glavu; no, kada bi je posmatraodok slu{a mater, iz prikrajka, ne vide}i joj o~i sem sastrane ugao beonja~e, on je na njenom pr}astom, kaonavi{e }u{nutom profilu ~itao krajnju ravnodu{nostprema slu{anom i poga|ao da na isti na~in ona slu{a injega. Shvatao je da ono {to iz nje, a najupadljivije izo~iju joj, svetli dok mu je okrenuta, nije zanimanje zanjega i za ono {to joj saop{tava, nego za nekosopstveno, od njega i od smisla njegovog govoranezavisno doìvljavanje tog trenutka. Kakvo je todoìvljavanje i ~emu je upravljeno, on se nikad nijeusudio da je upita, pla{e}i se da bi iz njenog odgovora,ukoliko bi izuzetno bio iskren, dobio neo~ekivanu, ru`nupotvrdu svoje primisli na Hercfeldkinu ku}u. Stoga ju je,otkad je odrasla, zapravo izbegavao. Sina Gerharda nije,ali s njim se neizbe`no sukobljavao. Gerhard ni{ta nijekrio od svojih misli, voleo je da ih izazovno izrazi ~im bise rodile. On je traìo sabesednika - kao i Sep - a i poèstini svojih stavova nalikovao je na ujaka. Pa ~ak i ponjihovoj sadrìni, jer je i on ismejavao i nipoda{tavao,na jednoj osmi{ljenijoj, obrazovanjem izdignutoj ravni,


humanisti~ka, strpljiva re{enja svoga oca. Robert Kro-ner je ta re{enja zasnivao na emisijama radio Londona,koji je Evropu pozivao na dug, istrajan otpor protivpodivljale Nema~ke, u i{~ekivanju anglosaksonskogiskrcavanja na obalu kontinenta, koje }e tek da joj podarispas i budu}nost, razume se ~ovekoljubivu idemokratsku. Hitler, koga su sve blagosti razdraìvale,nazivao je ove pozive i obe}anja, u svojim promuklimgovorima, paranoi~nim privi|anjima Jevreja i plutokrata;Sep Lenart, svojim kazivanjima o klanju, kasnijeostvarenim i ovde u Novom Sadu, tako|e je opovrgavaonjihovu {ansu, a Gerhard je davao za pravo i jednome idrugome. On, koji je za razliku od ènskih ~lanovaporodice, kao nedovoljno obave{tenih, i od SepaLenarta, dok je stanovao u ku}i, kao opasnog, imaopristup u o~evu sobu i za onih posve}enih ve~ernjih~asova kada bi iz radija, pode{enog na najti{i zvuk, posletri kratka i jednog muklog udarca, u meki no}ni tajacpotekla reka hrabrenja u ime pravde i prava svakogana ìvot, retko je kad smogao strpljenja da saslu{a dokraja argumente u korist svojih izgleda da preìvi. “Ha!”nasmejao bi se kratko, krto i “Koje{ta!” suzbijao, gotovounapred, svaku vest pouzdanja ili poziv na veru,upadaju}i u re~ - ~esto izgovaranu, srpsku ili nema~ku,s ve} usvojenim engleskim `vakanjem i mek{anjemglasa r - spikerima i uglednim komentatorima, piscima,politi~arima, gostima emisije, {to je Roberta Kronera,nagnutog aparatu - onom kru`nom zatamnjenju natkanini glasnogovornika - ujedalo za ìvce. “[t! {t!”sti{avao je on sina, ma{u}i ko{~atom {akom, “ni{ta ne


~ujem!”, na {to bi ovaj samo prezrivo slegnuo ramenimai pro{etao se po sobi, ili u susednu trpezariju, nastoje}ida {to napadnije {kripi |onovima cipela. Ipak, nije seudaljavao izvan ~ujnog kruga emisije dokle god je onatrajala, a ni Robert Kroner nije ga spre~avao da se poslenervozne {etnje ponovo prihvati svoje prkosne uloge.Kao da su se i jedan i drugi nadali da }e jednom ~utivest koja }e na obojicu ostaviti isti utisak, nastavljali suzajedni~ko slu{anje, sve dok Gerhard ne bi opetodustao, glasno se zasmejav{i nad nekom, po njegovommi{ljenju naivnom prognozom o skorom povoljnomsvr{etku rata, ili se naljutio zbog preteranih zahtevarodoljublju {to ih je London postavljao pristalicama nakontinentu. “Da sa~uvamo pouzdanje, ha?” repliciraoje, uìvaju}i zlobno u otrcanosti fraze i ne propu{taju}ida je karikira priu~enim naglaskom spikera. “Da zbijemoredove, a?” imitirao je, valjaju}i r, nekog davno izbeglognovinara. “A {to ne do|e{ malo ti ovamo da nam pokaè{kako se to radi? Ne boj se, tvoja plata }e i dalje da te~e,sve u samim engleskim funtama, i ako izvu~e{ glavu,mo}i }e{ je i unatrag podi}i na blagajni. Samo ponesirezervne ga}e, pametnjakovi}u, mogu ti zatrebati.”Kroneru se od tolikog neukusa gr~ilo usko lice, i njegovo“{t! {t! ni{ta ne ~ujem” bivalo je sve o~ajnije ibeznade`nije. Zatim, po{to bi odjeknula odjava emisijei Robert Kroner okrenuo prekida~ da bi prostoriju osvojilati{ina letnje ve~eri, polako bi se vra}ali smirenijemraspoloènju, no samo da bi svoje suprotne stavovemogli jasnije izraziti. “Ipak, izgleda da se situacijapopravlja”, rekao bi na priliku Kroner, “jer kao {to si ~uo,


pod Moskvom ne odmi~u napred, a na Kavkazu ~akgube neke poloàje.” “Eh, gube!” odmahnuo bi Gerhard.“To su lagarije. Za{to bi sad najednom gubili poloàjekad znamo kakve su razmere snaga?” “Nisu vi{e istekao {to ti misli{“, ispravio bi ga Kroner, “ba{ pre nekidan govorilo se o ameri~kim isporukama ratnogmaterijala Rusima; to dostiè milijarde tona, koje priti~ukonvoj za konvojem.” “A zar Nemcima ne priti~u? CelaEvropa radi za njih.” “Ma to je propaganda. KakvaEvropa. Pre svega, {ta je Evropa prema udruènimsilama Engleske i Amerike?” “Ali ta tvoja Amerika ne{tose slabo ùri da u|e u rat.” “Ona je prakti~no u ratu.Avioni koji brane Englesku dobrim delom su ameri~ki.Tenkovi koji ratuju u Rusiji ve} su tako|e do jedne tre}ineiz njihovih isporuka. A ratna proizvodnja jo{ nije ni po~elada im se zahuktava.” “Mislim na ljude. Gde su im ljudi?”“Ovaj rat ne}e re{iti ljudi, ve} ma{ine, zar ti to ne vidi{?”“Nikad nijedan rat ne}e re{iti ni{ta sem ljudi. Pa tu ijeste koren va{eg samozavaravanja. u~ite kod svojihku}a i slu{ate radio London i zami{ljate kako }e mestovas sve re{iti ma{ine koje se proizvode u Americi. ANemci dotle nesmetano ubijaju, ubijaju desetine hiljadana dan. Kad izra~una{ koliko }e ubiti za godinu dana,vide}e{ da }e istrebiti sve {to im se ne pokorava.” “Tonikad. Jer ubijanje ra|a novu nepokornost.” “iju? Takvihkao ti?” “Ja sam civil. Nemam oru`ja. Nemam ni frontana kome bih se mogao boriti.” “Kad bi svak uzeo samotoljagu i lupio jednog [vabu po glavi, ve} bismo ihisterali.” “Nemoj biti sme{an: Toljagu. Govori{ kao dasmo u kamenom dobu. Pa ovo je vreme motorizacije.


Smrt pr{ti iz tenkova, iz bombardera.” “Takvomkonstatacijom ne}e{ pomeriti Nemce sa mesta.” “A ti,tvojim kritizerstvom? ovek bi pomislio da si na njihovojstrani?” “A {to da nisam? Ja sam u stanju da se odvojimod svoje li~ne sudbine. Priznajem da mi imponuje kakose hrabro i efikasno bore, i priznajem da mi se gadioklevanje tvojih mudraca sa radija.” “Zaboga, Gerharde,pa za rat se treba i pripremiti.” “Ali rat, tata, treba i dobiti.”Bilo je to besprekidno sudaranje argumenata, koje bise zavr{ilo tek po{to bi ih obojicu zamorilo ili po{to bi ihprestigao ~as slede}e emisije Londona, na nekomdrugom, Kroneru tako|e razumljivom jeziku. On je dràou glavi termine po~etka svake i, dok se prepirao saGerhardom, neprimetno bi povremeno pogledao nabudilnik postavljen uz radio na plo~u komode, malopovu~en s njenog kraja tako da je svakom sem njemu,u fotelji pribliènoj aparatu, bio nevidljiv. Odjednom bisamo njegova uzana {aka posegla za prekida~em, ovajbi coknuo, a iza zatamnjenja na tkanini bi, kao odbu|enja zveri, ti{ina postala bremenita teìnom,o~ekivanjem, dok ne bi bila i provalje na kr~anjem,brujanjem, cviljenjem podnebeskih daljina i, najzad,tutnjem onog no}nog dobo{a. Gerhard, za koga bi,obuzetog razgovorom i hodanjem iz ugla u ugao, svaova priprema ~esto pro{la nezapaèna, sada bi se kaooparen zaustavio. “Opet?” Ali njegov otac bi se ve}nagnuo aparatu i odmahivao vi{e glave rukom “[t! {t!”,pa bi mu mladi} s prezrenjem okrenuo le|a i iza{ao,zalupiv{i zastakljena vrata da bi u ku}i s kraja na krajzazve~alo. Milinko nikad ne bi u~inio sli~nu grubost, ne


samo stoga {to je ovo za njega bila tu|a ku}a. On je,kao svud, i ovde traìo nova saznanja, a njihovoosvajanje traìlo je pa`nju i smotrenost. Po{to bi dopratioVeru iz {etnje i pod kapijom je u sumraku stidljivo poljubiou usta, pritiskuju}i njeno telo na najtanjem delu, nauskom struku, uza svoje, on bi jo{ zastao i za{arao o~imaprema vratima koja su iz {irokog hodnika vodila u stan.U tom kruènju bilo je i moma~kog prikradanja u onuneku udaljenu sobu sa belim devoja~kim krevetom gdebi, zaklonjen i ni od kog vi|en, mogao sasvim da privijeuza se to toplo vitko telo, ali je u njemu pre svegapodrhtavalo po{tovanje prema mnogoljudnosti imnogoslojnosti koja oteàva pristup do èljenogskrovi{ta. Tek ovde, u ovom podsvo|u, gde su obdanprotutnjavala kola s te{kim oznojenim konjima i kolicapuna sanduka u koja se uprezao sam nosa~ @arko, akoje je ti{ina ve~eri preobraàvala u predvorje uzvi{enihzadovoljstava kao {to su ~itanje, slu{anje radija, sviranjeu klavir i tiho }askanje, tek ovde on je poimao koliko jenjegov dom, ceo isturen u zajedni~ko dvori{te kojimgospodare ène doma}ice, plitak, nesklonjen, koliko jetaj dom slu~ajan i privremen, a pri toj pomisli jo{ dubljeje uvi|ao vrednost ovoga kom je do{ao u posetu.Nezaboravan je u njemu ostao utisak trenutka kada je,na samom po~etku svoje veze sa Verom, do{ao po njui, zazvoniv{i na vratima, bio od sredove~ne prsatesluàvke u beloj krutoj kecelji pozvan da u|e: pred njimsu se otvorile sobe jedna za drugom, prostrane, a pune,pored name{taja, neupotrebnih stvari, vaza, slika, ~inija,a u jednoj od njih, koja je leàla po strani i u koju je


bacio pogled iz trpezarije, sedeo je mr{av ko{~atcrnomanjast ~ovek drè}i pred sobom raskriljenu knjigui ~itao. Bio je to prizor pun spokojstva i uravnoteènosti,dostojanstva i razuma, kao neka plemenita skulptura,jo{ jedno delo lepote i srazmernosti me|u ostalimukrasima ku}e. Od tada, Milinko je, navra}aju}i Veri,dolazio i tom prizoru, kao oli~enju otmenosti i smirenjaste~enih znanjem. Utisak nije mogla da okrnji niokupacija, koja je porodicu Kroner gurnula u opasan iponiàvaju}i poloàj; naprotiv, ba{ o{trina opasnosti iponiènja podvukla je isturenost ove ku}e jo{ jednomcrtom. Jer ako su opasnost i poniènje bili znamentrenutka - a oni su to nesumnjivo bili -, onda je ku}aKronerovih predstavljala trenutak u njegovojnajizraènijoj krajnosti, neku vrstu kova~nice istorije. Teuloge svoje ku}e bio je na maglovit na~in svestan i Rob-ert Kroner, ali je potvrdu i svedo~anstvo o njoj na{aotek u okruglim sme|im o~ima Milinka Boì}a, koje suse, sa sku~enog tla sopstvenog doma, prema njemupobo`no upravljale. Kada je jednom prilikom mladi}stigao prerano po Veru i odstajao nekoliko minutanepomi~no u trpezariji, Kroner je iza{ao da ga ponudistolicom i upustio se s njim u razgovor, a potom, vide}ida pogled mladi}a, sada po{to je u njemu ve} stekaosabesednika, nastavlja svoju radoznalu i zadivljenuputanju u dubinu radne sobe s knjigama, pozvao ga jek sebi. Tu su najpre na sto bili pova|eni leksikoni: poreddoma}ih jednotomnika jedan nema~ki - Majerov - udvanaest, i jedan ma|arski - Revai - u osam velikihknjiga. Prilika za Milinka da uvidi uskost svoje dotada{nje


obave{tenosti, jer je, te{e}i se da ima najbolje inajpotrebnije, prenebregao da sazna koji su mu izvori ida li ne bi trebalo da se obrati pravo njima, tim pre {to jedva strana jezika ve} poznavao. Saop{tio je svojerazmi{ljanje iskreno Kroneru, a ovaj je, potvr|uju}injegovu valjanost, nabacio malu usmenu istorijupriru~nika i, na njenom primeru, pregled zakona uticaja.“Kao i me|u ljudima”, rekao je pa`ljivo uzaslu{alommladi}u, “ugledanje postoji i me|u narodima. Ni{ta nenastaje samoniklo, ni{ta se ne razvija samo iz sebe,ako neko to tvrdi onda tvrdi la`, obi~no da bi uzdigaosredinu kojoj ba{ pripada. U stvari, sve u ìvotu jepodraàvanje. To kako mi stanujemo u ovoj ku}i samoje kopija na~ina na koji su ovde stanovali moj otac imati, a oni su opet - budu}i da nisu ovde po~eli svojìvot - uzeli za uzor nekog ko je ovako ìveo pre njih.Ovaj dom, ove stvari, a onamo pozadi ona trgovina iizme|u njih dvori{te kojim se moè pro}i iz jednogdomena u drugi, iz privatnog u poslovni i nazad, a kojeistovremeno i deli ovo od onoga, sve je to postojalo idavno pre ove ku}e, negde, i posluìlo kao uzor kadase dizala i ure|ivala ova. Mogao bi se ~ak, verovatno,povu}i trag preseljavanja i {irenja ovakvog obrascatrgova~ke ku}e, i on bi vodio iz ulice u ulicu, iz mesta umesto, idu}i unatrag od periferije ka centru, od manjeggrada ka ve}em. Na tom tragu Novi Sad bi mo`daukazivao na Segedin, Segedin na Pe{tu, Pe{ta na Be~,Be~ na Berlin. No to kretanje po tragu ne bi bilo samoprostorno, ve} i vremensko. Od ove, hiljadu devetsto~etrdeset druge godine do, recimo, hiljadu devetsto


dvadeset druge, pa odatle u hiljadu devetsto drugu, pau hiljadu osamsto osamdeset, ili {ezdeset, ili pedesetdrugu, kada je, valjda, u Berlinu ovaj tip trgova~ke ku}eve} bio utemeljen. A sli~no vam je i sa knjigama, bilo dasadrè umetni~ku tvar (Kroner je rekao Stoff, nema~ki,ne na{av{i za re~ srpski adekvat), bilo da su nau~nogkaraktera: uvek }ete na}i trag ugledanja, od dela dodela, od naroda do naroda i, uporedo s tim, od vremenado vremena koje sve dublje seè u pro{lost. Ono {to jerecimo u doba moje mladosti u Austriji i Nema~koj biloaktuelno, psihoanaliza doktora Frojda, to se u NovomSadu spominje tek odnedavno, u mladosti moje dece, ito uglavnom negatorski, kao neprihvatljivo, dok }e doprihvatanja do}i mo`da tek u vreme mladosti mojeunu~adi. I u tome je prednost inteligentnog ~oveka: onne mora ~ekati dok jedna moda, jedan izraz ili istinapre|u svoj geografski i vremenski put, nego moè zanjima da posegne jo{ u nastanku ili na nekoj ranoj etapi,dakle i pre svoje okoline. Onaj koji je prvi u Novom Saduprihvatio ku}u be~kog tipa bio je u prednosti predstarinski opremljenim trgovcem, pija~arom, a na sli~anna~in intelektualac koji nau~i da se koristi knjigama {tosu u upotrebi kod ve}ih i razvijenijih naroda do}i }e dove}ih rezultata nego onaj koji ~eka dok novina stignedo njega.” Tu je u}utao, da bi Milinku omogu}io da seudubi u prelistavanje izloènih knjiga, a sam jepregledane tomove vra}ao u police i odatle na njihovomesto izvla~io jo{ nepregledane. Ali Milinko je u polaove smotre stao, te{ko uzdahnuv{i: {ta vredi pregledationo {to se ne moè i nabaviti; po sve ove knjige mora


se po svoj prilici i}i u Austriju, odnosno sada po{to jepripojena, u Nema~ku, nabiv{i dèpove markama.Nipo{to, odgovorio mu je veselo Kruner; u svakojtrgovini, pa i u trgovini knjigama, poslove je mogu}ezaklju~iti i pismenim putem, i Milinku }e biti dovoljno danapi{e po dopisnicu izdava~ima leksikona koji su, on tovidi, njegovi favoriti, pa da od njih dobije prospekte savrlo podrobnim ponudama, uklju~uju}i i na~in pla}anja.“Na ̀ alost, ili recimo u ovom slu~aju sre}om”, razvukaoje u tuàn osmeh svoja tanka, pokretljiva usta, “Austrijaodnosno Nema~ka vi{e nam nije samo sused, ve} takore}i na{ drugi identitet, {to }e nesumnjivo olak{ati dase kupovina ostvari.” Obi{ao je {iroki, po ivicama izlizanipisa}i sto ispred polica, izvukao fioku i preturiv{i po njojneke predmete izvadio sveànj raznobojnih listi}a isve{~ica opasan ùtom gumicom; po{to je ovu jednimne`nim potezom svukao, ra{irio je sveànj po stolu. “Tosu katalozi koje slu~ajno imam, a do{ao sam do njih nana~in koji sam vam opisao, nekad davno.” Preturao jepo sve`nju, gurkaju}i po plo~i stola, da budu pregledniji,listove na kojima su se, sem {tampanih obave{tenja,nalazile i fotografije knjiga, povezanih i pore|anih u nizu,tamnocrvenih, plavih, zelenih. “Brokhauz, Langen{ajd,Majer, Knaur, eto nekoliko koje }e za vas bitinajzanimljivije”, pokazao je na svaki, dugim, tankimsrednjim prstom. “Naravno, ovi ovde su zastareli, moratezatraìti nove, i zato”, vratio se stolu i sa bloka hartijeotkinuo list i podigao olovku, “preporu~ujem vam daodmah skicirate jedno jednoobrazno traènje koje }eteposlati na svaku adresu na obi~noj dopisnici.” List i


olovku stavio je pred Milinka i za{av{i mu za le|apreleteo re~enicu koju je ovaj polako i promi{ljenoispisao. “Preporu~io bih vam da mesto schicken kaètesenden, to nekako zvu~i poslovnije”, dobacio je ovla{,ali je ina~e na{ao da je Milinkovo izraàvanje nanema~kom preko o~ekivanja korektno. “Kada bi Gerhardili Vera umeli da napi{u jedno ovakvo pismo! Otkad u~itenema~ki?” I saznav{i da uzima ~asove ne duè negoVera, a da za razliku od nje i brata joj nije pre toga nikadni ~uo nema~ki razgovor, sasvim se zadivio. A Milinko,polaskan ovakvim mi{ljenjem, potrudio se da ta~no izvr{idobijeno uputstvo, o ~emu je prilikom slede}e posete iizvestio svog savetodavca. Od tada, ~ekao je naodgovore, a sa njim zajedno ~ekao je i Kroner, nepropu{taju}i da se o njima raspita kad god bi Milinkonai{ao u ku}u. Posle desetak dana stigao je prvi: ~vrstùto-sme| omot, sa limenim raskre~enim zatvara~em isa belom nalepnicom na svom {irokom trbuhu koja jenosila, ispisane ma{inom, ime i adresu Milinka Boì}a,i iz kog je kliznula cela jedna hrpa u harmoniku sloènihsve{~ica s odslikanim i opisanim skupocenim knjigama:istorijama, geografijama, leksikonima, re~nicima, mnogovi{e nego {to je Milinko traìo i o~ekivao. On je spo{iljkom odmah oti{ao Kroneru i, mada ga nije na{aou stanu, ostavio sme|i koverat sluàvci da ga unese unjegovu sobu, a predve~e je do{ao da mu se zajednoobraduju. Prou~ili su prospekte, ~itaju}i ih jedan drugompreko ramena u pola glasa a povisuju}i ton kada bi stiglido va`nih podataka: broja svezaka, cene, na~inapla}anja. Kroner je prineo olovku i podvukao njome ova


klju~na mesta. Pridràvaju}i se njih, Milinko je izvr{ioprvu porud`binu. Uto su stigli i novi prospekti, a uskoroi prva po{iljka knjiga: jedan Knaurov atlas sveta, koji suuzbu|eno skupa razgledali. Postalo im je to, u granicamakoje je postavljao Milinkov |a~ki budèt, stalnozanimanje, predmet prora~unavanja i dogovaranja. Svedok na Glavnoj ulici, u ispra`njenom lokalu gvo`|araSrbina, posle opse`nih i brzih zidarskih, pa staklarskih istolarskih radova, ~ija je puna svrha tek naknadnopostala o~igledna, nisu osvanuli rafovi i izlozi puninema~kih knjiga, po vrlo povoljnim cenama, a nadulazom natpis goticom: “Deutsche Buchhandlung”. Tuje Milinko sad mogao da rije, da razgleda i na licu mestakupuje sve {to bi zaèleo. Samo, ne vi{e uz pomo}Roberta Kronera, jer je produbljivanje onog identitetapreko izbrisanih granica, o kom je on nekad polu{aljivogovorio, njemu samom donelo izdvajanje. Da je u{ao sMilinkom u Nema~ku knjiàru i bio prepoznat kaoJevrejin, mo`da bi ga odatle izbacili s pogrdama, ili biga uvredama izazivali da u~ini neèljen ispad. Zato jeradije ostajao kod ku}e, uvla~e}i se sve dublje u sobe,me|u stvari, u njihovo mrtvilo i muk. etiri ~asaprepodneva i isto toliko po podne provodio je ionako uradnji, knjiè}i ulaz i izlaz robe i slu{aju}i prinudno,pognut, sav onaj razgovor {to je, kao na svim mestimagde se ljudi susre}u, navirao i nadimao se, sadràvaju}iraspoloènja, saznanja, radoznalosti. Nekad su re~i bileupu}ene njemu, nekad komesaru, vitezu Armanjiju,nekad blagajnici Juliji Nemet ili nosa~u @arku Mileusni}u,no njega su re~i gotovo podjednako poga|ale samim


postojanjem svih onih grubosti koje one mogu da izrazei koje su, de{avaju}i se u tim danima, prosto vapile zaizrazom. On, kome ih je u tustoj krvavoj gomili izru~ioSep Lenart, bio ih je sit; podilazila ga je jeza od svakogglasa, od svakog dolaska, te je ku}i stizao iscrpljen izavla~io se u samo}u i ti{inu kao bolan me|u obloge.Smetali su mu i uku}ani, jer su i oni, budu}i izloèninepravdi i saznanju o njoj, u svojoj pojavi sadràvalimogu}nost nove povrede. Jedino Milinko nije u njemuizazivao nelagodnost, jer se unapred znalo da }enjegove re~i le}i u prostor knjiga {to ~u~e u rafovima,kao ptice u gnezdu. Znao je da }e sti}i u predve~erje, uto banalno vreme mladih ljubavnika, od koga mladi},nema{tovit, nikad nije ni pomi{ljao da potraì bolje, a tovreme se poklapalo sa ~asom Kronerovog povla~enjaposle dolaska iz radnje. Sedeo je, dakle, u svojoj sobi,iza spu{tenih zastora, odeljen od trpezarije staklenimvratima koja su se pruàla od zida do zida i rastvaralapo sredini u dve harmonike. Nije palio lampu, nije otvaraoradio, sedeo je zavaljen u fotelji i odmarao se sklopljeniho~iju. No ~im bi za~uo zvonce u predsoblju i ponadaose da to dolazi Milinko, uzimao je sa stola pripremljenuknjigu i rasklapao je nasumce, palio svetlo i pro~itaore~enicu-dve, trude}i se da im odgonetne smisao iprikop~a ih svom poznavanju knjige. inio je to ne izlicemerstva, ve} {to je stvarno èleo da Milinka do~ekanavodom iz knjige, sigurnim polazi{tem u razgovoroslobo|en straha. Podiù}i glavu video bi kako seMilinko pribliùje kroz trpezariju, kako zastajepropu{taju}i sluàvku da nastavi put ka Verinoj sobi,


kako se neodlu~no klati pred staklenim vratima, a ondabi pruìo ruku i kucnuo, Kronur bi viknuo “Napred!” iMilinko bi u{ao. “[ta danas ~itate?” upitao bi radoznaloi, nestrpljiv da do~eka odgovor, naginjao se nad knjigukoju bi Kroner uto ve} i okrenuo Milinku naslovnomstranom navi{e, da bi ovaj u isti tren sa odgovorommogao i da se uveri u njegovu ta~nost. Obi~no je to bilaknjiga iz njegovih mladi}kih be~kih dana, pripovetke iliroman Artura [niclera ili Paula Hajzea, mada je umeoda se lati i starih autora, Hajnea, Getea, [ilera, iz nizasabranih dela u povezu sa zlatotiskom {to ih je kupiona otplatu i doneo u sanducima, ili, naprotiv, neka knjiganabavljena ve} iz Novog Sada, porud`binom kakvu jepreporu~io i Milinku: biografski roman Stefana Cvajgaili Liona Fojhtvangera. Te knjige, koje ve} davno nije~itao - a neke me|u njima nije ~itao nikad - on je sadaposmatrao sa nostalgi~nom ne`no{}u, obrtao ih, kuckaoprstom kao da su od plemenitog metala ili porcelana,klimao prema njima glavom i puckao usnama. “Goethe”,govorio je razvla~e}i ime sve~ano kao neku melodiju,“to je pojava kakvu je mogao dati samo vekprosvetiteljstva, taj veliki vek ~ove~anstva u kom secenila svetlost, jasno}a, ravnoteà. Takvih ljudi, adabogme ni takvih pisaca, danas vi{e nema. Zacarilaje svetom mistika, kult krvi i nasilja, tame, ùdnje zapro{lo{}u, nacionalizma. Mislite li da iz te zbrke moèizrasti ne{to veliko i plemenito kao {to je ova knjiga?Ne, vide}ete, ovo vreme }e ostati zabeleèno po svojojsurovosti i pusto{i.” On je pri tom ose}ao da pomalonepo{teno, jer uop{tavaju}i, zadobija mladoga ~oveka


za stanovi{te zasnovano na sopstvenoj pregaènosti,ali se pravdao pomi{lju da protivni~ka strana, fa{izam,bez sli~nih skrupula truje ne po jednog, ve} hiljadeodjednom. Privla~ilo ga je da, kad ve} ne moè da selati oru`ja kao {to zahteva Gerhard, bar nekog drugogpripremi za takvu odluku. Bio je to i odgovor Gerhardu,neka vrsta pravdanja pred njim, dokaza da on nije nisasvim neodlu~an ni nesposoban za delovanje, da ~akovakvim na~inom mo`da daje korisniji doprinos odratobornih. Nadao se, s dvostrukom sebi~no{}u oca isuprotnomi{ljenika, da }e Gerhard u svojimo~ekivanjima i obe}anjima borca omanuti, a da }eMilinko - njegov izabranik za trku mesto sopstvenog, snjim neslo`nog sina - strpljivim i razumnim otporomdosegnuti cilj.

UL^NI PRIZORI.UL^NI PRIZORI.UL^NI PRIZORI.UL^NI PRIZORI.UL^NI PRIZORI. [eta~i, po dva, po tri, ispred izlogaprodavnica {tofova, trikotaè, rublja. Zami{ljena lica, pojedna noga izba~ena u nehoti~nom podraàvanjuizloène lutke. Prosja~i} nakostre{ene kratke kose i o~ijubez zenica posa|en uza zid na trotoar s izvrnutom crnomkapom me|u bosim nogama. Zvonjava sa tornjaSaborne crkve, Vrbica, deca u novim odelima i belimdokolenicama, sa zvon~i}ima na ruì~astimpantlji~icama oko vrata, steù}i za ruku stare majke kojese jedna drugoj klanjaju. Kolona vojnika s pu{kama,ran~evima, }ebetima svijenim preko ramena, sa{ov~i}ima o pojasu, s u dasci izrezanim ljudskimobrisima na le|ima, promi~e {tropotavim korakom: 1940.u plavkastosivim uniformama s visokim okovratnicima i


uvija~ima oko listova nogu, 1942. u kratkim ~izmama izelenkastim uniformama sa znakom groma na mekimkragnama i s bakandàma i ̀ utim pantalonama uz nogui ùtim koporanima i {apkama naherenim vi{e nosa uprav ugao, 1956. u cokulama i s gle`njacima i usivomaslinastom suknu sa sivim kravatama. Kola visokoi strmo ogra|ena trupa natovarena ugljem, s lopatomzabodenom u ispup~eni hrbat tovara; kola gumenih crnihto~kova s bocama soda vode gusto nadevenim u {iroki,pljosnati, plitki trup, {to zveckaju stoglaso i ljeskaju seuzbibanim jezercima iza raznobojnih stakala; fijakeri sarnjevima u obliku {ake na uhu, dobro}udnog {amara,lista kupusa; tramvaji koji cili~u}i zami~u za ugao,autobusi na juri{ osvojeni u vreme ru~ka, automobilinapu{teni po trotoarima uskih, hlebarskih, }ur~ijskih,voskarskih ulica, prekriveni pra{inom, prozorimazablenuti u zidove. Parovi s kolicima nedeljom. Rulja, srukama zaglavljenim u dèpove i s prete}im pogledimau ~asu po zavr{etku bioskopskih predstava. Na {irokomtrotoaru pred hotelom “Kraljica Marija”, ranijom“Kraljicom Jelisavetom”, potonjom “Erzs‚bet kir lyn””,potonjom “Vojvodinom”, u ogradi od kovanog gvo`|a,na suncu, za mermernim stolovima, naginju}i krigle piva,~a{ice rakije, {alice francuske kafe, trgovci i zanatlije upolucilindrima, oficiri kraljevske vojske s kapamapoloènim na stolice, kroz lornjone zagledane glumiceSrpskog narodnog pozori{ta. \a~ki korzo: dvoprava~natraka uàgrenih pogleda i uko~enih osmeha. udacigrada: guravi prodavac sre}aka s kozjom belom bradom,suludi }osavac sa sviraljkom izvijaju}i u lice devojaka


“Tamo daleko”, èna u dugom pohabanom kaputuraspu{tene prosede kose obilaze}i trgovine i mole}i zaprazne kutije. Talasi mladih devojaka u po~etku leta,kao pljusak, u kratkim suknjama, spiraju}i s pra{njavoglica grada dosadu. Utegnuta èna s nogama u oblikuobrnute vinske fla{e na pragu robne ku}e. Drvose~a sadve sekire zaba~ene se~ivom na isto rame poderanogkaputa, modra nosa, brkova obeljenih injem, u zimskojutro pred Zemljoradni~kom bankom. Dva mladaprofesora, jedan istorije drugi knjièvnosti, prvi ukru}eni pro}elav, drugi opu{tenih ramena i naniè use~enih,ù}kastih, tu`nih o~iju, gestikuli{u}i zami~u u restoran“Zvezda”. Kamionet na{aran krnjim natpisom, sglasnogovornikom u obliku zavrnutog to~ira, tre{ti,odmi~u}i, poziv u cirkus {to je upravo stigao u grad ipodigao {atore ispred Sajmi{ta. Venci {arenih sijalica ilampiona po izlozima uo~i Nove godine, trotoari posutikonfetama. Pusto{ prazni~nog dana, s mamurnimusamljenicima prislonjenim ~elom na oglasne stubove,s devojkama natovarenim te{kim torbama prispelim uposetu tetki. Potmuo mrak no}i, s poliva~ima,ljubavnikom u povratku sa sastanka, radnicom tre}esmene {to ùri u fabriku. Seljanke {arenih {irokihsukanja u pija~ne dane, pred ulazom u mle~ni restorani oko tezgi na to~kovima s kojih se rasprodaju maramei kupa}i kostimi. ete kupa~a na autobuskoj stanici zaDunav, leti, u kratkim pantalonama s majicama i u{arenim {irokim haljinama, deca s lizalicama, obrazacrvenih od ège i nogu krutih od sanjivosti. Predpozori{tem uve~e: dve-tri duge haljine i visoke potpetice


uùrbano prole}u ùte krugove lampi na asfaltu dostrmih stepenica. Prodavci limunade kraj belih limenihhladnjaka sa staklenim zvonom, prodavci sladoleda predkolicima na dva to~ka s usjajenim, u obliku puève ku}enavi{e suènim limenim poklopcima i drvenom prednjompregradom za fi{eke od hostije; prodavci sinalka sbocama poslaganim na led u korpi na nosa~u bicikla;~ista~i cipela sa sandu~i}ima s metalnim nogostupomme|u nogama. ista~i ulice, s metlom, lopatom, visokomvaljkastom kantom na to~kovima. Policajac na uglu, ukapi sa belim {titnikom, ruku do vi{e laktova uvu~enih ubele platnene za{titne rukave, kruto i odse~nopokazuju}i levo-desno, napred-nazad. Osnovci storbama, gacaju}i ku}i samozaboravno dignutih o~iju.Razgovor na uglu: ne~ije ène i ne~ijeg muà, spogledima nemirno isko{enim ka mogu}imposmatra~ima. Prodava~ice cve}a, s korpama u ruci, uobilasku kafana. Prodava~i semenki pred bioskopima.Deca - prodava~i badema u belim kesicama, poslaganimu smek{alu torbu za spise. Povratak ~opora sa utakmice:u redovima po {est, po osam, razdrljenih okovratnikako{ulja, upra{enih oznojanih lica, vijore}i zastavicama.Regruti na putu ka stanici: zagrljeni oko struka, s napolaispijenim zelenim bocama, promuklo bez sluha pevaju.Svadba pred mati~arskim zvanjem: automobili, mladau beloj haljini s velom, deca piskavo dovikuju “Kec-kume!” i bacaju se na dinare {to kotrljaju}i se izmi~upod to~kove. Po podne u tri i ~etiri, nevidljivom sponomvezani, ljudi, ène, na putu ka groblju, u razmacima {tosu sve kra}i kako se bliè cilju. Psi lutalice, nju{e}i,


kaskaju}i, izmi~u}i se od ljudske blizine. Golubovi ucrkvenoj porti i na Glavnom trgu; austrougarski pukovnikKranj~evi}, penzionisan pre ~etrdeset godina, vadi izdèpa krutog kaputa fi{ek u koji je kod ku}e namrviohleba i cepa ga nad stazom u snegu. Nebo nad njim jeolovno sivo.

PLAMENOM PRIVR@ENOSTIPLAMENOM PRIVR@ENOSTIPLAMENOM PRIVR@ENOSTIPLAMENOM PRIVR@ENOSTIPLAMENOM PRIVR@ENOSTI na Milinkovom ~eluushitio se jedino Robert Kroner, pa i on, pitanje je da lisasvim iskreno, ili zbog op{teg opadanja vrlina oko sebe.Ve} njegova èna primala je znake mladi}evogpo{tovanja imaju}i na umu njegovo niè poreklo i imovnostanje, koji, ~inilo joj se, takvo drànje nalaù.Zaboravljala je pri tom svoju nekada{nju, upravosiroma{tvom pothranjivanu mr`nju prema imu}nima isre|enima, koje nisu bili po{te|eni ni Kronerovi dok sujoj bili gazde. Poseduju}i krnju i nejasnu predstavu ozbivanjima van svoje ku}e, pogotovo o onima {to senazivaju svetskim, ona nije uvi|ala da se vrednosti kojihse dokopala brakom nezaustavljivo raspadaju: da imeKroner vi{e nije jemstvo uvaàvanja i dru{tvenoguspeha, a da su i materijalnoj sigurnosti porodice, pa ionoj fizi~koj, dani izbrojani. Uostalom, otkako je rodilasina, koji }e joj do kraja ostati mezim~e, ona je kroznjega, samo kroz njega gledala blagostanje i napredaksvoj i svoje sredine, a u vreme kada se Milinko pojaviou ku}i pozadi evangelisti~ke crkve Gerhardovu sudbinuu njenim o~ima jo{ ni{ta nije ugroàvalo. Poslednjegodine pred rat on je bio zavr{io Srednju tehni~ku {kolu,a u jesen se upisao na Tehni~ki fakultet u Beogradu, pa


iako su mu ve} u slede}em aprilu studije bile prekinutezbog izbijanja rata, Rezi Kroner se nije zabrinula po{tojoj se sin, ~im je fakultet zatvorio kapije, vratio ku}i, podnjeno okrilje. To okrilje je sad predstavljalo mrtvo tle zanjegovo napredovanje, jer pod okupacijom nije mogaonastaviti studije, ali je njena ljubav, zadovoljenaprisustvom svog predmeta, ispravljanje ove nepravdeolako isturila u budu}nost. Tim pre {to se ni sam sin,naoko, za nju nije mnogo brinuo. On nije voleo {kolu,{kolovanje, zanimanje, ni{ta {to do koristi dovodidugotrajnim naporom. Prevrat koji se desio, mada jebio uperen i protiv njega, primio je gotovo zadovoljno,`mirkaju}i podrugljivim o~ima na prizore propadanja idrskih uspona, usisavaju}i vazduh {umno kroz zubekada bi o njima zborio. Mere koje su ga neposrednopoga|ale, kao poziv na prinudni rad njegovog i njegovomsusednih godi{ta, jednostavno nije uzimao na znanje.“Za svakog ko pita, ja sam jo{ u Beogradu”, odbrusio jeKroneru, koji je u ve~e dana kada su plakati bili izlepljenipoku{ao da mu predo~i opasnosti neodazivanja. “A akotaj koji pita vidi da si ovde?” primetio je otac. “Tom trebare}i da tek {to sam do{ao i da }u se na poziv javiti sutra.”Ali to sutra nikad nije osvanulo, i dok su drugi mla|iJevreji u cik zore navla~ili izno{ena odela i zimljivo ̀ urilina sabirna mesta pod grdnje i batine, da bi ceo danvukli cigle i lopatali zemlju na aerodromu o{te}enomjo{ nema~kim bombama, Gerhard se izleàvao ukrevetu, {e}kao po dvori{tu, jeo u kuhinji vo}a iz kotaricekoju je sa pijace donosila sluàvka, zavla~io se sakom{inicom u podrum ili ~itao ma|arske i nema~ke


kriminalne romane koji su preplavili kioske. Kroner jesmatrao da je to izazovno, vide ga svi, me|u ostalima ivitez Armanji, komesar radnje, koji ~esto zastaje naprozoru kancelarije i posmatra. Ali da Gerhard ostaneskriven u sobama, s tim se ni Reza nije slagala, jer bineizlaènje na sunce, na vazduh, moglo na{koditinjegovom zdravlju. [to se ticalo propisa, proglasa i unjima sadrànih pretnji, jednostavno je smatrala da sena njenog sina ne odnose. Pristala je bila da on ispovedaveru Jevrejina, jer su Jevreji u to vreme pred njomoli~avali bogatstvo, ali sad kada su ih novine i radiooptuìvali za rat i skupo}u i pozivali hri{}ane da ih prezrui uklone, prestala je da ga smatra Jevrejinom. Po~ela jeJevreje ponovo mrzeti, naro~ito posle Sepove posete,koja ju je podsetila na sirotovanje i sluènje tom, njimadvoma tu|em soju, i da je bila upitana za na~elan stav,sigurno bi se sloìla s njihovim uni{tenjem. Uostalom,imala je u tom ose}anju i sinovljevu podr{ku. [to suJevrej i grublje bili progonjeni, {to su teà poniàvanjadoìvljavali, to ih je Gerhard gor~e i otvorenije prezirao.Kao da je u pam}enju nosio sve predrasude hri{}ana,a s druge strane svojim pripadanjem jevrejstvu biooslobo|en uzdràvanja i zazora, umeo je da razvu~epodrugljivo usta kada bi ulicom pro{la kolona pra{njavihcivila koju su dva jedva naoruàna vojnika nagonila ~asu strojevi korak, ~as u kas, ~as ih primoravala dazapevaju ovu ili onu, nacionalisti~ku ma|arsku, ~esto iantisemitsku budnicu. Podraàvao je njihov nevojni~kihod, pogrbljeno drànje, pu}io je usta da bi do~araopuno}u njihovih i duvao kroz nos da bi ga ra{irio i


uve}ao. Kao malo ko, naro~ito sad kada je ismevanjepodrazumevalo i stvarnu pretnju i obespravljivanje,glasno je govorio “ti ~ivuti”, “je li on ~ivut?” ili “jesi li~ivut?”, nekom neupu}enom saplemeniku, zbog ~egasamo zato nije izvukao batine {to su svi koje je njegovasprdnja poga|ala bili i odvi{e pokunjeni i upla{eni. Anjega je upravo ta pomirljivost draìla. Dok je saradoznalim zadovoljstvom razgledao u novinama sve~e{}e objavljivane karikature Jevreja, na kojima sutrbu{ato{}u, rutavo{}u, debelim ustima i povijenimmesnatim nosevima bili do~aravani poroci rase, pohlepai lukavstvo, {ale {to su ih u to vreme sami Jevreji stvaralina sopstveni ra~un nije trpeo, jer je promu}urno shvataoda im je svrha da smehom otupe bol od stvarnosti. Akobi ko neposredno njemu ispri~ao takvu {alu, u kojojobi~no Jevrejin, stavljen u bezizlazan poloàj,nadmudruje protivnika ili nalazi utehu u komici, Gerhardbi, umesto da se smeje, rekao smrtno ozbiljno: “Da, ionda su tog tvog Kona zgrabili i obesili o najbliè drvo.”I tek tad bi iskezio bele jednake zube: “He-he”. Postaoje toliko neprijatan da se o njemu u jevrejskim krugovimaNovog Sada govorilo s negodovanjem i polu{apatom.Neki su smatrali da je lud, drugi tvrdili da se, koriste}ipolunema~ko poreklo, ubacio u Gestapo, od kog je dobioposebno zaduènje da kinji Jevreje. ak su i na Kroneraoca po~eli da gledaju s podozrenjem, njegov srazmernopovoljni poloàj u konfiskovanoj trgovini i lagodni odnoss vitezom Armanjijem tuma~ili su tako|e nekimneznanim ustupkom okupatoru. A kada se saznalo da uku}i boravi Sep Lenart i kada je nekoliko starica,


nailaze}i u popodnevnu posetu staroj Kronerovoj susrelopod kapijom mladog, utegnutog esesovca koji je upravopolazio u grad, zgraànje je postalo potpuno. Jedino biatentat na Sepa, da je bio izvr{en, razbio tajnesporazum, ali kako je Gerhardov plan omanuo, desilose samo to da su se od njega, pod pritiskom glasina irazo~aranja neuspehom, povukli i dotada{nji drugovi,Franja [lezinger i bra}a Karauli}. Njemu je ovonapu{tanje bilo po volji, jer se plan o prebacivanju uSrem, zbog koga se s njima zbliìo, ionako nije ostvario:nije se u njih imalo poverenja. Sada je sa svojomnamerom ostao sam, ali je bar mogao dejstvovati neobaziru}i se ni na koga. Mnogo je {etao, sli~no svomujaku, samo ne po centru grada, ve}, slu{aju}i nagon,koji sebi nije obja{njavao, po zaba~enijim ulicamaperiferije. Ove uli~ice, zarasle u travu i na~i~kaneprizemlju{ama, gotovo u celosti su naseljavali Srbi,zemljoradnici i sitne zanatlije; ba{ u njima do{lo jeprilikom ulaska ma|arskih trupa i u raciji do najè{}ihispada, jer se vojska, podsticana da ih vr{i, pred slikomskromnosti i napu{tenosti osetila najmanje sputanaobzirima. Tu, me|u ku}ama s vla`nim zidovima, spokunjenim cve}em u prozorima, jo{ je lebdela,prigu{ena, slika ubijanja; ljudi {to su s ve~eri izlazili nakapiju da razgovaraju jo{ su pokazivali bandere o kojesu obe{eni neki njihovi susedi i zamra~ene prozore izakojih su izveli nekog poznanika. @ivljeg, zanimljivijegpredmeta razgovora za njih nije bilo. I Gerhardu je toodgovaralo. On ovde skoro nikog nije poznavao, ali muje pomogao Milinko, stanovnik kraja, i ne slute}i da ~ini


uslugu, polaskan {to se Verin stariji brat po~eo s njimzbliàvati. Upoznavao ga je sa svojim drugovima,kom{ijama, izvodio ga na {etali{te koje se oblikovalo unajduòj, drve}em osen~enoj ulici ~etvrti kao naknadaza korzo u gradu, sada napu{ten od omladine u znaknedogovorenog inata. Gerhardove grubosti ovde su sedopadale, stapale su se sa dahom sredine. Poslezaprepa{}enja izazvanog nepotrebnim, paradnimubijanjem, mladi su se pustili u suprotnu krajnost: zlo~iniu~injeni protiv njima sli~nih osloba|ali su ih odgovornosti.Zaboravljaju}i groznu iskeènost lica obe{enih, po~elisu o njima govoriti kao o uzorima i tepaju}i im, kao o{aljiv~inama koji su se svojim jednostavnim stradanjemnarugali histeri~nim jaha~ima tenkova. Kao da se radisamo o utakmici, ~ije je prvo poluvreme proteklo uzbunjenom podno{enju udaraca, sada kad je nastupiopredah, spremali su se za protivnapad, i to, prilagodiv{ise brzo, istim sredstvima kojima su bili tu~eni. Svi sunajednom po~eli da govore o pi{toljima i pu{kama, ~aki zagrljeni parovi dok su se zavla~ili u kapije, tako dakomunistima koji su se sa~uvali od prvih naleta hap{enjanije bilo te{ko da na|u novih sledbenika. Gerharda, zbognjegove glasno}e i osionosti, zbog samoka`njavaju}ihpogrda protiv jevrejskog meku{tva, odmah su, instinktomodgajiva~a, ocenili kao najboljeg od najboljih i ubacili ujednu udarnu grupu. Pe{a~io je svakodnevno po tucekilometara, uvek razli~itim ulicama i putevima, do jednemlade {ume izme|u Novog Sada i Ka}a i tamo sepomo}u zvi`duka nalazio sa jo{ tri druga i jednimrezervnim potporu~nikom koji ih je obu~avao u ga|anju


iz pi{tolja i bacanju bombi, {to ih je, uprkos naredbama,sa~uvao. Da ne bi bili opaèni i da ne bi tro{ili oskudnumuniciju, naj~e{}e su okidali, iako ciljaju}i, prazan pi{tolj,i mesto bombi bacali u metu kamenice, no Gerhard jeimao ose}anje da se pri svakom {kljocaju i udarcukamenom o drvo pred njim ru{i pogo|eno, razoreno teloneprijatelja i nije propu{tao nijednu pojedinost nastave.Pripadanje udarnoj grupi popunilo je u njemu dotlezjape}u prazninu, te je prestao da bilo kog vre|a iliismeva; postao je ozbiljan, odre|en, skoro dobro}udan.Milinko mu vi{e nije bio potreban, jer je sad u njegovomkraju grada poznavao bolje od njega sve pouzdane ljude,ali ga ipak nije odbacio, ve} je s njim obavio nekolikostrpljivih razgovora, poku{av{i ga ubediti da treba dase posveti istrebljenju okupatora. No, Milinko je ve} biosuvi{e samostalan da bi se uklju~io u kolektivni cilj ivolju; njegova misao, op~injena u~enjem, isuvi{e jedaleko odvrludala sa tla po kom je hodao, a zbliàvanjesa Kronerom-ocem i preko njega sa duhovnim dobrimaNema~ke razvodnilo je u njemu ̀ elju za osvetom. Izviniose Gerhardu, koji je slegnuv{i ramenima digao ruke odnjega, i ukoliko je ovaj, zbog svojih prevratni~kihdu`nosti, vi{e izbivao iz ku}e, utoliko je on sam sad unjoj boravio duè, kao Verin zvani~ni de~ko. Na ne ba{izrazito zadovoljstvo same Vere. Vera svoju ku}u niranije nije volela, a otkako je preko nje prelazio valjakrata, u~iniv{i je ku}om obespravljenih, njeno ose}anjedobilo je i spoljnu podr{ku. Sada je ovo za nju bilami{olovka. De{avalo joj se da na prstima prolazi iz sobeu sobu od uli~nih do dvori{nih prozora, da posmatra


stra`nju, trgovinsku zgradu kao neku preprekumogu}nom povla~enju, a prozore s uli~ne strane kaoprolome u odbrambenom zidu; de{avalo se da slu{aglasove koji su prenosili trgovinske narud`bine,kuhinjsku zapovest, pozdrav gosta, u ~udnom,avetinjskom ukr{tanju, kao zbrkane odjeke s nekogdrugog sveta. Pitala se {ta ona tu traì i kakvim je nitimaovde vezana. Naravno, to su bile porodi~ne niti, nitinjenog porekla od tog oca, te matere, te bake, uporedosa tim bratom. Me|utim, dok je ispitiva~ki zagledalanjihova lica - a imala je potrebu da ih zagleda -, sticalaje utisak da je vezanost sa njima slu~ajna a po nju {tetna.Svako od njih imao je neku svoju zamisao o ìvotu kojase razlikovala od njene ili joj bila suprotna; tako je recimomati zami{ljala da je ìvot sluènje Gerhardu, {to senjoj ~inilo ~ak neukusnim, dok je Gerhard smi{ljaobuntovne poduhvate, o~igledno osu|ene na propast iopasne po celu porodicu. Kada je saznala da se prekoMilinka povezuje sa usijanim glavama predgra|a,poku{ala je da s njim razgovara i predo~i mu kud srlja,no on ju je, prema njoj osion kao uvek, u}utkao smeju}ise: “Ti, gospo|ice, ~uvaj svoju lepu okruglu stra`njicu i}uti!” Ali za{to da }uti kad se i njen ìvot, njenoj voljinasuprot, izvrgava opasnosti? z Samo zato da bi umrlasa svojima? Ona za tu porodi~nu smrt nije ose}alanikakve sklonosti, a ku}a, ostajanje u njoj, ipak ju je natakvu smrt prisiljavala. Spas bi dakle bio iza}i iz ku}e?Ali kamo, i s kim? - jer sama ne bi mogla uma}i, ne satim svojim neiskusnim, najedralim, na svaki stisakosetljivim i vredovnim telom - to je uvi|ala. S Milinkom?


Milinko je upravo bio taj koji je hrlio k njoj u ku}u,razroga~enih o~iju uperenih u njenog oca u polutaminjegove sobe, u njegove knjige, kao da je u njima spas,kao da one mogu osloboditi batina, psovki, pljuvanja,ubijanja. Po{to mu je u nekoliko navrata poverila svojstrah, a u odgovor primila mese~arska uveravanja oneminovnosti pobede razuma nad trenutno prete}imsilama mraka - u kojima je lako prepoznala sebi~nosamozavaravanje lo{eg oca porodice Roberta Kronera-, povukla se ispred njega u neku vrstu zlobnog }utanja,prekidanu jo{ zlobnijim, gotovo prezirno podrugljivim,povla|ivanjem. Gradila se kao njegova u~enica, u~enicau~enika, i posmatrala kako se on pod tom obmanomnadima. Onda joj se, pod utiskom njegovog sme{nogprimera, u~inilo da se svak nadima, da svak izigrava,svak da se busa onim {to nema i ne moè. A oni {tomogu prosto ispoljavaju svoju mo}. I kad je u ku}u banuomaj~in brat Sep - koga je jedva pamtila kao starijegde~aka, iz pradavnih retkih poseta selu i baki Lenart -sad ozbiljan, suv, }utljiv, s pi{toljem o boku, znamenommo}i nad ìvotom i smr}u -, ona se za ~as ponadala -kao u ko zna kojeg ve} po redu oko sebe - da }e jemo`da ba{ on izbaviti. Poku{ala mu se pribliìti, ali onje traìo samo Gerhardovo dru{tvo, ne i njeno, koje je~ak izbegavao, jer ga je zbunjivala devoj~ina nametljiva~ulna lepota, mekota njenih kukova, belina koè, ri|agusta kosa, {to su, uz saznanje da je polujevrejka, madai njegova sestri~ina, budili u njemu potajnu pohotu, kojuje potiskivao. Jednom, kada je kasno do{ao ku}i iz {etnjei s ve~ere, nije mogao na}i klju~, zaturen u dèpu


pantalona, te je s dvori{ta zalupao u prozor, misle}i daje sluàvkin; bio je to me|utim prozor njene sobe i onamu je kroza nj, nagnuv{i se, u beloj tankoj spava~ici sdubokim izrezom me|u napupelim dojkama, pruìlasvoje klju~eve. Te no}i ju je sanjao, zapravo, sanjao jejednu sasvim druk~iju crvenokosu krupnu devojku, kojamu se naginjala s visine dodiruju}i mu usne ogromnimtoplim mle~nim grudima, ali njemu je pri bu|enju bilojasno da je to ona. A i Vera je njega sanjala, kao svetog\or|a sa jedne slike jarkih boja vi|ene u detinjstvu kodbake Lenart, na konju, s kopljem koje probada zelenu,crvenim tankim jezikom palacaju}u a`daju, i sa kojim jejahala, na istom konju, dràna oko pojasa njegovom~vrstom, mi{i}avom rukom. Odzvanjao je kamen podnjima - turska kaldrma njene ulice iza evangelisti~kecrkve -, sevala su konjska kopita, hujao je vetar mrmore}iljudskim glasovima nekog mu{kog hora nema~ku pesmu“Der Erlkonig” koju je svojevremeno u~ila kod Fraulein:“Wer reitet so sp„t durch Nacht und Wind? - Es ist derVater mit seinem Kind”, a znala je da a`daja ostaje zanjima mrtva i zgaèna, da izmi~u gradu, opasnostima,vezanostima, i videla je kako se pred njom otvara jedannov nepoznat predeo, planinski vrletan, bez ljudi i zatobezbedan. Sveti \or|e sa likom ujka Sepa sjahao je sakonja i pomogao joj da si|e stavljaju}i ~vrstu {aku podnjeno golo stopalo, a kada je stala na zemlju, on be{ei{~ezao, a oko nje su ~u~ali, na mekoj travi i napolazaklonjeni bujnom paprati, zec, veverica, lisica, koko{,jarebica i tuce drugih pitomih ìvotinja koje je odnekudpamtila po obli~ju, ali im nazive nije znala. Ne tuma~e}i


taj san, niti slute}i da postupa pod njegovim uticajem,odlu~ila je da porazgovara sa ocem o svojoj èlji daode iz Novog Sada nekud gde je ne poznaju, pomogu}nosti u inostranstvo. Kada mu se obratila,ispostavilo se, na njeno ~u|enje, da ponavlja jednunjegovu, stalno odmeravanu zamisao i da je zahvalan{to sad moè sa nekim da je podeli. Znao je neo~ekivanomnogo o odnosu pojedinih dràva i vlada premaJevrejima, pa i o postupanju s njima onde gde su ve}postali predmet posebnih mera. Od njega je ~ula da suu Srbiji, po{to njome Nemci upravljaju kao okupatoribez posrednika, Jevreji od prvog dana stavljeni vanzakona, oduzeto im je sve, isterani su iz stanova, li{enizvanja i prava na zaradu, upotrebljavani, besplatno, kaoroblje, za najniè poslove, ubijani bez polaganja ra~unaikome ~im postanu bezvredni kao radna snaga; da uHrvatskoj, pod usta{kom upravom, vi{e i nema Jevrejana slobodi, ve} samo u logorima, a ~ini se da je samopitanje vremena kada }e biti istrebljeni, te da je Ba~ka,pripav{i Ma|arskoj, koja jo{ drì do gra|anske, pa ifeudalne tradicije, u tom ~asu za njih ponajbolje uto~i{teme|u svim krajevima raskomadane Jugoslavije. Umati~noj Ma|arskoj ~ak, rekao je Kroner, Jevrejstvozasad ìvi gotovo netaknuto, naro~ito u dvomilionskojdùngli Budimpe{te; zakonima i propisima koji sedonose da bi ga sputali i obeshrabrili odupire sebogatstvo i dovitljivost trgovaca, industrijalaca, i jakajevrejska inteligencija koja je proèla ceo ma|arski javnii kulturni ìvot. Oti}i u Budimpe{tu, odseliti sejednostavno onamo zna~ilo bi vratiti se gotovo u stari


pravni poredak, sa ne{to sku~enijim, ali ipak od{krinutimmogu}nostima rada i zara|ivanja, a za Veru i Gerhardakretanja, mo`da u~enja, uklju~ivanja u napredak kojinjihovim godinama dolikuje. No kada je Vera na toizrazila ~u|enje {to jo{ ni{ta nije u~injeno da se onamopresele, otac je najednom postao neodre|eniji, usnesu mu zadrhtale, ruke potraìle oslonac u dèpovimakaputa, pozvao se na decenijama dug rad, svoj i jo{o~ev, na trgovinu, na ku}u, na grdni nagomilaniname{taj, na robu u magacinu za koju jo{ nije dobiopriznanice, spomenuo je naviknutost svoje matere naNovi Sad i preostale stare poznanice, van koga bi i bezkojih bi valjda presvisnula, naveo èninu upu}enost naovda{nju bogatu pijacu i, ~ak, sa nekom tupo{}u kojaga je osvajala, kao da se ne obra}a Veri ve} nekoj tre}ojosobi, promumlao ne{to i o njenoj, Verinoj, vezanostiza grad u kom se rodila i odrasla. Vera je resko odvratilada svi ti razlozi, ukoliko su osnovani, padaju predprotivrazlogom nezaobilaznog fizi~kog uni{tenja, koje,ako nastupi, odvla~i sa sobom i navike i imetak, ali je topominjanje krajnje opasnosti jo{ vi{e obezglaviloKronera, te je po~eo mucati, dahtati, na usta su mumesto tvrdnji navreli usklici, nemo}ne kletve, isturaju}ina videlo, ispod prividne promi{ljenosti, stara~koobeshrabrenje. Veru je to o~as vratilo prvobitnoj zamislida se spase otkidanjem od porodice, te mu je umiruju}iizjavila da ne namerava ni{ta da natura, ve} samo daode, sama, i kao mogu}nu ispomo} spomenula ujkaSepa, koji, zar ne, ima, kao esesovski vojnik, izuzetnaovla{}enja i mo}, pa valjda i tu da nekog kri{om povede


ili po{alje preko granice u neku zemlju gde ne vladaNema~ka. Kuda na primer, na}ulio je u{i Kroner. Naprimer u [vajcarsku, odrezala je ona, ili u neku druguneutralnu zemlju kao {to su Turska, [vedska, {ta zna.Sad je Kronera toliko zapanjila njena obave{tenost (jerje verovao da devojka niti {ta ~uje niti {ta pamti odrazgovora i govora za stolom i preko radija) da se prenuoi potisnuo strah, te je obe}ao da }e sa Sepomrazgovarati. To je zaista i poku{ao u nekoliko mahova,ubacuju}i u {urakove prete}e opise ubistava boja`ljivopitanje ne bi li se poneko me|u njima dalo izbe}i da su`rtve na vreme napustile mesto svog koncentrisanogìvota pred o~ima i srd`bom nema~ke sile; pomenuo jei novac koji bi mnogi roditelj rado dao da bi mu dete biloizuzeto od sudbine naroda i plemena, pogotovo ako onoplemenu sasvim i ne pripada kao na primer njegovadeca. No, po{to nije bio dovoljno jasan u svojimponudama niti je Sep imao dovoljno o{tru pamet da ih itakve shvati, ova skretanja s glavnog pravca razgovorautapala su se u muk, u odmahivanje, i ubrzo bilazaglu{ena novim odskocima esesov~evih prikazajuna{tava i strahota. Kroneru se ~inilo da je posredilukavstvo kojim se njegova o~inska briga mami na {tove}e ̀ rtve, pa je njime delimi~no tuma~io ~ak i {urakovestrahotne opise, i one pre Verine inicijative; kada se pakuverio da su to neosnovane pretpostavke i da Sepjednostavno nije ni{ta shvatio, bilo je ve} kasno, on jeodlazio. Kroner mu je jednim deli}em volje, a da to sebine bi smeo priznati, bio i zahvalan, jer je sa~uvao k}erod pustolovina, da se i ne govori o novcu. Ali Veru je taj


odlazak mogu}eg spasioca pre no {to je spasenje bilo ipomenuto te{ko razo~arao; tek sad je uvidela koliko jepogre{ila {to se nije sama pozabavila ujakom-vojnikom,nego pristala da joj posrednik bude otac, mada se unjegovu nemo} ve} prethodno bila uverila. Odlu~ila jeda dejstvuje sama, a ~im je do{la do tog zaklju~ka,za~udila se {to na nj nije bila navedena ve} i li~no{}unovopredvi|enog pomaga~a. Taj je naime za celo vremenjenih razmi{ljanja bio tu, stalno njoj pred o~ima, samo{to ga je kratkovido previ|ala. Nametao se njenoj pa`njijedino kao mu{karac, skoro kao oli~enje mu{karca,mu{karca-razbibrige sred njenih te{kih misli i zatrovanihodluka. Dok je ove u sebi vagala i oblikovala, zapaàlaga je kako prolazi dvori{tem, visok i snaàn, punokrvan,zagla|ene duge sme|e kose, svetlih, nablizu usa|eniho{trih o~iju koje su se u njene upravljale s neskrivenimdivljenjem. U podne za ru~kom slu{ala je o njemu i vi{enego {to joj je kao obave{tenje bilo potrebno, jer je Rob-ert Kroner sad sve te{ko}e i pogodnosti poslovnog ̀ ivotavezivao za tog viteza Miklo{a Armanjija, komesara svojetrgovine. S po~etka se u njegovim izve{tajima javljala~ak i zla slutnja da bi taj stranac mogao postati njegovmu~itelj, jer se prilikom preuzimanja radnje pokazaohladan, strog, zagledao je u sva dokumenta i u sve}o{kove, nagla{avaju}i da se odsad bez njegovedozvole ne sme ni{ta preduzimati niti menjati. Ubrzo seme|utim ispostavilo da je ta o{trina bila izraz neiskustva,bojazni da }e ono biti navu~eno na tanak led prevarom;~im se uverio da Kroner jedino èli da bezbednoopstane, sa svojom porodicom, odbacio je sam mere


predostro`nosti. Ostao je i dalje uzdràn, ali se nijeustru~avao da saop{ti {to je najneophodnije zauspostavljanje osnovnog ljudskog kontakta, tako da seuskoro za stolom Kronerovih saznalo da je neoènjen,ina~e svr{en pravnik i advokatski pripravnik koga je naosetljivu komesarsku du`nost dovela civilna mobilizacija.Du`nost na koju on nije imao za{to da se ̀ ali, po{to muje donosila trostruku platu prema ranijoj i lep stan u jednojod ispra`njenih zgrada biv{ih banovinskih ~inovnika iugled dràvnog funkcionera od posebnog poverenja.Ovo poslednje, ugled, on me|utim kao da nije umeo dakoristi u punoj meri u tom Novom Sadu kamo je bioupu}en i gde se ose}ao napola izgnan, zbog me{anogstanovni{tva u kome se ne zna je li vi{e zazirao odglasnih i obesnih Srba ili od doma}ih Ma|ara koji su odsvojih suseda lakomo preuzeli, a sad u ohrabrenostiprevratom jo{ i pustili s lanca isto~nja~ki nemar ibezbrigu. Sam je bio ro|eni, pravi Pe{tanac, ~inovni~kodete kome su u glavu ulili da od svega najvi{e trebaceniti ~inovni~ki rad i rang. A ovde se to uverenjerazlivalo, rasplinjavalo, pod tupim pritiskom sporosti,neurednosti i ratne neizvesnosti. Armanjija su u gimnazijiu~ili da je Ma|arskoj Ju`na pokrajina bila oteta po cenusuza celokupnog njenog ìvlja, a sada su mu nekekom{ije u ku}i gde je dobio stan govorile prkosno iotvoreno - jer su bili Ma|ari, nisu ga se pla{ili - da im jeza vreme Jugoslavije bilo u ponekom pogledu i bolje,komotnije, manje se komandovalo, administriralo,postupalo se prisnije i ljudskije. Osvr}u}i se oko sebe,po pra{njavim ulicama, po bazarski krcatim radnjicama,


po bioskopskim dvoranama gde se guralo i juri{alo namesta koja nisu bila numerisana, po trgovima ispredcrkava gde su prosjaci stajali u grozdovima krevelje}ise da izazovu saàljenje, Armanji je jo{ najvi{e sebisli~ne radljivosti nalazio u razvla{}enoga vlasnika radnjekojom je upravljao, u mr{avog i setnog, miroljubivog iknjigoljubivog Roberta Kronera. Njega je po~eo ispitivatio ovom svetu koji nije razumeo, a onda je iz odgovorapo~eo shvatati da ni pitani od tog sveta mnogo {ta nerazume, ve} mu se samo rezignirano predaje, {to jepostalo povod daljeg zbliàvanja. Izgnan? Pa to je i Kro-ner bio ovde evo ve} dvadeset i nekoliko godina, upravood dana kada se iz Be~a dao domamiti da preuzmeo~evu radnju - on je tada mislio: privremeno, dok nena|e za nju kupca i ne umilostivi majku da pristane dase ona proda. Ali mesto meseca na koje je ra~unao,nanizale su se godine, zaokupili su ga brak, o~instvo, isad mu je ve} davno bila prese~ena odstupnica ka onimsredi{tima umnosti i srazmere koje je nau~io da po{tujeu mladosti: nije ih vi{e ni bilo onde kamo se osvrtao.Ho}e li se isto desiti i vitezu Armanjiju? I on je ovamo, uJu`nu pokrajinu, bio prekomandovan za kratko, dokpro|e okr{aj sa buntovnim silama Balkana koje }enema~ka i ma|arska hladna pamet umeti da obuzda;ali rat se pro{irio na nepregledna polja Rusije, gde suse jo{ uvek vodile bitke s neizvesnim ishodom, dok jeovde, u pozadini, u toj Ba~koj tako lako paloj u plen,klju~alo, daleko od pokornosti, divlje i{~ekivanje, skoronipoda{tavanje postoje}eg stanja. To i{~ekivanje biloje za viteza Armanjija oli~eno najupadljivije u potomcima


Roberta Kronera, Gerdu i Veri, koje je mogao posmatratiskoro preko ~itavog dana, sa svog prozora u trgovininjihovog oca. Ova odrasla deca ìvela su u neradu, imada je on znao da im je nerad prinudan, nametnutpropisima iste dràvne ma{ine koja je njega dovela daih gleda, ipak se nije mogao odupreti utisku da je on,nerad, i njihova prava priroda. Kako su umeli da hodajupo dvori{tu besposleno, s rukama na le|ima, da iskre}ulica, jo{ od marta, prema suncu koje bi se pre podnepojavilo nad krovom trgovine, kako su znali satima, neoslanjaju}i se ni na kakav povod, kao {to je knjiga, ilimakar razgovor, da kruè po tom ograni~enom prostorukoji bi njega, ~inilo mu se, da nema pred sobom akta idu`nosti, ugu{io. Krajem maja, u travi koja je i`|ikalaizme|u stana i kancelarije, pojavile su se leàljke, ukojima su deca tro{ila svoje obilate uìne, a nekolikonedelja docnije Vera je iznela svetlo suro }ebe, prostrlaga po travi, pa se slede}i put pojavila iz stana u kupa}emkostimu u dva dela, sjaktavo namazana uljem, i leglada se sun~a. Leàla je svaki dan satima strpljivo na}ebetu, okre}u}i se samo s le|a na trbuh, s trbuha nale|a, povijaju}i u kolenu sad levu sad desnu nogu, dajoj bude udobnije i da joj svaki komadi} tela budedotaknut, obgrljen suncem, odlaze}i povremeno u standa se tu{ira, o ~emu su svedo~ile guste i hitro nanièklize}e kapi po njenoj sve tamnijoj koì i mokre prugepo njenom dvodelnom kostimu. Armanjiju se ~inilosvetogr|em {to ona svoju prozirno belu glatku koù prljiu rumenu, pa u jarko crvenu, ali kada se boja ustalila,dobila je bakarni odsjaj koji je njenom devoja~kom telu


povukao jo{ ~vr{}e i ne`nije obrise, u~inio ga jo{primamljivijim, gotovo nestvarnim. Jednog popodnevaoni su se sreli pod kapijom i Armanji nije odoleo isku{enjuda joj saop{ti svoj utisak, mada je ona u tom ~asu bilapotpuno obu~ena, ~ak obuvena u ~arape i sandale. “Tostalno izlaganje nije vam potrebno, gospo|ice Vera”,rekao je, po{to ju je pozdravio skinuv{i {e{ir i zadràv{iga u ruci”. Hteo sam o tome vi{e puta da progovorimva{em gospodinu ocu, ali sam se uzdràvao, i evo sadse ne kajem, jer mi to omogu}uje da vam se neposrednoobratim.” Ona se za~udila. “Mislite da mi sunce {kodi?”“Pa ne bih bio siguran ni u to da vam ne {kodi, u tolikimkoli~inama”, odvratio je Armanji, zbuniv{i se {to nijeumeo biti jasan, “ali ja sam mislio pre svega na va{izgled.” “Moj izgled? Moj izgled vam se ne svi|a?” Onje pocrveneo, umesto da je nju naveo da crveni.“Naprotiv. Va{ izgled se meni ... on me odu{evljava. Viste prekrasna devojka i gledati vas iz dana u dan kakose sun~ate predstavlja za mene preimu}stvo kakvomse zbilja nisam nadao, pogotovo ne ovde u jednojtrgovini, gde ina~e o~ajavam, rade}i posao za koji nitisam predodre|en {kolovanjem niti za njega imamsklonosti. Pa ipak, ào mi je one va{e bele puti kojatako divno pristaje va{oj kosi.” “A zar tamnilo ne pristaje?Sada je to tako moderno.” “Da, ja sam mo`da malostaromodan. Mo`da sam i star, pa je u tome cela gre{ka.”“Ne znam koliko imate godina.” “Trideset i jednu. Mnogo,mnogo vi{e nego vi, i mnogo vi{e nego {to bih voleo daimam dok sa vama razgovaram.” “Za{to? Pa to su lepegodine...” “Da mo`da. Ali ne ovde. U Budimpe{ti jesu.


U nekom veselom velikom gradu, gde je sve otvorenozadovoljstvima, svim dobima ìvota. Jeste li ve} bili uBudimpe{ti?” Vera je priznala da nije, nikad. “O, to trebasvakako da nadoknadite. Zar gospodin Kroner iligospo|a ne pomi{ljaju da vas jednom povedu onamopa da vidite na{u jedinstvenu prestonicu?” “O tome sekod nas razgovara, ali uvek s ustezanjem i nesigurno.Vi znate da mi ne moèmo tamo putovati bezpropusnice, a za propusnicu je potreban naro~it razlog.”“Oh, ako je samo do toga”, usplamteo je vitez Armanji,pritiskuju}i {e{ir na srce, “mo`da bih vam ja mogaopomo}i svojim vezama. A sem toga”, porumeneo jeponovo, dosetiv{i se kakav mu obrt nudi razgovor, “moglibiste jednom po}i sa mnom, kad idem da podnesemizve{taj. U tom slu~aju putovali biste kao moj pratilac inikakva posebna dozvola ne bi vam bila potrebna.Dakle? [ta kaète na to? Da i biste hteli?” Vera je unedoumici slegla ramenima. “Ne znam. Ja bih. Alimora}u prethodno da razgovaram s ocem.” VitezArmanji se uzdvoumio. “Va{ gospodin otac mo`da nebi shvatio taj moj predlog kao potpuno korektan, bar uovom trenutku. Mo`da bi bilo bolje da ga jo{ malopre}utimo. Ali vi i ja, zar ne, mi smo se sporazumeli ijednog dana krenu}emo na put, da iza|emo iz ove ~amei da zajedno oku{amo puni, uzbudljivi ìvot.” Na tomesu ostali, pozdraviv{i se. Ali oboje su bili razgovorompomalo i upla{eni. Vitez Armanji se pitao nije li postupionepo{teno nagovaraju}i maltene na bekstvo k}er ku}eu kojoj je imao da predstavlja civilizaciju svoje zemlje inije li daleko prekora~io ovla{}enja i svoju stvarnu meru


hrabrosti obe}av{i da }e ~ak i prekr{iti zakon. Vera sepak ~udila kako je mogla pristati da sa stranim ~ovekompo|e na put sama i pomisliti da bi joj roditelji to dozvolili.Me|utim, ra{~lanjavaju}i u sebi taj pristanak dok jeuve~e leàla u krevetu bez sna, zaklju~ila je siznena|enjem da ga se ne stidi i da je tako neo~ekivanosigurna u sebe zato {to je uverena da je Armanjizaljubljen u nju. Se}ala se njegovog zamagljenogpogleda, promena boje na njegovom licu, njegove rukekoja je gr~evito i bezobzirno stiskala meki {e{ir na prsa,i dolazilo joj je da se glasno nasmeje. Ponosila se {to jezanela tako krupnog, sna`nog, zrelog ~oveka iuzbu|ivala ju je pomisao da }e ga mo}i, samim svojimizgledom, svojom pojavom koju je u stanju da mu pribliìkad god zaèli, jo{ ja~e vezati za sebe. Sa nestrpljenjemje o~ekivala jutro, sun~ano prepodne, kada }e opet mo}ida se izloì, skoro naga, njegovom pogledu - s tom jemi{lju zaspala. I stvarno je sutradan legla na prostrto}ebe, okruèna visoko i`|ikalom travom, kao u zagrljaj,{iroko raskriljenih ruku i s pobedonosnim osmehom kojinije mogla prikriti. Za Armanjija, koji se ve} bio pobojaoda ju je prestra{io prenagljenim pribliàvanjem i da seona ipak ispovedila roditeljima, ovaj njen ponovni izlazakna scenu bio je znak da naprotiv ni{ta nije u~injenopogre{no nego da je njegova ljubavna ponuda nanajboljem putu da bude prihva}ena. Po~eo je ma{tati.Video je sebe s devojkom u kupeu ekspresa Arpad kojisa zvi`dukom ule}e u Isto~nu èlezni~ku stanicuBudimpe{te, video je sebe s njom u taksiju koji ih vozi unjegov moma~ki stan, video je kako joj daje svoju


pidàmu iz ormana - odnekud je izma{tao da je ona,krenuv{i od ku}e naglo, propustila da ma {ta ponese -te ona leè kraj njega u postelju u toj za nju prevelikoj imu{ki skrojenoj halji, koja joj isti~e krhkost i vitko}u ikoja mu, ~vrsto ispeglana {u{ka pod dlanom dok jeprivla~i sebi. Jedino jo{ nije znao kakav }e pravni okvirsklopiti oko tog zagrljaja, ho}e li on biti izveden uzobe}anje braka - ili je to nemogu}e s Jevrejkom? - ili,naprotiv, uz njen pristanak da mu postane tajnaljubavnica. Ho}e li to zna~iti da }e on morati napustitikomesarstvo u Kronerovoj radnji, upotrebiti veze i uticajeda bude preme{ten ili otpu{ten nazad u Budimpe{tu, ili}e se veza ostvariti uz privolu Verinih roditelja? A Veraje tako|e ma{tala. Ona je sebe zami{ljala na ulici kojuispunjava vreva prolaznika, tramvaja, automobila,blistanje izloga, vika mno{tva, u kojoj ona postajeneprimetna, prestaje biti Vera Kroner, k}i trgovcaRoberta Kronera, i postaje neko bezimeno bi}e, bi}esvedeno na sopstveno zdravo, gipko telo, u koje imapuno pouzdanje. Vi{e nema za nju prepreka da se kre}e,da putuje, da menja gradove i stani{ta, da se izmi~eprete}em okruènju na koje je ovde osu|uje roditeljskaku}a. U tim slikama vitez Armanji nije imao mnogomesta: stajao je negde pri njihovom rubu, pognute glave,sa {e{irom stisnutim na grudi, gledaju}i u njuzamagljenim o~ima. Me|utim, u svom razumu koji je teslike tako|e ovla{ doticao, ona je bila spremna da gapusti bliè sebi, sasvim uz sebe, da mu se i preda, akoon ispuni svoje obe}anje i izvede je iz klopke. Oboje su~ekali, gledaju}i se kroz prozore i kroz koprene trave,


kao preko ni{ana nevidljive naperene pu{ke. Dani su utome prolazili. Ponekad bi na dvori{te iza{la Verina matida rasejano, vi{e obuzeta mislima na obdan odsutnogsina, opomene k}er kako }e se ispe}i, ponekad joj jesluàvka iznosila opranog vo}a na belom tanjiru,ponekad bi domilela stara Kronerovica da, {u{ljetaju}i iobaziru}i se, obaspe unuku nerazgovetnim pogrdama{to se razgoli~uje, izazivaju}i gnev Jehove koji braniJevrejki da se izlaè pogledima nevernika, ponekad biGerhard, prezrivo nehajan prema prisustvu sestrinom,po povratku s puca~ke ve`be, leno progegao travnjakomi, istegav{i se naglo kao panter, dohvatio vrh ograde,vinuo se nad nju jednim jedinim zamahom, bacaju}i brzpogled pred stan susetke bele udovice, koja bi ga tamo~ekala i na ovaj znak presvla~ila haljinu i dolazila da ses njim spusti u podrum. Nailazio je i Milinko, u ve~ernjim~asovima, posle dana provedenog nad knjigama, dapopri~a sa Robertom Kronerom, a onda i sa svojomdevojkom, koja bi tad ve} bila obu~ena, okupana,hladna, spremna da ga s dosadom slu{a i izmenja snjim po koji poljubac. Jedne takve ve~eri na ulazu jezazvonilo i kada je sluàvka otvorila vrata, u stan suprodrla tri agenta Kontraobave{tajne slu`be, digli svezate~ene na noge, legitimisali ih, pretresli stan izvukav{iiz ormana ode}u i razbaciv{i knjige - me|u ostalima isvesku s natpisom “Poesie” iz Verinog ormana, koju suzalistali a onda oturili po{to je nosila predratne datume- i kona~no poveli sa sobom Gerharda, po kog su jedinoi bili do{li, jer je rezervni oficir instruktor, uhap{ennekoliko sati ranije, pod prvim {amarima i njega ozna~io


kao svog u~enika u ga|anju. Ku}a ga vi{e nikad nijevidela. Iza njega je zinula praznina kao posle hirur{kogzahvata u telo, poljuljav{i svu dotad s mukom odràvanuravnoteù. Reza Kroner, koja prilikom sinovljevogodvo|enja samo zato nije nasrnula na agente {to ju jemu` fizi~kom silom zadrào, zahtevala je, izbezumljena,da svi odmah krenu za odvedenim od zatvora do zatvorai, ako treba, i{~upaju ga noktima i vrate ku}i. RobertKroner predo~io joj je s te{kom mukom nemogu}nosttakvog pona{anja - {tetnog i po Gerharda -, ali jezauzvrat morao pregnuti da bezopasnije po porodicu i,kako je on tvrdio, delotvornije, preko posrednika,interveni{e u sinovljevu korist. Jedino lice od uticajakome se mogao s poverenjem obratiti - prvo takvo licekoje je uop{te ugledao posle doga|aja odmah sutradanujutru - bio je vitez Armanji. On se zabezeknuo nadnovinom i spremno obe}ao pomo}. Obi{ao je nekepoznanike pravnike koji su, kao on, iz mati~ne Ma|arskebili poslati da rade u Novom Sadu, ali bliè svojoj struci,kao sudije i policijski ~inovnici. No, niko od njih nije imaosmelosti da se zauzme za uhap{enikaKontraobave{tajne slu`be, pla{e}i se sumnje zasau~esni{tvo, te su se usluge svele na obave{tenja,dobijena preko tre}ih lica i neobavezno: da je optu`baprotiv Gerharda te{ka, a da njegova sudbina zavisi odtoga da li }e se pokajati i sara|ivati. Poznavaju}imladi}evu tvrdokornost, Kroner se nije usudio da ènisaop{ti poruku kako je glasila, nego ju je prekrojio uuveravanje da je Gerhard ìv i raspoloèn, ali zasadizdvojen na nepoznatom mestu - {to je bilo ta~no - radi


sigurnijeg ishoda istrage. Primiv{i na sebe odgovornostza ovo ulep{avanje, on sam je, o~ajavaju}i, razmi{ljaoo na~inu da sina privoli na spasonosnu popustljivost.Traìo je preko Armanjija da mu se dozvoli da sinu makarpo{alje pismo, ali je primio odre~an odgovor. Na to jepo~eo zami{ljati kako s njim razgovara, u }eliji, u ~etirioka, i ta zami{ljanja, u ve~ernjim ~asovima nekada{njegslu{anja radija, za koje vi{e, sam, nije imao volje nistrpljenja, uzimahu oblik ranijih stvarnih rasprava, ukojima je, me|utim, pod utiskom memljive samice sre{etkama na prozorima kao okvira i okrvavljenogzatvorenika kao sabesednika, sinovljev stav na krajuuvek nadja~avao. Gerhard je bio u pravu! - uveravao seRobert Kroner, u tim jednostrano vo|enim razgovorima,na osnovu davno izgovorenih re}i, ali pod novim,mra~nim zra~enjem zami{ljene zatvoreni~ke teskobe iispa}enosti; no sad je bilo kasno i za to priznanje. Nijega mogao ~ak ni dalekom Gerhardu saop{titi, i bio jekukavi~ki skoro sre}an {to nema pristupa do uhap{enogsina. I dalje je samo molio, svakodnevno, Armanjija dapomogne. Ovaj je to povremeno ~inio, a povremenolagao da ~ini, Kroner je pak njegovu la` udvostru~avaosvojom kad bi je saop{tavao èni ili k}eri, te se okouhap{enika isplitala gusta i {arena mreà nestvarnosti.U toj mreì zakoprcalo se jo{ jedno lice, domamljenozrelim draìma Reze Kroner, koja je, uprkos nagovorimamuà, kome nije verovala, krenula sama da potraìpomo} za sina onde gde je ose}ala najvi{e pouzdanja:kod svojih sunarodnika. S korpom u ruci, u koju je sloìlahrane i ~istog rublja, obi{la je nema~ke kasarne, stupila


u razgovor sa straàrima, traìla da joj se pozovu deùrnii pred njima rasprostirala svoju brigu i molbu. U takvomjednom obilasku nai{la je na narednika feldpolicijeHermana Arbajtzama, ~oveka ~etrdesetih godina izokoline Majnca, koji se na nju saàlio i primio se dapoku{a saznati gde joj je zatvoren sin. Ni on ni{ta nijeuspeo - imao je za to suvi{e mali rang -, ali poznanstvo,pro{irivano ~estim sastancima u parku pred kasarnom,èninim nestrpljivim molbama i feldpolicaj~evimnezgrapnim obe}anjima i te{enjima, preraslo je uprijateljstvo, a za Arbajtzama, koji se nikad nije ènio, upravu, poznu strast. Po~eo je i mimo ugovorenihsastanaka da dolazi pred ku}u Kronerovih, podizgovorom nove vesti ili nejasne nade, a Reza Kronerbi, primetiv{i ga, istr~avala i dugo s njim razgovarala,bri{u}i suze i podnose}i njegovo dobrodu{no tap{anjepo le|ima i mi{ici. Veza nije ostala neprime}ena predsluàvkom, a docnije ni pred Verom, kojoj je istovremenostrka posle Gerhardovog hap{enja premreìla sopstvenanadanja, jer je spasilac za kog su se ona vezivala moraobiti upotrebljen u drugu, uporednu svrhu spasavanjabratovljevog ìvota, a uistinu: jer se taj spasilac smrtnoupla{io svojih potajnih namera da se uplete u ìvotporodice koja je, evo, povukla na sebe zveket lanaca isenku ve{ala. Vi{e nije izlazio pred Veru, klonio je se,pod izgovorom svog te{kog novog bremena. Ali Vera jeshvatila da se on povukao i da se s njim povukla njenamogu}nost da pobegne. Predala se, uronila u nesre}u isram ku}e, idu}i po njoj na prstima, oslu{kuju}i premaulaznim vratima ne}e li se pojaviti neki glasnik, ili pak


Gerhard, ̀ iv i ~io, kako su svi ~inili, zavaravaju}i se, a ustvari veruju}i sve manje. Kada je stigla vest da je mrtav- “ubijen pri poku{aju bekstva”, kako je glasilo zvani~nosaop{tenje -, obukla je crninu kao i svi njeni, plakalazajedno s njima, poku{avala da ih te{i prisustvom iblago{}u kao {to je i sama bila te{ena, znaju}i, ipak, udnu bi}a, da je obmanuta, skrenuta sa sopstvene staze,gurnuta u taj krvavi i mra~ni `leb koji nije htela i koji jejedino ona jasno naslutila, a sad po njemu ipak klizi,stalno naniè, kao i ostali, ka uni{tenju. Milinku, koji jestigao da izjavi sau~e{}e, rekla je da vi{e ne moè snjim da se nalazi, i mladi} se povukao, uvi|aju}i da bidalje ljubakanje ili podse}anje na nj zna~ilo svetogr|e.Tako su prestali i razgovori o knjigama u sobi RobertaKronera. Knjige, {to su ih agenti razbacali prilikompretresa, bile su vra}ene u ormane, ali ih odatle vi{eniko nije uzimao. Ono {to se poslednjih meseci prednjima desilo protivre~ilo je njihovom slovu i duhu, i onesu postale {to i jesu, ako ih ne otvara i ne tuma~ipoverenje: hartija, stvari. Gledale su, svojim lepimpovezima i natpisima, bez izraza na ljude koji su se podnjima jo{ kretali, da bi, uskoro, bili ispod njihovih pogledaizvedeni, izba~eni iz svojih leì{ta i ispreturani, kao ione {to su bile jednom zauvek.

SMRSMRSMRSMRSMRTI PRIRODNETI PRIRODNETI PRIRODNETI PRIRODNETI PRIRODNE i nasilne. Gu{enje Sare Kronerro|ene Davidson u gasnoj komori Osvjencimamaskiranoj kao kupatilo. Njeno posrtanje bez Verinepodupiru}e ruke, sred vike ~iji smisao ne razume, nemo}njenih prstiju da prodenu dugme kroz rupicu spreda na


haljini, pa ova sa nje biva zderana, ne~ijom rukom, kaopotom i rublje, do zborane i mlitave koè. Njen sram,njen vapaj za za{titom, za sinom koji je negde ostao,za Verom koja je negde zaostala, njena molitva koja jebesmislen mrmor, jer se vi{e ni~eg ne hvata, jer vi{eni~eg nema sem par~eta sapuna tutnutog joj u ruku,koji je prevara, uvi|a kad lica oko nje pozelene, o~i seiskola~e, i njoj samoj ka{alj protrese grudi i usta joj seuzalud iskrenu za ~istim vazduhom, kog tako|e vi{enema, za ~istim vazduhom. Pucanje Gerhardove lobanjeu podrumu Kontraobave{tajne slu`be pod udarcemdrvenog pendreka u ruci agenta Jano{a Koronga.“Nisam rekao! Ili sam rekao?” Njegov lelek predsumnjom, |iknulom iz povre|enog mozga, njegov zevza ubila~kom rukom, beli krvavi zubi iskeèni na pomisaoda su preko njih prevaljena imena kojih se vi{e i ne se}a,ali za koja zna da se moraju prekriti }utanjem smrti.Gospo|i~ino rvanje sa vatrom u sanatorijumu Boranovi};hroma leva noga njenog oca, gegav korak, pokret kojimizvla~i polovinu tela iz tla, iz nepokreta, iz mrtvog, kazelenilu ba{te, crni obris te noge za koju se sad pripijasvaki njen damar kao za gredu spasa, visoko na nebu,iznad plamenova koji je saìù, njene ruke bez snageda se podignu i doma{e taj crni pokret, tu ~vrstuizbavljaju}i sigurnost, koja se udaljuje, hramaju}i,postaju}i sve manja, otkucavaju}i sve ti{e svoj hod uvisinu. Leganje Roberta Kronera na crni zimski kaput usabirnom logoru, njegovo zadihano “Ne!” Verinimpovicima i preklinjanju, to “Ne” nastavljanju putovanja,nastavljanju patnje, nastavljanju odgovornosti, tonjenje


u neodgovornost, sklopljenih o~iju, iznutra zaptivenasluha, zgr~ene misli, da ne vidi, da ne ~uje, da ne shvatikako ih pu{ta da odu, kako ih napu{ta i biva od njihnapu{ten, prepu{ten vici, udarcima, hicu iz pu{ke, kojiga, evo, iz blizine poga|a, evo razvaljuje posred grudi,evo osloba|a, najzad osloba|a. Opiranje NemanjeLazuki}a prozivci, trapavim su`njima za koje je vezan,u saznanju da uz njih ne spada, da ih mrzi, da bi ihodgurnuo i odrekao im se lika i imena koji se me|utimjo{ jedini utiskuju u njegova ~ula, sa konopcima {to muse usecaju u meso, jer ih vu~e njihova teìna, njihovanezgrapnost, njihovo trzanje, njihovi crveni otoci nagle`njevima, smrad iz oznojenih nedara; njegovootimanje da pogledom zaka~i ma kog od pratilaca, usivilu zore koje ni na jednom ne otkriva pa`nje ni obzira,za izuze}e, njegov krik “Ne bra}o!” koji je sav la`, kojion ose}a kao la`, gade` u ustima, la` me|u laìma,sve same laì od po~etka do ovog trenutka kad je istinasamo to ga|enje, èlja za izuzimanjem, kog nema, kogpucnji otkidaju bacaju}i i njega na gomilu preko ostalih,pod njih, omrznute, u smrad uni{tenja. Lazuki}kinapreneraènost pred istim takvim u nju uperenimpu{kama dve godine ranije, njen spleteni polazak iz ku}e(“Nisam se dovoljno toplo obukla? Jesam li dobrozaklju~ala?”), njeno kratkovido ̀ mirkanje prema meteùubijanja na drugoj strani ulice, koje ne raspoznaje, jerne moè da mu shvati svrhu, jer u takvu svrhu ne veruje,njeno trzanje od prasaka iza le|a, njen vapaj: “Valjdane}e! Ja nisam kriva! Imam decu!”, njene uvre|enoiskrivljene usne stare devojke, njen nahero podignuti


pogled ka zimskom, nepomi~nom, nebu. Tiho sanjivoizdisanje Tereze Arbajtzam, udove Kroner, ro|eneLenart, u bolnici u [tutgartu, u belini, u ispo{}enostidugim bolovanjem, u neznanju sebe usled slabosti, smaglovitom mi{lju na jedno lice, lice ~asne sestreorubljeno krutom belom maramom tako jasnih obrisakao lice mu{karca, mlado i rumeno, s pravim kratkimnosem i crvenim usnama, to lice drago koje vi{e ne umeda imenuje niti da mu odredi odnos prema sebi i koje serasplinjuje u belini, u magli, u hladno}i. Skvr~enostRastka Lazuki}a me|u {aragama pobesnelih kola, uletu, u poskakivanju, u kajanju {to nije s njih si{ao kadje pucnjava po~ela, u kolebanju bi li poku{ao da sko~isad kad tre{nju prekida trzaj i udarac u le|a, od kog seuspravlja, izvija kao i konj pred njim ~ija mu se ustuknulaogromna glava propne visoko pred o~ima, i pada nao{tri rub ne~ega - “je li to moj kofer?” pomi{lja - ose}aju}ikako mu na usta toplo i lepljivo navire nestaju}a snaga,svest. Je~anje Sepa Lenarta za vodom u podrumu podru{evinama biv{e kolhozne zgrade u selu Staruhazaglu{eno pucnjavom topova i baca~a, koji su sverazrovali, zatrpav{i ga pod zemlju me|u samim je~e}imranjenicima, u koje gleda {irom otvorenih o~iju, krozpolumrak zastrt pra{inom od loma i ru{enja, primaju}i usebe njihove uàsnute poglede, njihovu molbu zavodom, koje nema, ve} danima i no}ima, otkad trajerazderotina na njegovom trbuhu, tu dole gde pritiskujeobamrle nakva{ene {ake, tu gde curi, gde bi podmetnuoispucala usta kad bi mogao da se pokrene, kad mu sene bi utroba cepala i od pomisli na kretnju, od vredovnosti


koja uzalud i{te vlagu, sveìnu, mesto one koja oti~e,oti~e, plavi sve, jeku bombi, pra{inu, dim, jauke, ~ine}iih sve ti{im, sve tanjim, neverovatnijim. Leganje VereKroner u dvori{noj sobi nekada{njeg bakinog stana, stri }ebeta najpre sloèna jedno preko drugog a zatimnavu~ena na sebe, do pod pazuha - jer je re~eno da }ejoj se telo postepeno hladiti -, gutanje laudanuma iz {akeuz dolivanje vina iz velike, oble ~a{e, dan pre togakupljene u ovu svrhu. Padanje njene glave na jastuk solak{anjem, sklapanje o~iju. Njihovo ponovno otvaranjeda bi se jo{ jednom videli: sto i stolica, prazna stelaà,stalak sa saksijom bez cve}a, ne radi opro{taja ve} radiustanovljavanja da ni{ta vredno pa`nje ne ostavlja.Ostavlja sebe, misli. Ali koje to “sebe”, ne moè odrediti.[umovi sa ulice, to nije ona, automobil, zujanje vetrame|u rasutim starim sanducima i zar|alim obru~ima udvori{tu, a drugo ni{ta nema, ~ini joj se. Podilazi je muka- to je od leka, veruje; nada se da se ne}e pogor{ati, jerje to samo lek, mada predoziran; mo`da je ipak trebalole}i u korito puno vode i prerezati vene, ili u~initi i to ~improguta pilule, kao {to je bila smi{ljala, za {ta sad ~inise da je kasno. Muka je drmusa, povra}ala bi, ali znada to ne sme, gr~em volje potiskuje gr~enje stomaka,samo ne nazad, suzbija nakupljenim strahom, kaopesnicom, potrebu za povra}anjem, jo{ jednom, jo{jednom, u~ini}e to koliko god puta bude potrebno, to jekao poro|aj, samo obratan, iskezi se, jedini za koji jesposobna, i njeno dete }e se roditi. Posrtanje SredojaLazuki}a naslonjenog na mlado ~vrsto rame SteveMilovan~eva, la|ara, na putu iz kr~me “Stolac” kraj


vesla~kog kluba, ote~ena stomaka, od vinjaka, kog jepopio premnogo, potro{iv{i tek primljenu socijalnupomo}, igranje svetlaca pred njegovim o~ima, kao {tomu se de{ava ve} poodavno, svake ve~eri, i kad nepije. “Pazi, ja ne vidim”, mrmlja Milovan~evu, koji gavu~e napred, ali sad koraci vi{e ne mogu da slede volju,noge se tope, one klize tamo-amo i evo ga gde se opruàpo travi nasipa, pod Stevinim drmusanjem i povicima.Svetlaci ska~u, ljubi~asti i ùti, ivica nasipa ga ùlja, toje pod njim neki o{tar kamen, samo da mu je da semalo pomeri, ulevo, ali kako da to javi Milovan~evu kadmu je i jezik odrveneo, dok ~elo, prsa, trbuh trnu. Pritisakkamena u slabinu postaje nesnosan, on otrè ruku izobamrlosti i gura je pod sebe, ali tamo prsti ne hvatajuni{ta sem trave, bol kamena je u njemu, ona se sad {iripo grudnom ko{u, steè ga kao gvozdena {aka. Sredojese izvije, sada pod sobom ose}a ruke StevanaMilovan~eva, “{ta je to, je li to bio taj kamen”, ~udi se igubi svest. Neuobi~ajeno ìvo strujanje vazduha okokreveta Milinka Boì}a, u kom njegovo sigurnopam}enje, naviknuto na ponavljanje jednakoga, otkrivaopasnost. Zapremine nad njim, on im izo{trenim ~ulimaose}a ispunjenost, doti~u ga po licu mlakim dahom,mu{kim, ne ènskim, nepoznatim, zaklju~uje. Pokriva~biva povu~en s njegovog trbuha, meki prsti padaju nadesno bedro, gurkaju meso, opipavaju, uzmi~u daju}imesto ubodu igle. Ne{to mu u{trcavaju, mada poslednjihdana nije od sebe davao znaka nikakve bolesti.Pospanost, zna~i da treba da postane neosetljiv.Opravka ili va|enje zuba, po{to ih ima jo{ dva-tri, {ta bi


drugo bilo? Nova rana koja se na njemu otvorila a da tonije osetio? Dreme` ga zahvata kao paperje, kakvalagodnost, misli, da su mi to uvek davali, ne bih nikadni{ta poku{ao da saznam, ili je mo`da ipak trebalo dase trudim da znam, ~ovek je zato ~ovek da zna, a sadavi{e ne znam skoro ni{ta i uskoro ni{ta ne}u znati.

DOCNIJADOCNIJADOCNIJADOCNIJADOCNIJA KAJANJA KAJANJA KAJANJA KAJANJA KAJANJA Vere Kroner zbog propu{teneprilike da se otrgne od Novog Sada hrane se ne samose}anjima na logorske patnje. Te patnje, po{to su pro{le,predstavljaju deo njenog ìvota, i ona, budu}i u svemuusmerena prema sebi, ne bi vi{e ni mogla zamisliti daih nije bilo. Njena je kob, smatra, {to se iz logora vratilau taj, navodno svoj, grad, a vratiti se opet morala zato{to se od njega prethodno nije otkinula. U pitanju je,ose}a, isti grumen topline, ili bliskosti, koji joj sepri~injavao i prvi i drugi put kao neka mutna sferaprivla~enja, sli~na planeti obavijenoj parama, ilinekakvom maglenom suncu, mame}i je da se ne udalji,odnosno da se sa njom opet stopi, varljivo. Varljivo obaputa, jer kao {to je, ostav{i, morala da se udalji kolikonikad nije ni slutila, tako isto, prijaviv{i se iz oslobo|enoglogora, sa njegove ispucale, le{evima prekrivene zemlje,iza njegovih raskidanih ograda na ~ijim su se stubovimajo{ klatili obe{eni straàri, za transport ku}i, nikako ku}inije stigla. Stigla je u Novi Sad; dràvni kamion poslatpred logora{ki voz dobacio ju je u ulicu iza evangelisti~kecrkve, ali je na vratima zatekla natpis nekog nadle{tvaza snabdevanje, u sobama mno{tvo pisa}ih stolova ina njima stolice nogama okrenute tavanici - jer je bilo


popodne, zavr{etak rada -, a u bakinom biv{em kriluku}e na njeno kucanje iza{la je domarka, debela irumena, bosa, koja je ovde o~ekivala povratak muà,Ma|ara, s fronta, i ve} joj s praga, taru}i tabanom listnoge, saop{tila ravnodu{no da je poslednji ~lan porodiceKroner, Verina mati, oti{la jo{ jesenas sa Nemcima.Vera, sa svojim zave`ljajem na dugom kanapu ba~enimpreko ramena, mogla se odmah okrenuti i oti}i. Ipak,umor ju je nagnao da se ispne stepenicama kraj te ̀ ene,gotovo je gurnuv{i u stranu kao neku nabuhlu zavesu,da pro|e kroz sobe i spusti zave`ljaj u ve}oj, uli~noj,koja je stajala gotovo prazna, i da sekretaru nadle{tva,postarijem rodoljubu u jaha}im pantalonama i ~izmama,koji }e uskoro dotr~ati da zatraì ra~una zbog upada ustan svog osoblja, objasni kako je vi{e niko ne}e oteratiispod sopstvenog krova. Od sada je, dakle, na svome.Ali gde je to svoje? U Novom Sadu, najniòj nizini, ubari, napu{tenoj od istorije, koje su, kraj sve surovosti,Nemci pljusnuli i u ovo osvojeno podru~je, dovukav{isobom, dodu{e uz kevtave komande, izvesnu urednost,odse~nost, sistem, jedinstvenost u pona{anju i izgledu,u hap{enju i odvo|enju iza ìca, u ubijanju ~ak, koje suumeli da podignu do golijatskih razmera, izjedna~iv{iceo kontinent Evropu u jednu logora{ku, pretnjom smrtiuzbudljivo zapahnutu, celinu. Od te celine ostaju, poslenjenog raspada, samo tralje mr`nje. Ta debela domarkazapu{tene bezbojne kose, vazda u papu~ama,upla{ena, ba~ena ovamo, kao na sprud, udajom zavratara, pripadnika strelastih krstova, iz svog mra~nogsela, u koje }e se, uostalom, posle nekoliko dana Verine


nelagodne blizine, kri{om vratiti, na poru~enim kolima,ne usudiv{i se da ponese i stvari iz velike sobe, naretkouba~ene, mo`da ukradene, i taj sekretar, ùt, olinjao,preìveo u virovima okupacije zato {to se ona povuklapre no {to ga je ugu{ila, prisilnim radom (u dva navrata),gladovanjem njegovim i ène mu i dvoje dece,izbacivanjem s posla u pivari posle njenog preuzimanjaod strane ma|arskog komesarijata, ranjavanjem ubombardovanju kudeljare gde se bio privremenozaposlio, izdajama koje ipak nije po~inio jer se one odnjega, nedovoljno zna~ajnog, nisu ni traìle. Ste{njenaizme|u njih, Vera ose}a skoro razo~aranje: zar je za totrebalo ne izgubiti rat? Njeno telo, koje je ispo{}eno -~ini joj se da je {uplje du` trupa i udova, promajno -,teì da bude popunjeno: ona mora da se postara zahranu i najnu`nije predmete. Polazi u kom{iluk i natrapame|u prvima na Gerhardovu biv{u ljubavnicu, ususednoj ku}i. Ova upravo prì krompir u kuhinjiotvorenoj ka dvori{tu - mesec je jul, l945 -, i neprepoznaje prido{licu u bakandàma, ùtoj platnenojsuknji i ruskoj vatiranoj bluzi. Zatim kad joj se Verapredstavi, pljesne rukama i ustukne kao da joj je na stosletela velika, ~upava ptica. Nimalo se ne ustru~avaju}i- Vera vidi po njenom licu da se ne pretvara -, poziva izsobe muà koji onde ~ita novine leè}i na kanabetu iprenosi svoje ~u|enje na njega i na svoju devoj~icu,koja tako|e izmili na viku. Mu` nudi Veri stolicu, slu{aklimaju}i glavom istoriju izgnanstva Kronerovih, u kojojmaj~ino vero-brakolomstvo oprezno ne biva dotaknuto,i tu Vera jede prvi poklonjeni ru~ak. Poklonjeni? ini joj


se da bi imala prava da zalupa na svaka vrata i da zatraìbilo {ta, pozivaju}i se na punu godinu li{avanja; imapotrebu da svima saop{ti {ta je iskusila u strahotama, aopet, ove joj se, zgrudvane u re~i koje jo{ i nisu kazane,vra}aju, zatrpavaju je iznutra svojom teìnom, svojomistinito{}u, a onda i neistinito{}u jer je u njima pone{toi zatajeno, nalepe se u njoj kao smola, i ona o}uti.Najednom umorna, oznojena hranom na kakvu nijenavikla, uzbu|enih creva, mora da ide brzo ku}i. Tamo,u velikoj sobi, svaljuje se na pod i pla~e. Gu{e je re~ikoje je izgovorila i one koje nije izgovorila, gu{e je }utanjei klimanje glavom kojima su saslu{ane, gu{i je uzvik {toga je potisnula: “A vi, {ta ste vi za to vreme radili?” Previjase, iz pukotina poda zavonja pra{ina, stomak joj sepodigne, izlazi u kuhinju i povra}a. Gleda rastuèno ugrudve izmlevene hrane koju je izgubila, na o~i joj po|usuze, a onda shvati koliko je sve to preterano,neprirodno. Mora odmah po}i da potraì neku vlast,pomi{lja, da prijavi kom{iju, nedopustivo je da se ontamo izleàva u zaklonu svog stana, na svojojokruglastoj, zajapurenoj èni, koju je njen brat Gerhardpo volji pozivao u podrum, a sad to niko ne zna. Trebaona da stane na ulicu, na Glavni trg, da izvi~eprolaznicima sve {to zna a oni ne znaju. Gotovo da bisko~ila i krenula. Ali, ose}a da nema na to prava, jer nesme sve re~i, pa samo spere ispovra}anu hranu i odlazivuku}i noge u svoju veliku sobu. Seda na stolicu i drhti.Kamo je to dospela? Kao da je me|u samimpraznoglavcima: oni joj daju da jede i slu{aju klimaju}iglavom njenu pri~u, oni u ~izmama premeravaju dvori{te


njene ro|ene ku}e iz koje su joj najbliì odvu~eni, nikone}e da sazna {to ona zna. Ledeno je usamljena, sveto uokolo su tu|ini, aveti; najednom joj se u~ini da je,napustiv{i logor, ostavila jedino mesto gde sesporazumevala, gde su je okruàvali pravi, bliski ljudi,vidi onu pusto{ prekrivenu le{evima u trenutku kada juje napustila, vidi isko{ena tela obe{enih straàra i gotovoje spremna da i za njima zaàli, da klekne pred njih iskine ih sa konopca i da zavapi: “Tucite me, ja samva{a.” Shvata da je nepromenljivo ostala onde, na onomve`bali{tu prinude. Razgr~e na prsima haljinu, jer samasebi ne veruje, i iskosa, gr~e}i vilicu, ~ita naopa~ke crniutisnuti natpis. Da, to je ona. Da je bar stvarno ostala,mrtva, kao Magda i Lenci, pored svog kreveta,prore{etana poslednjim Handkeovim rafalima, uutihnuloj sobi ljubavi naki}enoj crvenim plami~cima!Skoro da sanjari o svojoj smrti, kao o spavanju, od mislina nju muka joj se razilazi iz stomaka, stolica na kojojsedi u~ini joj se udobna, ona se na njoj napola opruà,zadrema. Onda je ponovo trgne glad. Jesti, jesti! Izlaziu manju sobu, nigde nema nikoga, domarka je mo`daiza{la na dvori{te, mo`da pobegla nekoj poverljivojpoznanici da ispri~a nevolju koja ju je sna{la povratkomdavno otpisane ku}egazdine k}eri. Ali ne}e{! ne}e{! re{iu sebi, ve} i glasno, provaljuju}i u ostavu, seku}i bezpremi{ljanja hleb, kidaju}i zubima komad kobasicepoloèn na tanjir, traè}i o~ima me|u fla{ama neki za~in,kiselo, ni~eg nema. Prepla{i je {um, to su se neka vratazalupila, uko~i se, {ta ona to ~ini? Pa ona na sve ovoima pravo, nije joj potrebno da krade. Izravnava zubima


razgrièni okrajak kobasice, hleb se ne}e poznati, vra}ase u svoju sobu, polagano i s uìvanjem jede. @ivot.Mora}e se postarati za sebe. Odlazi u kuhinju i bri`ljivose umiva, ponovo se obla~i poravnavaju}i na sebi svakinabor ode}e. Ide u grad, ve} je predve~erje. Neki ~oveku gumenim ~izmama i sa ka~ketom na glavi vozi bicikl,u korman je obe{ena kofa koju pa`ljivo pridràva.Pomije! dose}a se ona, vra}ena mirnodopskimpojmovima, i sama se sebi zadivi {to je tako dovitljiva,prisebna, nasme{i se. Treba da kupi pristojnu haljinu,cipele, treba da nabavi novaca. Kre}e se nasumce,ulicama koje poznaje, koje su iste kao pre godinu dana,samo sprane od Nemaca, od opasnosti, uzmu~eneslu~ajnim saobra}ajem. Izbija na mali trg, tu jeVeli~kovi}eva papirnica u kojoj je ~esto kupovala sveske,olovke. Ne odoleva isku{enju, ulazi, nad vratima setanko oglasi zvonce, kao nekad. U radnji je sumra~no,nema kupaca, za pultom stoji gospodin Veli~kovi},onizak, stamen, s ~etkicom prosedih brkova pod tupimnosem, Vera se se}a kako je otac jednom tiho rekaomateri da mu se papirni~ar àlio {to je u radnji sam, nemoè iza}i kad mu je potreba, pa je navukao zapaljenjabe{ike “Ja sam Vera Kroner”, veli ona jo{ sa sredineradnje, zadihavaju}i se od to nekoliko re~i. “Ne znamda li me prepoznajete.” Veli~kovi} {iri sitne o~i bezbeonja~a, usta mu se zaokrugle. “O, to ste vi, gospo|ice.Ali otkud? Kako vas dugo nije bilo.” I pruà joj prekotezge obe, kratke i mesnate, {ake. “Da, bila sam ulogoru”, saop{tava ona, pa zasuzi, i za sebeneo~ekivano, jer je on istinski oàlo{}en. “Htela sam


vas zamoliti da mi date ne{to novaca, ako moète.”Trgovac je tek sad odmeri ispitiva~ki, kao svi dosad, onuzmakne za korak prema rafovima s bri`ljivoraspore|enom robom, zatim se zbunjeno ma{a za fiokuu tezgi, izvu~e je, prebira. “Kako da ne. Kako da ne.Izvolite.” I izbacuje na tezgu dve, zatim jo{ jednu,zakovrnute nov~anice. “Uzmite, uzmite.” Ona soklevanjem pruà ruku, hvata novac; sada kad joj onmasti prste, vi{e joj se ne mili. “Treba mi za prve potrebe,znate. Vrati}u vam.” “Pa naravno”, brza Veli~kovi} inagne se preko tezge da je potap{e po mi{ici. “Samokad ste se vi ìvi vratili.” Osvr}e se oko sebe. “Kad bihimao koga da me zameni, poveo bih vas ku}i da seizrazgovaramo.” I Veri ponovo dolazi u pamet njegovaàlba na be{iku. “A va{i kako su? Jesu li ìvi?” pita on.“Samo sam se ja vratila”, veli Vera, ne pominju}i ni ovogputa majku. Stoje nekoliko trenutaka ~utke, zatim onagurne novac u dèp vojni~ke bluze i klimnuv{i glavomizlazi. Slede}ih dana obilazi kancelarije komande mesta,vadi potvrde, karte za snabdevanje. Pronalazi upravunarodnih dobara, u zgradi ispra`njenog mlina; jedanpodoficir brkajlija vodi je u ogromnu hladovitu odajuzatrpanu do visoke tavanice ormanima, krevetima,stelaàma, stolovima, stolicama, i {ire}i ruke poziva je:“Biraj , drugarice.” Dugo traì {ta bi joj odgovaralo, upotaji se nada da }e nai}i na neku svoju stvar, za ~asjoj se u~ini da prepoznaje otoman iz njihove sluìnskesobe, pa ga ona i podoficir pentraju}i se osloba|ajunabacanih drugih predmeta, ali cveti}i presvlake su nanjemu ipak druk~iji - ona ga svejedno uzima. Mora sama


da se pobrine za prevoz, tr~i na pijacu i najmljuje nosa~apa s njim i natovarenim stvarima ide kroz ulice. Stid juje, ~ini joj se da svi u nju gledaju, da se za njom osvr}u,a istovremeno ima slavodobitno ose}anje da je ne{tootela, spasla, pa ̀ uri bez nu`de, mora nekoliko puta dasa~eka nosa~a dok je sustigne. Ubacuje stvari u sobe -domarka je sino} iselila -, pada na otoman obamrla,obezvoljena. Danima ne razme{ta ni{ta, stvari stojezgomilane, s ve~eri se jednostavno uvu~e pod goli jorganba~en preko otomana. [ta }e joj sve to? Glad ineudobnost ipak je nagone da dalje moljaka, u svakomnadle{tvu saznaje za drugo gde moè do}i do ne~eg{to jo{ nema; dospeva i u jevrejsku op{tinu, poredsinagoge. Ovamo ulazi oklevaju}i, stegnuta srca, imaose}anje kao da }e zate}i kr{, i podove isprskane krvlju.Ali kad otvori vrata, ugleda dve spojene kancelarije kojesu vrlo uredne, samo je name{taja u njima malo; prednjaje prazna a u stra`njoj sedi za pisa}im stolom crna,ko{~ata, nosata èna i plete. Ona pogleda prekonao~ara, a kad joj Vera kaè za{to je do{la, odlaèpletivo, uzima sa stola olovku i privla~i bliè sebi tankusvesku, pa {mrknuv{i jako da joj se debeli vrh nosazalomi u stranu, uzima podatke: ime i prezime, gde Verastanuje, koga ima od ~lanova porodice. Kad ~uje daona nikog nema, namr{ti se i pita {ta joj je s porodicom.Vera izve{tava o bratu, o ocu i baki, zatim noodlu~nozastane. Crna èna, kao da poga|a uzrok njenogoklevanja, isteè vrat napred i pita: “A va{a mati?” Veraobja{njava da joj je mati Nemica, nije bila deportovana,nekud se odselila dok je ona bila u logoru. @ena na to


{mrkne neodlu~no, ustaje i prelazi u prednju sobu, otvaraprozor i ~uje se kako vi~e u dvori{te sinagoge:“Deskauer! Deskauer! “ ili neko sli~no ime, pritvaraprozor, a na ulazu se malo potom pojavljuje postarijitrbu{at ~ovek obe{enih ramena i zabrinuta pogleda. Njihdvoje se sa{aptavaju, ~ovek zami{ljeno klima glavompogledaju}i povremeno kroz otvorena vrata kri{om itmurno u Veru, potom se crna èna vra}a i izdaje bezre~i na sto dve stotine dinara, uz potpis. “Ne moèmovam dati vi{e”, kaè, dok odlaè svesku, “imamo mnogostarih i bolesnih”. Pa preko volje dodaje: “Idu}eg prvogmoète se javiti opet.” Vera odlazi, pored starca koji jo{uvek stoji zami{ljeno u svom uglu, i pred kancelarijom,u hodniku, nale}e na malu, ̀ aboglavu Miciku, po{tanskuslu`benicu, koju pamti iz davnih porodi~nih susreta naulici. Sada joj se ova napola nepoznata èna baca okovrata, svla~i joj glavu na svoje mr{avo rame i zavi~epromuklim glasom: “Siro~e moje! Siro~e moje!” PozivaVeru da je sa~eka, jer ima u op{tini samo ~asak posla -da podigne mese~nu pomo} - i one odlaze drè}i sepod ruku, Micika istr~avaju}i radoznalim pitanjima o baki,o Kroneru, o gospo|i mami, a Vera odgovaraju}i uzsnebivljivo osvrtanje. Ipak, ona pristane da na putu ku}isvrati Miciki, na Glavnoj ulici, i iznena|uje se prijatnoju{u{kanosti njenog jednosobnog stana na prvom spratustare, porodi~ne ku}e: tu su fotelje, kau~ s prekriva~em,radio, stalci sa ìvim cve}em, ~ak i nekoliko uramljenihgoblena. Kako je uspela da ih sa~uva? pita. Ali to nisuuop{te njeni gobleni, obja{njava Micika sleù}iza~u|eno ramenima, uzela ih je u upravi narodnih


dobara sa ostalim stvarima - zar ona, Vera, jo{ nije bilaonde? - ko zna kome su nekad pripadali, nekomJevrejinu ili odbeglom Nemcu, no svejedno, ona je ̀ elelada svoj kutak u~ini onoliko prisnim koliko je u datimokolnostima mogu}e. Nudi Veri ~aj i uskoro se iz kuhinjepokraj sobe ~uje kako kipi voda, pojavljuju se {oljevijore}i obla~i}ima pare i na tanjiri}u od porculanakola~i}i, ~ak i salveti, od tanke kancelarijske hartije kojuje Micika dobavila na po{ti - jer ona ve} radi -, obrezalau kvadrat i savila ukoso. Njena hitra, skakutava pa`njauspavljuje, njen hrapavi neumorni govor rasteruje misao.“Siro~e moje! “ ponavlja ona, srku}u}i ~aj i nude}i Veruda se prihvati kola~a. “Sada si sama i znam da ti jete{ko, ali evo, Bog je hteo da se sretnemo, i mi }emo sesada ~esto sastajati, je li? Mi malobrojni koji smopreìveli onaj uàs moramo sada biti kao jedna velikaporodica, moramo pomo}i jedni drugima.” Ona nabrajalogora{e koji su se vratili, to su Veri poznata ili napolapoznata imena iza kojih izranjaju lica kao iz albumasloènog u harmoniku, mnogi su ve} primljeni u slu`bu,Micika zna gde. Ho}e li se i Vera zaposliti? Ona bi jojmogla na}i mesto u po{ti, ta valjda ima zavr{enugimnaziju? I one se dogovore da joj se Vera javi ~imsredi ku}u; ali, da se ne bi gubilo vreme, Micika jenagovori da odmah, tu na komadu bele hartije kojuizvla~i iz fioke stola, napi{e molbu, koju }e ona kolikosutra predati personalki. Vera se vra}a ku}i u groznici,od mno{tva novih saznanja i odluka; prihvata se svojihstvari da ih razmesti skladno kao {to je videla kod Micike,ali iscrpeno leè na otoman i zaspi. Ve} sutradan, susret


koji je imala, to poznanstvo naglo i ve{ta~ki zagrejano,izgleda joj nestvaran, izbledeo: da ga nije sanjala? Izlazipred nju Micikino, od uzbu|enja u sitne bore rastr~anolice, zatim lica onih koje je pomenula, roje se, igrajuludo kolo koje je zamara. U stanu je ti{ina, domarkevi{e nema, ~uje se {kripa kola sa ulice i kokodakanjekoko{aka u nekom dvori{tu. Zvukovi mira, za razliku odone navale re~i koja je vra}a u ludilo ubijanja, otimanja,od smrti za ìvotom, koji je me|utim tu, topao u njenomtelu, i pospan. Provodi dane leè}i, dok vreme prolazi,{to zapaà po nadiranju i povla~enju svetlosnih prugana podu ispod prozora sa spu{tenim àluzinama. Izlazida kupi hrane i cigarete, nau~ila se da pu{i u transportuku}i i sad u toj navici ne nalazi meru, pali cigarete jednuza drugom, opu{ci se brde po svim tanjirima sa ostacimahrane. Jednom se na vratima kuca, pa lupa; ulazi Micika,zadihana, razbaru{ena, sa dva ruì~asta, otromboljenakaranfila omotana tankom kancelarijskom hartijom,ogleda se u dvori{noj, praznoj sobi, prodire u ve}u,uli~nu, ma{u}i slobodnom rukom rasteruje dim uvazduhu, ostavlja karanfile na sto i prilazi prozoru, podièàluzine i rastvara prozorska krila u toplo predve~ernjesunce. “Ti se zapu{ta{, mila moja, to nije dobro! “ veliprekorno, ali se ne zadràva na re~ima ve} traì vode,re{o (koji Vera nema), potpaljuje gvozdeni {tednjakletvicama na|enim u ostavi, i uskoro prljavo su|e nestajeu loncu iz kog vaskrsava glatko i vla`no, da bi senare|alo na poklopcu sanduka koji je tako|e odnekuddovukla i poloìla na dve stolice. Dok se sagiba i dokskuplja i {iri ruke, iz nje pr{te novosti: Verina molba je


usvojena, ona treba sutra da se javi u po{ti, radi}e udirekciji na obra~unu naplata, dobija}e mese~noosamsto dinara, {to nije mnogo, ali je va`no da imasigurno zaposlenje i dobru, jevtinu menzu, koju po{taizdràva. Zar joj je ovo sav kuhinjski pribor? osvr}e se,po{to je dovr{ila doma}i~ki posao: ~im primi prvu platuvalja joj kupiti sudova, a pre svega jedan elektri~ni re{o,danas je to ve} sastavni deo svakog doma}instva, netreba se zadovoljiti najprimitivnijim nivoom, dosta je togabilo za vreme rata, kada je ~ovek na nj bio silom potisnut,to je i bio cilj Nemaca, da se onemogu}i napredak, zatosu i udarali na Jevreje, jer su od svih najdovitljiviji,najprodorniji; sada kada ih je ostalo svega {a~ica nesmeju neprijatelju pri~initi zadovoljstvo da pomisli kakoje svoj cilj postigao. Sutradan na najvi{em, tre}em spratupo{te Veru prima na razgovor jedna krupna, malopovijena èna {irokih obraza, srda~na je, glasna, pita ukom je logoru Vera bila, pa pri~a da je i sama robijala uGradi{ci, u Hrvatskoj, dok nije prebegla u partizane;zatim prese~e razgovor pljesnuv{i {akama o sto i vodije hodnicima i sprat niè, u veliku sobu sa {est pisa}ihstolova oko kojih sedi ~eta devojaka i jedan mladi} slaneno plavom kosom bez leve ruke. Vera ima utisakda je i ovde ve} najavljena, niko joj se ne iznenadi, ~akni Mara Brki}, debelju{kasta devojka napu}enih usta, skojom je godinu dana, jo{ pred rat, poha|ala isti razredgimnazije. Svi su prema njoj obazrivi kao da je lomljiva,osloba|aju za nju najudobniju stolicu, okre}u je premasvetlosti, ~iste pred njom sto, govore joj tiho inasme{eno, daju}i prva uputstva o uno{enju imena i


cifara sa malih, i{partanih spiskova u pola metra velikuknjigu. Docnije se zaborave, dobacuju jedni drugimazadevke, smeju se; jedna lepa tamna devojka zapevakora~nicu koju ostali prihvataju u pola glasa ili zvi`du}u}i.Nude se izme|u sebe cigaretama, dele ponete uìne, iVera dobija, bez nu|enja, udeo na par~etu hartije, hlebanamazanog ma{}u i posutog paprikom, i vode iz zelenelitrene boce. U podne svi zajedno tr~e na ru~akkloparaju}i drvenim potpeticama po hodniku i nizstepenice, javljaju}i se starom brkatom vrataru, izle}u}ina suncem obasjanu ulicu i pretr~avaju}i je donaspramnog ugla, gde je nekada{nja kr~ma pretvorenau trpezariju. Sedi se u dve male zagu{ljive prostorije,servirke u keceljama donose jelo, miri{ljavo, gusto,masno, svi se na nj naklope jer novodo{li ve} ~ekajusvoj red. Mara donosi Veri sve`nji} ceduljica s ispisanimdatumima i od{tampanim natpisom “ru~ak”, “ve~era”naizmeni~no, za koje }e platiti tek prvog. Tako sada imajo{ jedan program: da uve~e izme|u sedam i devetpre|e razdaljinu od stana do menze. Tada vi{e nije usvom dru{tvu: za stolom su neznanci, ali isto onakoglasni i za drugovanje orni, koj i je ne pitaju kako se tustvorila, jer se to za njih po sebi razume. Polako se unjoj za~inje poverenje prema druìni u koju je dospela;usvaja njen na~in opho|enja, podvrgava mu se. To jojne pada te{ko jer su joj ovi ljudi zapravo sli~ni ne samopo godinama ve} i po skita~koj samostalnosti: ako i imajuroditelje ili srodnike, pa i ako s njima ̀ ive, nastoje da seod njih odmetnu, odri~u se naviknutog, u odevanju, ugovoru, jagme se za vojni~ke bluze i pantalone, ne


neguju lice i kosu, juri{aju na menzu kao da drugdenema za njih hrane ni uto~i{ta. Mara u vi{e mahovanagove{tava da bi rado posetila Veru kod ku}e, i madase ova kloni da je pozove, ne moè izbe}i da je pusti ustan kada su iz menze krenule zajedno i utvrdile da iduu istom pravcu. Praznina i nered Verinih soba odu{eveMaru, ona zatap{e rukama okre}u}i se po zaptivenomprostoru mra~nom usled spu{tenih ̀ aluzina, s gomilamaode}e po stolicama, s razvalinama neopranog suda nastolu i na prozorskim daskama, baca se le|ima naotoman sa koga nisu uklonjeni jorgan i jastuk, razmi~enoge i {iri ruke. “Uh, ala ti je ovde ìvot!” Verinunemarnost ona po svoj prilici tuma~i kao protivljenjenavikama gra|anskog staleà i mora biti da svoj utisakprenosi u razgovorima na druge, jer narednih danadrugarice okruùju Veru s nagla{enom prisno{}u i dajujoj do znanja da bi se i van kancelarije s njom radosastajale. No ona se, najednom, jeì od tog nametljivogpribliàvanja. Ima ose}anje da je, otvoriv{i svoj samotnidom pred Marom, razgolitila ne{to li~no i tajno, da joj jedotada{nja nepristupa~nost zaprljana, pa uve~e sga|enjem leè na otoman, pod nepresvu~eni jorgan.Jedino Miciku i dalje prima mirno, ako joj ona navrati,naj~e{}e da bi, brbljaju}i o koje~em drugom, oprala su|ei, sluè}i se iz fi{eka ponetih u torbi, skuvala za sebe iVeru, na re{ou koji je najzad sama nabavila i postavila,~aj, uz tako|e donete kola~e. Da li zato {to je MicikaJevrejka? Ne, jer Vera se tu|i malobrojnih Jevrejapovratnika, koje Micika nastavlja da nabraja i kojima jepoziva u zajedni~ku posetu. Ni u jevrejsku op{tinu ne


odlazi vi{e posle primljene prve pomo}i, poru~uje poMiciki da joj ona ubudu}e ne}e biti potrebna. Pla{i sepropitivanja, daljih i dubljih no {to bi èlela, a jedinopred Micikom taj strah ne ose}a: u njenoj razbrbljanojljubopitljivosti ose}a ~ednost, ~ak nezrelost usedelicekoja kao da nikad nije zavirila iza fasade zajedni~kogìvota, koju sa~injavaju red, rad i sedeljke, kao da jenisu ni dotakli mrzost i sumnja ljudskih prinuda. Me|utim,i ona je ~etiri godine bila rob, nosila je na grudima ile|ima ùtu zvezdu, provela u logoru godinu dana,odvedena istim transportom kao Vera i njeni. esto se unjihove razgovore utkivaju se}anja na ta pretrpljenaponiènja, ali kroz Micikina brzopleta usta i ona izlazenekako suva i ~ista, akuratna i shvatijiva. “Trebalo jevolje da se preìvi”, tuma~i ona u zaklju~ku svojihumovanja, kao da se odnose na le~enje od izuzetnote{ke bolesti, “ko god je popustio, ko god se predaosudbini, s tim je ubrzo bilo svr{eno, zar ne? Ja, ja senisam dala”, istura ona prkosno {iljastu bradicu, pa pri~akako je jednom ispred nosa kapoa zgrabila sa |ubri{tapregr{t ljuski krompira i s njom pobegla, kroz kapiju naogradi bloka ostavljenu slu~ajno otvorenom, u baraku,gde vi{e nije mogla biti raspoznata, i kako je, odvedenana rad u rudnik soli, le~ila smrzotine na nozi mokra}om,da je lekar ne bi poslao u krematorijum. “Tvoja sirotabaka je naravno bila prestara da bi mogla podneti svete napore”, dopu{ta ona ipak izuzimanje od pravila, “atvoj otac, onako uznosit i nesnala`ljiv, morao se slomiti.I bolje da nisu predugo patili, pomisli na to, pa }e{ ihlak{e preàliti.” I Veri se zbilja ~ini, dok je slu{a, da to iz


nje govori neka vi{a, hladnija pravda, koja propusnicuza dalji ìvot dodeljuje samo najsna`nijima. Ilinajglupljima, najbestijalnijima? Micikina podse}anjaraskivaju u njoj slike sopstvenog iskustva, u se}anju jojse niù skvr~ene obrijane glave na tankim vratovima iizmo`denim, istanjenim telima, kao polje nekog~udovi{nog, bolesnog bilja, nad kojim se cere zadriglazlobna lica kapoa, kao maske iz luda~kog sna; vidi sestreCimper pred izvo|enje na batinanje, kako sede na rubukreveta skupljene jedna uz drugu s isprepletenimrukama, vidi njihova naga, tanka tela privezana zadrvene jar~eve, ~uje hujanje udaraca. Zar ona samanije onde umrla? Kako se spasla, izvukla? Zbog svojevere u ìvot? Ili zbog nevere u ìvot, zbog podlosti,poslu{nosti sili? Da, i ona se, preìvev{i, svrstala u redpobednika, i evo je gde sada s Micikom mudruje nadgre{kama umrlih. Sme{no, podlo. Trebalo bi dazamahne pesnicom i smrvi tu pijano raskokodakanuglavu, u ime mrtvih. Umesto toga pije ~aj, ~uti, grickakola~e. Odlazi u po{tu na rad, u menzu da ru~a i ve~era,pa ku}i na dugo odmaranje. Popunjava se, koà joj sezateè, kosa raste i postaje svilenkasta i lelujava. “imepere{ kosu?” pitaju je drugarice na poslu i prelazeprstima zavidljivo preko gustih ri|ih slapova. ak jojzameraju na lepoti, ona to ose}a, prime}uje kako seoko nje stvara krug nepoverenja. Vi{e joj se ne nude uposetu; Mara, koja ju je pozivala sebi, prestaje da topominje. Samo zvani~ni pozivi stiù do nje, doba~enipreko stolova, ispisani ma{inom na arcima hartije, spraznim mestom za potpise koje valja obavezno staviti.


To su skupovi, takozvane konferencije, omladine,Narodnog fronta, koji se odràvaju obi~no predve~e uzaklju~anom predvorju po{te, kamo se snesu stolice izkancelarija. Neka nova, stroga lica izranjaju na svetlostelektri~nih sijalica, s njima je i personalka, otvrdla,zao{trena, sada joj ~uje i ime: drugarica Jurkovi}; onadrì govor o zaka{njavanju na posao, o vremenu kojese izgubi u razgovorima, ~ita sa spiska imenaprestupnika propra}aju}i svako po jednim pogledomupu}enim me|u stolice i klupe. Apel, podse}a se Vera,i grlo joj se steè u strahu. Ho}e li nju izdvojiti, osuditi,ho}e li joj narediti da slju{ti sa sebe haljinu i, vezav{i jeza stub u predvorju, odmeriti po njoj udarce batinom?Znoji se. Gleda po licima uokolo, i ona su prepla{ena,kao nekad lica devojaka u ku}i radosti kad upravnicapro|e izme|u kreveta lupkaju}i se bi}em po sari ~izme.Zna~i da treba biti poslu{an, skriti svako opiranje. Napomisao koliko je to ovde lak{e nego u logoru Vera skorokrikne od sre}e. Ona iznutra preliva svoje lice izrazomudivljenja i takvim ga zadràva sve do kraja sastanka.Tr~i na posao pre vremena, drugarice je izjutra zati~uza stolom, ve} nagnutu nad hartijama. Posle nekolikonedelja prilazi joj Gordana Sekuli}, bledolika,mrzovoljasta devojka iz sobe, i zove je da posle ru~kapro{etaju. Jesen je, ko{ava, vetar ih za~as produva, aone nemaju kamo da se sklone. Gordana postajenestrpljiva, ona ve} cvoko}e, “moèmo li k tebi?” pitaVeru, jer sama, veli, stanuje s porodicom u jednoj sobi;ali Vera po navici najeèno odbija i one se vra}aju upo{tu. Gordana ne{to {apu}e sa vratarom i ovaj ih pu{ta


u kancelariju. Hodnikom krstare sprema~ice, soba sevetri, Gordana zatvara prozore i one sedaju na hladnestolice jedna naspram druge. Vera pali cigaretu.Gordana, koja ne pu{i, stiska {ake i mr{ti lice, pa spogledom uprtim u sto govori o ciljevima socijalizma,koji se sastoje od ~ovekoljublja i pravednosti, te su Verisigurno bliski, s obzirom na `rtve koje je podnela. Njoj,Gordani, povereno je da Veri prenese predlog starijihdrugova, kako kaè, da stupi u Savez komunisti~keomladine. Po{to je za}utala, diè zbunjene, skoro suzneo~i i napregnuto upita: “Ho}e{ li?”, na {to Vera klimneglavom. Gordana sko~i, zagrli je, izljubi hladnim usnama,hvata je za ruku i nagna da poùri s nedopu{enomcigaretom, jer {ta }e njih dve u pustoj kancelariji, same.Napu{taju sobu, tr~e niz stepenice, na ulicu kojom fiju~evetar raznose}i pra{inu i dronjke hartije. Sutradan, nevi{e kri{om, u pauzi rada, gotovo svima nao~igled,Gordana predaje Veri dva lista sa od{tampanimpitanjima, na koja treba pismeno da odgovori, i sveànj~iste hartije, za ispisivanje biografije. “Nemoj ni{tapre}utati”, napominje ona steù}i s dva prsta hartiju preno {to }e je prepustiti u Verine ruke, “naro~ito o svemu{to se odnosi na okupaciju - to ti poru~uje DanicaJurkovi~.” Sporazumeju se da }e Vera ispunjene hartijepredati kroz tri dana, i ona istog popodneva s dosta muke- jer su pitanja zamr{ena - popunjava anketni list i odmahse la}a biografije. Za~u|uje je koliko u njoj, ~im jesaop{tila osnovne podatke o porodici, ima malo da kaè;uvi|a koliko su stradanja kroz koja je pro{la - op{ta, aukoliko su posebna, neizreciva. Poku{ava, ipak, se}aju}i


se Gordaninih napomena, da i to neizrecivo stavi nahartiju, ali kod hitnih preokreta zastaje. ini joj se da bi ihtrebalo opisati sa svim upam}enim pojedinostima, a ovesu opet razbacane, nesre|ene, ne moè da im pohvatame|usobne veze; ako se pak na|u veze, izranjaju}i izse}anja, pred njom se prostre ogromno, nesagledivopolje do gu{enja uzbudljivih doìvljaja, koji ne trpe re~i,jer bi one nju samu previ{e ogolile. Poku{aji da ih uop{titako|e joj ne polaze za rukom, oni se izvrgavaju upre}utkivanja, a samim tim u la`. Baci hartiju, uzmedrugu i s besnom odlukom nasr}e na tu pro{lost koja jojse odjednom traì. Ne moè, ne sme da je izrekne.Ostavlja razbacane listove, leè na otoman, i kaobolesnik se valja, previja nad svojom nemo}i. Ne umeda se sabere, steè je gr~, ̀ elela bi da se odmori, ali jojsrce uùrbano tu~e, izletela bi na ulicu, ali nema dahaza smi{ljene pokrete. Zarobljenica je tih listova hartijena sto~i}u, kao {to je bila zarobljenik u logoru. Da, i ovoje logor, shvata, nastavak logora, isti logor u koji jeodvedena i zazidana pre godinu i po dana, nije iz njegapobegla iako se rat zavr{io; biv{i zapovednici potonuliu krv, u svoju smrt, pruàju za njom ruke ovamo domesta njenog zarobljavanja. Nije trebalo da se vrati,dose}a se, ponavljaju}i jednom ve} zatomljenu misao,nije trebalo da se vrati. Od prona|enog ranijeg saznanjapostaje joj teskobno, ali i jednostavnije, jer je ono u njojsad ~vrsto zaselo. U~inila je gre{ku i sada mora daispa{ta. Poku{ava da se seti nekog izlaza, ali ga nenalazi. Oti}i? Kamo? Ona sem ove od svih napu{teneku}e ima samo jo{ jedan dom: na ledini ogra|enoj ̀ icom


drvenu baraku kojom odzvanja strah. Ni tamo vi{e nikognema, napu{tena je od svojih preostalih stanovnika,ispra`njena, i sada sluì kao ruglo i opomena prisilnimposetiocima, kako saznaje iz novina, punih osudepro{losti. No i ona je deo te pro{losti, postaje joj jasno,iako njena `rtva: jednako kao i vinovnici. Proklija u njoj,a onda se i razgrana, inat: pa neka bude! Pali cigaretu,navla~i kaput, tr~i u radnju i kupuje bocu vina. Nikad ganije pila, ni èlela, samo je ~ula da omamljuje - sad gasipa u sebe. Oporo je, gorko, i hladno, guta ga na silu.Nikako da od njega nai|e o~ekivano olak{anje. Ali ipak,ako ispije celu bocu, ra~una; me|utim, podi|e je mukai ona tr~i da povrati. Sada je sva slomljena, a li{ena i teposlednje re{enosti. Leè da spava. Te{ki snovi, voda,davljenje, ki{a i sneg na apel-placu. Jutro je zati~ebezvoljnu, odlazi na posao kasno s tamnim kolutovimaoko o~iju. Radi }utke, mrzovoljno. Devojka do nje, Sta{aDimitrijevi}, uredna i mazna lekarska k}i, istiha je pita{ta joj je, ona sleè ramenima, jedva se uzdrì da nanjoj ne iskali mr`nju `rtve. Gordana, ~ije pogledepropu{tene ispod oka prime}uje, prilazi joj posle rada ipita je li gotova s biografijom. “Nisam i ne}u biti”,odgovori ona odlu~no, i za sebe neo~ekivano. Nasmejese promuklo. “Sve to me uàsno gnjavi!” Gordana,zabezeknuta, odsko~i kao od ujeda zmije, ostavlja je,ùri za ostalima. A Veri je najednom laknulo. Ide umenzu, seda namerno za sto nepoznatih, odlazi ku}ida leì. Posle kratkog sna ispije preostatak vina, pravoiz boce. Izvr}e bocu i, smeju}i se prigu{eno, prosipaùte, guste kapi, koje su se u njoj zadràle, po


razbacanoj hartiji. Od tada je vi{e niko ni{ta ne pita,krug }utanja opet se oko nje pro{iruje i tvrdne. Gordanaje jednog dana sa~eka ve} u hodniku. “Rekla sam Danicida ne pi{e{ biografiju. Jesi li pri tom ostala?” I po{toVera potvrdi: “Onda kao da ni{ta nismo ni razgovarale.Anketne listove mi vrati.” “Ve} su ispisani.” Gordana sezamisli. “Svejedno ih vrati. Da se ne vuku kojegde.” Itrgne glavu uznosito. Posle ru~ka, kod ku}e, Vera prvo{to ~ini: ~isti sto od nabacanih hartija, gu`va svojezapo~eto pisanje s ga|enjem i sla{}u, pa ga pali u{tednjaku koji ve} davno nije osetio vatre. Zatim sedaza anketni list i pa`ljivo prevla~i debelim crtama mastilasvaku ispisanu re~. Sada se iza pitanja niù crne crte,duge i kratke, same ni{tice. Ime i prezime: ni{ta. Imeoca: ni{ta. Ime i devoja~ko prezime matere: ni{ta. Dan,mesec i godina ro|enja: ni{ta. Ona je ni{ta i to ni{tapresavija i sprema u dèp kaputa, pa ga slede}eg jutrastavlja na sto pred Gordanu bez re~i. Ali zato uskorozazvrji telefon na susednom stolu i njoj prenose pozivDanice Jurkovi}. Uspinje se stepenicama i zati~epersonalku kako je o~ekuje za svojim stolom, dubokopovijenih le|a, umorna pogleda, lica opu{tena u debeloosen~ene bore. Ona ne nudi Veri da sedne, iako uokoloima stolica; gleda u hartije pred sobom i nekimumrtvljenim glasom niè datume njenih zaka{njenja naposao. Vera poku{ava da se priseti jesu li pobeleènidatumi ta~ni - ~ini joj se da ih je premnogo -, ali kako nemoè ni{ta da dokaè, veli da se u re~ene dane nijeose}ala dobro. Jurkovi}ka podiè na nju svoje sitne,sad po rubovima zacrvenjene o~i i pita je li i{la lekaru, a


kako ona odvra}a da nije, s pakosnom podrobno{}uobja{njava da samim tim njena zaka{njenja postajuneopravdana i da bi po zakonu ve} mogla biti otpu{tenas posla. Ona, Jurkovi}ka, ipak ne misli zasad pribe}i tojposlednjoj meri, imaju}i obzira prema ~injenici da Verapoti~e iz porodice koja je dala jednog borca, GerhardaKronera, i da je ona sama na svoj na~in propatila podfa{izmom, mada je imala i bliskih srodnikakolaboracionista i nije sasvim jasno kako se iz logoravratila ìva u srazmerno dobrom stanju. Njena pro{lost}e zato biti podrobno ispitana, za to }e se sama onapobrinuti, a dotle neka ide nazad na posao i neka se~uva daljih prekr{aja discipline. Popodne istog danadole}e joj u stan Micika, zadihana, lica zbr~kana odnegodovanja, pitaju}i ve} s vrata {ta se to zbiva.Jurkovi}ka je i nju pozvala na razgovor, nabrojala jojVerine prekr{aje discipline i izrazila nezadovoljstvonjenim radom, pa je dovela u sumnju i Micikine namere{to je Veru preporu~ila. “[ta je to s tobom, srce moje?Pa dosad su te svi samo hvalili?” Vera }uti, sede}izagledana u zid, kolebaju}i se bi li Miciki odala sve {toje pritiskuje, ali zaklju~uje da je to nemogu}e, jer bi predkrajnjom istinom i onako ustuknula. “Pa govori, u ~emuje stvar, laè li ona sad ili ranije?” tr~ka oko nje staradevojka, ali Verino }utanje postepeno lomi njenuupla{enu radoznalost, navika da posluje umami je usvoju kolote~inu, ona se propinje na prste, gleda okosebe, hvata i obr}e uprljano su|e koje se gnezdi svudpo sobi, po~inje da ~isti, da pere, i uskoro se me|u njimau sjaktavim {oljama pu{i ~aj, na tanjiri}u odràva


ravnoteù hrpica kola~i}a. “Jesu li dobri?” pita suverenjem Micika i razveze o poznanicima koje jeposlednjih dana ispose}ivala i o novima {to ih je stekla.Sve sami krasni ljudi, tvrdi, pozivaju}i Veru da joj do|eslede}eg utorka, jer je re{ila da u taj dan svake sedmiceodràva kod sebe malo poselo, sa najbliìma. Vera jojme|utim ne}e nikad oti}i, grozi se i pomisli da budesuo~ena sa bilo kakvim dru{tvom; dok joj je ono dosadbilo ravnodu{no, sada ga ose}a kao bodljikavu pregraduizme|u sebe i vazduha, sebe i sveta i njegovogzna~enja, sebe i re~i, sebe i se}anja, kao nekada{njeì~ane ograde me|u koje su je saterivali uz gnevnepovike. Okre}e se samo sebi, ovog puta svesno, udubokom saznanju da je sama sebi jedina ostala, da jejedinstveno bi}e druk~ije od svih ostalih, ste{njenoneprijateljstvom. Po~inje sebe da saàljeva, i da se te{inaginju}i se s ne`no{}u nad sobom. Obra}a pa`nju nahranu koju kupuje, ponekad zanemari menzu i spremisebi ukusniju ve~eru od jaja, slanine i luka, pa je zalijevinom ~iji ukus ve} razlikuje i u kom uspeva da na|ezadovoljstva. Kupuje sebi tkanine koje joj privuku pogledu siroma{kim polupraznim prodavnicama, traì i nalazikroja~icu, pojavljuje se u kancelariji u novoj haljini odve{ta~ke svile, plavoj na bele bobice, pripijenoj uz telo,kose spu{tene niz lice u dva drska kraka u{iljena kajagodicama. Trudi se da ne prime}uje nikog prolaze}ihodnicima po{te i sedaju}i za svoj sto, sa koga ne dièglavu, ali upravo sada nju vi{e prime}uju; Voja, mladi}koji sedi u uglu kancelarije, upu}uje joj, rumene}i,~e`njive poglede, mu{karci koji rade na istom spratu


unose joj se u prolazu u lice pozdravljaju}i je nagla{eno,dubokim trepere}im glasom. To je i draì i umiruje,zaklju~uje da je upravo to htela da postigne, njihovopribliàvanje je ne ste{njava ve}, obratno, kao da jojotvara prolaze kroz ograde uvreda, ono propu{ta k njojvreli dah postojanja, uverava je da nije pobe|ena,zgaèna, da ~ak uti~e, deluje. Sada ona uzvra}a tegoru}e poglede, pozive, pristaje da joj se Voja priklju~iposle rada na putu do menze, da joj on na|e sto gde }esedeti s njim bez drugarica iz sobe, smeje sedvosmisleno njegovom neve{tom laskanju. Razbila jedakle njihov zid, zaklju~uje kod ku}e, izvaljena naotomanu, obu~ena, glade}i se po otvrdnulim butinama,u sobi koja je ve} mlaka od prole}a {to nadire, razbilaih je, razjedinila, sveti im se. Postaje to njena razbibriga.Ti kolutovi uàgrenih o~iju, plavih, mrkih, zelenih, {tojoj se dodvoravaju, nasr}u na nju, uvla~e joj se podhaljinu, spu{taju niz grudi i trbuh me|u butine i tamo sezapli}u, kao u mreù, da umru. Prise}a ih se kao da sunanizani na krvav kanap, pa ih prebira, jedno po jednoodmerava. Odlu~uje se za jedne, kao za ukras u izlogu:ove }u. I kao da se njen izbor prenosi, po tomnepostoje}em kanapu, nju presre}e na putu ku}i iz jednekapije sekretar po{te, mlad, crn, ku{trave kose,zastavnik odskora demobilisan zbog rane na nozi.“Moèmo li nekud zajedno?” Ali on brzo sustaje u hodupo ulici, leva noga mu se ukru}uje, na ~elo mu izbijajugra{ke znoja. Svra}aju u poslasti~arnicu, tu je hladovito,iza tezge je samo gazda, Makedonac u belom kaputi}ui kapi, poru~uju po dva kola~a i boze. Kola~i su bra{njavi,


boza je nakisela, ali zastavnik to ne prime}uje, on brzojede i ispija, a onda, nagnut nad sto, birkaju}i zatupastimprstima po mrvama na tanjiru, progovara o dopadanjukoje je Vera u njemu pobudila, o nemiru koji ga je zbognje obuzeo, tvrdi da ne moè uve~e da zaspi, ni po danuda radi, a treba i da u~i za ispite u gimnaziji koju èli dazavr{i vanredno, misao ga vu~e k njoj, èleo bi da jeuvek u njenoj blizini, da je gleda, da joj govori. Ho}e lida mu bude devojka? Vera ga posmatra, one upaljeneklizave o~i, gra{ke znoja koje pupe u korenu ku{travekose, sav on do|e joj mek, neodrastao, mora da sezasmeje. Onda ne moè da se zaustavi. Zavaljuje sena stolici, smeh je potresa, zastavnik smrknuto spu{tapogled na sto, poslasti~ar se za~u|eno naginje prekotezge pa onda odlazi u pozadinu, u polumrak, i odatleposmatra. Zastavnik se pribira, postepeno crveni, usnemu se trzaju, stisne {aku i lupi pesnicom po mermernojplo~i stola. Tanjiri zazvone, jedna vilju{ka padne na pod“Dosta!” Ali Vera ne moè da savlada smeh, ne boji sezastavnika, posle dugo vremena ima neko kog se neboji, ma{e rukom da zaustavi njegov gnev, grca: “Tani{ta, ni{ta, ostavite, sad }u”. I odista se polakouozbiljuje, pali cigaretu, najednom je opet hladna,dosadno joj je sa tim uzdrhtalim, detinjastim ~ovekom.“Platite, pa da idemo.” On je poslu{a, ruka mu se tresedok broji novac, poslasti~ar strpljivo stoji iznad stola igleda u stranu, ustaju, izlaze. “Smem li ostati s vama?”Ona ga pogleda. Lep je, tanak, taman, ustreptao, kaotoliki koji su joj iznu|ivali poslu{nost, pa nestali, po svojprilici da poginu. “Pa vi ne moète, i kad biste hteli. Noge


vas ne sluè.” I nasme{iv{i mu se u lice, napu{ta ga izalazi za ugao. Ali njena grubost njega ne obeshrabruje.Vreba je i dalje, izbija pred nju na neo~ekivanim mestima,samo je vi{e nikud ne poziva. Mesto njega ~ine to saddrugi: Voja iz njene sobe, i dalje nedore~eno, mole}ivo,i nekoliko starijih ~inovnika po{te, presre}u}i je uhodnicima, ~ekaju}i je pred menzom, zaustavljaju}i jena nekom uglu u gradu, da joj u lice dahnu svoju èlju,predlog. Najzad je ~ak i vratar po{te, Aleksa, ~i~a od~etrdeset godina, ve} prosed, pod izgovorom pristiglogpisma namami u svoju krletku i poku{a i{tipati. Kao ~oporvukova, koji su jedan od drugog primili znak o njenojblizini, ili neki njen nevidljiv znak, miris, roje se oko nje ireè}i, keze}i zube, nude se da na njoj oku{aju mu{kost.Nju trka ve} zamara, ose}a kako joj i sama podleè,no}u je mu~e ljubavni snovi, u popodnevima, ispunjenimdremeòm, opija se i rado priziva u misao ne~ije re~i,zami{ljeni dodir. Jedne ve~eri - jo{ nije upalila lampu,iako je u nekoliko mahova pomislila da joj to valja u~initi- za~uje na vratima lako kucanje, skoro samo grebanje,i kad otvori, sudari se sa zastavnikovim iskopnelim, kaouzdu` prese~enim licem, zakolutanim o~ima, mole}ivimmucanjem. Drì ga nekoliko neodlu~nih trenutaka ui{~ekivanju, pa stupi nazad pozivaju}i ga nemo,pokretom ruke, za sobom. Priljubljuje se uza nj ~im jezatvorio vrata i, kako mu ruke drhte skoro do uzetosti,sama ga raskop~ava i daje mu se, tu u kuhinji, posa|enana sto, gotovo odevena, ne dopu{taju}i mu da jerazgoliti. Onda ga brzo sama zakop~a, obu}e, i gurnenapolje, dok on o~ajni~ki moli da jo{ ostane. “Nikad vi{e”,


odvra}a strogo. “A ako jo{ jednom banete ovakonepozvani, pozva}u miliciju i tuì}u vas Jurkovi}ki.”Zaklju~ava se i odlazi u sobu sama. Poteè vina iz bocei leè. Susret je bio prebrz, nije je ni izbliza zadovoljio, asvu ju je uzdrmao i izvlaìo. Zari~e se da sli~nu slabostne}e vi{e sebi dozvoliti. Zastavniku, koji je na hodnicimapo{te sa~ekuje s poniznim, preklinju}im pozdravom, neotpozdravlja, ostalim goniocima izlaè zlovoljno lice. Alinjeno prvo popu{tanje {iri svoje talase po mo~vari teskupne ùdnje, jedne ve~eri na vratima joj zakucaekspeditor, kr{an, vratat, zreo mu{karac, i ona, nerazmi{ljaju}i, ~ini s njim isto {to i sa zastavnikom. Zatimna red dolazi Voja sa svojim boja`ljivim, dirljivonespretnim, jednorukim stiskom, pa lepi, tankovijastipismono{a sa kojim je slu~ajno sela da ru~a za istimstolom, kona~no i njen {ef, s kojim je jedva kad i re~progovorlla, spretni, lukavi predratni finans. [to je sanjima ne vezuje bliè poznanstvo, ne smeta joj; samoneka dolaze uve~e, u ~asu kad je pi}em i ~amompripremljena za nepromi{ljenost, i neka }ute, neka netraè izja{njenja, ni svetla, da im se pokaè naga. Poslenjih javlja se kajanje, ga|enje, ali ona se na to ve}navikla, ~ini joj se da su nerazdruìv deo ljubavnogspajanja. Ponovo ih ~eka. Ponekad uzaludno ibesplodno: niko joj ne do|e. Tada se raduje, ose}a sekao da je izbegla ne{to ru`no, sli~no nekim danima bezposete u logorskoj ku}i radosti koje je provodilazami{ljaju}i usredsre|eno da je na slobodi, u nekomgradu gde za nju niko ne zna. Onda opet neko navrati,a ona se i s tim miri. Oble}u je sad i nepoznati ljudi, koji


su je zapazili, saznali da ìvi sama i da je poda{na;sa~ekuju je na ulici blizu ku}e, javljaju joj se dubokimnaklonom i dobacuju joj laskave re~i, a kad ona pokaèda ih ve} prepoznaje ili im se ~ak ovla{ odjavi, obi~no usumrak zakucaju na njena vrata i mole da ih ona pustijer im se neodoljivo dopada i ̀ ele da s njom razgovaraju.Poneko od ovih stranih ljudi donese joj bocu vina,cigarete, ili u zamotuljku tkaninu, za koju se u trgovinipored novca moraju dati i ta~kice. Ona to prima. Primai novac koji joj stave na sto, u mraku, po{to im se podala,zamahnuv{i ipak prethodno njime pred njenim o~ima,da bi znala ~iji je. Ali i te posete ostavljaju je hladnom,razo~aranom, te jo{ vi{e pije, a na posao, zbogmamurluka i zbog ose}anja besmisla koji on izaziva,zaka{njava, ili, u neke glavoboljne, ki{ne dane jeseni,koja ponovo nadolazi, izostane. Jurkovi~ka je ponovopoziva na razgovor, sad ve} otvoreno gruba, ljuta, ~inise da je pone{to i na~ula o Verinom vladanju, jer pominjeda bi izostanci nekom ko je kao ~ovek ispravan i moglibiti opro{teni, dok prema njoj vi{e ne misli imati obzira.Njena pretnja obistinjuje se jednog decembarskogprepodneva, tre}eg po redu koje Vera prole{kari kodku}e: kurir po{te donosi joj, nasmejano i radoznalo seogledaju}i po neurednoj kuhinji, tanku presavijenu hartijuna kojoj su otkucani brojevi zakonskih paragrafa i,izdvojeno, iznad upozorenja na pravo àlbe u roku odosam dana, krupnim rastavljenim slovima - otkaz. Veradopis samo preleti o~ima. Ponudi kurira rakijom{ljivovicom (i sama je pre{la na rakiju, prija joj bolje negovino), popu{i s njim cigaretu. Njemu nedostaju prsti na


desnoj {aci, izgubio ih je, veli, u partizanima, od mine.Pri~aju, ali on je op{iran i njoj postaje dosadno, a i hladnoje sedeti u negrejanoj kuhinji, pa ustaje i pozdravlja se snjim. Ulazi u sobu. Bez posla je, i ~udi se koliko joj tosaznanje prija. Pomisao na kancelariju, s licimaispitiva~ki nagnutim prema njoj, s mu{kim pogledimau{iljenim ka njenom telu s neskrivenom èljom da garazodenu i po njemu preturaju, odvratna joj je. Ondaradije ovi otvoreni ~ulni susreti o kojima nikom ne polaèra~una. Ne}e vi{e ni u menzu i}i, odlu~uje, iako jo{ imaneiskori{}enih bonova, hrani}e se kako bude i gde budestigla. @ivi dakle od poklona. Kao da se to zna, niko jojvi{e bez njih ne dolazi. Nekad su to sme{no malovrednestvari, par ~arapa ili pola tuceta maramica, uvijeni unovine, ili sitan novac spremljen u valjak i sloèn takona sto, ali u naknadu, ~ovek koji svra}a jednom nedeljnou predve~erje daje joj uvek dve nov~anice od po stodinara, gotovo dovoljno za njene potrebe. Ona ne znako je taj ~ovek, predstavio joj se kao posednik iz okoline,ali njegova ugla|enost i probrana, mada stara odela iko{ulje govore joj da je slagao. Postariji je, prosed,pro}elav, s nao~arima na dugom, tankom nosu, tuàn,}utljiv, prema njoj ponizan i u isti mah na njen dodirgrozni~avo oblaporan. Podse}a je neodoljivo na nekogiz pro{losti, samo ne moè da se doseti na koga;ponajpre, mo`da, na viteza Armanjija, samo ostarelog,i zbog toga mu se ose}a privrèna. Ili joj godi njegovadare`ljivost? - ne moè u sebi da odredi. O~ekuje garadije nego druge, nada mu se s gotovo sigurnimpredose}anjem, i srce joj radosnije zalupa kad prepozna


njegovo oprezno kucanje i na vratima ugleda o{tri obrisuvek ulevo nakrivljenog {e{ira sa {irokim obodom. Poslenekoliko sastanaka on joj, pored novca, dok odlazi,ostavlja na stolu i po ceduljicu, noèm odse~enu s ve}egkomada hartije, unapred ma{inom ispisanu. Ona sadrìpo jednu re~enicu, ljubavnu izjavu. “Ja te volim”, “Dragasi mi”, “Lepo je znati da }e{ biti moja”, a kasnije i smelije,s podse}anjem na pojedinosti njenog tela: “tvojedraèsno dupence, tvoje malo miri{ljavo uvo, tvojepazuho s vla`nim maljicama”. Jedne ve~eri poslesastanka, on, po{to se obukao, ostaje preko obi~ajadugo u mraku sobe da se odmori, dah mu se sporosmiruje, seda na stolicu, traì vode i kona~no moli dase upali svetiljka. Vera okleva - protivi se u njoj na~elo -zatim ga poslu{a. Njen gost sedi skljokan prema {e{irukoji se skotrljao na pod i izvrnuo; spustio je o~i, trep}enjima, i najednom iz njih poteku suze. “Ja tebe nisamdostojan”, kaè on {u{ljetaju}i, dok prste zavla~i podnao~are da obri{e o~i. “Ja sam prijatelj tvog oca, ja samizgubio k}er veliku kao ti. Zar me ne poznaje{?” I okre}ejoj lice, o~iju sklopljenih ispod nao~ara. Vera ga zagledai zamisli se, iza njegovih crta zasvetle u njoj obrisi krepkijii jasniji, ra{ire se mesnati obrazi slobodni od okovanao~ara, zaùte se jaki zubi, zalepr{a sme|a gusta kosana vetru zelene brdske ~istine - odmota se u trenutkusvitak starenja. “To ste vi, ~ika Jakobe?” On klimneglavom i zarida prigu{eno, stiskaju}i usta, kao da }epovratiti. “Vi ste sve vreme znali da sam to ja?” Onzaklima glavom uùrbano, digne na nju zamu}ene svetleo~i iza nao~ara, koje zatim skine i, izvadiv{i drhtavom


rukom maramicu, dugo bri{e. “Tvoja mati mi je pisala”,veli tromo, stavljaju}i nao~are na nos. “Traìla je dasaznam sve o tebi i da joj pi{em. Pratio sam te. Bilo mije kao da iz daljine pratim svoju k}er, na{u Eriku, ti je sese}a{, zar ne, toliko puta ste se zajedno igrali ona, ti iGerhard. Ali ne{to se u meni poremetilo, pokvarilo sene{to. Pomislio sam kako si ti ̀ iva, a ona mrtva. Pomisliosam kako sam ja ìv, a tvoj otac nije, a mati te jenapustila, izneverila. To mi je izgledalo kao nepravda.Za{to da ja nemam svoju k}er, a drugi, kojih nema, daje imaju? Bila je to bezumna pomisao, i ja sam je odmahodbacio.” Tu on za}uti, usta mu zadr{}u, opet spustipogled. “Ali moje gre{no telo”, vikne najednom, lupiv{ise pesnicom u ulegnuta prsa, “ono mi nije dalo mira.”Zanji{e glavom. “Iz stara~ke pakosti po~eo sam da tegledam i sa èljom. Video sam kud srlja{, kako serasipni~ki podaje{ svakom. I kad sam prvi put do{ao, jasam do{ao da te opomenem, da poku{am da te odvratimsa tog puta. Ali ti si zamirisala ~im sam ti se pribliìo, tajtvoj miris mladosti me je op~inio, u ovom mraku, ti sime primila, obujmila, najednom sam posle mnogogodina osetio da sam jo{ mu{karac, da sam jo{ ìv, danekom mogu posluìti, i u~inio sam greh. Oprosti mi.”Odmahne glavom, kao u neverici, sklopi o~i, i ridanje,suvo, bez suza, opet ga potrese. Veri ga do|e ̀ ao. Onapodiè sa poda {e{ir, vidi da je to ~ist, ali mnogo putaprepeglan {e{ir sa markom utisnutom u svilenu postavu,i pruì mu ga. “Idite, ~ika Jakobe.” On kao da je ne ~uje,no posle nekoliko trenutaka ipak se, sam, digne sastolice, nabije {e{ir nad levo uho, savije {al oko vrata.


“Done}u ti pismo tvoje matere”, promumla, ne gledaju}iu Veru. “Ona ìvi u Frankfurtu, moli te preko mene dajoj oprosti{, spremna je da te primi k sebi, njoj je dobro,udala se ponovo i drì gostionu.” U Veri se na ~as propneudivljenost, kao grcaj, ali isto tako brzo potone, na njenomesto pljesne slika malo~a{njeg spajanja sa ovimglasono{om njene matere, spajanja u kom je ~akdosegla zadovoljstvo, i stomak joj se gadljivo stegne.“Idite, idite smesta”, nare|uje, i otklju~ava vrata. Gotovoga gurne njima u le|a, niz stepenice, da bi se {to preponovo zaklju~ala i zaboravila ga. Ali ~im je iza{ao,ga|enje nestaje. Sada ga opet vidi mla|eg, kao na starojfotografiji, a oko njega su nanizana druga podmla|enalica: njenog ona, matere, Gerharda, Erike. Gerhard iErika kanda su ~ak pomalo vodili ljubav, detinjsku,zavla~e}i se u dolje i {umarke kraj puta kojim je dru{tvofijakerima putovalo pribre`jem oko Novog Sada. Onaponovo kusa utisak lagane vo`nje, s kloparanjemto~kova i lupom konjskih kopita, s poskakivanjem le|astarog fijakeriste u debelom tamnom kaputu i crnom{e{iru visoko na boku, s mirisom konjskog znoja i balegekoji se skladno sliva u miris rastinja i vetra sa Dunavavidljivog kao bela traka u daljini. Nije joj, me|utim, biloprijatno na tim putovanjima. Sedela je naspram materei oca, ose}aju}i kao uvek napon koji izme|u njih struji:njihovu udaljenost, koja im je ko~ila osmeh i obuzdavalare~i. Jedva je ~ekala da stanu, pa da ih napusti. Starijibi ispred to~kova dvaju fijakera, iz kojih su ko~ija{iispregli konje i odveli ih na ivicu {umarka da pasu, ra{irili}ebe i seli da se kartaju, Gerd i Erika bi se izgubili u


`bunju, a ona se otiskivala do krajnje granicedozvoljenog udaljavanja i predavala se svojojizdvojenosti me|u biljem. Ali, bilje je nije odu{evljavalo,nije uspevala da se u njega unese, suvi{e je ose}alablizinu grupe kojoj nevoljno pripada i kojoj }e se morativratiti, pa je zapravo opet ~ekala da vreme pro|e, doru~ka, do uìne, pa do povratka. Bernister je k njima,se}a se, nekad sam a nekad sa ̀ enom, i u ku}u dolazio,s ocem je vodio ozbiljne razgovore u njegovoj sobi,klimaju}i odmereno glavom na o~eva izlaganja ili ga upone~em ispravljaju}i, jer je bio trgova~ki posrednik,zastupnik velikih inostranih firmi, obave{ten o kretanjimarobe i cena u svetu, dok je njegova debelju{kasta ènas Verinom materom ganuto pri~ala o ru~nim radovima ispravljanju jela. Posle bi svi posedali u trpezariji za ~istopostavljeni sto, pili bi belu kafu i jeli kuglof, a Vera je i tusedela odsutno i nestrpljivo, ose}aju}i na ple}ima savteret la`nosti tog zajedni{tva. I bila je u pravu, jer su seBernisterovi, ~im je nastupila napetost izme|u Nema~kei Jugoslavije povukli od Kronerovih; Eriku je jo{ jednomvidela u belim dokolenicama i suknji i bluzi Hitlerovemladeì, a ostale nikada vi{e. Ali sada, posleBernisterovog podse}anja, najednom zaèli da se vrationa nekada{nja puno}a, ma i napregnuta i la`na, onoobilje, ona svetlost ~istih i sitih popodneva. Na majkuvi{e ne misli s odbojno{}u koju je osetila posledomarkinog izve{taja. Kraj nje bi se odmorila, ~ini jojse, razbistrila bi ovaj mutljag u sebi koji ju je, evo, doveodo srama, skoro skrnavljenja. Se}a se njenog lakog,brzog koraka, odre{itosti sa kojom joj je prinosila hranu,


lek u bolesti, ispeglanu haljinu. Mora po}i k njoj, koja jetraì i prima, odlu~uje u sebi, i najednom joj je lako.Narednih dana ~eka Bernistera, da se s njim dogovori,ska~e na svaki {u{anj, i ako kroz staklo na ulaznimvratima ugleda senku druk~iju od star~evog obrisa snakrivljenim {e{irom, ne otvara, a jednom, kad njenbre~kasti biv{i {ef uporno ostane na pragu, otvori samoda bi ga oterala, kre{te}i grdnje. Bernister se me|utimne pojavljuje, on je, dose}a se Vera, poslednjeg putaoti{ao posramljen, pa se mo`da nikad ne}e vratiti. Nemastrpljenja da sa~eka ho}e li u njemu preovladati poùda,ve} se obla~i i ide u grad. Osvr}e se gde bi nai{la nanjegov trag. Ulazi u nekoliko trgovina, pita kalfe iposlovo|e, no oni je gledaju bez i truni razumevanja,sve su to mahom mladi ljudi, a trgova~kih posrednika -kako joj to jedan poslovo|a saop{tava - vi{e uop{tenema. O~ajna je, vrti se u krugu, zastajkuje neodlu~na.Najzad u novootvorenom “Narodnom magacinu”, kamoje nasumce u{etala, vidi, iza redova tezgi, u dnu,pregradu od stakla i u njoj, nagnutog nad stolom, punog~oveka sa prosedom zagla|enom kosom utamnoplavom odelu. Pode i zakuca kod njega. On dièsa hartija ù}kasto, podbulo lice, pa`ljivo je saslu{a,pa, razmisliv{i, kaè da ne zna gde se nalazi JakobBernister, ali to mu ime sle}e sa usta lako i prisno. Onpolazi da isprati Veru, no ona ne kre}e, ostaje mole}ivoda stoji ispred njegovog stola, te je on upita {ta }e jojnekada{nji trgova~ki posrednik. Kad ~uje da je to prijateljnjenog oca, a da joj je otac pokojni Robert Kroner, kogje, veli, li~no poznavao i po{tovao, postaje veoma


predusretljiv, ponudi Veri da sedne, uùrba se, hvatatelefon na stolu, okre}e brojeve, govori s nekim ljudima,~as srpski ~as ma|arski i, kao rezultat, pruà Veri nakomadi}u hartije ispisanu adresu. Ova je vodi krozGlavnu ulicu, kraj po{te i @elezni~kom ulicom u jednosoka~e, u ku}u na dva sprata, mra~na, promajnastepeni{ta. Na prvom spratu Vera nalazi vrata satraènim imenom, ona zazvoni i kad se vrata otvore,ugleda Bernistera u izlizanom kratkom ku}nom kaputu.On zapanjeno ustukne i gotovo se sprema da zatvoripred njom vrata; Vera je me|utim odlu~na, koraknenapred i kaè mu o svojoj nameri. U polumrak predsobljauranja omanja seda èna, skvr~ena nekada{njaBernisterovica. Bernister se pribere i predstavi Veru -“ta ti je se se}a{, Robertova i Rezina k}i, Erikinadrugarica” - pa je zove u sobu. Ovde se od posredni~kekancelarije zadrào pisa}i sto s visokom ma{inomprekrivenom crnim metalnim oklopom, ali se dalje niùnizak {irok kau~, fotelje, ormani, u pretrpanom redu.“Napravi nam kafu, ho}e{ li”, obra}a se Bernisternesigurno èni, a ~im ova iza|e, nagne se k Veri ipreklinju}i pro{apu}e: “Nemojte joj nipo{to re}i da samvas pose}ivao. Ni za pismo va{e matere, ona ni{ta nezna.” Ali otvara fioku pisa}eg stola, vadi olovku, par~encehartije od one iste koju joj je nekad ostavljao, i ùrno,napamet, ispisuje {tampanim slovima: “TheresiaArbeitsam, Frankfurt a/M, Forellenstrasse 17.” Sklanjaolovku na mesto. “Ostavite cedulju. Razgovara}emo kaoda ste adresu sami pribavili.” I stvarno razgovaraju,najpre u ~etiri oka, a zatim pred ènom koja unosi dve


kafe (bez tre}e za sebe) i staje kraj vrata slu{aju}i, aline govore}i ni{ta. Biv{i posrednik obja{njava Veri damora izvaditi paso{, obave{tava je gde, obe}ava pomo}pri popunjavanju formulara ukoliko joj ona bude potrebnai - pogledav{i u ̀ enu boja`ljivo - novaca ako bude imalatro{kova koje ne moè da podmiri. Kafa je mlaka pa jebrzo popiju, i Vera ustaje. Sada je Bernister zaustavlja,pozivaju}i ènu da ga podrì: ta svi su oni, veli,podjednako stradalnici, i Vera je sigurno pro{la kroznajgore, da, sada se to sve obelodanjuje i saznaje, tadaniko ni{ta nije slutio, ìveli su u miru jedni pored drugih,a i oni, kao Nemci, imali su svoju kalvariju, jedva supreìveli, dok je sirota Erika stradala, onako mlada. Usvakoj porodici, eto, ima bola, `rtava, zaklju~uje onsnebivljivo, no kako njegova èna ne progovara, ve}samo bri{e o~i, ne zadràva vi{e Veru. Ona ide u miliciju,kupuje formulare, popunjava ih i, taksirane, predaje na{alteru. Mlad ~inovnik rekne joj da }e biti obave{tena oishodu. Kada? To on ne zna. Odlazi nezadovoljna timneodre|enim odgovorom, jer joj se sad najednom ùri,~ini joj se da je duge mesece od povratka iz logoraprovela uludo, u poku{aju da se prilagodi ìvotu koji jojje od po~etka bio tu|. Uskoro zatim stiè joj i pismo odmatere, koje podsti~e njenu nestrpljivost. Ono jenapisano za~udo ne nema~ki nego srpski (Vera o tomopredeljenju dugo i ~esto razmi{lja, pa dolazi dozaklju~ka da ga je podstakao obzir prema mogu}nojcenzuri, ili neukost ène koja zemlju poistove}uje sajezikom, ali nikad ne}e upitati majku o pravom uzroku)i te{ko se ~ita zbog nezgrapnog rukopisa i ve} osetnih


praznina u pam}enju izraza. “Draga moja Vera”, glasipismo, “ja sam ve} dva puta pisala gospodinu Bernisteru,i on je sad meni pisao da si ti dobro i da ìvi{ u na{ojku}i. Meni je te{ko {to nisam tebe do~ekala, ali sudbinaje re{ila druk~ije. Kada su vas odveli, ostao mi je samoHerman, a on je morao da pobegne iz Novog Sada iakoni{ta r|avo nije uradio, bio je dobar prema svima bezobzira na veru i nije nikoga dirao. Herman je sada mojven~ani mu`, on je star 46 g. kao i ja. Mnogo smo sezajedno patili, bili smo i u logoru kod Karlsruea, a sadaìvimo u Frankfurtu na Majni i drìmo malu restoraciju,od toga ìvimo. Moj Herman kaè da voli da ti do|e{.Bi}e{ njemu k}erka kao da si prava, jer on nema decea mene po{tiva, jer smo zajedno napravili na{ mali lokal.Ja te ~ekam, pisala sam i gospodinu Bernisteru da tikaè da do|e{ i da te ~ekam. Ako ti treba novaca zaput, ja ti ne mogu poslati jer su mi na po{ti tako kazali,ali gospodin Bernister }e ti dati, on ima u Hanoveru bratai mi }emo njemu dati. Dakle {to pre do|i. Pozdravlja tei ljubi tvoja mama Tereza Arbajtzam”. Vera pismo stavlja,bez koverta, na kuhinjski kredenac, zaglaviv{i mu ugaou okvir vitrine, a na drugi kraj zabada koverat sa {arenommarkom. Sada su joj te dve hartije stalno pred o~ima,kao zastave. Povremeno im pri|e, zagleda se u maj~inauko{ena slova, pro~ita po jednu re~, ne vi{e, jer sveostalo pamti, ili prstom pre|e po marki koja prikazujeJohana Volfganga Getea sa {irokom kravatom ispodstara~ki opu{tenog podbratka. Ima svoju tajnu i svoj cilj.Kada joj do|e neko od povremenih ljubavnika, ona,daju}i mu se u mraku, tu u kuhinji, skre}e unutra{nji


pogled kredencu, vidi one dve zastavice i ne ose}a sesavladanom, ve} kao da ona, tom svojom tajnom inadom, savladava. Prezire sve te mu`jake koji joj sename}u da bi naglo i jarosno sasuli u nju svoje seme,svoj nemir, koji ne moè da je oplodi, u tu njenu prazninukoju oni ne slute, no koju ona ose}a. Me|utim, oni jojostavljaju novaca, {to je za nju sada va`no, jer mora dapreìvi do nameravanog puta -, to joj sluì kao unutra{njeopravdanje da ih ne odbije. O~ekuje da }e joj do}i iBernister, u po~etku zami{lja re~i kojima }e ga odbaciti,docnije se miri da }e mu se kao i pre dati. Ali njega vi{enema. Nema ni odgovora iz milicije, i ona sad ova dvaneispunjenja njenog o~ekivanja nehotice povezuje.Nestrpljiva, ide u miliciju, pred {alter na kom je predalamolbu, ~eka u dugom redu, pita i dobija, od sasvimdrugog ~inovnika, isti neodre|en odgovor. Onda ideBernisteru. Ovog puta otvara joj sparu{ena posrednikovaèna, ona se }utke povu~e pred Verom u polutamupredsoblja, uvodi je u urednu ali nenaloènu sobu, nudije da sedne, izlazi da skuva kafu. Sama je ne pije, branijoj to lekar, ima visok pritisak. Bernister nije u gradu, onje lane kupio vinograd u Fru{koj gori, i kako svoj stariposao ne obavlja, a u stanu su im dve sobe oduzete zajednog vi{eg oficira, boravi po celu nedelju u ku}ici kojuje sazidao, a samo subotom i nedeljom svrati ku}i dase opere i presvu~e. Veri se tako posredno obja{njavaredovitost njegovih nekada{njih poseta. Je li i poslednjihnedelja Bernister svra}ao ku}i? pita. Jeste, veli njegovaèna, ali nije izlazio u grad, umoran je, izgleda da naglostari. To je re~eno sa izvesnom àokom, ili namerom,


koju Vera ne stigne da odgonetne; odmah zatim ènajoj postavi pitanja o okolnostima u kojima ìvi, da li jojko kuva, nabavlja, pa odgovore propra}a turobnimklimanjem glavom, zamagljenim, skoro pla~nimpogledom. I Erika bi, nadovezuje s uzdahom, bila sadave} samostalna mlada èna, da je ìva. Pri~a njenupogibiju: putovala je vozom vereniku, nema~komavijati~aru sa slu`bom u Budimpe{ti, u leto 1943,me|utim, ameri~ki avioni su napali voz i jedna bombaraznela je vagon u kome je Erika sedela, samo su jojcipelice bile prona|ene i po njima je identifikovana. Paizlazi i kada se vrati predaje Veri u ruke par crvenih cipelasa {irokom {tiklom od plute, skoro neno{enih. Vera ihvaga u ruci, lake su, kao njene poslednje predratnecipele, koje joj je mati poru~ila kod cipelara u njimasusednoj ulici. Bernisterovica joj se ~ini kaopredskazanje prisnosti i topline na koje moè ra~unatikod svoje matere; istovremeno, ona je, mada stara,podse}a na njene druge iz ku}e radosti, mo`da zato{to je sa njom nehotice delila istog mu{karca, ili {toBernisterovica nosi na sebi crte predodre|ene `rtve.Slede}i put dolazi u subotnji dan i zati~e Bernistera, koji,u ko{ulji podvijenih rukava, pra{njav do lakata i poobrazima, negde napolju pravi reda me|u svojim alatimai hemikalijama. On bri{e krpom ruke, raspituje sa oVerinom paso{u, i razmisliv{i, polazi da na ma{ini napi{emolbu radi brèg re{avanja njenog predmeta. Verapotpi{e molbu i stavlja je u ta{nu da je po{alje po{tom.Bernisterovica unosi dve mlake kafe i zastaje kraj vrata,ona pa`ljivo prati rad i dogovaranje koji se pred njom


odigravaju, a kad Vera krene, sama je ispra}a i pozivaje da joj ponovo do|e. Vera to i ~ini, u radne dane kadaje èna sama. Godi joj da s njom sedi, u polutami sobesa starim gra|anskim name{tajem koji, {to sa ulicesvetlost postaje ble|a, dolazi sve sli~niji nekada{njemnjihovom. To je taj obujam poznatog koji joj nedostaje,obujam neveseo, bez podsticaja i izlaza, ali umiruju}isvojom bezna~ajno{}u, svojom prazninom. Kod ku}ejoj je sve mu~nije, napeto. One dve zastavice, belopismo i beli koverat, zadenuti u pukotine izme|u staklai njegovog rama u kredencu, ne obe}avaju, kao doskora,nego prete. Ogla{avaju, vi~u, kako vreme stoji. Ono sadpritiskuje Veru kao neproziran pokrov, kao plesan, svejoj se pod njim zamagljuje, magla je oko njenog stana,iza {altera u miliciji gde leì ujena molba, magla skrivaljude kojima se obra}a da je puste da ode, magla izakoje oni ne odgovaraju. S vremena na vreme neko iznje izroni: Micika, da bi je zasula prekorima {to se nejavlja i {to ne sre|uje svoj ̀ ivot, neki mu{karac, donose}isvoju preku, zadihanu èlju i nekoliko nov~anica.Podjednako se trza i pred jednom i pred drugom vrstomposeta, uznemiruje je njihov ishod, jer svaki, sem jednog,o~ekivanog, mora biti nepovoljan. Staje je muke da predMicikom izigrava ravnodu{nost i pribranost, mora sebeda suspreè da bi se strpela dok se usedelica izbrblja iposvr{ava poslove za koje se u neurednim sobamaose}a pozvanom, dok posluì ~aj, kola~i}e, i kad ode,Vera odahne kao da je izbegla nasrtaj na svoj ìvot. Imu{karci je pla{e. Privi|a joj se da }e je neki u mrakuzadaviti ili, sred zagrljaja, ubosti noèm, iz potaje


izvu~enim, u stomak ili stidnicu. udi se sama sebi kakose to usu|uje da ljude o kojima ni{ta podrobnije ne znai o ~ijim dolascima niko sem nje ne zna, pu{ta k sebi, uzaklju~ani stan, do svog tela, da ga ìlavim rukamaopipavaju traè}i na njemu najosetljivije, najranjivijemesto. Zari~e se da vi{e nikad nikog ne}e pustiti, da }eslede}em, kad zakuca s pretvornom, sra~unatomboja`ljivo{}u, re}i neka se gubi, kao ono prvi putzastavniku, a ako ne poslu{a, da }e juruuti prozoru ipozvati sa ulice pomo}. Ali kad se poseta stvarno najavionim ma~jim grebanjem o vrata, ona uvek pretrne, oblijeje znoj, grlo joj se stegne, i po navici sluènja njeno setelo, ne slu{aju}i strah i predostro`nost, stane primicati,{unjati ka pozivnom zvuku, ruke joj se ispruàju, prstiokre}u klju~, otvaraju vrata, a kad na nju padne tu|avrela {aka, sva ona olabavi i rastvori se, da primi u sebenasrtaj. Taj sukob u njoj prevazilazi njene snage; po{tose odigrao, ostaje kao poko{ena. Ponovo se u njoj kupistrah, nemo} je trese, pod grlom joj se steè vrisak;jednog trenutka, i za sebe iznenadno, kad se ve} satimakotrljala po krevetu, popodne pred dolazak namernika,sko~i na noge, obu~e se i juri Bernisterovici. Ni{ta nesmi{lja, zvoni, baca se iznena|enoj èni pred noge iridaju}i izbacuje, napola nerazumljivo, svoju teskobu.@ena, po{to se pribrala, uvu~e je, skvr~enu na kolenima,u sobu, posadi pored sebe na kau~, gladi je boja`ljivopo kosi, muca joj re~i utehe, pa kao da je tu|e trpljenjerazvalilo u njoj pregradu, brizne i sama u pla~ i po~neda kudi muà, {to se nikad nije starao o porodici, uvekje samo srljao za svojim sebi~nim nagonima, za


nedoli~nim uìvanjima, te je i Eriku on gurnuo u propast,dozvoliv{i joj da se usred rata vezuje za mu{karca, onasama bila je od po~etka protiv te lakoumnosti, slutila jeda }e ona dovesti do jada, do gubitka, u tako opasnimdanima, na udaljenosti hiljada kilometara i frontova,traìla je da on istupi kao otac, da je smiri pretnjom, daprekine, ali uzalud. I sada on beì od svoje odgovornosti,od svake odluke, umesto da se zaposlio kao toliki biv{itrgovci kupio je taj vinograd, samo da ne bi morao bititu, s njom, deliti tugu i usamljenost, teskoburaspolu}enog stana, krije se od njenih o~iju, od njenihprekora, zavla~i se u zemlju kao krtica, mo`da lovi nekedevoj~ure po zaseocima ili ih iz grada onamo odvla~i.“Ali ja }u ti pomo}i, dete moje”, ustvrdi s pouzdanjem,pa vadi iz dèpa ku}ne haljine maramicu, bri{e Veri isebi suze i izlaè svoj plan: sustanar oficir je ozbiljan~ovek, sam na svetu, bole{ljiv, ona vidi da nije lo{, asigurno je i uticajan, ona se u te njihove zvezde nerazume, ali mu ~ak i novine donosi vojnik ku}i. Nikadga ni{ta nije molila iako ve} tre}u godinu stanujuzajedno, ona bez re~i svakodnevno oriba kupatilo kojekoriste zajedni~ki, de{ava se da, iz saàljenja, gurne usvoj ve{ i koji komad njegovog, ba~enog u }o{ak, da seon ne bi mu~io, pozva}e ga nave~e, kad stigne sdu`nosti, na kafu, pa neka do|e i Vera i neka mu izloìsvoje te{ko}e. To je sada sporazum, obe se smiruju,Vera odlazi da ne bi ni~im poljuljala odluku, u kojoj nazireza sebe spas. Hoda po gradu, sedi u poslasti~arnicipu{e}i cigaretu za cigaretom, uve~e se vra}aBernisterovici. Ova na njeno zvonjenje odmah otvara,


pribrana je, obu~ena u ~isto, o~e{ljana, poziva je u sobustavljaju}i prst na usta. Izlazi, i kroz kupatilska vratauvodi visokog, ko{~atog, sedog ~oveka u oficirskimpantalonama i u izno{enoj oficirskoj bluzi bez oznaka,koji pogleda Veru ovla{ i pruì joj veliku tvrdu {aku.Sedaju, Bernisterovica unosi dve, o~ito unapredpripremljene, kafe, i udaljuje se. Vera, i bez pitanja,izgovara svoju pri~u: o logoru, o majci koja je zove, omolbi za paso{ na koju ne dobija odgovora. Re~i jojteku glatko, ~ovek koji je slu{a ne smeta joj, njegovoizborano lice s uga{enim o~ima deluje kao kora mrtvogdrveta, njega kao da i nema iako mu, kad zastane ugovoru, ~uje hrapavi dah. Po{to je sve rekla, za}uti ilome}i ruke ~eka odgovor. Ali ~ovek gleda u njuzami{ljeno i umorno, ni{ta joj ne kaè. Na to ona, naglose odlu~iv{i, smakne haljinu sa levog ramena, zategnetrake prslu~eta i ko{ulje i nadnese se nad sto da bi onvideo natpis utetoviran na njenim grudima. Gleda ga,susre}e njegove nepomi~ne blede o~i, prekriva grudihaljinom. ovek se bez re~i ma{i {oljice s kafom, ispije jepolako u malim gutljajima. Zatim ustaje na razdele,uspravlja se u celoj nezgrapnoj visini, daje joj ruku ipromrmljav{i pozdrav i ne{to kao izvinjenje {to se ùri,napu{ta sobu. Odmah ulazi Bernisterovica i, ne kriju}ida je sve vreme prislu{kivala, ne postavlja pitanja. Iznosi{oljice. Vera ustaje, jedva se drì na nogama od slabosti,sva je ispra`njena, istrugana, kao da je iz sebe, tvrdinomre~i, i onim pokretom otkrivanja, istisnula i rasula celusvoju unutra{njost. Ide ku}i. Misli joj, kao klatno, ~aszaparaju u nadu, ~as u poniènje. Ali petog dana ovog


njihanja jedan posluìtelj sa kapom od sivog suknadonosi joj pismeno zatvoreno ̀ i~anim kop~ama, sa kog,kad ga raskuje i razmota, ~ita odluku kojom joj sedozvoljava putovanje u Zapadnu Nema~ku. Baca seodmah u uzbu|enje priprema. Ide po paso{, fotografi{ese, popunjava formulare za vizu pa ih {alje prekoputni~ke agencije u Beograd. Kupuje sebi cipele, haljinui, po{to u prodavnicama nema trenutno kofera,pozajmljuje jedan od Micike, koja Veru, preneraènanovinom, blagosilja. Jednog kasnog popodneva -oktobar je, ki{a - seda u voz i no{ena njime uklackavase u neprozirni no}ni vazduh tu|ine. Nije putovala otkakose u marvenom vagonu dovezla iz logora, sada pak sediu ~istom kupeu s mekim sedi{tem, sama, sem nje timvozom prelazi granicu samo jedan dobro obu~en stariji~ovek koji povremeno izlazi na hodnik da pu{i. Carinicisalutiraju, kroz prozore naviru s dimom odlomcinema~kih komandnih uzvika (“Los, los!”, “Halt!”), odnjihovih davno neslu{anih odse~nih naglasaka podilazeje ̀ marci straha, ali oni {to ih izgovaraju zaèle joj, u{av{iu kupe, dobro jutro i sme{kaju se dok zagledaju paso{:zakon, pravo, sada su na njenoj strani. Dolazi joj to kaonadoknada, kao pobeda izvojevana patnjom, i ona se unju uljuljkuje, kroz kloparanje to~kova, sli~noneprekidnom, zanosnom mar{u. Dan je zati~e u galopukroz so~ne, zelene predele s rasutim, urednim ku}ama,prolazi pored gradova s visokim sjajnim zabatima kojepamti iz logorskih transporta kao snovi|enje, snevericom ~ita znane natpise na stanicama, zagledalica putnika - jedne uredne starice, dvaju mla|ih


poslovnih ljudi s torbama -, o~ekuju}i, a da tog nijesvesna, da }e nai}i na poznato, iz onih uniformi, ispodonih gvozdenih {lemova. udi se miru tih lica, odsustvunepoverenja ili krivice u njihovom izrazu, tim pre {to jesama sad nespokojna, prezava, ne jede joj se,odugovla~i da iza|e na zahod, drì kofere zaklju~ane istalno pred o~ima, sve do Frankfurta. Na silasku iz voza,gotovo odmah kraj vagona, nale}e na mater, jedva ne{toostarelu, o~uvane bakarno ri|e kose, ali za pola glaveniù nego {to ju je pamtila (ili je sama porasla?), sazabrinuto zbunjenim izrazom na oblom, jo{ glatkom licu.Poljube se sa manje àra nego {to je o~ekivala, i matije gurne ka jednom ~oveku s nosem kao pa~ji kljun isitnim nablizu posa|enim o~ima u kom joj je nemogu}epoznati nekada{njeg feldpolicajca, vi|enog retko iizdaleka s ustezanjem gnu{anja. On joj sad opreznodotakne {aku rekav{i rskavo: “Herman”, i odmah sesaginje da ponese kofer. Tako izlaze sa stanice: njihdve drè}i se ovla{ ispod ruke, a mu` njene matere nakorak iza njih nose}i kofer. Pred stanicom su ru{evine,u njima lupaju ogromni ~eki}i koje pokre}u, u iskopanojzemlji, ma{ine sli~ne traktorima. Ali ivicom tih rupa, poda{~anom krpeù, vijugaju {ine, kraj jedne table okupljase gomila sveta, nailazi tramvaj i svi se tiho ukrcavaju.Dugo se voze {irokim ulicama me|u razvalinama ku}ai od njih ve} o~i{}enim praznim prostorima, oko kojihklopo}u ma{ine i vrzmaju se ljudi u radni~kimkombinezonima. Iskrcavaju se na jednom uglu, iza kogse pruà duga {iroka ulica s jednospratnim ku}ama;skre}u u nju. Prolaze kraj malih trgovina name{tajem,


trikotaòm, povr}em, i zastaju pred gostionicom na ~ijimse {titnicima s obeju strana vrata gotskim zelenimslovima ogla{ava pivo. Unutra je nekoliko stolova, ljudiza njima, prekinuv{i razgovor, podiù glave, i mati impredstavlja Veru. Zatim je upoznaje sa prsatomdevojkom koja iza {anka to~i pi}e. Penju se uza zavojitestepenice od ùtog sjajnog drveta, ulaze u ~ist sobi~aksa krevetom i ormanom. “To je tvoja soba”, kaè,klimnuv{i zadovoljno glavom, Rezi Arbajtzam. “Kupatiloje u dnu hodnika, operi se pa lezi i ispavaj se. Ja moramdole, da radim.” Tako }e to biti svaki dan. Vera ima svojusobu, pet sa pet koraka, koju odozdo zapljuskuje glasan,pivom potkva{en nema~ki govor. (Tu|inski pijan govorkakav je nekad, u svojoj prvoj novosadskoj hotelskojsobi, slu{ala Gospo|ica; ali Vera o tome ni{ta ne zna.)Dole u kuhinji iza {anka, opasana ~istom belomkeceljom, njena mati pe~e kobasice, devojka Lizi iznosiu kriglama pivo, a Herman Arbajtzam dovla~i gaburadima na triciklu, ili ide na pijacu, u mesnicu, ili sedisa gostima i }utke, sme{e}i se udvori~ki, slu{a njihovrazgovor. Kada se porud`bine namnoè, mati se ispnedo drugog stepenika i otegnuto vikne: “Veraaa!”, pa jojtutne u ruke no` i postavi je pred oribani sto da se~ekupus i lju{ti krompir, a onda je {alje da porcije iznesegostima. “Ovo Johanu na tri, ovo Lencu na jedan”, po{tostolovi, mada ih je svega {est, nose brojeve. Veraizvr{ava njene naredbe poslu{no, ali nerado, jer su gostisami stariji njoj nezanimljivi ljudi, uz to naviknuti da se ugostionici “Beim vollen Tisch” ose}aju kao doma}i, parado stupaju u razgovor, zapitkuju. Mati je Veru ve}


sutradan po dolasku upozorila: “Nemoj im ni{ta govoritio ocu i Gerdu, oni to ne bi razumeli. Za njih si prostomoja }erka koja dosad nije dobila paso{ da mi sepridruì, sve ostalo pre}uti.” U stvari, svi su oni izbeglice,kao i gostioni~arski par: iz Banata, iz Slavonije, iz e{kei ma|arskog Prekodunavlja. Jedan plavook maliprodavac povr}a govori s Verom stalno srpski, hvali seda je {kolu zavr{io kod franjevaca u Bosni, vi~e joj rù}i“zemljakinjo” i o~ito o~ekuje da se ona odu{evi kad godga vidi. “Kako vam je i{lo pod komunistima?” pita je,nabiru}i usne, jedan visok, prav, rano osedeo ̀ elezni~arbez desne {ake, izbeglica iz [lezije, i svi u}ute usredrazgovora i uko~e se s kriglama u ruci da bi ~uli njenodgovor. “Pa tako, ni dobro ni lo{e”, kaè Vera i sjetko{}u beleì razo~arano opu{tanje njihovih lica.Uve~e je mati zbog ovog neodre|enog odgovora, kojimora da joj je Herman kad su se na{li nasamo prepri~ao,poziva na odgovornost. “Ti ni{ta ne shvata{!” prosik}eona, zacrvenev{i se naglo, {to joj se sad ~esto de{ava.“Ovo su ogor~eni ljudi, njima je tamo propalo sve, ku}a,zemlja, a nekom i porodica; za njih je, ko ne grdikomuniste, gad, drì se toga!” Iz tog priprostogupozorenja jedne kr~marice, me|utim, Veri progovarajuzabrane njenog devoja{tva, okupacije, sve u njoj se opiretraènom busanju, pa i svakom busanju uop{te;najednom se se}a oca, njegovog uvek sumnji~avog,polunasme{enog sleganja ramenima predispoljavanjima netrpeljivosti bilo koje vrste, naj~e{}eGerdovim, u poslednjim mesecima {to ih je ovaj proveopod doma~im krovom, i to drànje joj se sad, posle svih


klanja, ~ini jedino razumno i, zapravo, jedino podno{ljivo.Zaprepa{}eno beleì koliko se materino pona{anjesrozalo otkako je otac mrtav; njena prostota, koju je onakao dete slutila i nazirala, sada izbija u svakom pokretui re~i. Vidi kako je ogrubela, skorela se, kako nemarnorazbacuje noge u hodu, kako staje, isturuju}i trbuh ipodbo~avaju}i se o kukove, pred goste, da bi na svakunjihovu grubu {alu razjapila usta sa redom zlatnih zubai zakikotala se kao pogolicano omatorelo odoj~e. Ose}apred njom jezu tu|enja, sve ~e{}e se povla~i u svojusobu. Tamo je me|utim kr~ma i dalje progoni prosta~kimglasovima, kao iz podzemlja, iz nevidljivog pakla.Poku{ava da odvoji od njih pa`nju, leè na krevet ipritiska krajeve jastuka na u{i, ali svejedno ~uje ineodoljivo zami{lja, pod utiskom prigu{enog roktanja,{ta se dole zbiva: pijano razmetanje preìvelihpolicajaca, esesovaca, lagerfirera, straàra. Iskrada sena ulicu, ide ka centru. Gleda velike trgovine, koje supune {arene robe, gleda restorane i kafane iza ~ijih seizloga brzo i ugla|eno vrte kelneri, gleda kako ogromni~eki}i rasturaju ostatke ru{evina i zabijaju u o~i{}enotle gvozdene stubove za budu}e zgrade. Promi~utramvaji, kamioni, autobusi, sve tre{ti, svak ùri, radi, ilise bahato odmara po gostionicama sa detinjasto bodrimnazivima kakav je i “Beim vollen Tisch”. I tu bodrost Veraprepoznaje, ista je koja je izmi{ljala obmanjiva~kenatpise po logoru, nazive za blokove, revire, za ku}eradosti, koja je ukru}ivala korak straàra u stroju, kojaje dresirala vu~jake da neposlu{nim logora{ima cepajumeso. Ima ose}anje da je cela Nema~ka jedna ogromna


ludnica, gde hiljade i hiljade, svi do poslednjeg, doslednoi u saglasnosti jedni s drugima govore re~i, ~ine radnje,ostvaruju zamisli koje su van razuma, hladna, izmi{ljenakonstrukcija bezumlja. Ali logi~na, celovita konstrukcijakao neki go, nepotrebno postavljen betonski zid. Nemase kamo od njega pobe}i. Na sve strane je praznina,ona, Vera, kruì po njoj bez dodira bilo s ~im, a kadopi{e ceo krug, opet se na|e pred golim, hladnim, doneba visokim betonskim zidom, nepotrebnim,izmi{ljenim, ili neprobojnim na njen unutra{nji krik. inijoj se da }e i sama poludeti ako se ne{to ne desi, akojoj neko ne {apne na uho da je sve to iskrenuto,izvitopereno, - kao {to biva sa zdravima kad duè boraveme|u umobolnima. @uri ku}i, s o~ajnom nadom da }eonde zate}i neki znak, neku napuklinu na tom ziduludosti. Ali je do~ekuje sam zid: u ispra`njenoj gostionici,~iji je rolo devojka Liza pred odlazak spustila, njena mati,sede}i podnimljena, razdraèna umorom, poredHermana Arbajtzama koji se uko~eno sme{i, ~ine}i snjim kao neki groteskni tribunal, obasipa Veru grdnjamazbog zaka{njenja, pitaju}i se, s o~ima dignutim tavanici,za koga njih dvoje toliko rade ako je Vera ravnodu{naprema njihovom znoju. Gostiona se, veli ona, brzo seoporavljaju}i, uspe{no razra|uje, i njena je zamisao,odskora, da otvore jo{ jednu, sa istim nazivom, koji jeve} stekao ugleda u kvartu, malu, intimnu, sa malimbrojem doma}ih, so~nih jela i s doma}inskomatmosferom. Ve} je odabrala i lokal, gvo`|arskuprodavnicu koja }e se uskoro zatvoriti zbog konkurencijerobnih ku}a. Sva trgovina sada u Nema~koj okrupnjava,


male prodavnice propadaju, to je zakon vremena,zahuktava se Tereza Arbajtzam u izlaganje, s usopljenimzadovoljstvom {to u~estvuje u preokretu koji uzdrmavacelu zemlju, tim pre {to on vidljivo po{te|uje, jedino,ugostiteljstvo; jer dok se, veli ona, u svim ostalimoblastima ide ka velikom i mnogoljudnom, ovde potro{a~traì malo i posebno, gde }e se posle zamornih sudarasa gomilom po starinski opustiti. Mislila je - i pri tom jojplave, od debljanja smanjene, o~i lukavo zasvetle - dabi ovde Liza, uz izvestan dodatak na platu, moglapreuzeti i pripremanje jela, a da bi njih dve, mati i k}i,pod uslovom da Herman i njih snabdeva, pre{le na radu novi lokal, ~im ga opreme. Kako Vera gleda na to,pita, ali odmah i frkne ljutito, jer, veli, vidi i sama, po tomkako je opustila nos, da na nju ne moè ra~unati. A za{ta onda ona Veru, po njenom mi{ljenju, hrani i izdràva?Zar samo za njeno, Verino zadovoljstvo? Nije li jesramota, tako mladu? Sama, kada je bila njenih godina,sluìla je i zara|ivala, podigla se iz sirotinje, steklaporodicu i imetak. Rat je to sve razorio, uzeo joj sinajedinca, njenog Gerda, koji bi, da je ìv i da je s njom -tu ona ne moè da zadrì dve debele suze, ali ih bri{enadlanicom i nastavlja govor - sigurno bio dostojan njenebrige. Nesre}na je, oh, ipak je nesre}na. Spu{taodebljalu glavu na ruke, ramena joj se zatresu, Hermanustaje i nespretno joj primi~e kriglu piva, pa je skorosilom uspravlja i nagoni da uzme nekoliko gutljaja.“Nemoj, Mama!” kaè joj, “pomisli na svoje zdravlje!”ono {to bi se valjda od Vere o~ekivalo. No Vera i nepomi{lja da te{i, da obe}ava, ona i ne razume pravi


smisao maj~inih re~i, ve} za sve vreme, kao op~injena,gleda u njena usta, kako se otvaraju i zatvaraju, vijugajui gr~e, neprekidno, iskapljavaju}i re~i i suze, re~i i suze,kao neka suluda sprava. Uhvati je strah, ose}a da nemavazduha, krv joj jurne iz glave, povede se, umalo se nesru{i. Herman to primeti i prisko~i joj, ho}e da je posadina stolicu naspram matere, koja je zapanjeno gleda, aliVera pani~no moli da je puste u sobu. Posle ovog slu~ajaTereza i Herman, o~ito po dogovoru, vi{e ne govore snjom o poslu. Pu{taju je samu, a kad si|e da obeduje,u njihove razgovore me{aju se novi, daleki sadràji.Reza po~inje da izokoli{no ispituje Veru o tro{kovimakod ku}e: koliko staje ru~ak, koliko ve~era, koliko haljinai cipele, pa cene prera~unava poluglasno u marke. udise kako je tamo sve srazmerno jevtino, prvi put nalazivremena da Verine stvari podrobno pregleda,opipavaju}i tkanine, poku{avaju}i da noktom zadere |oncipele, traè}i istovremeno da joj k}i potvrdi kako je sveto kupila u Novom Sadu i ba{ po ceni koju je pomenula.Zanima se kako je Vera re{ila svoje stanovanje i sazadovoljstvom uzima na znanje da kiriju nikakvu nepla}a. Ne bi li mogla da se pro{iri po celoj zgradi,odnosno, ne bi li mogla preostatak prodati? Vera se uto ne razume, sleè ramenima, a mati na to upu}ujeHermanu pogled nemo}i i spominje Jakoba Bernisterakao mogu}ni izvor sigurnijih obave{tenja. Bernister jeina~e vaàn ~inilac u njenim prora~unima, jer bi Veramogla od njega primati nov~anu pomo}, koja bi senakna|ivala njegovom bratu u Hanoveru, recimo petstodinara mese~no, {to bi, prera~unato u marke, jo{ uvek


bilo znatno manje od njenih tro{kova ovde. U Nema~kojjoj se uostalom i ne svi|a, zar ne, pita ona, sad ve} bezosude, unapred se slaù}i sa potvrdnim odgovorom.Preostaje jo{ da se dogovore o vremenu njenog polaska;najpogodnija }e biti polovina maja, jer prvog juna trebave} da se okon~a kupovina novog lokala, a tada }e iona i Herman imati toliko posla da bi se te{ko i o njojbrinuli. Ona postaje velikodu{na, prepu{ta gostionu za~itavo jedno prepodne na brigu Hermanu i Lizi i odlazi sVerom u kupovinu. Uzima joj u robnoj ku}i mantil,ki{obran, rublja i, na izlazu, u prizemlju, u poslednjem~asu, zlatan prsten sa kami~kom od korala, da bi sesetila ponekad svoje majke, kako obja{njava. Pakujuse. Uz kofer koji je donela, Vera dobija i jednu mekuputnu vre}u od kariranog vo{tanog platna, u kojustavljaju novokupljene stvari. “Pazi, ja sam ti sve malozaprljala po rubovima”, napominje mati, “nipo{to nemojpriznati na carini da je i{ta novo, ina~e }e te oglobiti.”Izlaze na stanicu tramvajem utroje, kao {to su i do{lipre pola godine, Vera u prolazu posmatra visoke ku}eispunjene u prizemlju radnjama i gradili{ta na praznimprostorima me|u njima. Na stanici Herman unosi njenestvari u voz, sme{ta ih u jednom praznom kupeu, zatimizlazi i oni stoje ~ekaju}i polazak. “Vi|a{ li nekog odGerhardovih drugova?” pita neo~ekivano Rezi Arbajtzami usne joj se pla~ljivo nakrive. Vera razmisli, izgovoridva, tri imena kojih se setila, no vi{e nemaju vremenada razgovaraju, kondukter poziva da se u|e, njih dvese brzo poljube, a Herman se sa Verom rukuje uz nagaonaklon. Ona ulazi u svoj vagon, staje ispred prozora i


dok voz klize}i kre}e, ma{e majci i Hermanu, kojikora~aju peronom kraj kompozicije sve do trenutka kadaih njeno ubrzanje prisili da zaostanu, nestaju}i Veri sao~iju. Ostaje sama. Padne na sedi{te odahnuv{i. Ve}tu u krenulom vozu zaspe je magla opu{tanja, kao dase, odglumiv{i zamornu ulogu na pozornici, kakvom jojse ~ini boravak kod majke, povukla u tamu iza kulisa.Promi~u zbijena gradska naselja, fabrike, uredni sala{i,sve je ~isto, raspore|eno pod konac, u njenom ose}anjubezli~no. Kao da nikad i nije ovuda pro{la s lupanjemsrca, u suprotnom pravcu. U vozu je dosadno, malo jeputnika i niko ni sa kim ne razgovara, ali ta dosada unjoj ne izaziva nestrpljenje, ve} samo tromost. Usni jo{za dana. Budi je kondukter, crven, turat, poslovan iuljudan, ona mu daje kartu, zatim odmah prekrije o~ikrajem zavese i nastavi da spava. Voz se povremenozaustavlja, iza prozora su stanice, gotovo sve bezputnika, ili su oni bar Veri nevidljivi, poneko virne u kupei nastavlja hodnikom traè}i drugi, prazan. Na vratimakucaju carinici, zagledaju joj paso{, ne{to kao da sesa{aptavaju, pitaju je {ta nosi, ali je ne pretraùju. No}je hladnjikava, mora da se umota u novi mantil, napoljusu sada visoka brda prekrivena {umom ~ije se drve}enemirno nji{e. Voz dugo stoji na jednoj stanici saogromnom ùtom, zasenjuju}i osvetljenom zgradom,èlezni~ari tr~e, ma{u zastavicama, duvaju u zvi`daljke.Ulaze novi carinici, austrijski, ti{i, sporiji, ljubazno jepozdravljaju, izlaze, vra}aju se, pa se me|u njihpome{aju jugoslovenski, sve sami visoki gor{taci ̀ ustrih,nesavladanih pokreta, nazivaju je drugaricom i gotovo


tap{u po ramenu. “Kako je bilo u Njema~koj?” pita jedanpokazuju}i duga~ke bele zube, i kao da joj ~estita {toide ku}i, poèli joj sre}an put. U kupe nahrupe ljudi iène, sa zave`ljajima, korpama, koje dugo i prepiru}ise utiskuju pod sedi{ta i me|u noge, sedaju, vade hleba,slanine i boce s rakijom i vodom, nude i Veru koja odbijeiako je gladna, jedu mljackaju}i i piju da svaki gutljajpukne, pale cigarete. Od znoja sitosti zavonjaju im tela,Veri padne na pamet da taj vonj, u kom prepoznaje ne{to{to ju je uvek okruàvalo, nije ose}ala sve vreme kodmajke. esto kupanje, zaklju~uje prosto i pred o~i joj izlazikako je mati, u sobi iznad gostione “Beim vollen Tisch”,poziva da se opere posle puta, a ova slika pretopi se ulik Block„lteste Grete dok ispruènom rukom {aljezatvorenice pod tu{eve. Manija bodrosti i to? Vazduh ukupeu postaje sve teì, izdi{u ga razjapljena usta usnulihposle masnog jela i okrepe pi}a i razgovora, sve su toko{~ata, tamna lica, tamne velike {ake, zavaljena tela,ispruènih nogu skliznulih u pokretu koji nije dovr{en, uskoro obesno nemirnim stavovima. Ode}a na njima jepogu`vana, ne mnogo ~ista. Siroma{tvo. Tone vidljivou siroma{tvo, spu{ta se. Promi~u pustom ravnicom, ~ujuse psi, na stanicama odjekuju dozivi i psovke, brkata,rosom ili znojem osuta lica utiskuju se u kupe i dugoostaju zagledana u spava}e iako je o~ito da kraj njihmesta vi{e nema. U Staroj Pazovi izlazi da ~eka vezu,rano je jutro, restoracija je zabravljena, ~ekaonicazakr~ena skelama i kofama punim kre~a, nema kamoda se skloni. Drhture senke, kruè}i oko brda koferaprevezanih kanapom, ~uvaju straù. Ukrcava se s njima


u jedan stari, drndav, umazan voz, osvojen smradommokra}e, koji gegaju}i se, uz huktanje, zastajkivanje io~ajni~ke piskove, prelazi most na Dunavu. To je njenastanica, Novi Sad, poznati iako nepoznati nosa~i,èlezni~ari, otegnuti naglasci. Tramvaj je nosi ku}i, svre}om i koferom ulazi u stan, sve je rasuto i zapu{tenokao {to je i bilo, otvara prozore na praznu, mirnu, jedvarazbu|enu ulicu i ~ini joj se da se nagnula nad ponoromtame i blata. Tu nastavlja ìvot, ne zaàliv{i za onimkoji je napustila. Ali ne moè da ne àli ovaj u kome je.@ali sve: tihe ulice, malaksale prolaznike, travu kojabezizgledno |ika izme|u oglodanih kamenova turskekaldrme, àli ku}e koje su za jednu senku potamneleotkako je ona odsustvovala i one koje su ume|uvremenu neve{tim rukama starica okre~ene. IdeBernisterovima, po prvu mese~nu pomo}, radni je danusred nedelje, ali posrednik je kod ku}e kao da je njenuposetu o~ekivao. On joj daje novac, njegova ̀ ena unosikafu i zastaje na vratima, ispituju je o Nema~koj, oFrankfurtu, o materi, o Bernisterovom bratu, kog je samojednom videla da bi mu odgovorila na sli~na pitanja onjegovima u Novom Sadu. Tu`no joj je i to raspitivanjeo srodnicima u daljini, to upore|ivanje ovoga i onoga,radoznalo, dosetljivo, a ipak nemo}no, jer se re~imakroz taj prostor ni{ta ne moè dosegnuti. @alosti je ~aki nada tih ljudi u vi|enje, u odlazak u posetu, jer je samave} pro{la kroz to nadanje i prevazi{la ga. Ide Miciki inalazi na njenim vratima tu|u posetnicu; kad zazvoni,jedna postarija èna, sada{nji stanar, saop{ti joj da jeMicika pre dva meseca umrla. Penzionisala se, trebalo


je da pre|e u stara~ki dom u Zagrebu, sve je tamo bilasredila, uplatila prvu ratu za izdràvanje, izabrala sobuu kojoj }e boraviti; poslednji dan se pra{tala odpoznanika i kom{iluka, pakovala, rasprodavala irazdavala nepotrebne stvari, pa je tek uve~e stigla datrkne do frizera da uredi kosu. Na povratku je vi{e nikonije video, skinula se i legla, a ujutru kada je stigaofijakerist da je po dogovoru odveze na stanicu, i susediobili vrata koja ona ni posle upornog zvonjenja i lupanjanije otvorila, zatekli su je u krevetu, uredno pokrivenu,sveìh talasa prosede kose stegnutih pod prozirnumreù, mrtvu. Sr~ani udar, ustanovio je lekar. Vera izlazina groblje, nalazi sveù humku ~elo koje je zabijenaugla~ana daska sa Micikinim imenom i godinamaro|enja i smrti, ona se vrti, nema ovde sem Micike nikogsvog, svi su oni oti{li neobeleèni, njen otac, baka, brat,i zbog toga joj je teskobno, mada nije ni{ta manjeteskobno videti Micikin grob, pod kojim ona izvesno leìsa svojim smeùranim licem i friziranom kosom, polakose rasta~u}i. Koga vi{e da ̀ ali? @ali svakoga, najednomse se}a starica, svoje bake i njenih druga, koje su,zajedno s Micikom, samo pre nekoliko godina napu{talesvoje ku}e, u koloni koju su sprovodili vojnici sbajonetima na pu{kama, kako su plakale osvr}u}i sena ovaj pra{njavi grad koji je nastavio da ravnodu{notraje iza njih. Vra}a se ku}i, i dok joj se pribliàva, dokje sagleda sa ugla evangelisti~ke crkve, uvek jednaku,utonulu temeljima u zemlju, s ranama od ki{e i vetra nadavno nekre~enim zidovima i pocrnelom krovu, saprozorima stana nekada{nje njene porodice pretvorenog


u zvanje i radnjom njenog oca preina~enom u magacinso~iva i pasulja, njoj se ~ini da ulazi u jo{ jedno groblje.Ulazi pod kapiju; ovde se obi~no s ponekim sretala: saocem, bratom, sluàvkom; odavde je baka, sme{noko~operna u crnoj haljini s belim kruì}ima i u crnomslamnom {e{iru, kretala u posete; tu ju je zaustavio vitezArmanji i steù}i {e{ir na prsa svog lepog sivog odela,govorio o svojoj ~e`nji za njom. Glasovi i senke! I zanjim sad tuguje, za ~ovekom kojim se jedno vremezanosila mada je od po~etka prozrela njegovu sebi~nunameru; tuguje i za tom njegovom sebi~no{}u, mu{kom,nasilnom, pitaju}i se u {ta li se u me|uvremenupretvorila, u {ta li se taj ~ovek pretvorio, ako je ̀ iv i nije,kao Micika, pod nekom humkom, u Ma|arskoj ili drugde.Tu`no joj je sad za svima koji su ikad s njom progovorili,posezali za njom, iz ljubavi ili èlje, ~ak i za nema~kimvojnicima koji su na njoj, odlaze}i na front, gr~ili svojuposlednju ̀ ivotnu volju. Sve same senke, i glasovi. Imali i~eg ~vrstog na ovoj zemlji, ima li i~eg {to stojineizmenljivo, na {to moè{ pomisliti a da istovremenone zaklju~i{: i to je pro{lo? Ni~eg, ~ini joj se, ni~eg takvognema. Prostorom se koprcaju ̀ elje, namere, ljudi izvikujuu njega svoj ljubavni zov i jauke bola, a sve to kona~nopostaje magla, koja se vu~e nepovezano, kao dronjci,pokidane niti, ali {ta i od njih ostaje, kad je i ona samakoja ih doziva samo jedna nit, tralja, koja }e se tako|epokidati? Ose}a sebe maglenom kao i taj sastav od tu|ihre~i i pokreta koji je ispunjava, ~isto ne veruje da i samajo{ postoji i da nije, kao i ti pokreti i glasovi, pramensopstvene misli. Ne ulazi joj se u ku}u, a ne ide joj se ni


bilo kud iz nje. Ne jede joj se, ne pije joj se, ne treba jojni~ije dru{tvo. Neko iz njenog ranijeg ìvota saznao jeda se vratila, pa danima u predve~erje kuca na vratima,ona mu vidi senku na staklu, nije Bernisterova, neka jemlada senka, s uvojkom nemirne kose za~e{ljanim ustranu koji podrhtava, ne dose}a se ~ija je niti ̀ eli da seseti, jednostavno ~uti i ~eka da ona ode. Pu{i i miruje. Anapolju se smenjuju godi{nja doba, jedno, drugo,sedmo, jedanaesto. Opet je jesen, rana, jo{ topla, zemljabubri, drve}e u dvori{tu povija se od te{kog, pra{njavogli{}a, muve i bumbari zuje kad ulete kroz prozor i dugone umeju na}i izlaz. Vera se obla~i, izlazi da kupi hrane.(Izlazi samo uve~e.) Na usputnim ku}ama svetle maleniprozori, ène iza njih raspremaju krevete, negde zujimuzika s radija, neko dete, nevidljivo, vi~e: “Mamaaa!mamaaa!” oteù}i poslednji slog u o~ekivanju odgovoras o~ajem {to odgovor ne stiè, i to se ponavlja, ponavlja,sve ti{e i ti{e dok ona odmi~e ulicom. Mama mo`da leìpod tatom, ili je iza{la na dvori{te da prostre rublje, ilise jo{ nije vratila iz popodnevne posete, ko zna, a isvejedno je, ostaje taj nesporazum, ta uzaludnost de~jegdozivanja, kojoj je neka daleka, nepoznata neminovnostodredila uzrok i granice. Veri se vlaè o~i: zna da nikadne}e biti uzrok takvog nesporazuma, mogu}nost za tajuzrok iz nje je i{~upana, u njoj saèèna; ali joj nijetu`no samo zbog toga, nego i zbog nesporazumasamog. Ose}a da ne moè podneti toliki pritisakuzaludnosti, ose}a da je bolesna, bolesna joj je misao,ose}anje, neka bakterija joj se uvukla u vijuge mozga itamo rije, a da ona ni{ta protiv nje ne moè u~initi. Kad


je svu izrije, ona }e se sru{iti ili }e poludeti. Tada ~ujesvoje ime, vi{e puta ponovljeno, okrene se i vidi kakoza njom ̀ uri mu{karac srednje visine, krupne glave, podlampom mu zasvetle zubi na njoj poznat na~in, jakemesnate ruke je obujmljuju i ona zna odnekud taj zagrljajpa mu se predaje meko i sa ridajem ganutosti u grlu, itek kad obujam popusti i ona uspe da se izbliza zagledau lice mu{karca, vidi da je to Sredoje Lazuki}. Spu{taglavu na njegovo rame i zapla~e glasno, lele~u}i,oslobo|eno.

DRUGI ODLASCI OD KU]EDRUGI ODLASCI OD KU]EDRUGI ODLASCI OD KU]EDRUGI ODLASCI OD KU]EDRUGI ODLASCI OD KU]E. Sep Lenart, u rano jutromaja 1941, u okra}alim plavim pantalonama i belojko{ulji i platnenim cipelama ~ija izlizana gumenapotplata propu{ta hladno}u zemlje, sveè pod{i{an,gologlav, nose}i paketi} hrane koji mu je mati spremilai, suze}i bez glasa, gurnula u nevoljni zagrljaj, pre no{to }e ga pustiti i odgegati se za njim do pred kapiju, damu ma{e. Ponos i stid. Ispraviti ramena da svi vide kakoje odrastao i odlu~an, stisnuti zamotuljak uz butinu daga ne primete tako sirotinjskog i nespretnog za no{enje.Samo da {to pre promakne ulicama. Ne, samo da to{to duè potraje, neka ga svi osmotre iza zavesa kojedrè pritajeno navu~ene, pred lupanjem svojih pla{ljivihsrca. Devojke jo{ uspavane u visokim krevetima, u belimlanenim ko{uljama, s mirisima svojih tela zagu{enimdunjom, dok na dva metra od njih kora~a sutra{nji vojnik,tvrd, nemilosrdan, spreman da se podvrgne patnjamabitke. Izrodi nemstva, njegovi susedi, turati, blentavi,zinuli na mamin pile}i paprika{ i na nov motocikl. Zato


{to su bogati; ne shvataju da je bogatstvo klisko ako sene utvrdi silom, ovde u tu|ini odakle bi ih najradijezvi`ducima i kamenicama izgnali. Bogatstvo-meku{tvo,bogatstvo-greh; samo je bogatstvo svekolikog narodaopravdano: kao sredstvo da se on ra{iri na ceo svet,radi ve}ite vlasti. Prolazak ispred Hajimove ku}e naraskr{}u, gde je kotrljao burad, izvla~io }u{ke, pretvornozamandaljene, uvu~enih rogova-kapaka na tucetuvisokih prozora: Mi nismo tu, mi ne postojimo. Razbititaj muk, to cmizdrenje, la`nu pokornost krvopija, razvalitikapiju, prozore, izvu}i ih za klempave mesnate u{i,bradatog starca, njegovu }elavu krmeljivu ùnu ipotuljenog sina na pra{njavu kaldrmu, da je licima bri{u,okajavaju}i {to su digli ruku na Nemca. Mi{icepodrhtavaju, sad cvili on, njegova uzdrànost,neosve}enost, ne predati se slasti li~nog obra~una,obra~una}e se svi sa svima, bezli~no, hladno, nakomandu kad je kome za koga vreme. Kamion tamo uDudarskoj brek}e - da ne zakasni? Oblije ga znoj, satanema, ali zna da je krenuo i prerano, uostalom eno jedandrugar, sa suprotne strane, dolazi odmerenim korakom.Taj bar ima torbu, istegnutu, staru dodu{e, {loserskuo~evu, ne zamotuljak, li{enost ~ak i obele`ja zanimanja.Mogao bi ga zamoliti da preuzme zamotuljak i stavi gauz svoj u torbu, ali bi to na nj upozorilo; lak{e je ne re}ini{ta, a za{to se, uostalom, i ne podi~iti siroma{tvom, uvidu te {ake koja sama, samo skupljen hartijom, drìsav provijant za put. Naglasak privremenosti, koja seupravo sad prevazilazi. Momci na kamionu pevu{e,dvojica se ve} gore gurkaju - da bi se zgrejali? Njemu


vi{e nije hladno, noge su mu se u hodu potparile, toploje od samog kretanja, ve} i od pomisli da }e oti}i. Eno{ofera, pravog vojnika, u uniformi, s rukom u dèpu,pu{i. Ho}e li daleko? Ne zna se, to je vojna tajna, takoje dobro, bar da odu na kraj sveta da nikad ne vidi ovosebi~no selo, ljude bez ~asti i ki~me. Sada je, evo, stigao,hvata se za hladno gvo`|e kamiona, samo muzamotuljak smeta, ispu{ta ga, hartija se razmota i dva~varka se skotrljaju u nisku travu. Opet znoj. Je li koprimetio? Svi se smeju, ali sre}om ne njemu, ve} drugarukoji se u rvanju okliznuo i hupnuo o dno kamiona. Vinese preko ograde, od ovog trenutka, ako ga iko budepitao, zamotuljak nije njegov, samo da se {to pre krene.Odlazak Reze Kroner u jesen 1944. Bekstvo. Ho}e li-ne}e li koje se cima tamo-amo kroz no}i {to ih provodiuz Hermana, u krevetu, ~esto i bez zagrljaja jer je onpremoren, juri po ceo dan s pismima, premalo je ljudipreostalo, sve ve}e jedinice su se povukle. [aputanje.Vesti. Hrkanje i bu|enje. Oslu{kivanje dalekogbubnjanja, to su topovi, ustanovljuje ona iako ih prvi put~uje, a on odri~e, ne, ne}e Rusi do}i, sigurno zna, re~enoim je, bi}e zaustavljeni bo~nim protivnapadom kodBeograda i u Ma|arskoj. Ti si lud, Hermane, veli muona, zaslepljen si, poslednji veran pas, zar ne vidi{ dasvi beè, i tvoj kapetan je otputovao, i ovaj poru~nik }eti se izmigoljiti, jedino }emo nas dvoje ostati, da nasstreljaju, ja ne}u da budem streljana, dosta samprepatila, sina ste mi ubili, ne mogu vi{e - sve dok je onne u}utka: “jevrejska kurvo!” Onda tajac, ujutru o~i peku,~im on ode ona zaspi dubokim snom i sanja vodu.


Ustaje, izlazi u kupovinu, ulice su u pokretu, vojska sepakuje, gra|ani Nemci preù u kola, tako su pre polagodine odlazili Jevreji, i njena Vera i Robert. Vidi poznatei prilazi im, pita kamo }e, ali joj se odgovara kroza zube,za njih je ona Kronerova, ljute se kao da je kriva {togube rat, a ako uspita Srbina, opet ne dobije iskrenodgovor, jer znaju za Hermana, pa je zbog njega mrze,ili je se pla{e. Najzad ga evo, u znoju, kapa mu zaturenana zatiljak, o~i izbuljene u posivelom licu, dugi nospodrhtava. “Rusi su pred gradom. Moramo i}i”. “Aporu~nik?” “Oni su krenuli jo{ jutros. Jedva sam sei{~upao, zbog tebe”. To je dirne. Ipak s njim, u ìvot ili usmrt. Da iskupi sina, mrtvog. “Kad?” “Sad smesta.Kamion ve} stoji na Futo{kom putu”. “Zar ne}e po nas?”“Otkud bi? Po svih pedeset?” Ona ga gleda, okrenu jojse pred o~ima stvari koje je nabrajala nedeljama kaonajva`nije da se ponesu: zimski kostim, bunda, jorgani,persijski tepih iz Robertove sobe, ko`na naslonja~a,nema~ke knjige sa zlatnim utisnutim slovima, skoro novhladnjak. “Jesi lud, valjda ne}emo praznih ruku?” “Hvatajprvo {to moè{ poneti!” izdere se on. “Ina~e }e kamionoti}i bez nas.” Ona kao mese~ar poslu{a, grabi ta{nu ukojoj su joj novac i nakit, trgne iz ormana bundu, podièsa stola kristalnu vazu, i on je ve} gura iz stana. “Pe{ke?Ovako?” On se hvata za glavu, ranjava ga njen mole}iviizraz, jadan izgled. “U hodniku je bicikl.” “Gerdov bicikl?”I tako sedaju, ona, stiskaju}i uza se ta{nu i bundu i vazu,na gvozdenu spojku, on na sedalo iza nje u bluziraskop~anoj do polovine prsa, kao mladi ljubavnici naputu ka kupali{tu. Herman gura pedale, brek}e, znoji


se, ona se ùlja na spojki, kroz grad, kroz nevidljivuporugu, ne osvr}u}i se, samo da im ko ne pritr~i i nezbaci ih, na drum, na drum. Odlazak Gerhardov, godinui po dana ranije. Izme|u dva agenta, s lisicama narukama, kroz predsoblje, kraj bicikla koji je tu otkad jeo~evu radnju preuzeo komesar. Kad bi sko~io na njegaopkora~uju}i sedalo i, odbaciv{i agente na jednu i drugustranu, odjezdio, kroz otvorena vrata, pod kapiju, pa naulicu, jer moè upravljati i sastavljenim rukama? Oni biga me|utim stigli u prvom, jo{ sporom potezu pedalom,sru{ili bi ga, ili bi u njega pucali, {to ne bi bilo {teta akobi ga ubili, ali bi, raniv{i ga samo, oslabili njegov otporpri saslu{avanju. Ne, trebalo je braniti se ~im su u{li,sko~iti do kuhinjskog stola i ubosti bar jednog noèm,zameniti ìvot. Me|utim, i to bi valjda bilo pogre{no,istr~avanje, jer jo{ ne poznaje optu`hu, uvek postoji odsto mogu}nosti jedna da }e ona biti pogre{na, od kojese moè odbraniti. Izguravaju ga pod kapiju, na ulicu, ucrn visok automobil, ~ija je vrata {ofer, zabaciv{i se,otvorio ~im ih je u ogledalu ugledao. Seda na meko,izme|u njihovih dahtaja, izme|u njihovih o{trih,podla~kih znojeva. Nju{i sebi u grudi, ne zaudara kaooni. Zato {to je mlad, ili zato {to ga nije strah, kao {tonjih jeste. Ovo jo{ moè biti poslednji minut bez straha,pomi{lja, gledaju}i kako promi~u ulice, ve~ernjespokojne. Minut moè biti isto {to i ceo ìvot, ako sedoìvi usredsre|eno, ako se gleda pa`ljivo kako promi~uku}e i prolaznici, ako se zna da se u~inilo {to se èlelo.[ta bi mu, da nije pao i da je do~ekao pobedu, semovog saznanja pripalo? Ni{ta, sem ponavljanja, koje je


bezvredno, a {to se ti~e dodatnih iskustava, kao {to sudruk~iji predeli, druk~iji ljudi, neke ̀ ene koje bi poèleo,on zna da nisu vredni pa`nje u pore|enju sa ovimnabujalim, sigurnim ose}anjem. I da bi to ose}anjeu~vrstio, Gerhard rastvara usta i punim grudimazapo~inje da peva pesmu koja mu prva pada na pamet,a to je slu~ajno ona koju je sino} u podrumu poslegrljenja njegova ljubavnica, oslonjena na njegove grudi,metalnim ravnim altom zapevala: “Mid”n Mexic?bahaj?ra sz lltam ‚n”, iz filma “Huarez” koji je on ina~eocenio kao sladunjavu apologiju monarhije. OdlazakSlavice, udove Boì}, u selo Gajdobru, po nagovorudrugoga muà, narednika invalida Veselina \ura{kovi}a,koji se demobilisao i onde dobio ku}u. Slaganje usanduke, kri{om, od njegovih o{trih o~iju, svih Milinkovihstvari, do najmanje sitnice, ~e{lji}a, olovke, rezaljke, jerkad joj do|e, treba da na|e sve {to bi mu mogloustrebati. Ona je ube|ena da }e do}i, da je ìv. Nikadnije dobila izve{}e da je mrtav kao roditelji drugih de~akakoji su zajedno s njim stupili u vojsku i poginuli osvajaju}iSlavoniju. Nestao je, to stoji, nema ga ve} tre}a godina,ali dva njegova suborca, Stevo Crnobara, koji jeu~estvovao u juri{u na Dravograd rame uz rame saMilinkom, i njegov komandir ~ete Marko Orlovi}-De~ko,jedinstveno tvrde da su videli, povla~e}i se sa osvojenogpa onda izgubljenog poloàja na kanalu ispod mesta,kako Milinka, zaostalog iza drugova, verovatno ranjenogminom, podiù nema~ki vojnici na kamion. Po svoj prilicimisle}i da je on njihov, jer je dan pre toga dobio odkomesara uniformu svu~enu s poginulog nema~kog


vojnika, mesto svog civilnog odela, kao nagradu zadisciplinovanost i dobro drànje u borbama. [to ni ovoslikovito ukazivanje, kada se rat zavr{io, nije navelo naMilinkov ìvi trag, i pored predstavki Crvenom krstu iodskora Vojnom predstavni{tvu Jugoslavije u Berlinu,to Slavicu \ura{kovi} onespokojava i ogor~uje, ali nemoè da poljulja njeno nagonom do{aptavano uverenje.Ona bi druk~ije na njega mislila, druk~ije bi ga sanjalada nije ìv. Kri{om od novog muà, koji bi da je stalnonad njom, i veselom, brine se gde li je Milinko, je li sit, jeli obu~en i obuven; kada je hladno, snu`di se jer sepodseti kako je osetljiv, ali to su uvek brige upu}eneìvom stvoru, a ~im se u njih uplete kolebanje: “mo`davi{e nije ...”, misao joj se prekine, dr{}u}i ali i likuju}i,jer ose}a, sigurno, da jeste, jeste, da negde postoji, ̀ iv,jer kao odgovor na njen strah kroz prostor koji ih delizastruji topao talas prisustva. Odlazak trojke Kroner,neobi~an zbog ostanka ~lana porodice za{ti}enogporeklom i muèvljevom sebi~no-velikodu{nom odlukomda ga ne prevla~i u svoju veru. Taj ~etvrti ~lan visi postrani, spremaju}i suvu hranu i rezervnu ode}u, kao onanekada{nja sluàvka, {to je bio, pred odlazak gazda naizlet ili ferije. etvrti ~lan je ve} i ina~e odeljen od ostalihzidom, ljubavni~kim odnosom s feldpolicajcemHermanom Arbajtzamom, njime ponovo svu~en nazad,me|u ni{~e. Ali ni{~ima je sada po{te|en ̀ ivot, dok vi{iputuju jo{ vi{e, u nebo, i to ironi~no saznanje dodajeovim pripremama crtu razdra`ljivosti. Smotuljci hranesloèni neukusom ponovo posluàv~ene, nikad istinskipogospo|ene, policaj~eve dragane: naresci, sirevi s


mnogo hleba. “Zar misli{ dete time da se truje, to davucara po mar{evima?” zgraà se Rohert Kroner,rastvaraju}i {irom o~i na potamnelom licu, ka`njavaju}ije, ne za ovo neznanje naravno, ve} za njeno neznanjesudbine, mada je i on samo sluti. Sluti smrt, nepovrat uovaj zagu{ljivi, laìma optere}eni, gre{kama razrovanidom, koji mu se sad ipak ~ini poslednjim upori{tem predskok, kao litica iznad provalije. On sutra ima da iskoraknena ulicu, sa rancem na le|ima, vode}i sobom i majku ik}er kojima treba da je za{titnik, odazivaju}i se nekakvojnaredbi - nezakonitoj sa stanovi{ta ljudskih prava, suludoizmi{ljenoj - umesto da se protiv nje pobuni, kao {to jeu~inio Gerhard. Gerhard je bio u pravu! vidi ponovo, i unjemu se ogor~eno podiè sinovljeva, nekad od njeganadmo}no osu|ivana, poùda za opstankom. @ivi se utrenutku, u ovom, dok je jo{ gospodar svojih odluka, injegova èlja upravlja se posle mnogo godina prvi putopet ka toj ri|oj èni, koju je uzeo radi njenog tela, akoja se sad izmi~e, da bi se davala drugome. “Zar tinema{ pameti?” ruì je, razbacuju}i sa stola na kuhinjskipod nezgrapne zamotuljke, koji se onde raspadaju kaocrknute àbetine, i stavljaju}i na njihovo mesto {to jesam odabrao: slaninu, {e}er u kockama, table ~okolade.“To pakuj!” gura je stolu, u razdraènju, opipavaju}ikradom njenu mi{icu, njeno bedro, stra`njicu,zagledaju}i joj s pohlepom vrat, listove. Poèljna je jo{uvek, topla, i uve~e, kada se svi razi|u na po~inakpremoreni, on pomi{lja da bi trebalo da je odvu~e u svojusobu i da je uzme, kao drolju, jo{ poslednji put. Ali nemahrabrosti - vi{e ni za to! - pa samo stoji, a niz lice mu se


sliva znoj poniènja i straha. Vera je svedok ovogneprili~nog udvaranja, ona vidi o~evo obigravanje okotela matere, i zga|eno se zgraà. Pobe}i! to je jo{ uveknjena jedina potreba, ali i najneostvarljivija, sad kada jene samo zadràvaju kamo po ro|enju pripada, ve} isele u neko izmi{ljeno pripadali{te. Ili je ono pravo? Ona~ak nije sigurna u odre~an odgovor: mo`da, misli, i jeste,mo`da nju u nekom nièm, poluìvotinjskom postojanju,ìvotarenju, kakvim prete pri~anja o logorima, ~eka mir,kona~no, dosad neznano snalaènje. Oslonac joj jebaka, ne otac, ~ija se ìvotnost osvetni~ki razbuktala,prema jelu, {to ga trpa u svoje tanko telo i osiguravaspravljaju}i paketi}e s precizno{}u trgova~kog kalfe, iprema ̀ eni, njenoj majci, koju ma~orski odvratno oble}eBaka ne ~ini ni{ta, ona se moli bogu. Glasno, nakolenima, sagibaju}i se i lupaju}i ~elom o pod, u se}anjuprona|enim nepoznatim re~ima grlenim suglasnicimabogatog jezika. Vera joj nosi u njen deo ku}e poslednjiru~ak i ve~eru, gura u nju hranu, koju starica, kaobolesna ìvotinja, samo rasejano i nevoljno mrvi krozkrnje zube, ispu{taju}i u krilo ~itave zalogaje. Tu Veravidi uzor, u toj pogruènosti i gubljenju, i kad nastupi~as odlaska, uzima njen zave`ljaj uza svoj i, naodstojanju od oca, pra{taju}i se bez suza od matere,koja poskakuje na kapiji dodaju}i im suvi{ne stvari idele}i neumesne savete (da joj pi{u, da paze da se neprehlade), polazi polaganim, starici primerenim korakom,u sinagogu, odakle }e biti raspore|ena - kako kaù - narad da bi iskupila prestup {to je druk~ija. Taj odlazak,pak, utica}e odre|uju}e na odlazak Milinka Boì}a. On


ga je posmatrao sa strane, davno istisnut sa pozornicea nemo}an da pomogne, nenaoruàn u sudaru vatrenihzmajeva koji tutnje}i gnje~e svoje `rtve. Ali pola godinepotom, kada iza odvedenih ve} traje samo se}anje, zmajdotle potiskivan pruà najednom svoju ognjenu glavunapred, nude}i Milinku da ga zaja{i. Treba i}i u narodnuvojsku da se proteraju Nemci: tako pozivaju plakati utek oslobo|enom Novom Sadu, bu~nom od zborovanjai selja~kih kola. Milinku se ne svi|aju ta usplahirenanadanja i strasti, ona ga podse}aju, kao i ranije svakaneumerenost, na pijana o~eva busanja, ~iji je ishodiskusio; njegov uzor je jo{ uvek tiha promi{ljenost kakvuje u naj~istijem obliku sreo u Kronerovoj ku}i, u onim odmisli gustim ve~erima koje je proveo sede}i sadoma}inom pred zavesom knjiga, znaju}i, ose}aju}i,da se u blizini nalazi i kre}e Vera, koju }e svojompromi{ljeno{}u zasluìti. Sada se smatra obaveznim dagaènje i uni{tenje tih uzora osveti. Naravno, nasilnimsredstvima kojima se sluì i neprijatelj - to ga rastuùje.On ne odobrava nasilje, grozi ga se, tog pozle|ivanjatu|eg tela, tu|e misli, tu|e volje; smatra to za bolest. Unjemu je duboko usa|en strah od trpljenja, ono mu setako|e ~ini skretanjem s puta dostojanstva i razuma, tezami{lja, predo~avaju}i ponekad sopstvenu starost,kako }e njene poniàvaju}e nelagodnosti prekratiti ~imse nagoveste, ne dozvoljavaju}i da im bude izloèn namilost i nemilost. Sada pak treba sunuti u susret slu~ajnihmetaka, baciti se u sredi{te eksplozija, izloìti grlo, trbuhparanju zao{trenog i krnjeg metala. Tom isku{enju nitise ose}a dorastao niti veruje da kroza nj moè pro}i


neozle|en, kao nepliva~ koji bi se za nekim davljenikombacio u vodu pa upravo nagazio na jedini, pod povr{jemnevidljivo lebde}i splav. Jo{ u po~etku svojih odlazakaVerinoj ku}i dobio je od Kronera na ~itanje jedan nema~kiroman o prvom svetskom ratu, u kome ga je, me|u svimstrahotnim i ̀ ivopisnim scenama, najvi{e pogodio kratkiopis pogibije jedne sporedne li~nosti, zato {to je u njojodmah prepoznao sebe: bio je to vojnik bez uverenjada mu se valja boriti, ubijati da ne bude ubijen, daklebez onog instinkta zajedni~kog lovcu i njegovom plenukoji od ju~era{njeg civila stvara zver {to puzi, hvatazasedu, puca i sklanja se, te je i poginuo, nespretno,rasejano, znaju}i da mora poginuti i idu}i mese~arskika toj neminovnosti, ve} u prvoj bici. Milinko je ve} tada,nad knjigom, bio siguran da bi, primoran da se bori,pro{ao isto tako, pa je scene s ovom epizodnom li~no{}u~itao ose}aju}i je u sopstvenom telu, njene povrede nasopstvenoj koì, i to poistove}enje se u njemu takosna`no urezalo da sad vaskrsava kao sopstvenapredskazana sudbina. I mati mu, iz sujeverja {to jeizgubila muà usled metka, i {to jedino jo{ Milinka imai {to je on tako neuobi~ajeno dobar, sluti zlo, pa pokre}esvoje nevisoke ali ba{ zato guste i pregledne dru{tveneveze da za sina na|e skloni{te od neposredneopasnosti. No upravo kada joj jedna stara mu{terija,kod koje se smestio dever, partizanski komandir (Veselin\ura{kovi}, otud poznanstvo), obe}a za Milinka mestou vojnom magacinu, tu pokraj grada, on se ve} upisujena sabirnom mestu kao dobrovoljac za front. Kad jesaop{tio majci u~injeno i ~uo kroz njen vapaj za


mogu}nost, sad ve} proma{enu, spasenja, iz glave muse spu{ta u noge sva krv, jer mu se ~ini da je dobio ikona~ni znak da je, biraju}i izme|u dveju krajnosti,njegova sudbina odlu~ila. Ne}e ni{ta poneti sa sobom,~ak ni rublja za preobuku, ~ak ni knjigu za ~itanje, jer jesiguran da se spu{ta, mimo na~ela koja po{tuje, ali kojadruk~ije ne moè odbraniti, u ambis divljanja i krvi.

Documents

Upotreba ~ovekaUpotreba ~oveka - sanelaart.comsanelaart.com/knjige/upotrebacoveka.pdf · poslovne knjige, sveske, nalivpera, olovke, reza~i i po jedna pisa}a ma{ina (Adler i Underwood);